Konj se tokom evolucije promenio bukvalno od glave do pete, kako eksterijerno, tako i u ponaanju. Poto su tokom vekova konji sve vie postajali deo ovekovog ivota a time i zavisni od njegove brige, tako su ove plemenite ivotinje bivale sve inteligentnije, a znaaj instinkta je postajao sve manji. Ipak, i dan danas, konje je veoma lako razumeti i shvatiti, poto oni unapred signaliziraju svoje namere. Nekada je govor tela bio veoma vaan deo komunikacije meu konjima koji su iveli u krdima tj. na slobodi. Danas konji imaju sve manje mogunosti na ivot u porodici, pa im esto jedino tala prua oseaj sigurnosti.

Nagla promena ustaljene sredine moe kod konja izazvati strah i takozvani refleks bega, koji im je uroena forma ponaanja kada se oseaju ugroenim. Vano je, da ukoliko imamo mogunosti, drimo zajedno vie konja - tako e im ivot biti potpuniji i bolji.

Konji koji se dre sami, ive monoton i neinteresantan ivot, bez potrebnih drai, i imaju vee anse na loe, negativne navike koje se teko ispravljaju, a esto ugroavaju i same konje, pa i okolinu. Kako meu ljudima, tako i kod konja moemo zapaziti jedinke sa razliitim karakterom, temperamentom, na koji utiu i spoljanji faktori ivota. Razlike u temperamentu se takodje mogu svesti i na razlike u rasi.Toplokrvni, punokrvni konji su uvek ivahniji, temperamentniji od krupnih, hladnokrvnih rasa. Poto kod konja postoji podela jedinki na rangove [ive u hijerarhiji, gde dominantnije i jae jedinke zauzimaju vii poloaj] svaki konj zna gde mu je mesto u drutvu. Ova podela postoji i kod konja koji ive u "vetakoj" sredini tj. u tali.

Znaaj ove podele mora znati i ovek, poto se i on od strane konja tretira kao lan krda, te mora imati svoje mesto u njemu. Uz prikladno ponaanje moemo postii da nas konji prihvate kao vou, kao dominantnu jedinku sa najveim rangom. Previe popustljive vlasnike sa neadekvatnim autoritetom konji ubrajaju u nii rang, te se tako i ophode prema njima. U ovim sluajevima konj moe postati svojeglav, neposluan i svojim ponaanjem iskazuje injenicu da je on na poziciji voe. Samouvereni, smireni ali odluni konjari mogu raunati na visoku poziciju u hijerarhiji i time poslune saradnike meu konjima. Uvek je najtee izai na kraj sa konjima koji su u visokoj poziciji grupe. Treba znati da se silom i grubou ne moe nita postii. Vie emo napredovati ako upoznamo forme ponaanja konja i lako prepoznamo date situacije na koje moemo adekvatno reagovati.

Konji svojim pokretima i glasom mogu izraziti mnogo. Govor tela je veoma vana komunikativna forma meu ovim velikim etvoronocima. Moramo provesti puno vremena pored konja i sa konjima da bi i iz najmanjeg pokreta shvatili ta ele, ta misle... Ui, oi, njuka, vrat, glava, noge pa skoro celo telo ima neku funkciju u prenoenju informacije. Svaki deo tela ima karakteristine pokrete preko kojih moemo shvatiti trenutno emotivno ili fiziko stanje naeg ljubimca ili pak konja sa kojim se prvi put susreemo. Tako vrlo brzo moemo utvrditi da li se jednom konju sme prii ili ne. Stoga je vrlo vano da ovek upozna kako instinktivno ponaanje, tako i ponaanje koje su konji stekli u ovekovoj blizini. Konja moemo upoznati iskljuivo onda, kada im upoznamo i "jezik". Za one koji su na poetku velikog putovanja u svetu konja, evo mala pomo iliti "renik sa konjskog na srpski".Raspoloenje/emocije koje konj moe ispoljiti

Agresivnost,pretnjaVisoko podignut, ispruen vrat, nazad sputene ui, izbeene oi, nervozno ibanje repom, propinjanjeili ritanje, otro njitanje.

UzbuenostVisoko podignuta glava, uspravne, napred okrenute ui, irom otvorene oi (vidi se i beonjaa), iroke nozdrve, uzdignut rep, uzrujano frktanje ili njitanje.

BesNazad sputene ui, podignuta usna,ispruena glava, kripanje zubima, uzbueno tapkanje nogama, izbacivanje zadnjom nogom, kruenje ili ibanje repom.

BolUznemirenost, znojenje, bolno kruenje oima, grebanje tla prednjom nogom, njitanje, kostreenje dlake. esta je pojava da konj legne i grevito se valja (u sluaju kolike)

ZadovoljstvoMiran stav glave i tela, izjednaeno ponaanje, drueljubiv pogled, mirno mahanje repom, duboki uzdisaji.