~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 6 .

AL DI MEOLA: Heroj gitare na Ni{viluDobitnik Gran prija [aban Bajramovi} za fuziju d`eza sadrugim muzi~kim pravcima, Al di Meola je ameri~kiinstrumentalista i kompozitor italijanskog porekla, herojgitare po oceni presti`nih kriti~ara, stanovnik Ku}e slavnihrokenrola, pionir fuzije d`eza sa tradicionalnom latinomuzikom, te nagra|ivani vlasnik kultnih albuma i saradniknajve}ih muzi~ara dana{njice.

Ro|en 22. jula 1954. u Nju D`ersiju, svetsku karijeruzapo~eo je 1974, kad ga je, kao 19-godi{njeg studenta saBerklija, ^ik Korija pozvao da se pridru`i njegovoj fju`nsuper grupi Return To Forever. Sa tom grupom snimio je trialbuma, od kojih je No Mystery (1975) dobio nagradu Gremi.Nekoliko godina kasnije zapo~eo je solo karijeru, a njegovialbumi Land of the Midnight Sun i Elegant Gypsy bili sunajprodavanije plo~e instrumentalne muzike. Bio jezajedno sa magovima gitare, Mek Klafinom i nedavnompreminulim Pakom de Lusijom, ~lan grupe Guitar trio, ~iji sualbumi prodavani u milionskim tira`ima. KompozicijaMediteranen Sundance sa Di Meolinog albuma ElegantGypsi smatra se manifestom fuzije d`eza i {pansketradicionalne muzike. U anketi presti`nog ~asopisa GuitarPlayer Magazine ~etiri puta je progla{avan najboljimgitaristom na planeti.

Di Meola je dosad objavio 23 solo albuma, kao i vi{e od 20albuma sa drugim muzi~arima. Voli da ka`e da je njegov stildar koji je dobio ro|enjem. Odrastao je na muzici ElvisaPreslija, sastava Ventures, a najve}i uticaj na njega imali suBitlsi. Prvi uzori u d`ezu bili su mu Tal Farlo i Keni Burel, ane{to kasnije i Lari Korijel, posle ~ijih nastupa u Njujorku jepo~eo da ve`ba po osam sati dnevno, a kasnije i da sesmenjuje na istoj poziciji u grupi Guitar trio.

Na spisku imena sa kojima je snimao i nastupao su i @an-Lik Ponti, Jan Hamer, Karlos Santana, Herbi Henkok, StiviVonder, D`imi Pej`, D`eko Pastorijus, Frenk Zapa, Lu~ijanoPavaroti, Fil Kolins, Vejn [orter... Ne poznaje, ka`e, balkanskemuzi~are, ali je do{ao u dodir sa balkanskom imediteranskom muzikom, koja je inspirativna, posebno njenfolklor. Na Ni{vilu }e nastupiti u okviru svetske turnejeElysium and More, a na koncertu }e predstaviti svoj najnovijialbum Elysium, te izvesti kompozicije sa prethodnih albumaposve}ene Bitlsima, tango velikanu Astoru Pjacoli i svomvelikom prijatelju De Lusiji. Svira}e sa triom u kojem su PeoAlfonsi (gitara) i Piter Kazas (bubnjevi i udaraljke).

BIL EVANS: Svetski saksofonista i desna ruka Majlsa DejvisaDobitnik nagrade Car Konstantin za doprinos d`ezu, Bil Evans(1958) jedan je od najzna~ajnijih svetskih d`ez saksofonista naprelazu izme|u dva milenijuma, a mo`e se smatrati jednim odpionira uvo|enja amerikane, odnosno razli~itih muzi~kihpravaca nastalih u 20. veku na severnoameri~kom kontinentu –bluza, soula, roka, fanka, kantrija... u d`ez izraz.

U mnogim stru~nim muzi~kim krugovima smatra serenesansnim muzi~arem. Ipak, on skromno ka`e da je njegovamuzi~ka svestranost posledica toga {to „voli da koristi razli~iteinstrumente koji postoje u Americi, kao {to su bend`o, violina,mandolina ili ~eli~na gitara“, te da „pi{e svoju muziku na osnovutih instrumenata“.

Najve}i uticaj na Evansa imali su Sani Rolins, D`o Henderson,D`on Koltrejn, Stan Gec, Stiv Grosman i Dejv Libman. Sticajokolnosti je namestio da je studije saksofona zavr{io nauniverzitetima Severni Teksas i Vilijam Piterson – upravo u klasiDejva Libmana, koji ga je, kao stari saradnik Majlsa Devisa,nekoliko godina kasnije i preporu~io slavnom truba~u. Kad jeu{ao u Dejvisov bend imao je samo 22 godine. Ubrzo je postao

Dejvisova desnaruka i prakti~noglavni solista –Dejvis je biouveliko u faziminimalizma popitanju solodeonica.Zajedno susnimili vi{ealbuma, od kojihsu najzna~ajnijiThe Man WithThe Horn, WeWant Miles, StarPeople i Decoy, inastupali nakoncertnimpodijumima{irom sveta.

Tokom 80-ih i90-ih godina bioje ~lan grupeElements, a od1984. do 1987.

nastupao je i snimao u obnovljenoj verziji ~uvene grupeMahavishnu Orchestra koju je predvodio D`on Meklaflin.Objavio je i dvadesetak solo albuma, od kojih su Soul Insider iSoulgrass nominovani za nagradu Gremi, a ovaj drugi se smatrarevolucionarnom fuzijom d`eza i blugras muzike.

Na spisku velikih d`ez imena sa kojima je Evans nastupao isnimao su i Herbi Henkok, D`on Meklaflin, Rendi Breker, ViktorBejli, Denis ^embers... ali u muzi~ari druga~ijih stilskihopredeljenja – Vili Nelson, Mik D`eger, Jan Anderson, TheAllman Brothers Band ili Endi Samers... Evans }e na Ni{vilu osimsaksofona svirati klavijature, a bi}e i vokalni izvo|a~. Sa njim }enastupiti i Brajan Bejker (gitara i vokal), Dejv Anderson (bas) iD`o{ Dion (bubnjevi i vokal).

LJUBOMIR MATIJACA:Po~astvovan zbog nagrade,sre}an zbog Ni{vilaIzuzetno sam po~astvovan nagradom Ni{vila za ivotno delo.Tako|e mi je izuzetno drago {to je Ni{vil opstao uprkosneda}ama koje ga prate od samog po~etka. Poznato mi jekoliko se patio sa novcem, i te{ko sakupljao muzi~are, koji sunekad umeli da do|u i na re~, dok danas zbog lo{ih iskustava sapla}anjem prvo ele da im se uplate honorari, pa da se pojave.Posebno mi se dopada {to uspeva da obogati svoju kulturnuponudu zna~ajnim svetskim imenima – to pove}ava njegovkvalitet. To je festival koji je zaslu`io da mu se po`eli svako dobro– ka`e Ljubomir Matijaca.

Ovogodi{nju laureate Ni{vilove nagrade za ivotno delo jereprezentativni trombonista i jedan od pionira srpske ijugoslovenske d`ez scene. Osim po diksi tonu i nesumnjivimumetni~kom kvalitetu, u istoriji srpskog d`eza osta}e upam}en ikao jedan od ~lanova prvog d`ez sastava u SFRJ, Dinamo ~ija jemuzika objavljena na LP plo~i, te i jedan od osniva~a BelgradeDixieland Orchestra.

Iako je 2000. zvani~no oti{ao u penziju, godinu dana kasnije jesa Vladimirom Rackovi}em osnovao BDO, ansambl kroz koji je,ka`u stru~njaci, do`iveo novu muzi~ku mladost. Do prestankaaktivnog sviranja 2006, sa BDO je snimio i koaran`irao tri albuma inastupao {irom Srbije i u zemljama regiona. Muzika njegovogdiksilend ansambla Dinamo zabele`ena je na desetoin~noj plo~iizdatoj 1960. za PGP RTB.

Matijaca je ro|en 1936. u Travniku, u porodici vojnog muzi~ara.Posle ni e muzi~ke {kole i gimnazije u Pan~evu, trombon jeusavr{avao i u beogradskoj Srednjoj muzi~koj {koli Stankovi}, te naMuzi~koj akademiji, gde je diplomirao i na nastavni~kom, i naumetni~kom odseku. Od 1961. do 1974. bio je ~lan Simfonijskogorkestra RTS, slede}ih deset godina ~lan Big Benda RTS sa kojim jenastupao i kao vo|a orkestra, a zatim je do formalnog odlaska upenziju 2000, bio ~lan Beogradske filharmonije.

Pored ovih stalnih anga`mana, uporedo je svirao i sa razli~itimd`ez postavama. Kao 19-godi{njak pridru io se D`ez orkestru KUDAbra{evi}, a u tom periodu u Pan~evu je vodio i orkestar Melos. Bioje ~lan Big Benda Eduarda Sa|ila koji je nastupao u beogradskomhotelu London, da bi sa ~lanovima tog orkestra pod imenomDixieland Ansambl Ljubomira Matijace 1982. za zagreba~ki Jugotonsnimio plo~u Kad sveci mar{iraju. Sa tim ansamblom, osim u zemlji,gostovao je u Francuskoj, Nema~koj, Bugarskoj...

NAGRADA ZA @IVOTNO DELO

GRAN PRI [ABAN BAJRAMOVI]

CAR KONSTANTIN

II DInternacionalni d`ez festival Ni{ville/Ni{vil,22. put od 9. do 14. avgusta

PUBLIKA I SVETZNAJU BOLJEBritanski Gardijan ga je u aprilu ove godine uvrstio u desetnajboljih d`ez festivala u Evropi, tik uz presti`ni Montreux,North Sea i Umbria jazz festival, toplo ga preporu~iv{isvetskoj publici. Gotovo istovremeno sa takvim kompli-mentom, Ni{vilu je stigao dopis srbijanskog Ministarstvakulture u kojem ono ponavlja ve} vi{e puta izre~ene oce-ne o njegovoj nejasnoj koncepciji i spornoj selekciji. Takveocene festival je ve} platio umanjenjem dr`avne podr{kedo simboli~nog iznosa, pa i njenim potpunim odsustvom.

Zvani~na packa Ministarstva samo je jedna u nizu ne-prilika sa kojima je ovaj Internacionalni d`ez festival biosuo~en od samog po~etka. Imao je konstantni problemsa novcem, ali i sa lokacijom, prostorom, vlastima, politi-~arima, dr`avnim organima, festivalskim poslovanjem,poreskom inspekcijom, javnim servisom, sponzorima... Ta-kve smetnje su zna~ajno doprinele da povremeno i posr-ne u kvalitetu – koncepciji i selekciji, ali je posrtanje uglav-nom bilo izuzetak od pravila. Problemi nisu uspeli da uga-se festival, u~inili su ga vitalnijim.

Danas, uprkos svemu, zvani~no po~inje jo{ jedno nje-govo izdanje.

Na 22. Ni{vilu, a 33. od nastanka ni{kog d`ez festivalana koji se naslanja, u naredna ~etiri dana, u ni{koj Tvr|avi,na 11 stejd`eva, oko 110 koncerata odr`a}e 660 muzi~ara,pristiglih iz Severne Amerike i Evrope, {to se dalo o~ekiva-ti, ali i Argentine, Rusije ili Japana, a po prvi put i iz Kine.Pre toga, od 9. do 11. avgusta, na River stejd`u na Ni{av-skom keju, pored spomenika [abanu Bajramovi}u, kraljuromske muzike, te jednom od deset najboljih bluz peva~ana svetu – opet po oceni koja nije na{a ve} je stigla odameri~kog Tajma, muziciralo se u kraljevu ~ast. Na ve~eri-ma pod nazivom Prijatelji [abanu nastupilo je {est bendo-va iz Srbije, Hrvatske, Italije i Kine.

Ovogodi{nji slogan festivala je skoro putarski – Ni{vil nanovim koridorima. Koridori }e, me|utim, biti muzi~ki, a for-malno ozna~eni unutar Tvr|ave. Jedan od udarnih, kodmejn stejd`a, nosi}e ime preminulog d`ez velikana i prija-telja Ni{vila, Mi{e Blama. Organizatori Ni{vila o~ekuju daBlam uskoro dobije i svoju ulicu u Ni{u, za {ta, ka`u, posto-ji inicijativa.

Prate}i program rezervisan je izme|u ostalog za izlo-`bu li~nih predmeta Solomona Barka i Bajramovi}a, kao iumetni~ku koloniju u Tvr|avi, pored izgorelih i nikad ob-novljenih ateljea, u kojoj }e slikari promi{ljati na temu d`e-za i slobode. U blizini }e biti parkiran balon sa korpom –koji ne}e slu`iti za iole ozbiljnije letenje, ve} pre svega zaslikanje. Kolone oldtajmera defilova}e Ni{em. Neki odbendova svira}e u ni{kom zatvoru.

Zbog nedostatka novca ne}e biti izvoza Ni{vila u neko-liko evropskih prestonica, {to je bila jedna od ranijih zami-sli organizatora, a ni u Beograd, gradove na jugu Srbije iliSofiju, {to se de{avalo prethodnih godina. Ne}e biti nid`ez koncerata na kamionima koji voze kroz grad. Hepe-ning }e se de{avati samo unutar Tvr|ave, kroz koju }e pro-}i, kako se o~ekuje, vi{e od 150.000 posetilaca.

Njih ni ove godine ne}e prevariti kritike na{ih, a ni zave-sti medijski komplimenti iz sveta. Oni sami ve} prili~no do-bro i dugo znaju {ta je Ni{vil.

vake godine igramo ruski rulet.Svake godine je organizacioni timna ivici psihi~ke stabilnosti. Nikad neznamo da li }emo uspeti da

pro|emo foto-fini{. Nikad ne dobijamo sredstvakoja su nam neophodna, retko nam uplate navreme ono {to su obe}ali, a ugovori sageneralnim sponzorima zaklju~uju se i pred sampo~etak festivala. Jo{ nemamo tretman koji smoodavno zaslu`ili, {to ilustruje i ~injenica da Ni{vilza 22. godine postojanja nije posetio nijedanministar – ka`e Ivan Blagojevi}, direktor festivala.

Blagojevi} precizira da se organizatori„svake godine blamiraju jer su prinu|eni nacenjkanje“, a da uprkos tome uvek ostaju du`nipo 50.000 evra, koje nastoje da izmire kakoznaju i umeju. Stolice za publiku se skupljaju izmesnih kancelarija u Ni{u. Jo{ uvek se {ijuplatna za stejd`eve, a ne kupuju nova...

– Ipak, nekako uspevamoda ne padnemo ispodzacrtanog nivoa kvaliteta.Tako }e i ove godine nafestivalu nastupiti svetskaimena me|u kojima sulegendarni d`ez saksofonistaBil Evans, planetarni gitarskiheroj Al di Meloa ili najboljabela soul peva~ica D`o{Stoun, za koju vlada posebnoveliko interesovanje publike.Tu je i ni{ki Eyot, koji je danasnajspe{niji srpski d`ez bend,kao i niz drugih atraktivnihdoma}ih i svetskih bendova.Po prvi put u Srbiji nastupajui kineski d`ezeri. Uspeli smoda se izreklamiramo u Sofijikoju smo posetili na jedandan i odr`ali koncert na ulici –ka`e on.

On precizira da jeodr`avanju festivalskog nivoapre svega doprinelo to {tograd Ni{ tretira Ni{vil kaobrend. Dr`ava njegov kvalitet izna~aj uvi|a sporo i uz izvesnaiskakanja. Ni{ je, tako, zaovogodi{nje izdanje festivalaizdvojio 20 miliona dinara, {toizgleda i kao jako velika cifra, azapravo nije dovoljno ni zapokrivanje tehni~kih tro{kovafestivala. Ministarstvo turizmaje opredelilo 3,5 milionadinara, a Ministarstvo zamlade i sport – 600.000.

– Na{ najve}i problem jebio doskora{nji sazivMinistarstva kulture na ~elu saministrom Ivanom Tasovcem.Upravo je taj saziv dovodio usumnju na{ umetni~ki kvalitet,{to je rezultiralo time da

dr`ava ove godine za Ni{vil izdvoji samo milion ipo dinara, pro{le samo jedan milion, a 2013. i2014 – ni dinar. Ipak, verujemo da nemamogeneralni problem sa ovim Ministarstvom, koje jeprethodnih godina opredeljivalo ve}a sredstva, atri godine zaredom Ni{vil progla{avalonacionalnom manifestacijom od javnog zna~aja– ka`e on, preciziraju}i da je ukupni bud`etovogodi{njeg festivala oko 40 miliona dinara.

Blagojevi} dodaje da je Ni{vil na poslednjemkonkursu Ministarstva kulture po iznosusredstava bio na 38 mestu, ra~unaju}i muzi~ke,pozori{ne i filmske projekte. Tvrdi da jeposlednjih godina „jedini dobitnik u oblastiumetni~ke muzike“ bila Beogradskafilharmonija, ~iji je direktor bio Tasovac, jer jeona pre njegovog ministrovanja iz republi~kogbud`eta dobijala 30 miliona dinara, a danas 91milion, {to je 300 odsto vi{e.

– Mi jo{ uvek imamo socijalisti~ki modelfinansiranja kulture – gro sredstava zavr{ava ujavnim kulturnim ustanovama, a ne zakvalitetne kulturne projekte. Zaposleni ujavnim ustanovama kulture i dalje su najve}ipotro{a~i bud`eta za kulturu, te zbog togakulturnim projektima ostaje manje novca. Srbijije prioritetna briga kako da isplati zaradevelikog broja zaposlenih u tim ustanovama, a

ne kako da podstakne kvalitetne programe.Na{i ministri kulture se uvek i biraju iz redovatih, dobro uhlebljenih institucija, tako da jelogi~no da oni nastoje da zadr`e postoje}estanje. Zato nam se i de{ava da jedanMikserhaus svojom kreativno{}u nadome{}ujenerad niza dr`avnih institucija u kulturi. Ukolikose ovakva situacija ne promeni – a ne verujemda ho}e, predstoji nam tiho odumiranje kulture– ocenjuje sagovornik Danasa.

Direktor Ni{vila ka`e da je posebno velikiveliki problem centralizacija u kulturi. Podse}ada projekti sa teritorije Beograda nakonkursima Ministarstva kulture svake godinedobijaju oko 60 odsto sredstava, uz de`urnoobrazlo`enje da se to de{ava jer nema dovoljnoprojekata iz unutra{njosti. Ako je ve} tako, bilobi logi~no da projekti iz Srbije van glavnoggrada, kada se pojave, imaju neku vrstuprvenstva, po sistemu pozitivne diskriminacije,ali se to se ne doga|a.

– Umesto da pomogne decentralizacijukulture i njen ravnomerni regionalni razvoj, jerje to javni interes, Ministarstvo kulture seposlednjih godina pona{a kao Sekretarijat zakulturu grada Beograda. Ako se takva politikanastavi, moglo bi se dogoditi da u Beogradu za

izvesno vreme `ivi {est miliona stanovnika, a uSrbiji van Beograda 600.000. To }e bitiposledica prirodnog nastojanja ljudi da pre`ive,i ne{to rade u `ivotu. Kultura ne mo`e dafunkcioni{e bez privrede i stanovni{tva, kojih jeu nekim delovima Srbije, ne ra~unaju}iBeograd, sve manje – ka`e Blagojevi}.

Prema njegovim re~ima, dodatni problem je{to i sponzori vode takvu, centralisti~ku politiku.Kompanija Filip Moris, recimo, ima proizvodnju uNi{u, a sponzorska sredstva upla}uje Beerfestu, ane Ni{vilu. Po dolasku u Srbiju 2003. ona jefinansijski podr`avala Ni{vil, ali se ispostavilo da jeto ~inila zbog ugovorne obaveze o investiranju ulokalnu zajednicu pet godina od privatizacije(Duvanske industrije Ni{, prim. Z. M.). Po istekutog roka i podr{ka Ni{vilu je prestala. Zatoovogodi{nji Ni{vil sponzorski podr`ava BritishAmerican Tabacco (BAT), sa sedi{tem u Vranju, ane ni{ka duvanska kompanija, {to je apsurd.

– Sponzorstva u javnim preduze}imafunkcioni{u na telefonski poziv, a za 22 godine zana{ festival taj poziv niko nije obavio. Nijedangradona~elnik Ni{a nije obezbedio Ni{vilunijednog sponzora. Na telefonski poziv, za~udo,

funkcioni{u i stranekompanije, iz kojih ponekad~ujemo obrazlo`enje da ih zaNi{vil niko nije zvao. Kad misami uputimo pozivesponzorima, de{ava se da namne uop{te odgovore, ili danjihove ponude buduuvredljive. Unicredit bankanam je, recimo, ponudilasponzorstvo od 100.000dinara, a Vip mobile je zapostavljanje stuba na prostorukoji mi koristimo u Tvr|avi,kako mu ne bi pao signal zbogvelikog broja festivalskihposetilaca, ponudio 250 evra –ka`e on.

Na{ sagovornik ocenjuje da bi slede}egodine grad, dr`ava i sponzori za Ni{vil moralida izdvoje dva puta vi{e sredstava, kako bi onuspeo da zadr`i i unapredi umetni~ki nivo.Festival neizostavno mora da poja~a hedlajnere,a da u desetak gradova u koje sle}u avioni Vizera i Rajanera – koji imaju redovne letove sani{kog aerodroma Konstantin Veliki, uradiozbiljnu promociju, koja bi izme|u ostalogpodrazumevala i organizovanje koncerata natrgovima. Tehni~ki kvalitet festivala tako|e bimorao da se pove}a.

– Plan je da slede}e godine zatvorimoTvr|avu, a da ulaz posle 23 sata napla}ujemojedan evro. Na taj na~in }emo zapravo bardelimi~no naplatiti sve stejd`eve, kojih izgodine u godinu imamo sve vi{e, a za sadasamo dva nisu besplatna (Main/earth iMidnight). Na{ cilj je i da bar jedan odsto od100.000 turista koji leti pro|u pored Ni{a svratiu Ni{. To zna~i da moramo da napadnemo autoput, a za to nam treba bud`et i agresivnakampanja – obja{njava.

Blagojevi} dodaje da je ovogodi{nji Ni{vilimao zna~ajnu podr{ku Evropske unije (EU), kojaje zaslu`na {to je pre tri godine, kroz projekatJazz – multikulturalni izraz, koji je ona podr`ala,pokrenut Youth Stage. Na tom stejd`u i ovegodine nastupa 20-ak mladih bendova. Festivalpodr`avaju ambasade SAD i Holandije, kao iFrancuski kulturni centar. Naftna industrija Srbijeje osam godina njegov zlatni sponzor. Ovegodine je uspostavljena saradnja saHajnekenom. Gradska javna preduze}au~estvuju koliko mogu.

Osim publike iz Srbije na Ni{vil }e do}i iposetioci iz regiona, pre svega iz Sofije i Skoplja,kao i drugih delova Bugarske i Makedonije. Poprvi put na festival }e sti}i mladi posetioci izLondona, koji uglavnom upla}uju Jazz letovanje,od 90 evra, u okviru kojeg mogu da dobiju punpansion u ni{kom studentskom domu i kompletkarata. To je jedna od konkretnih posledica topliste britanskog Gardijana, na kojoj je Ni{viluvr{ten me|u deset najboljih d`ez festivala uEvropi, obja{njava on.

S

Festival }e u`ivo pratiti Ni{vil televizija onlajn i Ni{vilradio. Nacionalni javni servis emitova}e 15 koncertakoje }e, me|utim, Ni{vil i snimiti i montirati. To jeipak pomak jer RTS od 2008. godine nije snimala fe-stival – ka`e Blagojevi}.

Saradnja sa RTS posle osam godina

Umesto dapomognedecentralizacijukulture i njenravnomerniregionalnirazvoj,Ministarstvokulture seposlednjihgodina pona{akao Sekretarijatza kulturu gradaBeograda

“

Osim publike izSrbije na Ni{vil }edo}i i posetioci izregiona, presvega izBugarske iMakedonije. Poprvi put nafestival }e sti}imladi posetiociiz Londona (Jazzletovanje od 90evra). To je jednaod konkretnihposledica topliste britanskogGardijana, nakojoj je Ni{viluvr{ten me|udeset najboljihd`ez festivala uEvropi

“

IVAN BLAGOJEVI]: Nikad ne znamo da li }emopro}i foto-fini{

PROTIV ODUMIRANJA KULTURE

~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 6 . III

Darko Bulatovi}

U odabranom dru{tvuNi{ je tradicionalno svakog avgusta centar kulturnih de{avanja uovom delu Srbije, koja zapo~inju Ni{vilom, a zavr{avaju se festiva-lom gluma~kih ostvarenja doma}eg igranog filma.

Ni{vil d`ez festival predstavlja presti`ni muzi~ki doga|aj kojiokuplja renomirane svetske muzi~are i po{tovaoce ovog specifi~-nog muzi~kog anra. Nije zgoreg podsetiti da je od 2009. zvani~noprogla{en kulturnom manifestacijom od nacionalnog zna~aja, adobio je i status projekat budu}nosti i najbolji lokalni brend.

Svake godine broj posetilaca raste pa }e i ove godine, veruje-mo, vi{e od 100 000 ljudi mo}i da u`iva u muzici i prate}im sadr`a-jima ovog presti`nog festivala. Ni{ }e i ove godine tokom trajanjafestivala Ni{vil biti u bojama d`ez volontera. Prepoznatljivi na sva-kom koraku {iri}e pozitivnu energiju i dati veliki doprinos uspe-{noj organizaciji Ni{vila.

Ve} je op{tepoznato da je uticajni britanski dnevni list Gardijanobjavio na svom sajtu listu 10 top d`ez festivala u Evropi, pore|a-nih po terminu odr`avanja, na kojoj se nalazi i ni{ki d`ez festival.Ni{vil se tako na{ao u odabranom dru{tvu, a mi smo ponosni na ~i-njenicu da je jedan ovda{nji muzi~ki festival zaslu`io takav tret-man u evropskim muzi~kim krugovima.

Po~astvovani smo i ~injenicom da }e peva~ica Bilja Krsti}, ro-|ena Ni{lijka, koja se nakon veoma uspe{ne pop karijere kao ~la-nica vi{e sastava, ali i kao solista, sa jo{ ve}im uspehom otisnula uetno vode, sa orkestrom Bistrik nastupiti na ovogodi{njem Ni{vi-lu. Prvi kontakt sa muzi~kom tradicijom interpretiranom na umet-ni~ki na~in imala je jo{ kao u~enica ni{ke srednje muzi~ke {kole i~lanica {kolskog ansambla Hor Mladih – Dr Vojislav Vu~kovi} i to uvreme najve}ih uspeha tog hora – pobede na SFRJ takmi~enju uCelju, nezvani~ne titule najboljeg evropskog me{ovitog hora natakmi~enju u belgijskom Nerpeltu i pobede na svetskom konkur-su BBC – Neka narodi pevaju.

Ni{lije su pokazale da vole da slu{aju d`ez i da je ovo festivalistinskih ljubitelja muzike. Grad Ni{ }e nastaviti da, koliko god mo-`e, poma`e jednu ovakvu manifestaciju od velikog zna~aja. Ube-|en sam da }emo tokom festivala pokazati da je Ni{ otvoren gradi sinonim dobrog provoda, dobre hrane, veselih doma}ina, ali izna~ajnog kulturno-istorijskog nasle|a. Pozivam sve ljubitelje do-bre muzike da posete Ni{vil, u`ivaju u dobroj muzici i ponesu le-pe utiske iz na{eg grada.

NAGRADA ZA [IRENJED@EZA U SVETUHuang Young (Adam), ~lan sastava The Golden Buddha JazzBand i potpredsednik Kineske d`ez asocijacije dobitnik je Na-grade za {irenje d`eza u svetu. Ni{vil ovu nagradu dodeljujeprvi put, a i kineski d`ezeri, prema navodima organizatora,prvi put nastupaju u Srbiji. Nagrada je laureatu uru~ena ju-~e u Gradskoj ku}i u Ni{u. Osim kineskog benda predvo|e-nog Kong Hongwei, gost Ni{a bio je i Zhang Xiaolei (Melin-da), portparol Kineske d`ez asocijacije.

PRVI PUT

RE^ GRADONA^ELNIKA

The G

olde

n Bud

dha J

azz B

and

MINISTARSTVO KULTURE BEZ RE^IU dodatku posve}enom Ni{vilu nema izjave ministra kulture iinformisanja, niti drugog predstavnika ovog Ministarstva po-sve}ene Ni{vilu, uprkos tome {to je Danas to pravovremeno izvani~no zatra`io. Do zavr{etka dodatka Ministarstvo se nijeizjasnilo o ovom festivalu.

PONEDELJAK, 8. avgustIzlo`ba 15 godina partnerstva – Srbija i EU – Ni{ka

tvr|ava, kod arheolo{kog parka, do 15. avgusta;D`ez teatar: Predstava Samo moje – Oficirski dom;

UTORAK, 9. avgustIzlo`ba Ni{ville muzej – Oficirski dom, do 15. avgusta;Izlo`ba fotografija @oaoa Garsije Vidimo se – Oficirski

dom, do 15. avgusta;River Stage (Amfiteatar na keju): Plesni studio Revo-

lution (Srbija), Kafe Ball (Srb), Balkan Lovers Band(Srb/[vajcarska);

SREDA, 10. avgustRiver Stage: Very Naiss (Srb), Golden

Buddha Jazz Band (Kina), Nema proble-ma (Italija);

^ETVRTAK, 11. avgustPromocija fotomonografije Carski rez

– Izlo`ba za poneti Du{ana Miti}a Cara –Pres centar u Tvr|avi u 18;

Welcome stage (Plato kod ~esme naTrgu Kralja Milana) od 18: [kola By He-art (Ni{), Bojan Cvetkovi} Quintet (Lesko-vac), Tune (Ni{);

Izlo`ba-defile: Ni{ville oldtimers fest –Tvr|ava od 18;

STRIPORAMA– Otvaranje berze stripa – Tvr|ava, pla-

to preko puta Salona u 14;– Otvaranje Striporame 2016. i izlo`be

Milana Jovanovi}a Nacrtani svetovi –Galerija Salon 77 u Tvr|avi u 18;

– Izlo`ba Dobrosava Boba @ivkovi}a –Galerija Paviljon u Tvr|avi u 19;

– Izlo`ba ilustracija D. B. @ivkovi}a –DELI centar (Davidova 2), deo postav-ke u Galeriji Paviljon u Tvr|avi u 20;

– Zeleni strip atelje i Mala {kola stripa sagostima festivala – Tvr|ava, plato preko puta Galeri-je Salon 77 od 21 sat do pono}i;Izlo`ba radova sa fototakmi~enja Wikimedia – Srbi-

ja Wiki voli zemlju – Zidine Gradske ba{te u Tvr|avi u 18,do 15. avgusta.

Izlo`ba fotografija Zavoda za za{titu prirode Srbije –Zidine Gradske ba{te u Tvr|avi u 18, do 15. avgusta;

Balkan Saints Stage (kod izgorelih ateljea), od 19.30:Orkestar Mi{e Bahtijarevi}a (Srb), Teteven Dixie Band(Bugarska), Nema problema;

Drum Challenge and Blues Stage (kod Meteorolo{kestanice) od 19.30: Takmi~enje bubnjara i nastupi ben-dova Petting blues band (Novi Sad), Benny BrickmanBand (Ni{);

Youth Stage (preko puta Salona 77) od 19.30: Stran-gers from South (Bujanovac), Epiocoustic (Ni{), Bricksand Cans (Beograd), Miljan Mitrovi} Quintet (Leskovac);

Open Stage (kod Ni{ville press centra) od 19.30: TheBaswing feat: SU Jazz Fusion Team Project (Subotica),Trojica trio (Bgd), Blues Halter (NS), Bosque (Bgd);

EARTH & SKY STAGE – GLAVNI PROGRAM od 19.30:Naissblue (Srb), Belgrade Dixieland Orchestra (Srb), CyrusChestnut, Buster Williams, Lenny White Trio (SAD), Al diMeola (SAD), Golden Buddha Jazz Band, Poduene BluesBand (Bug);

Midnight Jazzdance Stage (kod izgorelih ateljea) odpono}i: Funky Junkie (Srb), Shuya Okino (Japan), PerryLouis (Velika Britanija);

PETAK, 12. avgustWelcome stage od 18: The hmm jazz grupa (Ni{), Miljan

Mitrovi} Quintet, Soul Steamers Blues Band (Pan~evo);Izlo`ba-defile: Ni{ville oldtimers fest – Tvr|ava od 18;STRIPORAMA

– Berza stripa – Tvr|ava, plato preko puta Salona 77 od14 do 22;

– Na kafici sa gostima festivala i potpisivanje zvani~nogportfolija festivala – kafe Saloon u Tvr|avi od 11 do13;

– Pavle Zeli} potpisuje album Dru`ina Dardaneli – stri-parnica Ju`ni Darkwood od 13 do 14;

– Javni intervju: Lui|i Pikato (Sergio Bonelli Editore) –Kafe Saloon u Tvr|avi u 17;

– Tribina: Stripoteka i (doma}i) strip oko nje, u~esnici Mi-lan Jovanovi} (Darkwood) i scenarista Marko Stojano-vi} (Strip Pressing) – Kafe Saloon u Tvr|avi u 18;

– Izlo`be Imagine Incredible Comics i Superheroji u po-kretu – Akcione figure – Galerija Sinagoga u 19;

– Zeleni strip atelje i Mala {kola stripa sa gostima festi-vala od 21 sat do pono}i;Air Ni{ville: Balonarski klub Dambos – kod Balkan Sa-

ints stejd`a od 19;

Balkan Saints Stage od 19.30: Orkestar Gorana Ceki}a(Srb), Ni{ko Zone (Srb), Ragtime DD Band (Bug);

Drum Challenge and Blues Stage: Takmi~enje bubnja-ra i nastupi bendova Kolege (Ni{) i The Highlanders (U`i-ce) od 19.30;

Youth Stage od 19.30: Update (Bug), El Sistem – pro-jekat podr`an od EU, Stevan Miljanovi} Band (^a~ak) Jaz-zmo (Kru{evac), Quindependence (Poljska);

Open Stage od 19.30: IOUEA (Pirot), Jasna Jovi}evi}& Gabriela Koso (Subotica/NS), Rolin Humes (Hrvatska),Proces (Ni{);

EARTH & SKY STEJD@ od 19.30: Stanislaw SlowinskiQuintet (Polj), Jazz Punt Big Band (Slovenija), Bilja & Bi-

strik orkestar (Srb), Oleg Kireyev & Orlan (Rus), Jazz Co-tech Dancers (V. Britanija), Soweto Kinch (V. Britanija),Dirty Purchase (Bug);

Midnight Jazzdance Stage od pono}i: DJ Iron (Srb),Crazy P Soundsystem (V. Britanija), Tonbe (Srb);

SUBOTA, 13. avgustJazz for Elders – Gerontolo{ki centar Ni{ u 11 sati;Welcome stage od 18: [kola By Heart, MNMS Quartet

(Vranje), Du{ko [obat Band (Banjaluka);Izlo`ba-defile: Ni{ville oldtimers fest – Ni{, Ni{ka Ba-

nja od podneva; Tvr|ava od 18;STRIPORAMA

– Berza stripa od 14 do 22;Na kafici sa gostima festivala i potpisivanje zvani~nog

portfolija festivala – kafe Saloon u Tvr|avi od 11 do 13;Lui|i Pikato potpisuje stripove i crta posvete – Stri-

parnica Ju`ni Darkwood od 13 do 15;Javni intervju: Dobrosav Bob @ivkovi} – kafe Saloon

u 17;Skype uklju~enje Igora Mari~i}a (Epicenter Comics,

SAD), reporta`a sa Comic Cona i promocija izdanja Za-gor, Dilan Dog, Slate... – DELI centar u 18.30;

Tribina sa gostima festivala: Aliens (Osmi putnik 2), 30godina kasnije, u nastavku besplatna projekcija filmaAliens – Kupina bioskop u 20;

Zeleni strip atelje i Mala {kola stripa sa gostima festi-vala od 22 sata do pono}i;

Promocija knjige Slobodana Aran|elovi}a Jazz Waves– 300 Jazz Greats – Press centar od 18;

Air Ni{ville: Balonarski klub Dambos – kod Balkan Sa-ints stejd`a od 19;

Balkan Saints Stage od 19.30: Orkestar Mi{e Bahtija-revi}a (Srb), Etno grupa Verive Milutinovi} (Srb), Tete-ven Dixie Band (Bug);

Drum Challenge and Blues Stage od 19.30: Takmi~e-nje bubnjara i nastupi bendova Slide Ride (Ni{) i SoulSteamers Blues Band (Pan~evo);

Youth Stage od 19.30: Jayus Jazz (Ni{), Duo Katarinai Ljubica (Bgd), Ethno trip (Slov), Stanislav SlowinskyQuintet (Polj);

Open Stage od 19.30: Key Cohesive (Ni{), Moba (Ni{),Gandy & Sin Experience (NS), Vakuum (Kg), The Wild Si-de (Ni{);

Ni{ville u Ni{koj banji – Plato kod fontana u 20: JazzPunt Big Band (Slov), DJ Valique (Rus);

EARTH& SKY STEJD@ od 19.30: Quindependence (Polj),Tango & Jazz Quartet (Argentina), Eyot & Friends (Srb), BillEvans Band (SAD), Shakatak (V. Britanija), El Jazzyra (Srb);

Midnight Jazzdance Stage od pono}i: WC7 (Srb),Nightmares On Wax (V. Britanija), DJ Skill & RamseyHercules (Bug);

NEDELJA, 14. avgustWelcome stage od 18: Vakuum (Kg), Strangers from

South (Bujanovac), Saxs & Mixs (Ni{);Izlo`ba-defile: Ni{ville oldtimers fest – Tvr|ava od 18;STRIPORAMA

– Berza stripa od 14 do 22;– Na kafici sa gostima festivala i potpisivanje zvani~nog

portfolija festivala – kafe Saloon od 11 do 13;– Tribina: Veseli ~etvrtak – gde stanuju strip heroji, u na-

stavku promocija izdanja Veselog ~etvrtka – kafe Sa-loon od 13 do 14;

– Dobrosav Bob @ivkovi} crta posvete – striparnica Ju-`ni Darkwoood od 14 dp 15;Promocija antologije ni{ke rokenrol poezije „Orden za

Olovnog vojnika“ @eljka Miti}a – Ni{ville press centar u 17;Promocija: Prozaonline – Rock and Roll @ivka Ivkovi}a

– Ni{ville press centar u 18;Balkan Saints stage od 19.30: Orkestar

Gorana Ceki}a (Srb), Etno Kvintet (Srb), Rag-time DD Band (Bug);

Drum Challenge and Blues Stage od19.30: Takmi~enje bubnjara i nastupi ben-dova Projekat (Ni{) i Take A Walk (Ni{);

Youth Stage od 19.30: El Sistem (EU),MNMS Quartet (Vra), Bojan Cvetkovi}Quintet (Lsk), Du{ko [obat Group (Bl);

Open Stage – kod Ni{ville press centra od19.30: Balkan Express Band (Bl), Wake UpGroove (Bgd), Rebel Brass Band (NS), RebelBand – ZZ TOP Tribute (Bgd);

EARTH& SKY STEJD@ od 19.30 sati: MilanPetrovi} Quartet (Srb), Yuichiro Tokuda’s RA-LYZZDIG (Jap), Yuri Honing Quartet (Ho-land), Remi Panossian Trio (Francuska), JossStone (V. Britanija), Marko Markovi} Rubi-kons Band (Srb);

Midnight Jazzdance Stage od pono}i: Sa-fe – T (UAEi), Valique (Rus), Master Flow VsLoptica (Srb).

PROGRAM NI[VILA 2016.

D`ez radionica: Ni{ville Workshop – Ofi-cirski dom, od 11. do 14. avgusta, od 11do 18 sati;

Jazz for kids (Plato iznad Letnje pozor-nice), od 11. do 14. avgusta: Predstave za

decu {kole glume Teatar iz Ni{a u 17; Zajedni~komuziciranje najmla|ih u~esnika Ni{ville workshopau 18; Dugometra`ni crtani filmovi od 20;

Ni{ville body art – preko puta Salona 77, od 11.do 14. avgusta, od 19;

Art to Go Jazzy – ispred izgorelih ateljea: Umet-ni~ka kolonizacija u organizaciji Ni{vila i Udru`enjaumetnika ARTEF, od 11. do 14. avgusta, u 19;

Kristina stage (kod Planinarskog doma u Tvr|avi):Nastupi pijanista uz neme filmove od 11. do 14. av-gusta, od 19.30;

Movie stage (kod Salona 77): Projekcije igranih idokumentarnih filmova sa d`ez tematikom od 19.30;

Jazz Fire Theatre (kod Salona 77: Performans akro-batske grupe USB Ni{, do 11. do 13. avgusta, od19.30 sati.

Koncert u Ni{kom zatvoruNi{vil }e, 12. avgusta u 16 sati, organizovati duplibluz koncert u Kazneno popravnom zavodu u Ni{u.Pred osu|enicima }e muzicirati ni{ka grupa BennyBrickman Band i bugarski sastav Poduene BluesBand. „Ni{vil ovim programom eli da onima koji suprivremeno sa one druge strane ograde, omogu}i daosete deli} atmosfere festivala, {to bi trebalo da do-prinese njihovoj lak{oj adaptaciji kad budu iza{li naslobodu. Ovaj jedinstveni koncert organizujemo usaradnji sa upravom KPZ koja je sa zadovoljstvomprihvatila takvu ideju“, saop{tavaju organizatori.

^lanovi Poduene Blues Banda su, ina~e, pre 27godina svoj prvi nastup u karijeri imali upravo u So-fijskom zatvoru, a nedavno su odr`ali koncert i u za-tvoru u Kelnu.

Benn

y Bric

kman

Band

Podu

ene B

lues

Band

Joss Stone

IV D Sa{a @ivi}

Kako smo sistematski

uni{tavani od Beograda ili Ni{vilkao lek za du{u

Uni{tavan je ovaj carski grad za 70 vekova postojanja mno-go puta: istorijske ~itanke potanko opisuju stradanja pod Ati-lom Bi~om Bo`jim u V veku ili pod Mehmedom II Osvaja~emu XV... Ali tragicizam sistemskog stradanja Ni{a od kad suonomad po~ele da caruju (ne)demokratske vlasti u Beogradu– a posebno aktuelna, nije opisan ne u istoriji, nego ni u bele-tristici, ~ak ni u mitologiji!

Li~i li mo`da Ni{ na Hefesta, da li je zaista tako ru`an i gr-bav, da ga beogradska Hera, oli~ena u vrhu SNS vlasti tako ne-milosrdno baca sa Vra~ara, umi{ljenog prestoni~kog Olimpa,pa mu se posle jo{ i smeje {to je hrom?

I takav, hromi Ni{, pla}a danas beogradske fantazmagori-je – kredite kojima je garant srpska vlada a kojima se udarni~-ki pobolj{ava perspektiva Beograda. Tako i mi Ni{lije otpla}u-jemo most na Adi, a sada i savske Kule, koje nevi|enom brzi-

nom rastu ba{ u svakoj Beogradskoj hroni-ci. Ba{ me zanima, koliko je ni{kih gra|e-vinskih firmi uklju~eno u ovaj projekat be-ogradske Atlantide, kako je to trijumfalnoobrazlagao sveznaju}i premijer?

Ironija svojstvena samo Srbiji je da i Beo-gradsku hronikupretplatom pla}aju Ni{lije! Dali ikome osim meni zvu~i groteskno da Ni{ fi-nansira Beogradsku hroniku? Da li je dovoljno

da se ja stidim, ako se ve} niko u Beogradu ne srami zbog ovoga?I ne uzimaju nam se samo pare, otima nam se ~ak i vreme!

Tako slu{am da }e ki{om prekinuti me~ \okovi}a biti nasta-vljen slede}i dan u 14 sati po beogradskom vremenu! U pre-stoni~koj samozaljubljenosti strada tako i Grini~, ne samo Ni{.

Kradu nam i akcenat – kad bismo nekad ~ak i mi Ni{lije e-leli da upotrebimo akcenat na prvom slogu – ne mo`emo.Sve akcente na prvom slogu oteo je Beograd da se njima po-nosi, kao nediskutabilnim znakom svoje otmenosti. Tako po-znati fudbaler Sisè u interpretaciji nadobudnog beogradskogkomentatora, dobija bezobrazno prezime Síse, a tragi~an zlo-~in gde mu` ma~ètom (vrsta sablje) ubija `enu postaje biza-ran kad blazirani beogradski spiker izgovara da je zlo~in u~i-njen ma~etom ({to u Ni{u odvajkada ozna~ava malu ma~ku).

Jedino {to ne mogu da nam uzmu je du{a. Delom zbog toga{to Beograd ne zna {ta bi sa ni{kom du{om a delom {to je takodobro i duboko u sebi ~uvaju ni{ke legende, kakav je i Ivan Bla-

gojevi}, otac Ni{vila. Ovaj ve~iti Don Kihot srp-ske kulture sistemati~no uspeva da, uprkosnaporima Ministarstva kulture i republi~kevlade, d`ez ostavi tamo gde prirodno i pripa-da – u gradu koji ima du{u. Samo u ovakvomgradu punom nemira u du{i mogu}e je za-patiti sinkopu – osnov d`eza i improvizaciju.Kako bi Ni{ i Ni{vil ina~e i opstajali da nemaimprovizacije!?

Al di Meola nikad ne}e shvatiti koliko jedelo Ivana Blagojevi}a veliko – nije mu zame-riti. Ne shvata to ni Ivan Tasovac ni ostali bar-

dovi Ministarstva kulture, spo~itavaju}i ~ak Blagojevi}u diskvalifi-katorski odnos prema Ministarstvu kao razlog uskra}ivanja finan-siranja! Na ovaj se na~in jo{ jednom o~igledno pokazuje osman-lijski karakter aktuelne vlasti – mora{ biti poslu{an beogradskomveziru da bi bio nagra|en. Tako i dalje pare gra|ana Srbije i Ni{aministar Tasovac raspore|uje kao da su njegove li~ne, po simpa-tijama i antipatijama! Da li onda ikoga ~udi da se najve}i deo kul-turnog dinara usmerava Beogradskoj filharmoniji!?

Neka ni to ne brine Al di Meolu – kad u ~etvrtak ve~e po~-ne noktima da ispisuje famozni Ritam no}i, Ni{lije }e ga slu-{ati srcem. Jedino tako je i mogu}e stvarno ne{to ~uti, ka`eveliki u~itelj Sent-Egziperi.

Stoga }e Al di Meola svirati na jedinoj pravoj adresi.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Ni{u i ljubitelj d`eza

Na ovogodi{njem Ni{vilu volontira}e 300mladih ljudi, koji su izbrani izme|u 826kandidata iz Srbije, BiH, Makedonije, CrneGore, Rumunije, Rusije, Bugarske, Danske,Italije, Portugala, [vedske, Sudana, VelikeBritanije... Program volontiranja je finansijskipodr`alo Ministarstvo omladine i sporta.

– Volontiranje na Ni{vilu je po~elo 2010, ado danas je postalo u toj meri popularno da onjemu povremeno pi{u i strani mediji, a zanjega se tra`i veza. Potpuno je neshvatljivokoliko je urgencija bilo za ovakvo besplatnoanga`ovanje. Jo{ nas samo (Aleksandar) Vu~i}nije zvao – ka`e Ivan Blagojevi}.

Dodatak realizovan uz podr{kuMinistarstva kulture iinformisanja Republike Srbije

Urednik: Dragan Sto{i} / Tekstovi: Zorica Miladinovi} / Fotografije: Du{an Miti} Car i Ni{vil tim / Korektura: Marjana Stevanovi} / Prelom: Zoran Spahi}D POSEBNO IZDANJE LISTADANAS

IMPROVIZACIJA

Al di Meola svira}e ve~erasna jedinoj pravojadresi

“

Ironija svojstvena samoSrbiji je da i Beogradsku hroniku pretplatom pla}aju Ni{lije

“ULAZNICEKomplet ulaznica za Ni{vil ko{ta 3.000dinara, a polukomplet za dva dana –jedan za ~etvrtak i petak, a drugi za su-botu i nedelju – 1.800. Pojedina~naulaznica po danu staje 1.200. VIP kom-plet ko{ta 4.500, a VIP pojedina~naulaznica 1.800 dinara.

U slu~aju da ima raspolo`ivih kara-ta, one se mogu kupiti svakoga danado kraja Ni{vila na ulazu u koncertniprostor Earth/Sky stejd`a, Energy music{opu (prizemlje Tr`nog centra Kal~a),Vintage {opu (Davidova 9), knji`ari In-digo (Obrenovi}eva 39) i na prodajnimmestima Turisti~ke organizacije Ni{a (uObrenovi}evoj 38 i Vo`dovoj 7).

Ulaznice za glavni festivalski pro-gram (Earth & Sky Stages) va`i}e i zaMidnight Jazzdance Stage za koji ulazove godine ne}e biti besplatan, a nakome }e nastupiti vode}i svetski DJ-evii producenti.

VOLONTERI

JO[ SAMO [TO VU^I] NIJE ZVAO

Biljana Krsti}& Bistrik^estitam Ni{vilu {to predstavlja Slavljemuzike, ne samo d`eza i roka ve} muzikeuop{te. Izuzetno mi je drago {to je uspeoda se izbori sa nizom problema, kojih nijebilo malo. Znamo kako se danas te{kodolazi do novca kod institucija, a zna todobro i Ni{vil.

Bistrik ove godine prvi put nastupa nafestivalu jer su se tako sklopile kockice.Izuzetno mi je drago {to }emo i na taj na~inobele`iti dva jubileja – 15 godina postojanjaBistrika i 40 godina mog rada. Bistrik je, ~inimi se, najre|e gostovao u Ni{u – dva ili triputa, a Ni{ je veliki grad, a i grad u kojemsam ro|ena, zavr{ila osnovnu i srednju{kolu i u kojem ivi moja porodica. Ni{ jemoj grad i nastup u njemu je uvek poseban.

A za nastup smo se ba{ spremili.Nastupi}emo u punom sastavu – nas 12, aizve{}emo sedam od deset kompozicija sanajnovijeg albuma Svod, koji izdajemo zabritanski Arc Music i koji se na tom tr i{tupojaviti u januaru 2017. Bi}e, to dakle, svetska

premijera tih kompozicija. Srpska premijeracelog albuma bi}e uprili~ena ne{to ranije, 24.novembra u beogradskom Sava centru.

SVETSKA PREMIJERA

Foto:

Sr|a

n Rali

}

Dragan Iliji},frontmen benda EyotNi{vil je za mene vi{e od festivala. On je iizvan kategorije najbolji festival, jer je u tojmeri specifi~an i sa jedinstvenomatmosferom, da postaje ne{to {to i ne znamkako bi nazvao. Uprkos bud`etu koji je zasvetske festivale nezamislivo mali on uspevada dovede u prvom smislu te re~i svetskemuzi~are. Evidentno je da stalno raste, alina`alost rastu i problemi koji ga prate, takoda je sve ono {to svake godine uspe da uraditim Ni{vila ravno ~udu. Eyot je na po~etku,

2009, imao jedan od svojih najzna~ajnijihnastupa upravo na Ni{vilu. Video snimak satog festivala nam je otvorio svetska vrata, jersu ~uli za nas i po~eli da nas zovu. Tri godinekasnije, tako|e na Ni{vilu, upoznali smoD`ima Bara, koji je producirao na{ tre}ialbum Similarity, koji smo snimili u Bristolu.Na Ni{vilu sam, eto, upoznao i svoju

suprugu... Ovagodina je vrhunactog niza lepihdoga|aja. Sviralismo na Cully Jazzfestivalu u[vajcarskoj, koji jejedan od najja~ihfestivala u Evropi, uSunset Sunside d`ezklubu u Parizu, kojispada u desetnajboljih d`ez

klubova u Evropi, bili na Garana Jazzfestivalu u Rumuniji, koji je jedan odnajboljih d`ez festivala u jugoisto~nojEvropi, a neguje new jazz, koji je na{ pravac.Imali smo nastupe u Nema~koj, [vajcarskoj...U septembru idemo u ikago, gde }emosnimiti ~etvrti album, za koji suzainteresovane evropske izdava~ke ku}e.

VI[E OD FESTIVALA

Foto:

Miod

rag Ig

njatov

i}

Vlada Jelenkovi},jedan od najmla|ihu~esnika Ni{vilaPrvi put smo nastupili na Ni{vilu kao bendJazzbuka 2010. Jazzbuka vi{e ne postoji, alisu ~lanovi benda nastavili da sviraju uRubikons bendu Marka Markovi}a, sa kojim}emo nastupiti ove godine. Mi smo

bukvalno odrastali uz Ni{vil – najvi{e prekovork{opova, koje su radila svetska d`ezimena, pa do nastupa na festivalu ikontakta sa publikom. I stvari za nas idu udobrom smeru.

Ta ~etiri dana festivala suposebna i za Ni{ – vibracijekoje grad emituje su kao nasvetskim festivalima. Ni{vil imanesumnjivi kulturni, turisti~ki iekonomski zna~aj za celuSrbiju, te bi morao da zauzimabolje mesto, bude u rangu saExitom, jer on to jeste, to ve}govore i stranci. Gardijan gasvrstava u deset najboljih d`ezfestivala u Evropi, strani

muzi~ari tra`e da ponovo nastupaju jer suim iskustva fantasti~na, volonter iz Irske mije ovih dana rekao da je pozitivno {okiran...Neka na{a vlast slu{a strance. Slu{ali su ih uvezi sa Exitom i nisu pogre{ili.

NEKA NA[A VLASTSLU[A STRANCE

~ e t v r t a k , 1 1 . a v g u s t 2 0 1 6 .