Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu. Njena suština je prilagođavanje posla (alata, radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja radnika potrebama posla. Ergonomija je naučna disciplina (nauka o radu) kojoj je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i da pruža podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Ergonomija je u suštini nauka koja se bavi sistemom čovek-mašina kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima da bi upotreba mašine bila efikasnija, bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla, tako da je mašina tastatura računara, obična olovka, ali i lokomitiva, automobil, avion itd. IEA  definicija   ergonomije:  Ergonomija (ili ljudski faktori) je naučna disciplina koja se bavi razumevanjem interakcije između ljudi i drugih elemenata sistema, ali takođe i struka koja primenjuje teoriju, načela, podatke i metode projektovanja u cilju optimizacije dobrobiti čoveka i celokupnih performansi sistema. Podela   ergonomije:   Fizička ergonomija; Kognitivna ergonomija; Organizaciona ergonomijaFizička  ergonomija se bavi ljudskim anatomskim, antropometrijskim, fiziološkim i biomehaničkim karakteristikama koje se odnose na fizičku aktivnost. Kognitivna  ergonomija se bavi mentalnim procesima, kao što su percepcija, pamćenje, rasuđivanje, motorički odgovor, jer oni utiču na interakcije između ljudi i drugih elemenata sistema.Organizaciona  ergonomija se bavi optimizacijom sociotehničkih sistema, uključujući i njihove organizacione strukture, politike i procese. MAJERS, Engleska,1920. – Nacionalni institut za industrijsku psihologijuTANAKA, Japan, 1921.- Institut za proučavanje radaSAD, 1938. – Laboratorija za izučavanje ljudskih faktoraMURRELL (Oxford) 1949. – Društvo za ergonomska istraživanja. LOMOV, SSSR, 1959. - Univerzitetska ergonomska laboratorija Međunarodna ergonomska asocijacija, IEA, 1961.Jugoslovensko društvo za ergonomiju, 1973. Društvo za egonomiju SR Srbije, 1974. SISTEMSKA ERGONOMIJA Nakon pojave sistemskih nauka (kibernetika, opšta teorija sistema...) i u ergonomska istraživanja se uvodi sistemski metodološki postupak, (Singlton i Munipov) koji dovodi do razvoja sistemske/preventivne /projektivne ergonomije. Suština sistemske ergonomije je u primeni sveobuhvatnih znanja o čovekovim mogućnostima i ograničenjima i njihovoj ugradnji u projekat i to još u fazi projektovanja nekog budućeg/novog sistema. Sistemska ergonomija je interdisciplinarna (koristi srodne nauke) i multidisciplinarna (koristi različita naučna područja).KIBERNETIKA:  N. Viner, 1948 - Kibernetika ili upravljanje i komunikacija kod živih bića i mašinaDefinicija kibernetike - Nauka koja se bavi teorijom upravljanja i komunikacija kod živih bića i mašina.Interdisciplinarna nauka koja daje teoretske osnove, metode I tehnike upravljanja svim sistemima kojima čovek upravlja, uključujući samog sebe. Osnovni pojmovi iz upravljanja i regulacije:Upravljanje je postupak kojim se pomoću ulaznih veličina nekog procesa utiče na izlazne veličine u skladu sa poznatim zakonitostima datog procesa. Sistemi   kod   kojih   je  moguće   upravljanje   imaju sledeće elemente:Objekat upravljanja (sistem kojim se upravlja) i Upravljački sistem (sistem koji vrši upravljanje)Razlikuju se 2 tipa upravljanja:   Otvoreni sistem upravljanja i Zatvoreni sistem upravljanja Regulisanje  -   sistemi   kod   kojih   je   je   moguća regulacija   sastoje   se   iz:  Objekta regulisanja i RegulatoraTEORIJA     INFORMACIJA:  Shanon, 1948. – Matematička teorija veze - u radu je data matematička teorija procesa kojima se ljudske poruke prenose na daljinu. Osnovni pojmovi u teoriji informacija su:Količina informacija m = log₂ N (bit) iEntropija - H - mera neodređenosti sistema – srednja vrednost količine informacije potrebne za razjašnjenje stanja sistema OPŠTA   TEORIJA   SISTEMA:  Bertalanfi, 1949. Obezbeđuje zajedničku bazu i konceptualni okvir za istraživanje ponašanja različitih sistema. Podela sistema može se izvršiti prema:Načinu nastanka: prirodni i veštačkiObliku postojanja: realni i apstraktniAktivnosti: statički i dinamičkiPonašanju: deterministički i stohastičkiStabilnosti: stabilni i nestabilniNačinu   organizovanja: samoorganizujući, organizuju se spolja, i spolja i samiPovezanosti   sa   okolinom: samoupravljivi, samoregulacioni, upravljivi i regulacioniERGONOMSKI SISTEMI spadaju u složene sisteme. Oni sadrže 4 komponente:Struktura  sistema sastoji se iz 3 podsistema, podsistem čovek-operator, tehnološki podsistem i podsistem radne i životne sredine. Funkcionisanje sistema sastoji se od potčinjavanja svih pojedinačnih ciljeva opštem cilju funkcionisanja jedinstvenog ES ČMOKooperativnost sistema sastoji se u proučavanju kooperativnih veza, pojava i informacionih tokova u ES ČMO, pošto jedna pojava u bilo kom podsistemu određuje ili uslovljava drugu pojavu u nekom drugom podsistemu. Upravljanje ergonomskim  sistemom  se ostvaruje pomoću automatskog sistema (upravljački organ je mašina), poluautomatskog sistema (upravljački

organ je čovek-mašina) ili neautomatskog sistema (upravljački organ je čovek)Ergonomski sistemi su stabilni, dinamički, stohastički i otvoreni.ERGONOMSKI PRINCIPIRazličiti autori definisali su različite koncepcije i principe. Na pr. Linčenko daje sledeće principe pri ergonomskom projektovanju:Princip odgovornosti - Najvažnije funkcije poveriti čoveku, obzirom na njegovu sposobnost pravilnog reagovanja u havarijskim situacijama, nejasnim situacijama i u situacijama sa nedovoljno informacija.Princip   prioritetnih   mogućnosti   - Odrediti koje aktivnosti bolje obavlja čovek, a koje mašina i tako ih i poveriti.Princip   racionalnog   opterećenja   čoveka   - Usaglasiti količinu predstavljenih informacija sa mogućnostima čoveka za njihov prijem i obradu. Princip   uzajamnog   dopunjavanja   - Omogućiti preraspodelu funkcija između čoveka i tehnike-mašine, bilo da je to u funkciji kvalitetnije kontrole i upravljanja procesom ili u slučaju otkaza jednog od podsistema - čoveka ili mašine. Princip   motivacije - Održati zainteresovanost čoveka za funkcionisanje procesa racionalnom organizacijom radnih zadataka.Princip   tehničke   realizacije - Analiza tehničke determinisanosti mašina.Princip   maksimalizacije   pokazatelja   sistema - Uspostaviti optimalnu efikasnost i funkcionisanje celog sistema, a ne samo njegovih komponenata, koje moraju da budu međusobno kooperativne i podređene osnovnom cilju. Princip  aktivnog operatora - Predvideti aktivnost čoveka-operatora tako da ne dolazi ni do monotonije ni do preopterećenja. Princip   humanizacije   rada   - Projektovati radne zadatke u skladu sa čovekovim fizičkim, psihofizičkim, senzornim, bio-socijalnim karakteristikama i potrebama, a koji će omogućiti bezbednost, komfor, prosperitet i zdravlje PODRUČJA ERGONOMSKIH ISTRAŽIVANJA1.Psihofiziološko   područje - važno za proces upravljačke delatnosti čoveka. Deli se na 2 grupe:Psihološka istraživanja - vizuelni, auditivni, taktilni i motorni procesiFiziološka-anatomska istraživanja - funkcije organa, nervni sistem, energetske sposobnosti, antropometrija i biomehanika. 2. Sistemotehničko područje - ima 8 grupa: Dizajn alfanumeričkih simbola, dizajn grafova, kodiranje informacija, Audio komunikacije, Dijalog čovek-mašina, Programski jezici, Baze podataka, Greške, Displeji i kontrole, Sistemske karakteristike 3.Organizaciono   područje - odnosi se na organizaciju radnog mesta i opreme, unapređenje radnog procesa, produktivnost i kvalitet rada, metode i tehnike rada. Ima 4 grupe:Karakteristike radnog mesta i objekataRadni procesi - organizacija radaEkonomsko i socijalno jedinstvo sistema - produktivnost, kvalitet rada, radno zakonodavstvoMetode i tehnike u ergonomiji - merenja, baze podataka, ergonomske metode 4.Pedagoško   područje - sastoji se od 3 grupe istraživanja:Profesionalna orjentacija; Obuka operatora; Tehnička sredstva za obuku - simulatori, trenažeri.5.Područje zaštite radne i životne sredine - odnosi se na prevenciju, povrede i profesionalna oboljenja i uticaj radne i životne sredine. Ima 2 grupe: Bezbednost i zdravlje; Radna i životna sredina - buka, vibracije, mikroklima i atmosferaVEZA ERGONOMIJE I DRUGIH NAUKASistemske nauke (kibernetika, opšta teorija sistema, teorija informacija, teorija komunikacija)Matematičke nauke (matematička logika, teorija verovatnoće, t. masovnog opsluživanja, t. automatskog upravljanja)Kompjuterske nauke (kom. simulacije, veštačka inteligencija, ekspertski sistemi)Psihosocijalne nauke (psihologija rada, sociologija rada, pedagogija, psihosociologija) Tehnološke nauke (organizacija rada, zaštita radne i životne sredine, ind. inženjerstvo, ind. dizajn)Medicinsko-biološke nauke (medicina rada, ekologija, fiziologija, higijena rada)Fizičko-hemijske nauke (akustika, optika, fizička hemija, mehanika)CILJEVI ERGONOMIJEOsnovni ciljevi ergonomije su ostvarivanje ljudske i tehničko-tehnološke efikasnosti i produktivnosti kroz sveobuhvatnu organizaciju, racionalizaciju i humanizaciju rada. Ciljevi ergonomije se često dele na one koji teže boljitku za pojedince - zaposleni i korisnici i za radne/proizvodne sisteme. Ciljevi nekog proizvodnog sistema za zaposlene su bezbednost, komfor, zdravlje i zadovoljstvo, što dovodi do humanizacije rada. Za korisnika nekog proizvoda najvažnija je pouzdanost i bezbednost proizvoda, tj. kvalitetan proizvod. Za proizvođača je, sa druge strane, najvažnija produktivnost rada koja dovodi do najvećeg profita. ZADACI ERGONOMIJEZadaci ergonomije se mogu podeliti na sistemske, metodske, projektantske i obrazovne. Sistemski zadaci odnose se na primenu sistemskog pristupa u istraživanju sistema Ć-M-O i njegova 3 podsistema u cilju dobijanja rešenja koja će unaprediti radnu sposobnost i zadovoljstvo radom, dovesti do racionalnog projektovanja informaciono-upravljačkih sistema i unapređenja uslova rada, a sve u cilju unapređenja ljudske i tehničko-tehnološke efikasnosti i ergonomičnosti.Metodski zadaci se baziraju na psihološkim i fiziološkim (empirijskim), matematičkim i imitacionim (simulacionim) metodama. Projektantski zadaci  su vezani za: Izučavanje prijema i prerade informacija, procesa pamćenja i mišljenja, opsluživanja mašina i donošenja odluka; Analizu delatnosti operatora - brzina, osetljivost, tačnost, pouzdanost i

efikasnost; Izučavanje funkcionalnih stanja operatora tokom rada - zamor, monotonija, stres, bol; Konstrukciju informaciono-upravljačkih uređaja i projektovanje mikroklime za zadovoljenje principa efikasnosti i ergonomičnosti.Obrazovni   zadaci su različiti, a odnose se na učenje: radi obrazovanja podmladka – edukacija; radi usavršavanja i napredovanja - prekvalifikacije, obrazovanje uz rad ili obrazovanje odraslih u fazi osposobljavanja ljudi i održavanja sredstava rada-logistika; tokom rešavanja nestereotipnog zadatka - prevođenje znanja u veštinu, ekspertna rešenja; radi znanja - ekspertna znanja, prevođenje iskustva u znanje, naučni progresРазматрање људских фактора (један од најважнијих је величина тела и његове мере) представља интегрални део процеса ергономског пројектовањаЕргономско пројектовање подразумева процес обликовања система човек-машина-окружење на основу ергономских принципаПолазну основу у ергономском пројектовању чине ергономски подаци који се према извору могу поделити на: Егзактне; Емпиријске и Изведене податкеПрема узорку са кога су добијени, ергономски подаци могу бити намењени пројектовању за општу, посебну и специјалну популацију Антропометрија је грана антропологије која се бави мерењима људског тела, његових делова и функционалних способностиАнтропометријска мерења се врше стандардним инструментима по утврђеној методологији, што омогућава њихово упоређивањеПостоје   2   типа   антропометријских     мерења према којима се антропометрија дели на:Статичку (структуралну) антропометријуДинамичку (функционалну) антропометријуДве   најпознатије   листе   антропометријских мерења су:Листа СЗО (15 мера)Листа по Греку и Масалију (33 мера)Пре   сваког   мерења   је   неопходно   одредити антропометријске тачке које могу бити:фиксне (локализоване увек на истом делу тела) или виртуалне (мењају положај зависно од положаја тела) Неки од назива антропометријских тачака: VERTEX; TRAGION; AKROMION; ILIOCRISTALE; TROCHANTERION; BASIS Антропометријска разноликост:  Постоје многи фактори који утичу на варијабилност антропометријских података: Пол; Године старости; Етничка припадност; Социоекономски статус; Доба дана; Разлике између полова-диморфизамМушки и женски пол не показује значајније разлике до 14. године животаНакон овог периода настају видљиве разлике у облику тела (ширина кукова, обим груди, обим стомака...) што такође зависи и од од соматотипа особе (мезоморфни, ектоморфни или ендоморфни). У Европи су жене у просеку ниже за око 10 цм од мушкараца. Постоје значајне разлике у количини и расподели поткожне масти. Ергономија мора узимати у обзир разлике у телесној грађи мушкараца и жена, те је увек при пројектовању боље користити антропометријске податке посебно за жене и посебно за мушкарцеЖивотно добаТоком живота се мењају телесне димензије, али и њихов међусобни однос. Развој људског организма је скоковит, нпр. висински скок око пубертета, који може да износи и до 15 цм у једној години. Просечна висина одраслих константно опада након 20-е тј. 30-е год. Живота. Након 40-е године већина људи почиње да се смањује (жене више него мушкарци). Снага мишића, костију и везивног ткива такође опада са годинамаЕтничке-расне разликеРазличите етничке групе имају и различите физичке карактеристике, нпр.: Африканци имају дуже ноге од Европљана; Азијати имају краће екстремитете од западних Европљана; Иако између европске и америчке популације не постоје велике разлике на нивоу средњих вредности, амерички антропометријски подаци се карактеришу већим расипањима-стандардном девијацијом; Постоје знатне разлике и у самој Европи између севера и југа;Разлике током временаПримећено је да се неке антропометријске величине повећавају током временског периода, тј.нове генерације имају нпр. већу висину и дужа стопала од својих родитеља или бака и дека; Антропометријске величине варирају и у зависности од доба дана, највероватније због компресије хрскавичавих дискова кичме услед радних и животних активности; Ујутру је човек веће висине за око 2 цм у односу на вече; После великих физичких напора човек може бити нижи и до 10 цм; Перцентили-центилиНиједна особа није просечна у погледу свих својих телесних димензија тј. ”просечан човек” не постоји. Пројекат базиран на ”просечном човеку” искључио би најмање 50% корисника, што је супротно од циљева ергономије. Потребно је користити распон вредности, те се антропометријски подаци изражавају преко тзв. центилаЦентилом се изражава проценат популације који сигурно има мању вредност антропометријске величине од оне која припада датом центилу. Дакле, 5-ти центил, за нпр. дужину руке, означава да 5 % људи има дужину руке која је иста или мања од вредности која је израчуната за овај центил У пракси се најчешће користе тзв. “центили прага”- 5. и 95. центилПримена антропометријских података

Резултати антропометријских мерења чине полазну основу за ергономско пројектовање најразличитијих предмета, опреме, алата, простора и сл.Које ће се антропометријске величине користити при ергономском пројектовању нпр. радног места зависиће од низа фактора као што су врста рада, врста уређаја, ко и како ће управљати уређајем..Подаци добијени антропометријским мерењима само су један од многих извора информација Зоне  дохвата представљају геометријско место тачака у коме се предмети могу дохватити Максимална  зона дохвата за горње екстремитете ограничена је фронталном равни и покретом рамена и лактаФункционална  зона дохвата -део максималне зоне у коме екстремитети врше природне, физиолошке покретеОптимална   зона дохвата- део функционалне зоне у коме се покрети врше са највећом тачношћу, а најмањим напором и заморомBiomehanika je multidisciplinarna nauka koja koristi zakone fizike i inženjerske koncepte da bi opisala pokrete različitih segmenata tela i sile koje deluju na te segmente tokom normalnih dnevnih aktivnosti.Biomehanika rada se može definisati kao studija fizičke interakcijе čoveka sa alatom, mašinama i materijalima koje koristi, u cilju unapređenja performansi čoveka uz istovremeno smanjenje zamora i rizika od pojave MSP. LOKOMOTORNI APARAT Lokomotorni sistem omogućava kretanje čoveka u prostoru. Elementi ovog sistema su kosti, mišići i zglobovi.Skelet čini više od 200 kostiju, koje se prema građi dele na duge, kratke i pljosnate.Kosti štite organe i sisteme organa unutar ljudskog tela. Tako pršljen štiti kičmenu moždinu, rebra štite pluća, a karlica reproduktivne i abdominalne organe. Kosti takođe igraju važnu ulogu u podupiranju i nošenju težine ljudskog tela. Spoj dve ili više kostiju ostvaruje se putem zglobova.Svi   zglobovi   se   mogu   podeliti   na nepokretne, polupokretne i pokretne zglobove. Pokretni zglobovi (diarthroses s. articulationes synoviales) predstavljaju centre pokreta u aparatu za kretanje. Oni obuhvataju najmanje dva koštana kraja uglavnom dugih kostiju, a njihova uloga je ublažavanje udara i smanjenje trenja koje je u zglobovima pri kretanju neminovno. Kost i zglob formiraju sistem poluge, sa koskom kao polugom i zglobom kao osloncem. Postoji sedam  tipova pokreta  tela koja se mogu desiti u zglobu: -Fleksija (savijanje, smanjenje ugla između delova tela, kao što je, na primer, savijanje lakta) -Ekstenzija (opružanje, ispravljanje, povećanje ugla između delova tela, kao što je, na primer, ispravljanje noge u kolenu) -Abdukcija (odvođenje, pokretanje dela tela od središne linije tela ili od dela tela za koji je vezan, kao što je podizanje ruku nagore) -Adukcija  (privođenje, pokretanje dela tela prema središnjoj liniji tela ili delu tela za koji je vezan, kao što je spuštanje ruku uz telo) -Rotacija (pomeranje dela tela u kružni pokret oko zgloba, kao što je kruženje ruke u ramenom zglobu) -Pronacija (okretanje podlaktice tako da dlan bude okrenut na dole)-Supinacija (okretanje podlaktice tako da dlan bude na gore) Burza je jastuče koje služi kao tampon između kostiju tako da se kosti ne taru jedna o drugu, što sprečava osećaj bola. Ligamenti doprinose stabilizaciji kosti oko zgloba.Postoji  3  tipa mišića i to voljni, nevoljni i srčani mišić. Voljni mišići nazivaju se još i skeletni ili prugasti mišići i služe za povezivanje kostiju. Nevoljni mišići nalaze se u unutrašnjim organima i poznatiji su kao glatki mišići. Mišići se razlikuju međusobno prema obliku. Oblik mišića zavisi od njegove uloge i mesta na kome se nalazi. Najčešći oblik mišića je vretenast. Takođe postoje dvoglavi mišići (biceps), troglavi (triceps) ili četvoroglavi (quadriceps) mišići, kao i mišići lepezastog oblika, oblika pera ili kružnog oblika.Prema   položaju  u   organizmu   mišići   se   mogu podeliti na potkožne, površinske i duboke. Osnovni biomehanički principi1.Ograničene i tačno programirane pokrete bi trebalo zameniti prirodnim i slobodnim pokretima;2.Izbegavati statičko naprezanje mišića;4.Pravolinijske pokrete zameniti kružnim pokretima;5.Za savlađivanje većih otpora koristiti balističke i gravitacione pokrete;6.Omogućiti da laktovi tokom rada budu u neutralnom položaju (nisko i uz telo); 7.Izbegavati pokrete glavom, savijanje trupa, rotacione pokrete trupa i ekstremiteta;8.Izbegavati veća mišićna naprezanja pri istovremenom dejstvu vibracija;9.Za veća mišićna naprezanja koristiti noge umesto ruku;10.Izbegavati istovremeno brze i snažne pokrete;11.Obezbediti dovoljno prostora za radne pokrete.Радно местоСа ергономског аспекта, радно место је основна јединица организационе структуре. Радно место је површина на којој човек врши рад помоћу алата, уређаја или машина.Радно место може бити ручно, механизовано или аутоматизовано, а у погледу локализације може бити стационарно или покретно. Радно место може имати производни, помоћни или услужни карактер. Постоје радна места која захтевају лежећи,  чучећи,  стојећи или седећи радни положај.