Emotivna ucena najjača manipulacija

PREMA definiciji manipulacija je model ponašanja u kojem neko koristi međuljudske odnose kako bi prikrio ili dobioodređenu informaciju, odnosno izvrće činjenice ili istinu kako bi osvojio nečiju naklonost ili pribavio korist za sebe.

Manipulatori ostvaruju moć i kontrolu nad osobom koju manipulišu, što samo jača njihovu želju da "drže sve konce u rukama". Iako ovako definisana manipulacija ima negativno značenje, psiholozi tvrde da je koristimo svi, često i nesvesno, da postoji u svakoj vrsti odnosa, i poslovnoj i privatnoj i prijateljskoj. "Uvukla" se u komunikaciju i svakodnevno funkcionisanje, ali sa tom razlikom što "nesvesne" manipulacije ni sam manipulator često nije svestan i iza nje najčešće ne stoje "zle namere".

Posebno dobri manupulatori u tom smislu su najmlađi, vrlo lako ukapiraju šta "prolazi" kod roditelja i tu taktiku koriste uvek kada nešto žele. Ako osete da ste podložni manipulaciji i ako im ona samo jednom "prođe", vrlo brzo postaće "gospodari kuće", tvrde dečji psiholozi. Sredstva manipulacije su brojna. Ponekad njima uspevamo da kod drugih izazovemo osećanja koja će ih navesti da se sami podčine našoj volji. Takva je, na primer, emotivna ucena, jedno od najmoćnijih sredstava manipulacije. Psiholozi je zovu i "reket osećanja" koja manipulatoru pružaju lažni osećaj zaštićenosti.

„"ŠARMANTNI" MANIPULATORI Postoje ljudi koji povremeno koriste manipulaciju kako bi ostvarili svoje ciljeve, ali i oni kojima je ona glavni način funkcionisanja i komunikacije. Vremenom jako dobro razvijaju ovu veštinu i postaju tzv. "šarmantni manipulatori". Zabavni su, slatkorečivi i duhoviti, pa kada ih sretnete vrlo brzo počinjete da mislite kako vam je život bez njih bio potpuno prazan. Njihov psihološki profil izgleda uglavnom ovako - kao deca bili su ili prezaštićeni ili spartanski vaspitavani, što je stvorilo želju da dominiraju, budu voljeni, da sve bude podređeno njihovim željama. Prvi način vaspitanja stvara ličnost koja smatra da je najbolja i da svi treba da joj se dive i popuštaju joj, kako su to činili roditelji. Sa druge strane, previše čvrst vaspitni stil gradi slične ličnosti, koje su, međutim, "gora" varijanta. Istraživanja pokazuju da oni uglavnom odlično funkcionišu u poslovnim odnosima, dok u privatnim bivaju napuštani, jer retko ko može da izdrži njihovu opsesivnu želju za pažnjom i ljubavlju. Ostavljaju ih i ljubavni partneri i prijatelji, jer vremenom njihova želja da dominiraju postane prevelik teret. Inače, stručnjaci tvrde da, iako je ima svuda, manipulacija najslabije deluje u prijateljskim odnosima. Tačnije, tu veštinu najmanje koristimo u odnosu na prijatelje, jer je to posebna vrsta odnosa u kojem ima i emocija i lepih trenutaka, ali je, za razliku od emotivne veze, lišena svakodnevnih problema. “

Naime, emotivna ucena daje nam moć da nad nekim kome je stalo do nas ostvarimo dominaciju, tako što ćemo kod njega pokrenuti emocije. Na praktičnom primeru to može da izgleda ovako - majka manipuliše svojom odraslom ćerkom tako što joj stalno naglašava koliko se žrtvovala za nju kada je bila dete, što kod ćerke izaziva osećaj griže savesti zbog koje toleriše svako majčino ponašanje. Ili, žena koja suzama od svog muškarca uvek "iskamči" ono što želi. Na taj način manipulatori se osećaju zaštićeno, jer emotivnim ucenama uvek postignu ono što žele. One su im odbrambeni mehanizam od suočavanja sa stvarnošću, ali i

dokaz da su voljeni i nekome važni. Emotivne ucene često su i nesvesne, odnosno mnogi ih izazivaju bez jasne želje da ostvare cilj.

Vrlo sličan način manipulacije je i samosažaljenje. Manipulatori često grade sliku o sebi kao o nesrećnoj, jadnoj i napaćenoj osobi koju treba sažaljevati. Bespomoćnost i uloga žrtve izazivaju empatiju, što je "pogodan" teren za manipulaciju. Ko se ne bi sažalio na nesrećno i napaćeno biće koje od nas ne traži ništa drugo do malo ljubavi i razumevanja? Dženet Vulf, specijalista za partnerske odnose, tvrdi da su i lične uvrede izuzetno jako sredstvo manipulacije. U komunikaciji dvoje ljudi koji su u emotivnoj ili prijateljskoj vezi to se svodi na "ti" rečenice kojima optužujemo drugu stranu u raspravama. "Ti si grozna osoba, ne umeš da pokažeš ljubav i zbog tebe se ovako ponašam", ili "ti nisi dobar prijatelj, nikada te nema kada si mi potreban", klasični su primeri ovakve vrste maniuplacije.

Pored vređanja, etiketiranja, laži, pretnje i ucene uobičajeni su načini manipulacije, kao i ismevanje tuđe ličnosti. Ona je vrlo česta u poslovnim odnosima, tvrde stručnjaci, i vrlo uspešno uspostavlja kontrolu nad nekim, jer je nedostatak samopouzdanja najčešća psihološka "boljka" modernog čoveka, pokazuju istraživanja.

Pretnje odbacivanjem su, takođe, vrlo moćno sredstvo manipulacije a psiholozi tvrde da se on najčešće sreće u vaspitanju. Majke su, na primer, sklone da kažu detetu: "ako ne budeš dobar, ja više neću da se igram sa tobom", što iako nije zlonamerno, mališanu šalje potpuno pogrešnu poruku. Vrlo često koristi se i "agresivno zapitkivanje" koje pretpostavlja da na svaki odgovor sledi novo pitanje "zašto". Na taj način uništava se autoritet sagovornika i argumenti preobličavaju u formu koja odgovara manipulatoru. Manipulacija, međutim, može biti upakovana i u "lepe reči" i nasmejano lice. Naime, laskanje i ulagivanje odlično manipulišu drugima, možda čak i bolje nego uvreda. Iako stvaraju suprotne efekte, u prvom slučaju manjak samopouzdanja i sumnju u sopstvene vrednosti, u drugom precenjivanje sposobnosti i jačanje narcisoidnih osećanja, oba načina izuzetno su moćna. Izazivanjem intenzivnih osećanja komplimentima i prenaglašenim izlivima ljubavi stvara se nerealan osećaj pripadnosti i bliskosti. A mnogima to jako nedostaje.

Da li postoje karakteristike ličnosti koje "garantuju" manipulatorsku ličnost? - Najčešće se manipulacijom koriste ljudi koji imaju nisko samopouzdanje, koji su "bazično nezadovoljni", pate od osećaja krivice, kompleksa, žele da sakriju strah ili nesigurnost. Sebe uglavnom negativno vrednuju, a manipulaciju koriste da bi se predstavili boljim nego što jesu. Iako se osećaju loše i znaju da manipulacija nije dobro rešenje, oni je i dalje sprovode jer nemaju snage da se na drugačiji način bore sa problemima. Ali, jako je važno naglasiti da manipulacija ima različite kontekste, iako je u suštini negativna. Nesvesne i "bezazlene" manipulacije pravi svako od nas, svakoga dana. One ponekad mogu biti jako korisne, naročito u ljubavnim odnosima. Zamislite, na primer, da dvoje ljudi koji se vole pričaju jedno drugom i najskrivenije želje, fantazije, opažanja. To, jednostavno, ne bi bilo dobro. Iskrenost jeste vrlina, ali ne znači da uvek treba govoriti sve što mislite. Poneko prećutkivanje neke nebitne stvari ili događaja vezu može da spase i učvrsti. Važno je pronaći sredinu, ne ulaziti na teren "štetnih", odnosno svesnih manipulacija, koje imaju skriven cilj. One

bezazlene poboljšavaju kvalitet i veze i života, poneka tajna je neophodna, mora da postoji. Nemojte pogrešno shvatiti da treba lagati. Bezazlene manipulacije samo su one koje suštinski ne menjaju odnos, život, ljubav, one ne štete nikome i ne ugrožavaju nijednog od partnera.

Ko je podložniji manipulaciji i zašto? - Da li je neko podložan ili ne zavisi od mnogo stvari, vaspitanja, iskustva, karakteristika ličnosti... Kada je reč o ljubavnim odnosima, muškarci su podložniji, ali samo zbog toga što oni uglavnom imaju drugačiji pogled na ljubav i život. Razlike u strukturi mozga, nivoima hormona i načinu funkcionisanja, muškarce čini lakšima za manipulaciju. Ipak, može ih izmanipulisati samo žena koju vole i kada je on emocionalno inteligentan i svestan svojih kvaliteta, njoj će biti potrebno jako dugo vremena i truda. Zanimljivo je da muškarci i kada shvate da su izmanipulisani često prelaze preko toga jer im na neki način imponuje što se voljena žena trudi oko njih. Sa druge strane, najmanje manipulišu ljudi sigurni u svoje i partnerove emocije i zadovoljni svojim ljubavnim životom.