Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republičke agencije za poštanske usluge*

Danas Conference Center - Hotel Hyatt Regencysreda, 3. april 2013. godine

*Ovde izneti stavovi predstavljaju lični stav autora i ne predstavljaju nužno i stavove Republičke agencije za poštanske usluge

U pripremi materijala i izradi prezentacije učestvovala Lidija Gligorić, viši saradnik za regulaciju tržišta u Republičkoj agenciji

1. EVOLUCIJA I REDEFINISANJE SVRHE POŠTANSKE MREŽE

2. E-TRGOVINA KAO USLUGA OD OPŠTEG PRIVREDNOG INTERESA

-uprkos brojnim pokazateljima koji ukazuju na opadanje značaja poštanskihusluga za svakodnevni život građana u poslednjih desetak godina, odnosnonjihovom ubrzanom i neumitnom supstituisanju elektronskim vidovimakomunikacije, istrajava se na konceptu koji državu obavezuje da preko javnogpoštanskog operatora i kroz njegov pravno ustanovljen monopol, obezbedipoštanske usluge na tradicionalan način-akcenat se stavlja na potencijale poštanske mreže definisane kao javnodobro, preko koje se može nadomestiti nedostatak trgovinske, pa i otkupno-prodajne mreže u Srbiji, što je problem koji je podvučen kao jedan odključnih u aktuelnoj Strategiji razvoja trgovine u Republici Srbiji

-kao praktičan okvir preko kojeg se na najefektivniji način mogu angažovatikapaciteti poštanske mreže u cilju razvoja maloprodajnih aktivnosti, predlažese elektronska trgovina-razmotriće se i institucionalni aranžmani koji mogu konkurisati zamodele koje na uspešan način povezuju elektronsku trgovinu,maloprodajne aktivnosti i poštansku mrežu

„Savez ima zadatak da ... obezbeđuje

zadovoljavanje potreba korisnika koje se stalno menjaju“ iz Uvoda Ustava Svetskog

poštanskog saveza

POTREBE SE RETKO MENJAJU, ALI SE ZATO ČESTO MENJAJU NAČINI ZADOVOLJAVANJA POSTOJEĆIH POTREBA!

“PRINCIP PEĆINSKOG ČOVEKA”

KANALI KOMUNIKACIJE OPSTAJU PARALELNO, ALI I TU VLADAJU, UZ

ODREĐENE IZUZETKE KLASIČNI EKONOMSKI PRINCIPI

POŠTANSKA KOMUNIKACIJA POSTAJE LUKSUZNIJI VID KOMUNIKACIJE!

OSNOVNA ČOVEKOVA POTREBA

KOMUNIKACIJA!

POŠILJALAC + PRIMALAC = KORISNIK

PRAVNA LICA

~ 90%

FIZIČKA LICA

~10%

POŠILJAOCI SE PREVASHODNO RUKOVODE NAJŠIRE SHVAĆENIM EKONOMSKIM

INTERESOM PRI IZBORU KANALA KOMUNIKACIJE

UNIVERZALNA POŠTANSKA USLUGA NE PREPOZNAJE “EKONOMSKOG” KORISNIKA

POŠTANSKIH USLUGA

NA KRAJU, BIRA ONAJ KO PLAĆA USLUGU!

SA REKLAMIRANJEM IE-TRGOVINOM OVO, UZ UVAŽAVANJE OPŠTIH

EKONOMSKIH ZAKONITOSTI, NE MORA DA BUDE SLUČAJ!

POŠILJAOCI

“Dođavola, pa ko bi još želeo da čuje kako glumci govore?” Hari M. Vorner,

1927.

“ZABLUDA O POSTOJANOSTI”

“Pošta će se raznositi kočijama i na konjskim

leđima i u narednom veku” Džon Vonamejker, 1893.

“Mi poštujemo ono što se desilo, a zanemarujemo ono što se moglo desiti” Nasim Nikolas Taleb

„Zašto je razumno verovati da će budućnost biti kao prošlost?“

Karl Poper

„Razumnije je verovati da će budućnost u mnogim vitalnim važnim aspektima

biti veoma različita od prošlosti“

Finska- predviđanje pada obima tradicionalnih poštanskih usluga od16% - 39% za prvu deceniju 21. veka obistinilo se tek od 2009. godine

kada je usledio značajan pad obima tradicionalnih poštanskih usluga- na godišnjem nivou prelazi 5%

ALI...

„Voleo bih da imam mačku, pod uslovom

da laje“, Milton i Roza Fridman

RAZGRAĐIVANJE POŠTANSKE MREŽE

PRIVILEGIJA BOGATIH!

Nemačka – nakon potpune liberalizacije tržišta i formalno-

pravnog prestanka obaveze pružanja UPU, uz agresivan nastup

na tržištu logističkih i e-usluga, broj pristupnih tačaka je u periodu 2008-2010. godine, sa nešto više od

9.500 porastao na preko 12.300

RURALNA PODRUČJA?

NEDOSTAJUĆA TRGOVINSKA I/ILI

OTKUPNO PRODAJNA MREŽA?

E-TRGOVINA I E-UPRAVA?

„...jer je, u stvari, tek nešto bolji od prašnjavog plana za rešavanje problema od pre 50 godina, zasnovanog na pogrešnom tumačenju reči koje je neko izrekao pre 100 godina.“, Džon

Majnard Kejnz

UMESTO ZAKLJUČKA

POŠTANSKA MREŽA NE SME DA DELI SUDBINU TRADICIONALNIH

POŠTANSKIH USLUGA

Stavljajući poštansku mrežu u funkciju zadovoljavanja najrazličitijih potreba građana, a čemu je preduslov

puna implementacija elektronskih tehnologiija u njeno funkcionisanje, i

dalje će sačuvati svoju osnovnu i prvobitnu namenu – jednog od osnovnih društveno-kohezivnih faktora i pokretača sveukupnog

ekonomskog razvitka na celokupnoj teritoriji koju pokriva

Direktiva 2008/6/EC

Evropskog

Parlamenta i Saveta

od 20. februara

2008.

(6) Mere u domenu poštanskih usluga treba da budu koncipirane na takav način da se postignu zadati

ciljevi Zajednice, u smislu Člana 2 Sporazuma, tačnije da se na celoj teritoriji Zajednice promoviše

harmoničan, uravnotežen i održiv razvoj ekonomskih aktivnosti, visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite,

održivi i neinflatorni rast, visok stepen konkurentnosti i konvergencije ekonomskog učinka, podizanje životnog standarda i kvaliteta života, kao i ekonomska i socijalna kohezija i solidarnost među

Državama članicama.

Faza elektronskog naručivanja proizvoda i elektronskog pladanja

Faza dostave naručene robe korisniku usluge

E

T RG0VINA

- Zakon o elektronskoj trgovini

- Zakon o elektronskom dokumentu

-Zakon o elektronskom potpisu...

Bezbednost procedura,zaštita podataka...

Garantovanje rokova isporuke,integriteta robe, povratni

robni tokovi

- Zakon o poštanskim uslugama

- Zakon o zaštiti potrošača...

POVERENJE U E-TRGOVINU

Akcioni plan Evropske komisije o podsticanju razvoja elektronske trgovine od 11.01.2012.

Sadašnji udeo e –trgovine od 3,4% u maloprodajnim aktivnostima, povedati za dva puta do 2015. godine

BARIJERE ZA E-TRGOVINU:

Nesigurnost u pogledu važedih zakona

Sumnja u pouzdanost platnog sistema

Cene

Kvalitet usluge u segmentu dostave

-Cena paketa 2X viša od realne;

-Za mala i srednja preduzeda još viša

-Odgovornost za oštedene, ukradene ili izgubljene pakete;

-Pristupačnost usluge u seoskim i udaljenim područjima

PREPORUKA!!!Regulatorno

utvrđivanje cena dostave

Mreža javnog poštanskog operatora = JAVNO DOBRO!

1500 objekata, pokrivena sva naseljena mesta u Srbiji,

informatički i transportno povezana

Rešenje za nedostajudu trgovinsku, otkupno-prodajnu mrežu...

E-trgovina = jedini efektivan praktični

okvir

“Pristup mreži”=svako ima pravo da koristi javno

dobro=sprečavanje monopola uz stimulisanje

konkurencijePrimer: “PostExport-Izvoz robe+SI”

=Skradena carinska procedura

+ADSL

+Elektronski sertifikat

....

Usluga dodatne vrednosti Usluga od opšteg interesa

Na celoj teritoriji Srbije, po troškovno orjentisanim cenama,

uz propisan kvalitet, pod jednakim uslovima za sve

SVETSKI POŠTANSKI SAVEZ – specijalizovana organizacija UN

E-TRGOVINA – osnovna komponenta nove globalne strategije

Preko 70% javnih poštanskih operatora

smatra e-usluge za strateške

E-trgovina:1.Belorusija...

5.Tunis.......Brazil, Ukrajina...

Za razvoj E-trgovine važniji inovativni

potencijal od ekonomskog bogatstva!

Primeri uticaja E-trgovine na paketsku dostavu

Australijska pošta - 36% povedanje profita u 2010.

Nemačka pošta - 70,4% povedanje u tredem kvartalu 2011. u odnosu na isti 2010.

Problem poverenja u e-trgovinu

Vedini ljudi se može verovati

SRBIJA 15,3% Svetski prosek 26,4%

Vedina ljudi želi da vas iskoristi

SRBIJA 14,6% Svetski prosek 10,7% Zapadna Evropa 5%

Frensisi Fukujama: Nedostatak socijalnog kapitala (poverenja) zahteva državnu

intervenciju u smislu regulacije, a ponekad i novčane potpore

E-TRGOVINA -USLUGA OD OPŠTEG

INTERESA

Poštanska služba na 4. mestu po poverenju

građana, odmah posle vatrogasaca, lekara i

učitelja

PROMOTIVNE KAMPANJE, ALI I

STVARANJE STIMULATIVNOG INSTITUCIONALNOG OKVIRA

Regulatorno telo nadležno za E-trgovinu

RATELRepublička agencija za elektronske

komunikacije

Savet ili agencija za razvoj

E-trgovine

RAPUS

Republička agencija za

poštanske usluge

Objedinjavanje ova tri tela u jedno:Na jednom mestu se reguliše i vrši nadzor nad svim

aspektima E-trgovine: elektronskog naručivanja, pladanja, kvaliteta dostave, regulisanje cena po

troškovnom principu za korišdenje državne infrastrukture, reklamacioni postupci, izdavanje

licenci ovlašdenim E-trgovcima...

“DEFANZIVNA” STRATEGIJA KAO ODGOVOR NA EKONOMSKU RECESIJU

RAZVOJNA STRATEGIJA KAO OSNOV ZA PREVAZILAŽENJE RECESIONIH TRENDOVA

Ukoliko se bude insistiralo na smanjenju svih troškova, uključujudi neodržavanje ineulaganja u dalju modernizaciju mreže, zaštitu „stečenih“ prava u monopolskomsegmentu i sl. sa mnogo osnova se može očekivati nepovratno razgrađivanje oveznačajne infrastrukture

Ukoliko i država i regulator i operator budu imali „aktivan“ odnos premaaktuelnom trenutku – a to bi značilo „otvaranje“ poštanske mreže istimulisanje svih vrsta poslovnih aktivnosti koje se mogu obaviti kroz ovumrežu, završetak svih kapitalnih investicija vezanih za postojedu mrežu,uz njenu dalju i kontinuiranu modernizaciju – ne samo da de biti očuvanovaj važan državni resurs, nego se sa dosta osnova može pretpostaviti daovaj način upravljanja poštanskom mrežom može ublažiti recesionetrendove i u nekim drugim oblastima poslovanja

Sva pitanja su dobrodošla!

slavko.djumic@rapus.rslidija.gligoric@rapus.rs