Šta je zagađenje?

Koji su tipovi zagađenja?

Šta su zagađujuće materije?

Nabrojte neke zagađujuće materije.

Koji je glavni uzrok povećanog

zagađivanja?

Koji su izvori zagađujućih materija?

Toksini-otrovi (pesicidi, teški

metali, CO, aditivi itd.)

Toksikologija-nauka koja proučava

štetne (toksične) efekte različitih materija

na ţive organizme.

Ekotoksikologija-nauka koja proučava

uticaj otrova na organizme, populacije i

zajednice u uslovima zagađene ţivotne

sredine.

Uništavanje vodenog ekosistema

Povećanje brojnosti bakterija, protozoa, crva

Smanjenje brojnosti riba

Smanjenje providnosti vode

Promenjen hemijski sastav vode

Promenjena temperatura vode

Bolesti (dizenterija, malarija)

Velika količina organskih materija u vodi

Promenjen hemijski sastav vazduha

Oštećenje ozonskog omotača

Kisele kiše

Efekat staklene bašte

Sušenje šuma

Bolesti (astma, bronhitis, rak pluća)

Promenjen hemijski sastav zemljišta

Akumulacija teških metala, pesticida

Erozija

Širenje pustinja (dezertifikacija)

Smanjenje prinosa

Narušen fizički izgled (deponije)

Nezdrava hrana

Sistem za varenje

Sistem za disanje

Preko koţe

Zagađeno

zemljište

Zagađen

vazduh

Zagađena

voda

Biljke

Ţivotinje

Hrana

Ĉovek

Apsorpcija

Eliminacija

Akumulacija

Prelazak toksina u krv

Odstranjivanje

Nagomilavanje

Teratogeno

Mutageno

Kancerogeno

Razviće

Geni

Ćelije

Količina toksične supstance koja se pojavi u

nekoj ţivotnoj sredini ili u organizmu.

Od doze će zavisiti i efekat tj. stepen dejstva

toskične supstance na organizam.

Delovanje toksičnih materija na mestu

kontakta sa organizmom.

Širenje toksične supstance putem krvi od

mesta kontakta u druge organe i sisteme

organa.

Lokalno

Sistemsko

Kratkotrajno, brzo delovanje visokih doza

toksina nakon koga organizam ili brzo

ozdravi ili umire. (CO, H2SO4)

Dugotrajno delovanje malih doza

toksina, koji se godinama nagomilavaju

u orgnaizmu. (aditivi, pesticidi)

Akutno

Hronično

Preko 600.000 različithin hemijskih supstanci se

koristi, i svakim danom ih je sve više

Mnoge od njih su potencijalno opasne i

toksične za organizam

(arsen, akrolein, ugljovodonici, pesicidi, olovo,

lekovi otd.)

Dve gljive, Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus, prisutne su i u zemljištu i u vazduhu.

Spora iz vazduha padne na zrno kukuruza i nakon nekog vremena boravka gljive na zrnu produkuje

se toksin. U mleku postoji opasnost jer ni pasterizacija ni

homogenizacija mleka ne mogu da unište aflatoksin, ali nakon prerade od koje nastaju

jogurti, kisela mleka i slične namirnice, mogućnost za opstanak aflatoksina je smanjena.

opasnost koju predstavlja za zdravlje u smislu razvoja malignih bolesti i smanjenja imunoloških funkcija

organizma.

Štrudla sa smokvama proizvođača iz Srbije povučena je sa tržišta Evropske unije, jer sadrži

nedozvoljen nivo ohratoksina A - toksične materije koja je u velikim dozama potencijalno kancerogena, potvrđeno je iz Ministarstva za

poljoprivredu Srbije. Prema propopisima EU, dozvoljena su tri mikrograma

ohratoksina po kilogramu proizvoda za odrasle i 0,5 mikrograma za decu, a iz Nacionalne organizacije

potrošača Srbije navode da je u štrudlama iz Srbije bilo više od 15 mikrograma ohratoksina.

Ohratoksin ima potencijalno kancerogeno delovanje, dovodi se u vezu sa razvojem endemske

nefropatije, primarno je nefrotoksičan, što znači da moţe oštetiti urinarni sistem, a u velikim dozama je

hepatotoksičan, što znači da moţe da ošteti jetru.

Duvanski dim sadrţi preko 4 000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji od njih - nikotin – stvara zavisnost.

Štetni sastojci duvanskog dima (ugljen monoksid, nikotin, policiklički aromatski ugljovodonici, acetaldehid, benzen, akrolein, neki

pesticidi, kadmijum, hrom, olovo itd.) deluju ne samo kao iritansi, toksini, kancerogeni, mutageni

Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja

malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska. Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i

to posebno srčanog i moţdanog udara i bolesti periferne cirkulacije. Sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju

kancerogeno delovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični faktor za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ţdrela, usne

šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače, a i rak grlića materice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše, pušenje

znatno utiče i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od neplodnosti.

Proces

odstranjivanja

toksina iz organizma.

Načini: zdrava

ishrana, dovoljno

tečnosti, fizička

aktinost.