Prof. dr Biljana RakiProf. dr Biljana Rakić ć

biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

• Pojam međunarodne konkurentnosti je relativno nov i privlači pažnju istraživača od 1980-ih ukazujući više na značaj relativnih nego apsolutnih performansi zemlje čija se konkuretnost posmatra ili meri.

• Specijalizovane međunarodne institucije koje mere globalnu konkurentnost čine to tako što na osnovu međunarodno uporedive metrike određuju koliko je neka zemlja konkurentnija (ili nekonkurentnija) u odnosu na druge zemlje u uzorku.

• Pojam konkurentnost vezuje se kako za biznis, tako i za nacionalne ekonomije, ali i za gradove i u poslednje vreme, sve više za regione.

• U zavisnosti od institucije koja meri konkurentnost postoje i različite definicije konkurentnosti.

• Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) konkurentnost definiše kao „stepen u kome zemlja u uslovima otvorenog tržišta, proizvodi robu i usluge koje zadovoljavaju test međunarodne konkurencije, a da pri tom istovremeno održavaju i povećavaju domaći realni dohodak“.

Konkurentnost je set institucija, politika i faktora koji odredjuju

nivo produktivnosti zemlje (WEF).

Veća produktivnost je osnova za održivi razvoj. Konkurentnije privrede rastu brže na srednji i dugi

rok. Faktori konkurentnosti su evoluirali od prirodnih

resursa do obrazovanja, tehnologije, sofisticiranosti poslovanja i sl.

• Utemeljena na konceptu Majkla Portera, definicija konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma sugeriše da nacionalna konkurentnost zavisi od mikrokonkurentnosti tj. od produktivnosti preduzeća.

• Porter kaže da pravo pitanje koje treba postaviti kada se razgovara o konkuretnosti nije pitanje o konkurentnosti zemlje ili regiona (makrokonkurentnosti) već pitanje mikrokonkuretnosti tj. poslovne konkurentnosti iil konkurentnost preduzeća.

PORTEROV DIJAMANT KONKURENTNOSTI

Prema Porterovoj teoriji konkurentnosti, nacionalno blagostanje nije nasleđeno, već stvoreno strateškim izborima (tzv. Porterov dijamant).

Dok se u prošlosti razvoj zemlje zasnivao na komparativnim prednostima, poput jeftine radne snage i prirodnih resursa, danas se osnovom za ekonomski razvoj smatraju napredni faktorski uslovi zasnovani na znanju i razvijenoj infrastrukturi, visokoj tehnologiji, inovacijama.

•STATIČKI KONCEPT KONKURENTNOSTI

•DINAMIČKI KONCEPT KONKURENTNOSTI

• Manje razvijene privrede obično izvoze proizvode sa malom

dodatom vrednošću što govori o tome da svoju poziciju na

svetskom tržištu temelje na cenovnim faktorima

konkurentnosti.

• “Tamo gde su faktori mobilni i gde se premeštaju putem

globalnih strategija, efikasnost i efektivnost sa kojima se ti

isti faktori mogu koristiti postaju više nego centralno pitanje”

(Porter).

• Umesto prostog korišćenja faktora proizvodnje sa kojima

neka zemlja raspolaže, u vreme globalizovane ekonomije, od

suštinske važnosti je kako preduzeća i države unapređuju

kvalitet faktora proizvodnje, kako unapređuju produktivnost

kojim ih koriste i kako kreiraju nove faktore proizvodnje.

• Komparativna prednost koja počiva na troškovima faktora proizvodnje ne može da predstavlja okosnicu strategije razvoja neke ekonomije na dugi rok, budući da je ovakva vrsta prednosti ugrožena mogućnošću pojavljivanja na svetskom tržištu zemalja sa još nižim troškovima faktora proizvodnje ili spremnošću vlada da subvencioniraju ovakve strategije razvoja.

• Srbija se nalazi pred problemom razrešavanja ”zamke srednjeg dohotka” i fazom tranzicije ka zemlji sa visokim dohotokom, koja bi svoju konkurentnost trebalo da temelji na izvozu proizvoda sa visokom dodatom vrednošću.

Svetski ekonomski forumSvetski ekonomski forum meri konkurentnostmeri konkurentnost pomoću: pomoću:

1. Indeksa rasta konkurentnosti (CGI – growth competitiveness index)

2. Indeksa poslovne konkurentnosti (BCI – business competitiveness index)

3. Indeksa globalne konkurentnosti (GCI - global competetiveness index) – pokušaj obuhvatanja i makro i mikro konkurentnosti

OD 2012/2013. .

FAZE FAZE RAZVOJA KONKURENTNOSTI RAZVOJA KONKURENTNOSTI

1. RAZVOJ ZASNOVAN NA FAKTORIMA (prvenstveno prirodni resursi i radna snaga nižeg nivoa kvalifikovanosti – cenovna konkur., niska produktivnost, niske zarade)

2. RAZVOJ ZASNOVAN NA EFIKASNOSTI (povećanje efikasnosti proizvodnje i kvaliteta proizvoda)

3. RAZVOJ ZASNOVAN NA INOVACIJAMA (održivost visokih zarada, visokog životnog standarda, konkur. zasnovana na inovativnim i originalnim proizvodima... )

2012-2012-2013.2013.

POSLEDNJIH 10 ZEMALJA 2012-2013.

Swaziland 135 3.28 134 -1

Timor-Leste 136 3.27 131 -5

Lesotho 137 3.19 135 -2

Mozambique 138 3.17 133 -5

Chad 139 3.05 142 3

Yemen 140 2.97 138 -2

Guinea 141 2.90 n/a n/a

Haiti 142 2.90 141 -1

Sierra Leone 143 2.82 n/a n/a

Burundi 144 2.78 140 -4

“DRUŠTVO” SRBIJE 2012-2013.

Lebanon 91 3.88 89 -2Namibia 92 3.88 83 -9Mongolia 93 3.87 96 3Argentina 94 3.87 85 -9Serbia 95 3.87 95 -Greece 96 3.86 90 -6Jamaica 97 3.84 107 10Gambia, The 98 3.83 99 1Gabon 99 3.82 n/a n/a

Tajikistan 100 3.80 105 5

El Salvador 101 3.80 91 -10

KRETANJE GCI SRBIJE

Srbija

Rang u 2012/13.

Rang u 2011/12.

Rang u 2010/11.

Rang u 2009/10.

Rang u 2004/05.

Rang u 2003/04.

95(od 144 z.)

95(od 142 z.)

96(od 139 z.)

93(od 133 z.)

89 77

2012-2012-2013. 2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

Comparative Comparative Disadvantage Disadvantage

Funkcionalnost obrazovanja

2012-2013.

2012-2013.

IZABRANE ZEMLJE

2012-2013.

2010-2011.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012-2013.

2012.-2013.

2012.-2013.

2012.-2013.

2012.-2013.