Evaluacija, vrste, način

evaluacije,

dokumentovanje

Vesna Jovanović, spec. farm.

Evaluacija

- kritička procena vrednosti

rada-

Na kraju svake složene lјudske

aktivnosti sledi osvrt, analiza i

ocena:

- kako se aktivnost odvijala?

- da li je i koliko je postignuto?

- da li je bilo propusta, grešaka?

Cilј: - ispravlјanja grešaka

- unapređenja rada

Evaluacija ima za cilj da utvrdi:

- postignuće cilјeva

- efikasnost sestrinskog rada

- činioce koje su uticale + ili - na realizaciju

intervencija,

- doprinos ZN celokupnom tretmanu,

- uspešnost svih etapa procesa

Omogućava istraživanje i sticanje novih

znanja za unapređenje teorije i prakse

sestrinstva

Evaluacija kao intervencija u ZN

podrazumeva detaljno i

sistematizovano:

Sagledavanje postizanja postavljenih

ciljeva

Procenjivanje uticaja različitih činioca

na postizanje ciljeva

Procenjivanje kvaliteta rada sestara

U sestrinskoj praksi sprovodi se:

1. Evaluacija kao

etapa PZN

2. Evaluacija

kvaliteta

sestrinske prakse

E. ishoda

(postizanja

ciljeva)

E. uslova

rada

E. procesa

rada

Evaluacija

kao etapa Procesa zdravstvene nege

predstavlja

vrednovanje uspešnosti procedura nege

kod

svakog pojedinca (grupe ili porodice)

Evaluacija ishoda:

Evaluacija u toku

misaonim putem sestra vrednuje svaki korak,

aktivnost u realizaciji

kako bi pravovremeno

reagovala, sugerisala

izmenu plana (Da li

usmeravam pažnju na

prave probleme? Da li

sam dobro formulisala

DN? Da li se program

realizuje valјano?....

Završna evaluacija

procenjuje se da li

su cilјevi postignuti

Postavlјeni cilјevi

predstavlјaju

kriterijum za

evaluaciju

(šta treba da se

postigne i kada)

Evaluacija u toku

Omogućava permanentno

vrednovanje svih aktivnosti tima za

negu kao i reakcije bolesnika na

planirane procedure nege

Sprovodi se svakodnevno

Etape završne evaluacije

1. analiza cilja

2. procena tog stanja kod bolesnika

3. upoređivanje željenog i postignutog

4. zaključak: postignut, delimično ili nije

5. analiza i dokumentovanje

Ako nije postignut ili je delimično

postignut cilj istražuju se razlozi:

da li je došlo do pogoršanja stanja

da li je cilj bio realan preformulisati

da li su sprovedene sve intervencije

da li je program dobar korigovati

da li su metodski postupci valjani

kakvi su uslovi rada (sredstva)

kakav je stav bolesnika prema problemu i postizanju postavljenog cilja i koliko je ostvarenje cilja po njemu važno

- Analiza se sprovodi i kada su ciljevi

postignuti

- Analizom postignuća ciljeva:

stiču se iskustva šta je uspešno (koje

metode, sredstva, koji postupci...)

Može se eliminisati manje uspešno

može se inovirati usavršiti praksa

Završna evaluacija se dokumentuje u Plan

nege i/ili Otpusnu sestrinsku listu (određuje

kolegijum glavnih sestara) i čuva u trajnoj

dokumentaciji bolesnika, jer omogućava:

Stvaranje (na

nivou ustanove)

sopstvenog

znanja i iskustva

Kritičko

posmatranje

sestrinske prakse

unazad

Istraživanje

(unapređenje

teorije i prakse

Evaluacija procesa rada

Procesna evaluacija se odnosi na procenu

kvaliteta ZN i vrednovanje pojedinačnih učesnika u

nezi kroz:

- posmatranje sprovođenja intervencija (veština,

primena znanja, odnos, ophođenje...)

- razgovor sa bolesnikom, porodicom

-uvid u sestrinsku dokumentaciju (listu realizacije

gde sestre jasno i kratko saopštavaju urađeno,

zapažanja, reakcije...

- razmena mišljenja na sastanku sestrinskog tima

Evaluacija uslova rada (strukturna evaluacija)

odnosi se na vrednovanje uslova u kojima se

realizuje ZN, a koji bitno utiču na njenu uspešnost,

kao što su:

- organizacija sestrinske službe

- kvalifikaciona struktura timova za negu

- angažovanost pomoćnog osoblja u nezi

- usklađenost složenosti intervencija sa znanjem

i iskustvom sestara

- posedovanje savremene opreme i pomagala

-koordinacija i saradnja sa drugim službama

U odnosu šta se procenjuje

evaluacija može biti:

kvalitativna – procenjuje kvalitet rada (nedostaju kriterijumi za procenu koliko je neko dobro ili loše radio, za sada jedini kriterijumi za procenu kvaliteta su postavljeni ciljevi nege)

kvantitativna – procena količine nege, obima rada sestara, može se odrediti opterećenost službe ZN, pojedinih sestara...)

Evaluacija kvaliteta sestrinske prakse

Odnosi se na vrednovanje rada medicinskih sestara sa grupama bolesnika i daje širi uvid u stanje sestrinske službe i ZN u ispitivanoj sredini (odeljenje, bolnica...) s ciljem utvrđivanja: kvaliteta ZN u instituciji jednoj sredini kvaliteta organizacije i rukovođenja u sestrinskoj službi realnih uslova u kojima se nega realizuje da se iniciraju i preduzmu mere za unapređenje sestrinske prakse, kada je to potrebno

Prioritet za evaluaciju kvaliteta

sestrinske prakse imaju:

obim poslova

visoki rizik po bolesnika

sklonost ka povređivanju i

drugim problemima

Izbor pokazatelja za evaluaciju

kvaliteta sestrinske prakse

Da bi evaluacija kvaliteta sestrinske prakse bila uspešna prvo treba utvrditi merljive, za konkretnu stručnu praksu karakteristične pokazatelje koji će se pratiti i analizirati

U zavisnosti od cilja evaluacije ovi pokazatelji mogu da se odnose na: ishod, proces rada, strukturu ili jednu od ovih komponenti

Pokazatelja kvaliteta:

1. pokazatelji

ishoda

2. procesni

pokazatelji

3. strukturni

pokazatelji

Pokazatelji ishoda

Obuhvataju rezultate sestrinskih

intervencija kod grupe bolesnika u

određenom periodu, npr.:

- osposobljenost za samonegu,

- zadovoljstvo bolesnika negom,

- učestalost komplikacija (pojava

infekcija, dekubitalnog ulkusa...)

Procesni pokazatelji

Odnose se na razvijenost stručne

prakse i na rad sestara u posmatranoj

jedinici uodređenom periodu, npr.:

sprovođenje faza PZN,

način prijema, premeštaja i otpusta

bolesnika,

organizacija posete ili distribucija

hrane)

Strukturni pokazatelji

Odnose se na uslove koji utiču na

kvalitet nege i organizaciju rada

Odnose se na:

- način rukovođenja sestrinskog rada,

- opremljenost bolesničke jedinice,

- angažovanje pomoćnog osoblja u nezi

- opremljenostodeljenja, bolnice

Kvantifikovanje kvaliteta

Za određivanje kvaliteta sestrinskog

rada na odelјenju / ustanovi u određenom

vremenskom periodu, moraju se koristiti

objektivni pokazatelјi. Neophodni su:

- indikatori za merenje rada u

sestrinskoj praksi i

- kvantifikovani kriterijumi koji

određuju da li je sestrinski rad bio dobar

(kvalitetan) ili loš.

Indikator za merenje rada (primer za

kvantifikovanje indikatora)

Primer: Ukoliko na odelјenju gde su smešteni

bolesnici sa inaktivitetom dolazi do pojave

dekubitalnog ulkusa (DU), postavlјa se pitanje

„da li je rad sestara bio kvalitetan“?

Da bi se izračunala učestalost DU podeli se:

ukupan broj bolesnika sa DU na odelјenju u

1g. sa ukupanim broje nepokretnih bolesnika u

toj g., i pomnoži sa 100

Dobijeni procenat pojave DU uporedi se

sa kvantifikovanim kriterijumima

(Na nacionalnom ili bar lokalnom nivou

treba da budu usvojeni kriterijumi za

kvalitet koji određuju kvalitet rada sestara)

- izuzetno dobar kvalitet rada.. nema DU

- dobar kvalitet ....................... do 4% DU

- zadovolјavajući kvalitet........ do 6% DU

- loš kvalitet rada .................... do 10%

- veoma loš kvalitet rada ....... preko 10%

Može se utvrditi još:

- efekat celokupnog sestrinskog tretmana

(predstavlјa odnos između broja ostvarenih i

postavlјenih cilјeva kod jednog bolesnika ili u

nekom periodu, pomnožen sa 100);

- zadovolјstvo bolesnika (broj zadovolјnih

bolesnika podelјen sa ukupnim brojem

bolesnika u određenom periodu puta 100);

- broj hematoma na rukama...;

- bro urinarnih infekcija...;

- broj osposoblјenih bolesnika za........... itd.

ZDRAVSTVENA

DOKUMENTACIJA

Vesna Jovanović, spec. farm.

ZDRAVSTVENA DOKUMENTACIJA

Skup sačuvanih podataka o pojedincu,

porodici, zajednici koji se odnose na:

- dijagnostiku

- lečenje

- rehabilitaciju

- negu

- unapređenje zdravlja

- prevenciju bolesti

- Dokumentacija zdravstvene nege je

integralni deo zdravstvene dokumentacije!

Vrste sestrinske

dokumentacije

Zajednička

dokumentacija

Izdvojena

sestrinska

dokumentacija

Zajednička dokumentacija

- Problemski je orjentisana (problem bolesnika je

u središtu pažnje)

- Svi članovi tima beleže informacije u zajedničku

listu

- Svaki stručnjak dokumentuje svoj rad

- Omogućava lakše praćenje bolesnika

- Povezuje sve učesnike i preduzete mere

- Svestraniji pristup u sagledavanju stanja

- Izbegava se postavljanje istih pitanja od strane

različitih stručnjaka

- Doprinosi boljim međuljudskum odnosima

Preduslovi za vođenje

visoka stručna kompetencija

veština vođenja (bitno – nebitno)

iskustvo (koncizno – jasno)

spremnost lekara da prihvate druge

profile kao ravnopravne članove

Zajedničku dokumentaciju čine:

prijemna lista (podatke uzima lekar, sestra

dopunjuje potrebama za negom)

lista problema (rednim brojevima upisuju se

medicinske dijagnoze i dijagnoze nege, novonastale

dijagnoze)

plan tretmana (dijagnostičko – terapijske

procedure, samostalne sestrinske intervencije...)

lista realizacije i praćenje toka (realizovano,

reakcije, bitna zapažanja...)

otpusna lista (rezime problema, sprovedene

procedure, učenje obuka, preporuke...)

Izdvojena sestrinska

dokumentacija

svi profili imaju svoje liste, podaci u

različitim dokumentima

za sagledavanje stanja neophodna je

analiza svih dokumenata

za sestre je jednostavnije (lakše prate

rezultate svog rada)

Dokumentacija treba da sadrži:

sestrinsku anamnezu (opšti podaci, stanje na prijemu, podaci o porodici, interesovanjima navikama, željama...)

plan zdravstvene nege (dijagnoze nege, planirane intervencije, realizaciju...)

sestrinsku otpusnu listu

Način vođenja dokumentacije:

- manuelno

- kompjuterski

RAZLOZI VOĐENJA

SESTRINSKE DOKUMENTACIJE I

sagledavanje rada i doprinosa sestara u

ukupnom tretmanu

bolja komunikacija / protok informacija

bolja saradnja i efikasnija koordinacija

kontinuitet nege

individualizacija i prilagođavanje nege

individualnim potrebama

efikasnije korišćenje vremena

Razlozi vođenja

sestrinske dokumentacije II

povećava individualnu odgovornost

vrednovanje rezultata rada

otkrivanje grešaka, propusta

bolje i kvalitetnije finansiranje

zaštita sestara od neosnovanih optužbi

koristi se u sudsko-medicinske svrhe

doprinosi unapređenju obrazovanja

koristi se za učenje

Razlozi vođenja

sestrinske dokumentacije III

predstavlja bazu za istraživanje

koristi se za izradu standarda

normativa

doprinosi razvoju i unapređenju teorije

i prakse

koristi se za izradu literature

doprinosi afirmaciji sestrinske profesije

Hvala na pažnji!