Електронски

Глас школе Лист ученика и наставника Основне школе “Милан Илић Чича”- Аранђеловац. Број 3

У овом броју:

• Наши

вредни

трећаци

• Пролеће

• Изложба

“Надежда

Петровић”

• Месец

франкофони

је

• Школска

мода

• 8. март у

продуженом

боравку

• Ликовни и

литерарни

конкурси

ШАЛА ЈЕ УСПЕЛА

Ја сам девојчица мала

И мама би ми све дала.

Она би ми купила све,

И Месец и Сунце и звезде две.

Ево, јуче ми је авион дала.

Ха, ха, ха, то је само

Првоаприласка шала!

Ђурђина Радојичић III4

Електронски глас школе, број 2. - ОШ “Милан Илић Чича”. - Редакција: Тијана

Тимотијевић, Лидија Милетић, Славица Николић, Марина Максимовић,

Марија Луковић.

Насловна страна: Верица Вујошевић VII2; Осмомартовске честитке из

продуженог боравка

Огњен Плећевић VI4

МИЧ—————————————1—————————————МИЧ

У жељи да обрадујемо наше маме, баке, тетке, учитељице, наставнице,

спремачице поводом њиховог празника 8.марта, са много љубави и воље,

правили смо честитке. Никог нисмо заборавили!

Употребили смо различите материјале, играли се бојама и техникама,

уживали... Деца су била веома креативна и заинтересована за рад.

Организовали смо продајну изложбу честитки за 8.март, а прикупљен

новац смо искористили за куповину играчака и средстава за продужени

боравак. Циљ је да код ученика развијемо креативност као и

предузимљивост. Били су веома усхићени када су стигле играчке које су

сами зарадили!

Учитељи у продуженом боравк

Марија Луковић и Ђорђе Павловић

НЕДЕЉА ЛЕПИХ ПОРУКА

МИЧ—————————————2—————————————МИЧ

МАРТ – МЕСЕЦ ФРАНКОФОНИЈЕ

Сваке године у марту се одржава такмичење у певању које

организује Француски институт .Ове године сам се по препоруци

наставнице француског Лидије Недељковић пријавила на такмичење, у

категорију јуниора. Резултати су били фантастични, освојила сам прво

место у полуфиналу у Београду. Од седамнаесторо изваредних певача, ја

сам била прва. У Ниш смо отишли са жељом да победимо, али исто тако

да се дружимо и стекнемо нова искуства. Уз помоћ школе која је

организовала превоз до Ниша и

своје наставнице француског

која је стално била уз мене, и

исто тако наставника музичког

Синишу који ме је подржавао и

охрабривао стали смо раме уз

раме са финалистима. Финале

је одржано 29. марта и ја сам

освојила друго место. Веома ми

је драго што сам била члан овог

тамичења и што ми је помогло

да верујем у друге, али што је

најважније да верујем у себе.

Вања Богдановић VII1

МИЧ—————————————3—————————————МИЧ

ШКОЛСКЕ УНИФОРМЕ – ЗА И ПРОТИВ

Иако одело не чини човека, ипак говори нешто о

њему. Приликом доласка у школу ђаци су дужни да

поштују одређене норме и правила облачења. Бити у

тренду и опонашати облачење естрадних звезда и

манекенки постало је веома популарно међу

основцима. У школи можемо видети пуно особа у

“swag“ стилу, које носе фармерке са ниским струком ,

необичне дуксеве и качкете. Поред “swag“а ту су и

панк, рок стилови облачења који прате своје трендове.

Начин облачења је често извор сукоба у школи.

Нажалост, постоје деца која склапају пријатељства са

особама искључиво зато што су оне богате. Са друге

стране, нека деца се друже са неким због његових

особина, јер је новац пролазна ствар. Ви ћете

проводити време са особом, а не са његовим

маркираним патикама. Школске униформе се враћају

у све више школа у Србији, јер се испод униформе не

види ко је богат а ко сиромашан. Униформе су сјајна

ствар јер укидају социјалне разлике и стварају осећај

припадности истој групи. Надамо се да ће наша

школа бити једна од школа у којој ће бити уведене

униформе и тако смањити социјалну дискриминацију.

Тамара Мелентијевић и Невена Дапчевић V5

МИЧ—————————————4—————————————МИЧ

ВОДА И ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

Поводом 22. марта, Светског дана воде, Јавно комунално предузеће

“Букуља” расписало је литерарни и ликовни конкурс “Вода и одрживи

развој”. Наши ученици су учествовали и освојили лепе награде. Ово су

награђени радови.

ВОДА И НАША БУДУЋНОСТ

Будућност је светла,

јер вода постоји,

она није као колач

који нас гоји.

Вода је питка,

некад помислим,

да је свака девојчица

од ње витка.

Истина је, кад се родимо,

прво млеко пијемо

али вода здравље носи,

и тиме треба да се поноси.

Дуња Тадић V1 - 2. награда

МИЧ—————————————5—————————————МИЧ

Јанко Загорац I3

2. награда

Анђела Еровић VI4

1. награда

Милица КујунџићVIII2

2. награда

МИЧ—————————————6—————————————МИЧ

УМЕТНОСТ ЖИВИ СА ВРЕМЕНОМ У КОМЕ НАСТАЈЕ

Надежда Петровић рођена је у Чачку 12. октобра 1873, а умрла 3. априла 1915. године

у Ваљеву. Њена породица била је наклоњена уметности. Надежда Петровић је свакако

најзначајнији српски сликар почетком 20. века, али јој критичари нису били

наклоњени,јер је она била пионир експресионизма,импресионизма, симболизма и

фовизма, сликарским правцима који још нису били прихваћени међу српским

уметницима тога времена. Надежда Петровић је почетком 20. века боравила у

Аранђеловцу. Њена породица је озидала кућу у варошком делу Буковика, у непосредној

близини хотела „ Старо здање“ и Буковичке киселе воде (сада је то у саставу

Аранђеловцу). Намера им је била да новоизграђеној вили дају име „ Вила Надежда “ али

се и до данашњег дана сачувао назив „Вила Милетић“. Аранђеловац се на достојан

начин одужио Надежди, поклонио је мермерни споменик граду Београду, у знак сећања

на своуј некадашњу суграђанку. Широм Србије се сваке године 3. априла одржава

манифестација Сећање на Надежду Петровић.

То је био и повод отварања изложбе ученичких радова у малој галерији у

Аранђеловцу. Учествовале су основне школе: ОШ,,Милан Илић Чича“, ОШ,, Светолик

Ранковић“, ОШ,,Свети Сава“, ОШ ,, Илија Гарашанин“, ОШ ,,Милош Обреновић“.

Укупно је изложено 80 ученичких радова . Из наше школе изложени су радови ученика :

Јана Јанковић 5/1, Андријана Ђорђевић 5/1, Сара Влајић 5/3, Михаило

Мркоња 5/4, Урош Марковић 5/4, Лука Пантић 5/4, Ана Билбија 5/5, Сања

Бошковић 5/5, Љубица Ћировић 5/3,

Теодора Поповић 6/3, Мина Јовановић

6/3, Јана Радојичић 6/3, Александра

Алавања 6/3, Огњен Плећевић 6/4,

Милена Тасић 6/4, Катарина

Станојевић 6/4, Исидора Ристивојевић

6/5, Ива Вучковић 6/5, Јована Тодоров

7/2, Верица Вујошевић 7/2, Дарија

Дабић 7/2, Александра Вуковић 7/3,

Кристина Дамњановић 7/3, Вељко

Поповић 8/1, Јована Радоичић 8/4,

Милица Мартић 8/2, Стефан

Радивојевић 8/4.

МИЧ—————————————7—————————————МИЧ

МИЧ—————————————8—————————————МИЧ

НАШИ ТРЕЋАЦИ КРЕАТИВЦИ

Ликовни и литерарни радови ученика 3.

разреда

МОЈА ШКОЛА

Моја школа се зове „Милан Илић Чича“ Она је веома велика и лепа.

Ја волим да идем у школу, да се играм са другарима и да стичем нова

знања. Што више знања стичеш,

то си богатији. Зато треба да се

трудимо да би нам било лакше. У

школу се не иде само да би се

учило и писало, него и због

забаве. Да нема школе, нама би

сигурно било досадно, јер у

школи имамо и више пријатења.

У мом одељењу има пуно

ученика који су баш добри

пријатељи. Зато ја волим моју

школу.

Милица Вуксан III1

Мина Деспотовић III1

МИЧ—————————————9—————————————МИЧ

ЛОШ ФРИЗЕР

Као и свако дете, после туширања увек осушим косу. Овог пута није

све ишло по плану.

Док сам је сушила, шишке сам увртала у чешаљ. Мислила сам да ћу

направити дивну фризуру. Грдно сам се преварила! Умрсила сам косу и

нисам могла да скинем чешаљ. Покушавала сам да одмрсим. Одустала

сам и позвала родитеље. Ни тата ни мама нису нигде догурали. Тата је

отишао у кола да узме кљешта. Много сам се уплашила да ће ме

шишати. Отац је ломио чешаљ. Све је кренуло набоље. Скинули смо

чешаљ и размрсили косу.

Пао ми је камен са срца. После свега, дуго смо се смејали јер је све

добро прошло.

Теодора Белошевац III5

ДА ИМАМ ЧАРОБНУ МОЋ

Једног сунчаног дана за време летњег распуста мама и ја смо отишли

код ујке. Када смо стигли, мама је ушла у кућу, а ја сам отишао да се

играм са ујкиним псом, која се звала Аска. Из жбуна је искочио мали

човек у плавом оделу са тамноплавом капом. Он ми је скочио на раме и

почео да ми маше испред очију. Када сам хтео да га погледам, одједном је

испарио. Мало касније, мама ме је позвала да идемо кући. Успут смо

срели једног дечака којег је напало велико куче. Ја сам пришао псу,

погледао сам га, пас је престао да лаје и сео ми поред ногу. Ја сам га

помиловао по глави. Мама се много уплашила да ме он не уједе. Дечак је

срећно отишао кући.

У том тренутку био сам много срећан. Схватио сам да ми је човечуљак

дао моћ да укротим непознатог пса. Помогао сам и дечаку и псу.

Иван Јовановић III2

МИЧ————————————–--10—–———————————МИЧ

ПРОЛЕЋЕ

Пролази хладна зима, зраци сунца су све јачи, стигло нам је

пролеће.

Пролеће је моје најдраже годишње доба зато што обожавам

природу која се буди. Са доласком пролећа ја и моји другари све више

проводимо у парку. Док шетамо парком беремо разно цвеће. Од њега

правимо ланчиће и наруквице. Појавили су се и први врапчићи.

Почели су да се појављују

први листови на дрвећу.

Мирис природе и цвећа је

свуда око нас.

Пролеће је решило да

природи скроји ново одело,

полако завршава своје

предивне креације и зато га

ја волим.

Анастасија Смиљанић III2

ЈЕДАН ДАН У ПРИРОДИ

Пролеће је дошло у наш град, а сунце је обасјало све око нас.

Оно нас својим топлим зрацима просто позива у парк да се играмо.

Тада је чути опојну песму птица била права милина. Дрвеће је олистало,

цвеће се расцветало, а трешње ће ускоро да се зарумене. Топао поветарац

буди успаване животиње из дубоког сна. Деца су срећна и играју се без

престанка. Људи радосно шетају парком и диве се природи у пролеће.

Волим пролеће зато што могу да се играм колико хоћу.

Никола Нововић III5

Петар Каралић III3

МИЧ———————————–--—11———–—————————МИЧ

ПРОЛЕЋНА ХАРМОНИЈА

Пут се више не бели,

Јер нам стижу дани

Све више врели.

Птичице мале

На дрвеће слећу

И сунце се смеши пролећу.

Шарени лептирићи

И пчелице мале

Доносе срећу

Нашем пролећу.

Зраци сунца

Дају велики сјај

И овај свет постаје рај!

Василије Пантелић III4

Нина Катић III2

Ђурђина Радоичић

Јулија Тодоровић

Селена Спиридонов

III4

МИЧ—————————————12————————————МИЧ

Моја мама је дивна,

Увек се смеши.

Очи јој се сјаје

Ко звезде на небу.

Она спрема кућу, ручак.

Кућа чиста,

Кућа блиста,

А њене очи сјаје.

Моја мама сјајна,

Ко принцеза бајна.

Она воли мене,

А ја њу највише.

Под њен кишобран стајем

Када лију кише

Моја мама увек је ту,

У добру и у злу.

Ирена Никитовић III4

Ђорђе Недељковић III1

Лара Никић III3

Иконија Дапчевић III1

МИЧ—————————————13————————————МИЧ

ДРУГАРИ ИЗ КОМШИЛУКА И ЈА

Једног дана изашла сам напоље да се играм. Позвала сам своје другаре из

комшилука. Играли смо се разних игара. Желела сам да се играмо жмурке.

Нико није хтео. Наљутила сам се и отишла у кућу. Сви су ме звали да

изађем. Нисам хтела. После извесног времена сам изашла напоље. Они су

ме питали да се играм жмурке. Пристала сам. Играли смо се дуго, али

морали смо да се разиђемо. Пре одласка пријатеља, питала сам их што нису

хтели да се играју са мном. Рекли су да када падне мрак, боље је играти се

жмурке. Извинила сам се свима.

Научила сам да не могу само ја да одлучујем, већ када је више њих против

нечега, онда морам и ја да се сложим.

Маша Јокић III5

ЈЕДАН ДАН У ПРИРОДИ

На ведром плавом небу Сунце је сада једини господар. Његови топли зраци

нежно милују тек пробуђену природу. Осећа се на сваком кораку да је дошло

пролеће.

Кроз ваздух се шири опојни мирис пролећног цвећа. Све је постало некако

лепше и веселије. Шетајући, осетила сам опојни мирис јоргована. Крошње

дрвећа се полако ките нежним белим цветовима и зеленим листовима. Само

понеко стабло одскаче јер има розе хаљину. Мама ми је објаснила да су то

брескве и кајсије. Ходајући стазом, видела сам тек изниклу младу траву.

Између ње извирују плаве љубичице, жути маслачци и стидљиве беле раде.

Чинило се да сваки тај цветић пева неку лепу песму о пролећу. Свуда се чује

весели цвркут птица, свирка цврчка и зујање пчела.

Када стигне пролеће све се промени. Постаје ведрије и лепше. Због тога

волим пролеће.

Исидора Јеринић III5

МИЧ—————————————14————————————МИЧ

НАВИЈАЧКИ ДОЖИВЉАЈ

Кожа се јежи, хук пролази кроз тело, адреналин расте. Мало је ствари које се

могу поредити са доживљајем са утакмице.

Некоме је нејасна љубав према клубу. Та љубав никада не престаје, без

обзира на успех или неуспех . То је када волиш и навијаш.

Мој први одлазак на утакмицу се десио када сам имао седам година. Са

ујаком , који је љубитељ фудбала и „Партизана“, сам отишао на дерби. Откад

знам за себе, навијам за „Партизан“, али никада нисам осетио ту љубав док

нисам отишао на утакмицу. Хиљаде навијача постану једно, са истим циљем,

да дају подршку и оскажу љубав према свом клубу. И сада, када ово пишем,

осетим узбуђење које осећам док гледам уживо свој омиљени клуб. Утакмица

и резултат нису долазили у питања, јер смо, као и увек, бољи од „Црвене

Звезде“

И даље посећујем утакмице „Партизана“ и сваки пут се најежим кад чујем

„Волим га ко ока два...“

Лука Камаљевић III5

Ђурђина Томић III3

Ђорђе Ђоровић III3

Манојло Балтић III3

МИЧ—————————————15—————————————

ЈА У УЛОЗИ ПУТНИКА

Једног викенда запутила сам се код другарице која живи на планини

Букуљи.

Пошто ништа није указивало на невреме, одлучила сам да идем пешке. Док

сам ишла до ње уживала сам у природи. Зелена трава је била препуна шареног

цвећа. Дрвеће је било веома високо. Изненада, навукоше се тамни облаци.

Почео је да дува јак ветар и да пада киша. Била сам мало уплашена. Одједном,

испред себе сам угледала куцу. Видела сам да има огрлицу и знала сам да је

нечија. Дошла сам до идеје да пратим куцу да видим где ћу да стигнем.

Срећом, нашла је пут до својих власника. То су били неки бака и дека.

Замолила сам их да останем ту док

олуја не прође.

После неког времена олуја је

прошла. Захвалила сам им се и

наставила пут. Када сам стигла код

другарице испричала сам јој шта

сам доживела.

Ања Чолић III2

МОЈ НЕВИДЉИВИ ПРИЈАТЕЉ

Мој невидљиви пријатељ се зове Шаљивко.

Невидљив је, али не и за мене. Живи у мојим играчкама. Кад им се

приближим он ме засмејава. Другарице ми се чуде и питају ме зашто се

смејем. Када радим домаћи задатак и када нешто не знам, питам њега.

Шаљивко ми све објасни. Осим што ме засмејава ја му поверим своје тајне,

зато што никоме не може да каже и ко хоће. Није само због тога, него имам

поверења у њега.

Дружимо се сваког дана и засмејавамо се. Најбољи дани у недељи су ми

субота и недеља зато што могу с Шаљивком да се дружим и шалим.

Анђела Раковић III2

Леа Стевановић III5

МИЧ—————————————16————————————МИЧ