UVOD

http://www.istorijaonline.com

UVOD

Eusebije Cezarejski (Pamfil) je najznaajniji crkveni istoriar. Rodjen je u Cezareji Palestinskoj (Primorskoj) oko 265 godine, gde je i stekao vrsno helensko i hriansko obrazovanje. Za episkopa Cezareje biva izabran negde posle Milanskog edikta 313. godine. Radio je na obogaenju znamenite Cezarejske biblioteke koju je osnovao jo Origen, i iz koje je crpeo gradju za svoja apologetska i istorijska dela. Bio je blizak caru Konstantinu, emu je doprinosila njegova uenost i diplomatska sposobnost Pored nekoliko izuzetno vrednih i znaajnih dela, kao to je Hronika, Evandjeljska priprema i Evandjeljsko dokazivanje, Eusebije je napisao i Istoriju Crkve u deset knjige. Ovo delo tretira prva tri stolea razvoja hrianstva (do 424 godine do Konstantinove pobede nad Likinijem). Ne treba oekivati da Eusebije u svojoj Istoriji daje kompletnu istoriju pojave i irenja hrianstva, no ona ima izuzetan znaaj po bogastvu fakata i dokumenata iz prve ruke, koje je on sakupio i sloio u jednu zbirku.

EUSEBIJE: ISTORIJA CRKVE

KNJIGA PRVA1. glavaStvar o kojoj e se govoriti Postavio sam sebi u zadatak da opiem sledee dogadjaje: o tome ko su bili prejemnici svetih apostola, zatim da kazujem o onome ta se deavalo od vremena Spasitelja pa do naih dana, koja i koliko vanih dela je, po kazivanjima, uinjeno u Crkvi, zatim ko je upravljao najpoznatijim crkvama i slavno njima rukovodio, zatim ko je u svakom od pokolenja, usmeno ili pismeno, titio re Boiju; imena, narav (karakter) i vreme onih koji su, udei za novotarijama, doli na predele zabluda i, uvodei lano uenje (znanje, gnosu, poput ljutih vukova, bespotedno su napadali na stado Hristovo. Govoriu takodje i o tome ta se deavalo sa judejskim plemenom neposredno nakon njihove urote protiv Spasitelja naeg, zatim o tome kada su i na koji nain neznaboci podigli rat protiv rei Boije, a takodje i o tome kakvu su veliku borbu, u svoje vreme, za veru vodili sveti muenici, pretrpevi stradanja i prolivajui svoju krv; takodje u govoriti i o nama savremenim svedoanstvima milosrdja Spasitelja naega. Poeu ne drugaije, nego sa izlaganjem o Boanskom Domostroju, ija je osnova poloena Gospodom naim Isusom Hristom. Molim dobronamerne ljude da budu snishodljivi prema ovom delu. Svestan sam da ostvariti obeano u celosti ipak stoji iznad mojih sposobnosti, jer se ja, eto, prvi prihvatam takvog dela, i stupam kao na neki put kojim do sada jo niko nije iao. Molim Boga da mi bude putevoditelj, i silu Hrista da mi sadejstvuje u ovom trudu, jer ja nisam mogao nai nikakvih ljudskih tragova koje bi ostavili oni to su pre mene ili ovim putem, ako izuzmemo neke prie, u kojima je svako po malo ostavio kazivanje o onome o emu ja elim da govorim. Ti tragovi su poput glasova u noi ili poput straarskih vatri koje dolaze do nas i kazuju nam kojim putem treba da idemo, a da se na tom putu ne spotaknemo i padnemo. Sve to je reeno u tim kazivanjima koja su rasejana na raznim stranama, pokuau da sjedinim jer ih smatram za korisna u ostvarenju cilja koji sam pred sebe postavio. Kao u nekom duhovnom lutu, uzeu te cvetove koji su ostali od drevnih pisaca, jer su mi od koristi, i nastojau da ih predstavim kroz istorijsko kazivanje kao neto to ima svoju vrednost. Rad sam da sauvam kazivanje o prejemstvu ako ne svih, ono najpoznatijih apostola Spasitelja naeg, sauvanih u slavnim Crkvama i do sada ne zaboravljenim.

Ovo svoje delo smatram vanim i potrebnim trudom zato to, koliko je meni poznato, ni jedan od crkvenih pisaca, nije se oko toga ovoliko potrudio. Takodje se nadam da e moje delo biti od koristi onima koji su sa panjom sluali pouna predavanja iz istorije. Ja sam ve ranije u svojoj Hronici" dao kratak osvrt na dogadjaje, a njihov podrobniji opis nameravam dati tek u ovom delu.

Zapoeu svoje kazivanje, kako sam ve naglasio, sa Domostrojem Hristovim i objanjenjem njegove prirode, a ona je po dubini i sili daleko iznad ljudskih shvatanja. Zapoinjui da piem istoriju Crkve, obavezan sam da zaponem od onog trenutka kada je Hristos, a od Koga smo mi i udostojeni da nosimo ovo (hriansko) ime, poloio osnove svom Domostroju, potpuno Boanskom, nego to se to mnogima ini.

2. glavaO prevenosti i boanstvu Spasa i Gospoda naeg Isusa Hrista Priroda Hristova je dvojaka: jedna je poput glave tela, i u njoj mi priznajemo Boga; a druguje mogue uporediti sa nogama (udovima). On (Hristos) uzeo je tu prirodu radi naeg spasenja, i postao je ovek, isti kao to smo i mi. Izlaganje dogadjaja koji slede bilo bi bezprimerno ako prvo ne bi izloili itavu istoriju Logosa (Rei), poev od najvieg i najvanijeg; na taj nain onima, koji smatraju da hrianstvo nije starije nego li od jueranjeg dana, bie pokazano da ono ima drevnost i boanstvenost.

Proishodjenje, dostojanstvo, sutinu i prirodu Hrista nije u mogunosti da iskae do kraja ni jedna re, kako to i kae Duh Boji kroz prorotvo o Hristu: Rod njegov ko e izrei" (Is. 53, 8). Jer niko ne zna Oca, osim Sina; i niko ne zna Sina po dostojanstvu njegovom, osim Oca koji ga je rodio Svetog i Presvetog, predvenu Mudrost, predvenu i koja postoji u Oca Boga Logosa. Ko, osim Oca, moe u potpunosti da shvati njega, do stvaranja svega vidljivoga i nevidljivoga, prvoga i jedinorodnoga (Sina), Arhistratiga razumnoga i besmrtnoga nebeskog voinstva, Andjela nemerljive Zajednice, Ispunitelja pomisli Oevih; reima neiskazano, sa Ocem Sazdatelja svega; Uzroka, zajedno sa Ocem, svecelog, istinitog i jedinorodnog Sina Boijeg, Vladiku, Boga i Cara svega stvorenoga, koji je od Oca dobio gospodstvo i silu, a takodje i boanstvo, mo i ast. Jer po tajanstvenom bogoslovlju (Svetog) Pisma: U poetku bee Logos, i Logos bee u Boga, i Logos bee Bog. On bee u poetku u Boga. Sve kroz njega postade, i bez njega nita ne postade to je postalo" (Jn. 1,13). Tako i veliki Mojsije, najstariji od svih proroka, piui, nadahnut Duhom Bojim, o tome kako je sazdana i ustrojena vaseljena, ui da je njen Tvorac i Sazdatelj, ne neko drugi do Hristos, upravo prvorodjeni Logos, kome je Otac odredio sazdanje nie tvari, te on (Mojsije) pie sledee: I ree Gospod: stvorimo oveka po obrazu i podobiju naem..." (Postanje 1, 26). 0 tim reima kazuje i drugi prorok, koji u svojim stihovima ovako rasudjuje o Bogu: Jer On ree, i postadoe; On zapovedi, i sazdae se" (Ps. 32, 9). On kazuje o Ocu i Tvorcu kao o vrhovnom Vladici, (Koji) carskim pokretom (ruke ili glave) zapoveda, a Logos Boji, ispunjava Oevu zapovest.

Od samog stvaranja oveka sve, o emu i kazuju ljudi naroite pobonosti: veliki sluga Boiji Mojsije i oni sa njime, a jo pre Avraam, njegova deca i oni koji sebe projavie kao pravednike i proroke, sozercavali su njega istim oima uma; imali su Bogopoznanje i znali su kako je potrebno potovati i Sina Boijeg. Avraam, sedei pod dubom (Mavrijskim), video je, po reima (Svetog) Pisma, Gospoda u obrazu obinog oveka (trojice mladia), ali se odmah pokloni pred njim mada. je (telesnim) oima gledao u tvorevinu (oveka, mladie). On (Avraam), moli ga kao Gospoda: Eda li sudija cijele zemlje nee suditi pravo?" (Postanje 18, 25). Ako i pretpostavimo da to vidjenje moe obmanuti oi posmatraa vidjenjem sazdane tvari, ako sve to smatramo samo izmiljotinom, ali ko bi drugi u ovim reima mogao biti nazvat Bogom i Vladi kom koji sudi itavom svetu i tvari, ako ne predveno postojei Logos koga Avraam vidi u obliju oveka? 0 njemu je reeno u psalmima: Posla Re Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz trulei njihovih" (Ps. 106, 20) Mojsije jasno kazuje o tome da On (Logos) stoji odmah posle Oca i kada kazuje o stradanju Sodoma i Gomora (Postanje 19, 24). Takodje, Logos se (obliku oveka) javlja i Jakovu, i u Svetom Pismu naziva se Bogom, koji govori Jakovu: Otsele se nee zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junaki borio i s Bogom i s ljudima, i odolio si..." (Postanje 32, 28-30).

Nema osnove sumnjama da se u pomenutim reima Svetog Pisma kazuje s nekim od andjela slugu Bojih. Jer Sveto Pismo nije preutalo nijedan sluaj kada su se (ljudima) javljali andjeli, jasno ih imenujui.

Prejemnik Mojsijev Isus (navin), naziva Re (Logosa) Predvodnikom nebeskih sila, predveno postojeom Silom i Premudrou kojoj je povereno da je odmah iza Oca u upravljanju svime. On njega naziva Arhistratigom voinstva Gospodnjeg, onda kada ga vidi takodje u obliju oveka, jer napisano je: I kad Isus bejae kod Jerihona, podie oi svoje i pogleda, a to ovek stoji prema njemu s golim maem u ruci. I pristupi k njemu Isus i ree mu: jesi li na ili naih neprijatelja? A on ree: nisam, nego sam vojskovodja vojske Gospodnje, sada dodjoh. A Isus pade niice na zemlju i pokloni se, i ree mu: ta zapoveda Gospodar moj slugi svome? A vojskovodja vojske Gospodnje ree Isusu: Izuj obuu s nogu tvojih, jer mesto gde stoji sveto je. I uini Isus tako" (Knjiga Isusa navina 5,13-15). Iz tih rei moe razumeti da to nije niko drugi do Onaj ko je priao i sa Mojsijem, jer u (Svetom) Pismu reeno je: A Gospod kada ga vide gde ide da vidi, viknu ga iz kupine, i ree: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me! A Bog ree: ne idi ovamo. Izuj obuu svoju s nogu svojih, jer je mesto gde stoji sveta zemlja. I opet ree Bog Mojsiju: Ovako kai sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca vaih, Bog Avraamov, Isakov i Jakovljev posla me k vama" (Izlazak 3, 46). A ta je Sutina, koja je postojala i pre stvaranja sveta, iva i postojea, koja je pomagala Ocu i Bogu u sazdanju itave tvari, imenovana (nazvana) Slovom Bojim i Premudrou, o tome, osim ve navedenih dokaza, mogue je uti i iz samih usta Premudrosti, koja kroz Solomona veoma konkretno kazuje o svojim tajnama: Ja mudrost boravim sa razboritou, i razumno znanje nalazim" (Prem. Sol. 8, 12); Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu" (Prem. Sol. 8, 15); Gospod me je imao u poetku puta svojega, prije dela svojih, prije svakoga vremena. Prije vekova postavljena sam, prije poetka, prije postanja zemlje. Kad jo ne bee bezdana, rodila sam se, kad jo ne bee izvora obilatih vodom. Prije nego se gore osnovae, prije humova ja sam se rodila. Jo ne bee nainio zemlje ni polja ni poetka prahu vaseljenskom" (Prem. Sol. 8, 2226); Tada bijah kod njega hranjenica, bijah mu milina svaki dan, i veseljah se pred njim svagda" (Prem. Sol. 8, 30). I tako, da je Logos Boiji postojao i javljao (se), ako ne svima, to samo nekima, o tome je sada ukratko reeno. Zato se On, i ako ranije propovedan svim ljudima i narodima, javi tek sada? neka i to postane jasno svima. Ljudi drevnih vremena nisu bili u stanju da shvate premudro i svesavreno uenje Hristovo; jer, ubrzo posle prvobitnog blaenog ivota, prvi ovek, prenebregnuvi zapovest Boga, pao je u smrtni i prolazni ivot, i dobio je, umesto ranijeg Boanskog nasladjivanja, ovu prokletstvom obloenu zemlju. njegovi potomci ispunie zemlju i uinie, sa izuzetkom nekolicine, sve jo loijim; njihovo zveropodobno ivljenje bilo je sve samo ne i ivot. Gradovi, drutveni ivot, umetnost, nauka oni o svemu tome nisu razmiljali. Zakoni, pravda, dobrodetelj, filosofija to njima nije bilo poznato ni po imenu. Oni su skitali po pustinjama poput divljih, svirepih zveri. Razum koji su imali u sebi kao seme dato im od Tvorca, oni su unitavali u dobrovoljno izabranom poronom ivljenju; u celosti su se odavali najraznovrsnijim gnusostima, razvratu, ubistvima; neretko jeli su i ljudsko meso i onda se osmelie na borbu sa Bogom. To je onaj rat divova o kojem se zna. Zamislie da izgrade kulu do neba, i u divljem bezumlju sabrae se da bi krenuli u rat na Svevinjeg. na te ljude, koji su hodili tim putem, Gospod koji vidi i nadzire sve, posla silan potop i oganj te uniti sve; On ih je iskorenjivao velikom gladju, bolestima, ratovima, kataklizmama i skoro da je tim tekim kaznama zaustavio tu stranu i munu duevnu bolest. I kada su gotovo svi bili u nekoj vrsti dubokog pijanstva, u tom iroko razlivenom moru poroka, i kada su due ljudi bile obuhvaene dubokim mrakom, tada je Premudrost Boija, prvorodjeni, predveni Logos, u preobilju ljubavi prema oveku, poe se javljati onima u podnebesju, u vidu andjela, a u nekoliko navrata, dvojici prijatelja Boijih i neposredno. koliko je to bilo mogue za nas, upravo u obrazu oveka. Kada se u dui veine ljudi primi baeno seme pobonosti, i na zemlji kroz narod koji je proishodio od drevnih Jevreja, poe obraanje k veri to njima kao ljudima koji su se u veini svojih navika rukovodili po blagoeu, Bog je kroz proroka Mojsija dao obraze i simbole nekakve tajanstvene subote, posveenje kroz obrezanje i umno sozercavanje ali bez konkretnog razotkrivanja samog smisla tih istih tajni. Kada je zakon koji bee dat Judejima postao poznat, i poput miomirisa se rairio medju ljudima, kada u veini naroda kroz tamonje zakonodavce i filosofe obraz miljenja postade ovean, i narav umesto nekadanje, divlje i svirepe postade krotka, prijateljstvo i uzajamno zajedniarenje izrodie duboki mir; kada su svi ljudi i narodi vaseljene bili pripremljeni i sposobni da poznaju Oca, tada se ponovo Uitelj dobrodetelji Logos Oev, javi u poetku Rimske imperije kao (Bogo)ovek, uini divna dela, nauivi sve narode veri u Oca; kazuju ljudi o njegovom udesnom rodjenju, o njegovom novom uenju, njegovim divnim delima, o obrazu smrti njegove, Vaskrsenju iz mrtvih i, na kraju, o njegovom Boanstvenom vraanju na nebo. Prorok Danilo, ispunjen Duhom Bojim, video je Carstvo njegovo, i ovako opisuje svoje vidjenje: Gledah dokle se postavie prestoli, i starac sede, na kojem bee odelo belo kao sneg, i kosa na glavi kao ista vuna, presto mu bee kao plamen ognjeni, tokovi mu kao oganj razgorio. Reka ognjena izlazae i tecae ispred njega, tisua tisua sluae mu, i deset tisua po deset tisua stajahu pred njim; sud sede, i knjige se otvorie" (Dan. 7, 910); Videh u utvarama nonim, i gle, kao sin oveiji idjae s oblacima nebeskim, i dodje do starca i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu slue svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast vena, koja nee proi, i carstvo se njegovo nee rasuti" (Dan. 7,13-14). Jasno je da se sve to ne odnosi ni prema emu drugome nego upravo k Spasitelju naemu, Logosu Boijem, Koji u poetku bi u Boga; Sinom oveijim on naziva Sebe jer se imao javiti u telu (ovaplotiti se). Ali poto su izabrana prorotva o Spasitelju naem Isusu Hristu sabrana u posebne zapise, i svedoanstva o njemu ubedljivo izloena u drugim knjigama, mislim da je ovom prilikom dovoljno reeno.

3. glavaO tome da je jo u drevna vremena bilo poznato ime i Isus i Hristos, i da je to ime bilo asno za proroke Sada je trenutak da se kae o tome da je ime Isus i ime Hristos bilo potovano i od strane drevnih proroka, tih bogoljubivih mueva. Mojsije je prvi shvatio kako je velianstveno i slavno ime Hristos. Dajui obraze, simbole i tajanstvena izobraenja nebeskih javljanja, saglasno rei Gospodnjoj: I gledaj, te naini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori" (Izl. 25, 40), on, da bi potovao prvosvetenstvo, kao najvii oveku dati obraz, naziva ga Hristos". Prvosveteniki in, po misli Mojsija, nadvisuje dostojanstvom svako oveije zvanje, i zato, ime Hristos, daje njemu (oveku) veliku slavu i ast. Znai, Mojsije je razumeo da re Hristos" oznaava neto to je Boansko; On je, po nadahnuu Duha Boijeg, predvideo i ime Isus", smatrajui ga dostojnim osobitog odlija. I dok ga Mojsije jo nije znao, ono je prozvualo medju ljudima, te ga Mojsije daje jedinstvenom oveku, u kome, po nekom obrazu i simbolu, on prepoznaje svoga naslednika, jer posle njegovog (Mojsijevog) upokojenja, primio je on (Isus navin) vlast nad itavim narodom. Prejemnik Mojsijev, koji je od Mojsija dobio ime Isus, ranije se zvao Osija (Avsije), a to ime mu bee dato od roditelja. Mojsije, nazvati ga imenom Isus, daruje ga time kao nekim darom, darom koji je dragoceniji od carske krune jer Isus, sin navinov, bio je obraz Spasitelja naega i jedini posle Mojsija, okonavi slubu koja mu je data, ispovedajui veru istinitu i istu, dobi vlast kao nasledstvo. I tako, Mojsije je dvojici ljudi, koji se izdvojie izmedju itavog naroda svojom dobrodetelji i slavom: prvosveteniku i onome ko e posle njega Mojsija) biti vodja naroda, dao je je, radi potovanja zbog velikih poasti, ime Spasitelja naeg Isusa Hrista.

Proroci koji su kasnije dolazili, nazivali su Hrista po imenu, svedoei istovremeno i o buduoj zaveri Judeja ali i o prizvanju neznaboaca. Jeremija ovako kazuje o tome: Disanje nozdara naih, pomazanik Gospodnji, za kojega govorasmo: da emo iveti pod sjenom njegovom medju narodima, uhvati se u jame njihove" (Pla Jerem. 4, 20). David, razmiljajui o tim reima, ovako kazuje: Zato se uzbunie narodi i plemena smislie zaludne stvari? Sabrae se carevi zemaljski, i knezovi se okupie zajedno na Gospoda i na Pomazanika njegova... Gospod ree meni: Sin Moj jesi Ti, Ja Te danas rodih. Trai od Mene i dau Ti narode u nasledstvo Tvoje, i u posed Tvoj krajeve zemlje" (Ps. 2,12; 78).

ne samo one koje su potovali zbog prvosvetenikog ina i koje su zbog simbolike pomazivali pripremljenim jelejem, ime Hristos je kod Jevreja krasilo i careve, koji su, po ukazu Boijem proroci pomazivali upravo zarad izobraenja Hrista poto su oni (carevi) bili praobraz carske vlasti jedinog istinitog Hrista, Rei Boije, Koja caruje nad svima. Znamo da su neki proroci kroz pomazanje sami postali praobrazi Hrista jer su svi oni zaista bili sluge jedinog, istinitog Hrista, Prvosvetenika i vrhovnog Proroka. Kao dokaz toga recimo da niko od onih ko je u drevnosti pomazan na simboliki nain, niko od svetenika, careva, proroka, niko od njih nije ovladao takvom silom Boanske dobrodetelji kakvu je projavio upravo Spasitelj i Gospod na Isus, jedini i istiniti Hristos. niko od njih, poznatih po svome dostojanstvu i svojoj asti nebrojenim pokolenjima ljudi nije omoguio svojim sunarodnicima da se nazove hrianskim imenom. nikome od njima potinjenih nisu davane Boanske poasti, ni za kim od njih, nakon upokojenja, nisu bili spremni na stradanje i smrt njihovi sledbenici; niko od njih nije izazivao takve potrese unutar drutva jer u njihovoj praobraziteljnoj sili ipak nije bilo te realne (stvarne) sile koja je bila i jeste samo u jednome Isusu Hristu. On ni od koga nije dobio simbole i znake Svog prvosvetenikog ina; On Svoje Prvosvetenstvo, Svoje Carsko dostojanstvo, Svoje Prorotvo ne vodi po ljudskome nasledstvu. On od Jevreja nije dobio ni potovanje, ni mesto u proelju, ali je od Oca bio ukraen svim poastima, i to ne simbolinim nego realnim i stvarnim. ne imajui nita od onoga to smo nabrojali, On ipak ima najvie prava da nosi ime Hristos nego bilo ko drugi; On je jedinstveni, istiniti Hristos Boiji. Blagodarei njemu svet je ispunjen hrianima koji nose njegovo uistinu velianstveno i sveto ime. On im nije predao obraz i podobije nego dobrodetelj u njenom najistijem vidu i nebeski ivot; Svojim uenicima ga je saoptio. On nije pomazan jelejem prigotovljenim rukama oveka, ve, kako to i prilii Boanstvu Duhom Bojim. 0 tome nas ui Isaija, govorei: Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove krotkima..." (Is. 61, 1). I ne samo Isaija, nego i David govori, obraajui se Hristu: Presto je Tvoj, Boe, u vek veka, skiptar je pravde skiptar Carstva Tvoga. Zavoleo si pravdu i omrznuo bezakonje; radi toga pomaza Te, Boe, Bog Tvoj..." (Ps. 44, 78). Tu, u tim stihovima o Hristu se kazuje upravo kao o Bogu, Pomazaniku, Hristu koji nije pomazan obinim jelejem, nego Boanskim jelejem radosti; time se ukazuje na njegovo izabranje, na sve ono ime se On razlikuje od onih (ljudi) koji su u drevnosti bili pomazivani uljem i koji su na taj nain bili praobrazi istinskog Hrista. na drugom mestu, David, objanjavajui ko je Hristos, kazuje sledee: Ree Gospod Gospodu mome: Sedi Meni s desne strane, dok poloim neprijatelje Tvoje za podnoje nogama Tvojim" (Ps. 109, 1) i: Iz utrobe pre zornjae rodih Te. Zakle se Gospod i nee se raskajati: Ti si Svetenik do veka, po inu Melhisedekovu" (Ps. 109, 34). 0 Melhisedeku Sveto Pismo kazuje da je svetenik Boga Vinjega; Sveto Pismo ne kazuje da je on pomazan uljem koje je nainio ovek, niti da potie od svetenikog roda, kao ni to da je od Jevreja dobio svetenstvo. Zbog toga kada se kazuje o Spasitelju naem, kazuje se da je On svetenik po rodu Melhisedekovu, a ne po redu drugih koji su po nasledstvu dobijali svetenstvo. Istorija govori da je On od Oca postojao pre zornjae", tj. pre stvaranja sveta, te da njemu u vekove vekova pripada neprolazno i besmrtno svetenstvo. Veliki i svima jasno vidljiv dokaz njegovog Boanskog pomazanja je to to od svih ljudi koji su iveli i ive u ovom svetu, samo njega nazivaju Hristos; ispovedaju i propovedaju Ga kao takvog; pod tim imenom njega pominju i Jelini i varvari; o tome svedoi i to da i sada, po itavoj vaseljeni, uenici njegovi potuju Ga kao Cara, kao Proroka, proslavljaju Ga kao jedinog Prvosvetenika Boijeg, i vie od toga kao Re Boiju, koja predveno postoji i koja je od Oca udostojena najviih poasti; o tome takodje svedoi i to da mu se danas ljudi klanjaju kao Bogu. I to je najdivnije: mi, koji verujemo u njega, potujemo Ga ne samo ustima (reima) i govorom, nego celokupnim naim biem, projavljujui nau veru u njega naim ivotom.

4. glavaO tome da nain kako treba slaviti Boga, po uenju Hrista Spasa, nije bio ni nov, niti stran Smatram za neophodno da pre nego to zaponem svoje kazivanje, saoptim i o tome, a da niko ne bi pomislio imajui u vidu vreme njegovog ivota u telu, da Gospod i Spasitelj na Isus Hristos jeste nekakva nedavna linost. Da se uenje njegovo ne bi pokazalo kao novo i strano, uinjeno od strane nekog novog oveka koji se ni im ne razlikuje od drugih ljudi, ukratko emo rei nekoliko rei i o tome. Dolazak Spasitelj naega Isusa Hrista zasijao je ne tako davno. Gle, po neizrecivom odredjenju jedan zaista novi narod, ne mali, ne slab i ne nekakav koji ivi u nekom zabitom delu sveta, nego vei od svih naroda, zaista mnogobrojan i blagoestiv, neunitiv i nepobediv narod jer Bog mu je svagda u pomoi. Taj narod je od svih potovan zbog svoga imena koje proishodi od imena Hristovog. Jedan od proroka, opinjen vidjenjem i providevi budue vreme darom Duha Boijeg, uzvikuje: Ko bi sluao to to kazuje On? Zemlja jednoga dana bee u porodjajnim mukama i eto, rodi se narod" (uporediti sa Is. 66, 8). On naglaava i na budue ime toga naroda: Sluge Moje nazvae se imenom novim koje e biti blagosloveno po itavoj zemlji".

Mada, oevidno, mi zaista jesmo novi narod i ime hriansko nije tako pradavno, i tek to se upoznae narodi sa nama, na ivot je ipak obraz ponaanja saglasan sa dogmatima blagoea koji ipak nisu u nama odskora nego su postojano uvani od samog nastanka ovekovog. Drevni, bogoljubivi ljudi, po prirodnoj pobudi iveli su upravo tako, a ja u to dokazati kroz sledee rei: postoji narod koji nije odskora, narod koji je poznat zbog svoje drevnosti. To su Jevreji. njihove prie i njihove knjige kazuju o ljudima, istina retkim i malobrojnim, koji se niim nisu razlikovali u blagoeu, pravednosti i svim ostalim dobrodeteljima. Jedni od njih iveli su do potopa, drugi posle njega, kao na primer deca i potomci noja; a takodje i Avraam, iji sinovi provozglaavaju njega (Avraama) svojim vodjom i praroditeljem. Onaj ko bi sve te ljude nazvao pravednima, a posvedoeno od samog Avraama pa do prvoga oveka, i hrianima, ako ne direktno po imenu tad po njihovim delima, zaista ne bi pogreio protiv istine. To ime oznaava sledee: hrianin, poznavi Hrista i uenje njegovo, razlikuje se blagorazumnou, pravednou, trpljenjem, dobrodeteljima, hrabrou i blagoeem u ispovedanju jedinog Boga Svedritelja. I sve to (ti drevni ljudi) nisu inili nita manje od nas. Oni, kao i mi, nisu pridavali znaaj obrezanju; takodje, kao ni mi, nisu davali znaaj suboti; isto, kao ni mi, nisu imali tako izraene zabrane po pitanju hrane. Tek kasnije, Mojsije odredjuje da se sve to uva zarad toga to je re o simbolima, a za hriane to vie nema znaaj. Ali, bez sumnje, oni su znali za Hrista Boijeg. Jer njega je video Avraam. On je dao predskazanja Isaaku, govorio je sa Izrailjem, besedio je sa Mojsijem i mnogim drugim prorocima. nadam se da e mi svako dati za pravo, da su ovi Bogu zaista dragi ljudi, dostojni imena Hristovog, po reima koje se odnose na njih: ne dirajte pomazanike moje, i prorocima mojim ne inite zla" (Ps. 105, 15). Jasno je da kao najstariju, treba smatrati onu veru koju je imao (uvao) Avraam i oni koji su iveli kao bogougodnici, a da je ta vera ponovo projavljena svim narodima upravo kroz uenje Hristovo. I ako kau da je Avraam tek kasnije dobio zapovest o obrezanju, to je ipak mnogo pre toga posvedoena njegova pravednost upravo kroz veru, jer tako o njemu govori re Boija: I poverova Avram Bogu, a on mu to primi u pravdu" (Post. 15, 6. Rim. 4, 3). Tom oveku, jo pre obrezanja, javio se Bog a to bee Hristos, Re Boija, i kroz ove rei potvrdio veru Avraama: Blagosiljau one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe usproklinju; i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji" (Post. 12, 3), i: Od Avrama e postati velik i silan narod, i u njemu e se blagosloviti svi narodi na zemlji" (Post. 18,18). naravno da se to i dogodilo sa nama. Verom u Hrista koji se javio, opravda se Avraam koji odbaci sujeverja predaka i zablude ranijeg ivota, i poe ispovedati (veru) jedinog Boga Svedritelja i sluiti njemu dobrim delima, a ne uvanjem Zakona. Upravo takvom oveku (Avraamu) reeno je da je na njemu blagoslov za sva plemena i sve narode. Avraamovu veru, potvrdjenu delima, a ona su vanija od rei, danas po itavom svetu uvaju hriani. I eto, nita nas ne sputava da kaemo da je naa vera i ivot, nas koji ivimo posle Hrista, i vera i ivot drevnih ugodnika Bojih ista je; da to nije nikakva nova ili strana vera, nego, kako smo to i pokazali, da je to prva i jedina i prava vera, koja nam je predata kroz uenje Hristovo. Mislim da je dovoljno reeno o ovome.

5. glavaO vremenu u kome se javi Hristos medju ljudima I sad, posle ovog uvoda, koji je neophodan za istoriju Crkve (a koju mi elimo napisati), zapoinjem, poput nekog stranstvovanja (putovanja), od vremena ovaploenja Spasitelja naeg. Prizovimo Boga Oca i Samoga Isusa Hrista, Spasitelja i Vladiku naeg, nebesnog Logosa, da nam pomogne i sadejstvuje u izlaganju istine.

Bila je etrdeseta godina carevanja Avgusta i dvadeset i osma (godina) od pokoravanja Egipta i smrti Antonija i Kleopatre, na kojoj se zavrila egipatska dinastija Ptolomeja, kada je, saglasno prorotvu o njemu, u Vitlejemu Judejskom, u vreme prvog popisa tokom uprave Kvipinija Sirijom, rodjen Spasitelj i Vladika na Isus Hristos 1. O tom popisu u vreme Kvirinija kazuje i Josif Flavije, najpoznatiji medju jeprmskim istoriarima. Tu Flavije kazuje o onome ta se dogodilo u vreme ustanka u Galileji, o kome u Delima apostolskim Luka kae sledee: Posle ovoga ustade Juda Galilejac u dane popisa i odvue dosta naroda sa sobom; on takodje pogibe i svi koji ga sluahu rasturie se" (Dela ap. 5, 37). U XVIII knjizi Drevnosti", pomenuti pisac, u saglasju sa tim, kazuje ovo: Kvirinije, jedan od senatora, proavi kroz sve magistrature i na kraju postavi konzul, ovek veoma uvaen, doao je u Siriju u pratnji nevelikog broja ljudi; kesar ga je poslao u svojstvu sudije za narod i cenzora koji je trebao da procenjuje imetak...". neto kasnije Flavije kae: Juda Gavlonit, iz grada Gamale, zajedno sa farisejem Sadokom, pozivao je narod na ustanak, govorei da procena imovine nije nita drugo do put ka ropstvu; i pozvao je narod da zatiti svoju slobodu..."'. U drugoj knjizi istorije judejskog rata, on (Flavije), ovako kae: Tada Galilejac, po imenu Juda, poe da saziva svoje sunarodnike na borbu, prekorevajui ih zbog njihove saglasnosti da se plati danak Rimljanima...". 2 Tako kazuje Josif.

6. glavaO tome da je nestalo vladara u judejskom narodu po naslednom redu od predaka, kao to je to predskazano, i da je prvi judejski car iz tudjeg naroda (plemena) bio Irod Tada je nad Judejima carsku vlast dobio stranac. Ispunilo se ono ta je napisano od strane Mojsija: Palica vladalaka nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja zakon, dokle ne dodje onaj kome pripada, i njemu e se pokoravati narodi" (Post. 49, 10). To prorotvo bee neispunjeno dok su Jevreji iveli pod upravom svojih istoplemenika, poev od samog Mojsija i sve do carstva Avgusta, kada je vlast nad Jevrejima data strancu rimljaninu Irodu. Josif Flavije kazuje o njemu da je po ocu bio Idumejac, a Arapin po majci; ali, Afrikan (ne neko drugi, nego poznati istoriar) 4, kazuje da po tim reima, onaj ko bi se temeljno pozabavio njegovim poreklom, Antipatar (Irodov otac) 5, bee sin nekog Iroda iz Askalona, jednog od jerodula u Apolonovom hramu. Taj Antipatar je jo kao dete uhvaen od Idumejaca (razbojnika), i ostao je kod njih poto njegov otac, kao siromaan ovek, nije imao novca za otkup, te od njih bee vaspitan. Zatim se on dopade Girkanu (ili Hirkanu) 1, prvosveteniku Judeja, i od tog Antipatra, u vreme Spasitelja naeg, rodi se Irod. Eto, takvom oveku pripade vlast nad Jevrejima kada, saglasno prorotvu, veliko bee oekivanje naroda poto kod njih nestade upravitelja i vodja iz naroda, koji su tada prejemstveno nasledjivali jedan drugoga od vremena Mojsija. Do ropstva i preseljenja u Vavilon, njima su upravljali carevi, poev od Saula a zatim Davida. Do careva njima su upravljale sudije; oni se pojavie posle Mojsija i njegovog naslednika Isusa (navina). Posle povratka iz Vavilona, uprava medju Jevrejima bee aristokratsko - oligarhijska (svime su upravljali prvosvetenici), dok Ptolomej, rimski vojskovodja, nije opsednuo Jerusalim i osvoji ga na silu; on je oskrnavio sveto mesto, uavi u Svetinju nad Svetinjama. Aristovul, koji je u to vreme po prejemstvu od predaka, bio car i prvosvetenik, u okovima zajedno sa decom bee poslat u Rim; prvosvetenstvo tada preuze njegov brat Girkan, i sav jevrejski narod postade podanik Rima. Girkan, na kome se zavri prejemstvena predaja prvosvetenikog ina, bio je zarobljen od Partaana, a narod biblijski, voljom rimskog Senata i imperatora Avgusta, kao to rekoh, bee predat u ruke stranca Iroda. Tad, u to vreme, saglasno prorotvu, dolazak Mesije postade oevidan. Verni svedok tog vremena neka za tebe bude Josif, koji kazuje da je Irod, dobivi od Rima vlast, prekinu nekadanje prejemstveno zadobijanje carske vlasti i prvosvetenstva jer Irod postavi za svetenika Arhelaja, a posle njega Rimljani pokorie Judeje. On kazuje da je Irod pod kljuem i svojim peatom drao odeu prvosvetenika, ne dajui prvosvetenstvo nikome. Tako je postupao i Arhelaj, a posle njega i Rimljani. Da te rei poslue kao potvrda i drugom prorotvu o javljanju (dolasku) Spasitelja naeg Isusa Hrista. U knjizi (proroka) Danika, nakon odredjivanja o broju sedmina do javljanja Hrista (a o tome smo mi rasudjivali), sledi prorotvo: Sedamdeset je nedelja odredjeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svri prestup i da nestane greha i da se oisti bezakonje i da se dovede vena pravda, i da se zapeati utvara i prorotvo, i da se pomae sveti nad svetima. Zato znaj i razumi: otkad izide re da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode bie sedam nedelja, i ezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teko vreme. A posle te ezdeset i dve nedelje pogubljen e biti pomazanik i nita nee ostati; narod e vojvodin doi i razoriti grad i svetinju; i kraj e mu biti sa potopom, i odredjeno e pustoenje biti do svretka rata" (Dan. 9, 24-27). To se i ispuni u vreme rodjenja Spasitelja naeg Isusa Hrista. To je bilo neophodno naglasiti da bi se utvrdila tanost datuma.

7. glavaO tome da je neistina da se ne slau Jevandjelja o plemenu Isusa Hrista Jevandjelisti Matej i Luka daju nam rodoslov Hrista na razliite naine, te ne mali broj verujuih smatra da oni protivree jedan drugom; i mnogi, ne znajui istinu, iz sve snage nastoje da razumeju ta mesta. naveemo kazivanje o tome koje je do nas dolo kroz pisanje Aristida', gde ve pomenuti Afrikan pie o saglasju jevandjeoskih rodoslova. Opovrgnuvi miljenja drugih kao pogrena, on ovim reima kazuje o istoriji za koju je uo: Imena pokolenja u Izrailju navedena su ili po prirodi ili po zakonu; po prirodi kada je postojalo prejemstvo zakonitih sinova, a po zakonu kada po smrti bezdetnog brata, njegov brat svome detetu daje ime umrloga oca. Tada jo ne bee jasne nade u vaskrsenje, i budue obeanje smatrali su izvodljivim ako bi ime umrloga davali detetu, smatrajui da e to ime na taj nain biti sauvano zauvek. Zato medju onima koji su pomenuti u rodoslovu, neki su bili zakoniti naslednici svojih oeva po prirodi, dok su drugi bili rodjeni od jednih otaca, a nosili su imena drugih. Takodje pominju i stvarne oeve i one koji im behu kao oevi, i na taj nain, ni jedno ni drugo Jevandjelje ne gree, navodei imena i po prirodi i po zakonu. Potomci Solomona i natana prepleu se medju sobom upravo zbog postojanja bezdetnih ljudi kao i drugih brakova, te je i jedne i druge mogue smatrati za decu navedenih roditelja (oeva). Obe povesti su potpuno pravilne, i dolaze do Josifa pravim putem mada on ponekad izgleda veoma krivudavo.

Da bi reeno bilo jo jasnije, pomenuu i o tome kako je nastala ta zbrka. nabrajajui od Davida preko Solomona, na treem mestu od kraja pominje se Matan, koji je rodio Jakova, oca Josifovog. Saglasno Luki. posle natana, sina Davidovog, trei od kraja bee Melhije, iji je sin Ilija, otac Josifov. Poto smo mi sebi za cilj postavili da izloimo Josifov rodoslov, to je potrebno ukazati zato se njegovim ocem nazivaju dva oveka: Jakov, potomak Solomona, i Ilija potomak natana; na koji nain oni, Jakov i Ilija, behu braa, i oevi njihovi Matan i Melhije, potiui iz razliitih rodova, jesu Josifove dede. Matan i Melhij enili su se jedan za drugim enom, i rodie jednoutrobnu brau, jer zakon nije zabranjivao neudatoj eni, bilo da je ona udova ili razvedena, da se udaje za drugoga. Od Eodje (a tako se po predanju zvala ta ena) prvo je Matan, koji je poticao iz roda Solomonovog, s njome rodio Jakova. Kada je Matan umro, tada je Melehije, koji je bio iz roda natanovog, oenio tu udovicu i sa njome dobi sina Iliju. na taj nain pokazali smo da su Jakov i Ilija, i ako pripadaju razliitom rodu, ipak jednoutrobna braa (braa po majci). Ilija je umro nemajui dece, a Jakov se oeni njegovom udovicom, i sa njome dobi sina Josifa (a to je ve tree pokolenje), koji je bio njegov sin po prirodi (i po Pismu: Jakov rodi Josifa"), a po zakonu Ilijin sin, jer je Jakov, brat njegov, nastavio njegovu lozu (porodicu). Zbog toga se ne moe odbacivati rodoslov koji njega pominje. Jevandjelista Matej naglaava: Jakov rodi Josifa", a Luka kazuje da je on bio sin Josifov, Ilije, Melhije. nemogue je jasnije naznaiti rodjenje po zakonu, i Luka, govorei o podobnim rodjenjima, ipak izbegava re rodio", mada u svom nabrajanju dolazi do Adama i Boga.

Sve to nije bez dokaza i nije proizvoljno. Rodstvenici Spasitelja po telu saoptie nam, da li radi proslavljanja sebe ili radi pouke, ali u svakom sluaju istinitu istoriju: kada su idumejski razbojnici uli u Askalon, grad u Palestini, oni zajedno sa ostalim plenom iz Apolonovog hrama (koji bee blizu gradskih zidina), povedoe i Antipatra, sina nekog jeroula Iroda; i poto rec nije mogao dati odredjeni otkup za sina, to je Antipatar ostao sa razbojnicima i bio vaspitan po obiajima Idumejaca. Kasnije se on dopao Hirkanu, prvosveteniku Judeje. Poslat nekim poslom u Pompeju od Hirkana, on je izmolio za njega carsku vlast koju je imao njegov brat Aristovul. Antipatar je imao sree jer ga proglasie za epimeleta Palestine. Posle njegove smrti (a njega su lukavo ubili iz zavisti zbog poloaja koji je nasledio njegov sin Irod, koga su kasnije, po dekretu Senata, Antonije i Avgust postavili za cara Judeje), sinovi njegovi, Irod i ostali, postae tetrarsi. To su dogadjaji o kojima se govori i u istoriji Grka.

Do tada su i arhive uvale rodoslove, kako one jevrejske, tako i prozelita, kao na primer Ahiora Amonianina i Rute Moavanke, a takodje i onih koji su doli iz Egipta i srodili se sa Jevrejima. Irod, koji nije imao nita zajedniko sa Izrailjcima, zbog svoga niskog porekla, naredio je da budu spaljeni svi rodoslovi, mislei da e na taj nain uspeti da pokae kako je poznat; ali, nikakvom naredbom se ne moe svoj rod pripisati patrijarsima, prozelitima ili hiorima strancima koji su se pomeali sa Jevrejima. I samo je nekolicina, koji su sauvali spomen o svome rodu, imali seanje o svom poreklu, ponovo zapisavi i zapamtivi imena predaka. Oni su se esto gordili time to su sauvali spomen na svoje poreklo, a medju njima bio je i ve pomenuti desposin, koga tako nazivaju zbog roda sa Spasiteljem. Urodjenici judejskih mesta nazareta i Kohobe, i ako rasuti po ostalim krajevima, sastavili su rodoslove i to na osnovu Knjige Dana", onako kako su mogli.

Ovako ili nekako drugaije, ali bolje objanjenje, kako po meni, tako i po miljenju svakog blagorazumnog oveka, ne moe da se nadje. Upravo toga treba i mi da se drimo, mada ono nije potvrdjeno svedoanstvima jer nema boljeg niti vernijeg. Jevandjelje, ipak je to istina, najvernije je kazivanje o svemu..."

na kraju tog pisma Afrikan dodaje: Matan, potomak Solomona, rodio je Jakova. Po smrti Matana, Melhije, potomak natana, rodio je od te ene Iliju; znai, Ilija i Jakov behu jednoutrobna braa. Ilija je umro bez dece; Jakov je nastavio njegovu porodicu, i rodio je Josifa, koji je bio njegov sin po prirodi i sin Ilije, po zakonu. na tak nain, Josif bee sin i jednoga i drugoga" Tako kazuje Afrikan. Ako je takav rodoslov Josifa, tada je i Marija trebala proishoditi iz istog kolena kao i on jer, po zakonu Mojsijevom. nije doputeno da se u brak stupa sa licima iz drugih kolena. Brat je morao uzimati enu iz tog grada i iz tog roda da nasledstvo ne bi prelazilo s jednog kolena (roda) na drugo. na tome u zavriti o ovome.

8. glavaO tome ta je uinio Irod, i kako je skonao Kada se rodio Hristos, saglasno proroanstvima, u Vitlejemu Judejskom, i vremenu na koje smo ukazali, Irod, zbog glasova koji dodjoe do njega preko mudraca sa Istoka (pogl. Mt. 2, 12), veoma se raesti zbog toga. Smatrajui da je njegova vlast u opasnosti, on upita uitelje Zakona gde se oekuje rodjenje Hrista. Saznavi da u prorotvu Miheja postoji kazivanje da e se to zbiti u Vitlejemu, on izdade naredbu da se u tom mestu i njegovoj okolini pobiju deca mladja od dve godine. Irod je smatrao da e na taj nain stradati i Hristos, ali Bogomladenac tada nije postradao: njegovi roditelji saznali su o tome ta se ima dogoditi, te otidjoe sa njim u Egipat. Tako nas ui sveto Jevandjelje. Potrebno je znati i to kakva je kazna stigla Iroda zbog prestupa pred Hristom i njegovim sunarodnicima. nedugo zatim, bez i najmanjeg oklevanja, Iroda je jo za ivota stigao sud Boji, da bi se svima pokazalo ono to je i zasluio. Drava je tobo bila u blagostanju, ali on (Irod) dom svoj omrai velikim neaem: ubistvom ene, dece, rodjaka najbliih po krvi i najdraih. nemogue je ispisati sve te dogadjaje jer kazivanje o njima prevazilo bi i najgore tragedije. 0 njima podrobno kazuje Josif u svojoj Istoriji", kada govori o Irodu. U XVII knjizi Judejskih drevnosti" on ovim reima opisuje Irodov kraj: njegova se bolest pogoravala jer ga Bog kazni zbog bezakonja koje je poinio. To bee slab oganj koji je tinjao u njemu, i stalno se iekivalo da se taj oganj rasplamti... U Irodu bee velika elja da pojede neto, ali mu se nije moglo pomoi u tome; rane na njemu, a naroito one na desnoj strani utrobe, i upaljene noge prepune nekakve prozrane tenosti, izazivale su straan bol. Smrad bee veliki; njegov muki organ trulio je jer u njemu behu crvi. Mogao je disati samo kada bi ga uspravili u postelji, a tada se od njega irio svuda snaan smrad po sobi. Sve njegove udove muili su jaki grevi. Ljudi, nadahnuti Bogom, koji daje da se sve moe prozreti, kazivali su da Bog kanjava cara zbog grehova koje je poinio..." 1. Eto ta kazuje pomenuti pisac u svome delu. A u II knjizi Istorije" on tako)e daje slina svedoanstva o njemu: itavo Irodovo telo bee zahvatila bolest koja ga je razarala na razliite naine. Imao je nekakvu sakrivenu groznicu, nepodnoljiv svrab po itavom telu, neprestane bolove na desnoj strani trbuha. noge su mu bile oteene kao kod bolesnika koji pate od vodene bolesti. Sav je smrdeo na upalu jer bee mnotvo zagnojenih rana na njegovim udovima koje su bile prepune crva. Osim toga imao je i teko, asmatino disanje i greve po svim delovima tela. Ljudi, koji behu nadahnuti, videli su u toj bolesti kaznu. Irod se borio sa tim mukama, eljan da ivi; nadajui se ozdravljenju, traio je naine da bude isceljen. naredio je da ga prenesu kroz Jordan, da bi doao do izvora sa toplom vodom Kalira, koje se zatim ulivaju u Aoaltovo jezero; tu istie slatka voda koja je dobra za pie. Lekari su odluili da njegovo telo potope u neku lekovitu kupku nainjenu od lekovitog bilja i ulja, ali kada su to uinili, njega obuze nesvestica. Sluge, videi to, povikae i on od te buke dodje k svesti. Poto mu bee bolje, sa verom u ozdravljenje, naredio je da se obinim vojnicima da po pedeset drahmi, a naalnicima (oficirima) i svojim prijateljima mnogo vee sume.

Tada se vratio u Jerihon, loeg raspoloenja. I pored toga to je smrt ve bila blizu njega, on naumi jo prestupnije delo: pozva vidjenije ljude iz svih mesta Judeja i naredi da budu zatvoreni na hipodromu. Tada pozva svoju sestru Salomeju i njenoga mua Aleksandra, te im ree: Znam da e Jevreji praznovati moju smrt, ali ja jo imam vlasti da ih primoram da me oplakuju i da ridaju kada bude moja sahrana. To e se desiti ako ispunite moju elju: sve one koji su zatvoreni i koji se nalaze pod straom, onoga trena kada umrem, naredite strai da ih sve pobiju, i neka itava Judeja, svaki njen dom, plae i tuguje...". Zatim, neto nie u tekstu, Josif pie: Ponovo muen eljom da jede, izmedju dva napada kalja, on je odluio da preduhitri sudbinu: uzeo je jabuku, a od slugu zatrai no da bi isekao voe na komade, a onda, okrenuvi se da ga niko ne bi video ta radi, presee vene na desnoj ruci...".

Josif takodje kazuje da je on, pred samu smrt, naredio da ubiju njegovog sina (a to je bio trei, posle dvojice koji su ubijeni jo ranije), i taj sin je skonao u tekim mukama. Takav je bio kraj cara Iroda, koji je dobio pravednu kaznu zbog ubistva dece u Vitlejemu i okolini, i zbog zle pomisli protiv Spasitelja naeg. Posle Irodove smrti, andjeo Gospodnji se javi u snu Josifu, koji tada bee u Egiptu, i zapovedi da zajedno sa Mladencem i Majkom njegovom ponovo dodje u Judeju. I k tome jevandjelista dodaje: Ali uvi da Arhelaj caruje u Judeji umesto Iroda, oca svojega, poboja se onamo ii, primivi u snu zapovest, otide u krajeve galilejske" (Mt. 2, 22). Saglasno sa Jevandjeljem, pomenuti istoriar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda, i kazuje kako je po zavetanju njegovog oca Iroda, i odluci kesara Avgusta, carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu, i kako je kroz deset godina lien vlast, a njegova braa: Filip i Irod Mladji, zajedno sa Lisanijem, dobie svoje tetrarhije.

Taj Josif, u XVIII knjizi svoje Drevnosti" kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiverija 2 (a on je nasledio vlast od Avgusta, koji je upravljao 57 godina), vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. On je upravljao itavih deset godina, gotovo do smrti Tiverija. Time on javno izobliava lanost zapisa, koja su sainjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja naeg. Samo vreme, naznaeno u zaglavlju, projavljuje lanost te izmiljotine. Oni vreme stradanja Spasitelja naeg, kome Ga predadoe prestupni Jevreji, stavlja u vreme etvrtog konzulstva Tiverija, kada je bila sedma godina njegove vlasti; ali, ako je verovati Josifu, Pilat tada jo uvek nije upravljao Judejom. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiverije naznaio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine.

9. glavaO vremenu Pilata Saglasno sa Jevaneljem, pomenuti istoriar govori o Arhelajevoj vladavini posle Iroda, i kazuje kako je po zavetanju njegovog oca Iroda, i odluci kesara Avgusta, carsku vlast nad Judejima dobio po nasledstvu, i kako je kroz deset godina lien vlasti, a njegova braa: Filip i Irod Mlai, zajedno sa Lisanijem, dobie svoje tetrarhije.Taj Josif, u XVIII knjizi svoje 'Drevnosti' kazuje da je dvanaeste godine vladavine Tiberija (a on je nasledio vlast od Avgusta, koji je upravljao 57 godina), vlast u Judeji data Pontiju Pilatu. On je upravljao itavih deset godina, gotovo do smrti Tiberija. Time on javno izobliava lanost zapisa, koja su sainjena sasvim nedavno sa ciljem da blate Spasitelja naeg. Samo vreme, naznaeno u zaglavlju, projavljuje lanost te izmiljotine. Oni vreme stradanja Spasitelja naeg, kome Ga predadoe prestupni Jevreji, stavlja u vreme etvrtog konzulstva Tiberija, koda je bila sedma godina njegove vlasti; ali, ako je verovati Josifu, Pilat tada jo uvek nije upravljao Judejom. Josif u pomenutom delu direktno ukazuje da je Tiberije naznaio Pilata za prokuratora Judeje u dvanaestoj godini svoje vladavine.

10. glavaO judejskim prvosvetenicima u ije je vreme Hristos propovedao svoju nauku Kada je, po jevandjelistima, Spasitelj u Svojoj tridesetoj godini doao na Jordan da bi bio krten, i tako postavio poetak blagovesti, tekla je petnaesta godina vladavine kesara Tiverija i etvrta godina uprave Pilata Judejom. Tetrarsi su tada bili Irod, Lisanije i Filip.

Po reima Svetog Pisma, vreme njegove propovedi bilo je u doba kada su prvosvetenici Ana i Kajafa. Hristova propoved zapoela je u vreme prvosvetenika Ane i nastavljena je u vreme prvosvetenika Kajafe, a to je vreme neto manje od etiri godine. Od tog vremena behu naruene ustanove zakona koje se tiu sluenja Bogu, a koje je posmrtno prelazilo, prejemstveno od oca na sina. Rimske vlasti postavljale su prvosvetenike jednog za drugim, a niko na tom mestu nije ostao due od godine. Josif kazuje da posle Ane i Kajafe behu jo etiri prvosvetenika. U svom delu Drevnosti", on ovako pie: Valerije Grat svrgao je Akaka i za prvosvetenika je objavio Izmaila, sina Fabe. Ali to bee na kratko vreme jer i ovoga svrgnu, pa za prvosvetenika postavi Eleazara, sina prvosvetenika Anana. nakon godinu dana smenio je i njega, pa je prvosveteniki in dao Simonu, sinu Kamita. I on na tom mestu ne osta due od godinu dana; njegov naslednik bee Josif, prozvani Kajafa..."

U vreme propovedi Spasitelja naeg, koja je trajala nepune etiri godine, promenie se i etiri prvosvetenika Judejska. Da je Kajafa zaista bio prvosvetenik u godini kada je stradao Hristos, o tome svedoi i Jevandjelje. Ono (Jevandjelje) takodje potvrdjuje i sve ono to smo mi naveli. Spasitelj i Vladika na ubrzo po poetku Svoje propovedi, priziva i dvanaest Apostola; i samo je njih, izmedju ostalih Svojih uenika, naroito potovao nazivom apostol". Zatim je izabrao jo sedamdesetoricu, koje je zatim, sve po dvojicu zajedno, poslao u svaki grad i svako mesto da provozglase njegovo uenje, a gde je On nameravao doi.

11. glavaSvedoanstva o Jovanu Krstitelju i o Hristu Sveto Jevandjelje saoptava da je nedugo potom Irod Mladji naredio da odrube glavu Jovanu Krstitelju. Josif takodje kazuje o tome, nazivajui po imenu Irodijada. njom, enom brata, oenio se Irod, razvevi se od svoje prve i zakonite ene (ona je bila ki Arete, cara Petreje). To je znailo da je Irod preoteo Irodijadu od njenog ivog mua. Upravo je ona kriva i za smrt Jovana (Krstitelja) i za rat sa Aretom, koji je smatrao da je njegova ki uvredjena. U tom ratu, u jednoj od bitaka, pogibe mnogo vojnika Irodovih. To mu bee kazna zbog ubistva Jovana. Pomenuti Josif priznaje da je Jovan bio pravedan ovek i da je krtavao ljude. njegovo svedoenje saglasno je sa onim to govore Jevandjelja. On takodje govori da je Irod posle bitke bio lien carstva, i zajedno sa Irodijadom poslat u progonstvo, osudjen da ivi u gradu Vien. O tome je napisano i u XVIII knjizi Drevnosti", gde je o Jovanu reeno ovo: neki od Judeja misle da je Bog pogubio Irodovu vojsku po pravednoj kazni zbog smrti Jovana, zvanog i Krstitelj. Irod je njega, oveka dostojnog, ubio; njega (Jovana), koji je Jevrejima kazivao da ive pravedno i da budu poboni. On je takodje govorio da ih krtava radi toga da bi im bili otputeni grehovi, da bi ih oistio od telesne neistoe... Oko njega se okupljalo mnotvo ljudi, oduevljenih njegovim reima. Irod, plaei se toga, kao i metei, posavetovan od nekih ljudi, reio je da uhvati Jovana i da ga ubije... Uhvaen od strane Iroda, njega (Jovana) alju u Maherunt o toj tamnici mi smo ve govorili, i tamo je ubijen...".

Kazivanje o Jovanu, Josif u tom svom spisu ovako nastavlja, govorei i o Spasitelju naem: U to vreme iveo je i Isus, ovek mudar, ako je njega i mogue nazvati ovekom. On je inio mnoga zadivljujua dela i uio je ljude da prihvate istinu. K sebi je privukao mnoge Jevreje i mnoge Jeline. To je bio Hristos. Prema kazivanju naih prvaka, Pilat ga je osudio na raspee, ali oni, koji su mu bili verni od poetka, ostae mu verni i kasnije. Treega dana (po smrti na krstu), On im se javio iv: proroci Boji predskazivali su to, kao i mnotvo njegovih uda. Rod hrianski ni do sada nije nestao, a oni sebe tako nazivaju zbog njegovog imena...". 1 Eto ta nam kazuje pisac koji je i sam Jevrejin.

12. glavaO uenicima Spasitelja naega Imena apostola Spasiteljevih poznata su svakome iz Jevandjelja. Spisak od sedamdeset njegovih uenika nigde nije sauvan. Jedan od njih je i Varnava, koga pominju i Dela apostolska a takodje i (apostol) Pavle u svojoj poslanici Galatima. Medju njima je bio, kako govore, i Sosten, koji je zajedno sa Pavlom pisao onima u Korintu. Kliment u petoj knjizi svojih Hipotiposa" govori da Kifa, koga pominje i Pavle (pogl. Gal. 2, 911), bee imenjak apostola Petra a takodje i jedan od Sedamdesetorice. Po predanju, i Matej koji je pribrojan apostolima umesto Jude, kao i onaj ko je zajedno sa njim bio u izboru, da su takodje bili u broju Sedamdesetorice. Kazuju da je jedan od njih bio i Tadej, a njegovu istoriju, koja je dola do nas, ja u uskoro i saoptiti.

Ako razmisli o svemu ovome, videe da je uz Hrista bilo vie od sedamdeset uenika. Pavle svedoi da se po vaskrsenju Hristovom, On prvo javio Kifi, zatim dvanaestorici, a posle njih brai koja su, u vreme kada je Pavle pisao svoju Poslanicu, jo bila iva. Zatim, po njegovim reima, On se javio Jakovu, jednom od onih koji se nazivaju braa Gospodnja. Takodje, da je osim dvanaestorice, bilo jo mnogo apostola, a meu njima se nalazi i Pavle, on dodaje: A zatim se javio svim apostolima".

13. glavaO vladaru Edese Sad emo govoriti i o Tadeju. Boanstvo Vladike i Spasitelja naeg Isusa Hrista, proslavljeno medju svima, privuklo je mnotvo ljudi, ak i stranaca, sa prostora daleko od Judeje. Oni su se takodje nadali isceljenjima od bolesti i raznih stradanja. Zbog toga je i car Avgar, koji je slavno upravljao narodima sa one strane Eufrata, muen boleu ije je isceljenje prevazilazilo silu oveka, saznavi za Hrista Isusa, s molbom i pismom pozivao Ga je k sebi. Spasitelj nije usliio njegovu molbu da dodje, ali ga je udostojio pisma u kome je obeao da e poslati jednog od Svojih uenika, da on isceli njegovu bolest, te da spase i njega i njegove blinje. To obeanje ubrzo bee i ispunjeno. Posle Hristovog vaskrsenja iz mrtvih i vaznesenja, apostol Toma, jedan od dvanaestorice, po rei Boijoj posla Tadeja, koji je bio medju sedamdesetoricom uenika Hristovih, u Edesu da tamo blagovesti uenje Hristovo. On je ispunio sve to je obeao Spasitelj na. Postoji pismeno svedoanstvo o tome, uzeto iz arhive u Edesi, koja je tada bila prestoni grad. Medju dravnim dokumentima koja kazuju o drevnim dogadjajima iz vremena Avgara, sauvano je do danas i ovo: Kopija pisma napisanog od strane toparha, a upuenog Isusu u Jerusalim preko glasnika Ananeja

Avgar, sin Uhame, toparh, alje pozdrave Isusu, Spasitelju blagom, Koji se pojavi u predelima Jerusalimskim.

Dodje do mene glas o Tebi i o isceljenjima koja ini bez primene lekova i trava. Kazuju da Ti slepima vraa vid, da hrome oporavlja te da ponovo hodaju, da oiuje prokazane (gubom), da izgoni neiste duhove i demone. Ti lei one koji stradavaju dugotrajnim bolestima i vaskrava one koji su umrli. Sluao sam sve to o Tebi, i razumom prihvatih da si Ti ili Bog, koji dodje s neba jer ini takva udesa, ili da si Ti Sin Boji. Zbog toga i piem Tebi: potrudi se, dodji k meni i bolest moju isceli. Takodje sam sluao kako Jevreji ropu na Tebe i kuju nekakve zavere. Moj grad je mali, ali je potovan i bie nam dovoljan za obojicu."

Eto kako je pisao Avgar, kada ga je ozarila Boanstvena svetlost. Ali, potrebno je uti i pismo Isusa koje On posla Avgaru preko istog glasnika. U tom pismu nema mnogo rei ali je zaista silno, a evo kako ono glasi:

Odgovor Isusa toparhu (Avgaru) preko glasnika Ananije

Blaen si ti jer poverova u Mene i ako me nisi video. 0 Meni je kazano: oni koji me vide, oni ne veruju u Mene, a oni koji me ne videe, poverovae i oivee. Ti me poziva k sebi ali Meni je potrebno da ovde ispunim ono zbog ega sam poslat. Kada to uinim biu ponovo uznet k Ocu mome koji me posla. Kada se to dogodi, poslau k tebi jednog od uenika Mojih da isceli tvoju bolest i da ti daruje ivot, tebi i onima koji su sa tobom." K tim pismima prisajedinjeno je i ovo koje je napisano na sirijskom:

Posle vaznesenja Isusa, Juda, prozvan Toma, posla (Avgaru) apostola Tadeja, jednoga od Sedamdesetorice. Kada je doao, on izadje pred Tovijevog sina, Toviju. 0 njemu su uli i rekoe (Avgaru) da je doao apostol Hristov, onako kako je i obeano. I poe Tadej, silom Boijom, isceljivati svaku bolest i svaku nemo, tako da su se svi tome udili. Kada je Avgar uo o velikim i udesnim delima njegovim, dodje njemu u misao ono ta mu je Isus pisao: da e mu poslati jednog od Svojih uenika da bi iscelio bolest njegovi. Tada on pozva Toviju, kod koga je bio Tadej, i ree: Sluao sam o oveku koji ivi kod tebe. Dovedi ga k meni." Tovija, vrativi se k Tadeju, i ree: Toparh (Avgar) pozva me k sebi i naredi da te dovedem k njemu da bi ga iscelio". Tadej mu ree: Hajdemo k njemu jer znam da sam poslat radi toga". Drugoga dana, ujutro, Tovija povede Tadeja i dodjoe do Avgara. Kada udjoe, Avgar pred kojim su stajali prvi ljudi drave, vide veliko znamenje na licu apostola Tadeja. Videvi to, Avgar mu se pokloni do zemlje, pa upita Tadeja: Da li si ti zaista uenik Isusa, Sina Boijeg, Koji mi ree da e poslati jednog od uenika Svojih da bi me iscelio i podario mi ivot?" Tadej mu odgovori: Jer si tako silno poverovao u Onoga ko me posla, ja zaista ispunjavam njegovu volju I ako bude verovao u njega, onako kako veruje, tada e se ispuniti elja tvoga srca". na to Avgar ree: Ja tako verujem u njega da sam spreman pokrenuti svu vojsku i pobiti Jevreje koji Ga raspee ako me ne bi omela Rimska drava". Tadej ree: Gospod moj ispunio je volju Oca Svoga; i ispunivi je, vaznese se k Ocu". na to mu odgovori Avgar: Ja sam poverovao u njega i u Oca njegovog". Tada ree apostol: Zato, u ime njegovo, stavljam ruku na tebe." I samo to je to rekao, Avgar bee isceljen od bolesti i stradanja. Silno se iznenadi Avgar jer sve ono o emu je sluao to se tada na njemu ispuni: da se kroz Tadeja, uenika Hristovog, dogodi isceljenje bez lekova i trava, i ne samo njega, nego i sina njegovog Avda, koji je bolovao od kostobolje. Taj Avd, doavi pred Tadeja, pade pred noge apostolove i bee isceljen molitvom i polaganjem ruku. Tadej je iscelio i mnogo njihovih sugradjana, inei velika udesa i propovedao je re Boiju. Zatim Avgar ree: Ti Tadeju, sve to ini silom Boijom, i mi smo silno zadivljeni. Zato, molim te, reci mi o dolasku Hristovom, kako se to dogodilo; reci mi o sili njegovoj i o svemu onome o emu smo sluali". Tadej mu odgovori: Ja ti sada nita neu rei jer sam poslat da propovedam Re da bi je svi uli. Zato sutra pozovi sve sugradjane, i ja u im propovedati, i posejau u njima Re ivota. Rei u im o dolasku Hristovom, kako se ono dogodilo; o njegovom poslanju od Oca, i zato je to bilo; o sili, i o delima njegovim; o tajnama koje je On rekao svetu; o tome kako su Ga ismevali i potcenjivali;

o tome kako se On ponizi pred svima, kako bee raspet, kako sidje u ad i uniti bedeme od veka neunitive; o tome kako vaskrsnu iz mrtvih i otide k Ocu Svome sa velikim mnotvom dua". Avgar zaista zapovedi svojim sugradjanima da se okupe izjutra i da uju propoved apostola Tadeja. Zatim iznese pred njega zlata i kovanog novca, ali to apostol ne uze, rekavi: Ako sam ostavio sve svoje, kako da uzmem ono to nije moje?" To se dogodilo u 340. godini.

Smatram da je umesno i da nije bez koristi ovo to je, od rei do rei, prevedeno sa sirijskog.

KNJIGA DRUGA Predgovor Umesto predgovora za istoriju Crkve ja sam kazivao o Boanstvu Slova Spasitelja, o drevnosti dogmata nae vere i jevandjeoskom hrianskom nainu ivota. Takodje sam kazivao o ne tako davnom njegovom javljanju, o dogadjajima koji su prethodili Spasiteljevom stradanju, o izabranju apostola. O svemu tome, uz navodjenje kratkih dokaza, kazivano je u prethodnoj knjizi. Sada u govoriti o tome ta se deavalo posle Hristovog vaznesenja, zasnivajui re na Svetom Pismu i napomenama svetovnih istoriara, onda kada se za tim ukae potreba.

1. glavaO delima apostola nakon Hristovog vaznesenja(Tiverije Kesar, 33 37. godina) Pre svega, recimo o tome da je rebom za apostola (umesto izdajnika Jude), izabran Matej, koji je, kako smo ve rekli, bio uenik Gospodnji. nakon toga postavie njih sedmoricu (ljude ispitane u veri), molitvom i polaganjem ruku, za djakone da bi sluili zajednici. Medju njima je bio i Stefan. On je prvi, posle Gospoda, nedugo nakon postavljenja za djakon, postradao kamenovanjem od ubica Hristovih Jevreja. Prvi medju pobedonosnim muenicima Hristovim dobi venac, a njegovo ime upravo to i znai. Tada Jakov, brat Gospodnji (jer njega su zvali sinom Josifovim, obrunika Presvete Djeve koja je pre nego se srela sa Josifom, ve u utrobi nosila Bogomladenca kako nas ui sveto Jevandjelje), koji je jo pre dobio naziv Pravedni" zbog njegove velike dobrodetelji, on je prvi (kako kazuju), dobio episkopstvo u jerusalimskoj crkvi. Kliment u VI knjizi svojih Primera" potvrdjuje to kazivanje, i kae: Petar, Jakov i Jovan, i pored toga to su bili naroito potovani od Spasitelja, ipak posle njegovog vaznesenja nisu jedan drugome osporavali tu ast, te za episkopa u Jerusalimu izabrae Jakova Pravednog..." U VII knjizi on pie ovo: Jakovu Pravednom, Jovanu i Petru, Gospod posle vaskrsenja predade znanje koje oni predadoe ostalim apostolima, a ovi to isto Sedamdesetorici apostola, medju kojima je bio i Varnava... Bila su dvojica Jakova: jedan po imenu Pravedni, koga su bacili sa krova (zgrade) i zatim ga do smrti tukli tapovima za valjanje sukna, i drugi kome su odrubili glavu...". Jakova Pravednog pominje i apostol Pavle: A drugoga od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjeg" (Gal. 1,19).

U to vreme ispunilo se obeanje Spasitelja naeg koje je dato caru Osronije. Toma, po nadahnuu Boijem, poslao je u Edesu apostola Tadeja da propoveda Hristovo jevandjelje, kako je reeno u prethodnoj knjizi (na osnovu tamo nadjenih dokumenata). Tadej, doavi tamo, iscelio je Avgara reju Hristovom, a sve tamonje ljude pridobi zadivljujuim udima. Pridobivi ih svojim delima i rukovodei ih ka potovanju sile Gospodnje, on ih poe uiti istinama hrianstva. I do sada je sva Edesa osveena imenom Hristovim. Ona ubedljivo svedoi o milosti koju je prema njoj (Edesi) imao Spasitelj na. Re o tome preuzeta je iz drevnih kazivanja.

Predjimo sada na Sveto Pismo. Posle muenike smrti Stefana, Jevreji su podigli prvo veliko gonjenje na jerusalimsku crkvu, i svi uenici, osim onih dvanaest, razidjoe se po Judeji i Samariji. neki su, kako kazuje Sveto Pismo, otili do Finikije, Kipra i Antiohije. Ali tada jo nisu propovedali Re neznabocima, nego je kazivae samo Jevrejima.

Tada je i Pavle gonio Crkvu. On je upadao u domove verujuih, hvatao ih i slao u zatvor. Filip, jedan od onih koji su postavljeni zajedno sa Stefanom medju djakone, dodje u Samariju. Ispunivi se silom Boijom, on je tamo propovedao o Hristu. Uz njega je bila velika blagodat Boija, te on svojim reima privue i Simona Vraara kao i mnoge sa njim. Simon je tada bio poznat zbog mogunosti da obmanjuje ljude, i mnogi su mislili da on u sebi ima veliku silu Boiju. Tada je on (Simon), poraen onim to je Filip inio zaista uz pomo Boiju, doao k njemu, rekavi da veruje u Hrista i da eli da bude krten. Zaista je udno ponaanje dananjih sledbenika njegove gnusne jeresi. Po primeru svog rodonaalnika, oni ulaze u Crkvu, poput kuge, i nanose teke rane ljudima koje uspeju da pridobiju uz sebe. Uostalom, mnoge od njih, kao to je to pretrpeo i Simon, sustigla je zasluena kazna

Propoved spasenja irila se iz dana u dan. Promisao Boija dovede iz Etiopije neke od pridvornika tamonje carice. Po obiaju od predaka, tim narodom i sada upravljaju ene. Tog Etiopljanina, prvog medju neznabocima, Filip je upoznao sa tajnama Hristovim, te on postade prvi verujui (Etiopljanin) u svetu. Postoji predanje o tome da je on, vrativi se u svoju otabinu, revnosno irio re o Hristu, kazujui o veri u njega, tako da se na delu ispuni drevno prorotvo: Etiopija e pruiti ruku svoju Bogu" (Ps. 67, 32).

U to vreme Pavle, sasud izabrani, objavljen je za apostola ne od ljudi nego po otkrivenju Samog Isusa Hrista i Boga Oca. On bee udostojen tog zvanja vidjenjem i glasu sa neba koji je potvrdio to otkrivenje.

2. glavaO tome kako je reagovao Tiberije Kesar kada je od Pilata saznao za Isusa Hrista Vaskrsenje i vaznesenje Isusa Hrista postade poznato mnogima. Po obiaju koji postoji od najstarijih vremena, oblasne stareine su imale obavezu da o svemu izvetavaju one koji su imali vrhovnu vlast, tako da nita ne bi bilo skriveno od oiju imperatora. Zbog toga je Pilat obavestio imperatora Tiberija da se po Palestini iri glas o vaskrsenju Spasitelja naeg Isusa Hrista, i da su njemu (Pilatu) poznata i druga Hristova uda, te da u Hrista ve mnogi veruju kao u Boga. Tiberije je o svemu tome obavestio i Senat, ali Senat odbacuje taj izvetaj sa obrazloenjem da me$)u Rimljanima niko nije mogao biti potovan kao bog ako to nije odlueno glasanjem i dekretom Senata. Ali spasiteljnom uenju Hristovom nije bilo potrebno odobrenje ljudi i njihovo pokroviteljstvo. I mada je Senat odbacio izvetaj koji je kazivao o Spasitelju, Tiberije je ostao uz svoje ranije miljenje te protiv uenja Hristovog nije preduzimao nita protivno.

Tertulijan, veliki poznavalac rimskih zakona, i uopte veoma uen i poznat ovek, u svojoj apologiji u odbranu hriana, napisanoj na latinskom i prevedenoj na grki, kazuje doslovno: Rei emo o proishodjenju takvih zakona: po drevnom dekretu, imperator ne moe ni jednog boga priznati pre nego to o tome odluku ne donese Senat. Marko Emilije tako je postupio u vezi sa nekakvim idolom Alvurinom. Sama okolnost da se kod vas (Rimljana) boije dostojanstvo daruje nekakvim ljudskim dekretom, to je nama od koristi jer ako se bog ne svidi oveku, on tada nee postati bog. To znai da je ovek taj koji ima vlast nad bogom. Tiberije, u ije vreme se ime hriansko rairi po svetu, dodje vest iz Palestine (a to je bila njegova otabina) o Hristovom uenju i on o tome izvesti Senat uz napomenu da mu je to uenje po volji. Senat to ipak odbacuje zbog toga to on o tome nije prvi obaveten. I pored toga, Tiberije je ostao pri svom miljenju i pretio je smru onima koji bi se usudili da napadaju na hriane..."'. nebeska promisao dade mu tu pomisao sa naroitim ciljem da bi se re Jevandjelja u poetku bez prepreka mogla iriti svuda po zemlji.

3. glavaO tome kako se hriansko uenje za kratko vreme raulo svuda po svetu(Kaligula kesar, 37 42. godina) Sila nebeska i spasiteljno uenje vere, poput sunca, ozarilo je svetlou itavu vaseljenu, kao to o tome kazuje i Pismo: Po svoj zemlji otide glas njegov, i do krajeva vaseljene rei njihove" (Rim. 10,19).

I zaista, u svakom gradu i svakom selu (poput itnih polja) pojavie se crkve koje su bile prepune hriana. Ljudi ije su due bile okovane sujeverjem prema idolima (tom drevnom boleu nasledjenoj od predaka), sada oivee silom Hristovom, koju su propovedali uenici njegovi inei udesa, izbavljajui tako due tih ljudi od stranih gospodara. Ljudi su odlazili od neznaboakog mnogobotva, ispovedajui da postoji i jeste samo jedan Bog, Tvorac svega to postoji; i poeli su slediti zapovesti njegove, iveti istinskim blagoeem po nadahnuu Duhom Svetim.

Milost Boija izlila se i na druge narode. U Kesariji Palestinskoj, prvi je primio veru Hristovu, zajedno sa svojim domom, Kornelije. U Antiohiji veru prihvatie mnogi Grci, kojima su propovedali hrianstvo uenici koji behu rasejani posle ubistva Stefana (pogl. Dela ap.7, 54 8, 4). Antiohijska crkva uskoro postade mnogobrojna. U to vreme tamo se nalazila veina proroka iz Jerusalima, a sa njima i Varnava, i Pavle i jo mnogo brae. Tamo je po prvi put, kao iz preobilnog istonika, proteklo ime hriansko. Jedan od proroka koji su tamo bili (po imenu Agav), predskazao je veliku glad, te zbog toga Pavle i Varnava odoe u Jerusalim, da tamo budu od pomoi brai (pogl. Dela ap. 11, 28-ZO).

4. glavaO tome, kako je po smrti Tiberija, Kaligula Gaj postavio Agripu za cara Judeje, a Iroda zauvek prognao Tiberije je vladao dvadeset i dve godine. Posle njega vlast je dobio Gaj. On je odmah naredio da se za vladara Judeje postavi Agripu, koji je bio nad tetrarsima Filipom i Lisanijem, a nedugo zatim i nad tetrarhom Iroda. Tog Iroda (u ije je vreme stradao Spasitelj), on je kaznio zajedno sa Irodijadom zbog mnotva prestupa koja uinie. O tome kazuje i Josif.

Za vreme Gaja postao je poznat i Filon, ovek veoma vet ne samo medju naima, nego i medju onima koji su dobili grko obrazovanje. Poticao je iz drevnog jevrejskog roda, i ni u emu nije zaostajao iza onih koji bili poznati po obrazovanju u Aleksandriji. Koliko je truda uloio u izuavanje nauka koje se tiu vere i otadbine, moe se videti u svakom njegovom delu. Kako je bio silan u filosofiji i u slobodnim umetnostima onome ta zahteva grko vaspitanje, o tome ne treba ni govoriti. Sa naroitim oduevljenjem je izuavao Platona i Pitagoru. Kazuju da je u tome prevaziao sve svoje savremenike.

5. glavaO tome da je Filon poslat u Rim, pred Gaja, da bi posredovao za Judeje On u pet knjiga kazuje o tome ta se dogodilo sa Jevrejima u vreme Gaja, podrobno izlaui njegovo bezumlje, te da je on (Gaj) sebe proglasio za boga i da se u svome carstvu neprekidno ismevao nad ljudima. On kazuje i o stradanju Jevreja, i o svom putu u Rim, gde je poslat da bi zastupao interese svojih istonarodnika iz Aleksandrije. Takodje pie i o tome kako je, titei pred Gajem drevne zakone predaka, on kao odgovor dobio samo zlobno ismevanje. O tim dogadjajima pie i Josif u svojoj XVIII knjizi Drevnosti": U Aleksandriji se pojavi razdor medju tamonjim Jevrejima i Grcima. Od svake strane izabrana su po tri poslanika koji izadjoe pred Gaja. Od aleksandrijskih poslanika jedan bee i Apion. On je vredjao Jevreje i izmedju ostalog govorio je da oni ne ele da daju dunu poast kesaru: svi podanici Rima podiu Gaju oltare i hramove i obraaju se njemu kao i drugim bogovima, a samo Jevreji odbijaju da mu podignu statue i da se poklone njegovom imenu. Apion je izneo mnogo tekih optubi, nadajui se (ne bez osnove) da e se Gaj razbesneti. Filon, vodja judejskog poslanstva, ovek u svemu znamenit, brat alavarha Aleksandra, dobro upoznat sa filosofijom, hteo je istupiti i opovrgnuti te optube, ali mu Gaj zapreti i naredi da ode; on je bio u silnom gnevu i javno je rekao da e estoko postupiti sa poslanstvom. Filon je izaao, obasipan uvredama, i posavetovao je Judeje koji behu sa njim, da budu hrabri jer Gaj, gnevei se na njih, priziva na sebe kaznu Boiju...".

Tako govori Josif. I sam Filon, u knjizi koju je naslovio Poslanstvo", podrobno opisuje sve ta se tada dogodilo. Propustiu vei deo njegovog kazivanja, i naveu samo toliko da bi itaoci mogli videti ta se ubrzo zatim dogodi sa Jevrejima, i tada i posle, i ta ih je stiglo zbog prestupa koji uradie protiv Hrista.

Filon u poetku govori da je u vreme Tiverija, izvesni Sejan, veoma vaan ovek medju onima koji su oko imperatora, nastojao na tome da u Rimu budu uniteni svi Jevreji. U Judeji je Pilat (u vreme koga bee uinjen prestup protiv Hrista) nastojao da uniti hram (koji je tada jo postojao), a kroz to je ustao na jevrejske zakone i izazvao negodovanje medju Jevrejima.

6. glavaO tome ta je sustiglo Jevreje zbog onoga to uinie Hristu Posle smrti Tiberija, vlast je dobio Gaj. On je uinio mnoga zla, ali najvee patnje je naneo Jevrejima. O tome se moe saznati od Filona, koji ovako govori o tome:

neto neoveno i strano bilo je u odnosu Gaja prema drugim ljudima, a naroito prema Jevrejima. On je silno mrzeo taj narod. Oskrnavio je domove molitve po svim gradovima, poev od Aleksandrije, time to je naredio da se u njih stave statue sa njegovim likom... Hram u svetom gradu, koji je bio neprikosnoven i koristio svoje pravo utoita, on je svojim ukazom pretvorio u lino svetilite, nazvavi ga hramom Zevsa novojavljenog Gaja".

Taj pisac, u drugoj knjizi svog dela, pod zaglavljem O dobrodeteljima" govori o nebrojenim, tekim, neopisivim stradanjima koja su trpeli Jevreji u Aleksandriji u vreme Gaja. njega ponavlja i Josif, napominjui da je beae bilo i nad itavim narodom u vreme Pilata, kada je uinjen prestup protiv Spasitelja naeg.

Posluajmo ta govori Flavije: U Judeju je Tiberije poslao Pilata za dravnog upravitelja. On je naredio da se nou donesu u Jerusalim pokrivene slike Cezara, koje Rimljani zovu znamenja. im je svanulo, to izazva medju Judejcima najvee uzbudjenje, jer ko je god doao blizu, na njihov pogled uzbudio se kao na veliku povredu zakona, koji su zabranjivali svako postavljanje likova u gradu. Postepeno je ogorenje gradskog stanovnitva zahvatilo u velikim masama i one u unutranjosti, pa svi odoe u Kesariju Pilatu i zamolie ga da ukloni znakove sa Jerusalima, i potuje njihove otake propise. Kada je Pilat odbio tu molbu bacie se na zemlju i ostadoe pet dana i noi leei a da se i ne pomakoe...". Ako uporedite to kazivanje sa Jevanfeljem, videete kako se ubrzo obrati protiv njih (Jevreja) vrisak kojim oni povikae pred Pilatom: nemamo cara osim esara" (Jn. 19,15). Zatim Flavije kazuje o nesrei koja ih je sustigla: Posle toga izazvao je (Pilat) i druge nemire time to je upotrebio hramovni novac zvani korban za pravljenje vodovoda koji je trebao biti dugaak 400 stadija. narod se zbog toga uzrujao, pa kada je Pilat doao u Jerusalim okruie njegovu sudaku stolicu, galamei. no on je bio ranije obavetavan o nameravanom nemiru, pa je u masu potajno uvukao vojnike obuene u gradjansko odelo, naredivi im da ne upotrebljavaju maeve protiv galamija, nego da ih napadnu bievima. Kada je bio dat znak sa sudake stolice, mnogi Judejci izgiboe pod udarcima vojnika, a neke izgazie njihovi sugradjani kad nagrnue u beg. Uplaeno alosnom sudbinom pobijenih, mnotvo je uutalo...". On kazuje o mnogim smutnjama i prevratima u samom Jerusalimu. Po njegovom kazivanju, od tog vremana i Jerusalim i sva Judeja nisu znali za mir: ustanci, ratovi, zloinjenja smenjivae jedni druge, i na kraju opsada vespazijana, koja je pogubila grad. Tako je kaznio Jevreje sud Boji zbog prestupa protiv Hrista.

7. glavaO samoubistvu Pilata Potrebno je rei i o tome da je Pilat, koji je iveo u vreme Spasitelja, toliko zapao u zlo da je, prema predanju, izvrio samoubistvo u vreme imperatora Gaja. Sud Boiji, kako vidimo, nije zakasnio nad njim. To kazuju grki pisci, koji oznaavaju olimpijade, i dogadjaje koji su bili u svakoj od njih.

8. glavaO gladi koja je bila u vreme Klaudija (Klaudije kesar, 4252. godina Posle Gaja, koji je bio na vlasti nepune etiri godine, za imperatora je izabran Klaudije. U njegovo vreme zemlja je stradala od gladi (o tome govore i pisci koji su daleko od hrianskog uenja). Ispunilo se ono to je zapisano u Delima apostolskim predskazanje proroka Agava o gladi koja e biti u itavoj zemlji. Luka u Delima apostolskim kazuje o toj gladi u vreme imperatora Klaudija, govorei da su braa iz Antiohije poslala, preko Pavla i Varnave, ono ta su mogla, da bi se pomoglo onima u Judeji, i dodaje:

9. glavaO tome kako je muen apostol Jakov A u ono vreme (govori se o vremenu Klaudija), podie car Irod ruke da mui neke od Crkve. I pogubi Jakova brata Jovanovog maem" (Dela ap. 12, 12). Kliment, u VII knjizi svojih Primera" navodi kazivanje o tom Jakovu koje je dostojno spomena. On kazuje da ovek, koji je doveo Jakova na sud, videi kako ovaj svedoi o svojoj veri, bee potresen i da je za sebe nazvao hrianinom. Tada obojicu izvedoe na pogubljenje, i na putu do gubilita, onaj ovek zatrai oprotaj od Jakova. Tada je Jakov ne premiljajui se mnogo, rekao: Mir tebi!", i poljubi ga. Obojica su istovremeno stradala.

Tada, kako govori Sveto Pismo, Irod videi da je kanjavanje Jakova milo Jevrejima, uze i (apostola) Petra te ga zatvori u tamnicu. I Irod bi ga veoma brzo ubio da se ne dogodi udo Boije: andjeo Gospodnji dodje nou i oslobodi Petra iz okova, tako da je apostol nastavio svoju propoved (pogl. Dela ap. 12, 317). Takva bi Promisao Boija o apostolu Petru.

10. glavaKako je proao Irod Agripa zbog proganjanja apostola Zlomiljenje koje je car imao protiv apostola dovelo je dogadjaje koji se nisu mogli odloiti, te njega zapoe da kara sud Boji. nedugo posle nasrtaja na apostole Irod, po reima Dela apostolskih, otide u Kesariju; u vreme praznika, odenut u sjajnu carsku odedu, on se sa svog uzdignutog prestola obrati narodu. Sav okupljeni narod pozdravio je tu re, kao da je reena od nekog boga a ne od oveka; i odjednom, kako kazuje Pismo, andjeo Gospodnji porazi ga i on umre izjeden od crva (pogl. Dela ap. 12, 1932). Pored povesti o tom udu, koja je izloena u Svetom Pismu, o tome govori i Josif. On o tome pie u XIX knjizi Drevnosti": navri se trea godina njegove vladavine nad itavom Judejom, te on dodje u grad Kesariju, ranije zvan Stratonova tvrdjava (kula). Tamo je organizovao igre u ast kesara, znajui da je to praznik za njegovo zdravlje i blagostanje; tu se sabralo mnogo ljudi koji su po provincijama vrili razliite dunosti i ljudi visokog poloaja. Drugog dana praznika, izjutra, on dodje u teatar u platu koji kao da je bio nainjen od srebra, zadivljujueg tkanja. Kada na plat padoe zraci sunca, srebro je zasijalo, zaslepljujui oi posmatraa. Laskavci, svaki na svoj nain, obratie mu se pohvalnim reima, pozdravljajui ga kao boga, ujedno ga molei da bude milostiv prema njima jer su ga se do tada plaili kao oveka, a da ga sada potuju vie nego li smrtnika. Car ih zbog tih rei nije prekoreo, i nije odbacio njihovo laskanje. nedugo zatim, on podie pogled prema nebu i vide da andjeo stoji iznad njegove glave. Istoga trena je pomislio da mu taj andjeo donosi zlo, i poe tugovati. Tada nastupie bolovi u stomaku, i to veoma jaki. On pogleda na sve prisutne, pa Ree: nazvaste me bogom, a evo, treba da se rastanem sa ivotom. Sudbina je izobliila sva vaa laskanja. nazvaste me besmrtnikom, a eto, odlazim u smrt. Treba mi da primim ono to je po volji Boijoj. U ostalom, proiveh dugo vremena u srei!" To behu njegove rei onda kada ga spopadahu jaki bolovi. Brzo su ga preneli u carske odaje, a posvuda se prou glas o tome da je car na samrti. narod, ne iskljuujui tu ene i decu, sedeo je (po drevnom obiaju), na prostretim haljinama i molio se za cara. Svuda se uo pla i jecaj. Car, leei na postelji, pogledao je na ljude i nije mogao zadrati suze. nakon pet dana provedenim u bolovima stomaka, on je umro u 54 godini ivota, u sedmoj godini vladavine. etiri godine on bee na vlasti u vreme Gaja, a tri godine je upravljao tetrarhijama Filipa. etvrte godine dobi i tetrarhiju Iroda. Tri godine vladao je u vreme kesara Klaudija..."'. Divim se tome to se poklapa kazivanje Josifa i ono ta govori Pismo. Ako neki misle da postoji raznoglasje povodom imena cara, to i dela i zapisi kazuju da je re o istoj osobi. Moe biti da je neko od prepisivaa pogreio prilikom prepisa, a moe biti da je ta osoba imala dva imena, kako se to esto i deava.

11. glavaO varalici Tevdi i njegovim drugarima Luka u Delima apostolskim navodi rei Gamalila koje je izgovorio kada su se Jevreji dogovarali ta da rade sa apostolima. U toj besedi Gamalil pominje i nekog Tevdu, koji se predstavljao kao veliki ovek, te da je on podigao ustanak. Tevda je ubijen a oni koji su bili sa njim, razbeae se (pogl. Dela ap. 5, 34-36). naveemo Josifovo kazivanje o njemu: Kada je Tad (Fad) bio prokurator Judeje, pojavio se neki vraar (varalica) po imenu Tevda. On je nagovarao masu naroda da uzmu svoju imovinu i da idu za njim na reku Jordan, rekavi im da je on prorok, te da e zauzdati reku i omoguiti im lak prelazak. On je mnoge obmanuo svojim reima. Ali prokurator mu nije dopusti da poanje plodove svog bezumlja. On je poslao odred konjanika koji ih iznenada napade; mnoge je pobio, a mnoge zarobio. Tevdu su uhvatili i odrubie mu glavu, a zatim je poslae u Jerusalim...". Zatim se kazuje o gladi koja je bila u vreme Klaudija:

12. glavaO Jeleni, Osrojskoj carici U to vreme u Judeji bee velika glad, i carica Jelena kupi u Egiptu ito, i davala ga je onim u nevolji...".

Moe se uveriti da je i to u saglasju sa Delima apostolskim, u kojima je reeno kako su se hriani u Antiohiji dogovorili da svako da ono liko koliko moe, i da se to poalje onima koji su iveli u Judeji preko Pavla i Varnave. Jo i danas se u Eliji (Jeliji)dj, predgradju Jerusalima, mogu videti spomenici koji su podignuti u ast Jelene. Govore da je ona bila Adiavanka (deo Asirije, kasnije nazvan Osrojena).

13. glavaO Simonu Vraaru Vera u Spasitelja naeg i Gospoda Isusa Hrista ve se po svuda irila kada je neprijatelj ovekovog spasenja, pomislivi da zauzme carski grad (Rim), doveo tamo ve pomenutog Simona. Pomaui mu u njegovim vetinama i vrabinama, on dovede u zabludu mnoge stanovnike Rima. O tome kazuje i Justin, koji je iveo nedugo posle apostola, ovek veoma iskusan (upoznat) sa naukom Hristovom. Ja u u svoje vreme rei o njemu ta je potrebno. U prvoj apologiji, upuenoj Antoninu u zatitu hrianske vere, on ovako pie: Posle vaznesenja Gospodnjeg, demoni otaknue neke od ljudi da sebe projave kao bogove, i vi ne samo da ste ili za njima, nego ste im i poasti odavali. neki Simon, Samarjaniv iz drevnog Hitona, koji u vreme kesara Klaudija uz pomo demona koji bee u njemu, dodje u Rim, u va carski grad; tu je inio udesa svojom madjioniarskom vetinom, i bee priznat za boga i postavie statuu na obali reke Tibar, izmedju dva mosta. na njoj je bio latinski natpis: Simoni deo sancti" (Simonu, bogu svetome"). Gotovo svi Samarjani, i neki iz inoplemenika, ispovedali su ga kao prvog boga i klanjali su mu se. neku Jelenu, koja je u to vreme svuda sa njim putovala, a ranije je ivela u Tiru Finikijskom u nekoj poronoj kui, nazivaju njegovom prvom sledbenicom...". Tako kazuje Justin, a sa njime je saglasan i Irinej, koji u prvoj knjizi svog dela Protiv jeresi" opisuje zlouenje tog oveka. Panas je o tome izlino govoriti; oni koji ele da se podrobnije upoznaju sa jeresijarsima koji su bili posle Simona, tj. sa njihovim delima, ljihovim lanim uenjima, o svemu tome podrobno izlaganje mogu nai u Iopnejevom delu. Mi smo odatle saznali da je Simon bio prvi zaetnik jeresi. Poev od njega pa nadalje, svi sledbenici njegove jeresi se pretvaraju Da su tobo u hrianskom uenju i da su istog ivota, ali se lako uvidja da su oni u vlasti idolskog sujeverja jer se klanjaju delima i likovima (statuama) Simona i Jeleni, njegovoj saputnici, i tvore im slubu sa tamjanom i rtvama. to se tie njihovog uenja, to od samog pomena oveka spopada uas jer sve to je prepuno svireposti i bezumlja. 0 tome ne samo da se ne moe pisati, nego ljudi koji zdravo razmiljaju, o tome ne mogu ni govoriti jer sve je zaista prepuno najrazliitijih gnusnosti.

njihova odvratna jeres prevazila je sve to je mogue predstaviti kao grozno i mrsko. Oni se ponajvie bave sa nesrenim enama koje su pogazile obraz i potenje i koje su ogrezle u svakovrsnom grehoinjenju.

14. glavaO propovedi apostola Petra u Rimu Tog Simona, rodonaalnika i sazdatelja pomenutog zla, lukava sila neprijateljska prema dobru, koja mrzi spasenje ljudi, projavila je tada kao velikoga protivnika velikih i divnih apostola Spasitelja naeg. Boanstvena i prenebesna blagodat pomogla je svojim sluiteljima u brzom gaenju plamena zla, unitavajui svako uznoenje koje ustaje na bogopoznanje. Zbog toga ni Simonovo lukavstvo ne bee dugog veka jer sve pobedi i prosvetli Svetlost istine Logos Boiji, Koji ne tako davno obasja svetlou itavu zemlju i Koji obitava u Svojim apostolima. Zloinjenje o kome kazujemo poraeno je Boanskom svetlou udesno prosijalom u Judeji, a koju je apostol Petar projavio i daleko odatle, onda kada je iao sa istoka na zapad. Simon je u Rimu imao veliku pomo od vlasti, i za kratko vreme silno je uznapredovao u svojim delima da su ga tamonji itelji potovali i podizali mu statue kao bogu. Ali to nije dugo trajalo. U vreme cara Klaudija, sveblagi i ovekoljubivi Promisao, dovede u Rim velikog borca hrabrog apostola Petra, koji je upravo zbog svoje hrabrosti i naimenovan kao prvi medju apostolima. On Je, odenut u blagodat Boiju, iteljima zapada doneo dragocenu duhovnu svetlost propoved o Carstvu nebeskom.

15. glavaO Markovom jevandjelju I tako, re Boija nadje pristanite i u Rimu; istoga trena klonue arolije Simonove i propadoe zajedno sa njim. Svetlost vere ozarila je razum onih koji su sluali Petra; a onda neki postadoe eljni ne samo usmene rei pa poee nagovarati Marka, saputnika Petrovog, da napie Jevandjelje. I nisu odustali od te molbe sve dok ih ne poslua i tako je nastalo Jevandjelje po njegovom (Markovom) imenu. Apostol, videvi da je to sve po volji Duha Boijeg, obradova se revnosti Rimljana i dopustio je da se Jevandjelje ita po crkvama. Kliment o tome kazuje u VI knjizi svojih Primera". Sa njim je saglasan i Papije, episkop Jerapolja. Petar kazuje o Marku u svojoj prvoj Poslanici, za koju kazuju da je nastala u Rimu. On taj grad naziva i Vavilon, govorei: Pozdravlja vas Crkva u Vavilonu, izabrana kao i vi, i Marko sin moj" (I Petr. 5,19).

16. glavaO tome da je Marko prvi propovedao (hrianstvo) Misircima (Egipanima) Kazuju da je Marko bio prvi koji je poslat u Egipat, da tamo propoveda Jevandjelje, njim napisano, i da je osnovao crkvu u Aleksandriji. njegova propoved privukla je veliki broj ljudi, koji su zatim iveli u istinskoj ljubavi, te je to potaklo Filona da pie o njihovim sabranjima, zajednikim trpezama i uopte o svemu to se ticalo njihovog ivota.

17. glavata Filon kazuje o podvinicima u Misiru Postoji kazivanje da se Filon (u vreme Klaudija) sastao sa Petrom u Rimu, koji je propovedao tamonjim iteljima. To je veoma verovatno, tim pre to delo o kome mi kazujemo, biva napisano neto kasnije i javno govori o pravilima koji se i danas pridravamo. On opisuje ivot naih podvinika veoma tano; jasno je ne samo to da je znao, nego i to je potovao apostolske mueve, svoje savremenike. Ali, kako vidimo. veina njih potie iz judejstva te su zbog toga i sauvali vei deo drevnih judejskih obiaja. U svom delu koje je nazvao O kontemplativnom ivotu" ili O ivotu molitvenika", Filon govori da su se oni sabrali radi istine i da svojim reima nee dodavati nita nego e samo govoriti onako kako zaista i jeste. On kazuje da ih zovu terapeuti, a ene koje sa njima ive: terapevtise. Taj naziv je dat, ili zbog toga to su oni, poput lekara, leili i isceljivali od stradanja prouzrokovanih porocima due onih koji su dolazili k njima, ili zbog toga to oni potuju Boga i slue mu u savrenoj istoi. ne zna se ko im je dao to ime, ali tada ime hriansko jo nije bilo opte poznato. On (Filon), medju prvima kazuje o tome da su se oni odricali svog imetka. im su stupali na poprite mudroljublja, oni su imetak davali rodjacima, a zatim, otiavi od svake ivotne brige, izlazili su iz gradskih zidina i nastanjivali su se po umama i usamljenim mestima, izbegavajui da imaju dodir sa ljudima izvan njihove zajednice. ivei u to vreme takvim ivotom, iskreno su nastojali da budu daleko od svakog poroka. I Crkvom prihvaena Dela apostolska kazuju da su apostolski uenici prodavali svoje imanje i da su dobijeno delili medju svojima, gledajui na potrebe svakoga, tako da medju njima nije bilo onih koji su bedstvovali. Oni koji su imali dom ili zemlju, prodavali su to, sledujui reima Pisma: niko medju njima ne bee u oskudici, poto svi koji su imali njive ili kue prodavahu i donosae novac od prodatog. I polagahu ga pred noge apostolima; i davae se svakome prema potrebi koju je imao" (Dela ap. 4, 34-35). Rekavi to o terapeutima, Filon ovako nastavlja: Ti ljudi ive po mnogim mestima. Bilo bi dobro da Jelini i varvari budu u takvoj zajednici. najvie ih je u Egiptu, u tzv. nomovima, kojih naroito ima u okolini Aleksandrije. najbolji od terapeuta sabiraju se odasvud, kao u neku otadbinu, u najbolje mesto za njih koje se nalazi iza Mareotidskog jezera. Tamo su blagi breuljci i zdrav je vazduh...".

Zatim, opisavi kakva su njihova stanita, Filon govori o tamonjim crkvama: U svakom domu postoji sveteno mesto koje nazivaju svetilitem ili manastir. Tamo, izdvojivi se, oni vre tajne koje oznaavaju poboan ivot; tamo ne unose pie, ni hranu, niti bilo ta drugo to je potrebno za telesno, nego pisma zakona i proroka, himne i ostale knjige, zahvaljujui kojim se vera umnoava i usavrava...".

Dalje on pie: Vreme od jutra (zore) pa do veeri, to je vreme za duhovne podvige. itaju Pismo, rasudjuju o mudrosti predaka i tumaenju onoga ta su govorili; po njihovom miljenju, rei oznaavaju skriveno i ono to je dostignuto umom. Kod njih postoje rukopisi drevnih mueva, osnivaa njihovog drutva (zajednice), koji su ostavili mnotvo alegorija o svom uenju. Tu oni nalaze obrasce koje su zatim sledili svojim ivotom...". Ovako je mogao govoriti ovek koji je sluao tumaenja Pisma. Verovatno, knjige drevnih mueva, za koje govori da postoje kod njih, jesu Jevandjelje i apostolski zapisi i tumaenja na drevne proroke, kakva postoje u Poslanici Jevrejima i mnogim drugim Poslanicama apostola Pavla. Zatim Filon pie o tome da su oni sastavljali pesme i himne, slavei Boga i da se koriste raznim melodijama i (ritmikim) merama, veoma sveanim.

Filon saoptava u tom delu i mnoge podrobnosti o terapeutima, ali se meni uinilo neophodnim da izaberem ono ta ukazuje na njihov crkveni ivot. Ako se nekome uini da je sve reeno slino ivotu po Jevandjelju i da je primenljivo i za druge ljude, to neka uje i sledee Filonove rei: Terapeuti, elei da se duevno usavre, poloie sebi osnovu koja se sastoji u izdrljivosti, a na njoj kasnije nadogradjuju sve ostale dobrodetelji. niko od njih ne prilazi hrani i piu pre zalaska sunca jer po njihovom shvatanju svetlost dana treba upotrebiti za prosveivanje a vee odgovara telesnim potrebama... neki koji su naroito eljni saznanja, ne jedu po tri dana, pa se i onda hrane tek onoliko koliko je najmanje potrebno...". Mislim da se ove rei odnose k naim podvinicima. Ako je neko koreo u nesaglasju, sada jasno moe da zna da samo u hrianskoj veri imamo ivot po Jevandjelju. Filon zatim kazuje da zajedno sa mukarcima tamo ive i ene, od kojih su veina devstvenice koje celomudrenost uvaju bez prinude, te da nisu kao neke od jelinskih recinja koje to rade protiv volje), nego to ine iz iskrene revnosti u elji za mudrou. One izbegavaju svako telesno zadovoljstvo i ele da imaju ne smrtne, nego besmrtne potomke, koje radja samo bogoljubiva dua.

neto nie on pie i ovo: Oni tumae Pismo kroz alegorije. itav zakon tim ljudima predstavlja neto nalik na ivo bie: ono to je izloeno kroz poredak rei to je telo; dua to je nevidljiva misao koja je skrivena pod reima; elja da se pronikne u nju to i jeste glavna elja te zajednice...".

Treba li govoriti o njihovim sabranjima; o tome ime se zanimaju mukarci, a ime ene? Treba li govoriti o njihovim podvizima (poput naih): postu, naroito u dane Stradanja Spasitelja, svenonim bdenijima, paljivom itanju rei Boije? Pomenuti pisac veoma tano saoptava o tim obiajima. A oni se i danas uvaju kod nas: svenono bdenje pred velike praznike, himne koje jedan peva u blagozvunosti a ostali sluaju pa prihvate (pevanje) samo poslednjih rei (Himne), spavanje na zemlji prostrtom slamom, ne uzimanje vina i masne hrane...

Osim toga, Filon pie i o jerarhiji, tj. o licima koja obavljaju obaveze djakona, takodje kazuje i o predstojateljstvu episkopa koji je iznad svih. Oni koji se podrobnije ele upoznati sa onim to kazuje Filon, neka uzmu u ruke njegovu knjigu, a da je on (Filon) sve to pisao imajui pred sobom prve propovednike jevandjeoske nauke i ustanove predate od samih apostola, to je oevidna istina za svakoga.

18. glavaO tome koja su Filonovi spisi doli do nas Bogat u reima, irok u svojim rasudjivanjima, uzvien u sozercavanju Svetog Pisma, Filon je ostavio mnotvo razliitih tumaenja (dela). Pre svega, izloivi u delu pod naslovom Alegorije svetih zakona" dosledno ono o emu se kazuje u knjizi Postanja, on zatim, u odvojenim poglavljima daje odgovore na razna pitanja, i tom delu daje naslov nedoumice i odgovori na njih u knjigama Postanje i Izlazak". Takodje postoji jo njegovih dela posveenih raznim pitanjima: O zemljodelanju" (u dve knjige), O pijanstvu", ta eli i od ega se odvraa Zdrav razum?", O meanju jezika", O begstvu i pronalaenju", O sabranjima radi vaspitanja", Ko je naslednik Boanstvenog ili o jednakoj i nejednakoj deobi", O tri dobrodetelji koje zajedno sa ostalima opisuje Mojsije", O promeni imena i razlogu za to" (u tom delu, po re ima samog Filona, re je o prvom i drugom zavetu). Takodje postoji c njegova knjiga O seobama i ivotu mudraca po istini, ili o nepisanim zakonima", a takodje i O divovima ili o neizmenljivosti Boanstva". O tome da su oni, po miljenju Mojsija, poslati od Boga". To je ono to je dolo do nas, a tie se knjige Postanja. 0 knjizi Izlazak postoje: nedoumice i njihova reenja" (u pet knjiga), O skiniji", O deset zapovesti", O zakonima koji se odnose k Dekalogu" (u etiri knjige), O rtvovanim ivotinjama i o rtvama", O nagradama, obeanim dobrima po zakonu i o kaznama i prokletstvu zlih". Osim toga, o njegovim delima se govori i u spisu O promisli". Takodje je sastavio O Judejima", Gradjanin (Politik)", Aleksandar,