elektronski sistemi za plaćanje na veliko [read-only]

Elektronsko bankarstvo

Elektronski sistemi za plaćanje na veliko


� Pod pojmom elektronske transakcije uglavnom podrazumevamo digitalne elektronske transakcije, dok u suštini elektronske transakcije mogu biti digitalne i analogne.

� Primer analogne transakcije je telegrafski transfer novca, gde je signal elektronski, ali je analogan.

� Prema tome, telegrafski transfer novca je elektronska transakcija analognog tipa.


� Digitalne elektronske transakcije vezane su za pojavu elektronskih digitalnih računara.

� Elektronske transakcije digitalnog tipa podrazumevaju, dakle primenu digitalnih računara.


� Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija sredinom prošlog veka postaje praktično nemoguća, zbog ugroženosti stabilnosti čitavog finansijskog sistema.

� Vlade SAD i Velike Britanije su u ovom cilju preduzele mere za automatizaciju manjih transakcija u bankarstvu.

� Cilj je bio stvaranje jeftinog i pouzdanog elektronskog platnog sistema.


� Na primer Bank of America, sa sedištem u San Francisku, kao najveća banka na svetu, 1950-ih procesuirala je svakodnevno 12 miliona čekova.

� Čekovi nisu imali brojeve, nego samo potpise i njihova obrada je bila veoma teška i dosadna, a greške su bile česte.


� U cilju rešenja ovog problema Banka je unajmila Institut za istraživanje iz Stanforda, koji je predložio numerisanje svakog čeka, što je omogućilo njihovo jednostavno mašinsko sortiranje.


� Automatsko sortiranje i obrada čekova počinje 1959. godine, što je omogućilo obradu 500 računa u minuti, dok je ručno bilo moguće obraditi oko 250 računa na čas.

� Do 1967. godine 95 procenata američkih banaka je prešlo na koršćenje kompjuterske obrade čekova.


� U poslednjih šest decenija, radi opsluživanja rastućih zahteva trgovine, razvijen je čitav niz različitih platnih sistema, kao što su Fedwire i CHIPS u Sjedinjenim Američkim Državama, CHAPS u Velikoj Britaniji, i drugi.


� Radi zadovoljenja sve većih zahteva za međunarodnim obračunom transakcija valutama i vrednosnim papirima u Briselu je, 1973. godine osnovan međunarodni međubankarski telekomunikacioni sistem SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication).


� U većini slučajeva ovi sistemi funkcionišu kao zatvorene privatne mreže, što ima za posledicu njihovu međusobnu nekompatibilnost.

� Posebno je izražena granica između platnih i obračunskih sistema koji se koriste za transfere na veliko i onih koji postoje za obračun plaćanja na malo, naročito kada se radi o plaćanjima između država.


� Sistemi za plaćanje, na osnovu načina saldiranja transakcija mogu da se dele na: �sisteme saldiranja svake

pojedinačne transakcije (Gross Settlement System), gde se svi transferi saldiraju individualno, bez prethodnog poravnanja

� sistemi neto saldiranja (Net Settlement System), koji se zasnivaju na definisanju neto pozicije u određenom trenutku koja se dobija kao razlika sume svih priliva i sume svih odliva sredstava. Nakon utvrđivanja neto pozicije, vrši se transfer samo razlike, u zavisnosti da li se radi o poziciji odobrenja ili zaduženja.

U zavisnosti od vremena kada se vrši saldiranje razlikujemo:

� kontinualno saldiranje, odnosno saldiranje u realnom vremenu nakon svake obavljene transakcije – RTGS sistem (Real Time Gross Settlement System) i

� saldiranje koje se obavlja na kraju svakog radnog dana ili nekoliko puta u toku dana (Designated Time System), pri čemu je moguće saldiranje bez poravnanja ili nakon poravnanja.


� Ovaj drugi sistem je izazivao poteškoće, jer su banke tokom dana upadale u velika prekoračenja, koja se ne kontrolišu, izlažući članove konkretnog sistema riziku.

� Tako na primer, 1974. godine došlo je do bankrota Harstatt banke u Nemačkoj, što je izazvalo domino efekat ugrozivši čitav sistem.


� Rešenje koje dovodi do toga da plaćanja budu u potpunosti izvršena u toku dana, umesto da se vezuju jedno s drugim na kraju dana je obračun u realnom vremenu – RTGS.


� U pogledu vlasništva sistemi mogu biti u privatnom vlasništvu bankarskih asocijacija, klirinških kuća i sl., ili u vlasništvu centralne banke.

� RTGS sistemi su uglavnom u vlasništvu centralne banke, dok su sistemi neto obračuna najčešće u privatnom vlasništvu, pri čemu centralna banka obavlja funkciju saldiranja.

Sistemi međubankarskih komunikacija

� Međubankarske komunikacije obavljaju se putem: �sistema automatskog kliringa, koji

obuhvataju automatske klirinške kuće – ACH (Automated Clearing House) i elektronske klirinške kuće – ECH (Electronic Clearing House)

�swiching centara�SWIFT-a

Automatske klirinške ku će

� Automatske klirinške kuće predstavljaju jednu od prvih formi kompjuterizacije između banaka.

� Pojavile su se krajem 60-ih godina prošlog veka u SAD, Engleskoj, Japanu, i omogućile su brži i efikasniji transfer u odnosu na papirni sistem.


� Nagli rast broja čekova u opticaju pretio je da ugrozi nacionalne finansijske sisteme.

� Finansijske institucije i korporacije želele su da smanje ručnu obradu čekova.

� 1968. godine formirana je radna grupa za unapređenje razmene bez papira – SCOPE (Special Committee on Paperless Entries), u cilju stvaranja jeftinog, pouzdanog elektronskog platnog sistema, koji bi predstavljao alternativu čekovima.


� Prva automatska klirinška banka –ACH počela je sa radom 1972. godine, kao elektronska mreža za obavljanje finansijskih transakcija u SAD.

� ACH procesuira veliki broj kreditnih i debitnih transakcija.


� Prema pravilima i regulativama, ni jedna finansijska institucija ne može da pokrene ACH transakciju bez prethodne autorizacije od strane institucije kod koje primalac ima otvoren račun.

� Transakciju može inicirati kompanija ili fizičko lice, koje prethodno treba da dobije pismenu, verbalnu ili elektronsku autorizaciju od primaoca


� Pismena autorizacija podrazumeva potpisanu formu koja sadrži iznos, datum i eventualno učestalost transakcije.

� Verbalna autorizacija je u vidu audio zapisa, dok veb autorizacija podrazumeva da kupac pročita uslove sporazuma i otkuca ili izabere izjavu kojom prihvata te uslove.


� Kada je dobijena autorizacija pokretač transakciju prosleđuje do polazne depozitne finansijske institucije – ODFI (Originating Depository Financial Institution), koja može biti bilo koja finansijska institucija koja pripada ACH.


� Nakon toga transakcija se šalje do ACH operatora (obično Fed) koji je prosleđuje do depozitne finansijske institucije primaoca – RDFI (Receiving Depository Financial Institution), gde se u zavisnosti od transakcije primaočev račun odobrava ili zadužuje.


� RDFI može da odbije transakciju ili je vrati do ODFI, ako postoji određeni razlog za to.

� Razlozi za odbijanje mogu da budu nedostatak novčanih sredstava na računu, ili indicije da transakcija nije autorizovana.

� Transakcije se obično vraćaju u naredna 24 časa računajući od ponoći onog dana kada je transakcija prispela.


� Najveća automatska klirinška banka je Njujorška automatska klirinška banka – NYACH (New York Automated Clearing House), osnovana 1975. godine, koja obrađuje većinu državnih, i oko 75% od svih komercijalnih transakcija.


� U prvoj fazi prenos informacija vršio se putem magnetnih traka od banaka i krupnih komitenata do centra za automatski kliring, u kojima su se preuzimali podaci pomoću magnetnih čitača.


� Nakon izvršenog obračuna i međusobnih prebijanja, podaci se sortiraju na drugi set traka za svaku pojedinačnu banku.

� Dakle, automatske klirinške kuće su sistemi sa neto obračunom, koje u određenim vremenskim intervalima u toku dana obavljaju multilateralne kompenzacije.

Elektronske klirinške komunikacije

� sistem njujorških banaka (CHIPS –Clearing House Interbank Payment Systems), osnovan 1980.g.

� sistem londonskih banaka (CHAPS –Clearing House Automated Payment Systems), osnovan 1983.g.

Switching centri

� Switching centri su posebni centri sa kojima su banke direktno povezane i posredstvom kojih međusobno komuniciraju.

� To su čvorovi telekomunikacione switching mreže, koji su povezani jedan za drugi ili za uređaj koji se nalazi kod krajnjeg korisnika.

Switching centri

� Međubankarske komunikacije zasnovane na switching centrima neophodne su za funkcionisanje sistema ATM uređaja i funkcionisanje sistema elektronskih plaćanja u maloprodaji (EFT/POS terminali), koji zahtevaju trenutnu autorizaciju svake transakcije.

SWIFT

� SWIFT, tj. udruženje za svetske međubankarske finansijske telekomunikacije, predstavlja sistem odnosno međunarodnu bankarsku mrežu i softver za elektronsku razmenu poruka i obavljanje finansijskih transfera između banaka.

SWIFT

� SWIFT je međunarodno bankarsko udruženje, koje su 1973. godineosnovale 293 banke iz 15 zemalja, s ciljem kreiranja zajedničke svetske mreže za obradu podataka i međusobnu komunikaciju, odnosno obavljanje međunarodnog platnog prometa elektronskim putem.

SWIFT

� Mreža je organizovana kao akcionarsko društvo sa sedištem u Briselu i dva operativna centra u Holandiji i SAD.

� Upravljačko telo SWIFT-a je bord od 25 direktora koji su odgovorni za nadgledanje i upravljanje kompanijom.

� Bord direktora biraju akcionari i njihov mandat iznosi godinu dana, s tim što mogu biti i ponovo izabrani.

SWIFT

� Bord direktora je telo koje ima najviša ovlašćenja, u skladu sa važećim statutom.

� Bord direktora odlučuje o prijemu novih članova, naknadama za učlanjenje i upotrebu, i dr.

SWIFT

� Bord nadgleda izvršne direktore SWIFT-a, koji čine tim stalno zaposlenih ljudi na čijem je čelu glavni izvršni direktor (Cheef Executive Officer).

� Glavnog izvršnog direktora postalja bord direktora, a on imenuje ostale izvršne direktore SWIFT-a.

SWIFT

� Izvršni direktori su odgovori za pripremu konsolidovanog finansijskog izveštaja i drugih informacija koje se prezentuju u godišnjem izveštaju.

SWIFT

� Svaka finansijska institucija dobija svoj kod, poznat kao Bank Identifier Code – BIC ili SWIFT kod.

� Kod ima dužinu od osam karaktera.

SWIFT

� Na primer Deutsche Bank je internacionalna banka sa sedištem u Frankfurtu u Nemačkoj, a njen SWIFT kod je DEUTDEFF pri čemu: �DEUT identifikuje Deutsche Bank,�DE je kod države,�FF je kod za Frankfurt.

SWIFT

� Korišćenjem proširenog koda koji se sastoji od 11 cifara (ukoliko banka ima pridružene filijale, tj. ogranke), omogućava se direktno plaćanje određenoj filijali.

� Na primer, pomoću koda DEUTDEFF500, plaćanje će biti direktno usmereno na filijalu Deutsche banke u Bad Hamburgu.

SWIFT

� Evropske banke za transfer unutar EU, takođe, koriste International Bank Account Number ili IBAN.

� Banke u SAD koriste SWIFT za plaćanja bankama koje se nalaze u inostranstvu, dok za transfere između banaka u SAD koriste Fedwire.

SWIFT

� 1984. godine u udruženje je bilo učlanjeno 1160 banaka iz 52 države.

� Jugoslavija je postala član SWIFT-a 5. juna 1989. godine, i u ovu mrežu se uključuju skoro sve naše poslovne banke.

� Danas više od 8100 finansiskih institucija iz 207 zemalja upotrebaljava SWIFT.

SWIFT

� SWIFT se fokusira na globalni obračun plaćanja na veliko, jer njegova postojeća mreža i struktura provizija nije dovoljno troškovno efikasna za plaćanja na malo.

SWIFT

� Sistem omogućava čuvanje poruka od momenta njihovog slanja narednih 10 dana, što je bitno zbog naknadnih žalbi i reklamacija.

� Udruženje je izgradilo vlastitu telekomunikacionu mrežu na principu komutacije poruka, koja je počela s radom 1975. godine.

� Pre postojanja mreže međunarodni transfer novca obavljao se pretežno ručno slanjem pisama ili teleksa.

SWIFT

� Prvi operativni centri su otvoreni 1976. godine u Belgiji i Holandiji, a 1979. godine otvoren je prvi operativni centar u SAD.

� Osnovne procedure i pravila uspostavljena su 1975. godine, a prva poruka je poslata 1977.

SWIFT

� SWIFT je 1985. godine instalirao satelitski link koji je povezao operativne centre SAD i Evrope, kako bi se podržao porast broja razmenjenih poruka i povisio nivo usluga putem satelitske komunikacije.

� SWIFT je 1987. godine u svoj sistem uključio učesnike iz oblasti hartija od vrednosti i tržišta novca.

SWIFT

� 1996. godine razvija se model STP (straight-through processing) kojim se snižavaju troškovi, upravlja rizikom i poboljšava automatizacija.

� SWIFT 2000. godine najavljuje dva nova servisa koji podržavaju business-to-business elektronske transakcije, odnosno transakcije između poslovnih partnera.

SWIFT

� To su: �servis TrustAct za korporativno

trgovanje preko Interneta, i �servis e-paymentsPlus koji

omogućava kompanijama koje prihvataju plaćanje preko Interneta visoku bezbednost ovog servisa.

SWIFT

� 2001. godine prvi put počinje da funkcioniše SWIFTNet servis za razmenu poruka implementacijom u okviru domaće tržišne infrastrukture i to u okviru RTGSPlus sistema Bundesbanke (Centralne banke Nemačke) i Enquiry Link sistema Bank of England (Centralne banke Engleske).

SWIFT

� SWIFTNet je usavršena platforma za razmenu poruka, zasnovana na IP protokolu.

� Ona pruža niz servisa koji omogućavaju bezbednu komunikaciju poverljivim finansijskim podacima.

� SWIFTNet je potpuno nova tehnologija koja zadovoljava ključne zahteve za interaktivnim prenosom poruka i pretraživanjem podataka u bezbednoj sredini.

SWIFT

� SWIFTNet omogućava finansijskim institucijama pristup različitim sistemima plaćanja, kliringa i poravnanja, raznim klijentima, brokerima, dilerima i drugim korisnicima.

� SWIFTNet sistem koristi sigurne mreže zasnovanje na Internet Protocol-u – SIPN (Secure IP Network).

SWIFT

� SWIFT omogućava razmenu standardizovanih poruka između finansijskih institucija kao što su banake, berze, platni sistemi, clearing sistemi, settlement sistemi, brokeri, dileri itd.

SWIFT

� Sve ove institucije moraju da ispune kriterijume SWIFT-a kako bi se priključili na ovu mrežu.

� Usluge koju im SWIFT pruža omogućavaju korisnicima da povećaju sigurnost plaćanja, snize troškove, automatizuju svoje poslovanje.

SWIFT

� Banka koja vrši plaćanje uz pomoć SWIFT-a šalje nalog drugoj banci, sa kojom ima kontokorektne odnose, da zaduži njen račun a odobri račun korisnika plaćanja za iznos koji je naveden u SWIFT poruci.

� Poruka mora biti napisana prema standardima SWIFT-a što omogućava banci koja je primila poruku njenu automatsku obradu.

SWIFT

� SWIFT je sistem za razmenu poruka u sopstvenoj telekomunikacionoj mreži koja je svetskog formata, pri čemu se primenjuje unificirani jezik komunikacija i postupaka.

SWIFT

� SWIFT obezbeđuje veliku brzinu u prenosu poruka, kontrolu sadržaja i formata poruke, sigurnost i tajnost u prenosu poruka, mogućnost skladištenja poruka određeno vreme, prijem poruka iz drugih mreža i slanje poruka u druge mreže.

SWIFT

� Na ovaj način povećava se efikasnost, ekonomičnost i rentabilnost u obavljanju platnog prometa sa inostranstovom.

� Poruke koje se razmenjuju su standardizovane i svrstane su u nekoliko klasa, prema vrstama posla.

SWIFT

� Postoje striktno definisana pravila i formati za popunjavanje polja u okviru standardizovanih poruka.

� Poruke mogu imati jedan od tri tipa prioriteta: niski, normalni i hitni, za koja su određena sledeća maksimalna vremena isporuke: 8 sati, 10 minuta i jedna minuta.

SWIFT

� Poruke su dostupne u realnom vremenu 2 dana od vremena ulaska u mrežu, na diskovima se pohranjuju još 10 dana, a na trakama 4 meseca.

� Bezbednost sistema se zasniva na kombinaciji hardverskih i softverskih rešenja, a postiže se: merama fizičke zaštite, kontrolom pristupa, šifrovanjem (kriptografija) i numerisanjem redosleda poruka na ulazu i izlazu.

SWIFT

� Svaka finansijska institucija koja se uključi u sistem dobija hardverski uređaj, komunikacioni kontroler sa sistemom za kriptovanje poruka.

� Pored toga, dobija i smart karticu koja služi za autentifikaciju i može se koristiti samo na tom uređaju.

SWIFT

� Na početku svakog radnog dana vrši se bilateralna razmena se ključeva između učesnika koji važe samo za taj dan, što omogućava bezbednu komunikaciju preko SWIFT mreže.

� U svetu postoji velik broj mreža za prenos novca koje koriste sopstvene komunikacione standarde.

SWIFT

� SWIFT omogućava slanje i prijem tzv. kovertnih poruka, tj. poruka unutar kojih je inkorporirana poruka iz nekog drugog standarda.

� Na taj način se uspostavlja veza između različitih mreža za elektronski prenos.

SWIFT

� Korisnik mreže radi preko terminala koji je podržan softverskim paketom koji podržava funkcije i procedure SWIFT-a (korisnički softver).

� S obzirom na precizan format poruka i zajedničke baze podataka (valute, države, šifarnik članica itd.) formiranje poruka je gotovo automatsko.

SWIFT

� Tri operativna centra mreže povezuju i upravljaju regionalnim procesorima.

� U svakoj zemlji čije su banke članice udruženja nalazi se po jedanregionalni procesor (koncentrator), ali ako je gustina prenosa visoka može ih biti i više.

SWIFT

� Takođe, banke zemlje sa malom gustinom prenosa mogu se priključiti preko procesora neke druge zemlje.

� Na regionalne procesore povezuje se oprema banaka članica.

SWIFT

� Poruke mogu da se privremeno pohranjuju u komutacionim centrima i isporučuju primaocima, kada su ih oni spremni prihvatiti.

� Na mrežu se može priključiti: računarska oprema (računara i terminali), spori teleprinteri i teleks mreža.

Osnovne komponente mreže:

� System Control Processor, koji se sastoji od dva operativna centra u Holandiji i Belgiji, i jednog u SAD, pri čemu je uvek aktivan samo jedan od njih. Zadatak SCP-a je da kontrolše operativnost čitavog sistem. Obzirom da je SWIFT noseći svetski sistem za obavljanje platnog prometa sa ogromnim brojem transakcija, stabilnost i pouzdanost rada su osnovni zahtevi koje ovaj sistem mora da ispuni.


� Input/Output Slice Processor, čiji je zadatak da usmerava poruke između operativnih centara i obezbeđuje da poruka prođe predviđeni put i da se sigurno uskladišti unutar sistema, odakle će biti poslata prijemnoj strani.


� Regional Processor, regionalni procesor koji obavlja kontrolu ulaska u SWIFT. On proverava svaku poslanu poruku, pre nego je uputi Slice Processoru.


� SWIFT Access Point, odnosno pristupna lokacija SWIFT-u, je mesto na kom se nalaze telekomunikaciona oprema članica koja obezbeđuje vezu prema regionalnom procesoru. To su mrežni konekcioni čvorovi koji podržavaju portove preko kojih korisnici pristupaju mreži.

SWIFT

� Banka pošiljalac je odgovorna za unošenje podataka u sistem, pravilnost formata, šifriranje, formiranje ulaznog sekvencijalnog broja – ISN (Input Sequence Number) i puštanje poruke.

� Korišćenje prenosa kroz mrežu SWIFT-a počinje sa prijemom poruke u regionalnim procesorima do kojih se prenose lokalnim mrežama od pojedinačnih terminala.

SWIFT

� Poruke se zatim prenose do operativnog centra sa kojim je regionalni procesor povezan.

� Operativni centar proverava ISN format, obavlja arhiviranje poruke i formira izlazni sekvencijalni broj –OSN (Output Sequence Number).

SWIFT

� Ukoliko regionalni procesor za koji je priključen terminal banke primaoca poruke, spada u delokrug rada istog operativnog centra, poruka se direktno iz operativnog centra prenosi u regionalni procesor za koji je povezan terminal banke koja prima poruku.

SWIFT

� U slučaju kada regionalni procesor pošiljaoca i primaoca poruke pripadaju različitom operativnim centrima, poruka se mora prvo preneti iz jednog u drugi operativni centar, a zatim u odgovarajući regionalni procesor.

SWIFT

� Regionalni procesor koji je dobio poruku obavlja dešifrovanje, klasifikaciju i proverava protokol, a zatim prosleđuje poruku do terminala primaoca.

� Banka primalac kontroliše prijem i proverava OSN.

� Banke snose odgovornost za prenos do regionalnog procesora, a od regionalnog procesora počinje odgovornost SWIFT-a.

Sistemi obračuna platnog prometa u SAD

� Fedwire� CHIPS

Fedwire

� Fedwire je razvijena elektronska mreža za prenos transakcija velikih vrednosti i transakcija sa hartijama od vrednosti u vlasništvu Banke Federalnih Rezevi (Federal Reserve Bank).

� Fedwire je prvi automatizovani RTGS sistem u SAD.

� Nakon toga su i mnoge druge zemlje uvele RTGS u svoj sistem plaćanja.

Fedwire

� Osnovna karakteristika sistema Fedwire je trenutna konačna isplata.

� Banka federalnih rezervi garantuje isplatu primajućoj banci i preuzima kreditni rizik ako banka pošiljalac nema dovoljno sredstava.

� Fed ublažava taj rizik odgađanjem izvršenja zahteva za naplatu, koje šalju banke za koje se smatra da spadaju u manje stabilne.

Fedwire

� Banka federalnih rezervi kao centralna banka SAD, ima glavnu ulogu u implementaciji monetarne politike u SAD.

� Ona distribuira papirni i metalni novac, i povlači neodgovarajuće monete iz opticaja, a takođe, predstavlja i važno sredstvo za vremenski kritična plaćanja.

Fedwire

� Banka federalnih rezervi uključuje bord od 12 regionalnih Banaka rezervi, pri čemu svaka regionalna banka radi kao depozitorij za finansijske institucije pod njenom upravom.

� Banka federalnih rezervi omogućava finansijskim institucijama elektronski transfer fondova između više od 9.000 učesnika.

Fedwire

� Ona očekuje od Fedwirea bezbednost, efikasnost i dostupnost sistema plaćanja.

� Fedwire je podržan nacionalnom komunikacionom mrežom.

� Fedwire je zajedno sa CHIPS-om glavna američka mreža za domaća i internacionalna plaćanja velikih vrednosti.

Fedwire

� Banka federalnih rezervi prenosi sredstva putem elektronskih komunikacionih sistema još od 1918. godine, kada je koristila Morzeov kodni sistem za povezivanje dvanaest regionalnih Banaka rezervi, kako bi se izbegao rizik koji postoji prilikom fizičke isporuke novca i zlata.

Fedwire

� Kada je Banka federalnih rezervi prešla sa nedeljnih na dnevna poravnanja, instaliran je vlastiti telegrafski sistem za obradu prenosa sredstava.

Fedwire

� Državni sistem za transfer sredstava i hartija od vrednosti uglavnom se zasnivao na telegrafu sve do početka 1970-ih godina.

� Tada su počele da se koriste nove računarske tehnologije i Fedwire je razvio elektronski sistem za transfer.

Fedwire

� Usluge sistema Fedwire nuđene su sve do 1980. godine komercijalnim bankama članicama Federalnih rezervi bez plaćanja provizije.

� Sada provizije za obavljene transakcije plaćaju i institucije koje šalju novac kao i institucije primaoci.

Fedwire

� Banke rezervi su 1990-tih konsolidovale većinu kompjuterskih operacija i centralizovale određene aplikacije plaćanja.

� Od nedavno su Banke rezervi počele da koriste prednost fleksibilnosti i efikasnosti koje nudi Internet Protocol (IP) i tehnologije distribuirane obrade.

� Banke rezervi koriste ove tehnologije u cilju unapređenja funkcionalnosti i operativne raspoloživosti Fedwirea i usluga Banaka rezervi.

Fedwire

� Fedwire je podržan nacionalnom komunikacionom mrežom.

� Bilo koja institucija koja ima račun kod Banke rezervi može da postane učesnik u transakcijama posredstvom Fedwirea.

Fedwire

� Svi Fedwire transferi se završavaju u istom danu kada su inicirani.

� Transfer se obavlja zaduženjem računa banke pošiljaoca kod Federalnih rezervi i odobrenjem računa banke primaoca kod Federalnih rezervi, a konačan je kada Fed obavesti primajuću ustanovu da je Fedwire odobrio njen račun.

Fedwire

� Ako su banka pošiljalac i banka primalac u različitim oblastima, odnosno imaju račune kod različitih Regionalnih banaka rezervi, banka pošiljalac zadužuje račun pošiljaoca i zahteva da njena Regionalna banka federalnih rezervi pošalje nalog za transfer Banci federalnih rezervi kojoj pripada banka primalac.

Fedwire

� Te dve Banke federalnih rezervi se međusobno poravnavaju preko Fonda za međuoblasno poravnavanje, knjigovodstvenog sistema u kojem se evidentiraju sve transakcije Federalnih rezervi između različitih oblasti.

Fedwire

� Nakon toga, regionalna Banka federalnih rezervi, kojoj pripada banka primalac, obaveštava primaoca da je transfer izvršen i odobrava račun ove banke.

� Kada primi transfer, primalac može istog trenutka da koristi ova sredstva.

Fedwire

� Ako su obe banke u istoj oblasti Federalnih rezervi, transakcija je slična, s tom razlikom što se sva obrada i knjiženje obavlja u jednoj Banci federalnih rezervi.

Fedwire

� Transakcije koje obavlja Fedwire su konačne i neopozive, nakon što su sredstva sa računa pošiljaoca prebačena na račun primaoca.

� Učesnici mogu inicirati transfer sredstava on-line u vidu elektronske poruke ili off-line, preko telefona.

� On-line transakcije ne zahtevaju ručnu intervenciju zaposlenih u Banci rezervi.

Fedwire

� Učesnici koji šalju i primaju mnogo poruka uglavnom se odlučuju za povezivanje preko računarskog interfejsa.

� Ovo uključuje direktnu komunikaciju između dva računara koja omogućava učesnicima da kastomiziraju interne sisteme, obezbeđujući veliku automatizaciju i viši nivo straight-through processinga.

Fedwire

� Nalog za plaćanje mora da zadovolji odgovarajuća sintaksna i bezbednosna pravila.

� Institucija koja šalje nalog za plaćanje Banci rezervi mora da ima dovoljno sredstava na računu, jer će u suprotnom nalog biti odbačen.

Sistemi obračuna platnog prometa u Evropskoj uniji

� TARGET� CHAPS

TARGET

� TARGET (Trans-European Automated Real-time Gross settlement Express Transfer) se sastoji iz 15 nacionalnih sistema koji su međusobno povezani posebnim interlink sistemom, koji povezuje nacionalne RTGS sisteme zemalja članica evropske unije.

� Sistem se zasniva na jakom informacionom sistemu koji omogućava izvršavanje svih transfera sredstava u realnom vremenu.

� Plaćanja preko TARGET sistema se obavljaju u evrima.

� 2002. godine dozvoljen je i pristup u TARGET sistem zemljama koje nisu prihvatile evro kao jedinstvenu valutu (kao npr. Velika Britanija).

� Svaka nacionalna centralna banka vodi račune ostalih centralnih banaka država evropske monetarne unije.

� Ovakvom strukturom omogućeno je da se u sistem uključi oko 30.000 banaka i njihovih filijala.

� TARGET je sistem plaćanja na veliko u Evropskoj uniji koji se bazira na principu RTGS.

� Sistem RTGS izvršava saldiranje svih transakcija na postojećim računima u realnom vremenu.

� TARGET je počeo da funkcioniše 1999. godine i predstavlja sistem plaćanja na veliko u Eurosystem-u.

� Eurosystem ili Evropski sistem centralnih banaka – ESCB (European System of Central Banks) podrazumeva Centralnu evropsku banku (European Central Bank) i nacionalne Centralne banke zemalja članica Evropske unije (National Central Banks) koje su prihvatile evro kao svoju valutu.

� Nastanak TARGET sistema je posledica integracionih procesa.

� Svaka zemlja koja želi da se priključi Evropskoj Uniji mora da uskladi svoj sistem plaćanja.

� Sa razvojem integracionih procesa i informacionih tehnologija očekuje se razvoj TARGET sistema.

TARGET

� Komunikaciona platforma TARGET-a se zasniva na mreži i standardima SWIFT-a.

� Svako plaćanje se izvršava u realnom vremenu (od jedne do druge nacionalne centralne banke za nekoliko sekundi, a od jedne do druge komercijalne banke u proseku za 5 minuta, maksimalno do 30 minuta).

elektronski sistemi za plaćanje na veliko [read-only]

Documents