POJAM I KRIVA TRAŽNJE

Tražnja predstavlja količinu dobara koju su kupci spremni da kupe po određenoj ceni, na odredjenom tržištu i u određenom vremenu. Ili, pak, tražnja predstavlja količinu novca koju je kupac spreman da plati da bi kupio određenu količinu dobara.

Međuzavisnost koja postoji između količine traženog dobra i cene tog dobra može se prikazati pomoću skale tražnje (tabela br. 1). Grafički prikaz skale tražnje predstavlja krivu tražnje (slika br. 1).

Tabela br. 1

Situacija Tražena količina CenaA 12 1B 10 2C 9 3D 6 5E 4 7F 3 9

0

12

3

45

6

7

89

10

0 5 10 15

Q

P

Slika br. 1

1

Obim tražnje za nekim dobrom zavisi od više faktora: od cene tog dobra, od cena supstituta i komplemenata, broja potrošača,njihovih preferancija, dohotka, itd. Ta zavisnost obima tražnje od nekog faktora izražava se funkcijama tražnje, ali je u teoriji najviše prisutna cena funkcija koja se izražava relacijom:

Dx=ƒ(px)gde je D- tražnja, a p- cena dobara.

Ova relacija označava da se sa promenom cene nekog dobra x menja i tražnja za tim dobrom. Ova međuzavisnost kretanja cene i tražene količine dobara u teoriji je poznata kao Kurno-Maršalov zakon tražnje, po A. Kurnu i Marsalu (grafički prikaz ove funkcije predstavlja krivu tražnje, slika br. 1).

Kriva tražnje ima negativan nagib, što znači da se tražnja za nekim dobrom povećava as smanjenjem cene tog dobra, odnosno, tražnja za nekim dobrom će se smanjiti sa povećanjem cena tog dobra.

Kriva tražnje u stvarnosti ima stepenast oblik, međutim, u teoriji se koriste neprekidne krive tražnje zbog lakše teorijske analize.

POJAM I KRIVA PONUDE

Ponuda predstavlja količinu dobara koja se u određenom vremenu, na određenom tržištu i po određenoj ceni nudi kupcima. Međuzavisnost cene i ponuđene kolicine dobara može se predstaviti preko skale ponude (tabela br. 2), a grafički prikaz skale ponude predstavlja krivu ponude (slika br. 2). Zavisnost ponuđene količine nekog dobra od cene tog dobra može se predstaviti relacijom:

S=ƒ(p), uz uslov ƒ(p)>0

gde je S-ponuđena količina dobara, a p-cena dobara.

Ova relacija ukazuje na to da će proizvođači biti voljni da ponude veću količinu nekog dobra ukoliko je cena tog dobra veća i obrnuto, proizvođači će ponuditi manju količinu nekog dobra, ukoliko je cena tog dobra niža. Ova relacija predstavlja zakon ponude, a prvu matematičku formulaciju zakona ponude dao je A. Kurno.

2

Tabela br. 2

SituacijaPonuđena

količina CenaA 2 1B 4 2C 6 3D 8 5E 10 7F 12 9G 14 11

0

2

4

6

8

10

12

0 5 10 15Q

P

Slika br. 2

Za razliku od krive tražnje koja ima negativan nagib, kriva ponude ima rastući nagib, što znači da ce ponuda nekog dobra biti veća ako je cena tog dobra veća, odnosno ponuda nekog dobra biće manja ukoliko je cena tog dobra niža.

Međutim, kod tzv. regresivnih kriva ponude (slika br. 3), ponuda raste istovremeno sa rastom cena, ali samo do jednog nivoa te cene. Na primer, ako je cena nekog proizvoda 10 dinara i ponuda tog proizvoda 100 jedinica; ukoliko se cena poveća na 15 dinara (što znači za 5 dinara), ponuda se takođe povećava na 200 jedinica. Porast cene na 20 dinara dovešće do povećanja ponude na 300 jedinica i to je najveći obim ponude. Dalji rast cena, umesto da vodi daljem rastu ponude, on dovodi do postepenog pada ponude. Tako na primer, ako se cena poveća na 35 dinara, ponuda će se smanjiti na 200 jedinica. Najčešći uzrok padu ponude jeste da visoke cene omogućavaju proizviđačima da i sa smanjenom ponudomostvare visoke dohotke. Pri ceni od 20 dinara i ponudi od 300 jedinica, ukupan prihod biće 6000 dinara, dok je kod cene od 35 dinara i ponude od 200 jedinica ukupan prihod 7500 dinara. To znači da visoke cene u izvesnim okolnostima mogu destimulisati ponudu. Do toga najčešće dolazi kod malih proizviđača i preduzetnika, u poljoprivredi, zanatsvu, jer proizvođači sa visokim cenama i smanjenom

3

ponudom zadovoljavaju svoje novčane potrebe i istovremeno imaju više vremena za druge životne potrbe.

PRIMER: Štrajkovi i profiti

 

Godine 1979. Ujedinjeni poljoprivredni radnici pozvali su na štrajk protiv uzgajivača salate u Kaliforniji. Štrajk je bio veoma delotvoran: proizvodnja salate bila je gotovo upola manja. Ali redukcija u snadbevanju salatom neizbežno je prouzrokovala povećanje cene salate. U stvari, za vreme štrajka cena salate se povećala skoro za 400 procenata. Pošto je proizvodnja prepolovljena a cene se učetvorostručile, neto rezultat toga bio je zamalo udvostručavanje profita proizvođača. Čovek bi mogao da se zapita zašto su proizvođači konačno smirili štrajk. Odgovor sadrži kratkoročne i dugoročne reakcije ponude. Najviše salate koja se troši u SAD za vreme zimskih meseci uzgaja se u Carskoj dolini. Kada se ponuda te salate drastično smanjila u jednoj sezoni, nije bilo vremena da se ona zameni salatom s nekog drugog područja, pa je stoga tržišna cena salate poletela uvis. Da je štrajk potrajao nekoliko sezona, salata bi mogla da se sadi u drugim krajevima. To povećanje ponude iz drugih izvora težilo bi da snizi cenu salate ponovo na njen prosečni nivo, smanjujući time profite uzgajivača iz Carske doline.  

0

5

10

15

20

25

30

35

40

0 100 200 300 400

Q

P

Slika br. 3

4

ELASTIČNOST TRAŽNJE

U ekonomskom smislu, elastičnost predstavlja osetljivost neke ekonomske veličine na promene neke druge ekonomske veličine, s kojom se nalazi u nekom korelacijskom odnosu. Stepen te osetljivosti se meri koeficijentom elastičnosti. U zavisnosti od toga, da li reagovanje tražnje posmatramo u odnosu na promenu cene tog dobra, ili u odnosu na promenu cene nekog drugog dobra ili pak na promenu dohotka, razlikujemo tri vrste elastičnosti tražnje, a to je cenovna, unakrsna i dohodovna elastičnost tražnje.

CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Prema Kurno-Maršalovom zakonu tražnja je funkcija cene (D=ƒ(p)), što znači da se tražnja za jednim dobrom posmatra samo u odnosu na cenu tog dobra, naravno, uz pretpostavku da su svi ostali faktori koji utiču na tražnju (cena supstituta i komplemenata, broj potrošača, preferencije potrošača, dohodak...) fiksne veličine. Iz Kurno-Maršalovog zakona proizilazi jedino to da tražnja za jednim dobrom zavisi od cene tog istog dobra, a stepen i karakter zavisnosti se utvrđuju uz pomoć cenovne elastičnosti tražnje.

Cenovna elastičnost tražnje pokazuje za koliko će se promeniti tražnja za nekim dobrom ukoliko se cena tog dobra poveća, odnosno smanji. Stepen te osetljivosti tražnje za nekim dobrom u odnosu na promenu cene tog dobra meri se koeficijentom elastičnosti (Ed), koji se izračunava na sledeći način:

Ed= - (∆Q/Q/∆p/p),

gde je Q-količina tražnje za nekim dobrom, a p-cena tog dobra.

Pošto koeficijent cenovne elastičnosti tražnje uglavnom predstavlja negativan broj, onda je A. Maršal stavio u formulu predznak minus (-), pa se tako dobijaju pozitivne vrednosti koeficijenta. U zavisnosti od inteziteta reagovanja tražnje na promenu cena postoje 5 kategorija cenovne elastičnosti tražnje.1. Savršeno elastična tražnja predstavlja isključivo toerijsku situaciju. Koeficijent elastičnosti je beskonačno (Ed= ∞), što znači da i najmanji porast cena nekog dobra dovodi do potpunog

5

prekida tražnje za tim dobrom, a najmanji pad cena dovodi do beskonačnog povećanja tražnje. Ovakva elastičnost ne postoji u praksi, a grafički se može prikazati linijom koja je paralelna sa x-osom (slika br. 4).

Q

P

Slika br. 4

2.Savršeno neelastična tražnja – Koeficijent elastičnosti jednak je nuli (Ed=0) što znači da nikakve promene u cenama ne mogu da utiču na promenu tražnje, takva tražnja takođe prvenstveno ima teorijski značaj, ali može se naći i u stvarnosti (npr. tražnja za lekovima, hlebom). Grafički se prikazuje linijom koja je vertikalna u odnosu na x-osu (slika br. 5).

Q

P

Slika br. 5

6

Primer: Cena nekog dobra (npr. hleba) je 10 dinara, a tražnja 15 jedinica, ukoliko dođe do porasta cene tog dobra npr. na 30 dinara, tražnja će ostati nepromenjena.

3.Srazmerno elastična tražnja postoji kada je relativna promena u ceni manja od relativne promene u traženoj količini (slika br. 6). Koeficijent elastičnosti je veci od jedinice (Ed>1).

Q

P

Slika br. 6

Primer: Cena nekog dobra je 50 dinara, a tražena količina tog dobra 100 jedinica, ukoliko se cena tog dobra poveća na 60 dinara tražnja za tim dobrom biće 70 jedinica, što znači da mali porast cene izaziva veći pad tražnje za tim dobrom.

4.Srazmerno neelastična tražnja postoji kada su relativne promene u ceni veće od relativnih promena u traženoj količini. Koeficijent elastičnosti je manji od jedinice (Ed<1) i kriva tražnje se približava vertikali (slika br. 7). Ovakav tip tražnje uglavnom postoji kod poljoprivrednih proizvoda.

7

Q

P

Slika br. 7

Primer: Cena nekog poljoprivrednog proizvoda je 20 dinara, a tražnja 150 jedinica, ukoliko se cena poveća na 50 dinara tražnja za tim proizvodom biće manja, recimo 140 jedinica, što znači da porast cene za 30 dinara izazvao je pad tražnje za svega 10 jedinica.

5. Jedinično elastična tražnja postoji kada relativna promena u ceni izaziva jednaku promenu u traženoj količini (slika br. 8). Koeficijent elastičnosti jednak je jedinici (Ed=1).

Q

P

Slika br. 8

Primer: Ako se cena nekog dobra poveća za 5%, tražnja za tim dobrom smanjiće se takođe za 5%.

Elastičnost tražnje se može, približno, odrediti i pomoću podataka o ponašanju kupaca kod promene cena. Ako, npr. posle pada cene neke robe izdaci kupaca za kupovinu ta robe rast, onda je reč o elastičnoj tražnji. Ukoliko se posle pada cene neke robe smanjuje suma novca za njenu kupovinu reč je o neelastičnoj tražnji; ako posle pada cena kupci namenjuju istu količinu novca za kupovinu date robe, onda je to jedinično elastična tražnja.

8

UNAKRSNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Nekoliko ekonomista marginalističke škole Edžvot (Edgeworth), Fišer (Fisher), Pareto i Valras (Walras) su isistirali na tome, da prilikom analize tražnje za nekim dobrom mora se uzeti u obzir ne samo zavisnost tražnje tog dobra od njegove cene, nego i od cene njegovih komplemenata i supstituta. Između dobara mogu postojati odnosi zavisnosti i nezavisnosti. Nezavisna dobra su ona dobra na čiju trađnju ne utiču promene u ceni drugih dobara. Međutim, na tražnju za zavisnim dobrima utiču promene u ceni dugih dobara. Zavisna dobra mogu biti supstituti i komplementi. Supstituti su dobra sličnih svojstva, što znači da se korišćenje jednog dobra može zameniti korišćenjem njegovog supstituta (npr. margarin i maslac su supstituti, pamuk i sintetički materijal...). Komplementarna dobra jesu ona dobra koja su povezana u procesu potrošnje, što znači da korišćenje jednog dobra traži da se koristi i neko drugo dobro ili više drugih dobara (npr. automobil i benzin). Za razliku od Kurno-Maršalovog zakona, gde je tražnja za jednim dobrom funkcija cene tog dobra (D=ƒ(p)), po Valrasovom ili Edžvot-Fišer-Paretovom zakonu, tražnja za jednim dobrom je funkcija cene tog dobra (p1), ali i cena njegovih supstituta i komplemenata (p1, p2, p3...), odnosno:

D=ƒ(p1, p2, p3.....)

Koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje izračunava se :

Ed=(∆Qx/Qx/∆py/py)

Ako je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje veći od nule (Ed>0) reč je o dobrima koji su međusobno supstituti, što znači da promena cene jednog dobra izaziva promenu tražnje za drugim dobrom, ali u istom smeru. Odnosno, porast cene dobra x dovodi do povećanja tražnje za dobrom y (ako poskupi maslac, tražnja za margarinom će se povećati i obrnuto, ako poskupi margarin tražnja za maslacem će se povećati). Kod supstituta kriva tražnje se pomera udesno kada dođe do rasta cena njegovog supstituta, i obrnuto, pomeriće se ulevo ukoliko dođe do pada cene. Ako je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje negativan (Ed<0), reč je o komplementarnim dobrima, jer promena cene jednog dobra izaziva promenu tražnje za drugim dobrom, ali u suprotnom smeru. To znači da će porast cene dobra x, dovesti do pada tražnje za dobrom y, i obrnuto. Kod dobra koja su komplementarna, kriva tražnje se pomera ulevo kada dođe do rasta cena, odnosno pomera se udesno kada dođe do pada cene. Na primer, ako poskupi benzin tražnja za automobilima će opasti, jer automobili ne mogu da se voze bez benzina. U slucaju kada je koeficijent unakrsne elastičnosti tražnje jednak jedinici (Ed=1), reč je o dobrima između kojih ne postoje odnosi međuzavisnosti. Opšte gledano, što je koeficijent elastičnosti tražnje manji broj (pozitivan ili negativan), onda su to dobra slabije međuzavisnosti; što je koeficijent veći broj to su odnosi supstitucije i komplementarnosti jači.

9

DOHODOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE

Kod Kurno-Maršalove funkcije D=ƒ(p) i Valras-Edžvot-Fišer-Paretove funkcije D=ƒ(p1, p2, p3...) nema jednog faktora koji bitno utiče na tražnju, a to je dohodak.

Bitan faktor od kojeg zavisi tražnja, jesu svakako potrebe. Potrbe i preferencije potrošača izražavaju se preko izbora, odnosno, kupovine određenih dobara. Međutim, na taj izbor utiču cene dobara, ali i dohodak potrošača, odnosno iznos materijalnih, novčanih sredstava kojima potrošači (kupci) raspolađu. Na zavisnost tražnje od dohotka najviše su ukazivali Slucki (Slutsky), Hiks (Hicks) i Alen (Allen) po kojim je tražnja za jednim dobrom funkcija cene tog dobra, cene njegovih supstituta i komplemenata i dohotka potrošača, odnosno,

D=ƒ(p1, p2, ...pn, I)

Koeficijent dohodovne elastičnosti se izračunava na sledeći način:

Ed=∆Qx/Qx/∆I/I

Dohodovna elastičnost tražnje pokazuje kako promene u dohotku utiču na tražnju za nekim dobrom, uz pretpostavku sa su cene i potrebe date veličine. Koeficijent dohodovne elastičnosti tražnje može da bude pozitivan, negativan ili jednak nuli. Kada je Ed<0 to znači da tražnja za nekim dobrom opada kada dohodak raste. Po pravilu do toga dolazi tek na višim nivoima dihotka potrošača, i reč je o inferiornim dobrima. Kada je koeficijent dohodovne elastičnosti tražnje pozitivan (Ed>0), radi se o superiornim dobrima, jer tražnja za dobrima raste sa porastom dohotka. Kada je koeficijent dohodovne elastičnosti tražnje veći od nule, a manji od jedinice, reč je o dobrima koja su nužna za život; kada je Ed>1 radi se o dobrima luksuzne potrošnje.

Što je potreba za nekim dobrom veća to je i tražnja za takvim dobrom manje elastična i obrnuto, luksuzna dobra imaju elastičniju tražnju.

10

ELASTIČNOST PONUDE

Najvažniji faktori koji utiču na ponudu neke robe jesu: cena robe, cene faktora proizvodnje za proizvodnju te robe, stanje raspoloživr tehnologije, cene robe supstituta i komplemenata i očekivanja u pogledu budućih cene. Matematički izražena ponuda robe x predstavlja funkciju cene te robe (px) i cena faktora proizvodnje (px; pi... pn)

Sx=ƒ(px; pi... pn)

Međutim, zbog pojednostavljivanja ponuda robe x se prikazuje samo kao funkcija cene te robe.

Sx=ƒ(px)

Koeficijent elastičnosti ponude pokazuje za koliko će se procenata promeniti obim ponude, ukoliko se promeni cena neke robe,odnosno:

Es=∆Qx/ Qx/∆px/px

gde je Q-obim ponude, p-cena robe, a ∆Q i ∆p-promene u ponudi i ceni.

Kao i kod cenovne elastičnosti tražnje i kod cenovne elastičnosti ponude koeficijent elastičnosti može da bude veći, jednak ili manji od jedinice. Kada je koeficijent elastičnosti ponude beskonačno (Es=∞), ponuda je savršeno elastična, što znači da malo povećanje cena dovodi do beskonačnog povećanja ponude, i obrnuto (slika br. 9).

Q

P

Slika br. 9

Ako je koeficijent elastičnosti jednak nuli, ponuda je savršeno neelastična, što znači da nikakve promene u ceni ne dovode do promene u ponudi neke robe. Kriva ponude u tom slučaju je vertikalna u odnosu na x-osu (slika br. 10). Ova dva slučaja imaju prevashodno teorijski značaj.

11

Q

P

Slika br. 10

Srazmerno elastična ponuda postoji kada je koeficijent elastičnosti veći od jedinice, to znači da je porast ponude znatno veći od porasta cene (slika br. 11).

Q

P

Slika br. 11

12

Kod srazmerno neelastične ponude koeficijent elastičnosti je manji od jedinice, odnosno porast ponude je sada manji od porasta cene (slika br. 12).

Q

P

Slika br. 12

I kad je koeficijent elastičnosti ponude jednak jedinici, onda je ponuda jedinično elastična, jer je relativna promena u ponuđenoj količini robe jednaka relativnoj promeni u ceni te robe (slika br. 13).

Q

P

Slika br. 13

13

ELASTIČNOST PONUDE U TRENUTNOM, KRATKOM I DUGOM ROKU

Stepen elastičnosti ponude u velikoj meri zavisi od stanja zaliha i mogućnosti prilagođavanja obima proizvodnje cenama. S tog aspekta razlikujemo trenutni, kratki i dugi rok. Trenutni rok obuhvata vreme realizacije već proizvedene robe i zato je ponuda određena stanjem zaliha. U renutnom roku ponuda će biti elastična ako su zalihe gotovih proizvoda velike. U kratkom roku obim proizvodnje se može menjati, ali samo u granicama raspoloživih kapaciteta i date tehnologije, tako da će ponuda biti elastična ako su mogućnosti povećanja proizvodnje veće. Za razliku od kratkog roka u dugom roku svi faktori proizvodnje su varijabilni (sem prirodnih resursa, koji su fiksni), tako da obim proizvodnje nije ograničen ni kapacitetom, ni tehnologijom, pa je elastičnost ponude najveća.

ZNAČAJ ELASTIČNOSTI PONUDE I TRAŽNJE U PRAKSI

Elastičnost tražnje ima veliki značaj u praksi. Naime, u zavisnosti od toga da li je tražnja za proizvodima koje jedno preduzeće prodaje elastična ili nije zavisi i kretanje prihoda tog preduzeća. Samuelson je razmatrao tri tipična slučaja ove zavisnosti. U slučaju kada je tražnja za proizvodima elastična dobitak je veći od gubitka, jer ukupan prihod raste sa smanjenjem cena i odgovarajućim povećanjem prodaje i preduzeću se isplati da vodi politiku sniženje, a ne povećanja cena. U drugom slučaju kada se radi o jedinično elastičnoj tražnji dobitak je jednak gubitku, tako da ukupan prihod ostaje ne promenjen. Preduzeće bi tada trebalo da vodi politiku stabilnih cena, znači niti da ih povećava, niti da ih smanjuje. I treći slučaj kada je tražnja neelastična gubitak je veći od dobitka, tako da su ukupan prihod smanjuje i preduzeću se ne isplati da vodi politiku sniženja cena već bi trebalo da poveća cene svojih priozvoda (tabela br. 3).

14

Tabela br. 3

TRAŽNJA CENAUKUPAN PRIHOD

ELASTIČNA TRAŽNJA

RAST OPADA

PAD RASTE

JEDINIČNO ELASTIČNA

RAST KONSTANTAN

PAD KONSTANTAN

NEELASTIČNARAST RASTE

PAD OPADA

Što se tiče elastičnosti ponude kod preduzeca ona zavisi od toga da li porast ili pad proizvodnje pojedinačnog preduzeća izaziva porast ili pad u njegovom graničnom trošku. A kad je reč o ponudi grane, elastičnost ponude zavisi od toga da li porast ili pad cene dovodi do ulaska ili izlaska pojedinačnih preduzeća iz grane (rast cena dovodi do ulaska većeg ili manjeg broja preduzeća u granu, a pad cena dovodi do toga da određeni broj preduzeća napušta granu). Kada preduzeća proizvode sa svojim maksimalnim kapacitetom, porast proizvodnje izaziva ogroman porast graničnog troška, tako da je tada ponuda neelastična. Ponuda je elastična onda kada preduzeća mogu da povećavaju svoju proizvodnju bez porasta (ili sa vrlo malim porastom) graničnog troška. Da bi preduzeća to postigla potrebno je da imaju obim proizvodnje pri kome će moći da prodaju svoje proizvode po ceni koja je jednaka minimalnom prosečnom trošku; mali porast cena izaziva znatno povećanje ponude, a mali pad cena dovodi do velikog smanjenja ili čak obustavljanja ponude.

15

SADRŽAJ

POJAM I KRIVA TRAŽNJE......................................................................................................- 1 -POJAM I KRIVA PONUDE.......................................................................................................- 2 -ELASTIČNOST TRAŽNJE........................................................................................................- 5 -CENOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE...................................................................................- 5 -UNAKRSNA ELASTIČNOST TRAŽNJE.................................................................................- 9 -DOHODOVNA ELASTIČNOST TRAŽNJE...........................................................................- 10 -ELASTIČNOST PONUDE.......................................................................................................- 11 -ELASTIČNOST PONUDE U TRENUTNOM, KRATKOM I DUGOM ROKU....................- 14 -ZNAČAJ ELASTIČNOSTI PONUDE I TRAŽNJE U PRAKSI..............................................- 14 -

16