ekskluzivno-Šta kažu tarabići-feljton novosti

8/4/2019 Ekskluzivno-Šta kažu Tarabići-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/ekskluzivno-sta-kazu-tarabici-feljton-novosti 1/56

Matija prvi prorok 30. oktobar 2005.

Pre Miloša i Mitra Tarabića, predskazanjem se bavio Matija. Za godinu nastankakremanskog proroĉanstva se smatra 1968, kada je ubijen knez Mihailo Obrenović. Prvi poznati pisani trag o proroĉanstvu iz 1902. godine. Kako su Golubović i Malenković

krivotvor

Piše: Radoje ANDRIĆ

- ŠTA kaţu Tarabići? Ima li u njihovom proroĉanstvu nešto o ptiĉjem gripu? Priĉali su oni o nakakvome“velikom belaju”, bolešĉinama koje će zavladati! Ima tu nešto!... Svakog “srpskog sudnjeg dana” u poslednjih sto i više godina, “o katastrofama i ratovima”, o dinastiĉkim i

politiĉkim borbama, uvek se iznova postavlja jedno te isto pitanje: “A, šta kaţu Tarabići?”. I gotovo uvek,ovakva pitanja prate i odgovori onih koji pitaju... Ako ne odreĊeniji, onda bar: “Ima tu nešto...”

Šta, taĉno, “ima” i šta se zna o kremanskom proroĉanstvu? Koliko je temeljno ili krhko to znanje? Onjegovoj moći i uticaju - zna se više nego o ĉinjenicama koje ga ipak prate, javnosti poznate ili ne, skriveneili javne, za boravljene ili još uvek nedostupne. ZA kremansko proroĉanstvo najĉešće se kaţe i - “Tarabića proroĉanstvo”, po Milošu i Mitru Tarabiću,

nepismenim seljacima iz Kremana. Miloš je roĊen 1809. godine, a umro 1854. Njegov sinovac Mitar, roĊen je 1829, a umro - 1899 godine.

Oni se smatraju - glavnim kremanskim prorocima, a gotovo svi posleratni prireĊivaĉi, analitiĉari iistraţivaĉi kremanskog proroĉanstva, o Milošu i Mitru tako i pišu. Navode, istina, i neke “posleratne

proroke” iz Kremana, a ponajviše su to ĉinili Dragoljub Golubović i Dejan Malenković, u svojoj knjizi -

“Kremansko proroĉanstvo - Šta je bilo, šta nas ĉeka”. Oni su autori najtiraţnijeg “Kremanskog proroĉanstva”. Njihova knjiga, koliko je poznato, imala je od 1982. godine 12 izdanja i tiraţ veći od

100.000 primeraka... I nije samo u tome kuriozitet njihove knjige: svih 12 izdanja su - razliĉitog sadrţaja,ĉak i razliĉitih “proroĉanstava”, neka se “uvode” u knjigu prema potrebi, neka se “izbacuju” kada imistekne “rok upotrebe”, odnosno - kada ih stvarnost demantuje ili kada više nisu politiĉki ili kako godaktuelna i korisna...

Autorski tandem Golubović-Malenković nije prezao ni od ignorisanja i falsifikovanja zapisanog iobjavljenog u knjizi dr Radovana Kazimirovića - “Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko

proroĉanstvo”. Oni su, na primer, krivotvorili i verovatno najpoznatije proroĉanstvo, o ubistvu knezaMihaila, poĉinjenom 29. maja 1868. godine u Košutnjaku.Ovaj dogaĊaj u srpskom pamćenju nije ostao samo po ubistvu jednog vladara, nego i po seljaku koji je na

uţiĉkoj pijaci, u trenutku kada su 200 kilometara dalje zaverenici ubijali kneza Mihaila, vikao: “Ubišeknjaza, ubiše knjaza, pomagajte!...”

TIM reĉima - kremansko proroĉanstvo je, pre taĉno 137 godina, “ušlo” u tajni i javni ţivot Srbije. A, pre

103 godine - o njemu se prvi put javno pisalo, u štampi, u beogradskim “Malim novinama”, pod naslovom“Jedno proroĉanstvo”. U tom, ali i gotovo svim novinskim tekstovima do Drugog svetskog rata, kao ĉovek koji je izgovorio - pokazaće se - ĉuvene reĉi “Ubiše knjaza!”, oznaĉavan je imenom - Matija ili Mato.

U nekim tekstovima Matija je “seljak iz Uţica”, u drugim “seljak iz Kremana”, trećim “vidoviti seljak” ilisamo “neki seljak”... Niko od savremenika nije ustanovio (nema pisanih tragova) - ko je bio taj Matija?

TARABIĆA potomci i potomci prote Zaharija Zaharića, koji je pamtio i, navodno, zapisivao kazivanjaMiloša i Mitra, već pomenutu Kazimirovićevu knjigu smatraju - najverodostojnijom i najtaĉnijom. U njoj

piše da je seljak sa pijace bio - Matija:

“...Povodom toga bio je uhapšen, ispitivan i kao potpuno nevin - pušten. Policija je zabeleţila i ĉuvala ovanjegova saslušanja ili, bolje reći, proricanja, koja je svojim oĉima ĉitao i kralj Milan. Ali, ove reĉi na pijacinije izgovorio Mitar Tarabić, koji toga dana nije ni bio u Uţicu, niti ikada saslušavan, već neki Matija koji

je imao telepatsku viziju i o kojem su u svoje vreme pisali Ĉeda Mijatović i Pera Todorović. Isto tako, ineznani pisac u `Velikoj Srbiji` greši kad to pripisuje Milošu. Miloš Tarabić je umro još 1854. godine", pišedr Radovan Kazimirović u svojoj knjizi iz 1940. godine.

Njegovi zapisi, iako je meću svima koji su pisali o kremanskom proroĉanstvu jedini neposredno razgovaraosa protom Zaharićem, Goluboviću i Malenkoviću, u ovom sluĉaju, nisu se uĉinili verodostojnim. Oni su, u prvom izdanju svoje knjige (1982) ovako pisali:

“Dvadeset devetog maja 1868. godine zabeleţeno je u Uţicu Mitrovo frapantno viĊenje ubistva knezaMihaila Obrenovića. MITAR se tog dana našao u ovom gradu, nekim svojim poslom. Varoš je vrvela od mnoštva graĊana, a



naroĉito seljaka, jer je bio pazarni dan. U društvu svojih Kremanaca i nekoliko prijatelja iz sela Bioske iStapara, on se naĊe na glavnom uţiĉkom, varoškom raskršću, zvanom Megdan. Kao i obiĉno priĉali su iraspitivali se koji trgovac daje najviše voska, soli i šećera za njihovu vunu i jagnjeće koţe. Bez ikakvog povoda, Tarabić se izdvoji od svog društva popevši sa na sam vrh jedne kupaste gomilekamenja, koja se tu nalazila zbog popravke kaldrme na glavnoj ĉaršijskoj ulici.

Na vrhu postoja nekoliko trenutaka bez reĉi. Ne izusti ni glasa, niti zaĉućenim prijateljima objasni ovaj svojpostupak.

Svi ga zaĉućeno gledahu, kad on iznenada viknu: - Kuku narode! Izgubismo knjaza! Eno, vidim kako se bori sa ţivotom!... Ubiše knjaza! Ubiše knjaza!..."

Kako su “preimenovanje” Matije u Mitra objasnili Golubović i Malenković? Priliĉno “lakonski”, ĉak takoda se stiĉe utisak kako “citiraju” policijski zapisnik povodom saslušanja tog seljaka iz Uţica, mada u svojoj

knjizi podsećaju da takav zapisnik - nikada nije pronaĊen: "Radi utvrĊivanja identiteta policijski pristav ga je zapitao - da li je on, Mitar Tarabić, seljak iz Kremana zakojeg se već zna da prorokuje, ovaj kremanski vizionar. Ogorĉen na ovakav postupak uţiĉke pandurije,Mitar mu s prezirom odgovori:

- Nijesam ja nikakav prorok, nego obiĉan rab Boţiji Matija."

ZBOG toga dr Radovan Kazimirović greši kada, u svom delu "Tajanstvene pojave u našem narodu -

Kremansko proroĉanstvo", navodi da ovaj dogaĊaj na uţiĉkoj pijaci ne treba pripisivati Mitru Tarabiću, već`nekom` vidovnjaku Matiji...

A to ime - Matija, pišu dalje Golubović i Malenković, Mitar je dobio “na vodici”, prilikom roĊenja, a prekrštenja... - Meni je u znanju da Mitra niko nikada nije zvao Matijom! Ne znam otkuda im to - kaţe danas Jovo (84),

najstariji ţivi potomak Tarabića. Za sebe kaţe “da nikada nije bio vidovit, jer je bio grešan”. Da li je Jovo“grešan” ili je, pak, pomalo i vidovit?

On - kao da je “video” jednu knjigu, odštampanu pr e 99 godina u Londonu! A - nije mogao da je vidi, jer tu

knjigu, naslovljenu sa - “Jedna kraljevska tragedija”, koju je 1906. na engleskom jeziku objavio ĈedomiljMijatović, u Srbiji niko nikada nije video. Do dana današnjih, ĉamila je u maloj londonskoj antikvarnici i

“ĉekala” da bude pronaĊena, kako bi odagnala neke nedoumice. U njoj piše: prorok sa uţiĉke pijace je bio - Mata!

PRVI U SVEMU

PRVI novinski tekst o kremanskom proroĉanstvu napisao je, 1902. godine, Pera Todorović, vlasnik “Malihnovina” koje su izlazile u Beogradu. U “Politici” od 11. novembra 2002. godine, Aleksandar Apostolovski injegov sagovornik Vojislav Antonić, o Todoroviću kaţu:

- Bio je prvi srpski ratni izveštaĉ, valjda se tamo, u srpsko-turskom ratu navukao na opijum, pa je poznat ikao prvi srpski narkoman. Bio je i prvi novinar koji je stvorio senzacionalistiĉko novinarstvo, tako da uuskim krugovima još uvek vlada njegov kult “osnivaĉa ţute štampe”. I konaĉno, Todorović je biodeklarisani homoseksualac. U visoku politiku, dvorske spletke i meĊudinastiĉke sukobe, našu nacionalnu“sportsku disciplinu”, uvuĉen je kada je objavljen najstariji tekst o kremanskom proroĉanstvu, 30. aprila1902. godine u “Malim novinama”…

I Pera Todorović tada je napisao da je seljak - prorok sa uţiĉke pijace bio - Matija.

Surovi majski prevrat 31. oktobar 2005.

Ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage Ĉedomilj Mijatović poredio sa tragedijom

"Magbet" Viljema Šekspira. Da li je tragika na dvoru Obrenovića bila proreĉena. KnezMilan Obrenović za kremansko proroĉanstvo - prvi put ĉuo još 1875. godine


KADA su, 29. maja 1903. godine ubijeni kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović, London je bezustezanja prihvatio Ĉedomilja Mijatovića, tada već bivšeg diplomatu, koji je, dolaskom KaraĊorĊevića navlast, podneo ostavku na sve duţnosti u otadţbini. Svojoj Srbiji - ipak je ostao veran do kraja ţivota, pa i tokom Prvog svetskog rata, kada je, već poluslep, uEngleskoj prikupljao pomoć za srpsku vojsku. Šest dana posle majskog prevrata, Mijatović je iz Londona pisao Ljubomiru Kaljeviću, novom ministruinostranih dela Kraljevine Srbije:



"Javno je mnjenje ovde još jednako razdraţeno svakojakim priĉama o groznim detaljima ubistva. Menidolaze i anonimna pisma, u kojima mi se gnušanje izjavljuje. Kao što sam javio, Lensdaun me onomad nijehteo primiti. Ja nikome ne idem, niti mi sad ko dolazi, osim nekoliko liĉnih prijatelja, koji nisu politiĉkiljudi. Ja ĉekam da kralj prispe u prestonicu i obrazuje novu vladu, pa da ovoj formalno podnesem moju

molbu za razrešenje od moga sadašnjeg poloţaja", pisao je Mijatović iz Londona. SVIREPIM ubistvom kraljevskog para u Beogradu nije bio zgroţen samo zvaniĉni London, već svezapadne evropske prestonice. Ipak, vremenom, London je promenio odnos prema M ijatoviću, prvomSrbinu koji je postao poĉasni ĉlan Kraljevskog istorijskog društva u Londonu.

Nova srpska vlada je za Mijatovićevog naslednika u Londonu imenovala Aleksandra Joviĉića, što su

Britanci odbili da prihvate, jer bi prihvatanje znaĉilo obnavljanje diplomatskih odnosa, prekinutih zbogsvirepog ubistva kraljevskog para.

Uprkos svemu - London je Mijatoviću verovao, pa i onom što je objavio u svojoj knjizi “Jedna kraljevskatragedija”. Koliko su Englezi, a knjiga je prvenstveno njima bila namenjena, bili spremni da prihvate “da je sve moraloda se dogodi onako kako se dogodilo - jer je tako bilo proreĉeno”? Teško je saznati posle sto godina, ali... O ubistvu srpskog kraljevskog para, u Engleskoj se, samo nekoliko nedelja posle majskog prevrata,

pojavila knjiga sa ovom tematikom, naslovljena “Beograd, beli grad smrti - Istorija kralja Aleksandra i

kraljice Drage". Knjigu je napisala gospoĊa Nortesk Vilson, a podatke za knjigu je, u velikoj meri, dobilaod Ĉedomilja Mijatovića i njegove supruge Elodije Lotn, inaĉe Engleskinje. Naslov ove knjige, o Beogradukao gradu smrti, ostao je dugo godina metafora u engleskom javnom mnjenju za glavni grad Srbije.

Beograd će još dugo asocirati proseĉnog Engleza na unakaţena tela ubijenog kraljevskog para. SADRŢAJ te knjige, naţalost, zasada nam nije poznat, ali Mijatovićeva knjiga o “Jednoj kraljevskoj

tragediji” - više nije tajna: "Ţelim da napišem istinitu i nepristrasnu istoriju o mladom kralju koji je roĊen pod izuzetnim okolnostima,ĉije je detinjstvo puno tuţnih dogaĊaja, ĉija je rana mladost pre vremena zamraĉena krunom i koji je, jošmlad i neiskusan, mada tvrdoglavo samovoljan i samouveren ĉovek, bio najsurovije ubijen baš od onihljudi koji su se pred Bogom i ljudima sveĉano zakleli da će mu verno sluţiti i umreti u odbrani njegovog

ţivota i ĉasti. Rekao bih da će neki ĉitaoci koji budu imali strpljenja da paţljivo do kraja proĉitaju ovu istoriju, bitizapanjeni sliĉnošću nekih pojava sa Šekspirovom tragedijom ̀ Magbet`.

Ne ţelim da pojaĉavam sliĉnost, ali ne mogu da se oduprem iskušenju da zapoĉnem moju istoriju jednevelike tragedije u stvarnom ţivotu sa neobiĉnom, a ipak potpuno taĉnom, priĉom. To je doprinos zbircimaterijala za rešavanje problema."Da li su ljudska dela i dogaĊaji unapred odreĊeni, pitao se Mijatović u svojoj “londonskoj knjizi", u kojoj,dalje, piše:

"U proleće 1875. godine, kabinet Danila Stefanovića, posle ponovljenih bezuspešnih napora da radi saSkupštinom, odluĉio se za raspuštanje (Skupštine) i opšte izbore. Bio sam ĉlan toga kabineta i palo mi je u

deo da pred punim parlamentom proĉitam dekret o raspuštanju. Mada je Ustav jasno rezervisao pravoKrune da raspusti Skupštinu, do toga nije nikada došlo. Nije ĉudo što je ĉitanje tako neoĉekivane odlukeostavilo tako dubok utisak na ĉlanove Skupštine. Mnoge pristalice Vlade su se sa mnom rukovale.Poslednji je bio moj prijatelj Aleksa Popović, predstavnik Uţica, glavnog grada jugozapadnog, planinskogdela Srbije.

- Vidite li - upitao me je - kako svaka godina donosi novu potvrdu proroĉanstva Mate iz Kremana? On je

jasno rekao da ćemo imati raspuštanje Skupštine.Rekao sam mome prijatelju da ne razumem njegovu izjavu. Sa svoje strane, on je bio iznenaĊen da politiĉar moga poloţaja nije nikada ništa ĉuo o politiĉkim proricanjima vidovitog ĉoveka Mate iz Kremana.

Zapitao me je da li knez Milan zna šta o njima, dodajući da ako knez ne zna, treba da zna, pošto ona sadrţemnoge tvrdnje u vezi sa njim i njegovom dinastijom. Sve u svemu, moj prijatelj nije bio tako mnogo

impresioniran raspuštanjem Skupštine, koliko neobiĉnom ĉinjenicom da bi jedan neuki seljak bio sposobanda to predvidi pre nekih sedam godina."To veĉe sam veĉerao u Dvoru s knezom Milanom i posle veĉere sam iskoristio priliku da mu kaţem štasam ĉuo od Popovića", piše Mijatović u svojoj knjizi. "Pošto je knez bio veoma znatiţeljan, revnostan ienergiĉan, smesta je pozvao deţurnog dvorskog sluţbenika i naredio mu da odnese pismo Popoviću, kojimga obaveštava da ga oĉekuje u Dvoru rano sledećeg jutra. Knez mi je rekao da doĊem sutradan, u 10 ĉasova

pre podne, pošto namerava da primi pomenutog poslanika iz Uţica u mome prisustvu. SLEDEĆEG jutra, pre deset ĉasova, obojica smo bili u Dvoru", piše Mijatović u svojoj knjizi. "Popović,

jedan od najelokventnijih ljudi u Srbiji, ispriĉao je knezu o vidovitosti seljaka, na veoma ţiv, skoro slikovitnaĉin. Priĉa je ostavila dubok utisak na kneza, a ni ja nisam bio manje dirnut. Ovde ću dati najosnovnijedetalje te priĉe. 29. maja (po starom kalendaru - 10. juna po novom) 1868. godine, oko podneva, poznati seljak po imenu

Mata, došao je u velikoj ţurbi iz obliţnjeg sela Kremna u Uţice i trĉeći ulicama, uzvikivao glasno, u



velikom strahu i uzbuni:

- O, braćo, ustajte da pomognete, ustajte da pomognete! Spasite ga! Spasite ga! Oni ubijaju našeg kneza.

Oni ga svirepo ubijaju. U pomoć, u pomoć! Policija je poznavala Matu po unekoliko ĉudnom ponašanju, ali pošto je tom prilikom govorio o ubistvukneza, i pošto je širenje laţnih, alarmantnih vesti bilo kaţnjivo, oni su ga, posle bezuspešnih pokušaja da ga

ućutkaju, uhapsili. Kasnije, to veĉe istoga dana, zvaniĉni telegram iz Beograda je objavio da je knez Mihailo Obrenović Treći- ubijen u šumi Košutnjak, dok je šetao sa roĊakom, gospoĊom Ankom Konstantinović i njenom ćerkom,gospoĊicom Katarinom. Prefekt (predsednik opštine) Uţica, koji je sumnjao da je Mata iz Kremana mogao nešto da zna o zaveri,odmah naredi saslušanje sirotog ĉoveka. Rezultat je bio da nije bilo moguće veze izmeĊu toga seljaka izKremana i zaverenika iz Beograda, ali i da je Mata, s vremena na vreme, imao vizije dogaĊaja koji su sedešavali na velikoj daljini, ili koji će se dogoditi jednoga dana, u bliskoj ili daljoj budućnosti. Kada je toutvrĊeno, prefekt Uţica pozove Matu iz Kremana da kaţe šta vidi u vezi sa budućnošću i naloţi jednom od

sekretara da zapiše Matine tvrdnje i izjave."

ZAĈUĐUJUĆA SLUĈAJNOST

ISTE godine kada je u Londonu objavljena Mijatovićeva knjiga, 1906, engleski kralj donosi dekret kojim,posle tri pune godine, obnavlja diplomatske odnose sa Srbijom. Ni to nije bilo bez “svoje cene”: vlada

Nikole Pašića ponudila je Britaniji ustupak u vidu penzionisanja ĉetvorice vodećih zaverenika, dok jeLondon zahtevao - šest... "Našli" su se na - pet, a još jedan, šesti od zaverenika koji su uţivali velike

povlastice kod kralja Petra, sam je podneo ostavku. Svi su, zauzvrat, dobili penzije jednake platama koje suimali i, pride, od kralja Petra liĉno, po 60.000 dinara!

“TAJMS” BEZ PROROĈANSTVA

SAMO dan posle ubistva kraljevskog para u Beogradu, “Tajms” je objavio izveštaj Henr ija Vikama Stida

(1871-1956), svog beĉkog dopisnika, kasnije i urednika “Tajmsa”. Iako je izvrsno poznavao beogradske prilike, i pred sobom imao štampu koja je uveliko pisala o proreĉenom ubistvu kraljevskog para, u svomizveštaju “Tajmsu” on to ne pominje:

“Srbija, zemlja ubistava, abdikacija, proglasa i drţavnih udara, iznenadila je samu sebe i dovela do toga dasva preĊašnja postignuća izblede do beznaĉajnosti, uz tragediju odigranu izmeĊu ponoći i sitnih ĉasovaovog jutra u Beogradu. Jedan centralnoazijski kanat, a ne jedan evropski grad, bio bi odgovarajućapozornica za tako nemilosrdno, a precizno planirano kraljeubistvo. Francuska je videla predsednika,

Austrija caricu, a Italija kralja kako padaju od ubica tokom poslednjih deset godina. Ali, ne moţe se naći paralela u novijoj evropskoj istoriji za takvo istrebljenje naveliko jedne vladajuće porodice i njenih pristalica.”

Dolazak kralja Petra 01. novembar 2005.

Prema Mijatovićevoj knjizi, Mata iz Kremana taĉno predvideo dolazak PetraKaraĊorĊevića na vlast. Kralj Petar je, prema proroĉanstvu, sa prestola trebalo da"nestane" 1906. godine, kad je objavljena "londonska knjiga". Obistinila su se crna

predviĊanja o

ŠTA je, još, Ĉedomilj Mijatović objavio u “Jednoj kraljevskoj tragediji”, 1906. godine, u Londonu?“Ovde ću samo reći da se svi glavni dogaĊaji u srpskoj istoriji u poslednjih 30 godina (od kada znam oMatinom proroĉanstvu) neobiĉno slaţu sa onim što je rekao prefektu Uţica i njegovom sekretaru 1868.godine.”

Prema Mijatoviću, Mata iz Kremana je, nakon ubistva kneza Mihaila 1868. godine, “prilikom policijskogsaslušanja, u prisustvu uţiĉkog prefekta i sekretara, najavio i - dolazak Petra KaraĊorĊevića na vlast”: “Srbija će sada imati deĉaka (Milan Obrenović, nap. R. A.) za svog kneza, ali praktiĉno će zemljom vladatiodbor od tri osobe. Posle nekoliko godina, mladić će stvarno biti vladar. On je inteligentan, ali veomanemirnog duha i imaće svakakve teškoće. Za vreme njegove vladavine zemlja nikada neće imati mira nispokoja. Oţeniće se nesrećno, imaće samo jednog sina, imaće puno problema sa svojom ţenom i na krajuće se od nje razvesti. Vodiće nekoliko ratova, uvećaće drţavu, napredovaće u svome statusu i postaće kralj,ali posle nekoliko godina nevolja - abdiciraće, otići će u inostranstvo, umreće tamo relativno mlad.



Njegov sin (Aleksandar Obrenović) će ga naslediti, imaće još burniju i nemirnu vladavinu, oţeniće seţenom iz naroda i u svojoj 27. ili 28. godini prestaće da bude kralj, njegova dinastija će sa njim prestati. ZAMENIĆE ga na tronu Petar KaraĊorĊević, koji će vladati oko tri godine, a zatim takoĊe nestati. Stranavojska će ući u zemlju i ljudi će mnogo patiti. Na kraju će se pojaviti ĉovek iz naroda, isterati strance,ujediniti sve Srbe pod svojom vladavinom i sveĉano zapoĉeti srećnu eru nacionalne istorije.”

"Ja, liĉno, nisam ĉitao `Zapisnik` i ovde spominjem osnovne taĉke kao što sam ih prvi put ĉuo u beogradskom Dvoru, u prisustvu kneza Milana, od ĉoveka koji je video i ĉitao proroĉanstva Mate izKremana, koje je zapisao sekretar u prisustvu prefekta Uţica.""…19. februara (po starom kalendaru - 3. marta po novom) 1889. godine, kralj Milan je poruĉio

predsedniku njegovog kabineta, g. Nikoli Hristiću, da je ĉvrsto odluĉio da abdicira 22. februara, na srpskiNacionalni praznik.

IzmeĊu ostalog, rekao je ministrima:

- Ništa me ne moţe pokolebati u mojoj odluci. Ali, da dodam, ne ĉudi me vaše insistiranje, ali se ĉudim štose g. Mijatović ţesti na moju abdikaciju, kada on dobro zna da to mora da se dogodi.”

(Kasnije, u kancelariji predsednika)

Predsednik:

- Kako objašnjavate reĉi Njegovog visoĉanstva? - ponovo me je upitao.

- Vrlo jednostavno - odgovorio sam. - Pre mnogo godina, kralj i ja smo ĉuli u isto vreme, po prvi put,detalje proroĉanstva Mate iz Kremana, gde je spomenuto da će on abdicirati i napustiti zemlju. I rekao sam,

još, sve što znam o Matinom proroĉanstvu. Neki od kolega su protestovali što se šalim u takvoj krizi, drugi su se smejali glupom objašnjenju koje jeoĉigledno izmišljeno nasumice, (smatrali su).

Ali mi je stari “ĉika Nikola”, kako smo od milošte zvali našeg veoma uvaţenog predsednika, neoĉekivano pritekao u pomoć. - Gospodo - poĉeo je - objašnjenje našeg kolege vam moţda izgleda ĉudno, ali ja sa svoje strane ninajmanje ne sumnjam da je to savršeno taĉno. Sećate se da sam imao nesreću da budem ministar unutrašnjih poslova za vreme ubistva kneza Mihaila. Sećam se da me je prefekt Uţica izvestio o znaĉajnimizjavama vidovitog seljaka. Naredio sam da se taj originalni dokument, u kojem su izjave zapisane, pošaljemeni. Liĉno sam ga proĉitao i mislim da se sada moţe naći meĊu ostalim tajnim dokumentima iz 1868.godine, baš u ovoj zgradi”, piše Mijatović u svojoj knjizi. TA “tajna dokumenta” - odnosno zapisnik o saslušanju “Mate iz Kremana”, ni do danas niko nije pronašao.

Po Mijatoviću - takav “zapisnik” je postojao, kao i po predsedniku Vlade, Hristiću (kako ga citiraMijatović), ali - u beogradskom “Vremenu” iz 1929. godine, u tekstu “Kremna, prestonica nahije proroka

protivu Obrenovića”, novinar Dragan Aleksić je objavio razgovor sa “g. Genĉićem, nekada ministromunutrašnjih dela”:

- Nemam pojma o Kremanskom proroĉanstvu. Nikad ja nisam rekao da su za vreme mog ministrovanja tizapisi bili u poverljivoj arhivi… Kad sam došao za ministra unutrašnjih dela, ja sam osnovao 1899. jednu

sloţenu arhivu, koju nisam hteo, kao moji prethodnici, da nosim onoga ĉasa kada odlazim sa plooţaja. Ona je imala da bude stalna i da se nasleĊuje. Ja sam je svrstao i uredio kao niko do tada. Prozvali su je “crnimkabinetom”, naravno s nepravdom, jer tu ništa nije bilo crno. Sve sam pokupio, sve sredio, ali oKremanskom proroĉanstvu nije nigde bilo traga, niti je iko docnije mogao da ga unese. Ono ne postoji ni ukakvoj arhivi Ministarstva unutrašnjih dela. Ja sam se raspitivao za to proroĉanstvo, ali niko nije ništa onjemu znao. Verujem da bih bio u stanju da neštro doznam, naroĉito tada. Ali, ono kao takvo ne postoji. Jamu ne pridajem nikakvu vaţnost… - rekao je bivši ministar policije novinaru “Vremena”. I meĊu današnjim tragaĉima za “policijskim spisima o Kremanskom proroĉanstvu” - nema onih koji bi se

mogli pohvaliti naroĉitim uspehom. Uz podsećanje na ĉinjenicu da nijedan predratni ili posleratni autor nijeu rukama drţao i svojim oĉima ĉitao te spise (svi se “pozivaju” na one koji su “videli” te spise), podsećamoi na mišljenje akademika Nikole Miloševića, javnosti predoĉeno 2002. godine: - KRALj Milan sigurno nije uništio taj zapisnik. Moguće je da je to uĉinio kralj Aleksandar. Ali, za tonemamo pouzdane dokaze. Verovatno je da takvo jedno predskazanje nije moglo biti utešno za dinastijuObrenovića i da su neki od njih bili zainteresovani da se tome zatre trag. Dakle, da se sam zapisnik uništi.Ali: da je zapisnik postojao, tu nema nikakve sumnje. Najzad, pomenuli smo kompetentne svedoke, dalje,

ako neki seljak, za to nije potreban zapisnik, to su svi videli, na uţiĉkoj pijaci poĉne da viĉe “ubiše knjaza”, pa šta je prirodnije nego da ga zatvore i, ako stigne brzojav da je knez zaista ubijen, da ga onda podvrgnuispitivanju, a kada ga ispitujete, onda se pravi zapisnik. Dakle, to je svakako moralo biti. Drugo je pitanje -

da li je zapisnik uništen, verovatno jeste, a ako nije…

Ako nije, onda bi se mnogo toga moglo “rekonstruisati”, proveriti, uporediti i - dakazati da li su i koliko

Kremanci (Mata, Matija, Miloš ili Mitar) bili proroĉki nadareni. MeĊutim, i bez tog “zapisnika” - postoje tragovi koji ukazuju da, na primer, Mata iz Kremana - nije bio

dovoljno vidovit. U ovom nastavku feljtona - već smo citirali Mijatovićevo pisanje iz “londonske knjige” ukojoj, izmeĊu ostalog, objavljuje da je Mate “video” ubistvo kneza Mihaila, prorekao abdikaciju kneza



Milana, smrt kralja Aleksandra Obrenovića, ali i - dolazak Petra KaraĊorĊevića na vlast.Prema tom proroĉanstvu, “kralja Aleksandra će zameniti na tronu - Petar KaraĊorĊević, koji će vladati okotri godine, a zatim takoĊe nestati”... Kralj Petar KaraĊorĊević jeste na tronu zamenio Aleksandra Obrenovića, ali - nije “nestao” posle trigodine, već je vladao punih osamnaest godina, do svoje smrti, 1921. godine.

Da li je to Ĉedomilj Mijatović “slao signale” svojim londonskim prijateljima, dvoru I Vladi, šta im “valjaĉiniti”?

ZAŠTO “TRI GODINE”?

PREMA Mijatovićevom citiranju proroĉanstava Mate iz Kremana, “kralj Petar KaraĊorćević je imaovladati i nestati posle tri godine”. Zašto se to “proroĉanstvo” nije ostvarilo? Da li je odgovor na ovo pitanjesadrţan u sledećoj teorijskoj mogućnosti: ako smrt kralja Aleksandra i kraljice Drage nije bila samo“proreĉena”, već i “reĉena” u zavereniĉkom štabu (koji je odrţavao tesne veze sa Petrom KaraĊorĊevićem),zašto se zaverenicima i ustoliĉenom kralju Petru - ne bi uzvratilo istom merom? Zašto isti “Mata izKremana” ne bi pruţio “alibi” novim zaverenicima koji bi, po svrgavanju kralja Petra sa prestola, rek li:“Tako je bilo proreĉeno, a od proricanja - nema uzmicanja…”?

“UŢIĈKA ŠEGA DVOJICE PROTA”

KADA je novinar “Vremena” 1929. godine pisao o Kremnima i prorocima, tadašnja beogradska štampauveliko je umesto Matinog imena, kao glavnog kremanskog proroka, koristila ime - Miloša Tarabića. Tuvolšebnu “smenu” dr Radovan Kazimirović u svojoj kljizi nije prihvatio, a ni novinar “Vremena” - nije se

bavio istraţivanjem “zamene” identiteta proroka. Ali, ostavio je vredna reporterska zapaţanja iz Kremana i

Uţica, kao i izjavu Uţiĉanina, izvesnog “g. Tadića”, koji je rekao da su - kremanska proricanja - “uţiĉkašega prote Đurića, preko prote Zaharija…”

Moć kremanskih proroka 02. novembar 2005.

Novinar predratnog "Vremena" Dragan Aleksić, oslanjajući se na izjavu Uţiĉana, proroĉanstvo Tarabića predstavio kao popovsku ujdurmu prote Milana Đurića. Kako jeondašnja beogradska štampa pisala o masakru kraljevskog para 1903. godine. Hvalospevzavereni

Piše: Radoje Andrić

PREMA pisanju Ĉedomilja Mijatovića Matina (ili Matijina) proroĉanstva su se “u dlaku” ostvarivala punih35 godina: od ubistva kneza Mihaila 1868. godine, dolaska maloletnog Milana na presto u ĉije je imadrţavom upravljao “troĉlani odbor”, do ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903. i dolaska PetraKaraĊorĊevića na srpski tron. - Posle tri godine će i sam “nestati” - prorekao je Mata, a Mijatović objavio u toj “proreĉenoj”, 1906.“godini nestanka”.Ali, “ĉika Pera” je punih 15 godina nadţiveo svoj “nestanak”, ostavši na srpskom tronu sve do prirodnesmrti, 1921. godine!

Znaĉi li to da je Kremansko proroĉanstvo bilo fatalno samo po Obrenoviće?

Novinar predratnog “Vremena” Dragan Aleksić, bio je 1929. godine, izgleda, na dobrom tragu dademistifikuje “moć kremanskih proroka” - iako pred sobom nije imao Matino neostvareno proroĉanstvo izMijatovićeve knjige iz 1906. godine. On je, oslanjajući se na izjave Uţiĉana-savremenika, ĉitavo

proroĉanstvo predstavio kao “protinsku ujdurmu”, misleći na uţiĉkog protu Milana Đurića, kao inspiratora,i kremanskog protu Zaharija Zaharića, kao realizatora “vešte šege” u korist - njihovih KaraĊorĊevića. “Sve je to jedna kombinacija prote Đurića", pisao je Dragan Aleksić, citirajući jednog Uţiĉanina, izvesnog“g. Tadića”. "Mrzeći strašno Obrenoviće, ovaj ĉovek (prota Đurić) je došao na ideju da preko prostog sveta

provuĉe sumnju kako Obrenovići neće dugo, kao ima Boţije proviĊenje koje preko Tarabića nagoveštavazalazak Obrenovićeve zvezde. Prota Đurić je bio velika vidra i umeo je da raĉuna s onim što je nalazio. Tu je blizu bila Dobrinja, gnezdo Obrenovića, tu je trebalo udariti najjaĉi udarac. On je dobro smislio: udesio je kako će iskoristiti što bolje sklonost naroda da veruje u tajne proricanja. Prota Zarija bio je jedan posrednik kome se moglo ĉak i narediti. Posao je zaĉas svršen na opšte zadivljenje. Svet je poverovao ioĉekivao ono što će se i zaista desiti i bez svega tog, i bez viĊenja, i bez protine zasluge. Takvih sluĉajeva

bilo je podosta. Ĉesto su se proroĉanstva politiĉki iskorišćavala i udešavala. Svet je proroĉanstvima viševerovao nego gotovim ĉinjenicama…”



O KREMANSKOM proroĉanstvu se, dakle, u vreme KaraĊorĊevića i ovako kritiĉki pisalo. Opisaniscenario “proricanja iz protinske kuhinje” - nikako nije išao u prilog KaraĊorĊevićima, a bili su na vlasti... Još je zanimljivije videti - kako su dvoje beogradskih novina pisale o ubistvu kralja Aleksandra i kraljice

Drage Obrenović - prvog dana nakon njihovog smaknuća. Jedne su (“Mali ţurnal”), od zaverenika koji supreuzeli vlast, istog dana zabranjene, a druge je cenzura poštedela, one u kojima je pisalo “da je kraljevski

par morao biti ubijen, jer je tako proreĉeno” (“Ogledalo”). U ovom feljtonu već pominjani novinar Pera Todorović, poznat i po tome što su njegove kolege-

savremenici iz drugih redakcija - njegovo ime u svojim tekstovima štampali iskljuĉivo malim slovima, prvo jutro iza noći ubistva Aleksandra i Drage - već je imao objavljen tekst o “proreĉenoj njihovoj smrti”.

Objavio ga je u “Ogledalu”, 29. maja 1903, pod naslovom “Crno proroĉanstvo”. U njemu je opisao svojnavodni razgovor iz 1902. godine - sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Dragom, ponaosob, povodom

serije tekstova o “jednom proroĉanstvu”, objavljivanih u 300 nastavaka u “Malim novinama”. “…Naskoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksandar, i posle poduţeg razgovora o drugimstvarima on upita:

- Ama, vi ste poĉeli u `Malim novinama` iznositi nekakvo “proroĉanstvo”! Šta će vam to?

- Pa, Veliĉanstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam dogaĊaj ima istorijske vaţnosti. G. ĈedaMijatović napisao je o tome proroĉanstvu jedan izveštaj i u `M. novinama`, pa su svi ti brojevi prostorazgrabljeni.

- Verujem - reĉe kralj zlovoljno. - Jagmi se svetina! Njoj samo da su ĉudesa i proroĉanstva! Pa, ipak binajbolje bilo, da vi to prekinete i da više ne pišete o tome.- Ali zašto, Veliĉanstvo?

- Zato što je najbolje sve to napustiti. A, i što će vam da baš o tome pišete, kad imate puno drugih stvari?

Što da podgrevate ono što je bilo još pre trijestak godina? Pa onda, tu se, ĉini mi se, nešto pominje o meni,a ako se ne varam ĉak se i o kraljici nešto proriĉe. Je li tako?

- Tako je, veliĉanstvo. - Pa kad je tako, onda što će vam to? - reĉe kralj prekorno. - Neprijatelji i onako jedva ĉekaju da izmisle ireknu kakvo zlo, a vi sad ĉisto kao da im pomaţete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreću,i time im taman idete na ruku.

KRALj je i ovo izgovorio oštro i nabusito i ja sam se morao poduţe pravdati i uveravati ga, dok sam jedvamalo suzbio ovaj njegov prekor.

Razloţio sam mu, kako se baš ćutanjem šire rĊavi glasovi i u narod se unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je nešto naĉuo o tome proroĉanstvu za dinastiju Obrenovića i jako se zainteresovao zato. Ako sad mi ćutimo, neće ćutati oni, koji mu ne misle dobra. Oni će se koristiti ovom prilikom da u

narod proture baš ono što ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome mi prijatelji, jer mi ćemo opet stvar predstaviti blaţe i naći ćemo puta i naĉina, da i ono što je zlo u tom proroĉanstvu okrenemo na dobro. To su

bile po bude koje su i mene navele da pišem o tome proroĉanstvu. - Pa, kako ćete ga okrenuti na dobro, kad se tu proriĉe propast moje dinastije?! - reĉe kralj oporo, pa ondaponovi dva put: - Proriĉe li se to?... Proriĉe li se?... - Proriĉe se, Veliĉanstvo, ali ja ću to opet nekako ublaţiti i na dobro okrenuti!... Kralj me preseĉe: - Vraga ćete vi tu na dobro okrenuti!... I najbolje je bilo da vi to niste ni potezali!... - Ja vas opet uveravam, Veliĉanstvo, da će to u mome podlisku ispasti lepo. Eto ĉitajte redom, pa ćete se isami uveriti... - pisao je Todorović. Od tog “lepog završetka proroĉanstva” - kralj Aleksandar je - umro, kao i kraljica Draga. I njoj je Pera

Todorović, kako sam piše u nastavku teksta, obećao “da će udesiti da se u proroĉanstvu najave bolji dani za

Obrenoviće”…

Kako bi to mogao da “udesi” Pera Todorović? U dogovoru sa zaverenicima, prororokom ili samimSvevišnjim? Ili su to bila samo “utešna obećanja” - da se “ţivim pokojnicima olakša susret sa sudnjimĉasom”? Moţda je Pera Todorović i nameravao da u svojim novinama “ulepša proroĉanstvo”, a moţda su,svi zajedno, naišli na surovu potvrdu da “od proricanja nema uzmicanja”?…

Zašto su toliko bitni - naoko bizarni detalji, kao, na primer, tekst Pere Todorovića u “Ogledalu”, objavljenprvog dana nakon krvave noći Aleksandra, Drage i zaverenika…? Taj tekst je, jednostavno, sugerisaoĉitaocima da je tako nešto bilo suĊeno, predskazano. A, na osnovu drugog detalja, da je istog dana kada i Todorović u “Ogledalu” - u “Malom ţurnalu”,vanredno odštampanom, objavljena istina o smaknuću kraljevskog para i hvalospev zaverenicima koji su“zemlju oslobodili tiranije”, sav tiraţ po nareĊenju tek nekoliko sati “novog” ministra unutrašnjih dela,radikala Stojana Protića, - zaplenjen, ne moţe se reći da je i to bilo suĊeno. Pre će biti da je ministar, udogovoru sa ostalim prevratnicima, tako postupio da svima njima ne bi, jednog dana, zaista bilo suĊeno.UvreĊeno, ali pokorno uredništvo “Malog ţurnala” je, neposredno po zapleni vanrednog izdanja, štampalo iredovno, nekoliko sati kasnije. U njemu, popodne, štampaju - kako nije taĉno ono što su objavili pre podne,da su hrabri oficiri ubili kraljevski par, već je istina da su se oni sami, pucajući na se, ţivota lišili…



ĐURIĆEV MATIJA

NIKO od istraţivaĉa Kremanskog proroĉanstva - nikada nije “ušao u trag” tom prvom proroku, Mati iliMatiji. U Kremnima, pogotovu ne meĊu Tarabićima, takav nije ţiveo. Ali, današnje ĉitanje Aleksića i“Vremena” iz 1929. godine i njegove tvrdnje “da je proroĉanstvo šega prote Đurića” - dovoljan je razlog za

novo “kopanje” po arhivama, ne bez rezultata! U knjizi “Naselja i poreklo stanovništva”, štampanoj uBeogradu 1930. godine, izdatoj u sastavu “Srpskog etnografskog zbornika” (osnovao Jovan Cvijić, urediodr Jovan Erdeljanović), Srpske kraljevske akademije, nalazimo sledeći podatak: “Pok. prota Milan Đurić izUţica priĉao je da se njegov pradeda zvao Jovan Samouk i da je to onaj Jovan ĉiji su sinovi bili sveštenici ikaluĊeri... Jovanov sin Milan bio je njegov pradeda... U Petnjici do 1917. godine ţiveo je i duboke godine

starosti doĉekao, vrlo bliski srodnik prote Đurića, Matija Samouković.

Matija nije uĉio nikakvih škola, nije se nigde makao iz svog sela, ali je u pismenosti toliko dostigao, da je usvoje doba sve iznenaĊivao. Rado je ĉitao, pa je pod starost nauĉio u crkvi pevati i sveštenicima biti odsvake rukopomoći. Ovaj Matija obratio mi je u svoje vreme paţnju na jednog svog srodnika u uţiĉkojJeţevici da je bio kao on..."

Crne slutnje kraljice 03. novembar 2005.

Kraljica Draga, ali i sam kralj Aleksandar, zazirali su od proroĉanstva po kojem se"njihova sreća gasi". Nastojeći da smiri kraljicu, Pera Todorović kazao da prorok Mateja

ĉovek koji je šenuo pameću.


NOVINARSKI hvalospev zaverenicima koji su ubili kralja Aleksandra i kraljicu Dragu - bio je policijski

zabranjen, a “Ogledalo” i Pera Todorović - dobili su priliku da o njihovom smaknuću pišu i u nastavcima…To deluje ĉudno - samo na prvi pogled, samo dok se ne proĉita šta je Todorović pisao. U najkraćem: kraljevski par je morao biti ubijen, jer je tako prorokovao Mateja, seljak iz Kremana, a

Todorović tvrdi da je to kraljici Dragoj rekao - u oĉi. Todorović, najpre, u svom tekstu kaţe da je kraljica traţila od njega da prekine sa objavljivanjem “Jednogproroĉanstva”, ĉemu se on usprotivio reĉima “da se tu baš veliĉa dinastija Obrenović, priĉa se kako je

progoni knez KaraĊorĊević i kako je ceo narod traţio povratak svoga starog kneza Miloša…”Za Mateju - Todorović je rekao kraljici da je “ĉovek koji je šenuo pameću” - ali i da se sve što je prorekao,od Milana do Aleksandra, ostvarilo.Kraljica je, pak, naĉula i za “nastavak” proroĉanstva: - Kralja plaši ono crno proroĉanstvo, a mene jedi, otkuda ste našli da o tome pišete baš sad, kad nam i inaĉes drugih strana toliko prete i svako zlo slute i ţele?

- Ali, zaboga, veliĉanstvo, ja sam baš zato i uzeo i da pišem o tome, da to kako vi rekoste “crno proroĉanstvo”, malo ulepšam i doteram; da razblaţim onaj teški utisak, koji bi ono inaĉe moralo da ostavi unarodu - pojasnio je Todorović. SVOJU priĉu Todorović je poĉeo kao i svi kasniji “klasici” "Kremanskog proroĉanstva": "U Uţiĉkom okrugu postoji selo Kremna, a u tom selu, u prošlom veku, ţiveo je ĉovek po imenu Mateja…Potom je ponovio dobro poznati scenario sa uţiĉke pijace, okonĉan povicima ̀ pomagajte, ubiše knjaza`. - Uh, g. Todoroviću... Zbilja je strašno! Kako je moralo biti tom jadnom ĉoveku kada je, u svom vidovitomludilu, sve to kao na javi gledao...

- Toga ĉoveka, veliĉanstvo, docnije su dovodili ĉak u Beograd. On je saslušavan u Ministarstvu unutrašnjih

poslova, pa ga je saslušavao i dugo s njim razgovarao ĉak i sam kralj Milan. I na kraju krajeva, iz sviju tihnjegovih saslušanja i priĉanja izlazilo je…

…`Izlazilo` je sve onako kako se u stvarnosti i dogodilo, do dolaska Aleksandra Obrenovića na vlast, a zanjega - Todorović je rekao kraljici: - …Neće imati od srca poroda i umreće mlad, vrlo mlad, neće napuniti ni trideset godina. - Svršiće vrlo mlad i `s njim će se ugasiti njegova sveća`!... Kraljica me preseĉe:- Šta to znaĉi `ugasiće se njegova sveća`?... - Znaĉi, veliĉanstvo, ugasiće se ona sveća, koja se u njegovom domu o slavi pali, to jest: izumreće njegovaloza, neće više biti Obrenovića!... - ... A zatim će Srbijom zavladati druga loza. Ali ni ona neće biti dugoveĉna. Izrodiće se unutrašnje borbe ikrvljenja, doći će meteţi i meĊusobni sukobi, i strana, tuĊinska, neprijateljska sila zavladaće Srbijom i



dušmanski će pritisnuti rod srpski. I nastaće tako strašna i nesrećna vremena, da će ţivi, prolazeći poredgrobova predaka svojih, tu zastati i suzni uzdisati:

- Otvorite se grobovi, da i mi ţivi u vas legnemo... Blago vama što ste pomrli, te bar svojim oĉima negledate muke, bruke i jade naše!

- A kad se narod srpski dobro namuĉi i napati; kad prestrada sve ono, što je Hristos na krstu prestradao,onda će se iz sredine naroda, iz sirotoga doma i od prostog roda srpskog javiti ĉovek, koji će svoj naroddići, povesti, osloboditi i ujediniti tako, da svi Srbi budu zajedno i da budu samo svoji gospodari, kako

nikad pre nisu bili. I onda će nastati tako miran i srećan ţivot, narod će ţiveti tako zadovoljno, da će ljudi, prolazeći pored grobova predaka svojih, uzvikivati radosno: - Ustanite mrtvi da ţivimo! REKAO je Todorović kraljici da je `prorok video i ponovni dolazak Obrenovića na vlast, iz daleke loze`,što je za kraljicu bila `mala uteha`, a predoĉavanje da je `sumanuti Uţiĉanin`, ĉak, i telefon prorekao -

probudilo je kraljiĉinu zainteresovanost, nakon ĉega je, ipak, reagovala `tuţno :̀- Teško meni! Jer baš ovo proricanje telefona i osloboĊenja, ako je istinito, najbolje pokazuje da će seispuniti i sve ostalo što je prorekao… Nego da li je taj ĉovek sve to baš u istini govorio, kako se sad priĉa?Jer znate kako je, g. Todoroviću. Ĉovek rekne jednu, a posle se naplete stotinu, što nikad nije ni mislio. Pa,moţda je tako i ovde?

- Pa moţda je, veliĉanstvo, i daće Bog da se ova zla proricanja koja se odnose na nj. v. kralja ne ispune. Štose pak tiĉe istinitosti, ja sam ĉuo da o tome postoje akta u ministarstvu unutrašnjih ili spoljnih poslova, i da

je to bilo sakupljeno u dve naroĉite fascikle, koje je docnije i kralj Milan uzimao i naroĉito ih amo u dvor donosio, da ih ovde razgleda.

Kraljica reĉe da će baš narediti da se to potraţi i izvidi. Ali to bi morala uĉiniti krišom od kralja, jer je ona

još i ranije to htela, ali se bojala da bi to njega još više uzbunilo, kad bi sve to našao i proĉitao u tim starimaktima.

POSLE ovih reĉi, kraljica se prenu, kao da se neĉega setila, i reĉe ţivo: - A, zbilja, vi o meni ništa ne rekoste! A ja sam ĉula da je u tome proroĉanstvu i o meni reĉ!

- Koliko ja znam, tu se govori samo kako će se kralj oţeniti jednom graĊankom, Srpkinjom, i kako će onapotpuno podeliti njegovu sudbinu.

Sirota kraljica raširi ruke i reĉe skoro kroz plaĉ: - Jao, Boţe! Ja i ne traţim ništa drugo, no da sa njim podelim sve, sve, jer ĉini mi se i otrov bi mi sladak

bio, kad ga s njim pijem. Ali, zaboga, g. Todoroviću, je li moguće da je taj umobolni ĉovek tako sve dositnice prorekao, pa ĉak i to kako će se kralj oţeniti?! - Pa ţenidba nije sitnica, veliĉanstvo. Naroĉito kad se jedan kralj ţeni - rekoh ja, tek da imam šta reći. - Znam… Razumem. Ali mi sami, kralj i ja, to nismo nasigurno znali, upravo ĉak i do onoga poslednjegaĉasa. A to na trideset i dve godine unapred proriĉe jedan sumanuti Uţiĉanin! Zaboga, je li to moguće?

Slegoh ramenima:- Ne znam, veliĉanstvo... Tako priĉaju ljudi, kojima bi se moralo verovati. A, najbolje naredite poverljivo,da vam se akta svakako naĊu. To će vam biti najbolje uverenje.

Da li je jadna i nesrećna kraljica Draga nareĊivala da joj pomenute hartije naĊu i šta je ona u njima našla i proĉitala, to ne znam. Ali, `crno proroĉanstvo` `sumanutoga Uţiĉanina` ispunilo se doslovce, zakljuĉno dokralja Aleksandra, s kojim je slavna i zasluţna loza Obrenova zaista iz korena isĉupana", pisao je PeraTodorović. I - “zakljuĉno sa Aleksandrom” (po Todoroviću) - zaista su prestala Matejina proroĉanstva. Bar ona koja seobistinjuju, jer se i iz Todorovićevog teksta vidi da će “nova dinastija (KaraĊorĊević) kratko ostati navlasti”. I nakon Mijatovićevog pisanja u Londonu - Mate i njegova proroĉanstva su postali“neupotrebljivi”, jer je kralju Petru “precizno” predvideo samo “tri godine vladavine do nestanka”... - Šta sad?! - verovatno su se pitali ondašnji prireĊivaĉi "Kremanskog proroĉanstva" i današnji “klasici”. Današnjim reĉnikom reĉeno, verovatno da je ovako bilo: - Neka se pripremi Miloš Tarabić…

HRABRO NA ZAVERENIKE

POSLANIK Austrougarske u Beogradu Konstantin Dumba obreo se u dvoru, na mestu zloĉina nadAleksandrom i Dragom, neposredno nakon smaknuća, o kojem je zapisao u svojim memoarima: “Kralj Aleksandar nije imao oruţje uza se. Goloruk, u crvenoj spavaćoj košulji, on je pokušao da zaustavisvoje ubice snaţnom vikom i pretnjom da će ih sve dati povešati... U susretu sa smrću, kralj Aleksandar

poneo se hrabro. Isto tako hrabro se drţeći poginuo je i njegov prvi aĊutant, general Lazar Petrović (LepiLaza), koji je bio oţenjen jednom sestrom kraljice Drage… Na kraljicu Dragu ispaljeno je 16 hitaca. Posle

toga njeno je telo sasvim raskomadano bajonetima i sabljama. Na samog kralja Aleksandra, jedno kratko

vreme, niko od zaverenika jurišnika nije se usudio da puca. A onda je, odjednom i kao po komandi, u njegaispaljeno 20 metaka..."



KRALj TRAŢIO MILOST

FRANCUZI Ţan de Bonfon i Andre Bare o zloĉinu na srpskom dvoru pisali su ovako: “Oficiri su se premaveć mrtvim kraljevskim supruţnicima poneli kao varvari. Kraljiĉino telo su okrenuli tumbe - i rasporili.

Svako je zabo oruţje u njeno telo..."(Bonfon)Bare je, pak, napisao, da je kraljica Draga bila "bukvalno rasporena" i da je oficir, koji je to uĉinio svojomsabljom, posle svega uzviknuo: "Eto ti, sad pokaţi tvoje derište, tvog naslednika, kravo jedna!" Suprotnoizveštaju austrougarskog poslanika, u kojem se kaţe da je kralj Aleksandar umro hrabro i dostojanstveno, ikraljica s njim, Bare tvrdi da je kralj Aleksandar, boreći se sa smrću, zavapio: "Milost, milost! Poštediteme..."

Slike dvojice proroka 04. novembar 2005.

Sve što se u Srbiji dešavalo od 1868. do 1903. godine dvojica proroka "videla" naidentiĉan naĉin. Surovu likvidaciju kraljevskog para dinastije Obrenović, po akademiku Nikoli Miloševiću, prorekla engleskinja Dţulija Barĉel.

Piše: Radoje AndrićKAKO je “odmicala” vladavina KaraĊorĊevića, interesovanje za kremansko proroĉanstvo je jenjavalo, iako

je ono bilo “povoljno” po ovu dinastiju, a “pogubno” po Obrenoviće.

To “zatišje”, moguće je, bilo je i tiho “povlaĉenje” od proroĉanstva, odnosno - odstupanje pred pitanjimana koja nije bilo odgovora: Ko je bio Mata? Da li je on bio Mateja? Ili Matija? Kako to da ondašnja štampa,a pogotovu - policija, nije uspela da utvrdi njegov identitet?! Kako objasniti “promašena” proroĉanstva zaKaraĊorĊeviće?

I - pitanje svih pitanja: da li je moguće da je na uţiĉkoj pijaci, ipak bio - Mitar Tarabić, koji se “panduriji” predstavio kao “rab Boţji Matija”?

Dr Radovan Kazimirović - izriĉito tvrdi da nije, napominjući da je prorok sa uţiĉke pijace bio - Matija. Ali,

isto tako, na osnovu razgovora sa protom Zaharijem Zaharićem, tvrdi da je i Mitar Tarabić - prorekao

ubistvo kneza Mihaila 1868. godine.

Prenoseći Zaharijeve reĉi, Kazimirović opisuje dogaĊaj koji se zbio poĉetkom maja 1868. godine. ProtaZaharije, koji je nekim svojim poslom bio u Uţicu, sreo je tamo svog kuma Mitra Tarabića. Prenoćili su uUţicu i sutradan, jašući konje, krenuli ka Kremnima: - Tada mi je usput stao priĉati kako će knjaz Mihailo uskoro biti ubijen - kazivao je prota “u pero” dr Kazimiroviću. - Pa k ako smo oba bili na konju i jahali jedan pored drugoga, on se naţe meni, dotaĉe semoje brade, pa će reći: “Vidiš, kume, knjaţev ţivot je tanji od te tvoje brade! Ţivot knjaţev je o koncu.” - Kako to?! - upitaće ga na to, uplašeno prota. - "Eto, kume..." - sad se uhvati za vlakno od brade - "eto

vidiš! Vaki je ţivot knjaţev!..." I ZAISTA, uskoro posle ovoga, knjaza ubiše u Košutnjaku (29. maja 1868 god.)! - napisao je dr

Kazimirović. Po ovom autoru - smrt kneza Mihaila, dakle, bila je - “dvostruko proreĉena”, po Matiji i po Mitru. Zašto ne?

Ako neki prorok “vidi” neĉiju smrt, zašto tu smrt na istovetan naĉin ne bi video i drugi prorok?

Štaviše, za “proroĉki esnaf” je, profesije i zanata radi, poţeljno da se o istom - isto proriĉe…

Tako se, valjda, kasnije, u literaturi i dogodilo da su Tarabići prorekli sve “u dlaku” - kao Mata, Mateja ili

Matija… A, oni su “išĉezli” iz novina i knjiga! I - postoji još jedan primer “proroĉkog jedinstva”, u ovom sluĉaju - internacionalni, a tiĉe se - smrti kralja

Aleksandra i kraljice Drage. Izvor je, ponovo, Ĉedomilj Mijatović, odnosno njegova druga “londonska

knjiga”, iz 1916. godine: “Memoari jednog balkanskog diplomate”. Ni ova knjiga nikada nije prevedena u Srbiji, a jedan njen primerak u Londonu je pronašao akademik Nikola Milošević.- Mislim da bi jednako bilo zanimljivo da navedemo jedan kontrolni primer, koji se u toj Mijatovićevojknjizi nalazi. - kaţe akademik Milošević. - Tri meseca pre nego što će biti ubijeni Aleksandar i Draga,Viljem Stid, prijatelj Mijatovićev, koji se, inaĉe, zanimao za parapsihologiju, pozove ga da doĊe na seansuna kojoj će uĉestvovati jedna vidovnjakinja, na glasu u onom vremenu, Dţulija Barĉel.DţULIJA Barĉel je dobila od Mijatovića, pripremljen za tu priliku, koverat u kojem se nalazio potpis kralja

Aleksandra. Ona je, u prisustvu petnaestak svedoka, uzela koverat i rekla - da je u pitanju neko pismo

(azbuka) koju ne razume… Ona, dakle, ništa ne zna ni o kralju Aleksandru, prvi put “vidi” i azbuku, ali, naosnovu tog potpisa, ona opiše kralja Aleksandra kojeg nikada nije videla. Opiše i kraljicu Dragu, ali, ode imnogo dalje.



Dobije viziju i kaţe da vidi kako vojnici upadaju u kraljevski dvor, kako dinamitom, obratite paţnju,razbijaju vrata, kako je u dvoru tama, kako jedan od njih pali dve sveće da bi se moglo videti i tragati zakraljem i kraljicom, kako ih nalaze i ubijaju… Potom, ona pada na kolena, moli se Bogu da spase taj braĉnipar, i - tu se njena vizija završava! - prepriĉava dr Milošević Mijatovićevo pisanje i - podseća šta se zbilo u

stvarnosti:

- Tri meseca posle toga, razbili su dinamitom ulazna vrata, jedan od zaverenika je upalio dve sveće, da bi semoglo u tami videti i tragati za kraljevskim braĉnim parom. Da, eto, pomenemo i to - da je ta DţulijaBarĉel opisala i oĉi zaverenika, njegov fiziĉki lik, do u tanĉine. - Ĉedomilj Mijatović je, posle toga, izvestio kralja Aleksandra jednim pismom o svom saznanju, zamolio

ga da strogo vodi raĉuna kad nekud izlazi, pa i kad u dvoru prebiva. Kralj je odgovorio, poslao je svojepismo Mijatoviću, preko jednog izaslanika koji je, u stvari, bio u dosluhu sa zaverenicima. On je to pismodao pukovniku Mašinu - kaţe akademik Milošević i naglašava: - Dakle, ovo je, koliko ja znam, prva prilika da se na ovaj naĉin našoj javnosti poredoĉi šta je obmana, a šta

je istina. I mada znam da u ovo što tvrdim - mnogi neće verovati, tvrdim da je to, osim što je kod ĈedomiljaMijatovića zapisano, i nauĉno proverljivo. Neki, ipak, neće poverovati zato što danas, a moţda to nećemomoći nikada, nauĉno da objasnimo. Ali, da se u neĉemu razumemo: ako nešto nismo kadri da objasnimo, neznaĉi da to “nešto” ne postoji. - kaţe akademik Nikola Milošević. OSIM prethodnog primera proricanja, akademik Milošević je u izjavi za dokumentarni program RTS (ĉijesu delove prenele i “Novosti” 2002. godine), do tanĉina opisuje proricanja “Mate iz Kremana” o kojima

piše Mijatović. MeĊutim - nije pominjao Matino proroĉanstvo koje Mijatović ima u svojoj knjizi iz 1906. -

“da će na vlast doći kralj Petar KaraĊorĊević i vladati kratko, tri godine, a potom nestati…”

Da li je ovo neostvareno proroĉanstvo “nestalo” iz knjige koju je Mijatović objavio 1916. godine, kada je

uvideo da je kralj Petar “uveliko nadţiveo i proroĉanstvo i sopstveni nestanak”? To ćemo saznati kada akademik Milošević objavi svoju knjigu o proroĉanstvima i proricanjima, najavljenu2002. godine.

Ali, jedan se nesklad izmeĊu Mijatovićevog pisanja 1906. i 1916. godine moţe, već sada, ustanoviti: uknjizi iz 1906. ni reĉju ne pominje - seansu sa Dţulijom Barĉel! Zar je moguće da je tako bitnu proroĉku potvrdu, dobijenu na samo tri meseca pred tragiĉan krajkraljevskog para, prevideo ili zaboravio - pišući prvu knjigu?!

Na drugoj strani, u otadţbini Srbiji - gde su Mijatovićeve knjige bile nepoţeljne, “uvoĊenje” Tarabića u

“proroĉanstvo” nije išlo baš lako: ĉak je i dr Radovan Kazimirović, jednom prilikom - koju je neumoljivo

precizno uoĉio Voja Antonić, autor knjige “Kremansko neproroĉanstvo” (Beograd, 2002) - pisao o Mitru

Tarabiću kao proroku sa uţiĉke pijace!

Antonić podseća da je dr Kazimirović u “Vremenu” iz 1928. godine o famoznom proroku sa uţiĉke pijacepisao:

"I Pera Todorović i g. Ĉeda Mijatović vele da je to govorio Matija iz Kremana. Nije Matija nego Mitar Tarabić." Bio je to, dakle, Mitar - zakljuĉuje Antonić, ali i - analizira dalje Kazimirovićevo pisanje: "Hoće li dr Kazimirović ostati pri ovome? Ne baš, jer 1939. godine, u knjizi `Tajanstvene pojave u našem narodu -

kremansko proroĉanstvo "̀, o istom dogaĊaju na pijaci napisao je: "Ali ove reĉi na pijaci nije izgovorio Mitar Tarabić, koji toga dana nije ni bio u Uţicu, niti ikadasaslušavan, već neki Matija, koji je imao telepatsku viziju i o kojem su u svoje vreme pisali Ĉeda Mijatovići Pera Todorović…”

CRNA RUPA

ANTONIĆ konstatuje i da je razliĉitim Kazimirovićevim pisanjem - njegov “kredibilitet autora opasnougroţen”, a u daljoj analizi - i matematiĉki dokazuje postojanje “crne rupe” u kremanskom proroĉanstvu!Analizirajući Mitrovu reĉenicu, izgovorenu proti Zahariju dok su iz Uţica jahali ka Kremnima, izgovorenu

mesec dana uoĉi atentata na kneza Mihaila 1868. godine (“Vidiš, kume, knjaţev ţivot je tanji od te tvoje

brade…”), Antonić se pita: - U ĉemu je problem sa ovim proroĉanstvom? U njegovom uvodu dr Kazimirović izriĉito tvrdi da ga jeMitar prorekao na osnovu Miloševog noćnog “javljanja”. To mu je, dakle, dojavio pokojni stric sa onogasveta, ali uz malo raĉunanja moţemo da se uverimo da ni to nije moguće, ĉak i ako dopustimo mogućnostda su teoretski izvodljivi ovakvi kontakti izmeĊu ţivih i umrlih. Jer, atentat o kojem je Mitru “kazato”dogodio se samo 14 godina posle Miloševe smrti, a u istoj knjizi iznet je podatak (koji su i kasnijianalitiĉari sloţno ponavljali) da je Miloš po prvi put poĉeo da se “javlja” sinovcu Mitru tek 30 godina pošto je umro!

PRVO PA - GREŠKA

KADA je Ĉedomilj Mijatović objavio drugu “londonsku knjigu”, 1916. godine, ponovo pišući o prorokuMati - iste te godine, 23. aprila, prvi put se u štampi pominje ime - Miloša Tarabića.



Na novinske stupce, štampane na srpskom jeziku, Miloš Tarabić nije “ušao” u svojoj otadţbini, Srbiji, veću - Solunu: u listu “Velika Srbija”, namenjenom srpskoj vojsci u izgnanstvu, prvi put je napisano da prorok sa uţiĉke pijace nije bio Mateja, nego Miloš… Svi kasniji prireĊivaĉi "Kremanskog proroĉanstva" - uoĉilisu da je nepoznati autor teksta pogrešio, jer na uţiĉkoj pijaci 1868. godine - nikako nije mogao biti Miloš,koji je umro 1854, nego (ako je bio!) njegov sinovac Mitar (1829-1899).

Primat glavnih proroka 05. novembar 2005

Poĉetkom prošlog veka, Kremansko proroĉanstvo jedne je dovodilo na vlast, drugimaskidalo glave, trećima se obijalo o glavu. Na prvo "okretanje" proroĉanstva protiv njih,KaraĊorĊevići reagovali silom. Kralj Petar potpisao lojalnost zaverenicima.

IZMEĐU Prvog i Drugog svetskog rata - u štampi i literaturi Tarabići su sasvim preuzeli “primat” kao -

glavni proroci. Mata, Mateja ili Matija - svako od ovih imena polako je potisnuto u zaborav, ali ne i

proroĉanstva do 1903. godine. Savremenici proreĉenog ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, posebno pristalice dinastije Obrenović,dugo su u sećanju zadrţali “crno proroĉanstvo”. KaraĊorĊevićevci, pak, nisu imali previše razloga datragaju za korenima proroĉanstva, “nestalim policijskim zapisnicima” i, uopšte, detaljima koji bi podsećalikako je kralj Petar došao na vlast. Kako su se ove dve dinastije odnosile prema Kremanskom proroĉanstvu?

Obrenovići su “otrpeli” tri stotine nastavaka o proroĉanstvu u “Malim novinama”, a KaraĊorĊevićevministar unutrašnjih dela - naredio je da se volujskom ţilom išiba Poţarevljanin koji je “politiĉki sanjao”(nije ĉak ni proricao!) protiv vlasti... Da li su KaraĊorĊevići verovali u proroĉanstvo - teško je reći. Jesu gakoristili uoĉi i tokom Prvog svestskog rata, kasnije su dozvoljavali da se o njemu i sa podsmehom piše itako se “ogrešili” o današnju nauku, jednako kao i svi kasniji pisci knjiga o Kremanskom proroĉanstvu kojisu tvrdili da je ono “politiĉko i zavereniĉko”, a ne “metafiziĉko”…

ZANIMLjIVO viĊenje na tu temu ima akademik Nikola Milošević: - U poslednje vreme pojavile su se ĉitave knjige u kojima se tvrdi da je Kremansko proroĉanstvo, zapravo,izmišljotina KaraĊorĊevića, s namerom da se diskredituje konkurentska dinastija Obrenovića.. Po pravilu, takav glas o Kremanskom proroĉanstvu šire oni koji su uvereni da nikakvo predskazivanje nijemoguće, a da onaj ko je ubeĊen da je zaista tako šta moguće - ili neko ko je sklon da veruje u “bapske

priĉe” ili je ĉovek koji ne ume da nauĉno trezveno misli... Ja drţim da bi zato bilo neophodno da skrenemo

paţnju, ne samo onima koji takve knjige pišu - jer će ih oni i dalje pisati tako kako ih pišu, već i najširoj javnosti: nauĉno je već uveliko dokazano da mogućnost predskazivanja - postoji! Da se proricati moţe - u

to nema sumnje, osim kod pisaca pomenutih knjiga kod kojih je, najĉešće, neznanje udruţeno sapredrasudama...

- Da bi dokazali kako je Kremansko proroĉanstvo smišljeno iz kuhinje KaraĊorĊevića i da, navodno, protaZaharić stoji iza toga kao tvorac cele te “naivne priĉe”, neki od ovih pisaca tvrdili su da nijedno od tih

predskazanja nije prethodilo dogaĊajima koji su, navodno, predskazani, nego da su sva ona nastala postfestum, kad se sve to desilo. Niko od njih nije, sasvim sam siguran, ĉitao knjigu Ĉedomilja Mijatovića,dugogodišnjeg obrenovićevskog ambasadora u Londonu, koja je objavljena 1917. godine pod naslovom“Uspomene jednog balkanskog diplomate” - podseća akademik Milošević. Ali, ni akademik nije ĉitao Mijatovićevu knjigu iz 1906. godine koja ukazuje na neke njegovenedoslednosti u knjizi iz 1916.godine, gde je prećutao da se proroĉanstvo o “trogodišnjoj vladavini kraljaPetra” (koje je objavio 1906) - nije ostvarilo...

ŠTA je sa tezom - da su “obrenovićevci” tvrdili da je Kremansko proroĉanstvo samo “karaĊorĊevićevska”ujdurma?

Dr Radovan Kazimirović na tu temu nije “javno razmišljao”, bar ne u svojoj knjizi o "Kremanskom proroĉanstvu". Ali, naveo je zanimljivu tvrdnju da se u vreme Obrenovića o proroĉanstvu nije smelo ništapisati!...

Nemoguće da Kazimirović, kao savremenik, nije znao za “Male novine” i 300 nastavaka “Jednog proroĉanstva”, objavljenog za ţivota kralja Aleksandra i kraljice Drage! Ĉak i u svojoj kljizi oKremanskom proroĉanstvu - koristi citate iz tekstova objavljenih “za ţivota” kralja Aleksandra... Gledajući, dalje, “na broj” - ĉak je u vreme Obrenovića objavljeno više naslova o Kremanskom

proroĉanstvu nego u vreme KaraĊorĊevića. A, gledano po “pristupu” Kremanskom proroĉanstvu - ono se

više osporavalo kod KaraĊorĊevića nego kod Obrenovića! Istina je da se na “odrţavanju” Kremanskog proroĉanstva posebno insistiralo u vreme Prvog svetskog rata, kada je svojim sadrţajem i porukamapodizalo moral u svakom pogledu posrnuloj Srbiji.

Posle rata - “na red” su došli tekstovi poput onog koji je 1929. u “Vremenu” objavio Dragan Alaksić, sa



posebno zanimljivim svedoĉanstvom - kako je vlast u vreme KaraĊorĊevića “volujskom ţilom reagovala” -

na proricanje!

Da bude još bizarnije, nesrećnik koji je “dobio ţilom po turu”, nije ni proricao, nego - sanjao... A sanjao je

tako da je “politiĉki agitovao” protiv KaraĊorĊevićeve vlasti: ...Milorad Marković, koji je da bi imponovao udesio svoje prezime na Karamarković, bio je trgovac uPoţarevcu. On udesi da je snio kako je grom udario usred Terazija. Znalo se šta to znaĉi - piše Aleksić, aĉitaoci “Vremena” znali su da je to aluzija na proroĉku reĉenicu “Da će Obrenovića nestati kao da ih jegrom udario”. Grom je trebalo da udari i u KaraĊorĊeviće... - Kako je to dobro došlo u izbornoj agitaciji,ministar unutrašnjih dela pok. Radivoje Milojković reši da se vešto odvrati Markoviću i preko sreskog

naĉelnika naredi da ga izbatinaju. Ţandarmi ga uhvatiše u podrumu i dobro iskoristiše jednu debeluvolovsku ţilu. Docnije Marković, sav besan, ode u Beograd da se Milojkoviću poţali na taj postupak. Ovaj

ga lepo primi, ali Marković nikako da sedne, jer mu je tur bio sav ranjav. I, kad objasni da je bijen, ministar se napravi šeret i reĉe da ne veruje: - More, nije to istina, Milorade, nego ĉuo sam ja da ti tako ĉesto svašta sanjaš, pa si valjda sanjao i te

batine…

Šta je “sanjao”, a šta mu se dogaĊalo, nesrećni Milorad imao je “zapisano” na turu... Potpis je bioministarski, ali - u to vreme - zavereniĉkoj skupini koja je ubila Aleksandra i Dragu, mnogo je dragocenijibio jedan - kraljevski potpis. Izdejstvovali su ga od Petra KaraĊorĊevića, pre nego što se iz Ţeneve vratio uSrbiju i popeo na okrvavljeni presto.

Da li su, po pitanju zavere protiv Obrenovića i Kremanskog proroĉanstva, KaraĊorĊevići bili “takoneutralni i neduţni”, kako se do danas tvrdi?

POZIVANjE dr Radovana Kazimirovića na uţiĉkog protu Milana Đurića i narodnog poslanika (takoĊe iz

Uţica) Dobru Ruţića, reĉima “trebalo je ĉuti kako i šta govore o knezu Petru i o amanetu njegovog ocakneza Aleksandra - da će samo na poziv Narodne skupštine doći na presto srpski”, navode ne samo na tragudvorniĉkom pisanju i prećutkivanju ĉinjenica, već i ka “kreiranju proroĉanstva”.

Nije li kralj Petar, iz Ţeneve, zaverenicima poruĉio da će u Srbiju doći samo pod uslovom da Aleksandar iDraga budu ubijeni, a ne, kako su zaverenici prvobitno planirali, prognani iz zemlje?!

To je u svojoj velikoj monografiji “Crna ruka” dokazao istoriĉar i publicista Vasa Kazimirović. Nije li kralj Petar, u Ţenevi, po smaknuću Obrenovića, izaslaniku zaverenika Damnjanu Popoviću potpisao: "Ja, Petar KaraĊorĊević, kunem se svojom ĉašću, da, dok na prestolu Srbije budem ja i moji potomci,zaverenici i njihovi potomci ne samo da neće biti sudski gonjeni, već da će im naprotiv u zemlji bitiosigurani najviši poloţaji". Liĉi li to na poziv Narodne skupštine, o kome piše dr Radovan Kazimirović, liĉi li na onaj amanet knezaAleksandra, pa i samog Petra, o kome su mu govorili prota Đurić i Dobra Ruţić?

SANjAO I KRALj- PERA Todorović je zabeleţio, da su kraljica Draga i kralj Aleksandar sanjali jedan isti san, kako ih crni

psi napadaju i da ih raskrvare svojim ujedima - priĉa akademik Nikola Milošević. - To se, inaĉe, kodistraţivaĉa snova smatra nemogućim - da dve osobe sanjaju istovetan san... Ali, i u Tolstojevoj “AniKarenjini”, grof Vronski i Ana Karenjina sanjaju isti san. I, vidite, to što je Tolstoj u “Ani Karenjini” takozamislio, u ţivotu Aleksandra i Drage se dogodilo. Oboje su sanjali isti san i budili se u znoju, u silnomstrahu. Dakle, oni su upozoreni na više naĉina, sa više strana, i nastojali su da izbegnu ono što ih ĉeka, panisu uspeli - kaţe akademik u prilog svojoj tvrdnji da “od proricanja nema uzmicanja”.

Vrata kremanskog lavirinta 06. novembar 2005.

Da li je osnov kremanskom proroĉanstvu u "istorijskom romanu" iz 1902. postavio Pera

Todorović ili Ĉedomilj Mijatović. Kazimirovićevo "Kremansko proroĉanstvo", za jedinoverodostojno - priznato od Tarabićevih i Zaharićevih potomaka.


IZ dana u dan, tokom minulih sto i više godina, kremansko proroĉanstvo postajalo je sve komplikovaniji isloţeniji lavirint. Tome je, na jednoj strani, doprineo nedostatak autentiĉnih, za originale priznatih izvora, ana drugoj - pojava novih tumaĉa, novih kritiĉara i novih osporavatelja kremanskog proroĉanstva.

Danas se, nedopustivo, ne zna - šta je mit, šta legenda, šta je i kome rekao prota Zaharije Zaharić, šta sudopisali, a šta izbrisali tumaĉi “lika i dela” Miloša i Mitra Tarabića ili Mata, Mateje, Matije... Ima li tome kraja?



Moţda se on nalazi - na samom poĉetku, u 1902. godini, kada su - prvi put i u tadašnjoj štampi - otvorena

“velika vrata” kremanskog lavirinta. Već na samom ulazu u taj lavirint, dvojica ondašnjih uticajnih i uglednih ljudi, svaki na svoj naĉin i usvojoj profesiji, novinar i publicista - Pera Todorović i ministar, kljiţevnik, diplomata Ĉedomilj Mijatović,

postarali su se za “gradnju” prva dva “hodnika” u tom lavirintu. Pišući na istu temu - “jednog proroĉanstva” - 1902. godine u “Malim novinama” (Todorović, pa Mijatović),i u dve knjige štampane u Londonu (samo Mijatović) - 1906. i 1916. godine, ova dva autora - autorstvo nad

“Jednim proroĉanstvom” - galantno su prepustili jedan drugom:

“Ovo proroĉanstvo je povod jednom našem drţavniku i knjiţevniku (Ĉedomilju Mijatoviću, nap. R. A.)k oji je o tome napisao jedan krasan istorijski roman koji ćemo za koji dan poĉeti da donosimo u našem

podlisku", objavio je Todorović 30. aprila 1902. godine. Iako je, 9. maja 1902. godine, u istim novinama Ĉedomilj Mijatović demantovao jedan deo Todorovićevog

pisanja, nije - i onaj kojim se tvrdi da je on, Mijatović, o proroĉanstvu “napisao jedan krasan istorijskiroman”. Potom, “Male novine” su, 1902. i 1903. godine, objavile više od 300 nastavaka “romana o proroĉanstvu”.TRI godine kasnije - u svojoj knjizi “Jedna kraljevska tragedija”, objavljenoj u Londonu 1906. godine,Ĉedomilj Mijatović piše: “...Oko godinu dana pre katastrofe (ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage, nap. R. A.), 29. maja 1903.godine, prijatelj kralja Aleksandra, g. Pera Todorović, u svojim `Malim novinama`, poĉeo je da objavljujeserijal istoimenog romana koji je sam napisao, a kome je dao naslov `Jedno proroĉanstvo`”. Da li je priĉu o “jednom proroĉanstvu” zapoĉeo Pera Todorović ili - Ĉedomilj Mijatović?

Ili je ona njihovo zajedniĉko delo?

Todorovićevi tekstovi na temu proroĉanstva i danas su, u arhivima i bibliotekama, dostupni svimistraţivaĉima kojima je do njih stalo. Uskoro, zahvaljujući “Novostima”, ĉitalaštvu i istraţivaĉima biće dostupan i prvi prevod Mijatovićeveknjige iz 1906. godine, ali - ni te, nove ĉinjenice, neće pruţiti relevantan odgovor: Ko je napisao “istorijski roman” “Jedno proroĉanstvo”? Todorović, Mijatović ili - kao “autorski tandem”?

Ovo i prethodna pitanja, pak, ukazuju i na neutaţivu ţelju da se kremansko proroĉanstvo materijalizuje. Sdruge strane, ma koliko govorili o nepreciznostima u knjizi dr Radovana Kazimirovića, ukazivanje na njihviše je ilustracija relevantnosti napisanog i odštampanog u njegovom "Kremanskom proroĉanstvu", nego

pokušaj da se njegov rad ospori. Naprotiv: njegova knjiga je zaista najdragoceniji i najcelovitiji stariji zapis

o kremanskom proroĉanstvu, na koji se pozivaju svi kasniji prireĊivaĉi, istraţivaĉi, pa i oponenti. I potomci Tarabića i Zaharića - Kazimirovićevo delo prihvataju kao izvorno kremansko proroĉanstvo. Iako se njegov sadrţaj, gotovo svaka reĉenica, moţe da analizira (kao što smo uĉinili sa nekoliko),"Kremansko proroĉanstvo" Radovana Kazimirovića - nemerljivo je dragoceno kao osnova, kao polazište za

istraţivanja i, ponajviše, uporeĊivanja sa “otkrićima”, “dopisivanjima” i “brisanjima” koja su muprethodila, ali i usledila - kod gotovo svih autora koji su pisali o ovom proroĉanstvu - posle Kazimirovića. Tu je na delu sledeće: kako vreme odmiĉe, sve je više “detalja”, “novih otkrića”, “novih poruka”... Kako jevremenska distanca veća, o proroĉanstvu se poĉinje više “znati” i sve više pisati, mnogo više nego što suznali i pisali njegovi savremenici.

Ĉudno: što je svedoka bivalo manje, onako kako su prirodno umirali, “ĉinjenica” i “istine” bivalo je sveviše. ZATO je Kazimirovićeva knjiga posebno vaţna, jer je štampana u vreme dok je u Srbiji bilo ţivihsavremenika, ĉijem je sudu i kritici javno podvrgao svoj rad. Pri tom, Kazimirović se jako puno pozivao naprethodne radove novinara Pere Todorovića i, uz posebno uvaţavanje i poštovanje, Ĉedomilja Mijatovića. Koliko je Miloša i Mitra Tarabića i protu Zaharija Zaharića, smatrao jednim, kremanskim izvorom

proroĉanstva, toliko je Ĉedomilja Mijatovića smatrao i oznaĉavao - “beogradskim izvorom” istog proroĉanstva. I - da ponovimo pitanje na koje do danas nema relevantnog odgovora:

Gde su, konkretno, ulazna i izlazna vrata kremanskog proroĉanstva? Moţda u intimnom pravu svakogĉoveka da u nešto veruje ili ne?

Nisu, izgleda.

Oni koji u kremansko proroĉanstvo ne veruju - nisu kadri da neoborivo dokaţu da je ono samo mit, prevaraili laţ. Oni koji veruju u istinitost kremanskog proroĉanstva, takoĊe, nisu u prilici da neoborivim ĉinjenicamadokaţu njegovu verodostojnost. Ove dve grupe ljudi - vrlo retko su pronalazile “zajedniĉki jezik”, nisu to uspevale ĉak ni u metodologijiistraţivanja.To nije problem koji se ne da prevazići. I prevazišao bi se - da taj most izmeĊu dvaju pristupa, iznova i iznova, ne ruše ljudi iz, uslovno reĉeno,

“treće grupe”. Oni sva svoja tumaĉenja, nametanja ili osporavanja kremanskog proroĉanstva, zasnivaju u



postulatu “da je intimno pravo hoće li u nešto verovati ili ne”, pri tom - najgrublje moguće, ignorišući postulat koji podrazumeva suoĉavanje sa ĉinjenicama i njihovim uvaţavanjem, neophodnog u nametanjusvog mišljenja drugima. Ovo istraţivanje posvećeno je i njima. Osim autorima, koji uporno tragaju za ĉinjenicama koje bi dokazale autentiĉnost ili krivotvorenostkremanskog proroĉanstva, namenjeno je i ljudima koji nemaju obzira ni prema jednoj od dveju strana.

Onima koji falsifikuju rukopise, koji “odrţavaju redovne astralne veze sa Milošem Tarabićem”, koji ukremanskom kamenju vide polazište i ishodište svemira, koji, ĉak i videvši izlaze iz tog lavirinta, uporno

preko njih polaţu novu i novu kamuflaţu.

Tako veštu - “da se Kremna iz vazduha, aviona ili satelita, ne mogu snimiti”. A, mogu!

AUTOR - ENIGMA

DILEMA - da li je “istorijski roman” “Jedno proroĉanstvo”, koji je osnova današnjeg kremanskog proroĉanstva, napisao Pera Todorović ili Ĉedomilj Mijatović, teoretski se moţe i ovako razrešiti: Sasvim je moguće da je “Jedno proroĉanstvo” napisao - Pera Todorović, uz prethodni dogovor saMijatovićem da se autorstvo pripiše - njemu.

Ugled koji je Mijatović imao u vreme Obrenovića - Todorović nikada nije posedovao, pa makar gaMijatović u svojoj knjizi imenovao i kao “prijatelja kralja Aleksandra”. Mijatoviću, kao liĉnosti iz samogvrha tadašnje vlasti, oponenti i kritiĉari tog “istorijskog romana”, teško i da bi pokušali da “naude”, a kodĉitalaštva, pak, Mijatovićevo autorstvo nad romanom - od većeg je uticaja nego Todorovićevo.Podsetimo, samo, da su onovremene kolege novinari - Todorovićevo ime pisali malim slovima... S drugestrane, iz Londona 1906, sa geografske i politiĉke distance, Mijatović, pretpostavljamo, ne bi u svojoj

knjizi oporekao da je on autor “istorijskog romana”. Ali - i tamo je tvrdio da je autor - Todorović. A - udemantiju Todorovićevog teksta o proroĉanstvu - nije demantovao i tvrdnju da je on, Mijatović, pisacromana...

KORENjE i GRANjE

PARALELNO sa "puštanjem korenja" proroĉanstva protiv Obrenovića u Srbiji, "granale" su i veze narelaciji Beograd-Beĉ: Vasa Kazimirović u svom delu "Crna ruka" - navodi i dokaze iz domaćih izvora, ali i iz stranih

obaveštajnih sluţbi koji to potvrĊuju - od odlazaka zaverenika u Beĉ i Ţenevu kod KaraĊorĊevića, donjegovog dolaska i u Trst, na viĊenje sa KaraĊorĊevićevim izaslanicima, do susreta sa radikalom, protomĐurićem iz Uţica, velikim pristalicom KaraĊorĊevića, koji se uoĉi realizacije zavere skonio u Crnu Goru.

Mihailo nije - Gorbaĉov 07. novembar 2005.

Miloševa i Mitrova proroĉanstva prvim posleratnim prireĊivaĉima Goluboviću iMalenkoviću nisu bila "dovoljna" za knjigu, pa su se latili pera... Pr ema njihovoj knjizi,

štampanoj 1982, kapitalizam će nestati, a komunizam pobeĊuje kad na zemlju siĊearhanĊe

Piše: Radoje AndrićŠTA su, po knjizi dr Radovana Kazimirovića, iz 1940. godine, prorekli Mitar i Miloš Tarabić? Šta je to štonjihovi potomci priznaju i uvaţavaju kao “izvorno proroĉanstvo”, jednako kao i potomci prote ZaharijaZaharića, jedinog ĉoveka “pod kapom nebeskom” kojem su poveravali sve svoje vizije?

Posebnu vrednost onome što je dr Kazimirović objavio u svojoj knjizi “Tajanstvene pojave u našem

narodu” daje ĉinjenica da je jedini od svih prireĊivaĉa kremanskog proroĉanstva - neposredno razgovarao,u nekoliko navrata, sa protom Zaharićem…

Kakva je sudbina kremanskog proroĉanstva posle knjige dr Radovana Kazimirovića?

Sve do 1982. godine - o njemu se u štampi retko pisalo i, do te godine, nije objavljena nijedna knjiga onjemu. A - onda se u javni ţivot Srbije kremansko proroĉanstvo vratilo “na velika vrata”, koja su otvoriliDragoljub Golubović i Dejan Malenković, svojom knjigom “Kremansko proroĉanstvo, šta je bilo, šta nasĉeka”. Već u prvom od 12 regularnih izdanja (bilo je i mnogo “piratskih”), njihovo “Kremansko proroĉanstvo” je

bilo znatno obimnije i sadrţajnije od Kazimirovićevog koji je zabeleţio ukupno 44 proroĉanstva Miloša iMitra Tarabića. Golubović i Malenković već u prvom izdanju imaju - dvostruko više proroĉanstava!

Naravno, to su “nova” proroĉanstva, a njihov rad ostaće zapamćen i po tome što su “ignorisali” neka odonih kaja je zapisao i objavio dr Kazimirović.



PO “novom proroĉanstvu”, Miloš i Mitar su prorekli i dolazak komunista na vlast u Srbiji (“petokraka u popreĉno preseĉenoj jabuci”), svetski krah kapitalizma, vodovodne cevi, strašnu “apokalipsu nad poţeškim poljem”, dolazak “malih ţutih ljudi u Srbiju”, blokovsku podelu sveta, pojavu “nesvrstanih”, prerastanjeSAD u “svetskog moćnika” sa “seljakom i ĉušem” na ĉelu (Dţimi Karter, pa Ronald Regan…), pojavuhemijskog oruţja, dolazak “riĊeg ĉoveka na svetsku vlast”, izum televizije (“sokoćelo”), trovanje vazduha,zemlje i vode, spas U “trima krstatim gorama” od opšteg svetskog pomora, obnovu “Šarganske osmice”,“Silazak Mihaila sa neba”. Ovo poslednje, “silazak arhanćela Mihaila sa neba meću Srbe”, posebno je zanimljivo. Osim što tog

proroĉanstva nema u Kazimirovićevom pisanju o Milošu i Mitru Tarabiću, paţnju privlaĉi i po “viziji

svakog blagostanja koje će nastati njegovim dolaskom meĊu ljude”… I to meĊu - Srbe!“U to vreme pomora (neko buduće, nakon 1982. nap. R. A.) u ruskim dalekim gorama pojaviće se mladiĉoek po imenu Mijajlo. Imaće svijetlo lice i sav lik će mu milostan biti (str. 196, “Kremansko

proroĉanstvo”, Golubović, Malenković, drugo izdanje, 1982. god., “Zapis”, Beograd). "Ljudi će mu seĉuditi kako koraĉa nebom, a on će otići do prvog namastira (manastira) i zazvoniti na sva namastirska

zvona. Narodu koji se budne okupio oko njega će kazati: - Zaboravili ste ko sam i da nijesam umro, nego ţiv otišao u nebo. A ljudi koji ga budu gledali će reći: - Nijesmo, nijesmo, ti si sveti arhanĊel Mijajlo.

Na te njiove rijeĉi on će se blago nasmijati, govoreći im: - Razapeli ste Bogoĉovjeka i Sina Boţijeg, a Bog vam je dao pamet da njome mislite i ljubite sve oko vas.Postali ste zvjeri i ĉovjekoubice! Nijesam došao da vas ćeram da se plašite i sa stravom vjerujete, već sammeĊu vama da vas urazumim! Nema više bogatog ni siromaha, a vi se jopet mrzite, gloţite i ubijate.

Zaboravili ste na dušu svoju! Ondakar će za Mijajlom poći svi narodi i zemlja će postati prava rajska bašĉa. Hrana će iznicati svuĊe, i urijekama, morima i šumama. Oni, koji se ondaj rode ţivjeće srećno i dugovjeĉno da će i zaboraviti kada suse rodili.

Mijajlo će bivati svuĊe, a ponajviše u Carigradu, sve dok ljudi ne progovore jednim jezikom i jednomvjerom. Pošlje će jopet zadovoljan otići u nebo."

POVRATAK arhanĊela Mihaila, baš meĊu Srbe, moţemo, dakle, oĉekivati u budućnosti, mi ili našipotomci.

Ali, zanimljivo je da je kremansko proroĉanstvo, ali u verziji Golubovića i Malenkovića, već “doĉekalo”Mihaila, ali - Gorbaĉova. Njegova pojava u politiĉkom ţivotu Rusije - koincidira sa proroĉanstvom o“silasku Mijajla”… Odnosno: pojava “Mijajla” u njihovom proroĉanstvu - koincidira sa pojavom Mihaila

Gorbaĉova u Sovjetskom Savezu. U tadašnjoj štampi - verovatno iz iste kuhinje, figurirao je i “ĉovek sasevera, sa biljegom na ĉelu”, što je ne nagoveštavajući - već taĉan opis lika Mihaila Gorbaĉova. Ali - samo

lik - to nije dovoljno! Uz lik “ide” i delo… Za tumaĉenje “Mijajlovog dela”, Golubović se “dosetio”Budimira Milosavljevića, jednog od “poratnih vidovitih Kremanaca”. Evo šta mu je Budimir izjavio u istojknjizi:

"Kasnije sam mu postavio drugo pitanje. Iskreno reĉeno, hteo sam da ga malo `provociram` i proverimnjegova znanja iz društvenih nauka", piše Golubović o svom razgovoru sa Milosavljevićem. "Zapitao sam

ga hoće li komunizam pobediti i kakva je razlika izmeĊu komunizma i kapitalizma? Tada se on zamisli pami, posle nekoliko trenutaka reĉe: - Komunizam će pobediti, ali samo uz Boţju pomoć. To će se desiti kada Mihajlo s neba siĊe na zemlju…

A zatim dodade:

- To što ti i ostali nazivate kapitalizmom, to jenjava samo po sebi. Zato što ĉoek na ovoj zemaljskoj kugliviše nije vo da trpi bilo ĉiji jaram. Što reĉe Mitar, od Ċavola je gora ljudska omama, to jest zabluda. Rijeĉ jesamo o imenu, a ne o pravoj istini. Ĉitav svijet ide ka jednoj socijali. Ali, ljudi nikad ne mogu biti isti, jer niu šumi nigdje nema istog drveta. Jedan se ĉovek rodi lijep, drugi ruţan. Jedan voli peĉenje, drugi smok…Kad bi ti svim ljudima, ţenama i djeci svakog mjeseca davao jednu istu platu, opet ne bi isto ţivjeli. Opet

bi neko ţiveo gore, a neko bolje… To isto će doći zajedno sa Mihailom, kada meĊu ljude bude zavladalaljubav i sloga, vjeĉiti mir i vjeĉiti ţivot...", rekao je Molosavljević Goluboviću. VREME je pokazalo da - niti je Mihail Gorbaĉov bio taj “Mijajlo sa neba”, niti je komunizam pobedio, ĉak ni u bivšem Sovjetskom Savezu, niti je “kapitalizam propao”… Ali, to će tek da bude… - glasio bi spreman

odgovor prireĊivaĉa ovog proroĉanstva. Tako se uvek “obrazlaţe” - kada se “proreĉeni dogaĊaj” “otmekontroli” i prevaziĊe “proroĉanstvo”… To će biti u “dalekoj budućnosti”!

A, da li su trenutne prilike u svetu samo “prolazna slabost na putu ka konaĉnoj pobedi komunizma”, i da liće se Bog smilovati, pa pomoći komunistima da pobede - znaće se kad se dogodi… Tako bi, otprilike,danas rekao svaki “prorok”. To će tek da bude, a što se već ispostavilo da Mihail Gorbaĉov nije Boţjiizaslanik, to je zato što tako nije bilo ni predviĊeno…

A, ko će to biti i kada će se to dogoditi?

Što ne znaju “srpski proroci” - znaju “Muhamedovi poslanici” u današnjoj Bosni i Hercegovini. I njima je



stalo do kremanskog proroĉanstva, i oni se na njega pozivaju kada ţele da obznane “da će Mihailo sići nazemlju”. Ali, u njihovoj verziji - Mihailo nije Mihailo, a nije ni Mijajlo, nego - Mehdi.

Golubovićeva i Malenkovićeva priĉa o Mihailu (Mehdiju), koji je “svako dobro i berićet, rajsku bašĉu”trebalo da donese meĊu Srbe, na “zavist svima koji nisu Srbi”, valjda, iskorišćena je - protiv Srba, ali i

ostatka “nemuslimanskog sveta”! Po jednom skorašnjem ĉitanju i tumaĉenju Miloša i Mitra Tarabića u Sarajevu, 2000. godine, ovi proroci suznali i za - dţihad! “Sveti muslimanski rat protiv nevernika” - najavili su, kaţe se u Sarajevu, “dvojicasrpskih nepismenih sel jaka, proroka”, što nikako “ne treba smetnuti s uma”…

MILOŠEVA PROROĈANSTVAPREMA Kazimiroviću, Miloš je prorekao “kako će se zemlja meriti i prema meri danak plaćati (plaćanje

poreza na zemljište po hektaru); kako će izići novac kao riblja krljušt (nikleni novac); kako će novac biti jedno parĉe hartije (papirni novac)… Prorekao je i taĉan datum svoje smrti, sudbinu sestre Bose, serdaraJovana Mićića, kneza Aleksandra KaraĊorĊevića, kneza Miloša, kneza Mihaila, kralja Milana, proglasSrpske Kraljevine, sudbinu kralja Aleksandra i kraljice Drage, ponovni dolazak KaraĊorĊevića, Prvi svetskirat, “strašni pomor od bolesti” u Kremnima, propast Srbije, propast turske carevine, propast Austrije,sudbinu Carigrada, proglas srpske carevine… Prorekao je i da će “Kruševac ponovo biti srpska prestonica”,ali to se, eto, nije ostvarilo. Moţda u nekom budućem vremenu?

MITROVA PROROĈANSTVA

O “BUDUĆEM vremenu”, sa dosta preciznosti, govorio je i Milošev sinovac, Mitar Tarabić. Kako pišeKazimirović, on je proricao na osnovu “javljanja seni Miloševe”, a evo šta je prorekao:

Izbor knjaza Miloša, ubistvo knjaza Mihaila, sudbinu kralja Milana, Prvi turski rat, pronalazak telegrafa itelefona, ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage, ponovni dolazak KaraĊorĊevića i Balkansk i rat, Prvi

svestski rat, propast Srbije, ujedinjenje Srba posle Prvog svestskog rata, “Izborni sud”, novi “opšti rat”, prorekao je i da će Srbija postati carevina, budućnost Carigrada, otvaranje fabrika i rudokopa, pronalazak “velikog majdana soli u Solotuši kod Bajine Bašte (još nije pronaĊen, nap. R. A.), proricao je o kremanskojcrkvi, o izgradnji pruge kroz Kremna i Mokru Goru, sudbinu porodice Moljković iz Kremana, sudbinu

prote Milana Đurića, popa Koste Zaharića, smrt snaje prote Zaharića kao i njegov ţivotni vek, sudbinuzadruge Tarabića, proricao je “o tami i razgovoru sa mrtvim ljudima”, prorekao je, na kraju, i sopstvenusmrt.

Podvala tumaĉa Avdića 08. novembar 2005

Ibrahim Avdić piše da će ceo svet biti pod barjakom islama, a uporište za tu pretpostavkunašao u Golubovićevoj i Malenkovićevoj verziji proroĉanstva. Blokovska podela sveta poviĊenju proroka i njihovih tumaĉa.

Piše: Radoje AndrićDţIHAD koji muslimani danas vode - samo je poĉetak onog što sledi - "kada Mehdi sa 313 ratnika siĊe saneba i pokori celu planetu".

Taj Mehdi - nije niko drugi do “Mihailo koji će sići sa neba…”, prepoznat u “Kremanskom proroĉanstvu”Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića. O tome je, pozivajući se, dakle, i na kremansko proroĉanstvo, u Sarajevu, 5. oktobra 2000, u tekstu

“Globalna revolucija imama Mehdija”, pisao Ibrahim Avdić: “Gotovo da nećete danas naći vjere, vjerske skupine ili sekte koja ne oĉekuje dolazak svog obnovitelja

vjere i velikog spasioca", piše Avdić. "Sljedbenici svih vjera vjeruju da će doći vrijeme kada će cijeli svijet biti poklopljen korupcijom, nemoralom i krizom. Zlo i nepravda će postati svakodnevica. Nevjerovanje ćeobuhvatiti svijet koji će poput putnika u pustinji postati ţedan pravde i istine. Upravo je to vrijeme koje ćeoznaĉiti dolazak spasioca. On će voĊen Boţanskom moći poraziti materijalizam i uspostaviti na zemlji

pravu vjeru, ĉistoću i pravdu…

…Muslimani, pak, vjeruju da će on biti hasimit od direktnog potomstva Muhamedovog s. a. v. Bitno je ovdje istaći da imam Mehdi (ta j spasitelj koji dolazi, nap. R. A.), iako dolazi iz okrilja islama,

ipak, neće biti ograniĉen samo na muslimane niti na naroĉit narod i naciju, kao što je bio sluĉaj kod ranijihBoţjih poslanika, koji su slati samo svojim narodima. On će doći da se bori p rotiv svake vrste

diskriminacije: nacionalne, vjerske i sektaške. Shodno tome, on će biti Mehdi cijelog sveta. On će bitioslobodilac i spasilac svih ljudi koji vjeruju u jednog Boga.(…) Drugim rijeĉima, on će u najboljem svjetlurealizovati sve nebeske objave pod univerzalnim imenom - islam.(…)



AVDIĆ, dalje, piše "…da će morati doći vrijeme kada će islam zavladati cijelom Zemljom. Pa, pošto je tofiziĉki, zbog niţeg nivoa civilizacijskog i tehnološkog znanja, bilo nemoguće u doba Muhameda, jasno jeda će se to moći desiti kada dva uslova budu ispunjena: 1. Kada svijet tako komunikacijski bude dobro povezan da preraste u globalno selo.

2. I kada svijet potencijalno bude na takvom stupnju morala (ahlaka) da bude kadar podnijeti teţinuBoţanskih zakona i odredbi.

Moţe se reći da je prvi uslov u eri Interneta i potpune globalizacije svih segmenata ţivljenja na planeti većispunjen. No, kada je u pitanju ovaj drugi (mnogo vaţniji) uslov, u vremenu opće iskvarenosti,ĉovjeĉanstvo je sada odveć daleko od stadija da bi bilo u stanju prihvatiti taj veliki Boţiji dar. Kada se

jednom sravne vanjski i unutarnji uslovi, upravo po planu i programu poslednjeg Poslanika, pojaviće senjegov potomak Mehdi koji će finalizirati njegovu misiju.(…) (…)Imam Mehdi će, kako prenose predaje, krenuti sa 313 boraca (istim brojem kao na Bedru) u oruţanoslamanje svjetskih tlaĉitelja. Mehdiju će se poslije pridruţiti mnoštvo muslimana (navodno najviše izJemana). S mnogo krvi padat će regija po regija, da bi, nakon samo šest mjeseci - prvi puta u historiji -

cijela planeta Zemlja bila pod barjakom islama. Svi koji se budu suprotstavljali sistemu Boţanskog tehvida biće ubijeni (a takvih će najviše biti meĊu Jevrejima). Ovim će zlo, u potpunosti, biti sasjeĉeno u korenu.Time će biti ostvareni preduslovi za potpuni procvat ljudske civilizacije u svim aspektima(…)", piše Avdić. A - DA bi ove svoje tvrdnje argumentovao i pojaĉao, naglasio kao neminovnost koja sledi, Ibrahim Avdić

posegnuo je i za citatom iz "Kremanskog proroĉanstva", koji, iako ga ne komentariše direktno - ali ga vrlo

sugestivno najavljuje, po njegovom mišljenju - potvrĊuje opisani scenario dolaska imama Mehdija: "(…)Nije zgoreg ovdje spomenuti proroĉanstvo nepismenog seljaka Mitra Tarabića - koji je ţivio podnovisoke planine Tare, na granici Bosne, i koji je priliĉno taĉno predvidio mnoge historijske dogaĊaje -

zapisano pre 120 godina, a 1991. objavljeno u knjizi "Kremansko proroĉanstvo", ovim reĉima Avdićnajavljuje citat iz Golubovićeve i Malenkovićeve knjige o “silasku Mijajla sa neba”. Da li ga verodostojno prenosi?

Ne!

Golubović i Malenković za Mijajla (Mihaila) kaţu: “…u dalekoj Rusiji pojaviće se ĉoek…”

Ibrahim Avdić, “citirajući” Golubovića i Malenkovića, za tog Mihaila piše: "…pojaviće se ĉovek saistoka…”

Ali - zašto se ĉuditi nad Avdićevim postupkom, kada i Golubović i Malenković, kada im više nijeodgovaralo da Mihailo bude “ĉovek iz Rusije”, umesto njega u isto poglavlje “uvode” Mihaila - “…ĉovekasa severa…”?

Posle takvog citiranja poglavlja o “Mijajlu sa neba”, Avdić završava svoj tekst: "Neka Alah Uzvišeni ubrza dolazak imama Mehdija, a nas uputi na pravi put!"

Ako se to i dogodi, u saglasju sa Avdićevim verovanjem da je Mihailo - Mehdi, Srbi teško da će uţivati u

tom novom “raju svake vrste”, koji ne samo za Srbe, već za ceo svet, najavljuju Golubović i Malenković… Neće “uţivati” ni Jevreji, ako je po Avdićevom tumaĉenju… Naravno, tek pošto Mehdi i onih 313 boracaispune svoju misiju:

“S mnogo krvi padat će regija po regija, da bi, nakon samo šest mjeseci - prvi puta u historiji - cijela

planeta Zemlja bila pod barjakom islama. Svi koji se budu suprotstavljali sistemu Boţanskog tehvida bićeubijeni…”

I Srbi, dakle, oni koji prekostanu, okupiće se pod barjakom islama! Tako, po Avdićevom tumaĉenju, kaţe Golubovićevo i Malenkovićevo "Kremansko proroĉanstvo". Da otklonimo nedoumicu: ne znamo i ne tvrdimo da je Avdić pogrešno ili zlonamerno “ruske gore”zamenio “istokom”, jer ne znamo pouzdano ni koje je izdanje "Kremanskog proroĉanstva" imao u rukama,srpsko ili neko bosansko… Svakako da je neko od štampanih nakon Gorbaĉovljevog silaska sa vlasti, kada

je postalo više nego jasno da “on nije taj ĉovek iz Rusije”, umesto kojeg u kasnijim izdanjima prireĊivaĉi“uvode” “ĉoveka sa severa”…

A, DA li su u svoje “Kremansko proroĉanstvo” Golubović i Malenković “uveli” i proroka Isaiju, iz 13.

veka, pa njegove reĉi pripisali Mitru Tarabiću? Evo citata iz “knjiga starostavnih”, koje je objavioKazimirović u “Tajanstvenim pojavama u našem narodu”: “…Tada će iz crkve sv. Sofije izaći dva ĉoveka, od kojih će jednom biti ime anĊeo Mihail. On će sa svojimdrugom klati ljude, kao što kosaĉ kosi seno. I gle ĉuda. Tada će nastati kuknjava i lelek, kakva nije bila od

postanja. Blago onome ko preţivi sve to… Tada će reći Mihail ostalim narodima: - Znajte da sam ja car svima zemljama i svima narodima.

Narodi će se tek posle ovih reĉi umiriti i poći na svoja mesta i ţiveće u miru. Oni će se namnoţiti kaovinova loza i ploditi kao ţito zemaljsko…”

Šta bi, tek, pisao Ibrahim Avdić - da je pred sobom imao ovo proroĉanstvo iz 13. veka? Kako bi ga tadaiskoristio kao “dokaz” za “silazak Mehdija”, kada je jedno falsifikovano proroĉanstvo, kod Golubovića iMalenkovića, onako vešto iskoristio?

Navodi li ovaj primer na zakljuĉak da “novi prireĊivaĉi” nisu savladali materiju kojom bi da vladaju



drugima? Na ovakve i sliĉne prigovore od osporavatelja njihovog “Kremanskog proroĉanstva” (najĉešćezbog dopisivanja), autorski tandem pozivao se na “pronaĊene rukopise prote Zaharija”. Moguće. Ali, ne i u “sluĉaju Mihailo”, objavljenom prvi put 1982. godine, pune tri godine pre“pronalaţenja” protinog rukopisa! Da li su u svom prireĊivanju zaista bili nevešti - toliko da su drugima pruţili priliku da kremansko

proroĉanstvo iskoriste protiv Srba?

Moţe da se odgovori potvrdno. Jer, primer sa “barjakom islama” - nije i jedini barjak iz kremanskog

proroĉanstva koji se Srbima “obio o glavu”, a u novovremenom proroĉanstvu je imao - sasvim drugu

“misiju”…

Uveli su u proroĉanstvo i “barjak pod koji će stati svi Srbi”, onog trenutka kada su i Hrvati poĉeli da“zlorabe” kremansko proroĉanstvo…

A, što se tiĉe Avdićeve najave “silaska Mehdija sa neba” - svi koji od toga strepe, mogu da odahnu:

Avdićev “dokaz” je falsifikat koji su Golubović i Malenković podmetnuli Tarabićima.

DOLAZI MEHDI

NIJE poznato ni na koji se rukopis “od pre 120 godina” poziva Ibrahim Avdić, ali je moguće da je urukama imao Golubovićevu i Malenkovićevu knjigu iz 1991. godine. Verujući toj knjizi - bez ostatka -

Avdić veruje i da je to proroĉanstvo nepismenog seljaka Mitra Tarabića i, oĉigledno, veruje da će Mihailosići sa neba, ali u liku Mehdija.

POKRADEN PROROK ISAIJA

U POTRAZI za eventualnim “tragovima” navodnog Mitrovog viĊenja “silaska Mihaila na zemlju”, naišli

smo na mogući, pretpostavljeni izvor iz kojeg su Golubović i Malenković najpre prepisali “silazak Mihaila”, a potom ga i - pripisali Tarabićima. U knjizi dr Radovana Kazimirovića - “Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proroĉanstvo”,objavljenoj 1940. godine, na 424. strani nalazi se poglavlje “Proroĉanstvo o poslednjim danima na zemlji”,koje je u sastavu “Tajanstvenih pojava”, a ne u sastavu “Kremanskog proroĉanstva”. Kazimirović se poziva na “apokrifne spise iz 13. i 14. veka u kojima postoji proricanje proroka Isaije oposlednjim danima sveta. Osim za Mihaila, Golubović i Malenković su u ovom poglavlju pronašli i“inspiraciju” za još neka proroĉanstva, na primer za “blokovsku podelu sveta”: “…Tada će se pojaviti dvacara - jedan sa Istoka, drugi sa Zapada. Istoĉni car vladaće narodom maĉem, a zapadni jarošću…”

Rat preko proroka 09. novembar 2005

Bošnjaci i Hrvati rado ĉitaju "Kremansko proroĉanstvo", ali ga i dopisuju, jednako kao iSrbi. Dok srpska verzija proroĉanstva predviĊa svaku "blagodet i omiljenost Srba usvetu", hrvatska verzi ja "vidi" srpsku propast: Srba će ostati za pod jednu šljivu.


DA Dragoljub Golubović i Dejan Malenković nisu u svoje “Kremansko proroĉanstvo” - “ugurali” “silazak Mihaila sa neba”, Sarajevo se, u dokazivanju “da će ceo svet biti pod barjakom islama” - ne bi moglo

pozivati na Tarabiće... I - nije to jedina “medveĊa usluga” Golubovića i Malenkovića, koji su, dopisujući predratno Tarabića

proroĉanstvo, izazvali gnev, pa i osvetu “istom merom” onih kojima su ta dopisana proroĉanstva bilaupućena. Parolu “Gde je srpska kuća - biće srpsko”, nisu izmislili oni koji je danas najĉešće koriste promovišući

svoje politiĉke programe i “budeći” srpsku nacionalnu svest. Ali, nisu je izmislili ni Miloš i Mitar Tarabić, a autorski tandem Golubović-Malenković je ovo“proroĉanstvo” njima pripisao! Kod Kazimirovića, o “srpskim kućama i Srbima” - nema ni reĉi, ali - nema ni kod Golubovića iMalenkovića u prvim izdanjima njihove knjige! Da li su to “otkrili” u “novopronaĊenim” rukopisima proteZaharija Zaharića? Moguće, ali faksimile tih rukopisa, osim fragmenata od nekoliko reĉenica, nikada nisuponudili javnosti na uvid!

Reklo bi se: nevaţno! Ali, nije: u 11. izdanju svoje knjige, Golubović i Malenković imaju novo poglavlje, pod već pomenutim naslovom “Gde je srpska kuća - biće srpsko” i meĊunaslovom: “Naša će vojska lako preći Drinu”. Autorski tandem piše: “Iz jednog razgovora koji je Miloš Tarabić vodio pred kraj ţivota sa svojim kumom, protom ZaharijemZaharićem, o ratu u Bosni koji će voditi naša vojska protiv one druge vjere, ostala je protina zabeleška o



kojoj je on ĉesto govorio svojim sagovornicima, zaprepašćen Miloševim kazivanjem, tako da se o tomedugo pripovedalo:

- Naša vojska će ondakar zastati u Višegradu. Ta varoš će jedno vrijeme biti ni u našim ni u njihovim

rukama. Ali, kad jednom velike sile nadjaĉaju, kad jednom neprijatelju pukne po glavi, naša će vojska lako preći Drinu i uzeće cijelu Bosnu i, bogme, Hercegovinu. Tada će se naša Srbija mnogo proširiti. Bosna iHercegovina biće naše. Gde je srpska kuća biće srpsko. Kad sve to bude i svrši se, neće dugo potrajati iSrbija će opet biti carevina."

Ispod meĊunaslova “Naša će vojska lako preći Drinu”, Golubović i Malenković “pojašnjavaju” navodnoMitrovo proroĉanstvo:

“Proroĉanski je viĊeno da će Višegrad biti centar krvavih borbi, bojeva i bitaka, što on jeste od KaraĊorĊaPetrovića do najnovijih dana, ĉiji je osnovni cilj bio ukljuĉenje svih srpskih zemalja u sastav Srbije. OkoVišegrada su ţestoke borbe vodili KaraĊorĊevi ustanici da bi konaĉno prešli Drinu... Srbi dva veka pokušavaju da izbrišu tu meĊu na reci Drini koja deli srpski narod, ali im to nije uspevalo, jer su moćnici raznim politiĉkim kombinacijama ostavljali deo srpskog naroda van srpske drţave. Ipak, netreba sumnjati da će Srbi preći Drinu i osloboditi svoju braću u Bosni. Konaĉna odluka će, izgleda, zaista

pasti na Drini posle definitovnog sloma potomaka turskih osvajaĉa i kraha koncepcije o vaskrsuOtomanskog carstva nad srpskim zemljama u Bosni i Hercegovini.”

Godina u kojoj je štampano ovo izdanje “Kremanskog proroĉanstva” - 1997. - izlišnim ĉini svaki komentar. Ali, komentara se nije uzdrţala “druga strana”, ona kojoj je namenjena poruka o “srpskim kućama isrpskim zemljama”. Reagovali su Hrvati, a potom - Sarajlije na reagovan je Hrvata. Pokazujući da i“protivniĉka strana”, ona koja treba da zazire od srpskog kremanskog proroĉanstva - ume da uzme olovku i

gumicu u ruke, potvrdio je još jedan primer - iz vremena NATO bombardovanja Srbije. Time se pozabavio

Voja Antonić u svojoj knjizi “Kremansko neproroĉanstvo”: "Naravno da su i druge sukobljene strane `dopisivale` kremansko proroĉanstvo onako kako im jeodgovaralo. Tek što je zapoĉeto NATO bombardovanje srpskih gradova, u zagrebaĉkom ̀ Jutarnjem listu`pojavio se citat iz kojeg jasno sledi da su... dva nepismena srpska seljaka, Miloš i Mitar Tarabić, jošsredinom 19. veka predvideli udare NATO na Jugoslaviju:

`Srbi će se naći na granici, ali neće znati stati. Cijeli svemir će ih moliti da se smire i ĉuju glas dobrote usvojim srcima, ali neće otvoriti ogledala svoje duše. Neće poslušati zakon ţivotnog smisla. Mrţnja će se

pretvoriti u besmisao, izbit će rat. Sile koje će ratovati imat će veliko znanje (…), borit će se i na zemlji i uzraku i na vodi. Iznad ove zemlje (Srbije) vodit će se rat u zraku` - objavljeno je u hrvatskoj štampi."

- OVO proroĉanstvo - analizira dalje Antonić - pisano jezikom i stilom koji nikako nije mogao da potekne

od nepismenog srpskog seljaka iz 19. veka, u “Jutarnjem listu” je propraćeno slikom naslovne strane knjige

“Kremansko proroĉanstvo - šta je bilo, šta nas ĉeka”, ĉime je podmetnuta sugestija da je pasus prenet iz teknjige. Ĉak je dodata i oznaka (…) za navodno izostavljen deo citata, kako bi se upotpunila iluzija

autentiĉnosti. U dugoj listi “proroĉanstava koja su se do sada ispunjavala s nevjerojatnom taĉnošću”, našaose, dakako, i “raspad druge Jugoslavije i osamostaljenje Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije”. Naveden je i podatak da su ova proroĉanstva “znaĉajno cenzurirana” jer se u njima “navješćuje ponor Srpstva inikako se ne uklapa u srpsku junaĉku mitologiju”. Za svaki sluĉaj, autor ĉlanka se potrudio da odbijeĉitaoca od pomisli da proĉita knjigu “Kremansko proroĉanstvo - šta je bilo, šta nas ĉeka”, jer je “kraćena inakićena pretencioznim tumaĉenjima”. To sugerisanje ĉitaocima u Hrvatskoj da ne ĉitaju "Kremansko proroĉanstvo", prema mišljenju dr PetraBokuna, autora knjige “Poreklo kremanskih proroĉanstava” (“Draganić”, Beograd, 2002) - nije dalo

rezultata. On u svojoj knjizi kaţe: "I kao što je u fizici poznat zakon federa, što ga više pritiskaš - više odskaĉe, tako se dogodilo da je tohrvatsko omalovaţavanje kremanskih, Tarabićevih proroĉanstava u Hrvatskoj, dovelo do ĉinjenice da jeknjiga o kremanskim proroĉanstvima - najprodavanija knjiga u Hrvatskoj 1999. godine."

ZA ovu svoju tvrdnju - dr Petar Bokun nije naveo i izvor podataka o ĉitanosti, kao što nije uĉinio ni DraganPjević, u svojoj knjizi “Kremansko proroĉanstvo - izvor novih inspiracija” (Izdavaĉ: Turistiĉka agencija

“Kremnaturist”, Kremna, 2005), jednako tvrdeći što i dr Petar Bokun. Ovim se segmentom iskorišćavanja kremanskog proroĉanstva dr Petar Bokun bavio nabrajajući i

pojašnjavajući - ko su njegovi protivnici, a meĊu njih je, kao “antisrpske”, svrstao - Hrvate. O tome piše: “Najbolji primer je hrvatska antipropaganda koja izmišlja navodno Tarabićevo proroĉanstvo da će se, nakoncu, svi Srbi naći pod tri šljive. To nikada, nigde, ni sliĉno, Tarabići nisu izrekli, ali eto, sluţineprijateljima Srba da plasiraju svoju propagandu, iznedre svoju mrţnju, to jest, strah koji proistiĉe odzavisti prema boljem od sebe. To su oni koji bi Srbe najradije videli iskljuĉivo na teritoriji Beogradskog

pašaluka.”

TRI, PA JEDNA

I, dok dr Petar Bokun uoĉava "tri šljive", Voja Antonić kod Hrvata uoĉava - "jednu šljivu": - Postoji još jedna proroĉka vizija koja se pripisuje Tarabićima, a u poslednje vreme postala je veoma



aktuelna - piše Antonić. - To je zloslutno predskazanje o tome kako će Srba ostati koliko "za pod jednušljivu". Zanimljivo, ali mada se ovo proroĉanstvo danas ĉesto navodi, ono se zapravo ne pojavljuje ni u

jednoj knjizi ili pisanom novinskom tekstu koji govori o kremanskom proroĉanstvu. Zapravo, ne pojavljujese sve do skorih dana, ali ga ni sada niko ne navodi u izvornom obliku nego se svi samo pozivaju na njega,

kao da se ono podrazumeva! Otkud to proroĉanstvo i ko ga je lansirao? ... Ovu, navodnu, proroĉku vizijune pominju ni autori Golubović i Malenković, ali su oni vešto smislili kako da u jednom od kasnijih izdanjasvo je knjige napoznatom autoru ovog “proroĉanstva” zadaju protivudarac. Jednostavno su šljivu

preimenovali u barjak i tako jednim potezom pera od pesimistiĉke legende napravili optimistiĉku, pri ĉemusu je ponovo pripisali Milošu i Mitru Tarabiću. Antrfile

ŠLjIVA ILI KRUŠKA?

“TARABIĆA voćkama”, iako oni nisu ni luk jeli, ni luk mirisali, bave se i “proroĉice” na Internetu. Prekosajta jedne od njih, Vladimir Mijović iz Kanade, pitao je: - Šta misli o Tarabića proroĉanstvu - da će Srbaostati "koliko za pod jednu krušku"?- Tarabići su proroci koje ja veoma cenim. Pre mnogo godina sam kupila njihovu knjigu i dobro znam svešta je u njoj napisano. Srba će ostati koliko stane pod jedno drvo: Srbi će zbog stranaca koji budu ulagalikapital u Srbiju posle rata, prihvatiti strani naĉin ţivota. Tako će Grci biti vlasnici većine hotela i mi Srbićemo zavoleti grĉku kuhinju. Japanci će biti vlasnici telekomunikacija, medija (radija i TV) i ne samo štoće doneti tehniĉke ureĊaje, već ţiveći sa svojim porodicama s nama uticaće na naš svakodnevni ţivot.Prihvatićemo njihovu astrologiju, sport, naĉin njihovog rada, naĉin stanovanja, itd. Sve drţave koje uloţekapital u našu zemlju i tako je obnove i omoguće normalan, ĉak i vrlo luksuzan ţivot, doneće i svoju

kulturu i obiĉaje koje ćemo mi rado prihvatiti. Mali broj Srba (onoliko koliko stane pod jedno drvo),saĉuvaće iskonsku srpsku tradiciju, naĉin ishrane i oblaĉenje, kao i izvorni srpski jezik. Zbog naglogdolaska stranaca u našu zemlju da bi se lakše sporazumeli i druţili uglavnom ćemo upotrebljavati engleski jezik.

Ĉudne voćke proroĉke 10. novembar 2005.

Izmišljenim proroĉanstvom, Hrvati "zastrašivali" Srbe "da će ih ostati za pod jednušljivu". U Srbiji - u šljivi videli barjak, a u jabuci - zvezdu petokraku i vladavinu

komunista, Koštunicu, Slobodana.

Piše: Radoje Andrić DA se u Hrvatskoj cenzuriše i prepravlja kremansko proroĉanstvo, uoĉeno je i u - Sarajevu! Ali, kritikujući

ponašanje Hrvata, Sarajlije su, takoĊe, pokušale da spore “kredibilitet proroka Tarabića”. Povod je

pronaĊen u još jednom “gafu” Golubovića i Malenkovića koji su iz izdanja posle 1991. godine - izbacili

jedno ĉitavo poglavlje koje je “promašilo” budućnost Srbije i nije “videlo” ratove bivših jugoslovenskihrepublika.

Evo kako na tu temu piše Vedrana Seksan, autorka koja je svoj kritiĉki stav objavila u“Bosanskohercegovaĉkim danima”, internet-izdanju broja 222 iz 2002. godine. Naslov je: “CenzuraTarabića u Hrvatskoj”: "…Najpoznatiji srpski proroci Tarabići, osamljenik Miloš i sinovac mu Mitar, obojica su ţivjeli uKremnima u 19. veku. Njihovo najpominjanije proroĉanstvo tokom rata (tokom raspada Jugoslavije) bilo jeono kako će Srba na kraju ostati toliko da će stati pod jednu šljivu. Dok je do svojih vizija dolazio naneobjašnjiv naĉin, Mitar je budućnost saznavao od striĉevih javljanja i ukazanja. U suštini se ni jedan ni

drugi nisu baš proslavili. Njihove prognoze za razdoblje posle Prvog svetskog rata optimistiĉne su da optimistiĉnije ne mogu biti. Usvim izdanjima knjige ̀ Kremansko proroĉanstvo` do 1991. godine, moglo se proĉitati: ̀ Vrijeme mira iizbolja trajaće dugo. Rodiće se mnogo koljena koja će ţivjeti i raditi u miru, a da za rat budu doznavalisamo preko mudrijeh knjiga. Naša carevina (Srbija) će ojaĉati i gdje se god bude ĉulo ime naše svi će nasvoljeti.` Zanimljivo je da je posle poĉetka rata u Hrvatskoj ovo proroĉanstvo zajedno sa poglavljem `Štanas ĉeka` naglo nestalo iz kasnijih izdanja", piše Vedrana Seksan. I - dok su se Hrvati i Bošnjaci, pozivajući se na kremansko proroĉanstvo ili, preciznije, na - duha iz

otvorene boce kremanskog proroĉanstva, “obraĉunavali” sa Srbima, svrstavajući ih i grupišući pod tri ili jednu šljivu, dotle se autorski tandem Golubović-Malenković “patriotski borio”, da “uzvrati”, zamenjujućišljivu - barjakom:

Evo kako o tom barjaku (i ne pominjući šljive!), u novodopisanom poglavlju “Oţivljene legende”, pod



naslovom “Doći će vreme kad će svi Srbi stati pod jedan barjak”, oni pišu u kasnijim izdanjima svojeknjige:

"Jedna od ovih legendi, koja se pripisuje porukama Miloša i Mitra Tarabića, sasvim je jednostavna.Sadrţana je u samo jednoj reĉenici: `Doći će dan kada će svi Srbi opet stati pod jedan barjak.`

Ova poruka iskazana je savremenim govornim izrazom. Ĉini se kao da je mogla da nastane i u ovom našemvremenu. MeĊutim, to samo na prvi pogled izgleda da je tako. Njen sadrţaj ima daleko dublji smisao iznaĉaj. Koreni njenog iskazivanja ukazuju da je nastala u nekom drugom vremenu koje je prethodilo ovimnašim danima. To je vreme Srbije devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. Vreme u kojem su svi

Srbi stajali pod jednim barjakom, naravno, sve do Drugog svetskog rata, u kojem su se razdvojili i stali pod

dva razliĉita barjaka: jedan nacionalni, a drugi internacionalni i ideološki. Jedan sa petokrakom, cr venomzvezdom, a drugi bez nje.

Obratimo paţnju na naglašeni vremenski prilog, sadrţan u reĉi: opet! Ova vremenska odrednica nammnogo govori. Štaviše, ona nam ukazuje na relativno blisku prošlost u kojoj svi Srbi nisu stajali pod jednimznamenjem.

Današnje ţelje za nacionalnim jedinstvom, za zaboravom svakog zla koje nas je delilo, posledica suraspada bivše Jugoslavije u kojoj je srpski narod bio teritorijalno rasparĉan i pod `tuĊom zastavom`,ideološki zatrovan. U borbi za oĉuvanje svog ugroţenog nacionalnog bića, `Srbi opet staju pod jedan barjak`?..."

Nije, oĉigledno, bilo lako Goluboviću i Malenkoviću, ali - uspeli su da "demantuju" tvrdnju "protivniĉkestrane", a da je u svom tekstu nisu ni pomenuli, tako da ĉitalac njihove knjige i ne zna "da Hrvati u

proroĉanstvu vide Srba za pod jednu šljivu". Takva "jeres" - ne moţe, nikako, da se naĊe u Golubović-Malenkovićevoj knjizi!

Nije im bilo lako ni da pomenu petokraku, a prećute, kao da to niko ne zna, da je “druga srpska strana bezznamenja” - bila pod kokardom, nije im do kraja bilo lako da primete ni kako su svi Srbi u bivšojJugoslaviji ipak bili u jednoj drţavi, pod jednom zastavom…

OSIM šljiva, kruške i barjaka, u "Kremanskom proroĉanstvu" dr Radovana Kazimirovića nigde se ne pominje ni “popreĉno presecanje jabuke”, kojim se, na preseku, “dobija zvezda petokraka”. Navodno, to su Tarabići prorekli za 1941. i sve potonje komunistiĉke godine, kao simbol nove vladavine uSrbiji. Ta petokraka iz jabuke bila je odgovor na pitanje, sudbonosne 1941. na koju se stranu valja

svrstati…

Petokraka iz jabuke pojavljivala se ranije i u novinskim tekstovima, ali u knjizi o kremanskom

proroĉanstvu - prvi put kod Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića. Osim geneze nastanka,zanimljiva je i transformacija ovog proroĉanstva, do poslednjeg, najnovijeg tumaĉenja “da u popreko

preseĉenoj jabuci, ne treba gledati opnu oko semenki, koja zaista ĉini petokraku, nego semenke, odnosno -

koštice”…

Videli, tako, Tarabići na vlasti u Srbiji ĉoveka ĉije ime je kao “koštica” a, pre toga, uoĉi izbora u Srbiji2000, kada je na vlast zaista došao Koštunica, “videli ĉoveka kojem je ime isto kao ime sela iz kojegdolazi”. Videli, u meĊuvremenu, u knjizi Dragana Pjevića (“Kremansko proroĉanstvo - izvor novih

inspiracija”, Kremna, 2005), “da je prvo i poslednje slovo reĉi koštica isto kao i prvo i poslednje slovo prezimena Koštunica”…

Napokon, ili najpre, dr Radovan Kazimirović, niti bilo koji predratni autor tekstova o kremanskom proroĉanstvu, nikada nije video ni jabuku, ni petokraku, ni Koštunicu…

Petokraku su prvi “videli” Golubović i Malenković, ali, da bi se ogradili od moguće kritike, to poglavlje usvojoj knjizi nazvali su “Legenda o preseĉenoj jabuci”.

Nije, dakle, proroĉanstvo, nego - “priĉa narod legende”. I u prvoj reĉenici prave distancu:

"O kremanskom proroĉanstvu ostale su mnoge legende. I danas se kazuju, a neke su zapisane. Jednu takvu pronašli smo u knjizi grupe autora Zlatibor u ratu i revoluciji 1941-1945. godine (Izdanje Saveza boraca

NOR-a, Ĉajetina, 1981. godine). I dok se sve te legende koje se priĉaju u narodu ne mogu pouzdano povezivati sa izvornim porukama

kremanskih vizionara, ovo o popreĉno preseĉenoj jabuci, vezuje se, direktno, za kazivanje Miloša Tarabića.Tako jednog dana, dok je on proti Zahariju priĉao o velikim nedaćama koje će zadesiti narod ovog kraja,tokom Drugog svetskog rata, ovaj ga upita:

- Ima li tu spasa?

A, Miloš mu odgovori: - Valja im presjeći jabuku napola popreĉice, pa će ondakar ugledati Ċe im je spasenje. JEDAN od autora pomenute knjige, Jelenko Buĉevac, koji, inaĉe, ima mnogo prikupljenih zapisa iz ovogakraja, priĉao nam je kako je u tim teškim danima 1943. godine, hrabrio seljake postradalih sela, prenosećiim ovu poruku.

Buĉevac priĉa kako su ljudi odlazili kućama, traţili jabuku, presecali je popreko i tada u njoj ugledali

petokraku zvezdu, koja se, oĉigledno, ocrtavala pravilno, sa pet krakova, u razvrstanim semenkama ovevoćke.



Trebalo je, dakle, spas traţiti u zvezdi, tadašnjem simbolu borbe za osloboĊenje od nemaĉkih, italijanskih ibugarskih okupatora…"

Osim što i u ovom sluĉaju imaju problem koji rešavaju ponovnim prećutkivanjem kokarde kao obeleţja nakapama Srba suprotstavljenih onima koji su nosili petokraku (a, osim protiv nemaĉkih, italijanskih ibugarskih snaga, partizani su se borili i protiv ĉetnika), Golubović i Malenković su, sami sebi, stvorili još

jedan problem: šta sa petokrakom kojoj je, u rasponu svih njihovih izdanja, poĉeo da istiĉe “rok upotrebe”?

Oslobodili su se petokrake preko Tita, ali ni to nije bilo lako. Prvo je valjalo Tita uvesti u kremansko

proroĉanstvo! Da bi ostvarili taj cilj, uoĉi štampanja svog prvog izdanja knjige 1982. godine, Golubović i Malenković

najpre su morali da cenzurišu "Kremansko proroĉanstvo" dr Radovana Kazimirovića. Iz njega su, jednostavno, izbacili reĉenicu Tarabića prema kojoj, posle Prvog svetskog rata “ratova više neće biti”. Ima da ih bude!

AKADEMIK NIKOLA MILOŠEVIĆDVA PROROĈANSTVA

U FELjTONU o kremanskom proroĉanstvu koji izlazi u vašem listu pominje se i moje ime, pa timpovodom nekoliko napomena s molbom da ih objavite. Autor feljtona kaţe da je Mijatovićevu knjigu iz1906. godine pronašao u jednoj antikvarnici, što bi znaĉilo da je u našim bibliotekama nema i pri tom tvrdida ja tu knjigu nisam ĉitao. Za Mijatovićeve uspomene iz 1917. godine gospodin Andrić veli da sam ihotkrio u Londonu.

Ni jedno ni drugo nije taĉno. "Jedna kraljevska tragedija" već odavno postoji u Univerzitetskoj biblioteci uBeogradu, iz koje biblioteke sam ja pre 20 godina pozajmio i razume se proĉitao. A, što se Londona tiĉe utom gradu nisam nikad boravio, pa nisam dakle tamo ni mogao naći "Uspomene jednog balkanskogdiplomate". Našao sam ih u Beogardu i u Beogradu sam ih i proĉitao.

U svakom sluĉaju, dobro je i korisno što je sad i gospodin Andrić skrenuo paţnju naše javnosti nasvedoĉenje Ĉedomilja Mijatovića. Iz Mijatovićevih knjiga vidi se da kremansko proroĉanstvo nije izmisliokaraĊorĊevićevac prota Zarija da Obrenovićima naudi kao što to tvrde neki naši autori koji su se tomtemom bavilo. Onaj sel jak koji je 1868. godine vikao na uţiĉkoj pijaci "Ubiše knjaza", nije bio pristalicadinastije KaraĊorĊevića, a obrenovićevac je i uţiĉki poslanik Aleksa Popović od kojeg je Mijatović prvi putĉuo za to proroĉanstvo i ĉijim je posredstvom posle o tome obavešten kralj Milan. Suvišno je reći i da jesam Mijatović bio osvedoĉeni pristalica i veliki poverenik kralja Milana i kralja Aleksandra. PristalicaObrenovića bio je i onaj prvi ĉovek grada Uţica koji je pomenutog seljaka saslušavao i o tome saĉinio

zapisnik u kojem se nalazilo sve ono što je bitno za kremansko proroĉanstvo. Dokaz više da predskazanje okojem je reĉ nije nastalo tek onda kada su se predskazani dogaĊaji već odigrali u šta bi hteli da nas uvereneki tumaĉi ovog predskazanja koji su prethodno ovde već pomenuti.

Po svemu sudeći, bila su dva kremanska proroĉanstva. Jedno koje je na osnovu kazivanja Miloša i MitraTarabića zapisao prota Zarija i drugo koje je zapisniĉki 1868. godine u Uţicu zabeleţeno premakazivanjima izvesnog Mate iz Kremne.

A što se tiĉe Dţulije Rejĉel to što tu epizodu Mijatović u svojoj prvoj knjizi ne pominje ne znaĉi da ju je usvojoj drugoj knjizi izmislio. Parapsihološkoj seansi ove engleske vidovnjakinje prisustvovalo je desetak osoba o ĉemu je potom bila saĉinjena i beleška za javnost, a posle ubistva kralja Aleksandra i kraljiceDrage ovo predskazanje dobilo je veliki publicitet ne samo u engleskoj nego i u francuskoj štampi.

O svemu tome i o još mnogo ĉemu drugom opširnije u mojoj knjizi "Moţe li se budućnost predskazivati", u

kojoj će poseban odeljak biti posvećeno kremanskom proroĉanstvu i koja će iduće godine izaći iz štampe.

Nisu videli Tita 11. novembar 2005.

Do dolaska na vlast, Josipa Broza niko u proroĉanstvu nije pominjao. Maršalov kraj proreĉen posle njegove smrti. Otkud u ondašnjem reĉniku pojam "komisija"(?)




ZA Tarabiće se, odavno, veruje da su najavili i Drugi svetski rat, strašnu vladavinu Hitlerovog “krivogkrsta”, ali i pojavu partizana i Tita, Informbiroa i razlaz sa Rusima…

Zaista - “frapantno pogaĊanje” svega što je bilo. Ali, da li ja baš sve “tako kazato” samo od Tarabića?U izdanju "Kremanskog proroĉanstva" iz 1982. godine (“Zapis”, Beograd), Golubović i Malenković ovako

pišu: "... Mitar Tarabić je skoro do samih pojedinosti predvideo nastanak, tok i ishod Drugog svetskog rata. O

tome je proti Zahariju preneo sledeću poruku: - Slušaj kume, pošlje Prvog rata nestaće Austrije, te će Srbija biti velika ko Carevina. Mi ćemo se zdruţiti snašom sjevernom braćom. Nekoliko godina narod će ţivjeti u slozi, ljubavi i izobilju…

Svu našu carevinu zaposjednuće tuĊinska, dušmanska vojska, a cijela Jevropa biće pod vlašću krivognekrsta. Rusija još neće ratovati, ali ĉim dušmanska vojska krene na nju, ondakar će ona stupiti u boj. Tadaće na njenom prestolju vladati crveni car. - U našim krajevima biće mlogo bitaka. Pojaviće se ljudi sa zvijezdom na ĉelu i vladaće Uţicem i ovijemkrajevima ravno 73 dana te će pošlje, pred dušmanskom silom, otići preko Drine, Uvca i Lima. Kad se tobudne zbilo pojaviće se velika glad i zlo, pa će Srbi ratovati, klati se i ubijati jedni druge. - Dušmani će ovo posmatrati i smijati se srpskoj omrazi. Tada će se u narodu pojaviti jedan ĉoek plavijehoĉiju na bijelom konju. On će, malo- pomalo, sjediniti zavaĊenu braću. I na njegovom ĉelu sijaće zvijezda.On neće biti po volji dušmanskoj vojski, te će ga ona goniti Ċe god stigne da ga goni i po šumama, rijekamai morima. No, taj će ĉoek skupiti veliku vojsku i š njome na Biograd udariti. Protjeraće dušmanina izzemlje te će nam carevina biti veća, nego ikada što je bila.

RUSIJA će se sjediniti sa carevima preko mora te ćeš njima zajedno spaliti taj krivi nekrst i osloboditi svo

roblje Jevrope.- (…)Naša drţava će ojaĉati i Ċe god se budne ĉulo ime naše svi će nas cijeniti i voljeti(…) - To vrijeme mira i izobilja trajaće dugo. Rodiće se mlogo koljena koja će ţivjeti i umrijeti u miru, a da zarat budnu doznavali samo preko mudrih knjiga, rijeĉi i raznih prikaza. Tako je Mitar Tarabić opisao Drugi svetski rat i posleratno vreme u kojem ova knjiga izlazi", završavajuovu temu Golubović i Malenković. Tako je pisalo u njihovom prvom izdanju "Kremanskog proroĉanstva", a šta donose naredna?

Donose potvrdu da ovaj autorski par nije bio nemilosrdan samo prema Kazimirovićevom "Kremanskom

proroĉanstvu", koje je po potrebi “sekao”, već i prema svojim knjigama, koje su doţivele nebrojene izmenesadrţaja. U jedanaestom izdanju, iz 1997. godine, dakle 15 godina kasnije (“Grafomark” i “Zavetno slovo”),Golubović i Malenković prepravljaju i kremansko proroĉanstvo i - sebe. U tim novim pojašnjenjima

proroĉanstva o Drugom svetskom ratu, osim onog što smo već citirali iz izdanja 1982. godine, u istom

poglavlju, ispod meĊunaslova “Zaista se pojaviše ljudi sa zvezdom na ĉelu”, 1997. godine autorski pardodaje potpuno nov tekst:

“...Prota Zaharije nikako nije mogao da prihvati Tarabićevo objašnjenje da u Rusiji više neće biti cara, jer niko ko je ţiveo u prošlom veku nije mogao da pretpostavi da će ova velika drţava, u kojoj su vladalifeudalni odnosi, jednoga dana postati republika.

Ne shvatajući Mitrove prekognostiĉarske vizije, izgovarane u metaforama kojih nije bio ni svestan(pojaviće se ljudi sa zvezdom na ĉelu), prota mu je rekao: - Hajde, bogati, kume, kakvi ljudi sa zvezdama na ĉelu?! Đe si to vidio da postoji?!

Na ovu kumovu opasku, Mitar Tarabić je odgovorio: - Ja o tome, kume, ne znam više, nego što ti rekoh. Ali, da će na ĉelima tijeh ljudi sijati zvijezde, to znam ito će tako biti.

TEŠKO je pomisliti da je u ono vreme, u kojem je Mitar predviĊao pojavu partizana, ljudi sa zvijezdom naĉelu, bilo ko, pa i sam uĉeni prota Zaharije, mogao pretpostaviti da se tu radi o jednom simbolu, kao što je

petokraka zvezda. Nijedan obrazovani ĉovek tadašnjeg vremena, ma koliko bio maštovit, ne bi mogao, a daovu viziju kremanskog prekognostiĉara ne shvati bukvalno, kao da će na ĉelima tih ljudi, prosto reĉeno bitiurezane zvezde, ili da će se sa tim zvezdama raĊati, pa će odnekuda doći u ove krajeve. Tako je to shvatio i ovaj kremanski sveštenik, pa je otuda njegova neverica o ovoj pojavi sasvim

opravdana, jer se, na osnovu nje, pre moglo pomisliti da je tu reĉ o pojavi nekakvih nezemaljskih bića, ĉijaće ĉela ukrašavati zvezde."

Ni tu nije kraj “dopisivanju sebe”: u prvom izdanju "Kremanskog proroĉanstva" Golubovića iMalenkovića, nema ni reĉi o Informbirou i raskidu sa Rusima, o proreĉenoj Titovoj smrti… Ali, ima ukasnijim!

U izdanju iz 1977. godine, u novom poglavlju "Vreme Tita i njegove smrti, upravljanje zemljom i nevolje

koje će nastati", Golubović i Malenković na 211. strani, pišu: "Bilo se već smrklo pod Tarom, u Kremnima, kada Mitar reĉe svome kumu da bi mu jošte nešto kazao. I,



evo, šta reĉe: - Srbija će najbolje ţivjeti kada se na njeno postolje popne ĉoek plavijeh oĉiju, na bijelome konju, koji

budne u Srbiju došao i doneo neku novu vjeru. Taj što se na naše prestolje popne, biće dugovjeĉan i krepak,te će umrijeti oko svoje stote godine. On će voljeti mnogo da lovi, te će u jednome lovu nehotice pasti sasvoga konja bijelca i nogu izgubiti. Od toga gubitka noge će i umrijeti, a ne od starosti svoje. - Pošlje njega, doći će da vlada našom carevinom nekakva komisija, ali više neće biti nako kako je bilo. I umro je od noge, a ne od starosti svoje", konstatuju Golubović i Malenković u meĊunaslovu, a daljenavode:

"Mitar, znamo, zemlju vidi kao carevinu, po pojmovima svog vremena, a vladara kao ĉoveka koji jaše nabelom konju.Poznato je da se na ovim prostorima dobro ţivelo u vreme kada je na prestolju bio ĉovek plavijeh oĉiju, ĉak i iznad svojih mogućnosti.

DONOŠENjE nove vere odnosi se, oĉigledno, na ostvarenje programa Komunistiĉke partije Jugoslavije,koja je tokom rata i posle postala steg okupljanja svih rodoljubivih i progresivnih snaga Jugoslavije.

Poznato je, isto tako, da je Tito bio ne samo krepak, već i dugoveĉan, odnosno da je ţiveo najduţe od svihvladara u celokupnoj istoriji naroda ove zemlje.

Umro je, zaista, u dubokoj starosti i to od posledica gubitka noge, što predstavlja jednu od najfrapantnijihMitrovih vizija.

Mitrovo viĊenje Titove smrti kao pad s konja moţe se shvatiti jedino kao simboliĉan naĉin kazivanja koji je bio svojstven Mitrovom viĊenju kraja jednog vladara. Inaĉe, ostaje kao ĉinjenica da je Tito zaista mnogovoleo da ide u lov.

Komisija koja će doći da vlada posle Tita kao vrhovne liĉnosti zemlje, moţe se sa sigurnošću identifikovatikao Predsedništvo SFRJ. Da više neće biti kao što je nekad bilo, jasno pokazuju sadašnje prilike u zemlji", završavaju svojetumaĉenje “proreĉenog”, ali - neke od ovih reĉi i reĉenica, pripisanih Mitru Tarabiću, mogu se i drugaĉije

protumaĉiti, kao, na primer, teza o “donošenju nove vjere”. Autorski tandem to, bez rezerve, tumaĉi timeda je Tito doneo program Komunistiĉke partije. A, moţe i ovako: Tito je bio katolik, zar to u ono Mitrovo

vreme, kad je “prorekao”, nije bila nova vera za pravoslavnu Srbiju?! Dalje: autori stavljaju znak jednakosti izmeĊu proroĉke vizije komisije i Predsedništva SFRJ. Odgovara, zaista, ali otkuda tom ubogom, nepismenom, neobrazovanom onovremenskom Mitru, pa i

Zahariju, uopšte, reĉ - komisija?! Da su ĉitali Ĉedomilja Mijatovića, a nisu, mogli su autori njega prepisatireĉ - “odbor”, što je Mijatović napisao za ondašnju “komisiju” koja je vladala u ime maloletnog vladara…

Ali - ĉemu sporiti se oko jedne reĉi, kada su Golubović i Malenković “pronašli” ĉitavo jedno novo proroĉanstvo, kojeg nema ni u predratnim, a ni u njihovom prvom izdanju, o “predviĊanju Informbiroa,

razlazu sa Rusima…”?

BRATSTVO I JEDINSTVO

U PRVOM izdanju “Kremanskog proroĉanstva” Golubovića i Malenkovića, o Tarabićevom “vićenju” Tita postoji i ovih nekoliko reĉenica:“PredviĊanje istorijske pojave Josipa Broza Tita i potpun opis fiziĉkog izgleda(…) Realno viĊenje Titoveuloge u bratoubilaĉkoj borbi, okupljanje pod geslom: bratstvo i jedinstvo. Za taj period

narodnooslobodilaĉke borbe Tarabić kaţe, misleći na ĉoveka plavijeh oĉiju: `On će, malo-pomalo, sjediniti

zavaĊenu braću.”

U kasnijim izdanjima, Tito dobija znatno više prostora, a posebno poglavlje posvećeno je - njegovoj smrti.

“Dugo će umirati…”, kaţu Golubović i Malenković.

BROZA - NIGDE NEMA

SVE što su Tarabići, navodno, napisali o Titu, moglo bi se, od reĉi do reĉi, prihvatiti onako kako tumaĉeGolubović i Malenković. Ali, ostaje jedna sitnica: zašto ovih proroĉanstava nema u štampi izmeĊu dva rata,kod Pere Todorovića, kod Ĉedomilja Mijatovića, kod Radovana Kazimirovića? A - nema ni u prvom

izdanju "Kremanskog proroĉanstva" Golubovića i Malenkovića?!?

Nema - jer su autori tek naknadno “pronašli” “originalni rukopis” prote Zaharija uz ĉije fragmentarnefaksimile objavljene u svojoj knjizi, podsetimo, nikada nisu priloţili dokumenta koja potvrĊuju navodnahemijska i grafološka ispitivanja na koja se pozivaju.



Sloba umesto Broza 12. novembar 2005.

Kada devedesetih više nije imao ko da brani maršala Tita, valjalo ga je proterati iz proroĉanstva i pozvati Miloševića, rezon je prireĊivaĉa. Da li je novi voĊa zazirao od proreĉenog "pada s konja", pa je odbio i da uzjaše(?)

IAKO su gotovo svake godine štampali novo izdanje proroĉanstva, autore su sustizali i prestizali dogaĊaji uuzburkanoj Srbiji devedesetih godina. Ĉitaoce više nije toliko interesovala prošlost, nego budućnost. Šta kaţu Tarabići?

Nekih se “balasta” valjalo osloboditi, pa i - samog Tita. Za poĉetak - da mu se “oĉita bukvica” zbog razlazasa Rusima, kojima “nije bio zahvalan što su ga doveli na vlast”. Golubović i Malenković tvrde da susledeće reĉi izgovorili prota Zaharije Zaharić i Mitar Tarabić, ali - ni reĉju ne objašnjavaju - zašto ništa odtoga nema u prvim izdanjima njihove knjige:

"Mitar je tog istog dugog dana, najduţeg dana u njihovim viĊenjima, priĉao mnogo o prilikama u našojcarevini, posle Drugog svetskog rata.

Evo, doslovno, kako je to prota te noći zapisao: `Mitar mi je svašta kazivao, te je rekao da će ĉoek plavijeh oĉiju, a sa zvijezdom na ĉelu, prekinuti ljubavsa našom pravoslavnom braćom Rusima. On neće njima biti zahvalan ni za to što sijedi na našem prestolju,na koji su ga oni ustoliĉili i popeli. Nastaće velikaĉka omraza izmeĊu naske i Rusa. Pašće krv u nama

samima. No, te će se rane lako preboljeti i mi ćemo se jopet sa Rusima izmiriti, ali nikad iskreno, negoonako, na rijeĉi i govoru, da nas drugi ne bi razumjeli, kako jedni druge pritvorujemo i laţemo.`”

Autorski tandem je ovo proroĉanstvo ovako protumaĉio: “Mitar je, zapisao je prota, svašta kazivao. Neka naša današnja viĊenja i ocene dogaĊaja iz 1948. godine i

posle nje ne slaţu se sa ocenama Mitrovim, ali namera autora knjige i nije da po svaku cenu utvrĊujepoklapanje kazatog, sa stvarnim zbivanjima, već da ta kazivanja prenesemo, autentiĉno, kako su izreĉena izapisana, ostavljajući nauci i istoriji da kaţu poslednju reĉ jednoga, nekoga dana. MeĊutim, sama faktografija je nesumnjiva, ĉin prekida dobrih odnosa izmeĊu Jugoslavije i Sovjetskog

Saveza 1948. godine, kao i kasnije dugo i postepeno poboljšanje odnosa.”

A, ŠTA je sa onim proroĉanstvom iz knjige Radovana Kazimirovića, prema kojem će Rusija bitinajmoćnija sila na svetu i svako će se o njeno prijateljstvo otimati?

Te vizije nema kod Golubovića i Malenkovića. Jednostavno, kao i mnoge druge, izbrisali su je iz dela kojeim je bilo osnov za pisanje njihove knjige o kremanskom proroĉanstvu. Pisanje i brisanje im se, uostalom, pokazalo kao najtaĉniji naĉin proricanja, pa i onda k ada su neka od

njihovih proroĉanstava postala prevaziĊena i nisu odgovarala stvarnom stanju. To se dogaĊalo s društvenim promenama u Srbiji, zaista brzim, u gotovo dve decenije njihovog rada na kremanskom proroĉanstvu. Ali,novim izdanjima knjige istog naslova, i oni su bili jednako brzi, pa, kad su se našli u sopstvenom Ċorsokakusa proroĉanstvima koja se tiĉu Tita, u vreme kad je postao krajnje neomiljen i nepopularan, a njegovisledbenici bezopasni, poĉeli su, lagano, da “revidiraju”, poput nesrećnika koji su prinuĊavani da to ĉineupravo u vreme tog Informbiroa.

MeĊutim, nisu samo Golubović i Malenković “zasluţni” za “konaĉni obraĉun sa Titom”. Oni su ga “uveli”u proroĉanstvo, a kada se, vremenom, već “podrazumevalo” da su ga tamo Tarabići videli, i drugi su se

autori poĉeli “obraĉunavati” sa Titom. Dragan Pjević, autor knjige “Kremansko proroĉanstvo - izvor novih

inspiracija” (Kremna, 2005), potkrepljujući svoju tezu “da su vladari koji zapostave Kremna osuĊeni na propast”, piše: "Komunistiĉki diktator Josip Broz, kao i Nemanjići, pravi kuću za odmor u Kremnima. On umire

prirodnom smrću. Kremna materijalno zapostavlja, ali zato se gasi `crveno carstvo`. I Tito se, istina,

interesuje za poruke iz Kremana. Ĉuvao je i on dosta zapisa u svojoj arhivi. Dr Sto jan Adašević kaţe da se Tito opirao seĉi noge u Ljubljani, jer mu je to predviĊalo kremansko

proroĉanstvo. U Kremnima se za Tita, sve vreme njegove vladavine, tajno šaputao nadimak Ĉedo Ćopo, ada mnogi nisu znali šta to znaĉi. Kao dete sam slušao razgovor pokojnog oca Milenka i ĉuvenog MilanaMilekića iz Zaovina, kada ga pominju kao Ĉedo Ćopo", piše Pjević, pozivajući se na “nestalu knjigu okremanskom proroĉanstvu”, štampanu pre Kazimirovićeve. I UGLEDNI beogradski lekar ginekolog dr Stojan Adašević, tvrdi da zna za “prvo izdanje izvornogkremanskog proroĉanstva”. Tu knjigu je imao njegov deda Stojan, tvrdi Adašević za “Novosti”. - Pamtim, kao da gledam: noću, u kuću moga dede i polubrata u Kremnima, banuše naoruţani ljudi usmeĊim koţnim mantilima, sa dţakovima u koje pokupiše svako parĉe hartije iz obe kuće. Dedina lula,razbijena u tom nasilnom pretresu, urezala mi se u s(a)vest. Oteše nam obe knjige izvornog kremanskog

proroĉanstva.



- Doušnici, konfidenti, Ozni su dojavili da Adaševići generacijama ĉuvaju autentiĉne zapise Tarabića, zakojima je Ozna, impresionirana davnim nagoveštajem pojave fenomena Josipa Broza Tita, dotle

bezuspešno tragala. Kremanski nagoveštaj i suština titoizma su za kasnija izdanja “Kremanskog proroĉanstva” iskasapljena, premodif ikovana - pamti Adašević, jednako kao i sadrţaj oduzetih knjiga -

"Kad doĊe veliki srboţder, koji će imati zvezdu na ĉelu, mnogo zla uĉiniće srpskom narodu, više zla negosvi Turci i svi Nemci, a umreće jer će nogu da mu odseku”, piše, po Adaševiću, u prvom izdanju

“Kremanskog proroĉanstva”.- Najeminentniji lekari potvrdiće vam, koliko se baš Tito zato opirao amputaciji noge u Ljubljani 1980.godine. - govori Adašević i pojašnjava: - U posleratnim izdanjima kremanskog proroĉanstva, Tito je “nagovešten” kao “spasilac”. A Tarabići sureĉ “crkne” upotrebili samo za njega i nikog više. Za sva bića, od ĉoveka do pĉele, govorili su “da umru”.Sve što sledi, citati su izvornih Kremanaca, nikad do sad objavljeni…. Golubović i Malenković nisu se, ipak, tako surovo “rastali” sa Titom. Pod pritiskom kritike u štampi, averovatno i “deţurnih ĉitaĉa” iz raznih štabova i sluţbi, u svom 11. izdanju oni, naprasno, objavljuju stavda “ĉovek plavijeh oĉiju na belom konju” - ne mora biti Tito, a ko će biti - “pokazaće budućnost”…

Ali, iako dr Adašević zna za kremansko proroĉanstvo po kojem, “posle Tita zemljom vlada odbor, pa navlast dolazi novi voĊa koji će povesti Srbe" (“…kako će ih voditi, razvideće oni sami…”), iako i Golubovići Malenković spremno “sedlaju belca” za novog srpskog voĊu, Slobodan Milošević - nije uzjahao!

Moţda zbog “proreĉenog” da će “pasti s konja, povrediti nogu i od toga umreti”?

Nesigurno je to… Uostalom - Tito nije pao s konja! A, ako je tako proreĉeno - neko mora pasti! Zar da

padne Slobodan Milošević?! Zato je on više verovao proroĉanstvu deda-Miloja.

Dr Stojan Adašević - o proroĉanstvima iz “zaplenjene knjige”

SLOBA

“KADA crkne veliki srboţder, vladaće zemljom savet, onda će se javiti ĉovek koji će povesti Srbe, kako ćeih voditi, razvideće oni sami. Prvo će braća - nebraća, što srpski s greškama govore, napasti srpsku vojsku, injihovi lovci i šumari pobediće nju, njene prangije i gvozdene koĉine.”

KNIN

“IZA toga će braća - nebraća, što srpski bez greške govore, napasti nas i za jedan dan osvojiti varoš kojaneće biti Knić nego njoj imenom nalik. Iza toga proći će puno vremena, biće ĉuda po Kosovu Polju, a ondaoni što pujdaše braću - nebraću što srpski bez greške govore, napašće s leĊa našu braću - nebraću."

DUBROVNIK“IZA toga će more jednim delom biti talijansko, jednim delom srpsko. Moţda da, moţda ne i tursko, i jedne varoši koja svoju slobodu izgubi od Francuza. Ta varoš će dobiti slobodu kao što je nakada u staravremena imala. Granice te varoši pomeraće se na sever i na jug. U njoj ţiveće ljudi u velikom rahatluku,

biće mnogodetni. Mnogo ljudi dolaziće iz drugih drţava da ţive tamo i da uţivaju u njihovoj lepoti i obiljusvega, a diviće se njihovoj pameti. Kad budu postali ono što su bili, vodiće ih u tome ĉovek mnogo ruţan,ali dobar i pošten. On će biti prvi kralj. Samo, kada bude neki praznik ili krunisanje, neka se taj ĉovek ĉuva,

jer će ga ujesti zmija, te zato morao bi pored sebe uvek da ima hekima (lekara). Taj ĉovek moţda će da preţivi, moţda će da umre. Ako umre, neće moći da pomogne svom narodu koliko bi inaĉe pomogao. Sasvima drţavama i narodima i verama koje tamo ţive, on će znati biti prijatelj i uneće sreću.”

PARIZ

PO Adaševićevim saznanjima, celovito i izvorno "Kremansko proroĉanstvo", objavljeno 1903. u malom,gotovo ezoterijskom tiraţu, još postoji - u Parizu. A u Srbiji? - ne zna se.

ETO SLOBODANA!

ZA “Kremansko proroĉanstvo” Golubovića i Malenkovića, Dragan Pjević u svojoj knjizi kaţe: “Evidentno je da su tu knjigu cenzurisale komunistiĉke vlasti. Ne spominje se ništa što bi narušilo njihovmit, a vrlo skriveno je predoĉeno ĉitaocu da je komunistiĉko carstvo beskonaĉno. To umanjuje njenu vrednost, s obzirom na to da se protivnici proroĉanstva drţe podatka da su proroci reklikako će petokraka i komunisti vladati doveka, jer se u preseĉenoj jabuci vidi petokraka. Taĉno je da se vidi petokraka, ali se vidi i koštica, sa poĉetnim i krajnjim slovom prvog predsednika poslepada komunizma - Koštunice.”

Ali, šta ćemo sa ĉinjenicom da se u jabuci ne nalazi “koštica”, nego “semenka”?! Po Pjevićevom “ĉitanju prvog i zadnjeg slova” - eto u jabuci i Slobodana!



Tipuje i deda Miloje 13. novembar 2005.

Da li se Milošević odrekao “usluga” proroĉanstva Tarabića, ili su ga Tarabići “prevideli”meĊu vladarima i - ugledali Koštunicu? Odgovor je lišen svake mistike: mastilo kojim jedopisano proroĉanstvo, koristili su Dušan Kovaĉević i Branislav Leĉić

Piše: Radoje ANDRIĆMILOŠEVIĆA na srpskom tronu, izuzev u “izgubljenom kremanskom proroĉanstvu” ĉiji je sadrţaj“poznat” dr Stojanu Adaševiću, Tarabići nisu “videli” u svojim vizijama, ni po Kazimiroviću, ni poGoluboviću i Malenkoviću. Ali, nakon što su, dakle, “preskoĉili” jednog vladara, videli su sledećeg: Koštunicu! Ni njegovog imena,

pak, nema u proroĉanstvima koja su prireĊivali već pomenuti autori. I Koštuniĉino ime se nalazi u onom“izgubljenom i zabranjenom” izdanju Kremanskog proroĉanstva. I još uvek bi bilo tamo - da pisac DušanKovaĉević i glumac Branislav Leĉić nisu javno priznali da su sve izmislili i pripisali - Tarabićima! Dodatna zloupotreba i kompromitacija Kremanskog proroĉanstva nije se mogla izbeći, a dotadašnja,uzrokovana raznim uoĉenim dopisivanjima sa svih strana, izgleda da je odvratila “propagandno- psihološkeštabove” oko Miloševića da se posluţe Tarabića proroĉanstvom.

Dakle - ono što su Tarabići “izvrdavali” da kaţu ili su govorili nedovoljno razgovetno, pa je u njihovom proroĉanstvu bilo teško prepoznati Slobodana Miloševića, jedan “novi prorok”, deda Miloje, rekao je bez

uvijanja:- Nemoj da narod pogrešno s’vati al’ jedini koj’ vredi od ovi što su na vlas’ i od ovi što ’oće da otmu vlas’ je Milošević. On je jedini u stanju da se nosi sa Ċavola. On nikako ne sme da padne. Ako ga smene, saSrbiju je gotovo… - prorekao je deda Miloje, dok je Milošević još bio na vlasti.

Da li je, danas, sa Srbijom zaista “gotovo”, jer Milošević nije na vlasti?

Ako su se obistinila sledeća “proroĉanstva” deda Miloja, onda je i “sa Srbiju gotovo”: - Jeljcinu se ne piše dobro. On će se sukobiti sa Gorbaĉovom i moraće da ode. Po svoj prilici biće ubijen…Za Klintona je rekao: - On će da izumre 19. maja 1996. godine. Tolika mu sveća!O Amerikancima i Kosovu je predvideo: - Ovo što se buška dole je samo varka. Prvo će da naciljajuVojvodinu…

IAKO su se, verovatno, kao opozicionari i “misleći ljudi” i sami zgraţavali nad ovakvim “tipovanjima”deda Miloja u drţavnim medijima, Dušan Kovaĉević i Branislav Leĉić su se odluĉili da ĉine - isto što ideda Miloje...

I - uĉinili su to, uoĉi septembarskih izbora 2000, tokom kampanje DOS-a. I njihovo se “proroĉanstvo”

veoma dobro “primilo”, ali oni su, na kraju, za razliku od svih ostalih dopisivaĉa, javno priznali šta suuradili.

Uoĉi izbora 2000, ulice i poštanski sanduĉići glasaĉa bili su preplavljeni lecima u kojima se navodi da će“Srbija trista ĉuda pretrpeti, ali će zatim doći ĉovek iz naroda koji u svom prezimenu nosi ime sela odakle

je”. Pomalo potcenjujući i visprenost biraĉa, autori su na poleĊini letka, “za svaki sluĉaj” odštampali:“Koštunica je iz Koštunića”. Da li je ĉitav izborni štab DOS-a stao iza ovakvog postupka, nije poznato, ali, u svakom sluĉaju, “roĊeno je

još jedno proroĉanstvo” i - pripisano Tarabićima. I dugo se, gotovo dve godine, nije znalo za prevaru, a narod se “ushićivao” svojim prorocima: - Pogodiše Tarabići! Stvarni poznavaoci kremanskog proroĉanstva i profesionalni sumnjiĉavci vrteli su glavom, a onda je na“slobodnim forumima” Interneta krenula ţuĉna rasprava: jesu li Tarabići “videli” Koštunicu, ili jeKoštunica u Tarabićima video svoju šansu?

Tako je na “Sajberbulevaru” (Sloboda Interneta, otvoreni forum), 15. novembra 2001. osvanuo jedanoptuţujući prilog za dopisivanje kremanskog proroĉanstva: “Najţešće sa kremanskim proroĉanstvom je to što se tokom Koštuniĉine kampanje za predsednika SRJvolšebno pojavio deo proroĉanstva koje kaţe da će srpskom rodu biti bolje kad voĊa postane ĉovek kome uimenu stoji ime mesta roĊenja (Koštunica je roĊen u selu Koštunići). Narod se primio, a autor te bezoĉnelaţi (Svetislav Basara) je sad ambasador na Kipru...”

Basara je zaista bio u izbornom štabu DOS-a, i zaista je postao ambasador na Kipru, i pisac je, ali - zaista

nije dopisao proroĉanstvo... TRAGAJUĆI za stvarnim dopisivaĉem proroĉanstva, beogradsko “Vreme” je u 532. broju (internetizdanje), objavilo tekst pod naslovom “Magovi i vragovi”. Autor Zoran Majdin za sagovornika je pronašaoi samog autora proroĉanstva, koji je zamolio da se njegov identitet ne otkriva: “Neko maliciozan bi primetio da je u predrevolucionarnoj kampanji, nasuprot rodoljubivim



zamiloševićevskim proroĉanstvima a la deda Miloje, (hrabrio?) Jedan Tarabić sa javljanjem da će naizborima pobediti onaj koji u imenu/prezimenu nosi naziv sela iz koga potiĉe,” piše Majdin. - “Iako jeKremansko proroĉanstvo oblik autentiĉnog srpskog specijalnog rata, patentirano u meĊudinastiĉkim

borbama u devetnaestom veku i dopisivano po potrebi, sudeći po saveznim izborima ispade taĉno. - Nemoj, molim te, to pominjati! - zavapio je pred novinarom autor ovog dopisivanja Kremanskog

proroĉanstva. - Hteli smo samo da pospešimo kampanju, za opšte dobro.- Originalno, nema šta. Znajući kakvo je dejstvo proroĉanstva na napaćeni narod, jedan nadahnuti govornik

je na ko zna kom predizbornom mitingu, autentiĉnosti radi, ĉak naveo i stranicu na kojoj to piše -

komentariše Majdin i zakljuĉuje: - To je dokaz da ga Srbi, koliko god da u to proroĉanstvo veruju, nisu

nikad proĉitali. Kao ni Sveto pismo...” Za to dopisivanje kremanskog proroĉanstva znalo je, nesumnjivo, bar najuţe rukovodstvo DOS-a, a ko je

šta o tome mislio, moţda se da zakljuĉiti iz izjave Miroljuba Labusa, kandidata grupe graĊana na predsedniĉkim izborima u Srbiji, posle pobede DOS-a. M. Jevtović, novinar beogradskog “Danasa”, ovako je izveštavao sa Labusove konferencije za novinare: "- Oni ţele mir, svasni su da je nacionalni interes Srbije prijem u Evropsku uniju i ne veruju demagozima.

Oni koji ne veruju u budućnost Srbije ne treba da glasaju za mene. - precizirao je Labus, i, dodajući da onnikada nije dopisivao kremansko proroĉanstvo, ocenio da će se graĊani u nedelju ipak izjasniti za bolje

sutra…”

Labus nije pobedio, ali se ta ĉinjenica ne moţe nazvati “posledicom nedopisivanja, odnosno(ne)proricanja”. Moţda Kovaĉević i Leĉić misle drugaĉije?

Njihovu tajnu je, napokon, u vidu javnog priznanja, razotkrio “Blic njuz”: “- Branislav Leĉić i ja smo seli - kaţe Kovaĉević - i napisali smo ceo jedan deo. Radi se o stranama posle

ĉetrdeset šeste navodnog "prvog izdanja” koje je uništeno i nigde ne postoji nijedan primerak. Dodat je"opis Koštunice kao foto-robota" i sve je raĊeno "iz ubeĊenja". Knjiga je dopisana za potrebe aktuelnogšefa drţave u vreme izborne kampanje upravo na srpskim Delfima - u Kremnima i okolini…”

Pisanje “Blica” komentariše i “Republika”, u 279. broju. Nakon navoĊenja već citiranog teksta,“Republika” komentariše:

"…Proroĉanstva se tumaĉe vekovima i niko ih nikada dopisivao nije, ali kod nas su proroci i proroĉice partijski kadar. Tako je postupao i knez Miloš, a i S. Milošević. Zanimljivo je - i u nauĉnom smislu zaistavredno - i priznanje D. Kovaĉevića zbog ĉega je to uĉinjeno. - Naš narod voli - kaţe on - takvo dešifrovanje totema, petlovih peruški, krivih stabala i vode koja teĉeuzvodno.

To je objašnjenje zaista taĉno. Narod voli tako nešto, ali se ipak knjiga verovanja ne moţe dopisivati jer jeto bruka neviĊena. Na srpskim Delfima je uĉinjeno nešto što nikada ĉinjeno nije, pa makar se to pravdalopotrebama partije. Makar se pravdalo interesima srpskog naroda.

Ali, Pitija podno Kremana je partijski kadar i ona se priklanja partijskoj disciplini - završava “Republika"I - šta se dogodilo nakon javno priznatog falsifikovanja i izmišljanja proroĉanstva?

Ništa. Srpska “kolektivna svest” i dalje uglavnom veruje da su tako “kazali Tarabići”. I nije tu kraj: i neki autoriknjiga i novinskih tekstova na temu Kremanskog proroĉanstva - ignorišu Kovaĉevićevo i Leĉićevo

priznanje i nastavljaju po starom: Koštunicu su prorekli Tarabići i - taĉka!

VOJA KOD JOVA

PARALELNO sa rasturanjem letaka o Tarabićima i Koštunici, izborni štab DOS razmišljao je i o“završnom ĉinu” pred glasanje: poseti Koštunice Kremnima i staroj Tarabića kući. I to je realizovano:najstariji ţivi potomak Tarabića, tada osamdesetjednogodišnji Jovo, doĉekao je Koštunicu reĉima:- Dobro mi došao, predsedniĉe!Sva srpska, pa i “okolna” štampa - punih pet godina je u tim reĉima prepoznavala i slavila moć

Kremanskog proroĉanstva i Tarabića, a onda su se pojavile tvrdnje da je Jovo izgovorio reĉi koje je nekodrugi napisao…

KO GUBI, KO DOBIJA

U SEPTEMBRU 2002. godine, uoĉi izbora za predsednika Republike Sr pske, ali i za predsednika Srbije -

pred Jovom Tarabićem bio je novi izazov: U posetu mu je došao Milan Jelić, kandidat za predsednika Republike Srpske i bio doĉekan onom istom, poKoštunici već ĉuvenom reĉenicom: - Dobro mi došao, predsedniĉe! Na izborima se pokazalo da je Jelić bio po volji Jova Tarabića, ali ne i biraĉa: izgubio je. Iste godine uSrbiji se birao predsednik. Koštunica je bio kandidat, ali nije pre izbora išao kod Tarabića, pa je izgubio...



Moţda je to stvarni razlog poraza, ali - nije dolazio ni uoĉi izbora za predsednika Vlade Srbije, pa jeizabran!

Dar "grešnog" Jova 14. novembar 2005.

Ima li proroĉansku moć najstariji ţivi potomak Tarabića, 80-godišnji Jovo. Prorekaoizbornu pobedu Koštunice nad Miloševićem, rušenje kula bliznakinja na Menhetnu,

razorne tajfune... Na minulim predsedniĉkim izborima Jovo "video" pobedu Kerija


VOJISLAV Koštunica je dva puta bio u Kremnima, pred Tarabića kućom. Prvi put - uoĉi predsedniĉkihizbora, kada su mu Dušan Kovaĉević i Branislav Leĉić “prorekli” da će postati predsednik, a drugi put2004. godine - kada je ispunio obećanje dato Jovi Tarabiću (83) da će ga ponovo posetiti. O ĉemu su, prilikom drugog susreta, razgovarali Jovo i Vojo? Kakav je odnos aktuelnog predsednika VladeSrbije prema kremanskom proroĉanstvu i - da li je znao da je “proroĉanstvo” koje se njega tiĉe -

falsifikovano?

Na drugo pitanje - teško je odgovoriti, jer se dr Vojislav Koštunica o njemu nikada nije javno izjasnio.Jedini njegov do sada poznati stav o kremanskom proroĉanstvu - nalazi se u “Knjizi utisaka”, oformljenoj

upravo na dan njegove prve posete Kremnima, 12. septembra 2000.:“U ovim teškim i sudbonosnim vremenima, tinjala je u svima nama preko potrebna nada i vera da će našnarod, ono najbolje u njemu, pobediti.”

Ove reĉi - napisao je dr Vojislav Koštunica, a - o ĉemu je razgovarao sa Jovom Tarabićem, prilikom drugeposete? U odgovoru na ovo pitanje - Jovo priĉa: - Sedim na banku, pred kućom, pušim cigaru, kad - odozgo, preko ograde, ĉujem nekog, pita: "Jovo, jesi li

to ti?" - Jesam - velim, i pogledam gore: predsednik Koštunica! Reĉe onima oko njega - hajde, da svratimo

malo... I svratiše! Nisam znao da će doći, da jesam, obukò bi nešto drugo, a ne ovo što svakog dana nosim- zbivalo se u Kremnima, krajem jula 2004.

U KOŠULjI zavrnutih rukava, sa šajkaĉom na glavi i u “maskirnim” pantalonama, sa “gumenjacima” nanogama, starina Jovo Tarabić - u osmdeset drugoj, doĉekao da mu pred kuću doĊe predsednik Vlade SrbijeVojislav Koštunica. - Dobro mi došò, predsedniĉe! Ovako je “otpoĉeo” susret najstarijeg ţivog Tarabića iz ĉuvene loze proroka i srpskog premijera.- Znao sam da će doći, a - nisam znao da će doći!... - zagonetno će Jovo. - Obećò je, pre ĉetiri godine, kadasam mu ovde, pred mojom kućom, rekao da će mi u sledeću posetu doći kao predsednik. PobedioMiloševića, postao predsednik i, eto, došao! Nije zaboravio! - Evo, sedeo ovde, za istom ovim stolom, pod šljivom, pio ovu istu rakiju. - priĉa Jovo za “Novosti”. - O

ĉemu smo priĉali?! E, to je naše! Ne morate, vi novinari, baš sve da saznate! Jedna vam se rekne, vi petnadoveţete! - korio Jovo ljutito, a uz osmeh...

U šljivovom hladu, sve pijuckajući “ljutu” od te iste šljive, starina Jovo i premijer Vojo “pretresali” svetskeprilike: - Nije predsednik popio celu rakiju, ostavio na dnu ĉašice malo “berićeta” - smijulji se Jovo, pa

ozbiljnim glasom nastavlja: - Pući će Amerika ko god i Jugoslavija! To sam rekao premijeru. I ovo: Svaka je sila zakratko! Sila Boga ne moli, ali ni Bog silu ne voli... Zaigraće meĉka i pred njinom kućom! - Ponovo ti, tata, Amerika, pa Amerika! - ukljuĉuje se u razgovor Jovova ćerka Nada, Bajinobaštanka po

prebivalištu. - Celo leto viĉe: “ViĊećete šta će biti sa Amerikom”! - kaţe, obraćajući se novinarima, a onda,okrećući se ka Jovu: - Šta si se, više, navrzò na Amerikance?!

- ViĊećete... - smiren je Jovo.ONDA, ozbiljnim glasom i gotovo poverljivim tonom, Nada nastavlja priĉu za novinare: - Boţe, oprosti,ovako je bilo i pre dve godine! Navalio Jovo na Ameriku, pa mi i dosadio, sve ponavljajući jedno te isto.Pitam ga ja: Šta će to biti sa Amerikom, da nećeš ti da je napadneš?! "Neću, veli, ali - viĊećete..." To bilo,kao danas, a sutradan, kuku mene, srušiše teroristi nebodere u Njujorku!... - Odoše "sestre"! - prokomentarisa Jovo ćerkinu priĉu, aludirajući na krah kula bliznakinja, a potom ćenovinarima: - Nemojte to objavljivati, doći će oni iz Cije da me saslušavaju ili da traţe da za njih radim!... - Ako ih interesuje, na predsedniĉkim izborima u Americi pobediće Keri! To sam i Koštunici rekao. Kakoznam?! Pa, ker je vazda od maĉke jaĉi bio!... - smeje se Jovo.

Ali, i dalje, škrt na reĉima. Sedi, puši (tada mu je bilo punih 69 godina!) i radije sluša, nego što priĉa. Na pitanje: Šta ga je još premijer pitao?, kaţe: - Ništa me nije pitò. Ni za penziju, kolika mi je... Ni to ga nije briga - dodaje šeretski, uz širok osmeh.



Onda, posle duţe pauze, ozbiljnog lica, reĉe: - Pitò me je òće li biti bolje. Òće, rekao sam, ali samo akomi bidnemo bolji, biće nam bolje. Ništa mi na to nije odgovorio.

- Ma, slušajte svi vi - nastavi Jovo pred novinarima i rodbinom. - Svi mi kukamo, a svega imamo! Niĉim sene muĉimo. DoĊi negde na godet (veselje) - svega ima, i za muziku, brate! Pamtim kad se na veselja kao

prilog nosila hrana, ko šta ima, kakvi pokloni, kakve pare!

Ponovo starina zaćuti. Nije rad da novinari baš sve saznaju o ĉemu je priĉao sa premijerom. - Bio je, prvo, pred starom Tarabića kućom, Miloševom i Mitrovom, tamo gde sam se ja rodio - ipak je

Jovo predusretljiv domaćin. - Obećao mi je da će se do te kuće napraviti put (i asvaltiran je, nedavno). Uonaj dom proroka pored puta, onaj sa kosmiĉkom kuglom, nije svraćao. Jes` me pitao: "Šta je to gore?", a

ja mu rekao da to sa Tarabićima ništa nema. Veli: "Rešićemo to za mesec i po dana, sklonićemo kuglu". I -rekao još, doći će za mesec i po dana kod mene! Òće, znam! Moţda ne baš kad je rekò, ima on obavezapuno, ali - doći će!... - A, za Ameriku, viĊećete!... OVAKO je, krajem leta 2004. godine, govorio Jovo Tarabić. Bilo je to uoĉi izbora za predsednika SAD.Jovo je prednost dao predsedniĉkom kandidatu Keriju, ali - pobedio je Dţordţ Buš. Nije “pogodio”. Nijebio u pravu ni za izbor predsednika Republike Srpske, ali - najavio je teroristiĉke udare na Njujork, paposle toga je, ponovo, prošle godine, najavljivao: "ViĊećete zla u Americi, ni oni neće znati šta ih jesnašlo…", a snašli ih, ove jeseni, silni i razorni tajfuni. Šta će ih još snaći?

- Raspašće se Amerika, ko god i Jugoslavija! - uporan je Jovo. - Sve će one drţavice njene biti

samostalne… Zaigraće meĉka i pred njihovom kućom. ̀ Oće! Pre nekoliko dana, kada smo ga ponovo posetili, Jovo priĉao o Kosovu: - Ako bidne naše sloge, Kosovo jenaše, a ako ne bidne...

Ima li starina Jovo proroĉkih moći? …A - rušenje kula bliznakinja u Njujorku?!

Pa, i reĉenica iz 2004. godine: - A, za Ameriku, viĊećete!... “Gledamo” li je, zaista, ove godine, u razornim uraganima i poplavama sa ogromnim ţrtvama i štetom?!

Reklo bi se - Jovo prorok, a reklo bi se i - nije prorok... Osim u “viĊenju” ameriĉkog predsednika, nijedobro “video” ni predsednika Republike Srpske, uoĉi izbora, kada mu je u goste došao jedan od kandidata.

MNOGO ŢENA

PODSETIMO na još jedan razgovor sa njim, u njegovoj kući, 2003. godine. Na pomenuto pitanje, JovoTarabić je, bez okolišanja, rekao: - Ne znam da je još neko od naših, osim Miloša i Mitra, bio vidovit. Ja nisam i nijedan mi se od njihdvojice nije ni u snu javljao... Nikada ništa nije bilo “kazato”, a znam i zašto je tako! - otkriva Jovo za

“Novosti”. - Nisam ih dostojan jer sam grešan! Psovao sam mnogo, a malo i pogrešio oko ţena, preljuba,eto... Nisam dostojan, što kaţu, da mi se jave. Nisam ni ukrao, slagao ili, ne daj boţe, ubio, ali... Moj stariji brat Miloš, imao je tog dara, kako mi je majka priĉala. Bio je vrhunski konobar, sedam jezika govorio,

samo drţavnike, ambasadore i uglednike sluţio, ali - razboleo se umno i u Niškoj Toponici umro sa 38godina.

Magiĉna mistika Kremana 15. novembar 2005.

Srpske krunisane i nekrunisane glave - padale sa vlasti jer nisu verovale u mistiku

Kremana, tvrdi Dragan Pjević, samoproklamovani "objedinitelj" kremanskih proroka.Zašto je Vuk Drašković pobedio na izborima u Kremnima, a izgubio u Republici (?).

Nikolić

Piše: Radoje AndrićGOTOVO pune dve godine od predizborne posete dr Vojislava Koštunice Kremnima i Jovi Tarabiću,smatralo se da su njegovi preci, slavni proroci, “rekli to što su rekli”. Ali, i nakon javnog priznanja Dušana Kovaĉevića i Branislava Leĉića da su dopisali deo “proroĉanstva” ukojem je Koštunica “viĊen” kao predsednik, mnogi novinari i kasniji prireĊivaĉi kremanskog proroĉanstva,to priznanje su, jednostavno, prenebregli i ignorisali.

A - tako je i danas, punih pet godina nakon tog dogaĊaja. Najnovija “potvrda” tog “proroĉanstva” nalazi seu knjizi Dragana Pjevića (“Kremansko proroĉanstvo - izvor novih inspiracija”), gde autor iznosi “brojnedokaze” da je tako “moralo biti”, a meĊu kljuĉnim je, kako tvrdi, “sudbinska veza Kremana i srpskihvladara”. Pjević se u svojoj knjizi, ĉak, stavlja u funkciju “proroka svih kremanskih proroka”, i piše:



- Mimo poruka koje su kroz vekove govorili razni proroci roĊeni na teritoriji Kremana, ono što ja govorimznatiţeljnicima su uobliĉene poruke svih njih i svi obiĉni ljudi mogu reći da se graniĉe sa maštom, odnosno

da su fenomen neprihvatljiv obiĉnom umu, ali ipak realan i osetljiv. - piše Pjević: - Reći da su Kremna sudbonosno vezana za drţavu kojoj pripadaju, da se nikad nije desilo da je nekonapravio jaku i stabilnu drţavu, a ostavio Kremna siromašna, za obiĉne ljude je neprihvatljivo. Mnogi će,moţda, reći da ja priĉam gluposti, da izmišljam, a većina ĉlanova sadašnjih politiĉkih struktura, kojima i ja

pripadam, tvrde da ja tim priĉama “navraćam vodu na svoju livadu”. A, kako ja to objašnjavam? - pita se

Pjević i odgovara: - Da li su zapisane poruke Tarabića da će se vratiti KaraĊorĊevići u zemlju, da će se u Šarganu obnoviti

pruga uzanog koloseka, da će nestati novac i pojaviti se nešto kao “riblja krljušt”, pre 25-30 godina zamnoge bile nestvarne?

- Pa jesu, moramo priznati. Sami KaraĊorĊevići nisu verovali da će se ikad vratiti u domovinu. Oni nisuverovali, a Kremna su verovala i slala poruke ĉitavu drugu polovinu 19. veka: da će 1903. godine biti što je

bilo, da će sve vreme u prvoj polovini 20. veka oni vladati, i da će se, kako su Kremna govorila, u drugojpolovini 20. veka ponovo vratiti.

UMESTO da je knez Pavle, kada je poginuo kralj Aleksandar, 1934. odmah uzeo za ruku kralja Petra II,

došao u Kremna i pitao - “Šta da ĉinimo?”, trebalo je da proĊe skoro 60 godina pa da neko od

KaraĊorĊevića doĊe u Kremna. Potomci monarhije moraju što pre obnoviti nekada dobre odnose saKremnima na obostrano zadovoljstvo, a time za dobrobit drţave i naroda. Kralj Aleksandar Obrenović iz mrţnje prema Kremnima namerno 1893. godine diţe ĉesmu na Zlatiboru, ita godina se raĉuna kao godina poĉetka turizma na Zlatiboru, gde se 2003. slavilo 110 godina turizma, iako

je znao da su do tada nekoliko vekova Kremna bila glavno turistiĉko mesto Srbije.

I šta je od toga dobio: deset godina kasnije izgubio je i kraljevstvo i glavu...I oni prave istu grešku kao i serdar Mićić. Umesto da su došli u Kremna i pitali šta da rade, oni terali inatKremnima.

Kralj Petar I Oslobodilac je za sada jedini verovao u Kremna i sa njima saraĊivao. Prota Zaharije Zaharić jedolazio na dvor bez najave i uvek donosio kralju vode sa poznatog Rakovog vrela, vrela koje razbistruje

ljudski um. Kralj Petar I je naterao Kralja Aleksandra da 1920. godine poseti Kremna, ali šta to vredi kada je kralj Aleksandar površno verovao u mistiku Kremana, pa 1934. godine u proleće zaboravlja na Kremna iĉini posetu Zlatiboru. Rezultat toga je sledeći: dešava se tragedija u Marselju. KOMUNISTIĈKI diktator Josip Broz, kao i Nemanjići, pravi kuću za odmor u Kremnima. On umire

prirodnom smrću. Kremna materijalno zapostavlja, ali zato se gasi “crveno carstvo”. Na prvim višestranaĉkim izborima 1990. godine tadašnji opozicioni kandidat za predsednika drţave Vuk Drašković ubedljivo je dobio izbore u Kremnima. Vuk Drašković je u kampanji pred te izbore bio u Kremnima, i samo rekao sledeće: “Dragi Kremanci,

valjda vi znate šta će biti, i vi treba da savetujete mene šta da radim, a ne da ja govorim vama”. Sve je toVuk Drašković dobro rekao, ali nije tako postupao. On nije u svom štabu imao za savetnika nekog

oštroumnog Kremanca da bi znao šta treba raditi, već se okrenuo nekim drugim ljudima. I bilo je što je iviĊeno. Za vreme neuspešnih predsedniĉkih izbora 2003. godine niko od kandidata za predsednika drţave nijedolazio u Kremna, - podseća Pjević - i kao što se zna predsednik nije izabran. U kampanji pred odrţane junske predsedniĉke izbore Kremna je jedino posetio 15. maja 2004. godineizabrani predsednik Tadić. Sve analize ukazuju da je Tadiću rejting poĉeo naglo da raste posle tog 15. maja, a zna se sa kakvim je

rejtingom startovao u kampanji.

Bilo je govora, i ţelja, da Kremna tada posete Nikolić i Maršićanin, ali se nešto nije dalo, jer “tako jekazano" - piše Pjević. Po njemu, u najkraćem - u Srbiji se na vlast moţe doći “samo ako pretendenti za vladaoca za savetnika

uzmu nekog od medijalnih Kremanaca”. A, gde je tu proroĉanstvo? Gde je “mistika Kremana” u tako

ogoljenim porukama? Šta zakljuĉiti nakon ĉitanja sledećeg citata, drugog u Pjevićevoj knjizi na temu“proricanja dolaska Koštunice na vlast”?

U POGLAVLjU “Iz knjige utisaka o poseti Kremnima”, na 91. strani, pojašnjavajući kako je nastala “Knjiga utisaka”, Pjević piše: - Znajući dobro mistiku Kremana, i neke bitne i nedokuĉive poruke iz njih, a u ţelji da moja politiĉkagrupacija pobedi, kao kandidat DOS-a za odbornika SO, pred septembarske izbore 2000. godine pismeno

sam pozvao dr Vojislava Koštunicu, kandidata DOS-a za predsednika Jugoslavije, da poseti Kremna pre

odluĉujućih izbora 24. septembra 2000. U pismu sam mu pojasnio mistiĉan odnos Kremana, drţave idrţavotvornih osoba. U pismenom pozivu izmeĊu ostalog piše: “…Verovatno se ovo pismo ne piše sluĉajno sada i sluĉajno Vama. Moţda je ovo i Boţija volja, iskazanana ova dva lista papira, da Vam se sugeriše šta Vam je ĉiniti” - poruĉuje Pjević kandidadtu za predsednikadrţave…



Zaista, gde su tu - “mistika i proroĉanstvo”?

Moţda su u sledećim Pjevićevim reĉima, nekoj vrsti intimnog priznanja: - “… a u ţelji da moja politiĉkagrupacija pobedi, kao kandidat DOS-a za odbornika SO, pred septembarske izbore 2000. godine pismeno

sam pozvao dr Vojislava Koštunicu…”

Moţda bi to i zaista bila “Boţija volja”, samo da nije onog: “…u ţelji da moja politiĉka grupacija pobedi…”

Kako god bilo, predsedniĉki kandidat Vojislav Koštunica posetio je Kremna 12. septembra 2000. godine,

što Pjević u svojoj knjizi ovako komentariše: - Nedokazivo je da dr Koštunica ne bi 2000. godine postao predsednik Jugoslavije da nije posetio Kremna.

Ali, sve analize upućuju da je to tako - tvrdi Pjević. Vojislavu Koštunici reĉeno je, dakle, da će po proroĉanstvu postati predsednik. A, da li je tada izabrani predsednik SRJ, a potom predsednik Vlade Srbije, znao da to nisu prorekli

Tarabići, nego Leĉić i Kovaĉević?Verovatno.

Zato je, valjda, onako obazrivo sroĉenu misao zapisao u knjizi utisaka: ni reĉ o prorocima, proroĉanstvu, proricanju, već: ”teška vremena”, “nada”, “narod”, “vera”, “pobeda”…

Ali, za Dragana Pjevića - po citiranom - nikakvog dopisivanja nije bilo, Leĉić i Kovaĉević su verovatno“laţno priznali”. Po Pjeviću - proroĉanstvo za Koštunicu postoji.

SAVETNICI

- ZAJEDNIĈKA osobina svih “medijalno nadarenih” Kremanaca je da se oni sami nude vladarima da im budu savetnici. Zašto? Zato što je u njima ogromna ljubav prema narodu i drţavi, i ţelja da krizu prebrode

što pre, a vladari uglavnom to drugaĉije tumaĉe - piše Dragan Pjević u svojoj knjizi, i pojašnjava: - Kao štose zna, jedan Kremanac nudio se knezu Lazaru i savetovao ga da propusti Turke na Evropu, da sa njima ne

ratuje. Drugi Kremanac savetovao je kneza Miloša Obrenovića kako da vodi politiku prema Turcima. I dok je knez slušao tog Kremanca bilo je sve kako treba - piše Pjević o “medijalnim” Kremancima, u koje ubrajasebe.

KAMEN ZA PREDSEDNIKA

- SVIMA je poznato da sam samoinicijativno, kao kandidat DOS-a za odbornika SO Uţice, pozvao 2000.godine kandidata DOS-a za predsednika drţave dr Vojislava Koštunicu da poseti Kremna, što se i dogodilo12. septembra 2000. godine - piše Pjević u svojoj knjizi. - Dr Vojislav Koštunica je tada dobio tajanstveni

kamen iz Kremana i reĉeno mu je da će po proroĉanstvu postati predsednik. Većina medija objavila je tadaupozorenje iz Kremana predsedniku Koštunici koje glasi: “Svi vladari koji su vodili raĉuna o Kremnima,dugo su vladali!” Ta poruka o odnosu Kremana i vladara u drţavi kojoj Kremna pripadaju, trebalo je da

bude putokaz vladarima šta je ĉiniti. Ta poruka je ţiva istina i upozorenje svima onima koji ţele da vodeovu drţavu. Naravno, ko u to veruje - veruje, ko ne veruje neka eksperimentiše i sa sobom i sa narodom.

Kremanski kamen - enigma 16. novembar 2005.

Koliko i kome pomaţe kremanski kamen, ĉiju "moć" ni Tarabići nisu mogli da spoznaju?Ruše li Kremanci interkontinentalne rakete svojim kremenom ili je reĉ o jeftinommarketingu. Otkud “Isusovo lice” pred Tarabića kućom.


KO je zaista “prorekao” da će Koštunica pobediti Miloševića na izborima, Jovo Tarabić na jednoj strani,

Dušan Kovaĉić i Branislav Leĉić na drugoj, ili Dragan Pjević na trećoj - teško je utvrditi, jer - sve tri straneod svojih izjava ne odstupaju.

Ali - ne treba zanemariti ni uticaj “ĉudesnog kremanskog kamena”! Osim proroĉanstva, Koštunica je uKremnima dobio i kamen ĉijom su se snagom i moći bavile i uĉene glave, akademici, doktori nauka... Taj su kamen, pisali su novinari, nauĉnici, istraţivaĉi, “ameriĉki špijuni švercovali u diplomatskom prtljagui otkriveni su na graniĉnom prelazu u Seţani”, “švajcarski nauĉnici tajno su ga ispitivali u svojimlaboratorijama”, “stari Egipćani su od njega napravili Keopsovu piramidu”, “oslobaĊa ljude zavisnosti oddroge”, “u vreme NATO bombardovanja dezorijentisao je interkontinentalne rakete”, “zbog njegovogzraĉenja, Kremna je nemoguće snimiti iz aviona ili satelita”... Ko je i kada doveo u vezu kremansko proroĉanstvo i kremanski kamen? Uĉinio je to dr RadovanKazimirović u svojoj knjizi o kremanskom proroĉanstvu, ali - nijednom reĉju nije pominjao njegovu“ĉudesnu moć”. O tom Mitrovom proroĉanstvu, zavedenom pod rednim brojem 15, na 514. strani knjige,



Kazimirović, pod naslovom “Fabrike i rudokopi”, piše: "Kad naša zemlja bude velika drţava (`carevina`), tada će se u njoj otvoriti grdne fabrike. Doći će straniljudi, koji će kopati i nositi kamenje sa ovih naših brda i šuma! Kad mi je ovo pokojni prota Zarije priĉao,tada u Uţiĉkom okrugu nije bilo ni pomena o kakvim rudama. Danas se, pak, u Vrutcima vadi beo kamen

za porculan; u Biosci magnezit, a takoĊe u Kremnima i u Šljivovici, koji se izvozi ĉak u Englesku. USemegnjevu se vadi hrom; u Dobrom Dolu - kreda; a u Negbinama i u Roţanstvu - mangan. Isto tako je i

Ivanjica preplavljena antimonom: moţe se reći da na celom Zlatiboru ima ruda, koje Englezi i Francuzi većuveliko izvoze", završava Kazimirović. “Kopanje i odnošenje kremanskog kamenja”, iz Mitrovog proroĉanstva, dr Kazimirović je “prepoznao” utada otkrivenim zalihama raznih ruda i - tim saznanjem je, oĉigledno, bio zadovoljan.GDE su, kasniji tumaĉi kremanskog proroĉanstva, crpeli saznanja o “kremanskom ĉudesnom kamenu”?

U Kazimirovićevoj, niti bilo kojoj knjizi, osim u onima koje su sami pisali, sigurno nisu.

Ta ĉinjenica, naravno, nimalo ne umanjuje ugled pojedinih autora i nauĉnih radnika koji su došli do sasvimnovih “otkrića”, takvih - da ih ni Tarabići nisu mogli ni naslutiti, kamo li - proreći! Ali, ako nisu znali Tarabići - ima ko je, u novije vreme, znao za “ĉudesnu moć” kremanskog kamena.Pisani trag današnju priĉu vraća u 1982. godinu, u knjigu Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića,“Kremansko proroĉanstvo, šta je bilo, šta nas ĉeka”. Oni su idejni tvorci mita o ĉudotvornom kremanskom kamenu, a taj mit je, jednako kao i Tarabića

proroĉanstvo, valjalo “produbiti”. Kako?Komercijalizacija kremanskog kamena je novijeg datuma, a tvrdnju da ga je “nemoguće snimiti iz aviona isatelita”, u štampi je prva plasirala novinarka Vesna Mališić, u beogradskoj “Dugi”, broj 215, od 22. maja1982. godine. U reportaţi o Kremnima i Tarabićima, pod naslovom “Tako mi je kazato”, novinarka je

citirala uţiĉkog lekara Todora Misailovića, rodom Kremanca: - Sigurno ko ne poznaje ovo tle ne moţe da shvati fenomen Tarabića. Nisu oni jedini vidoviti i neobiĉniljudi. To je moţda genetski predodreĊeno, uslovljeno naĉinom ţivota, klimom, zdravom i lekovitomvodom, biljem, jednom izuzetno ĉudnom prirodom. Ovde vode leĉe, ovde kamenje zraĉi, a oĉi dalje vide...Kremanski kamen pravi smetnje bilo kakvom snimanju iz vazduha. Avioni registruju prelazak preko ovog

kraja, kao fenomen koji ne mogu da objasne, jer njihove kamere ne mogu ništa da snime od odbleska koji“zraĉi” kamen sa ove zemlje - piše Mališićeva u “Dugi”.

OSTAO je, dakle, i deo novinskog teksta iz “Duge” o - kamenju, ali - “doraĊen”: ...Kremanski kamen spreĉava bilo kakvo snimanje iz vazduha. Satelitske kamere ne mogu ništa daregistruju od odbleska koji zraĉi kamen sa ove zemlje, i to je fenomen koji ne moţe da se objasni... A, onda, Golubović i Malenković saopštavaju neverovatno otkriće, kojeg u knjizi iz 1982, nema:

- Jednom su na carini u Seţani carinici greškom otvorili kofer nekih diplomatskih kola i u njemu

zaprepašćeni, ugledali komade nekog modroplavog kamena. Na upitni pogled carinika vozaĉ je odmahodgovorio, da ne bi bilo incidenta, da je sa ovih brda poneo u NASA u SAD, tamo gde se vrše svemirskaistraţivanja, da pokušaju da odgonetnu tajnu kamena koji je nemoguće snimiti…

Ni tu nije kraj “rašomonijadi” s kremanskim kamenom. Što su zapoĉeli Todor Misailović, Vesna Mališić,Golubović i Malenković, nastavio je Dragan Pjević, koji u svojoj knjizi “Kremansko proroĉanstvo - izvor

novih inspiracija”, piše: "Poznato je, takoĊe, da se Kremna oteţano snimaju iz satelita i aviona, a prvi takav snimak Kremana posle

pojave satelita, dobio je nekadašnji predsednik drţave Josip Broz Tito, kada je sedamdesetih godina bio u poseti Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama. Od tada je nastala ta priĉa da se Kremna ne mogu da snime izsatelita i aviona. Istina je još da je osamdesetih godina otkrivena jedna grupa stranih agenata koja jekrijumĉarila kamen iz Kremana, kako bi ga ispitali i ustanovili šta je to u tim Kremnima što ometa letoveinterkontinentalnih raketa..."

Kao što ni Golubović i Malenković ne navode izvore podataka o jedinstvenom fenomenu - da se Kremna

ne mogu snimiti iz vazduha - tako i Dragan Pjević, osim što se priliĉno maglovito poziva na Tita, ne nudi

konkretnije dokaze. Isto vaţi i za “zaplenu kremanskog kamenja na granici u Seţani”, kao i za “otkrivanjegrupe stranih agenata - krijumĉara kremanskog kamena”. Pjević u svojoj knjizi, ponovo bez navoĊenjaizvora, tvrdi da kremanski kamen tajno ispituju u švajcarskim laboratorijama i “krijumĉare” za potrebesvetskih moćnika…

OVAKO “ozbiljna situacija” sa kremanskim kamenom, bila je dovoljno “jak signal” da se u istraţivanjeupusti i “Zona sumraka”. U tekstu - “Istorija puna simbola”, u broju od 3. septembra 2002. godine, novinar Dejan Stanković za sagovornika je imao - Dragana Pjevića: "Neverovatno je i to da se ovaj planinski zaselak ne moţe snimiti nikakvom, pa ĉak ni najmodernijomkompjuterskom opremom, ni sa zemlje ni iz vazduha, ni iz kosmosa", piše Stanković, pozivajući se na svogsagovornika. "Dragan Pjević, predsednik mesne kancelarije Kremna, koji je inaĉe diplomirani inţenjer,tvrdi da je nauka nemoćna da objasni taj fenomen. Posebno je zanimljiva priĉa o ĉudotvornom itajanstvenom kremanskom kamenu, toliko moćnom da ljudi u postojbinu proroka dolaze i radi isceljenja.



Dragan Pjević o tome ponosno kaţe: - Ovde je, kod nas u Kremnima, sve mistiĉno i tajanstveno. U tom tajanstvenom kamenu, koji ne moţe dase snimi ni iz svemira, sa satelita, postoje stope Bogoĉoveka, koje narod zove `stope Svetog Save`. Javna je

tajna da narod taj kamen nosi kući za sreću. I ne samo to. Za tajanstveni kremanski kamen, koji ne moţe dase snimi iz aviona, nauĉnici kaţu da je nastao jako davno, nekim posebnim kosmiĉkim fenomenom, što je

pravo kosmiĉko ĉudo. U tom kamenu je neka neobjašnjivo velika snaga. Bio je izloţen, kaţu, sudaranjimamunja i ĉitava kosmiĉka eksplozija slomila se na njemu.

Naglašavam da se od tog kamena nikako ne moţe napraviti lek, nema naĉina. Bilo da je samleven, bilo dase u prahu jede, nije to to. Najbolje bi bilo ostaviti ga na miru, jer on tamo gde se nalazi ĉini ĉitav kraj

lekovitim. On je namenjen Kremnima i ne treba ga dirati. Postoje mnoge interesantne priĉe vezane zakamen. Recimo, znam da je jednom prilikom deo tog kamena zaplenjen u Seţani, na graniĉnom prelazu

prema Italiji. Svi carinici su se ĉudili zašto ga Amerikanci krišom nose u Ameriku. Saznali smo da je od togkamena nekada davno napravljena Keopsova piramida u Kairu, ali nemamo drugih rezultata ispitivanja

kamena koji su Amerikanci odneli u svoju zemlju..."

Osim što nam prenosi upozorenje da se od tog kamena nikako ne moţe napraviti lek, nema naĉina, bilo da je samleven, bilo da se u prahu jede, nije to to…, “Zona sumraka” je sa svojim ĉitaocima podelila i jednoveliko otkriće: Redakcija ovog lista je prva došla do zaista ekskluzivne informacije: “... Saznali smo da je od tog kamenanekada davno napravljena Keopsova piramida u Kairu...”

DOPISALI I SEBE

DRAGOLjUB Golubović i Dejan Malenković su u svom prvom izdanju knjige “Kremansko proroĉanstvo”,

1982. godine, u celosti preneli tekst iz “Duge”, poĉev od dvestote strane svoje knjige, kao jedini prilog upoglavlju naslovljenom - “Sto godina kasnije”, navodeći podatke o autoru teksta, kao i gde je i kadaobjavljen…

Petnaest godina kasnije, u izdanju iz 1997, na 273. strani - takoĊe imaju poglavlje pod naslovom “Stogodina kasnije”. Ali, u tom poglavlju - više nema ni traga podacima o stvarnom autoru teksta VesniMališić, niti o “Dugi”. Ali, sadrţaj teksta Vesne Mališić nije “izbaĉen” u celosti: Golubović i Malenkovićzadrţali su izjavu dr Todora Misailovića: "Sigurno, ko ne poznaje ovo tle - priĉao nam je još dr Misailović…", pišu, dalje, ovi autori, kao da su oni saMisailovićem razgovarali, a ne novinarka “Duge”!

ĈUDESA BEZ KRAJA

OSIM kamene kugle, preĉnika jednog metra, koju je u Kremnima, u svom “domu kremanskih proroka”izloţio Dragan Pjević, u kremanskom kamenju postoji i jedno ĉudo prirode: u kamenu ispred stare kuće

proroka Tarabića, na dva-tri metra udaljenosti, prepoznaje se ljudski lik, “izvajan” od kamena i mahovine.Krajem leta, zbog duţih vlakana mahovine, taj lik podsećao je na Vuka Karadţića, a ovih poslednjih, jesenjih dana, podseća na - lice Isusovo!

Kamen Keopsove piramide 17. novembar 2005

Da li je monumentalna piramida u dolini Nila graĊena kamenom iz majdana uKremnima? Kamena kugla koja je "iz svemira stigla u Kremna" izgorela u podmetnutom

poţaru. Nauka još nema odgovora na nespornu moć kremanskog kamena

OD kamene kremanske kugle, preĉnika jednog metra, još mistiĉnije deluju “objašnjenja i pojašnjenja”

njenog porekla. Sam Dragan Pjević, u ĉijem je posedu bila kugla, izrekao je i napisao nekoliko razliĉitihverzija o tome - kako je kugla dospela u Kremna, odnosno na Zemlju, i - kakva je njena funkcija.

U septembru 2003. godine, u “Novostima” je o poreklu kamene kugle izjavio: - BeograĊanin Vlada Savić,imam njegove “generalije”, doveo je dva stranca da vide kuglu. Jedan Englez i jedan Indus, kaţu da tragajuza devet kugli na Zemlji, koje je poslala neka viša inteligencija. Kaţu da su to ĉipovi poslati u taĉnoodreĊena energetska polja na Zemlji i kaţu da je jedna, poput kremanske, pronaĊena u Bocvani. Da li je “Pjevićeva” kugla jedna od tih devet i šta će se dogoditi ako tragaĉi za svemirskim ĉipovima

pronaĊu i ostale, ne zna se. Za “Ilustrovanu politiku”, Pjević je, pak, izjavio da je za kuglu saznao od jednog turskog carinika, koji jeznao gde se ona, skrivena u Kremnima, nalazi.

Zatim je, u svom “Domu kremanskih proroka”, gde je kugla bila izloţena, da se više ne bi “nagaĊalo”, pored kugle istakao sledeću informaciju:



“Kosmiĉku kuglu je pronašla Vojska u našem kraju, krajem osamdesetih godina, u zemlji, na tri i po metradubine, kad su izvodili odreĊene radove. Ona sluţi iskljuĉivo u turistiĉke svrhe da potkrepi legendu o

nastanku kremanske kotline, za koju se kaţe da je nastala prilikom stvaranja Zemlje kad su u njenu utrobupali milioni takvih kugli.

Poznato je da se kremanska kotlina teško snima iz satelita i aviona, da taj kremanski kamen imablagotvorno zraĉenje na ţiva bića, pogotovu na ljudski organizam, sve neobjašnjivo. Veruje se da se zbog blagotvornog zraĉenja kremanskog kamena u Kremnima u kontinuitetu raĊaju vidovitiljudi.”

O TOJ kugli, u “Knjizi utisaka” iz Doma kremanskih proroka, 6. februara 2004. godine, zapisano je i ovo:

“Pošao sam na opštinsko takmiĉenje iz matematike, i jako sam bio uplašen. Kada sam dotakao ĉudotvornikamen, sav je strah prešao u njega. Uverio sam se da je ovaj kamen ĉudotvoran. Rastko IV2"

Naţalost, ta ĉuvena “ĉudotvorna kamena kugla”, kao i cela brvnara - Pjevićev “Dom kremanskih proroka”,izgoreli su u podmetnutom poţaru, poĉetkom avgusta 2005. godine. Kamena kugla koja je “preţivela” putkroz svemir, ulazak u atmosferu i pad u Kremna - nije, uprkos svojoj ĉudotvornoj moći, odolela poţaru.Pretvorila se u prah.

Ali - nije sve izgubljeno: ĉitava Kremna “poploĉana” su “ĉudotvornim kamenom”, koji, da na poĉetku priĉe o njemu sve bude jasno, “ne moţe da se snimi iz aviona ili satelita, kao ni ĉitava Kremna”. Iako je kamena kugla izgorela, u Kremnima još uvek kamena ima dovoljno, a nekada ga je, izgleda, bilo iviše. Zašto ga je danas manje?! Odgovor, izgleda, zna - “Zona sumraka”: od kremanskog kamena izgraĊena je Keopsova piramida!

Ko zna, moţda su Kremna, pre Egipćana, bila veliko kameno brdo, a onda je otvoren majdan, pa - odnosili,

tako, Egipćani, kamen po kamen i nastala kremanska dolina.. Ne bi zaĉudilo da se u javnosti pojavi i takva teza, jer, kada se priĉa i piše o kremanskom proroĉanstvu,osim što, već posloviĉno, više nikome ne pada na pamet da otkrije izvor nekog saznanja, niko se i ne trudi,

pa ni novinar Dejan Stanković i sagovornik Pjević, da svojim ĉitaocima, barem, ponude kompletan odgovor na postavljeno pitanje. I ĉitaoce, a moguće i - nauĉnu javnost, uskratili su za još jedan, nimalo nebitan

podatak i odgovor: da li su Egipćani keman za Keopsovu piramidu vadili u nekom majdanu u Kremnima,ili je kamen iz Kremana istog sastava kao kamen od kojeg je graĊena Keopsova piramida?! Ostali sunedoreĉeni. Ne zadugo:

TRI godine nakon objavljivanja ovog teksta u “Zoni sumraka”, Pjević je, radeći na svojoj knjizi oKremanskom proroĉanstvu, izgleda, “prevideo” dragoceni podatak o Keopsovoj piramidi. Nigde je ne

pominje (kao ni nedeletvornost jedenja ĉudesnog kremanskog kamena - u prahu, o ĉemu je govorio za“Zonu sumraka”), ali - o kremanskom kamenu iznosi zaista zanimljive opservacije:

Legenda, inaĉe, kaţe da su Kremna nastala u dalekoj prošlosti, u jednom posebnom trenutku stvaranja

Zemlje kada se desilo “kosmiĉko ĉudo”, redak fenomen pri sudaranju nebeskih tela, kada je “oiviĉen” prostor na Zemlji: kotlina izmeĊu planinskih venaca Tare i Zlatibora, koja je, po tajanstvenosti kamena -

kremena, nazvana Kremna.

Tajanstvena široka ravan, obasjana neobiĉnim svetlom, kao nekakav hram, poploĉana ĉudesnim kamenom,već hiljadama godina traţi odgovor: u ĉemu je tajna? U ĉemu je snaga i moć? Zašto su baš ovde “stopeBogoĉoveka” koje narod zove “stope Svetog Save”. Zašto su ovde ţiveli proroci? Da li zbog Boga ilikamena. I jedan i drugi su u ovoj kotlini već milionima godina. Oba u sebi nose dušu i trajnost, postojanosti veĉnost. Samo retki, nadareni pojednici, postaju svesni snage i skrivenog znaĉenja ovog mudrog kamena, koji upijai neutrališe sva štetna tehnološka zraĉenja, sve izume koji nisu prirodni. Pojaĉava biološki ţivot,ukljuĉujući i razvoj ĉovekovog potencijala. Svi oni koji teţe napretku i prosperitetu, treba da imaju ovajkamen. Tako će lakše doći do cilja. Da li je ovo poludragi kamen, mitski kamen ili kamen mudrosti? Da li se pomoću njega staje na “ludikamen”, saznaće samo oni koji iskreno ţele dobro sebi i Kremnima.

I zato ne ĉudi podatak da taj “kremanski biser” postaje deo svetske misterije. Tajno ga ispituju ušvajcarskim laboratorijama i “krijumĉare” za potrebe svetskih moćnika. Ali, on ostaje kamen zlatiborskogkraja i zemlje Srbije, koji u sebi duboko ĉuva tajnu neuništivog vrela ljubavi. Moć kremanskog kamena je evidentna, a nauĉnici još nemaju odgovor za to.Ne treba taj kamen otimati kremanskom prostoru, ali ako ga dobijete od medijalno nadarene osobe,

ostvariće vam se realne ţelje. Zato, ako poţelite sreću, doĊite u Kremna. Saznaćete zašto su Kremna blagoslovena, zbog ĉega su ovdašnji ljudi zdravi i ĉestiti, zašto su tu vode uvek bistre i pitke, i zašto ovde

ljudi dalje vide. Moţda je, ipak, najbolje da kamen ostane tamo gde jeste, da se ne bi umanjila snaga samogmesta.

TAJANSTVENI kremanski kamen i nebo iznad njega su, preko svojih proroka, trasirali puteve velikih

dinastija, drţavotvornih osoba ali i obiĉnih ljudi, a uspevali su samo oni koji su pred sobom videli dobro iverovali u moć tajanstvenog kamena.



A - šta o kremanskom kamenu kaţu nauĉnici, na koje se Pjević poziva? Sledeće: “U Kremnima se spustila reĉ Boţja - piše u Pjevićevoj knjizi dr Radovan Ršumović iz Beograda. - U njima

je nastalo proroĉanstvo. Po ĉemu su Kremna dostojna da u njima Gospod boravi. I da kroz usta Miloša iMitra Tarabića diktira poruke srpskom narodu? Kakav je to predeo?"

Kratak “predeoni sinopsis” Kremana glasi: Kremna su levkasta depresija, odlika školjke ili kivete, nagnuteod jugozapada ka severoistoku, od oko 1.200 do 750 metara nadmorske visine. Njegovo manje-više ravno,talasasto dno uokviruju padine bogatih, rebrastih kosa u ĉije dolinice najpre ulazi tama poveĉerja, a na

ĉijim kosama gasnu poslednji treptaji veĉernjeg sunca. Sporadiĉni ĉetinari, nešto ĉešći u višim delovima,mešaju se sa livadskim prostorima ĉineći koktel livadsko-ĉetinarskih mirisnih isparenja.

Sama, pak, Kremna leţe na stubu okamenjene peridotitske lave, ĉiji koreni seţu do srţi zemlje. Iz tog stubaneprekidno teku vibracije terestiĉnih struja koje blagotvorno deluju na oronule, iznemogle i asteniĉneorganizme, donoseći im oporavak i zdravlje. Ta “zraĉenja”, udruţena sa estetikom predela, njegovimšumama, livadama, nadmorskom visinom, blagotvornim vazdušnim elektriĉnim praţnjenjima i dalekimvizurama, ĉine osnovu njegove rekreacije i terapeutike. Ono što Zlatiboru i Kremnima daje visokurekreativnu snagu nije samo nadmorska visina, kako se obiĉno misli, već peridotitske stene koje su urastopljenom stanju pokuljale iz duboke Zemljine unutrašnjosti, noseći pomenuta blagotvorna strujanja... I - nije “nauka rekla svoju zadnju reĉ”. Ima još!

IZNEVERENO OBEĆANjE

U “UVOĐENjU kremanskog kamena u srpsku politiku”, Dragan Pjević je, u “Novostima” od 22.septembra 2003.godine, rekao:

“Ovo je sve poĉelo 2000. godine kada je u Kremna naš zemljak Dragan Pjević, svojom promišlju ivizionarstvom, doveo tadašnjeg kandidata za predsednika drţave, dr Vojislava Koštunicu, poklonivši mutaj tajanstveni kamen iz Kremana i rekavši - da vas sreća prati i da vam se sve ţelje ostvare…”?! I - pratila

ga je sreća, ostvarila mu se ţelja da postane prvi predsednik drţave posle vladavine komunista. Moţemisliti ko šta hoće, ali sve to bilo je - Kremnima zahvaljujući i, naravno, meni kao organizatoru svega toga! “Tajanstveni kamen” je, dakle, “pomogao” Koštunici da postane predsednik, a - šta mu je “odmoglo” doostane na toj funkciji, Pjević kaţe: - Nije odrţao obećanje i nije došao u Kremna nakon izbora za

predsednika! Eto! Nije se materijalno oduţio Kremnima, ne meni, selu!

KARAĐORĐEVIĆI ĈEKAJU

U AVGUSTU 2002. godine “Zona Sumraka” pisala je o još jednom “uruĉenjeu ĉudesnog kremanskogkamena”: - Kasnije, na ruĉku upriliĉenom povodom osveštanja novog spomenika Milošu Tarabiću, Dragan

Pjević je uruĉio njegovom kraljevskom visoĉanstvu knezu Dušanu KaraĊorĊeviću tajanstveni kremanskikamen i to isto onako, kao što je kamen uruĉio i sadašnjem predsedniku Jugoslavije, Vojislavu Koštunici,

12. septembra 2000.godine.

Moţda nije samo do kamena, ali - KaraĊorĊevići ni do danas nisu (ponovo) zavladali Srbijom.

Tajni snimak Kremna 18. novembar 2005

Posle dve i po decenije tvrdnji da se Kremna ne mogu snimiti iz vazduha, "Novosti"

pobijaju tu tvrdnju objavljivanjem avionskog snimka sela. Kako potomci Tarabićaobjašnjavaju fenomen proroĉanstva.


NAUKA se nije pokazala baš “sposobnom da prati” sva “ĉudesa” koja se “munjevitom brzinom” pojavljujuu Kremnima tokom minulih sto i više godina, ne samo po pitanju proroĉanstava, nego i u pojašnjavanju“ĉudotvornosti” kremanskog kamena. Šta su o tom kamenu i Kremnima, još, rekli uĉeni ljudi?Akademik Svetomir Arsić Basara, vajar, pohodio je Kremna, u oktobru 2003. godine, a svoje utiske izrekao

pred kamerama RTS i za “Novosti”: - Prostor Kremana doţiveo sam na subjektivan, ali izuzetan naĉin. Nijedan prostor u kojem sam boravio,nije mi pruţio priliku da doţivim nebo u toj apsolutnoj raskošnosti, ĉak ni moj zaviĉaj. Odrastao sam naŠar i, na visini od 1.200 metara, ali - ni tamo mi zvezde nisu bile tako bliske kao u Kremnima! Nigde kao

tamo, nebo nije tako blizu ĉoveku i, na mene je taj osećaj prisustva kosmosa uticao da verujem u sve što su



proroci rekli. To je moj, subjektivni doţivlja j prostora.

U urbanim sredinama, ĉovek je lišen beskonaĉnosti kao dela sebe. Verujem da su naši preci lakše umirali -

podsvesno svesni da su deo tog ogromnog prostranstva. Verujem i da su Miloš i Mitar Tarabići bili udosluhu sa tim, sa blizinom neba... Subjektivno to tumaĉim i niko se ne mora sloţiti, ali verujem da jenjihova sposobnost iz toga proistekla. Za nauku - to je neobjašnjivo, ali ne znaĉi da će tako i u budućnostida bude - smatra Basara.

Ta i takva Kremna su “centar severne hemisfere, a time i sveta”, bez rezerve konstatuje dr Petar Bokun usvojoj knjizi “Poreklo kremanskih proroĉanstava”: Mnogi istraţivaĉi kremanskih proroĉanstava prouĉavali su geografske osobine kraja. I zaista, Kremna se

nalaze na izuzetnom poloţaju, tik uz središnju, ĉetrdeset petu paralelu severne polulopte, gde se ukršta sadevetnaestim meridijanom. Kad se pogleda globus, uoĉljivo je da je to taĉno središte severne hemisfere. A

poznato je da su se sve vaţne stvari u istoriji dogaĊale na severnoj polulopti - tvrdi dr Petar Bokun.

SA struĉnijeg stanovišta, istom prilikom kada i akademik Basara, svoje impresije o Kremnima izrekao jegeograf Milorad Vasović, takoĊe akademik, a njegova saznanja - demantuju dr Petra Bokuna:

- Ne zaboravljam razgovor voĊen, jednom prilikom, u Tarabića kući. - podseća Vasović. - Prisutne

potomke proroka, uĉene i školovane ljude, pitao sam - kako objašnjavaju taj fenomen proroĉanstva... U pamćenje mi se urezao odgovor jednog seljaka, osamdesetogodišnjaka, koji je rekao: "Treba tu, malo, uzetii uticaj Boga" - citira akademik, uz komantar: - Nije to, siguran sam, verska zatucanost ili udubljenost, većiskrena spoznaja!

Tu vrstu “spoznaje” Vasović iskreno deli sa starinom iz Kremana, jer nije, kako kaţe, meĊu onima koji proroĉanstva smatraju “gatarijama i bapskim priĉama”. Ali, ne pripada ni “misticima” koji će, olako i

nenauĉno, ”podgrevati” kremanski fenomen. - Ne, nije taĉno da su Kremna “geografski centar sveta”, kaošto neki tvrde - kategoriĉan je akademik Vasović. - Taĉno je da su Kremna deo šire regije, od Cvijićaopisane kao Stari Vlah, koja poĉiva na stenama vulkanskog porekla. One zaista zraĉe, a da li izmeĊuzraĉenja i ĉinjenice da je ĉitav Stari Vlah naseljavalo isto stanovništvo sa osobenostima koje je CvijićtakoĊe uoĉio, tek treba utvrditi. Ali, jasno je da se Kremna nalaze na jedinom prirodnom prolazu izmeĊuPomoravlja i Podrinja. To je jedna “presedna”, osam kilometara duga i šest široka, na 800 metaranadmorske visine. Blago zatalasana zaravan, juţna, prisojna i osunĉana, izmeĊu dve planine gde, danju,

duva vetar sa Jadrana, a noćnik se spušta sa Tare. Uz mnoštvo vodotokova - idealno mesto za zdrav ţivot.Antropološki, Kremanci su, kao i ostalo, nekadašnje stanovništvo Starog Vlaha, bili visoki, vitki, pravog ibistrog pogleda, dinarci, Ere, nerazmetljivi ljudi... - kaţe Vasović i zamera im što su tako masovnonapustili kremanski kraj.

NIJEDAN od ovih uĉenih ljudi, Ršumović, Bokun, kao i akademici Basara i Vasović, ne pominju tezu “da

Kremna nije moguće snimiti iz aviona ili satelita”. Istina, nigde to ne kaţu konkretno, decidirano. Ali,nigde ne tvrde ni suprotno: niko od njih nije ispoljio nauĉnu upitanost - mogu li se Kremna snimiti iz

vazduha?!

Svojim “neĉinjenjem” i “nesuprotstavljanjem” - kao da su se svrstali u red onih kojima je lakše da u neštoveruju “na reĉ”, nego da to “nešto” provere. Tako se, već dvadeset pet godina, ponašaju i novinskeredakcije, sklonije da veruju svom novinaru “kome je neko rekao”, nego da pokušaju da provere izreĉeno. A, pri takvom “stanju stvari”, onda se doĊe i do ovakve teze: Kremna se ne mogu snimiti iz aviona ilisatelita - pa je ovo selo idealno za skrivanje Radovana Karadţića i Ratka Mladića! Tim talasom “nošena”, “Ilustrovana politika”, u broju 2.438, od 8. oktobra 2005. godine, u ĉetvrtomnastavku reportaţe o Kremnima i proroĉanstvu, piše: “Kad je Bog stvarao svet, ovo selo je baš pogledao. Darivao ga lepotama na zemlji i tajnama pod zemljom.U njemu se raĊaju ljudi neobiĉnih sposobnosti, vidoviti, mudri i dugoveĉni, ali mesto koje ni satelit nemoţe da snimi još ĉeka svetliju budućnost... ...Svaki Kremanac će vam se pohvaliti da Kremna, zbog onog što kriju u utrobi, ne mogu nikakvomspravom da budu snimljena iz vazduha. Kada je, nedavno, u selu boravila ekipa hrvatske televizije,novinari su lakonski zakljuĉili da je ovo selo, površine 2.000 kvadratnih kilometara, zbog svojenevidljivosti sa velikih visina idealno mesto za skrivanje najpoznatijih haških optuţenika Ratka Mladića iRadovana Karadţića. Ovu priĉu seljani doţivljavaju kao dobar vic”, piše “Ilustrovana”. Vic ili zbilja, tek - u Hrvatskoj, gde se, kako smo videli tokom ovog feljtona, kremanskom proroĉanstvu

pridaje ogromna paţnja - tolika da se ono i dopisuje u “lijepoj njihovoj”, teza o “skrivanju Karadţića iMladića u Kremnima” - ne svrstava se u odrednicu teksta nazvanog - vicem.

“Ima tu neĉeg... Šta li kaţu Tarabići?...” - pitaju se i Hrvati. Nije iskljuĉeno da je i Karla del Ponte primila“stanovite dopise” u kojima se kaţe da je Karadţiću i Mladiću “zadnja pošta” - selo Kremna.

Ali, takva je “dojava” laţna, barem po jednom segmentu: Kremna se, gle ĉuda, posle 25 godina, mogu dasnime iz vazduha! I iz aviona, i iz satelita!

Avionski snimak Kremana, sela proroka Miloša i Mitra Tarabića, “Novosti” prve objavljuju, na naslovnoj



strani današnjeg izdanja.

SELO ĉuvenih proroka, za koje se punih 25 godina tvrdi da je “nevidljivo”, danas se moţe, putem Internetai “Gugla”, videti iz “svih uglova i sa svih visina”. Dakle - vidljivi je deo planete Zemlje, te ni sa tog aspekta

- nije opravdan nedavni zakup “špijunskog satelita”, ako je, na primer, bivši ministar vojni PrvoslavDavinić, nameravao da vidi “kako se Kremna ne vide sa satelita”…

I nije to jedina veza izmeĊu Kremana i satelita. Hrvati su je davno uspostavili: na hrvatskoj nacionalnojteleviziji, putem satelita, dakako, emitovan je i prilog o moći kremanskog kamena! Neverovatno?! Nije…

Priĉa nas vraća u 2000. godinu, kada je Koštunica u Kremnima doĉekan reĉima “Dobro došao,

predsedniĉe”, a ispraćen - uruĉivanjem “ĉudesnog kremanskog kamena”.Po objavljivanju ove informacije u srpskoj, ali i “okolnoj” štampi, novinari i snimatelji HTV stigli kod -

Koštunice. On ih uputio na Jova. Na kraju - HTV emitovala poluĉasovnu reportaţu o ovom Tarabićapotomku. - Bilo i na satelitu! - podseća Nada, ćerka Jova Tarabića. - Nedugo zatim, neki simpozijum lekara

bio na Tari, a meĊu njima i jedan doktor iz Hrvatske. Došao kod Jova i dobio - tri kamena. Posle, i o tome

bila reportaţa na HTV, a gledala je i ispriĉala nam, ovde u Kremnima, tadašnja “ministarka bez portfelja” uVladi Hrvatske. Došla, pokazala putovnicu, pokazala i vizu i sve ispriĉala... Kaţe: "Taj lekar, koji je biokod Jova, zbog sina dolazio, studenta medicine, ali neizleĉivog narkomana. Pred kamerama je rekao da je jedan kamen stavio u njegovu sobu, krišom. Ono zbog ĉega se, kao lekar, odluĉio da o tome javno govori -

jeste ĉinjenica da je posle mesec i po dana njegov sin zauvek ostavio drogu!"

NE VIDI NI - VIDIĆ

NISU nezanimljive ni impresije Ace Vidića, prireĊivaĉa knjige “Kremansko proroĉanstvo - rukopis”, koji,

u “Prologu” svog izdanja, piše: "Kremna, oliĉenje prirode. Šume, potoci. Opojni mirisi trave i ĉetinara. Sva u tajni prirode, Kremna pulsiraju ţivotom koji zbliţava zemlju i nebo, Boga sa ĉovekom, ĉoveka sazemljom i vodom.

Da li su ova prirodna svojstva i koliko uticala na vidovnjaštvo Miloša i sinovca mu, Mitra Tarabića? Iposebnu svetlu misiju prote Zaharija?...

Zdrava klima, bilje, lekovita voda. Oštar ozonski vazduh... Vode koje leĉe, kamenje koje zraĉi... Tvrdi seda je zemljište Kremana bogato gvoţĊem, magnezitom i mnogobrojnim mineralima. Snimanje iz vazduha ne uspeva. Flora je prepuna retkog bilja...

Oaza. Kremna kao mesto, potpuno osobeno... S mirisom borovine miris trava, nebo i zemlja u saglasju.

Priroda i civilizacija. Voda i vazduh. Bog i ĉovek... Isceliteljska tišina naših sudbina".

Kasa "pala" s neba 19. novembar 2005.

Kako su se, na dan osvećenja novog spomenika Milošu Tarabiću “otvorila nebesa” i nagroblje "pala" kasa. Ĉudo pred kojim su zanemeli prisutni na Kremanskom groblju.

Posetioci raznose kamen iz temelja Tarabića kuća.


TAĈNO 148 godina posle smrti Mološa Tarabića - na groblju Veletovo u Kremnima, na njegovom grobu

podignut je i osveštan novi spomenik. Ni taj ĉin nije prošao bez “ĉudesa”: dok su sveštenici osveštavali Milošev spomenik - crni oblaci iznad

Kremana su se “razmakli” toliko - da zraci sunca obasjaju Milošev grob! Nedugo zatim, na prorokovom

gobu - jednog je dana “osvanula” ĉeliĉna kasa! Misterija? Probijanje sunca kroz oblake - moţda i nije, ali - pojava “prve srpske nadgrobne kase” - e, to je dogaĊaj! Uţiĉke “Vesti”, od 3. avgusta 2002. godine, pišu ovako: “Na mesnom groblju Veletovo u Kremnima, na kilometar od kuće Tarabića, u nedelju, 28. jula 2002.osveštan je spomenik proroku Milošu Tarabiću. Posle 148 godina od smrti Miloša Tarabića, rodonaĉelnika kremanskog proroĉanstva, meštani Kremana

podigli su spomenik na njegovom grobu i prigodnom sveĉanošću odali poĉast ovom nadaleko poznatomvidovnjaku.

... Grob Miloša Tarabića, koji je predskazao svoju smrt i sudbinu mnogih naših vladara, do ovih dana jedvada je bio obeleţen. Iako se nalazi na najlepšem delu groblja, samo je, tvrde Kremanci, boţija volja udesilada to mesto ostane netaknuto, a jedna `ripa` decenijama svedoĉi o mestu gde je sahranjen najpoznatiji

srpski prorok. Spomenik od kremanskog kamena - od kojeg je, skloni legendi kaţu - graĊena Keopsova



piramida - delo je ruku dvojice ovdašnjih najboljih kamenorezaca, Miluna i Vidoja Selakovića.

SVEĈANOSTI osvećenja, pored meštana, prisustvovali su potomci Tarabića i prote Zaharija Zaharića, predsednici SO Uţice i Bajina Bašta, istaknuti kulturni i javni radnici iz uţiĉkog kraja, a umestooĉekivanog kneza Aleksandra KaraĊorĊevića, iz Pariza je tim povodom doputovao njegov najmlaĊi sin

princ Dušan, unuk kneza Pavla, ĉime je nastavljena obostrana naklonost izmeĊu prote Zaharića i dinastijeKaraĊorĊevića, koja datira još od vremena kralja Petra. ... I zaista (tokom otkrivanja spomenika), dok su se teški i tmasti oblaci spuštali iz pravca Mokre Gore

noseći kišu, grob proroka Miloša obasjavalo je sunce. Ĉuda proviĊenja ipak postoje, zar ne?", pišu “Vesti”.

I “Zona sumraka”, u broju od 20. avgusta 2002. godine, o istom dogaĊaju, pod naslovom “Blagoslov saneba”, iz pera Dejana Stankovića, piše ovako: "... I dok je šest sveštenika ĉitalo molitve za dušu upokojenog Miloša Tarabića, iz gustih crnih oblaka

poĉela je da rominja kiša. Svi su pomislili da će udariti pljusak i poĉeli su da spremaju svoje kišobrane ikabanice ne bi li se zaštitili dok se parastos i osvećenje spomenika ne završi. Ali, baš u trenutku kada je našdomaćin Dragan Pjević izgovorio prve reĉenice svog pozdravnog govora, dogodilo se ĉudo o kojem mogusvi prisutni da posvedoĉe. Tek što je Dragan izgovorio kako je ovo veliki trenutak, te da će od tog trenutkasunce ogrejati Kremna, uţiĉki kraj i celu Srbiju, crni i teški oblaci se razmakoše i snop sunĉeve svetlosti

pade prvo na grob proroka Miloša, zatim na novi spomenik, a potom i na sve prisutne. Zaĉuo se tihi šapat:`Ĉudo, ĉudo! Sve je ovo blagosloveno i od Boga dato, ĉudo pravo!` Pomešana osećanja prisutnih, ozarenanenadanim sunĉevim zracima, pokoja suza i neki neopisiv osećaj u grudima… Gusti oblaci nestadoše za tiliĉas, a na licima ljudi se ocrta spokojstvo. Ovako nešto se nikada nije dogodilo na kremanskom groblju

Veletovo. Dragan Pjević je sa neskrivenim oduševljenjem prokomentarisao: Òvo je siguran znak da će od

ovog trenutka jedno novo sunce spasa ogrejati Srbiju, jer to je sunce puno ljubavi, sreće i zadovoljstva! Svikoji ste danas ovde osetićete blagodeti sunca sa spomena proroku Milošu!`"

Na Milošev grob i spomenik je, nakon osvećenja, ostavljen I pokoji dinar, po obiĉaju: Milošu za dušu i sebiza spas…

Ali, nedugo zatim, Miloševu dušu, jednoga dana, pritište teška ĉeliĉna kasa!Prva “nadgrobna kasa u Srbiji”!

O TOME su “Novosti” u oktobru 2003. godine, pod naslovom “Prorokov grob - kasica prasica”, pisaleovako:

"...`Jednoga dana, na grobu mome, biće jedna kutija gvozdena u koju će ljudi, od drage volje, duk ate

ostavljati...`

Od ovakvog - laţnog proroĉanstva, Miloš Tarabić, prvi kremanski vidovnjak, danas bi se ù grobu

prevrtao`, da moţe.A - ne moţe: pritisla ga betonsko-ĉeliĉna kasa za novac, sa bravom i kljuĉem, namenjena putnicimanamernicima, nevoljnicima, radoznalcima i poštovaocima, da u nju, `ruke radi, za zdravlje i sreću`, novac

polaţu…

Uz krstaĉe i spomenike, na kremanskom groblju Veletovo - zaista se ùzdiţe` i `nadgrobna kasa`, valjda prva u Srbiji. Gledajući spreda grob Miloša Tarabića - kasa se ne vidi od spomenika, a iza - baš kasa!`Temelji` i zidovi od armiranog betona, tik uz spomen- ploĉu, ĉvrsto stegli ĉeliĉnu kutiju sa vratancima ibravom. Pri vrhu - uzan prorez za novac i dve rupice `da se vidi dokle se napunilo`. Odozgo, na betonu

iznad kase, krst utisnut.

- Eh, da je do Miloša, ili do Boga, pod ĉijim je krstom prorez za novac, pa - ni po, jada! - kaţu Tarabićapotomci, i sami sablaznuti skrnavljenjem prorokovog groba.

Dragan Pjević, predsednik mesne zajednice Kremna, izborom, odluĉio je da oţivi i unapredi selo, da gaucrta na turistiĉke mape, a - kako će, nego - uz pomoć Tarabića, najvećeg kremanskog znamenja! Doduše, u ̀ marketinškoj akciji` - više se oslonio na mrtve, no na ţive Tarabiće. Sa potomcima pokušavao,

išlo, nekako, u poĉetku, sa Jovom, najstarijim Tarabićem u Kremnima. Sada stiglo do - opštinske komisijeza ţalbe i prituţbe: protiv Pjevića i njegovog dela - ţalilo se pedesetak Tarabića.

`ZLOUPOTREBIO je naše prezime i pretke`, navodi se u prituţbi koju su potpisali ĐorĊe, Pavle, Mitar,

Momĉilo Tarabić. `Zna se ko su i šta bili naši preci, šta su prorekli i neka tako ostane! Podigao je Pjević ikolibu, pored puta za Taru, na 300 metara od kuće proroka, nazvavši je `Tarabića domom`… Postavio jekasu na Milošev grob! Pa, ima li tome kraja!?`

Zasada - nema. ̀ Ĉudesa` se u Kremnima mnoţe vrtoglavom brzinom. Najpre je, uoĉi izbora dvehiljadite, promovisano ĉ̀udotvorno kremansko kamenje`. Prvi kamen dobio Koštunica, uz `viĊenje` da će postati predsednik. To mu rekao Jovo Tarabić, obavezujući ga da, kad postane predsednik, ponovo doĊe uKremna. Kremanci se, posle, šalili da im je kamenje iz livade `krĉio` jedan predsednik, liĉno. A, sada se

priĉa - `nije došao, pa zato više i nije predsednik`…



- Odneo vrag šalu! - ozbiljna je AnĊelija Tarabić iz Panĉeva, snaja koju smo pronašli pored prave Tarabićakuće. - Pisale novine o kamenu i Koštunici, ljudi nagrnuli, pa, ko god doĊe, izvali kamen iz kuće i ponese!

Ne damo više, sve će da odnesu!..."Pjević je bio nezadovoljan ovakvim pisanjem “Novosti”, pa je insistirao da se u ovom listu, nekoliko danakasnije, objavi sledeće: - Buduće generacije, kada shvate šta sam im uradio, proglasiće me za trećeg ĉoveka Kremana, odmah iz

prote Zaharića i proroka Tarabića! - ovim reĉima Dragan Pjević, predsednik mesne zajednice Kremna,

"objedinitelj svih kremanskih proroka i ĉudesa", odgovara na prituţbe i peticije "zlobnih pojedinaca" kojitvrde da je njegovo "delo" za istragu, a ne za pohvalu.

- Istorijski je poznato da svaka velika ideja prvo nailazi na osude, klevete i uvrede - kaţe Pjević. - Tvoractakvih ideja uvek je pojedinac, a ne masa… Mase samo talasaju, osuĊuju ili hvale, a po nekom pravilu - sve

prave ideje uvek osuĊuju! Umesto da Tarabići budu zahvalni što je napravljen "Dom proroka", što se unjemu drţe tribine o kremanskom proroĉanstvu, što im je, prosto reĉeno, napravljena "fabrika više kuće",oni su - zlobni i zavisni!

Šta je predmet “njihove zlobe” i šta to vidi Dragan Pjević - a ne vide Tarabića potomci?

SPOMENIK ĈEKAO OBNOVITELjA

U SVOJOJ knjizi “Kremansko proroĉanstvo - izvor novih inspiracija”, Dragan Pjević na strani šestoj,ovako opisuje “ĉudesni dogaĊaj” sa groblja Veletovo: "…Kada sam posle promena u našem društvu 2000. godine, u kojima sam uĉestvovao svim srcem, postaoodbornik Skupštine opštine Uţice ispred vladajuće koalicije, i predsednik mesne zajednice Kremna, prvosam organizovao podizanje nadgrobnog spomenika proroku Milošu Tarabiću (1809-1954), i to punih 148

godina posle njegove smrti.Ni dan-danas mi nije jasno zašto to niko pre mene nije hteo da uradi, i da li je to “sluĉajno” ĉekalo mene da

baš ja podignem spomenik. Kada su se nakon tmurnog prepodneva, u vreme osvećenja spomenika razmakli crni oblaci, i svo vremetokom osvećenja spomenika grejalo sunce, bilo mi je jasno da radim pravu stvar koju će, kako to obiĉno

biva, tek neke kasnije generacije ispravno shvatiti i priznavati. Zato i pišem ovu knjigu, i stavljam na uvidĉitaocima sve što sam saznao o Kremnima i njegovom proroĉanstvu…"

Prorok samo Miloš 20. novembar 2005

Šta je list "Budućnost", daleke 1915, pisao o Milošu Tarabiću i njegovom sinovcu Mitru.

Miloš prorok i po, a Mitar viceprorok. Gde su u svojim predskazanjima Tarabići omanuli.


TARABIĆA potomci i “objedinitelj svih kremanskih proroka” Dragan Pjević odavno ne koraĉaju istimstazama. Mimoišli su se u svemu, ponajviše u “prorokovanju”: Tarabići tvrde da Pjević zloupotrebljava imei ugled njihovih predaka, a Pjević to negira tvrdnjom da je obnovio u Kremnima zaboravljeno. To što je Pjević radio u Kremnima - nije bilo ni po volji Crkve koja se, jedino u njegovom sluĉaju,“distancirala” od “proricanja i ĉudesa, od kamene kugle i kase na Miloševom grobu”. - Njima, u osnovi, smetam ja, jer su se tek sada setili svojih predaka i videli da će ta ideja kroz turizam

doneti i prihode - izriĉit je Pjević. - Letos je u Kremnima svakog dana bilo od 200 do 600 posetilaca, znaĉi- oko 20.000 ljudi. Zamislite kad, dogodine, u Kremnima bude sto hiljada ljudi, neke naredne dvesta i

jednog dana milion... Da li će se tada neko setiti i reći: “Ovo je sve poĉelo 2000. godine kada je u Kremna

naš zemljak Dragan Pjević, svojom promišlju i vizionarstvom, doveo tadašnjeg kandidata za predsednikadrţave dr Vojislava Koštunicu, poklonivši mu taj tajanstveni kamen iz Kremana i rekavši - da vas sreća prati i da vam se sve ţelje ostvare?!” I - pratila ga je sreća, ostvarila mu se ţelja da postane prvi predsednik drţave posle vladavine komunista. Moţe misliti ko šta hoće, ali sve to bilo je - Kremnima zahvaljujući i,naravno, meni kao organizatoru svega toga!

“Tajanstveni kamen” je, dakle, “pomogao” Koštunici da postane predsednik, a - šta mu je “odmoglo” doostane na toj funkciji, Pjević kaţe:- Nije odrţao obećanje i nije došao u Kremna i nije više predsednik... A, na opask u da je, kao predsednik

mesne zajednice, ipak, Pjević postavio kasu na grob Tarabića pretka, “a ne na grob svog dede”, on kaţe:

- Šta su njegovi potomci uradili 148 godina posle upokojenja Miloša Tarabića?! Mesna zajednica jeobnovila spomenik 2002, a od tada - narod je svakodnevno poĉeo da posećuje grob i ostavlja novac. U



mesnoj zajednici postoje priznanice za novac pokupljen sa spomenika. Zato smo odluĉili da postavimokasu na grob, najpre limenu - koja je posla tri dana razvaljena i poharana. Onda smo postavili ĉeliĉnu,armirano-betonsku, sa dve brave. Jedna od njih se vidi, druga - ne, jer je skrivena. Usput, mogu da kaţemda je kod postavljanja kase majstor pogrešio, jer je stavio na vrlo loše, neprimetno mesto. Stavio je izaspomenika, da ne smeta prilikom prolaza, ali je tamo slabo ko i primeti! Ta kasa nije nikada otkljuĉavana,

jer je posle samo tri dana od postavljanja neko pokvario obe brave. Moraćemo da je otvaramo švajs-

aparatom.

SAM ĉin postavljanja kase na grob Pjević ne doţivljava kao nešto “skaradno i nepravoslavno”:- Video sam to na dosta mesta - kaţe. - IzmeĊu ostalog - i pored odra sv. Vasilija Ostroškog - stoji ĉovek

koji prikuplja novac koji narod prilaţe. Kakva je razlika izmeĊu kase na groblju u Kremnima i tog ĉovekakoji to ĉini gore, na Ostrogu?!

Na kraju, ĉeliĉna kasa je uklonjena sa Miloševog groba. Ali, Srpska pravoslavna crkva nikada nije promenila svoju odluku: Pjevićev “Dom kremanskih proroka” - nikada nije osveštan! Neosveštan je i -

izgoreo u poţaru, podmetnutom, po svemu sudeći. U Kremnima se, inaĉe, ne pamti da je nekom namernozapaljena kuća ili neki drugi objekat, osim u ratovima. A, zašto je, svojevremeno, sveštenik iz Kremana - odbio da osvešta “Dom kremanskih proroka”? Da li seCrkva distancirala od kremanskog proroĉanstva ili od njegovih ovovremenskih tumaĉenja?

Povod distanciranju Crkve od kremanskog proroĉanstva - nije u njegovom negiranju, jer Crkva ni slovom

ne spori reĉi Miloša i Mitra Tarabića. Ali, Crkva je, istovremeno, veoma ĉvrsta i u stavu “da posle Starogzaveta nije bilo proroka”, a kroz reĉi sveštenika Blagoja Dodića, Crkva Miloša i Mitra Tarabića smatra“retkim bogougodnim i bogom nadahnutim ljudima kojima je svevišnji po nešto otkrivao”.

Navedeno izjašnjavanje predstavnika Crkve o kremanskom proroĉanstvu - nije znaĉajno samo po stavu da

posle biblijskih - nema drugih proroka, niti samo po tumaĉenju “da ima retkih bogougodnih i Bogomnadahnutih ljudi kojima je svevišnji ponešto otkrivao”. Od navedenog - moţda je i znaĉajnije da je Crkva, posle stogodišnjeg ćutanja, javno saopštila stav okremanskom proroĉanstvu i, indirektno, o njegovim “ovovremenim” tumaĉima. Iza takvog stava - bio je i

vladika ţiĉki Stefan, jer je sporna situacija oko (ne)osveštavanja “Doma kremanskih proroka” bila i prednjim i on je podrţao odluku uţiĉkih sveštenika. Ali, ni naveden nije odgovor na pitanje:

Zašto Srpska pravoslavna crkva ćuti o kremanskom i drugim proroĉanstvima? Poslednji crkvenivelikodostojnik koji je na tu temu javno govorio i pisao bio je - Nikolaj Velimirović. On je autor

predgovora u knjizi dr Radovana Kazimirovića - “Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko

proroĉanstvo”, objavljene 1940. godine. PRE Nikolaja Velimirovića - Crkva je ćutala o kremanskom proroĉanstvu, posle njega - muk se nastavio.

Zašto se ni mitropolit Mihailo, savremenik godina nastajanja kremanskog proroĉanstva, o njemu nije

izjašnjavao? Kako se na odnos Crkve i kremanskog proroĉanstva, odnosno prote Zaharija Zaharića iTarabića, gledalo pre 90 godina?

O tome - dragocen trag postoji u listu “Budućnost”, od 14. septembra 1915. Komentarišući novinsketekstove dr Radovana Kazimirovića o kremanskom proroĉanstvu, autor se potpisao kao “Ĉovek koji sesmeje”, ali je kasnije ustanovljeno da je iza tog pseudonima bio - Dušan Popović, voĊa i ideolog predratnog

socijalistiĉkog pokreta u Srbiji, što u svojoj knjizi iz 1940. potvrćuje i dr Kazimirović. U tekstu podnaslovom “Na brzu ruku”, Popović piše: - G. Radovan Kazimirović, doktor teologije, iako je hrišćanin, nije baš tako milosrdan prema svojimbliţnjima. Jer, on piše, mnogo piše, dugo piše, neprekidno piše. O ĉemu? To je sasvim sporedna stvar (izgleda i za njega samog): glavno je da piše. Ovih dana, on piše o ĉuvenom kremanskom proroku Milošu Tarabiću i njegovom sinovcu Mitru. Ovaj drugi i nije baš pravi prorok, nego mu više doĊe kao viceprorok. Ali što se tiĉe Miloša - e, to je bio

prorok i po. “Ni u ĉemu se nije prevario. Sve su se stvari dogodile onako kako je on za ţivota predskazao.Do sada se nisu ispunile samo ove stvari: propast Turske; 2) propast Austrije; 3) budućnost Carigrada; 4)

proglas srpske carevine; i 5) Kruševac - carska prestonica”. Tako nas uverava g. Kazimirović. I treba samo još da se ispune tih pet sitnica, pa da onda i ja poverujem injemu i kremanskom proroku.

"Uostalom, sve je to lepo; nego, ovaj, hm, sa hrišćansko-crkvene taĉke gledišta, kako mu izgleda ceo ovaj proroĉki zanat? Zar mu to ne miriše na jeres? I dok danas ovaj naš doktor teologije ovako reklamirakremanskog proroka, zar njegova milosrdna sabraća nisu u srednjem veku slali za te stvari druge, kao vešcei veštice, na lomaĉu, ili na toĉak, ili na panj, ili uopšte na tako neki skrušen hrišćanski instrumenat?

Ja se ne razumem mnogo u cerkovnim stvarima, jerbo nisam doktor teologije, kao g. Kazimirović, pa nisamĉak ni magister. Ali, ĉini mi se, po hrišćanskom uĉenju, da ne moţe svaka baraba biti prorok. Vrlo je teškodobiti od Gospoda Boga koncesiju za proricanje - mnogo teţe no, na primer, od g. Pešića za rudarskoistraţivanje ili od g. Voje Marinkovića za izvoz opijuma - i poslednju koncesiju za proricanje, Bog je izdao

proroku Jeremiji i Jovanu Preteĉi zakljuĉno, pa i to preko volje, jer je na primer gorepomenutog Jeremiju



bio baksuz celog veka i morao je zbog svoje vidovitosti i dan i noć plakati. Proricati, to znaĉi petljati se u Boţije stvari: biti u neku ruku konkurent proviĊenju. A, meĊutim, zna se da

je proviĊenje iskljuĉivi vasionski monopol. Uveren sam da će se i g. mitropolit sloţiti sa ovim mojim poboţnim hrišćanskim mišljenjem”, pisao jePopović. Mitropolit Mihailo, ali ni dr Radovan Kazimirović, teolog, kao ni Nikolaj Velimirović - nisu se “sloţili sa

poboţnim hrišćanskim mišljenjem” Dušana Popovića. O mogućim razlozima njihovog “neslaganja” saPopovićevim mišljenjem o kremanskom proroĉanstvu i “koncesijama na proricanje”, biće reĉi u nastavkufeljtona.

KAZIVANjE NIJE PRORICANjE

O ODBIJANjU Crkve da osvešta Pjevićev “Dom kremanskih proroka”, “Novosti” su, sredinom oktobra2003. godine, pisale u tekstu naslovljenom “Van crkve”: "Kremanski sveštenik odbio je da osvešta ĉudesnu kuglu, zbog ĉega se Dragan Pjević ţalio proti stavroforuBlagoju Dodiću, arhijerejskom namesniku uţiĉkom:Pjević je, sa onim što radi, izašao iz okvira kanona Srpske pravoslavne crkve - rekao je Dodić. - O tome

sam i sa vladikom razgovarao i zakljuĉili smo - nastavi li sa onim što je poĉeo, sam će se iskljuĉiti izredova Srpske pravoslevne crkve. Stav Crkve, prema prorocima, uopšte, je sledeći: proroci su predviĊali ipropovedali samo do Hrista i samo Stari zavet zna za proroke. Posle ih, dakle, nije bilo, a Crkva ne poznaje

ni pojam “vidovnjaka”, jer je reĉ o ljudima koji “vide” iz liĉnog interesa. Tarabići nisu bili ni jedno, ni

drugo, nego samo ono što su za sebe govorili. Oni su pripadali onim, retkim bogougodnim i bogomnadahnutim ljudima, kojima je svevišnji ponešto otkrivao… Pa, oni nikada sebe nisu smatrali prorocima,već su, bez izuzetka, uvek govorili `tako im je kazato`."

Kremna sveto mesto 21. novembar 2005.

Dr Radovan Ršumović selo proroka Tarabića proglašava "svetim mestom" pozivajućivernike da umesto u Jerusalim i Hilandar na hadţiluk dolaze u Kremna. Zašto se Srpska pravoslavna crkva ne odreĊuje prema Kremanskom proroĉanstvu.

PIŠE: Radoje AndrićSAVREMENIK nastajanja Kremanskog proroĉanstva mitropolit srpski Mihailo - nije se javno oglašavao oKremanskom proroĉanstvu. Ta konstatacija - uvod je u pitanje: namerava li Srpska pravoslavna crkva da

se, danas, izjasni o Kremanskom proroĉanstvu, o svemu što ga prati, kao i o nekim novim koncesijama naproricanje?

Danas - nisu više u pitanju samo proroĉanstva, ne samo kremanska, i nisu samo “vidovnjaci i gatare” i nisusamo “bapske priĉe”… Danas se zadire i u same temelje crkve. Danas se u Srbiji javno postavlja pitanje - da li je, uopšte, potrebno ići u Jerusalim, na Hristov grob, ili na

Svetu goru, u Hilandar, kada je “dovoljno otići u Kremna i postati - hadţija”! Upravo tako: po dr Radovanu Ršumoviću, autoru priloga u knjizi Dragana Pjevića - “Kremansko

proroĉanstvo, izvor novih inspiracija”, “dovoljno je otići u Kremna, tamo provesti dan i noć, i svom imenudodati prefiks - hadţija”:“…I kao što muslimani imaju svoje svetilište Ćabu u Meki, radnom mestu proroka Muhameda, tako i Srbiimaju svoje svetilište Kremna, svoj Hilandar u Srbiji. I kao što svaki musliman smatra za duţnost da bar

jednom u ţivotu poseti Ćabu, tako i svaki Srbin treba da vidi Kremna, da u njima boravi, i da u njimadoţivi što prisniji spoj sa njihovim prirodnim i boţanskim ozraĉjem. I kao što svaki musliman koji posetiMeku postaje hadţija, tako i svaki Srbin koji doĊe u boţansku katedralu pravoslavlja ima pravo da senazove - hadţijom. Kako postati hadţija, pita se dr Ršumović. Hadţija nije onaj koji doĊe u Kremna, boravi u njima i ode iznjih a da nije doţiveo nikakvu promenu svoje svesti, svog naĉina mišljenja i ponašanja. On u svomsvetlosnom hramu boţijem mora doţiveti istinsko prosvetljenje, i postati ĉovek mišljenja i ponašanjausklaĊenog sa jevanĊeljskim zakonima. To prosvetljenje se sastoji iz dva dela: Svaki poklonik Kremana mora boraviti u njima bar jedan dan, kako bi u smeni dana i noći upio sva ozraĉjaovog svetog mesta. On treba da proĊe putevima i stopama kremanskih proroka, da se pokloni njihovimgrobovima i da što prisnije oseti prirodu ovog mesta. Sve nevolje, frustracije i tegobe, što ga razdiru, mora shvatiti kao neminovnosti koje mora da iţivi i kroz



koje mora da proĊe, jer su to neizbeţna sudbinska stanja. On se mora truditi da te nevolje isteknu - on ćeući u novo svetlosno doba puno pozitivnih energija. To je doba posle Trećeg svetskog rata, kada će našaotadţbina opet biti slobodna, veća i moćnija nego što je ikad bila. To je doba kada ratova više neće biti, kaošto kazuje ̀ Kremansko proroĉanstvo`. Ovakav stav prema sadašnjim i budućim dogaĊajima doneće svakompokloniku Kremana mir i pouzdanje u budućnost. Drugi vid prosvetljenja donosi korenitu izmenu svesti. Svaki poklonik Kremana i kandidat za hadţiju morasvoj ţivot prestrojiti u skladu sa hrišćanskim moralnim zakonom: `Voli svoga bliţnjega kao što voliš samogsebe, i ne uĉini drugome ono što ne ţeliš da drugi tebi uĉini.` Ovaj moralni zakon treba da proţme celoljudsko biće, i postane glavna vodilja u njegovom ţivotu. Na njemu treba da se vagaju svi ljudski postupci.

Striktno ispunjavanje ovog zakona ĉini ĉoveka srećnim, otklanja sve prepreke u njegovoj psihi iomogućava slobodan protok pozitivnih energija. Ĉovek postaje svestan da postupa najhumanije,najljudskije, a svesno istrajavanje sa teškoćama i poverenje u budućnost ĉini ga smirenim i srećnim. Tek kada poklonik Kremana ovlada ovim osećanjima, postaje istinski hadţija - posvećenik i sveštenik svetlosnog boţanskog hrama u Kremnima, tog Hilandara u Srbiji. On time stiĉe pravo da uz svoje prezimedoda prefiks hadţija. Ali, kremanski hram se mora ĉuvati od skrnavljenja. Ne sme se dozvoliti da Kremna zarastu u neplansku

gustu stambenu gradnju, kao Kraljeve vode i Palisad. Ne sme se dozvoliti da sloj betona prepokrije,

zatamni i priguši, boţanska strujanja neba i zemlje. Mora se ustanoviti neumoljivo pravilo da svakagraĊevina - vikend kuća u Kremnima bude udaljena jedna od druge najmanje 50 metara, kako to predviĊajumeĊunarodni turistiĉki normativi. Budite zato u što većem broju poklonici kremanskog svetlosnog hrama. Budite u što većem broju njegovehadţije. Time postajete novi ljudi, srećniji i bliţi Bogu. Neka vam je sve sa srećom, buduće hadţije!” - piše

dr Ršumović. U svom tekstu - ne samo da se Crkvi “meša u posao”, nego i urbanistima: obiĉnim ljudima savetuje kakoda postanu hadţije, ali i kako da planski grade vikendice u Kremnima, “po meĊunarodnim turistiĉkimnormativima”… Samo što im nije preporuĉio - preko koje turistiĉke agencije da doĊu u Kremna!... Uz prethodno citiranje, valja podsetiti i da je, svojevremeno, dr Radovan Ršumović bio ţestok kritiĉar

poreĊenja Kremana sa MeĊugorjem i Gospom, u reagovanju na knjigu dr Petra Bokuna (“Poreklokremanskih proroĉanstava”, Beograd, 2002) - objavljenom u uţiĉkim “Vestima”.Mora se primetiti da je u svom autorskom tekstu, u Pjevićevoj knjizi, dr Ršumović otišao ne jedan, nego“nekoliko koraka dalje”: dr Bokun se zalaţe da se Kremna “ugledaju na kult pojave Gospe u MeĊugorju -

što je ništa spram kremanskog proroĉanstva”, a dr Ršumović ide dalje kad kaţe - ko doĊe u Kremna stiĉe pravo da svom imenu doda prefiks hadţija! Ima, dakle, današnja Crkva šta da “nauĉi” i od nauĉnika, ali - uporno ćuti…

Zašto?

Moţda je odgovor na ovo pitanje negde u prvim godinama dvadesetog veka? Šta je to, 1908. godine, na temu Crkve, sveštenika i vernika, rekao Ĉedomilj Mijatović i - da li bi njegovo

mišljenje i danas moglo biti aktuelno?

„Srbi naših dana smatraju Crkvu politiĉkom ustanovom koja je na neki mistiĉan naĉin povezana sa postojanjem nacije. Oni ne dozvoljavaju nikome da je napadne, niti da je dovede u pitanje. MeĊutim, ondakada je ne napadaju oni je sami zapostavljaju.“, zapisao je Ĉedomilj Mijatović. Zar Srbi ovih naših dana drugaĉije misle i ĉine? Odgovor na ovo pitanje nije u direktnoj vezi saKremanskim proroĉanstvom. Ali, ono, upravo danas, poslednjih godina 20. i prvih u 21. veku, doţivljavasvoj ponovni pun zamah, popularnost i uticaj. I - proporcionalno jednaku zloupotrebu! Isto kao u prvim

godinama 20. veka. A, ondašnji status Crkve, odnos drţave i Srba prema njoj, gotovo da je identiĉandanašnjem, po već citiranom zapaţanju Ĉedomilja Mijatovića. Ovakvo stanje je samo na izgled novija pojava meĊu Srbima u Srbiji. Ĉedomilj Mijatović istoriĉar,diplomata, politiĉar, i ekonomista, drugi predsednik Srpske kraljevske akademije, zabeleţio je 1908: “...versko osećanje Srba nije ni duboko ni toplo. Crkve su, uopšte uzev, prazne osim na velike crkvene

praznike (Veliki petak, Vaskrs, Duhove), kao i na politiĉke praznike (Cveti, dan drugog i uspešnog ustanka protiv Turaka, roĊendan kralja).” Izgleda da je i tada Crkva kao i danas bila omiljena, ali ne kao verska, većkao nacionalna ustanova. Zato opis Ĉedomilja Mijatovića deluje kao da je pisan ne 1908, već sto godinakasnije: „Srbi naših dana smatraju Crkvu politiĉkom ustanovom koja je na neki mistiĉan naĉin povezana sapostojanjem nacije. Oni ne dozvoljavaju nikome da je napadne, niti da je dovede u pitanje. MeĊutim, ondakada je ne napadaju oni je sami zapostavljaju.“Zašto Crkva, danas, dozvoljava da njeno uĉenje bude “napadano”, time što se vernicima “pronalazizamena” za sveta mesta, poput Hristovog groba i Hilandara?! Zna li Crkva nešto više o Kremanskom

proroĉanstvu, nešto što “nije za javnost”? Zna li za nešto što će se dogoditi, a nije uputno za to znati?

Ćutanje o znanju ili neznanju, osnov je svakog I svakakvih nagaĊanja: ako Crkva ćuti, ima ko ne ćuti: Pre tri godine - davno preminuli Miloš Tarabić - posle višedecenijskog ćutanja - ponovo se javio. Rekao -

biće rata!



POLITIKA PRE MANTIJE

O ULOZI sveštenika u ţivotu Srbije s poĉetka 20. veka, u prvim godinama pune ekspanzije Kremanskog proroĉanstva, pisao je 1908. Ĉedomilj Mijatović, jedan od voĊa Napredne stranke, i liĉno veoma poboţanĉovek: „Verski ţivot su unazadili sami sveštenici, zato da bi mogli da se obuhvatnije posvete politiĉkimzadacima i agitaciji u sluţbi politiĉkih stranaka. Sja jna organizacija Radikalne stranke u Srbiji je u osnovi

delo seoskih sveštenika i uĉitelja. U drugoj polovini 19. veka zaista nije bilo nikoga ko je mogao da se posveti potrebama verskog ţivota Srba, jer su se sveštenici con amore posvetili zadatku da delu ju kao

politiĉki agenti.“

Podele meĊu sveštenstvom još više su smanjile njegov uticaj u politiĉkim sukobima podeljenoj pastvi.Kako navodi prota Aleksa Ilić, urednik uglednog i uticajnog Hrišćanskog vesnika: “Pocepanost,netrpeljivost i omraza, koje je porodilo politiĉko partizanstvo, prešli su i na sveštenstvo. Naprednjaci iradikali nisu hteli u svoj dom da prime sveštenika liberala, i obratno, liberali popa naprednjaka i radikala.

Na taj naĉin stvoren je ĉitav haos i u narodu i u crkvi.”

LAŢNI HRISTOV GROB

DA li je tako (ne)organizovanoj Crkvi promakla pojava novih proroka? Da li su za njih znali, a ćutali iz -

mnogima od sveštenika preĉih politiĉkih motiva? Kako to da niko od sveštenstva, posebno visokog, nijeustao u odbranu Biblije i jedinih, po Bogu, proroka iz nje? Ili je Kremansko proroĉanstvo svojim sadrţajem“prijalo” i popriliĉno ugnjetenom sveštenstvu? Moţda se odgovor na sva ova pitanja nazire u jednojĉinjenici: iako se u Srpskoj crkvi mnogo šta promenilo u poslednjih sto godina, jedno nije: Crkva se javno

ne odrećuje prema Kremanskom proroĉanstvu; niko iz visoke crkvene hijerarhije ne reaguje ĉak ni na

tvrdnje “da originalni rukopis proroĉanstva poseduje Crkva”, niti potvrdom, niti demantovanjem. Šta surazlozi tom ćutanju, moţe se samo nagaĊati, ali ne i ćutati u nedogled, jer upravo to ćutanje Crkve dovelo je, u novije vreme, do štampanja i objavljivanja nekih kvazi-nauĉnih radova u kojima se, bez prisustva isaglasnosti Crkve, jedno mesto proglašava svetim, toliko svetim da je - svejedno biti u njemu ili na

Hristovom grobu…

Poruke pokojnog proroka 22. novembar 2005.

Predstoji odvajanje Crne Gore od Srbije, BiH se odriĉe Alije i prilazi Srbiji, Arapi iŠiptari ruše zapadne zemlje iznutra, sve je to, navodno, Miloš Tarabić "rekao" dr TodoruJovanoviću još 2002. godine. Vidovitost nije ništa drugo do velika otvorenost d


“KOMUNICIRANjA” sa - Milošem i Mitrom Tarabićem, nakon njihove smrti - nije bilo, izuzmu li se

posredna tumaĉenja njihovih proroĉanstava. Ali - dalje i više od svih prireĊivaĉa i tumaĉa, izgleda, postigao je profesor dr Todor Jovanović koji je - uspeo da “razgovara” sa pokojnim Milošem Tarabićem!O naĉinu na koji je voĊen taj razgovor, kao i o njegovom sadrţaju, opširno izveštava “Zona sumraka”,najpre u broju od 20. avusta 2002. godine, gde u naslovu i meĊunaslovima objavljuje saţete “nove porukeMiloša Tarabića”:“BALKAN PONOVO PRED POTRESIMA, MAKEDONIJA I CRNA GORA U OPASNOSTI, SRBIJA IBOSNA SE UJEDINjUJU!”

“Nezahvalno je pisati o futurološkim porukama koje dolaze sa onoga sveta’, pogotovo ako su one tematskivezane za sudbinu naroda i velike svetske dogaĊaje", piše "Zona sumraka". "Još je teţe obelodaniti

eventualne katastrofiĉne situacije koje će rezultirati masovnim pogromom ljudi. MeĊutim, ako takva predviĊanja ĉujemo od najcenjenijeg imunobiologa današnjice, svetski priznatog nauĉnika i struĉnjaka, profesora doktora Todora Jovanovića, to ni u kom sluĉaju ne mogu biti puka naklapanja u sluţbidnevnopolitiĉkih potreba. Osim toga, uvaţeni profesor nam nije dao svoje viĊenje budućnosti, već je samo

preneo informacije koje su do njega došle na mistiĉan naĉin - iz astrala, nevidljivog paralelnog sveta u

kome je, kako kaţu, sve zapisano."

Javnosti su već poznati “razgovori” koje je profesor Jovanović vodio sa Nikolom Teslom, Milevom Marić,Milutinom Milankovićem, Mihajlom Pupinom - najvećim umovima koji su potekli sa ovih prostora. Iz tihrazgovora došlo se do krajnje preciznih podataka o mnogim dogaĊajima ĉiji smo savremenici i svedoci.Profesor Jovanović kaţe da je astral naše JA u drugoj dimenziji. Iz te dimenzije se duša izdvaja, odlazi utelo, inkarnira se i zatim ponovo vraća u astral. Telesni ţivot je put kojim duše prolaze da bi doţivljavalerazna iskustva. Što više telesnih ţivota proĊe jedna duša, to je iskusnija i jaĉa.



- Ponekad se dogaĊa da neke duše ne odu u astral, već lutaju izgubljene i nesposobne da pronaĊu put - kaţeJovanović. - Zato ĉovek -medijum ili duhovnik mora da im pomogne da pronaĊu svoj astral. Vidovitost nijeništa drugo do velika otvorenost duše prema astralu, koje ljudi ĉesto nisu svesni ako u sebi nemaju duh,iskusnu dušu. A da astral postoji zna svaki ĉovek, jer šta je san drugo nego neka vrsta astralnog putovanja?Postoje samo ljudi koji su nauĉili da ovladaju svojim astralnim mogućnostima, pa mogu i po svojoj ţelji daaktiviraju tu sposobnost, za razliku od onih koji nisu vidoviti. Ĉesto se, meĊutim, ljudi boje da govore otakvim svojim iskustvima, da ih okolina ne bi izvrgla ruglu - kaţe dr Jovanović. Jedan od poslednjih astralnih kontakata koje je profesor Todor Jovanović imao vezan je za velikogkremanskog proroka Miloša Tarabića, koji je fiziĉki umro još davne 1854. godine. Zapitali smo se zašto se

kremanski prorok javlja baš sada kada Srbija, Balkan i cela planeta prolaze kroz tolika iskušenja i izazove?A treba naglasiti i da su se ova posthumna proroĉanstva nadaleko ĉuvenog Kremanca pojavila baš u vremeotkrivanja i osvećenja njegovog spomenika 28. jula 2002. godine, na dan smrti njegovog ništa manjepoznatog sinovca Mitra Tarabića…

- Kada bih, za razgovore koje ću vam preneti, rekao da sam ih “uţivo” obavio, ne bih govorio istinu. A ikad bih tvrdio da nisam, ništa manje ne bih bio daleko od nje - kaţe Todor Jovanović, a “Zona sumraka”nastavlja:

"Veliki prorok Miloš Tarabić je posredstvom jednog od najumnijih ljudi današnjice Todora Jovanovića daosvoje proroĉanstvo za novi milenijum. A podsećamo vas da su se sva dosadašnja proroĉanstva Tarabićaispunila (zakljuĉno sa onim o dolasku Vojislava Koštunice na ĉelo drţave). Zahvaljujući profesoru doktoru Todoru Jovanoviću, ĉitaoci `Zone sumraka` jedini na svetu mogu da zavireu budućnost svoga naroda i svih naroda na našoj planeti. Ukoliko se ova proroĉanstva ostvare, izreka da`mrtva usta ne govore` zauvek će biti baĉena u zabor av."

Evo i sadrţaja poruka koje je Miloš Tarabić saopštio doktoru Jovanoviću: “Strahote se mnoge spremaju ovom svetu, slušaj me dobro, i ostavi prošlost, jer je budućnost mnogovaţnija. Što sam rekao, rekao sam, što je zapisano, zapisano je, što je tumaĉeno, tumaĉeno je kako su ljudiumeli da protumaĉe, a neke će se stvari tek tumaĉiti. Ono što je vaţno za vas je da će gusle umuknuti kadadoĊe vreme cepanja dve drţavice, koje su, svaka za sebe, male, a zajedno jedva da su nešto. Gusle ćeumuknuti, jer će Crna Gora biti jad i beda, biće jadna i kukavna, niko je više gledati neće, a oni to još uvek ne znaju. Srbija će se podići, jer ima od ĉega. Crna Gora će biti jadna i kukavna, jer sama od sebe ţiveti nemoţe. A od stranaca jadno će ţiveti, jer to vreme prestaje na duge godine. Ono što se sprema svetu nemoţete ni zamisliti. Biće toliko ţalosti i toliko ĉemera. Makedonija će propasti, da opstane neće moći.Srbiji će pripasti mali deo Makedonije, ali je to svejedno, jer će biti i Grĉka i Bugarska i Bosna. Sve će to

biti jedna, na neki naĉin, drţava, ali svaka će biti sa svojim parama, svaka će svoju robu praviti. Tako će iVojvodina biti odvojena. A nije daleko vreme kada će se Bosna pripojiti Srbiji, i to ne samo srpski deonego i muslimanski. Potraţiće spas u savezu sa Srbijom. To će im biti rešenje za njihove nevolje. Odreći će

se i Alije i Alaha, ukloniće se njihovi verski ratnici, i svega, cele prošlosti će se odreći i uhvatiće se zaskute Srbima da bi bili pošteĊeni, kao što su nekada Hrvati prišli Srbiji, da ne bi bili na strani poraţeneAustrougarske. Tako će i cela Bosna da se prisajedini. Velika će to zemlja biti…"

Ispod meĊunaslova “Neslaganja Koštunice i ĐinĊića - budalaština”, “Zona” piše: "Profesor Todor Jovanović se posebno interesovao za sudbinu srpskog naroda, ali mu je osim toga pokojni

Miloš Tarabić otkrio i sudbinu još nekih evropskih drţava i naroda: `Pitaš me za koje vreme. Neće se dugo ĉekati. Ne mogu da odredim vreme, ne taĉno, ali što se Srbije tiĉe,za pet godina sve će biti gotovo. A svet će tek tad da bukne, da gori kao da je šibica sad pripaljena. Engleziće strašno da proĊu, suviše veruju u sebe, misle da su ne znam kakva sila. Francuska će isto loše da proĊe, ai Nemaĉka će biti vrlo oštećena. Ĉak ni Švajcarska neće proći dobro, niti će biti pošteĊena. Kad Švajcarci

poĉnu da izgone iz svoje zemlje muslimane, Šiptare, Arape, sve narode kojima su dali utoĉište, doţiveće pakao! Doţiveće osvetu, zato što su sada puni onih koji pale i ţare po celom svetu, a kojima je pruţenoutoĉište, a sama Švajcarske nije svesna toga. Albanci su vrlo promućurni, samouvereni, nimalo glupi. U toj svojoj samouverenosti, pošto su videli kako

im sve ide od ruke, hoće da se podignu i u Grĉkoj. A kada se podignu u Grĉkoj, nastradaće! Neslaganje izmeĊu ove dvojice najjaĉih koji su sada na vlasti (Koštunica i ĐinĊić, nap. R.A.), smešne su priĉe, budalaštine. Jer sasvim je svejedno ko će biti glavni. Otkad je glavni ĉovek zatoĉen (Milošević? -

prim novinara `Zone`), sve je bezbedno. Da je on u zemlji, stalno bi bila opasnost da će ponovo da doĊe navlast, zato su ga i predali, ne iz nekih drugih razloga.

A oko dinastije, dugo će to trajati, to neće tako brzo ići, oni su sad tu, ali više je potrebno vremena, jer nijenarod spreman toliko masovno da podrţi sve to, nema dinastiĉkog sećanja posle toliko godina. Ali,obnoviće se mnoge kraljevine, i Srbija i Bugarska i Rumunija… Doći će i u Crnu Goru kralj. I zato hoće dase odvoje. Tu Milo ima neku svoju raĉunicu.`"

JOVO NE ZNA



U NEDAVNOM razgovoru sa Jovom, najstarijim ţivim potomkom Tarabića, pokušali smo da saznamo -

da li se neko od njegovih predaka proroka bilo kome javljao, u snu “ili na javi”: "Koliko je meni poznato,nije", rekao je Jovo. "Za sebe sigurno znam da ih nikada nisam ni sanjao, niti su mi šta rekli, a nisam ih ni

`privideo`. Priĉa se da se, jednom, Miloš javio nekom iz Kremana, ali davno je to bilo i taj je ĉovek umro, pa to ne moţemo proveriti… Da li se zaista javio tom Jovanoviću, koji kaţe da jeste, ja ni to ne moguznati…"

Najava trećeg rata 23. novembar 2005.

Ako je verovati "astralnom razgovoru", Miloš Tarabić sa onog sveta predviĊa sumornusutrašnjicu. Srbima predstoji balkanski rat sa Šiptarima, pa treći svetski rat... Srbija će,navodno, sva ta dramatiĉna iskušenja srećno preţiveti kao Nojeva barka. Miloš Tarabi? jepre tri godine u "astralnom razgovoru" sa profesorom dr Todorom Jovanovi?em najavio

tri rata: balkanski, nuklearni i - tre?i svetski rat; najavio je da ?e Srbija sve sre?no

preţiveti i postati jedinstvena oaza na planeti; najavio je da ?e u Srbiji "za pet godina

nastati svekoliko blagostanje"... Od Miloševog javljanja proteklo je tri godine. Nijednogod nabrojanih ratova još nije bilo. Ostaju nam, dakle, dve godine u kojima ?e se zbiti sva

tri rata...

MILOŠ Tarabić je pre tri godine u "astralnom razgovoru" sa profesorom dr Todorom Jovanovićem najaviotri rata: balkanski, nuklearni i - treći svetski rat; najavio je da će Srbija sve srećno preţiveti i postati

jedinstvena oaza na planeti; najavio je da će u Srbiji "za pet godina nastati svekoliko blagostanje"...

Od Miloševog javljanja proteklo je tri godine. Nijednog od nabrojanih ratova još nije bilo. Ostaju nam,dakle, dve godine u kojima će se zbiti sva tri rata... A - Srbiji će posle biti lepo... Tako piše u drugom tekstu na ovu temu objavljenom u "Zoni sumraka" 2. septembra 2002. godine, iz pera -

Dejana Stankovića, pod naslovom "Srbija će biti kao Nojva barka": "Miloš Tarabić je, pored ostalog, saopštio doktoru Jovanoviću da je veliki nuklearni rat neizbeţan. Na

poĉetku smo novog milenijuma, a ako je verovati kremanskom proroku, blizu je i treći svetski rat."

"... A šta će u svetu biti, nemojte me ni pitati, ne umem vam reći jer je tako strašno. Trajaće godinama,godinama će trajati i dugo će trajati. Stradaće nevini više nego krivi. Kad se rat završi, sve će biti razrušeno.GaĊaće se najsvetija mesta na svetu, mnogi gradovi će biti sprţeni i sravnjeni sa zemljom. Eto, to vam

poruĉujem. Neće se više putovati vazduhom, ljudi će ići brodovima. I biće mnogo morskih hajduka.Uništavaće sve što bude na moru, svaki brod će morati da strepi."

"Profesor Jovanović kaţe da mu je prorok Miloš rekao kakva je uloga Srbije u vremenima koja dolaze.Kolone izbeglica iz celog sveta ĉekaće na granici, samo da se dokopaju Srbije, koja će, po Milošu Tarabiću,biti svojevrsna Nojeva barka za ljude iz razvijenih zemalja."

"Vraćaće se u povorkama naši ljudi iz sveta. Stajaće na granici kolone Srba iz belog sveta. Doći će sa parama i mašinama, sa svim i svaĉim i napuniće se ova zemlja svakog blaga. Ali, Balkan će biti izolovan imali.

Biće i zla koje će stići do Srbije. Biće ţalosti, jer svakom će neko stradati u belom svetu. Suviše je ljudiotišlo u beli svet, tamo mnogi imaju više rodbine i prijatelja nego ovde. Drugo, taj povratak će biti strašan,dolaziće ljudi šokirani. Ništa neće moći. Moći će samo da pokupe šta imaju i u povorkama doĊu u Srbiju.

Na granicama Srbije biće ogromni redovi, stajaće i ĉekaće satima. Nekad će se i danima ĉekati da se preĊegranica i da se uĊe u Srbiju. A na granici će biti kontrola strašna, ne zbog onih koji se vraćaju kući, negozbog onih koji mogu da budu ubaĉeni. U Srbiji će biti hajki strašnih na razbojnike."

"... A Kremna i Mokru Goru pustite na miru. Svaka će sreća i berićet tamo da vlada, biće im dobro, a onomesto što si odabrao za crkvu, biće posvećeno. Kada budu crkvu zidali videće nešto. Biće znamenje uzemlju ukopano. Kad poĉnu temelje, videće zašto je tamo toliko sile. A ono što moji ljudi rade tamo dobro je."

"U sluĉaju velikog rata, moţete da odete tamo izmeĊu Šargana, Tare i Zlatibora. Tamo je sve zaštićeno, to je dobro mesto. Ima izvore, ima dobre zdrave vode... Ti ljudi koji su se tamo rodili imaju snage, nisu

umorni, nisu propali. Tamo mogu da dolaze i drugi ljudi da se okrepe i mnoge će nenadano da privuĉe, jer

su vibracije i protok sila kroz vas, pa sve do srca zemlje. Sve je to vaţno za ljude. Sve što vam se dogodilo išto vam se dogaĊa, pa i ono što će se dogoditi, ima veze sa tim kako se prema toj sili ponašate.



Mokra Gora je sjajno mesto za leĉenje, to je jedno leĉilište i oporavilište, jer je tamo i biljni svet lekovitijinego na drugim mestima. To podneblje ĉak ništa ne moţe da uništi, zato što su planine razasute tako. To jemesto za spas."

Na kraju izuzetno neobiĉnog "astralnog razgovora" profesor Jovanović je upitao proroka Miloša šta će bitisa Kosovom i da li će po tom pitanju biti novih nevolja u Srbiji. "Balkanski rat će biti sa Šiptarima. Ceo Balkan protiv Albanije, koja je jad i beda. Kosovo će biti vraćeno,napustiće ga Šiptari. Biće poraţeni i daće im se da idu do Australije, Amerike ili na neku drugu stranu.Srbija će ponovo stati na noge i biće kakva je nekad bila. Biće, moţda, nekih pokušaja da se stvari pokvare,ali će to da propadne.

Ne mogu ti što hoće da pale i ruše više da rade ono što su naumili. Sve manje će biti onih što će hteti da seubijaju za neke više ciljeve. Takvih je i sada toliko da mogu da se izbroje prstima. Kada i ti poginu, saKosova će da odu u Albaniju svi koji su iz Albanije došli. Isprazniće se Kosovo. Njih ima jako malo, zato

nisu hteli da se popisuju, a sad se popisuju i oni koji su se doselili. Malo će ih biti, a i to malo će da beţi.Jer onoga ĉasa kad strana vojska ode, kao i ostali zaštitnici, a uskoro će da odu, prosto će ih ostaviti same.Onda će se srpska vojska vratiti na Kosovo."

Ovi prilozi iz "Zone sumraka" - dragocena su ilustracija projektovanja snage i moći Kremanskog proroĉanstva, posebno prema onima koji u njega bezrezervno veruju. Dragocenost druge vrste, kao dokument koji ostaje, jeste astralni razgovor prof. dr Todora Jovanovića sa

pokojnim Milošem Tarabićem. U ovom sluĉaju - dragocenost nije toliko u samom ĉinu voĊenja astralnograzgovora, koliko u prenetom sadrţaju razgovora. Astralni razgovor sa pokojnim prorokom je velika novost u istoriji i tradiciji Kremanskog proroĉanstva,novost kao metodologija koja je usledila nakon bezbrojnih dopisivanja i bezbrojnih "pronalaţenja" novih

"starih i originalnih rukopisa". Nakon uoĉavanja da su ta dopisivanja i novi "originalni rukopisi" polako ali neumitno poĉeli da degradiraju

kremansko proroĉanstvo i oslabljuju njegov uticaj, prešlo se u treću, sigurno ne i poslednju fazu njegovog"prisilnog aktuelizovanja": "astralnog javljanja" Miloša Tarabića! Ovako nešto, ali u daljoj prošlosti, uoĉio je i kao tezu plasirao i dr Petar Bokun u svojoj knjizi. On

procenjuje da je pokojni Miloš "poĉeo da se javlja sinovcu Mitru u snu" onog trenutka kada su "potrošena"dotadašnja proroĉanstva, a ukazala se velika potreba za novim. Dr Bokun smatra da je "javljanje" MilošaMitru u snu - ostvarena zamisao prote Zaharija Zaharića... Poredeći ondašnja Miloševa "javljanja" sa današnjim, koje je uĉinio profesoru dr Todoru Jovanoviću,

primećuje se da se Miloš pre jednog veka "javljao" mnogo "preciznije" i "taĉnije" nego danas. Danas se, nakon proĉitanog u "Zoni sumraka", retko ko moţe oteti utisku da ono što je Miloš navodnorekao profesoru Jovanoviću - ipak liĉi na dnevnopolitiĉki pamflet. Iako novinar Dejan Stanković, već u

prvom delu prvog teksta, ĉitaocima skreće paţnju na suprotno i sugeriše da reĉenom i napisanom valja

verovati - "...ako je to rekao najcenjeniji imunobiolog današnjice profesor dr Todor Jovanović...", dodajućida to "... ne mogu biti naklapanja u sluţbi dnevnopolitiĉkih potreba..."

Ali, ako nije reĉ o "dnevnopolitiĉkim potrebama", reĉ je o "dnevnopolitiĉkim temama": hoće li se "raspasti"Drţavna zajednica Srbije i Crne Gore ili ne, hoće li Kosovo ostati srpsko, šta će biti sa Makedonijom,Bosnom... Na sve ove "upite", profesor dr Todor Jovanoivć "prenosi" Miloševe reĉi koje "prevedene" na

dnevnopolitiĉki i propagandni jezik iz poslednje decenije prošlog milenijuma i prvih godina ovog veka - ne

samo da potvrĊuju kako su "Srbi narod nebeski", nego će "biti i ubuduće". Ĉitav će se kosmos prilagoditi Srbima! Jedino će Srbi preţiveti treći svetski rat, nuklearni. To će sve biti kada... Izbegavaju proroci današnji da "oroĉe" svoja proroĉanstva, pogotovo na kraći rok. Dr Todoru Jovanoviću -

nekako se "omaklo" pa je 2002. rekao da će u Srbiji biti "blagostanje za pet godina... Odnosno, Tarabić jeto rekao, a dr Jovanović samo preneo... Dakle, "blago nama", od 2007. godine, ili u godini nakon nje! Tu godinu, kao poĉetak "srpskog svekolikog

preporoda", profesor Jovanović ne pominje, ali - lako je izraĉunati "kada nastaje blagostanje u Srbiji".Profesor dr Jovanović "razgovarao" je sa Milošem 2002. godine, kada je tekst u "Zoni sumraka" i objavljeni najavio da će "biti bolje", mnogo bolje", "za pet godina". Valja nam izdrţati još malo!....

TARABIĆ - DOPISAN!

DOPISIVANjE Kremanskog proroĉanstva u prošlosti - danas je uoĉljivo, ali - teško dokazivo zbog protokavremena i nedostatka ĉinjenica. Ali - po primeru današnjeg, lako uoĉljivog i po faktima uporedivogdopisivanja, moţe se zamisliti kako je bilo pre 50 ili sto godina... Ko je i kada dopisao Miloševo javljanjedr Todoru Jovanoviću iz 2002?

Dragan Pjević, u svojoj knjizi "Kremansko proroĉanstvo, izvor novih inspiracija", objavljenoj ove godine. U "Zoni sumraka" doslovno se citira profesor dr Jovanović, koji prenosi Miloševu poruku:



"... A Kremna i Mokru Goru pustite na miru... ono što moji ljudi rade tamo, dobro je..."

Prorok Miloš, dakle, pominje samo Kremna i Mokru Goru, a evo - kako ga u svojoj knjizi "citira" Pjević: "(Str 89.) ... A Kremna, Mokru Goru i Biosku pustite na miru (rekao je Mitar profesoru - napomena

Dragana Pjevića). Svaka će sreća i berićet tamo da vlada, biće im dobro..."

Selo Bioska je, dakle, dopisano, a u razgovoru sa autorom feljtona, Pjević je to obrazloţio "svojomsentimentalnošću i vezanošću za Biosku kao oĉev zaviĉaj". Još jedno dopisivanje: "... Mokra Gora je sjajno mesto za leĉenje, to je jedno leĉilište i oporavilište, jer je tamo i biljni svetlekovitiji nego na drugim mestima. To podneblje ĉak ništa ne moţe da uništi..."

Ovako "Zona sumraka" prenosi Miloševe reĉi izgovorene po dr Jovanoviću, a u Pjevićevoj knjiziinterepretirane su, na strani 90, ovako:

"... Kremna, Mokra Gora i Bioska su sjajna mesta za leĉenje, to su leĉilišta i oporavilišta, jer je tamo biljnisvet lekovitiji nego na drugim mestima. To podneblje ne moţe ĉak ništa da uništi..."

Pjević je, u ovom sluĉaju, "dodao" dva sela: Kremna i Biosku.

Atentat nije "viĊen" 24. novembar 2005.

Ni "predratni Tarabi?i", a ni Miloš u svom "astralnom javljanju profesoru Todorovi?u",nisu videli ubistvo Zorana ?in?i?a i Ivana Stamboli?a. Ko je prorekao obnovu Šarganskeosmice

"OPŠTE srpsko blagostanje" nastaće, dakle, 2007. godine, i to će biti - neposredna provera onog što jeMiloš Tarabić "rekao" profesoru Jovanoviću. Ali, do tada moramo "proći" ĉak tri rata: balkanski, nuklearni, treći svetski... Mogu li, svi oni "stati" u samodve preostale godine do "blagostanja"? Ko zna...

Ali, ne treba strepeti previše, jer ni u ove tri godine posle njihovog "razgovora", krajem 2005. - ništa se nijeostvarilo od Tarabićevih proroĉanstava koja je poverio dr Jovanoviću. Geopolitiĉka karta Balkana nije pretrpela nijednu izmenu od onih koje je "video" Miloš Tarabić. Za one koji veruju - kao što veruje profesor dr Todor Jovanović, "nije bitno, jer - što je kazato - kazato je i

tako će, pre ili kasnije, biti..."

A, kada?

Preostaje nam da - ĉekamo, ali - ako još nije bilo nuklearnog rata, ako "Šiptari nisu proterani sa Kosova",ako se Bosanci nisu "odrekli Alije i Alaha" i ako se nisu "pripojili Srbiji", ima u Tarabićevom iJovanovićevom "razgovoru" nešto što već jeste!

Nešto se, već, veoma bitno po svaku drţavu, dogodilo. Ali - nije bilo proreĉeno... Ta "jestestvenost", na ţalost Jovanovića kao "Miloševog glasnogovornika", nije u ostvarenju proroĉanstva,nego u njegovom neostvarenju, a na nesreću dr Zorana ĐinĊića, ubijenog predsednika Vlade Srbije. Pisanje o tom delu "Miloševog i Jovanovićevog proroĉanstva", novinar "Zone sumraka" Dejan Stankovićoznaĉio je meĊunaslovom "Neslaganje Koštunice i ĐinĊića - budalaština": "... Neslaganje izmeĊu ove dvojice najjaĉih koji su sada na vlasti, smešne su priĉe, budalaštine. Jer, sasvim

je svejedno ko će biti glavni..."

TAKO je, barem, prof. dr Jovanović "preneo" Miloševu poruku. Podsećanja radi - Miloš Tarabić i dr Jovanović "razgovarali" su samo nekoliko meseci pre atentata na dr Zorana ĐinĊića. Zar je moguće da jedan Miloš Tarabić ("... ĉija su se sva dosadašnja proroĉanstva ispunila, zakljuĉno saonim o dolasku Koštunice na ĉelo drţave...." - prof. dr Todor Jovanović) - toliko pogreši, toliko ne vidi?!

Zar Miloš i Mitar Tarabić nisu "videli" sve, ama baš - sve tragiĉne sudbine srpskih vladara, a poslednju utom nizu, ĐinĊićevu, nisu?! I - ne samo ĐinĊićevu sudbinu da nisu videli, nego - ni tragiĉnu smrt Ivana Stambolića, koji je biopredsednik Srbije. I on je, kao mnogi srpski vladari pre njega, ubijen.

Ovim se nije bavila ni "Zona sumraka".

I "Zoni" je, kao i profesoru Jovanoviću - poredeći ga sa protom Zaharijem (kojem se preko Mitra - Milošneuporedivo "preciznije" i "taĉnije" javljao), nedostajalo korektnog odnosa prema ĉinjenicama, ali i onestare "visprenosti" koja je, uprkos brojnim porocima, krasila i novinara Peru Todorovića, poĉetkom 20.veka, jednako kao i protu Zaharija...

Todorović se, podsetimo, kada bi bivao "pritešnjen" ĉinjenicama koje o nekom "proreĉenom" dogaĊajugovore drugaĉije u odnosu na ono što je proreĉeno, pravdao tvrdnjama "da je znao istinu, ono što je zaista

proreĉeno (ono što odgovara stvarnom dogaĊaju, nap. R. A.), ali da to nije smeo da objavi izvorno, iz



straha za sopstveni ţivot..."

Moţda je i profesor Jovanović "znao istinu" o ubistvu premijera ĐinĊića, ali - nije se, nakon atentata na

premijera, javno oglašavao sa takvim tvrdnjama, iako, sasvim sigurno, nije "neobavešten" o njoj. I ovde je na delu prećutkivanje i ignorisanje ĉinjenica, što profesoru Jovanoviću - nije prvi put: on i dalje

"stoji iza proroĉanstva" da će Koštunica postati predsednik, navodeći ga kao "poslednje u nizu" Tarabića proroĉanstva koja su se ispunila... A - šta sa priznanjem Leĉića i Kovaĉevića da su taj deo "proroĉanstva" oni dopisali?

Da li je profesor dr Jovan Todorović i o tome "neobavešten"?

Dokle će se, uopšte, stići sa kremanskim proroĉanstvom i njegovim oblikovanjem prema potrebi, a

ignorisanjem svega što ne odgovara tim potr ebama?Na drugoj strani - postoje i proroĉanstva iz "novijeg vremena", kojih nema nigde u meĊuratnim knjigama inovinskim tekstovima, a koja su se - obistinila.

Jedno od najzanimljivijih je - najava obnove pruge uskog koloseka na Mokroj gori, ĉuvene Šarganske

osmice, postavljanje šina do Višegrada... "serbez odmora i uţivancije..."

Šarganska osmica i pruga do Višegrada ne samo da su obnovljeni, nego je, što je redak meĊu dokazivim primerima, to proroĉanstvo odštampano 12 godina pre poĉetka prvih radova, odnosno potpisivanja odluke o

rekonstrukciji pruge, a - ĉitave 23 godine pre ponovnog polaganja šina do Višegrada 2005. godine.

O TARABIĆA proroĉanstvu izgradnje pruge kroz Kremna piše dr Radovan Kazimirović 1940. godine. Tajdeo proroĉanstva integralno objavljujemo u uokvirenom tekstu "Kazimirović o pruzi", a Golubovićevu i

Malenkovićevu verziju ovog proroĉanstva takoĊe, radi lakšeg uporeĊivanja, objavljujemo u drugomuokvirenom tekstu. Oni su u prvom idzanju svoje knjige o kremanskom proroĉanstvu, 1982. godine, o

ovom proroĉanstvu pisali u poglavlju pod naslovom "Pruga i put Uţice-Sarajevo"...

Takvo uporeĊivanje - vaţno je za genezu "proroĉanstva obnavljanja pruge", ali - neophodno je citirati i ono

što su napisali u prvoj reĉenici pomenutog poglavlja, pozivaju se na Kazimirovićevo "Kremanskosproroĉanstvo", da bi naglasili njegovu autentiĉnost:

"U svom delu `Tajanstvene pojave u našem narodu - Kremansko proroĉanstvo` dr Radovan Kazimirovićnavodi da je još 1903. godine utvrĊivana trasa pruţe Uţice-Sarajevo..." pišu u prvom izdanju svoje knjigeGolubović i Malenković.

Već pominjanjem "trase Uţice-Sarajevo", ĉine "mali falsifikat", jer dr Kazimirović pominje samo trasu od

Kremana do Šargana. Potom, Golubović i Malenković doslovce citiraju ono što je Kazimirović objavio išto je u Kazimirovićevoj knjizi poznato kao Mitrovo proroĉanstvo broj 18 ("O kremanskoj ţeljeznici").

Posle završenog citiranja Kazimirovića, Golubović i Malenković nastavljaju svoje pisanje, a da prethodnonisu naglasili da je završen citat iz Kazimirovićeve knjige!

Tako interpretiran citat Kazimirovića, oni nastavljaju svojim reĉima, tako da "staro" Kazimirovićevo proroĉanstvo i njihovo, "novo", deluju kao jedna integralna celina. Posle citiranja Kazimirovića, odnosno poslednje reĉenice njegovog poglavlja ("Danas voz ide ne samo kroz Cigansko padalište, već je tu iţeljezniĉka stanica"), oni "proriĉu dalje"...

Koliko - dalje?!

Do današnjih dana i - obnove Šarganske osmice!

KAZIMIROVIĆ O PRUZI

"JOŠ 1903. godine izvlaĉili su trasu od Kremana ka Šarganu: Andra Stanić, bivši ministar saobraćaja,Ranisav Avramović, bivši pomoćnik ministra saobraćaja, Filip Trifunović, bivši ministtar saobraćaja, VasaMarković, bivši naĉelnik za graĊenje ţeleznica i Neško Smiljanić, viši inţenjer. Oni su vrlo ĉesto svraćalistarom proti Zariji u Kremna.

- Vi se kanite da povedete prugu preko one naše njive tamo? - rekao je jednog dana stari prota. A kad su oni

potvrdili da će pruga da proĊe baš sredinom njive, onda im je prota ispriĉao, kako je ta njiva nek ad bila

sporna i spor je imao da reši jedan izborni sud. "Batalite se toga posla, rekao je tome sudu Tarabić. Neće ta



njiva pripasti ni jednom ni drugom. Ona će pasti u treće ruke, ali neće ostati ni njiva: tuda će proći vatreni put. Vatreni put će ići na Cigansko padalitše" (tako se i danas zove kosa, gde Cigani obiĉno svoje ĉererasprostiru).

Zanimljivo je spomenuti, da su za vreme naše propasti štaviše i Austrijanci nešto promeravali pored protinekuće i govorili da će tu voz proći, ali je prota, znajući za Mitrova proricanja uvek ukućanima govorio:"Pored naše kuće ţeljeznica neće proći!..."

GOLUBOVIĆ I MALENKOVIĆ

GOLUBOVIĆEV i Malenkovićev nastvak Kazimirovićevog citata, u prvom izdanju njihove knjige, ovakoglasi:

(Str. 86) "... Na pitanje prisutnih struĉnjaka otkuda mu ova zamisao o ţelezniĉkoj trasi, prota Zaharije imodgovori:

- O toj pruţnoj trasi govorio mi je, pre deset godina moj pokojni kum, Mitar Tarabić. On mi je to objasnioovim reĉim:

- Vidiš, kume Zarija, ovo Cigansko padalište!

- Vidim!

- E, kroz to Cigansko padalište proći će gvozdeni put sa gvozdenim, ognjenim kolima, koja će uvek samazastajati na ovom mestu gde su sadevo ciganske ĉerge.

Ja ga na to zapitah da mi nešto pobliţe reĉe o tom gvozdenom putu i tim gvozdenim, ognjenim kolima, jer

mi sve to izgledaše nekako nevjerojatno, te će mi Mitar i na to odgovoriti:

- Ne umem ti kume ništa bolje i pobliţe reći, nego što sam ti sadevo kazao! Ali, znaj, gvozdeni put će tudaići i ljudi će njime putovati. Sve to nije daleko, pa ćeš i ti to, moţda, doţiveti. Ako ne ti, ondakar ćedoţiveti oni što budnu ţivjeli iza tebe.

Prota još dodade:

- Najpošlje - upotpuni Mitar svoje objašnjenje. - I taj gvozdeni put će biti uklonjen, a ljudi će putovatibezblatnim, nekaldrmisanim drugom. Sve od Uţica do Sarajeva pa i dalje... Po tome putu će se sijati jedancrni kamen koji neće imati ni poĉetka ni kraja.Mitar će, priĉao im je još prota Zaharije, zastati kao da se još neĉega priseća, pa će reĉi:

- Proći će podosta godina, pa će se ljudi jopet sjetiti gvozdenoga puta te će ispotekare obnoviti ovaj put.Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i puta, već ljudi od zabave i serbez odmorišta iuţivancije.

I ove reĉi Mitra Tarabića potvrdiće stvarnost. Sve, izuzev ovog poslednjeg stava, koji treba da se realizuje u

danima, koji stoje pred nama...", pisali su Golubović i Malenković 1982. godine.

"Ćira" - starom prugom

25. novembar 2005.

Obnove Šarganske osmice nema kod dr Radovana Kazimirovi?a, a u Tarabi?aproro?anstvu javlja se 1982, pre nego što su na?eni rukopisi prote Zahari?a. Prire?iva?i proro?anstva tuma?e budu?nost, a najavljuju prošlost. Šarganska osmica u Mokroj Gori je obnovljena I “?ira” danas vozi “serbez uţivancije”... To je jedno od retkih Tarabi?aproro?anstava koje mogu da se danas neposredno provere. Prvi put je objavljeno 1982.godine, u knjizi o kremanskom proro?anstvu - Dragoljuba Golubovi?a i Dejana

Malenkovi?a.



Šarganska osmica u Mokroj Gori je obnovljena I “ćira” danas vozi “serbez uţivancije”... To je jedno od

retkih Tarabića proroĉanstava koje mogu da se danas neposredno provere. Prvi put je objavljeno 1982.godine, u knjizi o kremanskom proroĉanstvu - Dragoljuba Golubovića i Dejana Malenkovića. Osim objavljenog u juĉerašnjem, 26. nastavku feljtona, Golubović i Malenković su u svojoj knjizi napisali isledeće: “A, što se tiĉe izgradnje pruge Uţice-Sarajevo, dogaĊaji su tekli ovako. Uvidevši da bi put ovih traĉnica,ukoliko bi išao preko pomenute trase, iziskivao naknadno bušenje još dva tunela, kao i obimne i skupe

radove na izgradnji mnoštva useka i podzida, Komisija tadašnjeg Ministarstva ţeleznica se odluĉila zadrugu varijantu.

Nova snimanja konfiguracije terena kremanskog atara pruţila su sasvim drugu sliku o povoljnijoj i

jeftinijoj realizaciji izgradnje ove pruge. Tako je nova trasa, zaista, prošla onuda, onim putem, kojim jeMitar Tarabić i predvideo da će proći. Taj put je vodio kroz Cigansko padalište, a bivša ţelezniĉka stanica

bila je taĉno na onom mestu, na kojem su se nekad razapinjala šatorska krila ciganskih ĉergi. Mitar Tarabić je sasvim jasno video i uklanjanje te uskotraĉne pruge, koja je, kao nerentabilna, ukinuta prenekoliko godina. Umesto nje, baš onako, kako je on i govorio o dugom crnom kamenu, bez poĉetka i kraja,danas od Titovog Uţica prema Sarajevu, vijuga moderan asfaltni put. On naravno, nije mogao da se taĉnoizrazi o postojanju kompaktne asfaltne mase, jer u ono vreme za nju nije moglo ni da se zna.

Prota je dakle, imao sve razloge da bude siguran, kada je najeminentijim struĉnjacima, okupljenim unjegovom domu, govorio o trasi pruge drugaĉije nego što su oni prvobitno mislili, naime, da će ova pruga

proći kroz Cigansko padalište, koje je, izgradnjom ţelezniĉke stanice na tom mestu, postalo administrativnii kulturni centar sela Kremana.

Govoreći još o ovoj pruzi, Mitar tako reĉe: `Da će proći podosta godina i da će je ljudi jopet obnoviti, neradi potrebe i puta, nego iz zabave i uţivancije`. Da li će proći `podosta godina` dok se turistiĉki radnici

uţiĉkog kraja jednog dana sete da bivša putanja ove pruge spada u svojevrsne draţi prirode, tako retke usvetu, pa će je, valjda, `jopet obnoviti`…”

Golubović i Malenković, dakle, osim što u svojoj knjizi ne razgraniĉavaju - šta je to što je objavio dr Kazimirović, a šta u proroĉanstvu pripada njihovoj knjizi, nigde ne navode ni izvor svog saznanja: odakle

proroĉanstvo o obnovi pruge “serbez uţivancije”?

IZ rukopisa prote Zaharija Zaharića, koje su znatno kasnije (tek u trećem izdanju svoje knjige!) “pronašli” ikoristili?

Moguće. Ali, odakle im to proroĉanstvo - za prvo izdanje njihove knjige?

Pre upuštanja u dalju genezu ovog proroĉanstva - nije zgoreg “odvojiti” moguća “post festum” proroĉanstva od mogućih “stvarnih”, proreĉenih pre zbivanja proreĉenog dogaĊaja. Dakle - 1982. godine, kada je objavljena prva knjiga Golubovića i Malenkovića, autori su, bez sumnje,znali za ukidanje pruge uskog koloseka od Uţica do Višegrada, što je bilo 1974. godine. Isto tako - znali su

i za “crni put” (asvalt) do Sarajeva…

Znali su sve što je znao i Kazimirović, a, opet, proroĉkim jezikom reĉeno, znali su i mnogo više. Zato, pomalo, ĉudi korišćenje navodno Miloševe reĉenice u obraćanju proti Zahariju: “Ne umijem ti kume ništa bolje i pobliţe reći…” - da bi ovaj autorski par, sasvim nelogiĉno, u narednim redovima preneo sijaset

detalja koji potvrĊuju da Mitar i te kako umije i bolje i pobliţe reći. Ako bi se to i dalo proglasiti finesom stilskog nedostatka, od sledećeg se teško moţe odstupiti: Malenkovići Golubović nisu mogli 1982. godine da znaju da će pruga biti obnovljena! Prvi ugovor o obnovi - potpisan je 1994. godine (12 godina nakon objavljivanja u njihovoj knjizi), a

ţeleznica je ponovo postala vlasnik trase i stanišnih zgrada 1995. godine. Nisu mogli da znaju da će prugabiti obnovljena do Višegrada. Godine 2005. - gotovo cela trasa ka Višegradu je obnovljena i poloţene sušine, dok se u 2006. godini oĉekuju i prvi turistiĉki vozovi do Drine. Kako su izgledala izdanja Golubovićevog i Malenkovićevog “Kremanskog proroĉanstva” nakon 1995.

http://www.novosti.rs/upload/images/2005/11/26-31.jpg



godine, kada je sasvim izvesno bilo da se pruga obnavlja?

Odgovor na ovo pitanje nije nezanimljiv.

Osim što se autori, nakon “pronalaţenja originalnih rukopisa prote Zaharija” - u novijim izdanjima i na njih

pozivaju, uoĉava se i jedna novina u poglavlju “Pruga i put Uţice-Sarajevo”, koje je zadrţano i u izdanju“Kremanskog proroĉanstva” iz 1997. godine.O PROROĈANSTVU koje govori o obnovi pruge i Šarganske osmice - oni i dalje pišu u “budućemvremenu”, iako je obnova poĉela dve godine pre izdanja iz 1997. U oĉi pada još nešto: kao što su 1982. godine pisali “gledajući u budućnost”, na istu temu su, 1997, pisaligledajući u prošlost. Naime, u poglavlju “Pruga i put Uţice-Sarajevo”, u izdanju iz 1997. godine - kako

smo već napomenuli - zadrţano je gotovo sve što je pisalo i u izdanju iz 1982. godine, a onda je usledilo -novo dopisivanje.

Njime se nije direktno zadiralo u samo proroĉanstvo o obnovi Osmice i pruge do Višegrada, ali - autori su

ili nehotice ili u ţelji da “pojaĉaju intezitet uverljivosti” - sami sebi “uklizali u noge”. U izdanju iz 1997. godine, dopisani deo u poglavlju “Pruga i put Uţice-Višegrad”, glasi ovako: “… Ideja o obnavljanju pruge Uţice-Sarajevo prisutna je meću turistiĉkim radnicima uţiĉkog kraja. O tomenam, na strani 111, govori i ovaj odlomak iz jednog magistarskog rada, obraĊenog 1982. godine:”

“Već danas u razmišljanjima turistiĉkih poslenika uţiĉkog kraja sreću se mišljenja i predlozi da seobnovljenom popularnom vozu `ćiri` da nova, savremena funkcija. Tako bi, na primer, taj bivši voz

uskotraĉne pruge Uţice-Sarajevo mogao ponovo da doţivi svoju renesansu. Sa posebno ureĊenom kompozicijom u nacionalnom stilu, sa vagonrestoranom u kojem bi se, pre svega,sluţili uţiĉki specijaliteti, ovaj turistiĉki voz, od Stapara do Višegrada, preko Šarganske osmice, sazadrţavanjima na svim usputnim stanicama, bio bi retka turistiĉka atrakcija.

Izlet ovim vozom predstavljao bi nezaboravan doţivljaj za turiste, jer pruga savlaĊuje visinsku razliku od300 metara, na veoma kratkom rastojanju, što je redak sluĉaj kod ovakvih i sliĉnih objekata. Na deoniciizmeĊu tunela na Šarganu i stanice Jatare voz pravi ĉuvenu Šargansku osmicu, tri puta prolazi kroz istugeografsku taĉku. Osim toga, turisti bi prolazili i kroz najduţi tunel na ovoj planini, i ne samo na njoj već ina ĉitavoj relaciji Beograd-Bar, jer je taj šarganski “podzemni prolaz” dugaĉak “samo” 1.660 metara. Izletnici bi ovom prugom Beograd - Bar od Beograda do Uţica stizali za dva i po ĉasa, a odatle za 15minuta do ţelezniĉke stanice Stapari. Odatle bi popularnim "ćirom" (turistiĉkim vozom) produţili doBioske i Kremana, pa šarganskim tunelom do najvećeg vrha ove istoimene planine. Zatim bi se spustili uMokru Goru i tu razgledali jednu od najstarijih crkava u Srbiji, kao i ostale znamenitosti, meĊu kojima ineobiĉnu ploĉu na tunelu broj 53, pa produţili kroz ţivopisne kanjone reke Rzava, do samog Višegrada i naDrini ćuprije, POSLE razgledanja grada i njegovih znamenitosti, turisti bi kroz divlju klisuru Drine brodom `Lotika` stigli

u Perućac.

Iz Perućca, posle kupanja u Drinskom jezeru, autobusima bi se krenulo u posetu srednjevekovnommanastiru Raĉi, a odatle produţili bi na samu planinu Taru u prostranstvo omorika i visoke divljaĉi.Posetom legendarnoj Kadinjaĉi i šumovitoj Jelovoj gori završilo bi se ovo interesantno putovanje” -

završavaju citiranje “magistarskog rada” i svoje poglavlje Golubović i Malenković, namećući, svesno ilisluĉajno, brojna nova pitanja. Da li je, 1982. godine, prvo objavljen “Magistarski rad” ili njihova knjiga “Kremansko proroĉanstvo”?Naknadno citirani opisi iz magistarskog rada prvi put citiranog u izdanju iz 1997. godine - gotovo da se

podudaraju sa opisima iz prvog izdanja “Proroĉanstva”, 1982. godine. Oni dalje ne navode i ko je autor magistarskog rada, a bilo bi zanimljivo i to ustanoviti, pa i iz radoznalosti:

da li je magistratura i odbranjena, s obzirom na to da su se u citiranom delu rada potkrale i neke materijalne

greške. Kandidat za magistra tvrdio je, na primer, da je “šarganski tunel najduţi sa svojih 1.660 metara”,ĉak i u poreĊenju sa tunelima na pruzi Beograd-Bar, a nije: najduţi je tunel na Zlatiboru (šest kilometara)…

Kako god bilo - “ćirina” pruga od Šargan-Vitasa je, preko Šarganske osmice do Mokre Gore, u celostiobnovljena - “serbez uţivancije”. Turistiĉki vozovi saobraćaju i već su prevezli nekoliko stotina hiljadaputnika - izletnika. I do Višegrada su šine poloţene, a redovan turistiĉki saobraćaj planiran je za 2006.godinu.

NAJNOVIJI “ORIGINAL”

ZBOG celovitijeg uvida u temu proricanja obnove “ćire” i Šarganske osmice, valja pogledati šta o tome piše i u knjizi Ace Vidića i Milana Đurašinovića, “Kremansko proroĉanstvo, rukopis”, koju je 2002. godineizdala “Intelekta” iz Valjeva. Proroĉanstvo o izgradnji i obnovu uskotraĉne pruge u ovoj knjizi - prireĊivaĉina 26.strani pišu: “…Oni me pitaju otkud ja to znadem (protu Zaharija, nap. R. A.), a ja im kaţem da mi je to Mitar Tarabićrekao ovijem reĉima: - Vidiš, kume Zarija, ovo cigansko padalište. - Vidim kaţem mu ja, a on će na to reći:- E, kroz to Cigansko padalište proći će gvozdeni put sa gvozdenim ognjenim kolima koja će uvjek sama



zastajati na ovom mjestu Ċe su sadevo ciganske ĉerge. Ja ga na to zapitah da mi nešto pobliţe reĉe o tome gvozdenome putu i ognjenim kolima, jerbo mi sve toizgledaše nevjerojetno te će mi Mitar i na to odgovoriti: - Ne umijem ti kume ništa bolje i pobliţe reći, negošto sam ti sadevo kazo, ali znaj gvozdeni put će tuda ići i ljudi će njime putovati. Sve to nije daleko pa ćeš iti to moţda doţivjeti. Ako ne ti, ondakar će doţivjeti oni što budnu ţivjeli iza tebe. Najpošlje, reĉe Mitar, itaj gvozdeni put će biti uklonjen, a ljudi će putovati bezblatnim, nekaldrmisanim drumom".Arhaiĉan jezik i gramatiĉke nepravilnosti - “sastavni su deo” objavljenog rukopisa koji je “pronašao” AcaVidić i za koji tvrdi da je - “delo prote Zaharija Zaharića”.

Tajna kremanskih proroka 26. novembar 2005.

Šta se krije u re?enici "Kremansko proro?anstvo je kruna našeg narodnog proricanja" uknjizi dr Radovana Kazimirovi?a. Gotovo sva proro?anstva Tarabi?a registrovana i kod

proroka koji su ţiveli pre njih. Kako su i koliko proricali Miloš i Mitar Tarabi?? Za ovimpitanjem uporno se traga u lavirintu sazdanom tuma?enjem, dopisivanjem, prepisivanjem

i brisanjem kremanskog proro?anstva, od ?ijeg je prvog pojavljivanja u štampi prošloviše od sto godina....

Piše:Radoje Andrić

KAKO su i koliko proricali Miloš i Mitar Tarabić? Za ovim pitanjem uporno se traga u lavirintu sazdanomtumaĉenjem, dopisivanjem, prepisivanjem i brisanjem kremanskog proroĉanstva, od ĉijeg je prvog

pojavljivanja u štampi prošlo više od sto godina. Kako izaći iz tog lavirinta?

I dalje traţeći “izlazna vrata” ili se, istim putem, vratiti natrag, do onih vrata kroz koja se ušlo u kremansko proroĉanstvo, odnosno lavirint?

U dešifrovanju “Tarabića koda” - moţda je, zaista, najuputnije vratiti se knjizi “Tajanstvene pojave unašem narodu - Kremansko proroĉanstvo”, koju je 1940. godine objavio dr Radovan Kazimirović. Ne samoiz razloga što potomci Tarabića i Zaharića ovu knjigu smatraju “jedinim izvornim proroĉanstvom”, već štota knjiga sadrţi i mogući “kljuĉ” za dešifrovanje. Ova Kazimirovićeva knjiga ima 528 strana. Do 484. strane - odnosi se na “Tajanstvene pojave u našemnarodu”, a ostatak od 44 strane posvećen je kremanskom proroĉanstvu. Šta sadrţi taj prvi, ubedljivo veći deo knjige?

IzmeĊu ostalog - i proroĉanstva koja su izrekli srpski proroci (i ne samo srpski) - pre pojave Miloša i MitraTarabića. U delu knjige koji se odnosi na kremansko proroĉanstvo, ta prethodno, od drugih proroka

izreĉena proroĉanstva, nalazimo sublimirana u jedno - “Kremansko proroĉanstvo”. Sluĉajnosti ili…?

Ili je, po onoj prvoj Kazimirovićevoj reĉenici, “Kremansko proroĉanstvo kruna našeg narodnog proricanja”?“Kruna” ili kompilacija?

Kazimirović ne stavlja znak jednakosti izmeĊu “krune” i “kompilacije”, ali - već u drugoj reĉenici kaţe:“To je naša narodna vizionarska epopeja”. TRAGAJUĆI za korenima proricanja kod Srba, on u “Tajanstvenim pojavama u našem narodu”, na strani435. kaţe: "Turci su nejasno slutili da su naši sveštenici i kaluĊeri opasni ĉinioci po njih. Oni, doduše, nisu potpunorazumevali prirodu te opasnosti. Štaviše, ni sami naši duhovnici nisu znali kako su opasni Turcima.

ProviĊenje ih je izabralo kao oruĊe za izvestan cilj. I nije bilo nuţno da znaju potpuno šta će uĉiniti. Njihovo je bilo da rade. I radeći da spasu ljudima duše, spasli su narod, otadţbinu. Stopama kaluĊera koji putovahu po pisanijima, vezivan je kao nekom ĉarobnom nevidljivom mreţomnarod pravoslavni u jedno; vezivan za spomene na svoje kraljeve, careve, na svoju nekadašnju samostalnosti slatkom nadom u lepšu budućnost... Otuda potiĉu, verovatno i proricanja naših starih kaluĊera u 16. i 17. veku."

U istoj knjizi, dr Kazimirović, na strani 440. citira i vladiku Nikolaja Velimirovića (koji je napisao predgovor Kazimirovićevoj knjizi), i kaţe: "Otuda je i naš veliki narodni mislilac episkop Nikolaj Velimirović, u pobedi našoj nad Turcima 1912.video ne ĉudo, već ispunjenje tog starog narodnog proroĉanstva. Verujući u neumitni hod istorije i pravde, on je verovao ne samo u propast Turske na Balkanu, već je,štaviše, putem svoje lucidnosti, 1913. prorekao propast Austrije. On je rekao: ̀ Jedna je carevina srušena,



još jedna će se morati srušiti. Da bi se proroĉanstvo potpuno ispunilo!`

Tako je i bilo!”, piše Kazimirović. Ali - ima mesta upitanosti: ko je to naše kaluĊere “izabrao kao oruĊe za izvestan cilj” i - zašto “nije bilonuţno da znaju potpuno šta će uĉiniti”? Stoji li “proviĊenje” iza “zadatka” koji su imali kaluĊeri proroci:“Njihovo je bilo da rade i radeći da spasu ljudima duše, spasavajući tako narod i otadţbinu..."

I VALjA podsetiti: dr Radovan Kazimirović bio je teolog, kao i vladika Nikolaj Velimirović; sveštena sulica bili i prota Zaharije Zaharić, prota Milan Đurić, mitropolit Mihailo, njihov savremenik na ĉelu tadašnjeSrpske crkve. Ondašnja štampa je u direktnu vezu sa kremanskim proroĉanstvom dovodila Đurića,Zaharića (“protinska ujdurma”) i motroplita Mihaila.

Za protu Đurića smo ustanovili da je imao “bliskog srodnika Matiju” (kao mogućeg “Matiju sa uţiĉkepijace: - Ubiše knjaza…”) iz protinog plemena Drobnjaka u Crnoj Gori, odakle je poreklom... Zašto suDrobnjaci bitni?

Zato što dr Kazimirović u “Tajanstvenim pojavama” piše o “brojnim ĉuvenim prorocima iz Drobnjaka”.Šta su oni prorekli, pre Tarabića? Šta ostali proroci koje Kazimirović citira?

Po redosledu u “Tajanstvenim pojavama”, Kazimirović piše: “GospoĊa R. je 28. maja 1903. godine u 10.30 uveĉe u hipnotiĉkom stanju videla iz Pariza ubistvo kraljice

Drage i kralja Aleksandra...” (video i Tarabić). Na strani 43. je “prorokovanje telefona i laĊa na nebu”,zatim - “rusaljka Kela Begić je prorekla da će Bugari otići iz naše zemlje, da će Srbi ponovo zavladati ovimkrajevima...”

“Marija, kći Traila Rankovića iz Dubnice, 1910. prorekla je da će se pojaviti zvezda sa repom (Halajevakometa) i da će nastati krvavi ratovi i da će mnoge drţave stupiti u rat. Prorekla 1939. da ćemo našeg kraljaAleksandra izgubiti u kratkom vremenu...”

Marko Gatar sa Glasnica - pogodio od suţdrebne kobile izgled ţdrebeta. Godine 1910. u Londonu, pišeĈedomilj Mijatović, duh kralja Aleksandra Obrenovića - prorekao opšti rat za ĉetiri godine... Dr L. Buli uZagrebu 1914. prorekao da “našu sestru Srbiju ĉekaju teški dani, mloga će se krv proliti, ali će iz te krvinići bogat plod... lakši i bolji dani nastaće tek posle te krvi...”

Na strani 211. Kazmirović piše o “starostavnoj knjizi u Semegnjevu", na Zlatiboru (iz 12-14. veka):

"Narod ide u Semegnjevo kao na hadţiluk. Priĉa se da je po semegnjevskoj knjizi pogoćena sudbinaSerdaru Mićiću da će od gladi umreti" (knjiga je dospela u Šljivovicu, prvo selo do Kremana i Tarabića). PROROK Lešo Samouk je (nalazimo kod Kazimirovića na 221. strani) “pasao ovce na planini i kući nijedolazio” - isto kao i Tarabić... I Leši Samouku “kazato je” da se “ne ţeni”. Kao i Tarabiću. Prorekao je i: daće se svi kršteni kraljevi udruţiti protiv Turaka, da će se Turci prestraviti te će ih i ţene s preslicama tući…Biće rata zbog Carigrada i Aja Sofije… Krvi će pasti do kolena i plivaće toliko da će sedlo i kabanicunositi… Muškaraca će ostati tako malo da će ţene naskakati na panjeve govoreći: “Ovo je moj muţ". Mitar Mrkajić, kalućer sa Svete gore, prorekao evropski rat. Vukelja Stefanović gatao po tri “knjige

starostavne iz Drobnjaka”. Prorekao ustanak protiv Austrije. Stojan Vrljić roĊen 1850. - prorekao Austrijuu Bosni.

Pop Vule Gligović, roĊen 1845, iz Klenka, prorekao da će Turci nastradati, a Austrija propasti. PavleKosanović zvani Pako, prorekao (objavljeno u “Srpskim novinama na Krfu”) - da Austrija kuva ĉorbu uBosni i Hercegovini, sama će je pokusati i sa Balkana će nestati...

Na 235. strani Kazimirović piše o “gašenju slavske sveće” (što je Tarabić rekao u proroĉanstvu za kraljaAleksandra), potom na sledećoj strani piše “kao da ga je grom udario”, što kod Tarabića piše za dinastijuObrenovića (“nestaće, kao grom da je udario”), na 271. strani piše o “sanjanju zmije iz šikare” (kasnije tako

piše i za protu Zaharića).I pop Stevan Martinović - prorekao je svoju smrt (1795-1874): "Upalite mi sveću jer ću sada da umrem!" Iodista, ĉim je sveća bila upaljena, on je, ĉitajući molitve naglas, izdahnuo. “Za knjaza Mihaila kazuju, da je priĉao na mesec dana pred svoju tragiĉnu pogibiju, kako je snio da se

šetao po Košutnjaku i Topĉideru; da je s jedne grane skoĉila jedna prikrivena zmija, obvila mu se oko vratai toliko ga je stegla, da je onesvešćen pao...”

"Vidovnjak Mato Glušac pred crnogorskim knjazom Danilom prorekao za jednu kravu (na kojoj se nijedalo primetiti da je steona) da je u njoj `baljast vo`; za jednu bedeviju (na kojoj se nije videlo nikakvih

tragova suţdrebnosti) rekao, da je suţdrebna i u njoj `putonogast ţdrebac`..."

Istu moć je pokazao i Milovan Muco iz Rovaca koji je pogodio kakvo je ţdrebe u jedne kobile. O CARIGRADU i “dolasku Mihaila sa neba” - Kazimirović u “Tajanstvenim pojavama” piše kao o

proroĉanstvima koja su se pojavila i zabeleţena mnogo pre Tarabića…

Pavle - Pako Kosanović proriĉe: “Zavladaće nesloga i pravda će umaći pred nepravdom i sjajnim oruţjem -

svi će i od svaĉega praviti oruţje, Ċavo će nauĉiti ljude da izmisle mnoga ĉuda s kojima će se bolje i lakšeuništavati, a najposle će pozvati u pomoć kugu, koleru i druge razne bolesti... Ljudi će ţiveti i roniti kao

ribe u vodi i za oĉi hvatati, leteće kao ptice, iz oblaka će padati koĉići od gvoţĊa i kamena te biti ljude...Ljudi će roviti kao krtice i pod zemljom se klati, a oblacima trovati. Zemlja će biti ispresecana gvozdenimgujama... U narod će udariti nesloga, a osobito zbog zemlje zbog koje će se voditi mnoge parnice i brat će



brata u jamu bacati, a kum kuma na sud voditi... Svet će vikati protiv rata, a niko neće biti bez njega... Srbiće prvi poĉeti rat u Bosni 1914. i završiti 1918... I srpsko će se carstvo ujediniti i svaki će se Srbin zaĉuditikoliko je veliko... Srbi će prolazeći pored groblja govoriti: `Ustanite mrtvi da vidite srećan ţivot...` Po ratuţene će i devojke po planini trĉati ogorelome panju i govoriti: `Ovo je moj muţ, ovo je moj brat`..."

Veoma je zanimljivo Kazimirovićevo opaţanje na str. 451: “MeĊu prorocima bilo je ljudi iz svih slojeva našeg naroda. Tu nam je i vladar, tu vladika, tu vojvoda, tu

pastir, tu i obiĉan `ĉovek iz naroda` - seljak, koji jeste naša stvarna konstrukcija...”

I - naredne Kazimirovićeve reĉi, na str. 440, ostavljaju naroĉito dubok utisak: "... Ismailćani su gospodarili zemaljskom pravdom, nasiljem i tiranijom, zato je majka i sina u kolevci

uspavljivala pesmom o proroĉanstvu, o svanuću novih dana..." Ĉedo srpsko, proroĉanstvom uspavano, izgleda - još spava.

SVET OPASAN ŢICOM

VUJADIN Luţić (1686-1798) iz Grahova prorekao sopstvenu smrt - taĉno 14. marta, u 112. godini... StanaLazova (umrla oko 1860) prorekla “ognjena kola”. Ceo svet će ţicom biti opasan... I Mićo Martinov Popović Drekalović (1760-1820) prorekao taĉan datum svoje smrti. Baba Jana (1820), o njoj pisao Pera Todorović, “saslušana o nekom proroĉanstvu, akta postoje u Drţavnojarhivi, ali ih neko otuda uzeo” (kao i akta o saslušanju Matije iz Uţica). Prorekla je “kako će Srbin Srbinamuĉiti...” Kazimirović navodi još jedno proroĉanstvo o ubistvu knjaza Mihaila, na 460. strani. Mato Glušac (1774-1870) prorekao evropski rat, svoju smrt, Mileta Ţivadinović (1874) prvi je meĊu

prorocima koji je govorio “tako mi je kazato”, a predvideo kola bez konja, ljude koji lete, Ilija Jovanović daće “Carigrad biti svaĉiji i niĉiji”…

I njemu se “tako kaţe”! I - još mnogo proroka i proroĉanstava pominje Kazimirović u svojoj knjizi, a sva ta proroĉanstva“objedinjuje” - kremansko proroĉanstvo. (KRAJ)

ekskluzivno-Šta kažu tarabići-feljton novosti

Documents