EKONOMIKA PREDUZEA PREDUZEE, OKRUENJE I ULAGANJA

Vebe iz Ekonomike preduzeamr Gordana Risti

DIFERENCIRANJE PREMA VELIINIOsnovni problemi su:izbor indikatora veliinevisina granine vrednosti indikatora

Razlikuju se 2 pristupa:korienje razliitih indikatorakorienje kombinacije vie indikatora

Prema 1. pristupu (korienje vie indikatora), Boltonov komitet definie malo preduzee u zavisnosti od delatnosti:

u industriji - do 200 zaposlenihu trgovini - godinji prihod do 50.000 u transportu - do 5 vozilau graevinarstvu - do 50 zaposlenih

Prema 2. pristupu (kombinacija indikatora), Komitet za privredni razvoj, definie malo preduzee kao preduzee koje ispunjava 2 od 4 kriterijuma:

samostalnost vlasnika u upravljanjukapital unosi pojedinac ili manja grupa ljudilokalno po svojim poslovimamanje od ostalih u toj oblasti poslovanja

Evropska komisija razlikuje:

mikro: do 10 zaposlenih, godinji prihod i vrednost ukupnih sredstava do 2 miliona

mala: 10-50 zaposlenih, godinji prihod i vrednost ukupnih sredstava 2-10 miliona

srednja: 50-250 zaposlenih, godinji prihod do 50 miliona i vrednost ukupnih sredstava do 43 miliona

U Srbiji srednja preduzea imaju:

50-250 zaposlenihgod.prihod 2,5-10 mil. u din.protivvrednostipros.vrednost imovine 1-5 mil. u din.p.

Mala preduzea imaju nie vrednosti, dok velika preduzea imaju vie vrednosti kod najmanje 2 od 3 navedena kriterijuma.

MALO PREDUZEEPreduzetnitvo je proces kreativne destrukcije postojeeg ekonomskog poretka, uvoenjem novih proizvoda i usluga, kreiranjem novih organizacija i kreiranjem novih materijala. (umpeter)

Preduzetnitvo je sposobnost korienja faktora proizvodnje za proizvodnju novih proizvoda i pruanje novih usluga.

Preduzetnik je osoba koja uoava mogunosti za nove poslovne poduhvate koje drugi ne vide ili im ne pridaju takav znaaj.

Preduzetniki proces obuhvata sve funkcije i aktivnosti koje su povezane sa uoavanjem mogunosti i stvaranjem preduzea preko koga e se realizovati identifikovane mogunosti.

Znaaj MP se ogleda kroz:

poveanje zaposlenostidiversifikaciju privredne struktureinovativnosttehnoloki progresrealizaciju irih drutvenih ciljeva ...

Osobine MP su:

neposredan kontakt sa potroaimaprilagoenost specifinim zahtevima zadovoljenje tranje ueg segmentapojedinana ili maloserijska proizvodnjavisoka fleksibilnostneposredan odnos sa zaposlenimavisoka motivisanost vlasnika ...

Nedostaci MP su:

manja efikasnost u odnosu na VPzavisnost od znanja i linih osobina vlasnikanema podele rada i specijalizacijevisok trini rizikproblem pribavljanja fin.sredstava ...

SREDNJE PREDUZEEu odnosu na MP:

formalizovana organizaciona strukturasloeniji problemiprofesionalno upravljanjeravnotea strategijskog i operativnog upravljanja (delegiranje autoriteta)vei iznos kapitala i vei prihodlake pribavljanje kapitalau odnosu na VP:

zadovoljavaju specijalizovanu tranjufleksibilnijaostvaruju efekte ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodimaveza izmeu MP i VP

VELIKO PREDUZEEPrednosti VP su:ekonomija veliineefekat koristi od uenjaekonomija skladitenjaekonomija upravljanjakomercijalna ekonomija finansijska ekonomijaefekat IR aktivnostiNedostaci VP su:disekonomija veliine (problemi koordinacije i kontrole)

Optimalna veliina preduzea je veliina koja ima minimalne prosene trokove, a zavisi od tipa tehnologije i veliine trita.

VP nastaju kroz : interni rast razvoj sopstvenih kapacitetaexterni rast spajanje i/ili pripajanje

Spajanje znai stvaranje novog preduzea, gde ukljuena preduzea gube pravni subjektivitet, a sva prava i obaveze prenose se na novonastalo preduzee.

Pripajanje znai da pripojeno preduzee gubi pravni subjektivitet u korist veeg preduzea i ako je to dobrovoljno u pitanju je merder, a ako nije zove se preuzimanje (take-over).

Rast moe biti: horizontalni u okviru postojee delatnostivertikalni kroz spajanje razliitih faza proizvodno-prometnog procesa i to: unazad (spajanjem prethodnih faza) unapred (spajanjem narednih faza)konglomeratski kroz ukljuenje potpuno razliitih delatnosti

Takoe postoji i finansijsko povezivanje preduzea kroz: holding i koncern

Holding karakterie kontrola zavisnih pred.kroz posedovanje h.o.v. i razlikuju se:

ist holding kada je kontrolna funkcija jedina delatnost matinih preduzea (preduzea majki)meoviti holding kada se pored kontrolne funkcije obavlja i neka sopstvena delatnost, to je isto to i koncern

Sticanje uea u vlasnitvu ostvaruje se kroz: ustupanje dela ili cele imovine holdinguinvestiranjem holdinga na 3 mogua naina:sistem radijalnog uea ili afilijacija investiranje u filijale koje nisu meusobno povezanesistem piramidalnog ili stepenastog ueaulaganje u filijale koje imaju uee u drugim drutvimasistem uzajamnog ili cirkularnog ueainvestiranje u 1 filijalu preko koje se kontroliu druge filijale, sve do poslednje filijale koja moe imati uee u vladajuem drutvu

Prednosti holdinga su:jeftiniji i jednostavniji od fuzije ili kupovinezadrava se ime i reputacija zavisnih preduzea

Nedostaci su: sloeni odnosi koji smanjuju efikasnostvei porez

Koncern nastaje povezivanjem preduzea kroz jedinstvenu upravu i to:

ueem u kapitalu drugih drutava (faktiki koncern)inkorporiranjem jednog u drugo drutvo(ist koncern)na osnovu ugovora(ugovorni koncern)

Faktiki koncern, pored uea u kapitalu drugih drutava, obavlja i neku svoju delatnost.

ist koncern podrazumeva da se jedno drutvo inkorporira u drugo drutvo, pri emu ukljueno drutvo zadrava pravni subjektivitet, a vladajue drutvo dobija neogranieno pravo upravljanja.

Ugovorni koncern ima 3 oblika:

1 drutvo potinjeno upravi drugog drutva kroz ugovor o vladanju/dominaciji ili stavljanjem nezavisnih drutava pod jedinstvenu upravuukupan dobitak se prenosi na drugo drutvo kroz ugovor o doznaci/prenosu dobitka ili udruivanjem dobitka sa dobicima drugih drutava radi zajednike podeledavanje u zakup ili ustupanje dela imovine drugom drutvu kroz ugovor o zakupu/ustupanju

KOMPARACIJA PREDUZEA PO VELIINIMALO PREDUZEEneposredan kontaktprilagoenost specif. zahtevima zadovoljenje ueg segmentapojedinana/maloserijska pr.visoka fleksibilnostvisoka motivisanost

VELIKO PREDUZEEekonomija veliineefekat koristi od uenjaekonomija skladitenjaekonomija upravljanjakomercijalna ekonomija finansijska ekonomijaefekat IR aktivnostiSREDNJE PREDUZEEformalizovana org. strukturasloeniji problemiprofesionalno upravljanjedelegiranje autoritetavei iznos kapitala i vei prihodlake pribavljanje kapitalazadovoljenje specijalizovane tranjefleksibilnija od VPefekti ekonomije obima kroz snabdevanje VP poluproizvodimaveza izmeu MP i VP

KOMPARACIJA PREDUZEA PO VELIINI- NEDOSTACI -MALO PREDUZEEmanja efikasnost od VPzavisnost od osobina vlasnikanema specijalizacijevisok trini rizikproblem pribavljanja fin.sredstava

VELIKO PREDUZEEniska fleksibilnostdisekonomija veliineotuenost zaposlenihproblemi u koordinacijiSREDNJE PREDUZEEnedostatak kapitalazavisnost od VPproblemi u upravljanjusloeniji problemi