estetika od 20 do 23 predavanja

7/22/2019 Estetika Od 20 Do 23 Predavanja

1/17

20Djordano Bruno

Bio je veliki protivnik Aristotela.Ne lino, nego kao predstavnika srednjovekovnogautorite uopte.

Oni koji slepo potuju Aristotelova pravila su majmui, crvi i zveri.Djordano Bruno

Nije imao dlake na jeziku i nije pazio kako se izraava, to je bio i od jednih razloga tosu ga progonili.

Koliko vrsta ljudskih oseanja postoji toliko postoji i vrsta pesnika.Koliko pravihpesnika toliko i rodova poezije.

Djordano Bruno

On je ovek koji unitava rodove u poeziji.Smatra da nikakve etikete ne moete da lepitena to i da je svako umetniko delo posebno.Dakle jedno zaotravanje individualistikogestetskog principa do krajnjih granica.To je, u stvari, Ciceronov stav kada su ga pitali za najboljeg govornika.Pravila u stvari nepostoje.

XVII vek je veliki i znaajan kada je filozofija u pitanju.Posebno kada je teorija saznanjau pitanju, ali XVII vek ne prepoznaje probleme estetike.Nijedan od velikana (Berkli, Lok,Lajbnic, Dekart, Spinoza) se ne bavi estetskim fenomenom uopte, ali je sa druge straneprelomio nain miljenja koji tretira estetski fenomen kao produkt ljudske svesti.

Lepo i dopadanje lepog ne mogu biti predmet nauke.Lepo ne oznaava nita osim naegodnosa prema predmetu.

Dekart1

Stvari same po sebi nisu ni lepe ni rune.Lepota nije osobina predmeta nego reakcijaoveka koji prosmatra. Kada bi bili drugaije sazdani. Rune stvari bi za nas bile lepe, a

lepe rune.Spinoza2

1 (.Renatus des Cartes, .Ren Descartes) , (La geometrie) .

, . (. ) Cogito ergo sum , . , , , .2 (.Baruch de Spinoza), (.Benedictus; 16321677) , . , , , , . . XVII .
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cogito_ergo_sumhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cogito_ergo_sumhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1632http://sr.wikipedia.org/wiki/1677http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/XVII_%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_(%D0%94%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%82)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%B5%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BC%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cogito_ergo_sumhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1632http://sr.wikipedia.org/wiki/1677http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/XVII_%D0%B2%D0%B5%D0%BA


2/17

Ova dve misli su proizile kao odgovori potovaocima Spinozinog i Dekartovog dela.

Euklid koji je rekao sve o krugu nije rekao nita o njegovoj lepoti.Zato? Zato to lepotane pripada krugu.Lepota je ono o emu govorimo kada se krug predstavi ovekovoj

svesti.

Dejvid Hjum3

(znaajno je uticao na Kanta)JOHAN JOAHIM VINKELMAN (1717-1768)

Vinkelman je ovak koji je tvorac ideje stilova u umetnosti.Bio je logistikog pristupastilovima.Princip Rani, Zreli i Kasni je njegova ideja i podraava vitalni principivota.Negde gleda biologistiki stilove u umetnosti.Kao princip detinjstva, princip puneforme i princip blage deklinacije.Svaki period ima ovaj Vinkelmanov princip.I primio sekao nain posmatranja stilova u umetnosti.Verovatno zato to je vitalno poznat. Uimo gakao zvaninog tvorca istorije umetnosti kao nauke.Bio je veoma posveen svome izuavanju.

U XVIII veku desila su se iskopavanja Herkulanuma i Pompeje i Vinkelman je otiao datome prisustvuje.Uloio je ak i svoj novac u iskopavanja. Veliki oboavaoc grkekulture, duhovnosti, likovne umetnosti.Strano je znaajan zbog izuavanja grkeumetnosti i zbog uticaja koji je imao na velike umove tog doba.Nain na koji Kant iHegel misle o umetnosti su toliko intonirane Vinkelmanom.On je nauio Evropu 18. vekada oboava Grku.Kao to je renesansa nauila Evropu tog perioda da oboava Grku.Ubili su ga razbojnici na mestu iskopavanja, jer su hteli da ga opljakaju.

Sutina lepote je duhovna.Duhovni princip je najbitniji za lepotu i lepota se duhom primaVinkelman

On eli da skloni na stranu ulnost i ula.Da je lepota duhovna kategorija je Plotinovateza i to je refleksija neoplatonizma u tom trenutku.Vinkelman istie da je ovekov liknajlepi u prirodi ba zato to je duhom osmiljen.4

Vinkelman tvrdi da je mukarac lepi od ene.On smatra da je ena senzibilnija, ulnija iprivlanija i da po tom kljuu nije lepa.Ba zato to izaziva poudu.Vinkelman smatra da je muki lik plemenitiji, jednostavniji i duhovniji.Nema tolikokrivih linija i ne izaziva poudu.Njegova osnovna teza je da je princip grke duhovnosti plemenita jednostavnost i mirnaveliina.To je sutina antike lepote.On ne voli Barok i grubo kritikuje Berninija5kao oveka koji izaziva lani patos .

3 (.David Hume) (1711 1776) je , . 7. 1711. , 25. 1776. , . , .4 Ta teza je uticala na Hegela koji kae da je ovek najlepe bie prirode i da ne moemo uopte dagovorimo o lepoti ivotinja, ba zato to nisu duhovna bia. I kae da kroz belu kou oveka isijava duh.5 (. Giovanni Lorenzo Bernini) 7. 1598, 28. 1680) , . , . .
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1711http://sr.wikipedia.org/wiki/1776http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%BC%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/1711http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1776http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%8A%D1%83%D1%82%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1598http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1680http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1711http://sr.wikipedia.org/wiki/1776http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%BC%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/1711http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3http://sr.wikipedia.org/wiki/25._%D0%B0%D0%B2%D0%B3%D1%83%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/1776http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BA%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D0%B0%D0%BA_%D0%8A%D1%83%D1%82%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%8F%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/7._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1598http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/28._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1680http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D1%98%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8&action=edit&redlink=1


3/17

Bernini Sveta Tereza

Vinkelman smatra da je nivo prikazivanja ljudskih oseanja, kao to je radio Bernini,neukusna.U umetnosti je on fasciniran grkom i stabilnou.

Vinkelman smatra da su to plemenita jednostavnost i mirna veliina karakteristike grkihremek dela.I po tom kljuu analizira Laokoonovu grupu.

Laokoon i sinovi (Vatikan)

Vinkelman je bio prisutan kada su skulpturu i otkrili.Jedino kada se analizira lik Laokoona nigde nemate nikakvu grimasu.Imate jedanrelativno smiren i stabilan izraz lica, gr tela koje pokuava da prui otpor, ali nikakavslatkasti patos.Laokoon, po Vinkelmanovom miljenju, pati mirno i dostojanstveno.Smatra da je to donekle klju za razumevanje grke likovnosti i tim kolosekomobjanjava ovu skulpturu.Tu njegovu tezu o plemenitoj jednostavnosti i mirnoj veliini jeprivukla GOTFHOLD EFRAIM LESINGA.Koji je sigurno bio najznaajniji nemakiestetiar XVIII veka. Laokoon je knjiga gde on pokuava da obori Vinkelmanovu tezu oda Laokoon uti i da ima smiren izraz lica zato to je sutinski izraz grke duhovnostiplemenita jednostavnost i mirna veliina i to da grci nemaju patos.


4/17

Lesing negira Vinkelmana. I poinje jednom odlinom hermenautikom analizom grkogduha i epohe.Analizira prvo Homera i Ilijadu.Dolazi do zakljuka da u Ilijadi kada je nekijunak povredjen se dere bez problema.Tvrdi da su oni imali prenaglaene emocije za nae pojmove.Lesing misli da su varvarski pojmovi to da se ljudsko dostojanstvo iskazuje utanjem i

trpljenjem bola.Poredjenje Trojanaca i Grka u Ilijadi.Kae isto da u Ilijadi da bi podiglisebe Trojanci kreu da se deru, dok Grci dostojanstveno ute.Vinkelman je ponudio jedan odgovor za Laokoona.Rekao je da je grki duh takav, dokLesing kae da grki duh nije takav, jer Grci plau i urliu kada su emotivno ili fizikipovredjeni i nemaju problem sa iskazivanjem emocija. Lesing daje do znanja da jeproblem u distinkciji izmedju likovnih umetnosti i knjievnosti.Njegova teza je da su razlike likovnosti izazvale to da Laokoon ne pravi grimase i da uti.Lesing se prvo poziva na zakon lepote u grkoj kulturi i na tebanski zakon protivkarikature. Lepota je vrhunski arbitar grke likovne umetnostiAnalizira grke likovne umetnike i pominje izvesnog slikara Timanta koji je bio uven injegovu sliku "rtvovanje Ifigenije"

Umetnik izbegava da pokae vrhunski stupanj strasti, dakle vrhunski bol i daje stupnjevenieg inteziteta i daje sve likove kako pate do odredjenog stepena, a lice Agamemnonazastro je velom.Da ne bi ta grimasa prela u ono to je runo i ostala ovekoveena.

Lesing

Sa druge strane pominje Herkula koji strada u otrovanom odelu6 koji urlie najstranijeod bolova.Lesing i tako dokazuje da je sutinski razlog u razlici izmedju likovnosti iknjievnosti. I stalno poredi kako u knjievnosti urliu, a u likovnost ne.Nikada nemamotaj poslednji stupanj patnje zbog runoe.Takodje analizira tada uvenog slikara Timomaha i njegovu uvenu "Medeju".

Ovde Lesing analizira dve slike koje su postojale u antici.Jednu, za koju tvrdi da je loa, ikoju su Grci doivljavali kao lou, prikazuje Medeju u trenutku kada se obraunavakrvavo sa sopstvenom decom; hvali Timamohavu sliku kao lucidno postavljenukoja dajetaj trenutak njene duevne borbe izmedju ljubomore prema Jansonu i ljubavi prema deci itaj lom u njoj samoj.Prema Lesingovom miljenju umetnik lucidno bei od one runepostavke koju bi morao da nam ponudi da je birao momenat kada ona ubija decu.Lesing jo pominje Timomahovu sliku "Razjareni Ajant7".

6 , . , , . , . , ,

. , . , . , , . , . , . , , , , .7Ajant (grki:, gen. ), takoer poznat i Aias ili Ajaks bio je mitski grki heroj, sinTelamona i Peribeje te kralj Salaminme. Smatra se jednim od najvecih ako ne i najvecim grckim herojem.Igra vanu ulogu u HomerovojIlijadiui Trojanskom ciklusu, seriji epskih pjesama o Trojanskom ratu. Da

bi ga se razlikovalo od Ajanta, sina Oilejevog, naziva se "Telamonijski Ajant," "Veliki Ajant" ili "AjantVeliki".
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B5%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BF%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%85%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BBhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dka_mitologijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Telamon&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Peribeja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Salaminahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Homerhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ilijadahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ilijadahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Trojanski_ciklus&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Epske_pjesme&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Trojanski_rathttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ajant_Mali&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%83%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%B5%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BF%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D1%85%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D1%85%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%BBhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dki_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Gr%C4%8Dka_mitologijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Telamon&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Peribeja&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Salaminahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Homerhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Ilijadahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Trojanski_ciklus&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Epske_pjesme&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Trojanski_rathttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ajant_Mali&action=edit&redlink=1


5/17

Ajant kada se razgnevi potpuno poludi.Padne u afekat i lomi i rui sve pred sobom. Ikasnije mu bude krivo.Lesing hvali Timomahovu sliku gde on ne pokazuje kako on ubijagoveda i jarce, nego kako posle svog tog mahnitanja sedi iznuren i donosi odluku da seubije dok su oko njega posledice njegovog divljeg besa.21.

Za Laokoonovu grupu Lesing zakljuuje da su vajari izabrali momenat u kome panjanije najjaeg inteziteta.Bol jo nema estinu koja unakaava taj izabrani trenutak ulikovnom prikazu i Lesing ga naziva plodnim.Plodni trenutak je onaj prvi do onogkrajnjeg.Lucidan likovni umetnik nee poslednji trenutak patnje koja je unakazila lice, jerto e, po Lesingu, vezati mati krila. I mi nemamo kud dalje. To je povezano sa buduomfilozofijom svesti Kanta.Plodni trenutak8je onaj u kome se vidi ono to se desilo i ono to e se desiti.kolskiprimeri plodnih trenutaka su: Mikelandjelo - "Stvaranje oveka"; Andreo Mantenja - "Sv.Jakova vode na pogubljenje"

Slkar odnosno vajar nema mogunost da radi u vremenu.Njegov medijum je prostor.On

ima prosto i ono to on obradjuje je fiziko telo u prostoru. Lesing

Andreo Mantenja - "Sv. Jakova vode na pogubljenje"

Ono to je plodan trenutak u slikarstvu, u knjievnosti je dinamian opis.Tako ga Lesingzove.

Pisac, za razliku od likovnog umetnika, nema telo u prostoru.On ima vreme i radnju.Lesing

Kako Lesing kae, duhovito, pisac i slikar su kao dva dobra suseda koji imaju dvaodvojena terena.Svako ima svoje imanje i ne treba da prodiru jedan drugome u posed, alimogu da se kreu po rubnim podruijima.Mogu da preuzimaju malo ingerencije9 od onogdrugog.Dakle, plodnim trenutkom slikar preuzima malo ingerencije pisca.Krade malo8 To je Lesingov termin9 ingerencija (nl. ingerentia) - meanje u to, uticanje, vrenje uticaja.


6/17

vremena.Uspeva da se uvue u taj medijum koji mu nije dat.ta je onda dinamianopis.Lesing se tu poziva na Homera i govori o nainu na koji on literarno dobro daje opisAhilovog tita.Gde je dato kako Hefest kuje taj tit i mi vidimo tit u procesu nastajanja itako dobijamo kroz medijum vremena telo u prostoru.Dinamian opis je mogunost da se nacrta telo u prostoru kroz medijum vremena.

Jo jedan primer koji daje Lesing je opet Homer je opis Helene.Vi o njoj samo dobijateinformaciju da ima svetlu kosu i tamne oi. Daje je kroz dinamian opis u sceni kadaHelena izlazi na balkon.Poto Troja gori svi je grde i psuju poto se to dogodilo.Helenaizlazi na balkon pod velom.Skida veo i imate onaj uveni momenat kada trojanski starcigledaju zadivljeno u nju i komentariu:

KOMENTAR (parafraza Ive Draki)Nije udo to su zaratili zbog ovakve eneOna je likom besmrtnim boginjama nalik.

To je po Lesingu pravi nain da se opie lik.Vi imate doivljaj. Ta ena je proputena

kroz radnju.Vi vidite kakav ona utisak ostavlja na ljude i ta se deava oko nje.Imateradnju, a ne pokuaj crtanja10.Kao kontraprimer navodi jednu antiku sliku koja je bila pokuaj ilustracije Ilijade.Kojapokuava likovnim sredstvima da nam da isto to.Helenu pod velom na balkonu i starcekoji gledaju u nju oduevljeno.Lesing kae da imamo jednu potpuno besmislenu sliku, jerslikar ulazi u teren pisca na neadekvatan nain.Na slici se ne vidi Helena, jer je njeno licepod velom, i mi ne vidimo njene crte lica i vidimo gomilu staraca koji poudno pilje uHelenu.Slika je, po Lesingu, odvratna i degutantna.Postlesingovski primer je iz Ane Karenjine kada Ana silazi sa voza ( kada dolazi uMoskvu kod brata). Tu se vidi njeno dejstvo na mamu Vronskog, Vronskog, elezniara,ak je i njen brat oduevljen pojavom te ene.

KONRAD FIDLER23. September1841 - 13. Juni 1895je bio nemaki estetiar koji je bio oslonjen na tradiciju Kantove filozofije. Ali neKantove estetike nego Kantove teorije saznanja.On izlazi iz Kantove prve (Kritika istoguma), a ne iz tree kritike (Kritika moi sudjenja).Uopte itava ta formalistika estetikataj vizibilizam izlazi iz Kanta, ali iz prve kritike.Fidler, kao i Lesing, polazi od osnovne teze da je ljudska svest u procesu spoznajeaktivna.Da dejstvuje i da radi.Da nije u pitanju Tabula rasa11.Da je u pitanju aktivanproces koji se ukljuuje i koji negde taj haos od utisaka koji mu dolazi od spolja sredjuju.Jedan estetizovan proces da naa svest deluje kao princip sredjivanja haosa utisaka kojinas zapljuskuju spolja.To je osnovna Kantova ideja.

Pojmovi su bez opaaja prazni, a opaaji su bez pojmova slepi.Kant

Fidler12 kritikuje dosadanju evropsku kulturu i smatra da je od Sokrata evropska kulturapola ka prejakoj racionalizaciji.Ja lino mislim da su i Nie i Fidler duboko nepravedni

10 Prof Draki kao pokuaj slikanja u knjievnosti navodi romantiare.11 12 Ima slinosti sa Nieom
http://de.wikipedia.org/wiki/23._Septemberhttp://de.wikipedia.org/wiki/1841http://de.wikipedia.org/wiki/13._Junihttp://de.wikipedia.org/wiki/1895http://de.wikipedia.org/wiki/23._Septemberhttp://de.wikipedia.org/wiki/1841http://de.wikipedia.org/wiki/13._Junihttp://de.wikipedia.org/wiki/1895


7/17

prema Sokratu.Sokrat nije ruioc te ravnotee.Ako je neko prototip sklada racinalnog iiracionalnog ili apolonizijskogi dionizijskog to je bio Sokrat, jer on ima svoga demonakoji mu govori ta i kako da radi.Fidler kritikuje evropsku kulturu to je ila u pravcu razvijanja pojma i pojmovnog.Smatra da je itava naa kultura koncipirana na taj nain i itav proces

obrazovanja.kolski sistem u Evropi je koncipiran tako da se veba pojmovna svest.Svuda se vrednost ili intiligencija deteta meri njegovim diskurzivnim sposobnostima(npr. kako radi matematiku).Fidler ne kritikuje to, ali se zalae za opaaj koji treba da

bude ravnopravan sa pojmom po njemu.Fidler razlikuje:

Oset (je pasivna recepcija npr. kada vas neko ubode vi osetite bol) Opaaj (aktivna recepcija) ide principom formiranja Pojam (aktivna recepcija) ide diskurzivnim hodom

kao naine susreta nae svesti sa spoljanjim iskustvom.Fidlerova teza je da su i opaaj i pojam kao aktivne forme ljudske svesti ravnopravni i datreba negovati i opaajnost kao i pojmovno miljenje.

On govori o opaajnom zahvatanju stvarnosti.O opaajnoj spoznaji.Sa jedne straneimamo pojmovnu, ali imamo i opaajnu koju smo zaboravili.Koja je skrajnuta, ali istotako legitimna kao i pojmovna.Fidler isto kae da nas ivot sam tera da zaboravljamo opaajno i da idemo ka pojmu.Daje to hod naeg odrastanja.(Npr. Slubenica u banci Vi ne zastajete na njenoj slici.Nego samo vidite ono to vamtreba.To je ta pragmatina selekcija opaanja.Vidite da li je ona nervozna ili ljubazna.Negledate kakve obrve ima ili da li ima lepe zube.To rade deca.)Opaaj je u potpunosti instrumenatlizovan, to je odlino uoio Fidler.Idemo ili kapragmatinom ili ka pojmu.On govori o pojmovnom zahvatanju iskustva (odnosno pojmovno saznanju) i o

opaajnom zahvatanju iskustva (odnosno opaajnom saznanju).Prvi je kolosek nauke, a drugi umetnosti.Po Fidleru svaki naunik je korak jedan u ovladavanju svetom na saznajni odnosnopojmovni nain, a svaki likovni umetnik je korak jedan napred u ovladavanju svetom naopaajni nain.I jedni i drugi su ravnopravni.Aksioloki ih isto tretira.

Nije priroda potrebna umetniku, umetnik je potreban prirodi.Fidler

Tom svojom reenicom se izjasnio protiv mimezisa.Protiv podraavanja.

I likovni umetni i naunik stvarajui saznaju.Fidler

To je stvaralaka spoznaja.Kantijanski u potpunosti koncipirana.Imamo sukob nae svestisa spoljanou i osvajanje korak po korak, a u tom osvajanju nema kraja.Svaki neki noviumetnik ili naunik skida velove sa prirode koji drugi nisu mogli.

22.VIZIBILISTI


8/17

Vizibilisti su grupa mislioca koji su izali iz estetike Konrada Fidlera.Najznaajniji odnjih je Nemac Hajnrih Velfrin.Hjanrih Velflin se direktno nadovezuje na razumevanjepojma i opaaja kod Konrada Fidlera, ali ono to je interesantno kod njega je to to onistorizuje Fidlerov pojam opaaja.Velfrin je bio uenik sa jedne strane JakobaBurkharta13, a sa druge strane sluao je Vihema Diltaja14 i bio pod uticajem hermenautike.

Njih trojica su zanimljivi, jer su dali jedno novo vidjenje istorije umetnosti.Putem istorijeumetnosti su oni pokuavali ili traili klju da udju u duh epohe.Velflin je takodje bitan zato to je od pojma "barokno" napravio estetiku kategoriju tzveon. Prizmu kroz koju je mogue posmatrati.Posle Velflina vi moete da kaete da jehelenistika skulptura komponovana po baroknim principima.Da idete retroaktivno i datermin barokno primenjujete unazad.Istoriari umetnosti to ne vole i uopte bilo kojanauka koja sebe zove istorijom ne voli ovako petljanje termina.Velflin smatra da postoje dve kljune, kako ih o zove biltformen odnosno nainiopaanja koje se tokom istorije smenjuju.Ulazi u analizu promene ljudskog ukusa.Kakose deava smena ljudskog ukusa?Jedna odgovara amor vakui ili ljubav prema praznom prostoru i horor vakui ili uas od

praznog prostora i to se talasasto smenjuje kroz istoriju ljudske kulture i civilizacije.Dakle dve kljune forme su po Velflinu i on ih prepoznaje i naziva kao klasinu formu ibaroknu formu.Velflin se jako mnogo bavio i dobro se razume u period renesanse i baroka.Ono to njegainteresuje je nain na koji je renesansa iskliznula u barok.I on se bavi onim kljunimestetikim promenama u krilu tih umetnosti..Seate se pominjali smo Kijaro Skuro iLeonardo da Vini.Kada poredite Botielija i da Vinija shvatate da su oni dva sveta.Velflin prati kretanje renesanse od rane preko visoke preko manirizma ka baroku.Smatra da su to dve kljune forma i transponuje ih i na prethodne periode i na budunost.On misli da baronoj formi kroz kulturu odgovaraju u umetnosti epoha helenizma,plamena gotika, sam barok i kasniji impresionizam.Da su to epohe koje se moguposmatrati kroz prizmu baroknog i tumaiti u tom kljuu.Na prelasku renesanse u barok on opaa tedenciju prelaenja linearnog ukusa (kako on tozove) u pikturalniPovrinske vizije u vizije dubine.Poredjenje Botielija i Velaskeza

13 ( 25, 1818, , - 8. 1897, ) , . , . : " , , , , , .... "[2].

" " (1860).14Vilhelm Diltaj (. Wilhelm Dilthey), (roen 19. novembra 1833. a umro 1. oktobra 1911) bio jenemaki filozof, istoriar, sociolog i psiholog. Njegov glavni projekat se sastojao od uspostavljanja uslovaza istorijsko saznanje[1]. Diltaj bi se na prvi pogled mogao smatrati empiristom, ali je preciznije smatrati ganemakim racionalistom, kao kontrast idealizmu koji je vladao u Nemakoj u to vreme. Ono to Diltajsmatra empirijskim, razlikuje se odbritanskog empirizma i pozitivizma u njegovim centralnimepistemolokim i ontolokim pretpostavkama, koje preuzima iz nemake knjievne i filozofske tradicije.Predavao je u Bazelu, Kijevu i Briselu. Bio je priznat u filozofskom svetu jo za ivota. Njegova glavnadela su: Uvod u duhovne nauke i Izgradnja povesnog sveta o duhovnim naukamaIz prakse razliitih tumaenja teorija drugih autora kojim se te teorije ponovo uvode u povest Diltaj jerazvio svoju teoriju o uivljavanju.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1833http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1911http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Sociologijahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Vilhelm_Diltaj#note-Audi-0http://sr.wikipedia.org/wiki/Vilhelm_Diltaj#note-Audi-0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Britanski_empirizam&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/19._%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1833http://sr.wikipedia.org/wiki/1._%D0%BE%D0%BA%D1%82%D0%BE%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/1911http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Sociologijahttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%81%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/Vilhelm_Diltaj#note-Audi-0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B4%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Britanski_empirizam&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BF%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%B5%D0%BB


9/17

Velaskez -Las Meninas Botieli Radjanje Venere

Ono to je jedan od najznaajnijih pojmova Velflinove estetike analize je tzv. prelazakzatvorene forme u otvorenu formu.To mu je moda najbitniji doprinos estetici.Zatvorena forma je ranorenesansna forma i ona je zagrljena konturom.Vi imatemogunost taktilnog doivljaja te figure.Skoro da moete da uzmete makazice i iseetesve Botielijeve slike. Moda ne ba striktno, kao to emo moi Maneovog Frulaa.Vidodirom ruku moete da ocrtate tu figuru.Leonardo da Vini je unitio tu mogunost.Kojije slikar otvorene forme.Po Velflinu ta otvorena forma postaje sustinska forma baroka i

baroknog vidjenja stvari.Moda najslabija estetika kategorija koju pominje Velflin je prelazak, kako on to kae,jasnosti u neodredjenost.Jer jasne ranorenesansne kompozicije prerastaju u neodredjenebarokne.Ono to je kljuno kada je Velflin u pitanju je to da je preuzeo pojam opaaja od KonradaFidlera i istorizovao ga.

Bernard Berenson

Bernard Berenson je vaan kao popularizator estetike iste vizuelnosti.Uasno toga jeuinio da je predstavi narodu, ali je napravio jednu banalizaciju odnosno vezao je

doivljaj forme za fizioloke procese u ljudskom telu.to je bilo veoma popularno.On je vie znaajan kao popularizator estetike iste vizuelnosti nego po dubini estetikeanalize.Njegovo kljuno pitanje je: Zato uivamo u crteu?Po njemu zato to kod nas izaziva oseaj dodira i taktilne senzacije.Budi nas fizioloki nataj nain.Bukvalno smatra da je vezano za organske promene u oveku.Po njemu crte takodje izaziva oseanje dinamike i navodi nas na uee u kretanju.Prostorna kompozicija, po njemu, deluje na vazomotorni sistem, kao i muzika.Izazivabre proticanje krvi i od toga nam je prijatno.


10/17

Boja izaziva neuro-vegetativna, utrobna i termika delovanja.Ako se konsultujete sa lekarima sreete to miljenje da boja izaziva takvo dejstvo naljudski organizam i to je jedan rukavac u koji je uplovila estetika iste vizuelnosti saBerensonom.Negde je doivela banalizaciju, ali i veliku popularnost.

Roger Eliot Fry (14 December 1866 9 September 1934)Roder Fraj razlikuje dva naina opaanja kod oveka :

Opaanje koje je uslovljeno praktinim ivotnim interesima Kontemplativnu estetsku viziju

Roder Fraj misli na svakodnevno opaanje koje nam je orudje u ivotu i on ga nazivautilitarna stenografija.Mi stenografiemo situaciju i prolazimo kroz opaaj tj. koristimoga.Suprotnost utilitarnoj stenografiji stvari je nezainteresovana estetska vizija.To je onajmomenat kada se mi distanciramo od utilitarne stenografije stvari i zastajemo na opaaju.To su po njemu dve percepcije koje karakteriu ljudsku svest.

Ako elite da vrednujete (da idete aksioloki) i jedna i druga imaju svoj kvalitet.

Anri Fosion

Bio je profesor na Sorboni gde je predavao istoriju umetnosti.Napisao je jednu knjigu"ivot formi". Jedan je od retkih savremenih mislioca koji ne navodi svoje teorijskeizvore tj. ne citira nikog i ne otvara vam karte od koga je uio i na ije se filozofskorazmiljanje naslanja.Ipak se veliki uticaj Aristotela u njegovim radovima.Izlazi sa tezom da je za formu strahovito vana materija.Istie vanost materije uumetnosti.Tvrdi da izvan materije ne postoje forme.Smatra da to je tei proces otrzanjaforme od materije (to je tvrdja materija) da je bolje za samu formu.

Lakoa hudi umetniku.Blago onome koji ukraava tvrdi kamenAnri Fosion

To je donekle i Mikelandjelova ideja, jer je on video skulptora kao majstora koji kradeformu od materije.Umetnost po njemu ne odrava samo materija od koje ona tei da se oslobodi ve je ipodrava.Svaku umetnost podrava materija od koje ona tei da se oslobodi.Tvrdi da svaka materija ima neku formu kojoj iznutra tei i stremi.

Materije nose u sebi odredjenu sudbinu ili ako hoete odredjeno formalno strmljenje.

Anri Fosion

Mermer umekava ublaava formu.Kada vajar eli da uradi ekspresionistiku skulpturuon e uvek uzeti drvo.


11/17

Donatelo Marija Magdalena

Potpuno su drugaiji crtei ako su radjeni olovkom, perom, ugljenom itd i dokumentujesve to dobro.Fosion, suprotno Dekartu, definie prostor materijom i tvrdi da vizuelno imamo potpunorazliit doivljaj prostora u mermeru, u drvetu i u drugim materijalima.Istie znaaj tehnike za svaku umetnost i uvodi termin dodira.Kae da je dodir nain nakoji jedna tehnika budi formu iz materije.Na kraju svoje knjige on poredi umetnost sa ivotom i kae da i ivot, kao i umetnostfunkcionie kao stvaraoc razliitih formi.

NIKOLAJ HARTMAN

itava moderna misao od 17 veka do dana dananjeg razmilja o estetskom fenomenukao neto to je subjektivno.Znai antipitagorejski.Fenomenologija15 sa tom idejom da je sutina svakog entiteta nain na koji se on deava usubjektivnoj svesti je imala veliki uticaj na estetiku. Jedan od najznaajnijih savremenihestetiara fenomenoloke orijentacije je Nikolaj Hartman.Savremena filozofija je eseijstika i mi posle Kanta i Hegela nemamo velikogsistematiara u filozofiji.itava savremena filozofija je rascepkana.neki smatraju da je toi njena boljka, a drugi misle da je to njen kvalitet.Jedini koji pliva uz maticu opteg zbivanja je Nikolaj Hartman.On ima grandiozan

filozofski sistem.I gnoseologiju i ontologiju i etiku i estetiku.Svoju estetiku je pisao u Berlinu 1945.U svojoj estetici se pojednako bavi i analizom estetskog akta i analizom estetskogpredmeta.

15 XX . , XVIII , .
http://sr.wikipedia.org/wiki/XX_%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XVIII_%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XX_%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XVIII_%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D0%BB


12/17

On je oborio Hegelovu tezu, na kojoj je insistirao Kroe, da je jedino to je relevantno zaestetiku je umetnost i da je to jedina lepota koju vredi prouavati poto je proizvodljudskog duha, a da prirodno lepo izlazi van okvira interesovanja.

Sve to doivljavamo kao lepo (bilo to ljudski lepo16, bilo to pejza ili priroda) je

relevantno kao estetski fenomen i zanima ljudski duh da proui njegove principe.Nikolaj Hartman (parafrazirala misao prof. Draki)

U percepciji se dopada i doivljavamo kao lepo sve ono to je izraz vitalnosti.17

Hartman

Hartman zapoinje svoju estetiku analizom estetskog akta i daje uveni primer o dvaoveka koji posmatraju jedan isti predeo.Jedan je potencijalni kupac predela, a drugi jenezainteresovani posmatra.Hartman uvodi i kategoriju nezainteresovanosti, koju jeiznedrila britanska estetika XVIII veka i Kant, u savremenu estetiku.Imamo istu isu materijalnu objekat i dva oveka koji, kako on kae, ne vide istu stvar.

Nii opaaj im je jednak, a vii, ono to se saopaa, su razliite stvari.Kupac je koncentrisan na pragmatino i slep je za lepotu pejzaa.Ovaj drugi vidi lepotupejzaa.Hartman polazi od dostignua Getalt18psihologije.Smatralo se do kraja XIX veka da je upercepciji primarna komponenta.Getaltisti izlaze sa tezom da je sutina ljudskeprecepcije kompleksan opaaj i da ja prvo vidim celinu, pa tek kasnije ratlaem ianaliziram.Hartman polazi od toga i govori o fenomenu opaanja gledanju kroz19 .Gledam jedno ljudsko lice, ali gledam kroz to ljudsko lice i vidim mentalni sklop togoveka.Vidim kako je nastrojen prema meni.Kada gledamo pejza mi vidimo atmosferutog pejzaa.Da li je on morbidan ili veseo?Hartman misli da jegledanje krozkljuna karakteristika ljudske percepcije.

U svakodnevnom ivotu mi esto zanemarujemo ovaj nii opaaj i hvatamo se zaintoniranost (ili gledanje kroz).

Zastajanje na slici je, po Hartmanu karakteristika estetskog opaanja.To je trenutak kadase vii i nii opaaj priljube jedan uz drugi.Vi posmatrate jedno ljudsko lice i dobijate utisak da je taj ovek pomukao ilinervozan.Medjutim vi ne vidite uslici ili ne znate zato ste dobili taj utisak. Velikaniportreta su majstori da nam samim odnosom crta lica pokau kakva je osoba kojuportretiu.Kod njih postoji to sljubljivanje vieg za nii opaaj.Ono to je za Fraja utilitarna stenografija stvari za Hartmana je praktinaselekcionioranost perceptivnog polja u svakodnevnom ivotu.

16 fizika lepota17 suprotnost kalokagatije18 . , . : , , , , , , , .19 Hartmanov termin
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%94%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%98&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%B4%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0


13/17

Hartmanova analiza predmetaHartmanova teza je da estetski predmet ima dva sloja

Prednji plan (Fordegrund) Pozadina (Hintergrund)

Ako se gleda LIVADA

Prednji plan bi bio ono to je ulima dostupno.to je ulno i objektivno tu.Pozadina je ono to sagledamo uz tu livadu.Po Hartmanu je prednji plan realan, a pozadina je irealna.Potpuno odgovara njegovoj analizi vieg i nieg opaaja.

Lepota je fenomen za nas.Za svest subjekta.Hartman

Lepota ne postoji na livadi ili u livadi nego je u svesti subjekta, ali je izazvana.

23.Ono to je komplikovano filozofskim sredstvima uraditi je napraviti distinkciju izmedjulepog entiteta u prirodi i umetnikog dela.Hartman se uhvatio u kotac sa tim problemomi pokuava da odredi ta je to specifino za umetniko delo kao takvo.On iz svoje ontologije izvlai uenje o umetnikom delu.On smatra da je itava priroda forimirana iz etiri osnovna sloja bia

neorganska materija organska materija duevni sloj (odnosi se i na ivotinje20i ljude podjednako) duhovni sloj (vezan iskljuivo za ljudski svet; ivotinje imaju duu, ali nemaju

sistem prava, filozofije itd.)Svaki vii sloj je vezan za nii.Uslovljen je, ili Hartmanovom terminologijom fundiran jeu onom niem sloju.Dakle zavisan je od njega.I nemate u prirodi pojavu duevnog bezorganske i neorganske materije.

Specifikum umetnikog dela naziva objektivirani duh ili krae objektivacija.

Kuriozitet umetnikog dela je upravo u mogunosti preskakanja slojeva.Naimeobjektivacija je takav ontiki21 fenomen gde nalazimo priljubljene neposreno duhovnisadraj za najnii sloj neorganske materije. To je po njemu ontoloko udo umetnikogsveta, jer toga u prirodi nema.

Hartman razlikuje dve vrste objektivizacije, jer nije svaka objektivizacija umetnikodelo.Objektivizacija je vezivanje duhovnog sadraja za neorgansku materiju.

Uzmite jednu NOVANICU.Novanica je po Hartmanu jedna objektivizacija, jer imatejedno vezivanje vrednosti za golu neorgansku materiju.

20 Rene Dekart je smatrao da ivotinje nemaju duu21 ontiki koji se tie optih svojsatva bia i/ili predmeta, bitan, sustinski


14/17

Hartman pravi razliku izmedju: Obine objektivizacije ( Ona je konvencionalana.Nekada se plaalo zlatom i

bakrom, pa smo danas doli do papira.Ona pravu ontoloku22vrednost nema. ) Umetnikog dela (Specifikum umetnikog dela je to to je vezivanje duhovnog

sadraja za neorgansku materiju nije konvencionalno nego sutinski zavisi od

naina oblikovanja te materije.Ovde imate sutinsku sljubljenost duhovnogsadraja za nain na koji je oblikovana gola materija.)

Hartman analizom fenomenolokih slojeva razlikuje

Prednji plan (Fordegrund) Pozadina (Hintergrund)

Ako se gleda NOVANICA.Prednji plan je komad hartije sa crteom.Pozadina postoji samo za svest subjekta.I deava se u svesti subjekta.Nje objektivno

fiziki nema.Taj duhovni sadraj ne postoji ontolokom smislu.Isti princip vai i za umetniko delo.Prednji plan je kamen ili platno.Pozadina postoji samo za svest subjekta.

Hartman svoju fenomenoloku analizu primenjuje podjedna svaku od relevantnihumetnosti (skulpturu, knjievnost, slikarstvo, muziku, arhitekturu)

22 (. - , - , , ): , , .
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%9B%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B7%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%9B%D0%B5


15/17

Hartmanova analiza Rembrantovog "Autoportreta"

U prednjem planu ono to je jedino realno dato mrlje boje na platnu nadvodimenzionalnoj povrini.Posredno se tu ubraja tu i realna svetlost koja pada na sliku,kao i realni prostor u kome mi zauzimamo tano stajalite prema njoj.

Zatim se kroz taj prednji plan pojavljuje prvi sloj pozadine tj. trodimenzionalnaprostorija, druga irealna svetlost kao i stvarni oblik prikazane figure.Ovde se kao tree moe uvrstiti sloj pokreta ive telesnosti.On vie ne pripada naravnou portretu ogranienu mimiku ono to moe slikar uiniti vidljivim, pa je utoliko odvojenod pojavne prostornosti i nalazi ipak u osnovi svega u sebi dato.Istovremano sa njim se pojavljuje jo neto.ovek sa svojom duhovnou.Pojavljuje seneto od borbe, uspeha i neuspeha ovekovog.Neto od njegove sudbine.Naravno ne odspoljanje sudbine, ali i ona moe utisnuti u lice svoje tragove, ve unutranja sudbinakoja je uslovljena sopstvenom linou.------------------------------------------------------------------------------------------------------------(Po Hartmanovom miljenju veliki broj portreta stigne dovde)

udesno je i to da je ovaj sasvim nepredmetan i neulan pojavljujui sloj.U oveku kakavjeste moe se pojaviti i ovek kakav on nije, ali kakav bi trebao da bude po svojoj sutinii svojoj ideji.Moe se pojaviti njegova individualna ideja na nain kakav se u ivotujavlja moda samo u pogledu punom ljubavi.(Habitus i Energija)Onda ima jo neto to se moe pojaviti sa svim ovim, isto tako u pozadini, pa ipak netoto se vezuje za intimno bie ovekovo.Neto ljudski opte to svako ko sagleda oseakao svoje.

Uvek nii sloj isijava ili je transparentan (po Hartmanu) i puta da nam se pojavi onajdrugi.Ukoliko je moniji majstor on vie puta da se to drugo vie i jasnije pojavi kroz

prednji sloj.Svaki vii sloj je fundiran na niem,a svaki nii je transparentan za onaj vii.Problem umetnike istine. Problem je naeo sam Aristotel.Hartman razlikuje istinu fakticiteta i umetniku istinu.To su dva posebna prostora i nemoraju imati veze.On kae da je pogrean zahtev u umetnosti zahtev za istinom fakticiteta.Vi nikada nistepozvani da prepisujete stvarnost i to je uvek loe.On deli, tradicionalno umetnosti na:

Prikazivake1. slikarstvo

2. vajarstvo3. knjievnost Neprikazivake

1. muzika2. arhitektura

Kada govori o prikazivakim umetnostima on razlikuje dva zanimljiva pojma: ivotnu istinu Sutinsku istinu


16/17

On kae da pravi zahtev umetnosti nije zahtev za istinom fakticiteta nego za ivotnomistinom.Daje kao primer ilerovi i oovu "Jovanku Orleanku" koja nije pravljena po principimaistine fakticiteta.Po Hartmanu postoji jedan zanimljiv zahtev u umetnosti, a to je zahtev za sutinskom

istinom koja je, ne samo beg od istine fakticiteta nego je beg od ivotne istine, a opetdobro zvui u umetnosti.Njegov primer je Don Kihot, Kralj Lir (Koji ima loe koncipiran tragini poetak.Nikonee postaviti erke i pitati ih koja ga najvie voli.To uopte nije ivotno)Dugo se postavljalo pitanje da li moe da se govori o istini u neprikazivakimumetnostima? I velika koliina estetiara je beala od te teme, jer im je bilo bez veze dapriaju o istini u muzici i arhitekturi.Hartman je uveo pojam imanentne23 istine neprikazivake umetnosti.Izlazi sa tezom da je mogue govoriti o istini u umetnosti ak i kada su u pitanjuneprikazivake umetnosti.Hartmanov primer za neistinu u arhitekturi (prepriala prof Draki):

Imate zgradu koja je projektovana sa stanovima za inajmljivanje, jeftinim i malim, a imaluksuznu fasadu, gvozdenu pozlaenu kapiju, veliko stepenite i sve glamuroznospolja.Zgrada, po Hartmanovim reima lae, jer je u diskrepanci sa svrhom kojoj jenamenjena i formom u koju je upakovana.Ona nije imanentno istinita.Hartmanov primer za neistinu u muzici (prepriala prof Draki):Kada imate jedan jednostavan motiv neke narodne pesme, a mono orkestrirano i sapompeznim finalom to je po njemu tipina muzika la.

SARTR (fr.Jean-Paul Sartre; 21. 1905 15. 1980)

Razmiljao je o knjievnosti i napisao je svoj uveni esej "ta je knjievnost?"Najneobinija pozicija kada je u pitanju knjievnost je upravo Sartrova.On pravi drastinu razliku izmedju prozne knjievnosti i poezije.Po njemu prozna knjievnost ima sve aksioloke atribute.U njegovom eseju ona jetretirana kao vrednost.Prozna knjievnost je bitka za slobodu.Prozni pisac je taj koji jeangaovan u drutveno-politikom smislu i koji se bije za slobodu svesti svoga itaoca.Smatrao je, poto je bio leviar, da je svaka elitistika knjievnost ista propast.Prozna knjievnost dodiruje ono realno i mea se u realna zbivanja i pokuava dapromeni realnost.Sa druge strane postoji tip estete.Esteta je osoba koja se predaje matarijama.Koji imasvest koja irealizuje; koji bei od realnog.I taj beg od realnosti je jednak zlu.Za njega je tonajvee zlo koje moe da se desi u ivotu.Po njemu je nerealno jednako zlu to je jednakolepom.to je krajnje obrnuto od grke kalokagatije.Po Sartru esteta je, po definiciji, zao, ali je, po definiciji, mazohista. Jer njega mui tajnjegov nerealni svet.On provodi jedan artificijalan, estetian, ali mueniki ivot, poSartru.Kada esteta prelazi iz mazohiste u sadistu i poinje da maltretira onog drugog svojimvizijama onda je on poeta.On gradi princip obrnute katarze.Obrnutog ienja.

23 imanencija (nl. immanentia) - postojanje u, nalaenje u, ostajanje u, bitno pripadanje neemu;filozofijaimanencije pravac u filozofiji koji se ograniava na saznanja u granicama iskustva i svesti, koji dri, dakle,da ne postoji neka stvarnost koja bi bila nezavisna od svesti.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D1%98%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1905http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1980http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D1%98%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1905http://sr.wikipedia.org/wiki/15._%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1980


17/17

Esteta se isti od svog nerealnog sveta tako to truje vas.(Piui svoje pesme)Poziva se na Bodlera, Lotreamona i enea koji se odlino uklapaju u njegovu filozofiju isamo ako je ta poezija u pitanju njegova estetika koncepcija moe da se brani.

estetika od 20 do 23 predavanja

Documents