PETAK, 31. mart 2017, broj 7123, godina XX

cena 40 din, 20 den, 1 KM, 0,7 EUR (CG), 0,7 EUR (SLO), 5 kuna, 1,2 EUR (GR)

www.danas.rs

O gluma~komtalentuNeboj{a Bradi}

Svejedno kakvi su fizi~ki atributi glumca i bez obzira kakve onve{tine ima, postoji stvar koja se zove talenat, koja nijemisteriozna i nemogu}a za definiciju, ve} merljiva ivrednosno raspore|ena kod nekih glumaca u ve}oj meri, uodnosu na one druge.

Poreklo talenta je verovatno za diskusiju. Neki smatraju da jeglumac ro|en sa svojim talentom i da oni koji nisublagoslovljeni ro|enjem ne}e mo}i da nadoknade taj deficit,ma koliko da se trudili. Drugi misle da je talenat formirantokom detinjstva kao odgovor na ohrabrivanja, osporavanjaili vr{nja~ki rivalitet. Ukoliko postoji gluma~ki gen koji jenasle|en od jednog roditelja, bilo bi zanimljivo da se vidikako izgleda ta mala grupa histrionskih }elija koje se bore

kako bi se izrazile u jednom uzorku DNK.

Bez obzira na poreklo talenta, veoma lako je videti da liga neko poseduje, premda nije uvek lako priznati daupravo oni koji imaju najve}i talenat ~esto nemajuatribute koje publika tra`i u svojim herojima iheroinama. Ima glumaca neponovljivog dara koji su ni`i

rastom da bi bili prirodan izbor za Romea, kao {to imaglumica koje izgledaju isuvi{e obi~no, da bi mogle da nose

lik Julije. I to nije u redu. Dobar i hrabar reditelj }e uvek biratitalentovanog glumca. Ali, pravljenje gluma~kih podela

nije uvek pravedno i hrabro, tako da niski, obi~ni idebeli po kratkom postupku dobijaju manje,

svejedno koliko su hrabri u srcu ili obilni u talentu.

Za razliku od ve{tine, koja mo`e biti dosegnuta,razvijena i primenjena, talenat je komponovanod bogatih amalgama prirodnih darova iinstinkata, manje ili vi{e isprepleten saglum~evim vrednostima, usmerenjima,

li~no{}u i sopstvenim imid`om. Tri najva`nijakonstituenta gluma~kog talenta su ma{ta,igranje uloga i posmatranje. Oni su zlato,miris i tamjan gluma~kog posla. Bez njih su

glumci nedaroviti, a gluma oskudna.

Gluma~ke sve~anosti Milivoje @ivanovi} vi{e oddve decenije slave velike gluma~ke talente na

radost odane publike.

RE^ SELEKTORA

Tri najva`nijakonstituentagluma~kogtalenta suma{ta, igranjeuloga iposmatranjeNeboj{a Bradi}

“

IIIp e t a k , 3 1 . m a r t 2 0 1 7 .II XXII gluma~ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}“

TAKMI^ARSKI PROGRAM / Sve predstave po~inju u 20 sati

Uvek ucentru zbivanja

Dragi Ivi}

Nekada Dom omladine i pionira, sada Centar zakulturu Po`arevac ove godine slavi tri i po decenijeod useljenja u novu zgradu. Menjale su seokolnosti, situacija, ljudi, pa ~ak i dr`ave, a na{Dom ostajao je na pravom mestu – u centrukulturnih, dru{tvenih, pa i politi~kih i istorijskihzbivanja. Bio je i ostao jedan od najve}ih kulturnihcentara ne samo na prostoru nekada{njeJugoslavije ve} i mnogo {ire. Sa svojih ~etiri i pohiljade kvadratnih metara korisne povr{ine, sampo sebi nametnuo je veoma visoke standarde uorganizaciji, produkciji i zadovoljavanju svih vrstakulturnih, umetni~kih idru{tvenih potreba.

Kroz Centar zakulturu pro{lo je stotinehiljada posetilaca; nemaprofesionalca koji nijenastupao na nekoj odna{ih scena, a brojamatera niko nikadne}e ni mo}i da utvrdi.Glumci, igra~i folklora,muzi~ari, slikari, rokeri,karikaturisti, pesnici,aforisti, besednici,recitatori... Svi oni suugradili sebe u jednuozbiljnu instituciju kojojniko ni{ta nije poklonio,ve} je morala za svakisvoj pedalj napretka dase izbori. Tehni~ki, to je idanas , zahvaljuju}istalnom, doma}inskomzanavljanju, jedna odnajbolje i najmodernijeopremljenih zgrada tevrste i namene i svojimorganizacionimmodelom predstavlja istinski kulturni centar nesamo ovog grada ve} i {ireg kraja iz koga premanama gravitiraju na razne na~ine stotine hiljadaljudi. Vredi re}i da je to tekovina mnogihgeneracija: lokalna samouprava, kao retko gde uSrbiji u potpunosti podr`ava aktivnosti Centra zakulturu. Zahvaljuju}i takvom odnosu premakulturi, ne samo u na{em gradu, sada imamopravo takmi~enje u festivalima, od Jagodine,preko [apca i Po`arevca, do Zaje~ara, Sterijinogpozorja... u Srbiji se takmi~imo lepotom iumetno{}u. Mo`e se re}i da je, bar kad je kultura upitanju, Srbija velesila u svetskim razmerama.Stoga mo`emo s pravom re}i da je i na{ Centar zakulturu uvek na mestu na kome i treba da bude –u centru zbivanja.

Autor je direktor Centra za kulturu, dipl. producent

Gluma~ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}“,22. put, od 1. do 6. aprila u Po`arevcu

Posve}enobardu srpskogglumi{taGluma~ke sve~anosti u ~ast Milivoja @ivanovi}a, po-~etkom aprila odr`avaju se u Po`arevcu po 22. put.Svetu teatra u Srbiji dobro je poznato da su ti dani uovom gradu potpuno posve}eni glumcima, profesijikojoj je ovaj slavni Po`arevljanin dao mnogo a kojamu se na ovaj na~in dostojno odu`uje.

Organizaciju festivala renomea kakav Dani Milivo-ja @ivanovi}a u`ivaju, ne bi bilo mogu}e bez pomo}ilokalne samouprave. Pored nov~ane pomo}i, Daniposve}eni bardu srpskog glumi{ta, imaju i u pa`nji ko-ju im po`areva~ka gradska Vlada poklanja od osniva-nja festivala do danas.

– Posebna je ~ast biti na ~elu, nekada Op{tine, a da-nas Grada Po`arevca, izme|u ostalog i zbog zadu`e-nja koje imate vezano za na{eg Milivoja. Oprosti}etemi {to ne govorim pun naziv festivala, ali mi Po`are-vljani u svakodnevnom govoru koristimo ba{ ovakavtermin jer imamo potrebu da u svakoj prilici istakne-mo da je on bio ba{ na{ sugra|anin. Naime, ta prijat-na zadu`enja koja }u kao gradona~elnik imati ove go-dine ne ogledaju se samo u ~injenici da }u biti u prili-ci da simboli~no predam klju~eve Po`arevca predsed-

niku stru~nog ̀ irija, ve} i u tome {to }u tih dana u imegrada biti doma}in velikom broju ljubitelja kulture iz~itave Srbije – ka`e gradona~elnik Po`arevca, BaneSpasovi}.

Reklo bi se da Po`arevljani gaje posebno po{tova-nje prema velikom glumcu. ^injenica je i da Po`are-vac pored ovog, ima jo{ dva pozori{na festivala, od ko-jih jo{ jedan nosi njegovo ime.

– To jeste direktna posledica zna~aja koji Milivoje@ivanovi} ima za Po`arevac, ali rekao bih i za Srbiju.Drugi festival je Milivojev {tap i {e{ir, u kome u~estvu-ju takozvana varo{ka pozori{ta iz ~itave Srbije, a po-nosni smo i na festival posve}en jo{ jednom velikanuna{e glume, @ivki Mati}, koja okuplja amatere iz dvaokolna regiona. Da smo ponosni na na{e dramskeumetnike govori i podatak da smo njihove likovepredstavili dramskim prikazom na defileu tokom Lju-bi~evskih konji~kih igara. To je na~in da poka`emo daPo`arevac ima dugu tradiciju vrsnih umetnika iz svihdomena, a naro~ito glume – govori u jednom dahuSpasovi}, koji se jo{ pohvalio i @ankom Stoki}, koja jetako|e iz ovih krajeva.

Oni koji su ve} jednom bili na Gluma~kim sve~ano-stima Milivoje @ivanovi} ve} znaju, a ostalima je jasnoda je po~etkom meseca aprila Po`arevac mesto kojeva`i za centar srpskog teatra.

Selektor Neboj{a Bradi} odabrao je pet vrhunskihpredstava u takmi~arskom delu, a ko }e se ove godi-ne kao dobitnik statuete Milivoje @ivanovi} pridru`itiLjubi Tadi}u, \ur|iji Cveti}, Predragu Ejdusu, MikijuManojlovi}u i ostalima, vide}emo 6. aprila kada }e bi-ti i progla{enje pobednika.

Selektor i `iri(ji)Selektor 22. Gluma~kih sve~anosti Milivoje @ivanovi} je rediteljNeboj{a Bradi}, dok su u stru~nom `iriju prof. dr Milovan Zdrav-kovi} i dramski umetnici Ana Sofrenovi} i Mihajlo Mi{a Janketi}.@iri publike su Margareta Sekulovi}, Goran Seger i Sonja Miri}.

BASNEPredstava za decu u produkciji Ars longa iz Beograda, 1. aprila na Maloj sceni CzK od 12 sati;

FOTOGRAFIJEIzlo`ba Petar Kralj, uloge u pozori{tu i na radiju Muzeja pozori{ne umetnostiSrbije, 1. aprila u Holu CzK od 19.30 sati;

BESEDASvetlana Bojkovi}, 1. aprila u 20 sati;

PROMOCIJANovi broj ~asopisa za pozori{nuumetnost Scena (Sterijino pozorje), 2. aprila od 19 sati;

FILMSKA PROJEKCIJAFilm Vreme Mire Stupice Milana [arca, 4. aprila od 19 sati;

PROMOCIJAKnjiga Tragedija inicijacije ili nepostojani princ Ivana Medenice (FDU i IK Clio Beograd), 5. aprila od 19 sati.

NARODNA DRAMANarodno pozori{te Beograd

Tekst Olga Dimitrijevi}, re`ijaBojana Lazi}, igraju Ana Mandi},Sena \orovi}, Ivan Markovi},Anastasia Mandi}, Slobodan Be{ti},Nela Mihailovi}, Aleksandar \urica iNina Ne{kovi}, Milica Su`njevi} iMina Obradovi}.

IVANOVNarodno pozori{te Beograd

Tekst A. P. ^ehov, re`ija TanjaMandi} Rigonat, igraju NikolajAleksejevi~, Nikola Ristanovski,Nada [argin, Predrag Ejdus, BrankoVidakovi}, Danijela Ugrenovi},Hana Selimovi}, NenadStojmenovi}, Nikola Vujovi}, BrankaPetri}, Vanja Mila~i}, BojanKrivokapi}, Predrag Vasi}, NemanjaKonstantinovi} i Jelena Halupa,muzi~ari Nikola Dragovi}, IvanMirkovi} i Nemanja Bubalo.

AVETIBITEF teatar iz Beograda, Budva gradteatar, MESS iz Sarajeva i Hartefaktfond iz Beograda

Tekst Henrik Ibzen, re`ija AndrejNosov, uloge Mirjana Karanovi},Branko Cveji}, Slobodan Be{ti},Milan Mari} i Marko Grabe` Jovana.

POD @RVNJEMJugoslovensko dramsko pozori{te iz Beograda

Tekst Dragoslav Nenadi},adaptacija i re`ija Egon Savin, igrajuBoris Isakovi}, Anita Man~i}, MarkoJanketi}, Jelena Petrovi}, Amar]orovi}, Bojan Lazarov, Neboj{aMilovanovi}, Vesna Stankovi},Milica Gojkovi}, MiodragDragi~evi}, Nenad Jezdi} i, Neboj{aLjubi{i}.

MRE[]ENJE [ARANAAtelje 212 iz Beograda

Tekst Aleksandar Popovi}, re`ijaMilan Ne{kovi}, igraju SvetozarCvetkovi}, Tihomir Srani}, HristinaPopovi}, Viktor Savi}, NemanjaOliveri}, Ivan Jevtovi}, DubravkaMijatovi}, Nenad Jezdi} i Dragana\uki}

PASIVNO PU[ENJEZvezdara teatar iz Beograda

Tekst Neboj{a Rom~evi}, re`ijaEgon Savin, igraju Aleksandar\urica, Radoslav Milenkovi},Mladen Andrejevi} i Marko Ba}ovi}.

PRATE]I PROGRAM

RE^ DIREKTORACENTAR SRPSKOG TEATRA

Kroz Centar za kulturupro{lo jestotine hiljadaposetilaca;nemaprofesionalcakoji nijenastupao nanekoj od na{ihscena, a brojamatera nikonikad ne}e nimo}i da utvrdi

Dragi Ivi}

“Po`arevac ima dugutradicijuvrsnihumetnika iz svihdomena, a naro~itoglume

Bane Spasovi}

“U ̂ AST

NAGRA\ENIH

2. april

1. april3. april

4. april

5. april

6. april

subota

nedelja

ponedeljak

utorak

sreda

~etvrtak

IV p e t a k , 3 1 . m a r t 2 0 1 7 .

Gluma~ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}“ / Posebno izdanje lista Danas / Urednik Dragan Sto{i}, korektura Ana Ron~evi}, prelom Zoran Spahi}.

XXII gluma~ke sve~anosti „Milivoje @ivanovi}“

N ajte`e je u svome selu vladikabiti – odavno govori mudranarodna poslovica. Gotovo

da nema izuzetaka me|u poznatimli~nostima koji nisu osetili gor~inu overe~enice. ̂ ak je i veliki Mocart sogor~enjem do kraja ̀ ivota govorio orodnom Salcburgu, s prezrenjemizbegavaju}i da ga spominje kao svojerodno mesto. Milivoje se rodio uskladnoj porodici kafed`ije \or|a@ivanovi}a i majke Leposave, ro|ene\ori} iz ~uvene porodice \ori} kojasvoje ku}i{te ima u Smoljincu. Mo`da}e se Smoljin~ani jednog dana setiti daobele`e na neki na~in postojanje oveslavne porodice. Njen brat od strica, drNikola \ori}, filosof i urednik Srbadije,mnogo je uticao na Milivoja svojimkazivanjima prilikom ~estih poseta. Naobli`njoj pijaci smenjivali su se cirkusi iklovnovi i svojim {arenilom veomauticali na nemirni duh de~aka. Vrteli suse ringi{pili, a s njima i ma{ta de~aka.Presudan uticaj bilo je, ipak, gostovanje~uvenog Koste Delinija i trupe koju jeon predvodio – ni{kog putuju}egpozori{ta Sin|eli} godine 1908. Kada jeu hotelu Ksenofon po~ela da se odvijadrama Jovana Draga{evi}a HajdukVeljko, istovremeno se takva dramaodvijala i u du{i malog Milivoja.Kuriozitet predstavlja podatak da jepremijeri te drame prisustvovaoMilutin Petrovi}, ro|eni brat Veljkov.Jo{ je interesantnije i to da se i onpojavljuje u drami. Tako je pravi Milutinmogao da posmatra kako gapredstavljaju na sceni. Posle ljubavi naprvi pogled, izme|u Milivoja i pozori{tavi{e ni{ta nije bilo isto. Prvi filmovi kojisu prikazivani u Ksenofonu jo{ vi{e suuticali na Milivoja, a posebno film

Zemljotres u Mesini s poznatimglumcem Zigomarom.

Odmah po oslobo|enju Skopljanemirni duh ga vodi, ni manje ni vi{e,u Skoplje. To prvo bekstvo trebalo jeda ga odvede u Ameriku. @andarmi suga pravovremeno zaustavili i vratili, none zadugo. U 14. godini javlja se udobrovoljce Sremskog odreda vojvodeIgnjata Kirhnera, pod komandommajora Radojkovi}a. Ovaj put otac gana Adi pronalazi i vra}a, no on ponovokre}e put avanture, ovaj put mnogodu`e. Priklju~uje se {tabu Tre}e armije isti`e do Pe}i. Interesantno je re}i da jetu armiju predvodio Pavle Juri{i}[turm, po kome odnedavno kasarna uPo`arevcu nosi ime. Ovaj put nema koda ga vrati i on prolazi kalvadijupovla~enja i poraza. Prelazi Crnu Goru,Bosnu, a godine 1915. umire mu otac

kao mobilisan vojnik. Vra}a se uPo`arevac i staraju}i se o porodici radikao pru`ni radnik, kantard`ija, kelner,{vercer, {taver ko`a... Prvi maj 1918.predstavlja za njegovu karijeru,kona~no, prelomni trenutak. UKsenofonu recituje pesmu V. Ili}aDobar drug na skupu socijalista Tri{eKaclerovi}a i Rade Vujovi}a. Odlu~ujeda jednom za svagda prekine sasva{tarenjem i kre}e sa grupom LjubeVukomanovi}a neizvesnim putemputuju}ih dru`ina. Imao je ta~no 19godina. Mo`e se re}i da 1921. Milivojekona~no napu{ta Po`arevac, po~inju}i

ponovo sa dna – kao statista, sufler,rekviziter. Od prve kritike RaulaRadovi}a (Milivoje i gluma su dvaantipoda) do medalje Stanislavskogsmestilo se slavno dugoputovanje, kao damu je biografijupisao Molijer, ane on sam.

Milivoje @ivanovi} rano je oti{ao odku}e – sa 14 godina pojavljuje se kaodobrovoljac u Sremskomdobrovolja~kom odredu. Prelomnitrenutak za njegov ̀ ivotni put jegostovanje trupe Koste Delinija. Prvinastup, kao recitator, imao je 1. maja1918. Tada je u po`areva~komKsenofonu Tri{a Kaclerovi} dr`aosocijalisti~ki govor. Milivoje je kazivaoprevedenu pesmu Dobar drug (prevodV. Ili}a). Posle toga nekoliko godina lutas putuju}im dru`inama od nemila donedraga. Prelomni momenat je nastupu trupi Mihajla Mikice Spasi}a. Ukomadu koji je napisan u dokolici(Detto) imali su sre}u da ih pogledaNu{i} i tada njegova karijera kre}estalnom uzbrdicom. Od 1923. do 1928.igra u Srpskom narodnom pozori{tu uNovom Sadu. Od 1928. do 1933. igra u

Narodnom pozori{tu u Skoplju,gde sti~e presudnu slavu. U

nacionalni teatar dolazikao glumac o koga se

otimaju, godine1933. i tamo igra do1947. Te godineprelazi unovoformiranoJugoslovensko

dramsko pozori{te,kao jedan od najve}ih

ovda{njih glumaca, gdeostaje do 1970. godine. Te,

1970. prelazi u Savremenopozori{te (Beogradsko dramsko) i tu igrasamo jednu predstavu.

Ukupno je od 1923. do 1970.odigrao je ne{to vi{e od 360 uloga,neke i u razli~itim postavama. Igrao jeu vi{e od 30 filmova i televizijskihserija, od kojih su neke prikazivane pocelom svetu. Poslednja uloga koju jeodigrao bila je Had`i Zamfir u ZoniZamfirovoj.

Ljubav na prvi pogled MILIVOJE@IVANOVI] IPOZORI[TE

Zvezdani trenuciGodine 1955. nastupa u predstavi Jegor Buli~ov na drugom festivalu Teatra nacija u Parizu.Predsednik festivala, @an @ilijen iz po~asti prema Milivoju dodeljuje mu garderobu SareBernar. Vi{e od 30 puta zavesa je podizana na izazov publike. Nastupala su pozori{ta iz Fin-ske, Engleske, Irske, Belgije, Italije, [vajcarske i Kine. Prvi put Jegor Buli~ov gostuje u SSSRmaja 1956. i to u filijalama MHAT (Moskovski umetni~ki akademski ansambl) u Gorkom, Le-njingradu i Kijevu. Nekoliko godina kasnije JDP nastupa u Sofiji. Kona~no, 1966, na sceniMHAT do`ivljava punu satisfakciju kada za svoju rolu dobija medalju Stanislavskog.

Predstava Jegor Buli~ov premijerno je izvedena u sezoni 1950/51. Igrana je s prekidimasve do ranih 1970-ih – ukupno 181 put.

Uru~ivanje Medalje Stanislavski u Moskvi 1966. godine

@ivanovi} kao Hamlet 1927. godine

MedaljaStanislavski

U predstavi Crveni cvet 1950. godine