ELEKTRONSKO BANKARSTVO

Autor: Katarina Zorić

e.mail: katarina.zoric@tfzr.rs

ABSTRACT

Razvoj interneta je imao veliki uticaj na razvoj banaka odnosno na razvoj njihovog poslovanja. Shodno tome,

banke su prilagodile svoje usluge novim potrebama korisnika, i ponudile ih udaljeno preko internet mreže i

mreža banaka i ternimala. Stvaranje elektronskog tržišta, roba i uticaj konkurencije između banaka doveo je vrlo

brzo do toga da danas dotovo da ne postoji banka na tržištu koja svoje usluge ne nudi preko interneta. U ovom

radu predstavljene su osnove elektronskog bankarstva, faze razvoja, distributivne mreže, softverske aplikacije u

upotrebi, uticaj razvoja elektronskog bankarstva na poslovne subjekte, kao i rizici koji prate ovaj tip bankarskog

poslovanja.

Ključne reči: elektronsko bankarstvo, elektronsko poslovanje, informatičke tehnologije

UVOD

Elektronsko bankarstvo je proces koji dozvoljava klijentima da obavljaju poslove elektronskim putem.

Elektronsko bankarstvo može se realizovati putem interneta ili posredstvom drugih specijalizovanih

kompjuterskih mreža koje čak ne moraju biti bazirane na internet tehnologijama, ako klijent ima

otvoren račun sa njegovim informacijama koje su zaštićene lozinkom.

E-bankarstvo takođe olakšava poređenje bankarskih usluga i proizvoda što povećava konkurentnost

između banaka, podstičući banke da prodiru na nova tržišta šireći svoj geografski domašaj. Neki čak

vide elektronsko bankarstvo kao priliku da zemlje sa nerazvijenim finansijskim sistemima preskoče

razvojne etape. Korisnici u takvim zemljama mogu lakše koristiti usluge inostranih banaka i kroz

bežičani komunikacijski sistem, koji se razvija mnogo brže nego tradicionalna „žičana“

komunikacijska mreža.

Istovremeno, e-bankarstvo je osetljivo na rizike, naročito upravljanje, zakonodavstvo, operativnost, i

ugled. To postavlja nove izazove. U odgovoru, mnogi nacionalni regulatori su već modifikovali svoje

propise da bi postigli svoje glavne ciljeve: obezbediti sigurnost i čvrstoću domaćeg bankarskog

sistema, unaprediti tržišne discipline, i zaštititi prava korisnika i javno poverenje u bankarski sistem.

FAZE RAZVOJA ELEKTRONSKOG BANKARSTA

Razvoj elektronskog bankarstva u današnjem smislu reči započeo je krajem šezdesetih i početkom

sedamdesetih godina dvadesetog veka. Tekao je uporedo sa razvojem informaciono-konunikacionih

tehnologija, i to kroz sledeće faze:

1. Faza elektronske tehnologije platnog prometa i transfera novčanih sredstava. O okviru ove faze

ostvaruje se prenos finansiskih transakcija na veliku udaljenost, putem komunikacione mreže u

zemlji i inostranstvu, bez tradicionalnog pripremanja naloga i ostale dokumentacije. Nova

tehnologija imala je prevashodno uticaj na automatizaciju poslovanja u okviru banaka, a time i

povaćanje produktivnosti rada zaposlenih, raznovrsnost i kvalitet usluga, kao i osvajanje novih

tržišta. Informaciono – komunikaciona tehnologija postaje značajan faktor konkurentske

prednosti.

2. Faza direktnog bankarstva i on-line usluga. Razvoj bankarstva u ovoj fazi omogućava dolazak

banke u kuću ili kancelariju klijenta, što znači mogućnost obavljanja bankarsih poslova u

direktnom kontaktu sa bankom, najčešće bez postrednika (bankarskog službenika).

3. Faza presonalizacije usluga. U okviru ove faze prevazilaze se priblemi unifikacije usluga za sve

klijente i počinje kreiranje usluga prema specifičnosti i željama postojećih ili potencijalnih

klijenata. Personalizacija podrazumeva primenu tehnologije u svrhu proaktivnog zahvatanja,

organizovanja i dostavljanja informacija pojedinim klijentima. Mnoga istraživanja1 potvrdila su

da klijenti vole presonalizaciju i prilagođavanje ponude njihovim specifičnim željama, običajima

i očekivanjima, kao i da na takav odnos odgovaraju privrženošću kompaniji kod koje imaju takav

tretman.

4. Faza virtuelnog bankarstva. Ova faza podrazumeva poslovanje preko interneta, odnosno

isključivo preko web mesta kojem se klijenti obraćaju. Razvoj virtuelnog bankarstva uglavnom je

vezan za manje banke, koje žele da ostvare brz razvoj pomoću savremenih tehnologija koje im

pružaju tehnološlu konkurentsnost. Virtuelitacija banaka, pored niza prednosti, danas donosi i

velike rizike u pogledu sigurnosti poslovanja preko interneta.

VRSTE USLUGA ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Usluge u ponudi u okviru elektronskog bankarstva kombinuju u svoju ponude nove, savremene usluge

sa tradicionalnim bankarskim uslugama. Ponude se svrstavaju u sledeće tri kategorije:

1. Informacione usluge – ove usluge se odnose na pružanje informacija korisnicima o ponudama

banke. Ova kategorija usluga ne predstvalja veliki rizik za banku, međutim ipak je potrebno

voditi računa o kontroli informacija koje se elektronskim putem prosleđuju.

2. Komunikacione usluge – ove usluge odnose se na interakciju korisnika sa bankom. Pored

infornisanja o ličnim podacima, izvršenim transakcijama i stanju računa, klijenti ovim putem

mogu ostvariti i izmenu podataka. Kod ovog tipa usluga rizik je dosta veći u odnosu na

informacione usluge. Kontrolu je potrebno usmeriti na sigurnost samog sistema komunikacije,

prava pristupa između aplikacija elektronskog bankarstva i baza podataka koje sadrže lične

podatke o klijentima.

3. Transakcione usluge – u okviru ovog tipa usluga klijentima se pruža mogućnost transakcije sa

finansiskim implikacijama, poput raznih vrsta plaćanja i prenosa novca, trgovanja hartijama od

vrednost i sl. Ova kategorija usluga predstavlja najveći rizik za banku i stoga zahteva

sveobuhvatnu kontrolu sigurnosti mrežne infrastrukture, kontrolu prava pristupa podacima i

identifikaciju klijenata i zaposlenih u banci, kontrolu upravljanja operativnim i sistemskim

zapisima, omogućavanje kontinuiteta poslovanja i sl.

DISTRIBUTIVNE MREŽE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Elektronsko bankarstvo se zasniva na sledećim oblicima distributivinih mreža, namenjenih

informacionoj i poslovnoj komunikaciji klijenata sa bankom: ATM sistemi (bankomati), POS sistemi,

telefonsko bankarstvo, PS bankarstvo, SMS bankarstvo, bankarstvo putem WAP servisa i mobilno

bankarstvo.

ATM sistemi (automated taller machine) - Jedna od najzastupljenijih vrsta tehnologije elektronskog

bankarstva su bankomati. Osnovni cilj uvođenja terminala za komunikaciju između banaka i

komitenata bio je automatizovanje rutinskih i svakodnevnih bankarskih aktivnosti. Samouslužni šalteri

omogućavaju korišćenje šalterskih usluga poput:

deponovanje i podizanje novca,

izdavanje čekovnih knjižica,

naručivanje i primanje izveštaja,

deponovanje i unovčavanje dokumenata plaćanja,

transfer sredstava sa jednog racuna na drugi, i

korišćenje kredita određivanjem limita za prekoračenje.

Nekada su bankomati služili isključivo za rad sa gotovinom, radili su u off-line režimu, i za različite

operacije su postojale različite vrste bankomata. Danas većina bankomata radi u on-line režimu i

transakcije se obavaljaju onda kada i nastaju. Što se tiče vrsti usluga koje pružaju većina bankomata je

univerzalna, tako da je moguće obaviti više operacija na jednom mestu.

1 Vujović S., (2005), elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Čugura print, Beograd, str 75.

POS sistem (point of sale) – aktivira se povlačenjem platne kartice kroz terminal koji očitava

magnetnu traku/čip platne kartice i unošenjem iznos transakcije, pri čemu se na licu mesta online

proverava stanje na računu korisnika. Na isti način se POS terminalu šalje informacija o izvršenoj

transakciji, kako bi se odštampao račun, pružaocu usluge i kupcu. Kod novijih POS-ova zahteva se

unos PIN koda od strane korisnika kartice.

Telefonsko bankarstvo – predstavlja direktno korišćenje bankarskih usluga od kuće. Omogućava

neposredan transfer sredstava, informacija i naloga putem telefonske mreže. Karakteristični oblici

telefonskog bankarstva zastupljeni u današnjem poslovanju su govorni automati i Call centri sa

operaterima. Krajnji cilj ovih sistema je približiti uslugu klijentima i omogućiti im komunikaciju sa

bankom od kuće, bez dodatnih napora u smislu odlaska na šalter banke.

PC bankarstvo – omogućava komunikaciju banke i klijenta, kao i obavljanje transakcija pomoću

specijalizovanih softvera. Svi podaci o izvršenim nalozima se nalaze na personalizovanom računaru na

kome je instaliran softver. Za funkcionisanje PS bankarstva koristi se direktna online komunikaciona

veza između personalnog računara i računarskog centra banke. Ovaj tip bankarstva je najveću primenu

našao kod pravnih lica. Nedostaci on-line bankarstva, poput ograničenja za obavljanje transakcija sa

samo onog računara na kome je instaliran skup softver, potrebno vreme za obuku za rad, kao i

nezaštićenost podataka na hard disku korisnika na napade iz okruženja, okrenuli su veliki broj

korisnika ka Internet bankarstvu.

Internet bankarstvo ili sajber bankarstvo (eng. Cyber Banking) – predstavlja obavljanje bankarskog

poslovanja direktno iz kuće, posredstvom interneta. Za obavljanje bankarskih transakcija u Internet

bankarstvu nije potreban specijalan softver i ne postoje podaci uskladišteni na klijentovom hard disku,

takođe, moramo naglasiti i da je pristup banci i računu moguć sa bilo kog mesta na svetu, pod uslovom

da na tom mestu postoji računar i da je priključen na internet. Banka brine o održavanju sopstvenog

hardverskog i softverskog sistema zaštite. Internet nudi bankama niz mogućnosti. Internet bankarstvo

je najjeftiniji oblik bankarskih usluga, dostupan 24 sata dnevno, praktično bez prostorne ograničenosti.

Glavni ograničavajući faktori, koji uslovljavaju pristanak potrošača na ovu vrstu tehnologije su

sigurnost i privatnost. Sa tehničke tačke gledišta, ovaj problem su neke banke već rešile, ali ostaje

činjenica da je ponašanje potrošača vođeno potrošačkom percepcijom više nego tehničkom

činjenicom. Neprihvatanje da se bankarske transakcije obavljaju preko interneta postoji pre svega iz

straha da ključne finansijske informacije mogu da budu otkrivene.

SMS bankarstvo – odnosi se na mogućnost korišćenja interaktivnih komadni za pristup informacijama

vezanih za aktivnosti na računu kao i drgih usluga banke putem SMS servisa. Servis je pristupačan

svim korisnicima mobilne telefonije.

Bankarstvo putem WAP servisa – Ovaj servis omogućava korisnicima pristup računima i izvšenje

transakcija sa mobilnih telefona. Identifikacija korisnika obavlja se putem identifikacionog broja

korisnika, dok je za autorizaciju transakcije potrebna upotreba WIM kartice ili generatora jednokratnih

lozinki. Servis se može koristiti pomoću mobilnih telefona koji podržavaju WML ili HTML sadržaj.

Mobilno bankarstvo – ovaj vid bankarstva predstavlja najnoviji trend u razvoju elektronskog

bankartsva. Mogućnost mobilnoh telefona da pristupe internetu omogućava korisnicima brz pistup

svojim finansiskim nalozima i izvršenje željene transacije. Fininsiske institucije na ovaj načina imaju

mogućnost da korisnicima ponude bankarske, brokerske i usluge osiguranja putem mobilnih telefona.

Na ovaj način se povećava lojalnost korisnika i produktivnost zaposlenih.

SOFTVERSKE APLIKACIJE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Osnovne odlike softverskih rešenja namenjenih elektronskom bankarstvu moraju biti pouzdanost i

jednostavna implementacija. Ključne komponente softverskog rešenja za podršku elektrnoskom

bankarstvu su:

Core bankarski sistem. Ova softverska rešenja podržavaju izvršavanje osnovnih bankarskih

operacija koje se tiču aktivnosti procesa realizacije. Neke od ovih aktivnosti zahtevaju (fizičko ili

virtuelno) prisustvo klijenta (npr. davanje naloga za bezgotovinski prenos sa računa klijenta,

otkup strane efektive od klijenta, podnošenje zahteva za otvaranje računa), ali se većina poslova u

banci ipak izvršava nezavisno od prisustva klijenata (npr. otvaranje blagajne, prodaja strane

efektive drugoj banci, blokada računa, obračun kamate, formiranje plana otplate kredita i drugo).

Aktivnosti koje su vezane za prisustvo klijenta se obično grupišu u jednu jedinstvenu aplikaciju

koju koriste šalterski radnici, usled čega se ona uobičajeno naziva šalterskom (Front office)

aplikacijom. Aktivnosti koje se odvijaju u tzv. Back office-u se najčešće grupišu u posebne

aplikacije koje predstavljaju module namenjene pojedinim procesima, te tako možemo govoriti o

modulima kartičarstva, unutrašnjeg platnog prometa, trezorskom modulu, modulu namenjenom

kreditima i drugim.

Sistem za podršku platnih kartica. Ovaj sistem pruža punu podršku upravljanju platnim

karticama. Baziran je na pouzdanoj, sigurnoj i efikasnoj operativnoj platformi i lako se može

integrisati sa većinom drugih bankarskih platformi.

Internet bankarstvo. Softverska komponenta koja omogućava daje podršku Home Banking-u

(pristup i pregled računa, izdvajanje izvoda, naručivanje čekova, web kredit, oročavanje sredstava

i slično), plaćanjima putem intereneta i drugim povezanim transakcijama.

Sistemi za komunikaciju. Ovo rešenje omogućava višekanalnu komunikaciju u svakom trenutku i

sa bilo kog uređaja i to brzo, sigurno i jednostavno za korisnike. Ovi kanali obuhvataju na primer

mobilne uređaje, VoIP komunikaciju, elektronsko plaćanje putem interenta i slično.

Sistemi za podršku poslovnoj inteligenciji. Poslovna inteligencija (BI - business intelligence)

označava mogućnost prikupljanja i analize velike količine podataka koji se odnose na korisnike,

banke, tržište, interne procese i poslovno okruženje. Ova rešenja obezbeđuju sveukupne

informacije visokog kvaliteta shodno zahtevima banke, pokrivajući sve poslovne procese banke,

uključujući i upravljanje rizicima, profitabilonošću, imovinom, i odgovornošću.

ELEKTRONSKO BANKARSTVO I POSLOVANJE PREDUZEĆA

Transformacije u funkcionisanju bankarskog sistema neizbežno dovode i do promena u načinu

poslovanja privrednih subjekata. Ove promene donose mnoge pogodnosti i olakšice u poslovanju

zasnovane, pre svega, na elektronskom platnom prometu. Prednosti elektronskog platnog prometa su

sledeće2:

Unos i kontrola podataka platnih naloga prepušta se komitentu. Radi se o hiljadama naloga koje

bi inače morali da unose i kontrolišu zaposleni u banci.

Cena pojedinačne transakcije je 10 do 15 puta niža od cene obrade transakcije na klasičan način

preko šaltera.

Brzo širenje baze komitenata na širem geografskom području, jer komitent može da bira kojoj

banci će poveriti vođenje svog računa – znači i tamo gde banka nema nikakav šalter na području

gde živi i radi komitent.

Smanjenje troškova kroz nepotrebno otvaranje šaltera i zapošljavanje šalterskih radnika.

Povećanje konkurentnosti u odnosu na banke koje ne nude elektronsko bankarstvo znači

povećanje broja komitenata i dobit po osnovu ovog posla.

Smanjivanje redova u bankama, jer banka koja radi na klasičan način i ima veliki broj

komitenata može da očekuje nezadovoljstvo klijenata uzrokovano dugim čekanjem u redovima.

Mogućnost preusmeravanja šalterskih radnika na druge poslove, pre svega bankarske servise i

poslovne savetnike.

RIZICI ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Bezbednost je kritičan faktor u funkcionisanju elektronskog bankarstva. U svom okruženju banka se

susreće sa velikim brojem rizika, stoga je potrebno pratiti ove opasnosti.

Opasnosti za elektronsko bankarstvo koje potiču iz okruženja se presvega ogledaju u:

opasnostima od kompjuterskih krađa,

upada u mrežu,

softverskog piratstva,

raznih vrsta špijunaža,

pranja novca i slično.

2 Ivković M., Đorđević B, Subić Z., Milanov D, (2011), Internet marketing i elektronsko poslovanje, ,

Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin, str 117.

Takođe, imamo i rizike koje nosi inovativni karakter ovog tipa poslovanja, i oni obuhvataju:

neurednost i neusklađenost zakonske regulative,

odbojnost ljudi prema inovacijama, nepoverenje i nezainteresnovanost,

osetljivost tehničke prirode same infrastrukture.

ZAKLJUČAK

Ubrzan tehnološki razvoj promenio je bankarstvo iz korena, javili su se novi proizvodi i usluge, novi

instrumenti, i nove i zahtevi klijenata. Primenom informatičkih tehnologija došlo je do pojave i

razvoja elektronskog bankarstva. Elektronsko bankarstvo predstvalja novi vid racionalizacije

bankarskih potencijala i definiše se kao skup raznovrsnih načina izvođenja finansiskih transakcija

upotrebom informacione i telekomunikacione tehnologije. Razlozi za razvoj ovog vida bankarskog

poslovanja su brojni, a najbitniji među njima jesu ušteda vremena i novca.

LITERATURA

Ivković M., Đorđević B, Subić Z., Milanov D., (2011), Internet marketing i elektronsko poslovanje, , Univerzitet

u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“, Zrenjanin

Končar J., (2003), Elektronska trgovina, Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet, Subotica

Vujović S., (2005), elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Čugura print, Beograd