Etnoloski kod

U trenutku kada se tekst ne posmatra vise samo u odnosu na drugi tekst, vec u odnosu na kulturu, poetika postaje ne monoloski, vec dijaloski usmerena disciplina okrenuta ka drugima. Dijalog knjizevnosti sa etnologijom pociva na pretpostavci njihovog: 1. Dijahroniskog prozimanja (dijahronijsko je proucavanje kroz vreme) 2. Postojanja dvovalentnih tekstova (i knjizevno i etnoloski relevantni), 3. Etnografizmi i knjizevni (fiktivni) etnografizmi.1. Od prosvetiteljstva do realizma veze izmedju etnologije i knjiz. su kontinuirane i prozimajuce. U Istoriju srp knjiz Ivan Kovaic prati proces osamostaljivanja etnoloskog diskursa od knjiz. u drugoj polovini 19.veka raste interesovanje ze etno.ali su aspekti pristupa razliciti (roman. I real.). Sredinom 19.veka jaca autodefinisanje srp nacije i time se razvija etnologija u nauci i romantizam u knjiz. Realisti kritikuju folklorizam(prikupljanje i opisivanje necega sto je simbol kontinuiteta, nacije), a imaju pozitivan odnos prema folkloru (kriticka nauka o prirodi). Primer kod Glisica. Ovo preplitanje primecuje se u knjiz delima, asopisima, teorijama, istorijama. U Teoriji proze Vujua kakav plan treba da sastave da bi opis varoi bio estetski validan.(topografija, poreklo, karakter, obrazovanje, obicaji...), kod nas su smatrali da je to knjizevnost, a npr u francuskoj knjiz je to bilo etnografsko delo. Toliko je etnografija bila zastupljena. 2. Zbog predhodnog vidi se da su se knjiz i etnol. mesali i da su tekstovi bili izmedju etnografskih i knjiz., i kod Vuka se vidi da postoji metodoloka neizdiferenciranost etnologije kao nauke. Pod jakim uticajem Vuka kod realista se javlja etnologija u oba oblika (u cistom izdiferenciranom, i neizdiferenciranom). Neizdiferenciranost je kada se mesa sa knjizevnoscu. Kao prateca oblast iz knjiz. javlja se kod Ignjatovica, C.M. Ljubise, Matavulja, Nuica... Ignjatovic je napisao ak studiju Srbin i njegova poezija gde govori o izgledu Srbina, igrama, melodiji, kolu, vaspitanju, porodici... Matavulj je imao javna predavanja o narodnim obicajima.... Gliic-sakupljacki rad, Lazarevic-opisi narodnih igara, Nui-putopisi (S obala Ohridskog jezera). Ovi tekstovi su definisani i kao etnografske studije, a drugi u kojima je knjizevna namera ociglednija, etnoloski kod se samo prepoznavao. Nekada su sami pisci upucivali na svoje izvore, ali su etnografizmi u delima realistickih pisaca vise bili deo njihovog znanja o svetu usvojenog jos u detinjistvu. Dvosmerno citanje teskstova ukazuje da veze izmedju knjizevnog i etnoloskog diskursa nisu jednosmerne, vec povratne i dinamicne. Na primer (zivot i obicaji naroda srpskog) obicaji se ne bi dosta razlikovali u oba slucaja, ali definicijom zivota dolazi do razilazenja. Kod vuka to bi bio odnos raje i turaka, trenutno stanje, kod realista su to precizniji pojmovi koji se odnose na vlast, zanate, urbanu kulturu... Neki segmenti realistickih pripovedaka bi se mogli citati kao vukovski listici kada govore o opisima zanata, jela, odece, administracije... zakljucak do koga dolaze nakon ovog je da su etnolozima knjizevni etnografizmi premalo etnoloski, a za knjizevne proucavaoce premalo knjizevni. Etnolozi su ignorisali kontekst i prepoznavali etnografizme kao morfoloski samostalne jedinice, koje proveravaju drugim etnoloskim materjalom, , dok su proucavaoci knjizevnosti u grubom etnografskom materjalu videli ogresenje o estetske principe teksta. Kod matavulja u romanu Uskok prepoznaje se dominacija etnografskog nad pripovedanjem. Tako su tekstovi koji su na granici odbacuju. Etnografizmi u jednom trenutku ponovo privlace paznju savremenika, ponovo se javljaju studije u kojima se etnoloski dekodira knjiz tekst. Narodna knjiz je za to pogodnija, a u nastavku rada ce se ukazati na mogucnost da se ovako citaju pisani tekstovi, tj objasnjava se prednost realistickih tekstova nad ostalim. 3. Knjizevni etnografizmi- moraju se razlokovati knjizevni ili fiktivni etnografizmi od onih koji nemaju tu predikciju. Za razliku od klasicnih, knjiz etnografizmi su uvek u sluzbi teksta(deskripcije junaka, hronotipa, zapleta, raspleta..) Oni su vec ucitani u tekst i citalac treba samo da ih prepozna i tumaci, ne da ih izdvaja. Prepoznatljivost varira od teksta do teksta. Oni mogu biti: a) I semanticki i formalno odvojeni od teksta (van sizejna f-ja) ponekad sam pripovedac napravi granicu pa na primer izdvoji etnografsku informaciju u fusnoti, ali taj prekid fikcionalnog je samo u sluzbi toga da citalac nastavi citanje bez ikakvih komunikacionih smetnji, nerazumevanja teksta... Glisic- posle devedeset godina- opis marjasa (stari turski novac) ima masku etnografske odrednice izdvojene iz sizea. Mogu formalno pripadati tekstu, ali ne kao delovi sizea, vec komentara. Tako se cesto nalaze odrednice pojma zelenas, kaisar... b) etnoloski signali se mogu aktivirati u samom tekstu- I.delimino (etnoloske deskripcije i katalozi) II. Kroz tekst u celini. Oblikovanje etnoloskog diskursa koji se useca u narativni moze se postici aktiviranjem adekvatnog knjizevnog junaka. Takvi junaci obicno imaju masku iskusnijeg coveka ili zene koji mnogo znaju, najstariji su u selu...(glisic, veselinovic). Takodje se aktivira karakteristicnim hronotopom pricanja (veselinovic-na prelu, zena najvise zapitkuje one koji ne veruju, tu se isto daju objasnjenja reci vetrenjak, obicaji o vesticama...). Nametljiva pedagoska poza autora i prodor etnoloskog diskursa u narativni nisu prikriveni govorom lika, vec izborom ucesnika u dijalogu (jedan zna jedan ne zna). Etnografska deskripcija, npr objasnjavanjem nekog pojma, nastavlja se kao sredstvo karakterizacije (kao je neko postao vestica, pa se opisuje lik). Sem deskripcija izdvajaju se i etnoloski katalozi. Oni funkcionisu po metonimijskom principu, sa opisa lika u prostorni i vremenski smestaj. Ta metonimijska struktura koja se nadovezuje na osnovu susednosti i kombinacije, a ne kontrasta i slicnosti nalazi se i u pripoveci Roga-stolice, stolovi, kelneraj, objedinjeno pojmom mehana, ali se i ti pojmovi dalje rasclanjuju. To je slicno etnodeskripcijama, a ako se opisi prosire na ceo tekst od deskriptivnih etnografizmi postaju gradivni elementi teksta. Etnografizmi nisu samo prodor u narativni tekst, vec se i sami tekstovi razvijaju u vece celine gde bi to bio govor o tom znanju (etnografskom). Dramski potencijal etnografizama se istice kod Veselinovica. Izvor dramskog konflikta je neka etnografska pojava (npr greh je ukrasti iz crkve ili kuditi momka i devojku pred brak...). I rasplet je folklorno dekodiran, zemlja ne prima gresnika ili iz crkve se cuje glas koji presudjuje. Kumova kletva- Ranko Draganovic javlja se u funkciji prenosioca etnoloske informacije. U etnografizmu je stalna borba za prevlast pouke i primera. Oni funkcionisu kroz inverzivne procese: konkretizacije apstraktnog (vampir postaje konkretan junak sava savanovic) i apstrakcije konkretnog (na osnovu primera se generalizuje). Konkretizacije postaju narativne kategorije, a apstrakcije formulisu etnografsku odrednicu. Zato mnoge terenske etnografske zapise dovodimo u vezu sa realistickim deskripcijama, i obrnuto. Ovo se ne moze uvek sa podjednako uspesnosti izvesti, na primer u usmenoj tradiciji je drugacije jer je u folkloru veza stvaralastva i tradicije univerzalnog tipa. Dok je u realistickim tekstovima postignuta najveca korespodencija izmedju etnografizama i knjizevnih etnograf. Sto se vidi jer pocivaju na istim konvencijama: objektivnost, dokumentarnost, metonimicnost, didakticnost... zato su granice izmedju ove dve discipline, knjiz i etn, postale propusnije.

Knjizevnost i etnologija dva komplementarna semioticka sistema

U sukobu sistema znakova folklora i realizma ovi znaci istovremeno zadrzavaju staro znacenje i poprimaju novo, a vreme i prostor su najopstiji klasifikatori. 1. Etnolosko dekodiranje vremena- mehanicko merenje vremena se ucesalije javlja kod realista, ali jos uvek nije postalo dominantno vreme. Dobrainovic pise da je kod Glisica merna jedinica narodni kalendar(lazareva dne, na arandjelov dan, uz medjudnevicu..). Folklorno vreme pociva na hijastickoj strukturi svetog vremena, u osnovi je praznicno veme- ciklicno i ponovljivo. Ovi ciklusi praznicnog vremena vezivali su se za crkvene i narodne praznike i njima odredjene tabue. (na prelu) Vezivalo se i za mene u prirodi, za godisnja doba (prva brazda- nastao je casni post, zima prevalila. ) rituali su se mogli ponavljati u dnevnim i sedmicnim ciklusima (posledevedeset god- vampir unisten u petak). Odrednice u ranu zoru, tokom dana, uvece, nocu...poprimaju informacije o cistom i necistom vremenu i radnjama koje su mu adekvatne. Tako ponoc u etnoloskom kodu-necisto vreme. Zatim antropocentricno vreme se moglo dvostruko dekodirati- prvo vreme zivotnog ciklusa praceno promenama koje dolaze u starosti (odrastanje, sazrevanje, starenje), drugo faze u ivotnom ciklusu rodjenje, vencanje, smrt pracene su odredjenim rotualnim radnjama (veselinovic). U tekstu su ove odrednice obicno u paru. 2. Etnoloska dekodiranja prostora- necisto vreme dobija pandan u necistom mestu. Realisticki prostor u koji se smesta junak dobija dodatnu mitolosku informaciju. Koja je kodirana posredstvom odredjenih binarnih opozicija. (prag-dvoriste, njiva-tudja njiva, selo-suma...). granicna mesta anticipiraju radnju, najcesce sukob, i odredjene govorne zanrove, obicno svadje. Folklorno markirana mesta-groblja, reke, raskrsnice, vodenice... Prostor je dat nezavisno od coveka, i emotivno i vrednosno je obojena kategorija (strasna gudura, ruzan prevoj). Postoje i kompleksni spacijalno-socijalno-eticko-vrednosni kodovi: dobri-losi, hrabri kukavice..3. Vremenu i prostoru se pridruzuju neciste radnje i junaci- necisto vreme, ponoc, ili neko mesto nagovestava i junaka. (veselinovic na prelu). Tako se dogadjaj povezuje sa vremenom i prostorom, zato koriscenje nekog ynaka sa sobom povlaci ostala znacenja. Do sada sve upucuje na veliki stepen korespodencije izmedju realistickih pripovedaka, usmene knjiz i etnoloskog koda. I kod folklornih realista pesnicke slike prostora i vremena su tipske. Smesteni u razlicite sisteme isti znaci razlicito funkcionisu. Zato sem slicnosti postoje i razlike. I.Postoji razlika izmedju realne i folklorne topografije. Realisticki tekstovi su propusniji za simbole svakodnevice, oni su dominantni u odnosu na simboliku mitskog vremena i prostora. Realna topografija nije morala da bude i realisticna. Radnja e odvija u skromnim kucama, sa sredjenim dvoristem...ali to je projekcija idealnog patrijarhalnog prostora, ne opisi realnog mesta. II.prostor i vreme se u svom mitskom kontekstu u mnogo cistijem vidu ispoljavaju u folkloru nego u pisanoj pripoveci. Mitsko vreme koje je i retrospektivno (pamcenje, secanje) i proskriptivno (buduce) najevidentnije je u poslovicama, predskazanjima, snovima...koji se u realistickim tekstovima sporadicno javljaju. U velikom broju pripovedaka postoji horizontalna hijerarhija prostora:od ognjista preko praga, trema, dvorista, njiva...do sume. Etnolosko dekodiranje je prevodjenje bukvalnog realistickog teksta u dopunsko, a folklorne analize su nuzne da bi se to znacenje otkrilo. Drugi znaci (nosnja, jela, poslovi) ukazuju na veci stepen preslikavanja prilikom uporedjivanja. Opisi odece u realistickoj pripoveci i etnoloskoj literaturi varijacije su istih znakova u razlicitim sistemima. Analizom odece junaka otkriva se govor junaka o sebi, nosi informacije o polu, uzrastu, navikama... ona je zamena za junaka.Visok stepen slicnosti etnoloskog i knjizevnog opisa najznacajnijih trenutaka u zivotu coveka: -rodjenje (obicaji vezani za zaee, trudnocu, porodjaj, magijska zastita ploda..)-detinjstvo (odnos prema djenju i polu deteta, uticaj na nasledja, sredine na razrovoj deteta...)-momkovanje i devojastvo (prelzak u drustvo odraslih, veridbe, otmice..)-zenidba (svadbeno veselje, udeo zene u svadbi, ritualno ponasanje mlade i mladozenje..)-smrt (cest finalni motiv, manje se opisuje od rituala vezanih za rodjenje, najvise se razvija smrt ubice..)

Realisticka motivacija i etnoloski kod

Preuzimanjem, iz folklornog sistema znakova, jednog znaka automatski se preuzimaju i njegove veze sa drugima, tj aktiviranjem jednog motiva, aktivira se motivacijski lanac kome on pripada. Da bi se uspostavio sklad motivi stupaju u nove veze, a tu su moguce 3 relacije: 1. etnoloski kod dominira nad drugim (pripovetke na narodnu i folklorni realizam), 2. Razvijen etno. kod ali podredjen drugom kodu, 3. Etno.kod i drugi se iskljucuju nedjusobno, ali ni jedan ne preuzima prevlast. Tumacice se dominacija etnoloskog koda nad drugim sa aspekta smisla koji stvaraju junaci i njihove perspektive. Kada realisticki pripovedac sliku sveta prepusti junacima, npr seljacima, on jedan tip pseudodeterminacija (neodredjenost?) smenjuje drugim. Tako na primer motiv zvezda padalica pokrece pitanje koje sve znacenje to ima u narodu. Na osnovu toga postoje 2 tipa etnoloskog dekodiranja:1. Eksplicitno-direktna objasnjenja pripovedaca i prekid radnje, opisa, 2. Implicitno-komentari na to (na primer na zvezdu padalicu, da li je to neko umro, pobegao od kuce...) Savremenici mogu da ne prepoznaju implicitnu motivaciju, pa se to moze otkriti pomocu etnoloske literature. Ponasanje junaka u tekstu moze da postane motivisano zahvaljujuci u tekstu prisutnim bicima htonskog porekla, jer sada umesto samoispitivanja, grize savesti imamo neku visu sili koja moze da kazni junaka. (pripovetka kumova kletva). U interpretaciji knjizevnih tekstova bitnu ulogu imaju i verovanja o biljkama (posle 90 godina-sece se brest ne neko drugo drvo, Stari vruskavac..)Demonska bice se u realistickim tekstovima javljaju na istim mestima kao u narodnoj knjiz i na isti nacin se motivisu. Usmena knjiz se tako javlja u funkciji dekodirajuceg sistema znakova. Novina u poredjenju sa folklornim predloskom je da se tezine kazne ponekad relativizuju, npr pocinilac greha moze biti kaznjen-folklorna motivacija, a moze izbeci kaznu-realisticka motivacija. Tako se nailazi na raskrsca gde se trazi dominantniji motivacijski signal koji ce prednost dati etnoloskom ili realistickom kodu. (primer ove nedoumice-kumova kletva veselinovic-da li junak strada zbog kletve, folklorno, ili jer puska nije ciscena dugo, realisticko) Komentarima pripovedaca su se cesto osporavale folklorne eksplikacije junaka, a smisao sveta se stvarao na culnom, empirijskom. Najucestaliji obrasci: (na primeru u gostionici kod poluzvezde...) 1. Folklornog pricaoca diskvalifikuje njemu nadredjen pripovedac eksplicitno, diskvalifikuje antavog Torbara -implicitno, manjim postupcima diskreditacije, ne direktno2. Folklornog pricaoca diskvalifikuje neko od junaka koji pripada istoj dijagezi- neki obrazovan junak, ucitelj, pop3. Folklorni pricalac diskvalifikuje sam sebe svojom pricom- antavi Torbar priznaje da je izmislio da ga je napao djavo, vec je to bio jaracKrajem epohe realizna, folklorna motivacija je dozivela znacajne promene. Etnoloski kod krajem veka nije imao udela u mimetizaciji sveta, vec je doprinosio ocuvanju mitopoetskog jezika. Destabilise se verovanje da se svet i covek mogu objasniti samo znanjem inherentnim coveku, vec to ponovo otvara vrata romanticarskoj sudbini.

Realisticki size i etnoloski kod

Ovde se veza izmedju etnoloskog i knjiz koda siri na celovite organizacije, size. Sizejni shematizam je karakteristican za folklorni realizam. Daje naucestalije sizee realisticke folkorne pripovetke (POGLEDATI PRIMERE NA 158 I 159 STR.) Shematizam zivotnih situacija, sta se sme, a sta se ne sme, odrazio se na shematizam literarnih situacija, gde odredjena situacija provocira uigrano ponasalje, ili pak ne provocira sto dovodi do povrede norme koja stvara reakciju... Sve sto je moglo da narusi stabilnost patrijarhalne zajednice imalo je nedvosmislen rasplet, razjedinjeni junaci propadaju, ujedinjena porodica trijumfuje. Tim zatvorenim tipom raspleta folklorni realisti su potvrdjivali jednu kreiranu sliku sveta u kojoj drustvo uvek trijumfuje, a zelje junaka se podvrgavaju ceremonijama isterivanja. Svet kakav treba da bude je uvek bio utopija,a svet kakav jeste bio je njegova devijacija. Jos jedna odlika je bila ucestalost malog broja sizea.

Realisticki junak i etnoloski kod