evandjelska blazenstva svjustin novi celijski

8/13/2019 Evandjelska Blazenstva Svjustin Novi Celijski

1/55

SVETI JUSTIN (NOVI) ELIJSKIEVANELSKABLAENSTVA

UVOD

* * * * *

"BLAENISIROMANIDUHOM,

JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO"

"BLAENIKOJI PLAU,

JER ESE UTEITI"

"BLAENIKROTKI,

JER ENASLEDITI ZEMLJU"

"BLAENIGLADNI I EDNIPRAVDE,

JER ESE NASITITI".

"BLAENIMILOSTIVI,JER EBITI POMILOVANI"

"BLAENIISTISRCEM,

JER EBOGA VIDETI"

"BLAENIMIROTVORCI,

JER ESE SINOVI BOJINAZVATI"

"BLAENIPROGNANI PRAVDE RADI,

JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO"

BLAENIVI KAD VAS STANU GRDITI, I GONITI,

I GOVORITI PROTIV VAS SVAKOJAKE RAVEREILAUI, MENE RADI.

RADUJTE SE I VESELITE SE,

JER JE VELIKA NAGRADA VAANA NEBESIMA,JER SU TAKO GONILI PROROKE PRE VAS.

* * * * *

ZAVRNOSLOVO


2/55

UVOD

ivotje bol, ivotje muka, ivotje gorina, - to oseasvaki ovek, sve dok je iole ovek.

Otkuda to? Otuda toovekuvek doivljujeivot,pomean sa grehom i smru. A greh i smrt ijesu jedina prava gorina, i muka, i bol u oveanskomsvetu. Njihovo prisustvo i ueeuljudskom ivotui inida ljudi oseajuivotkao prokletstvo. Od tog oseanjai saznanja oveksene moespasti sve dok se ne spase od greha i smrti. A zar je to mogue? Da, mogueje,odgovara BoanskiSpasitelj kroz svoje uenjeo Blaenstvima. Ko ostvari ovo uenje, doivljujeivotkaoblaenstvo. Jer je cilj Spasiteljevog uenjao Blaenstvima, nauitiljude da ivotosetei doivekaoblaenstvo. ivotje prokletstvo sve dok se doivljujegrehom i smru, tj. dok sedoivljujekao avolskastvarnost, jer iza greha i smrti uvek stoji njihov tvorac i otac: avo. Ali,ivotpostajeblaenstvo, imponeda se doivljujekaoboanski dar,boanskastvarnost, kaoboanskaradost. A to biva kada ovekiviboanskimvrlinama,boanskimistinama, o kojimaSpasitelj govori u Blaenstvima. Ostvarivane, one potiskuju iz ovekagreh i smrt, i sve toje

grehovno i smrtno, a zacaruju vrlinu i besmrtnost, i sve toje vrlinsko i besmrtno. Svaka od tihvrlina, od tih istina, posebno, i sve skupa, ineda ovek, u veojili manjoj meri, doivljujeivotkaoblaenstvo; no i svaki greh posebno, i svi skupa, ineda ovek, opet u veojili manjoj meri,doivljujeivotkao muku, kao gorinu, kao prokletstvo. Ispunjujuima koju zapovest izBlaenstva, ovekdoivljujesebe kaoboanskustvarnost, kaoboanskuradost. Tek tada ovekstvarno oseti i sazna da jeblaenstvo- biti ovek. Toblaenstvopoinjeovde na zemlji, da senikad viene zavri. Jerblaenstvo, o kome Gospod govori u svojim Blaenstvima, nije nekadaleka nebeska stvarnost, do koje ehrianindoitek kad kroz kapiju smrti duompreeu onajsvet. Ne, onopoinjeovde, na zemlji, kao nebeska stvarnost, iproduujese zatim besmrtno ivenou samom Nebeskom carstvu, gde TrosunaniGospod caruje i vlada. Jer je On krajnji ciljsvihboanskihvrlina i istina, On - u kome je svakoblaenstvo, i samoblaenstvonad

blaenstvima: Sveblaenstvo(sr. 1 Tm. 6, 15).

Sveti filosof, Grigorije Niskipie: Jakov je u jednom vienjuvideo lestvice koje su seprualeodzemlje do neba, a na vrhu njihovom - Boga. On je time, moda, na zagonetan nainnauenonome emunas ueBlaenstva, koja nas putem uzvienihmisli neprestano uzdiuBogu. Jer,drim, da je i patrijarhu Jakovu u vidu lestvica predstavljen dobrodeteljni ivot, ivotu vrlinama,da bi i sam doznao, i ostalima predao ovo: do Boga se moeuzdiioveksamo ako stalno gledagore i neprekidno eliono najuzvienije, pa stoga ne voli da se zaustavlja na onome toje vepostigao, nego smatra za svoj gubitak ako ne stremi onome tojejovie. Tako i visinaBlaenstavajednoga pred drugim priprema nas tome, da naspribliisamome Bogu, koji jeistinskiblaeni stoji na vrhu svakogblaenstva. Nema sumnje, kao tose mudromepribliujemomudrou, i istomeistotom, tako se i Blaenomepribliujemoputemblaenstava, jer jeblaenstvoono toje u pravom smislu svojstveno Bogu. To je razlog toJakov kaeda na vrhutakve lestvice stajaeBog (1 Mojs. 22, 13). Otuda ueeublaenstvimanije drugo do optenjesa Boanstvom, kome nas Gospod Hristos uzdieonim togovori u Blaenstvima.[1]

taje to tosainjavasam pojam:blaenstvo? Blaenstvo, veli Sveti GrigorijeNiski, obuhvatasve dobro koje ne oskudeva ni u emutoje saglasno sa dobrom eljom. Ali pojam o blaenstvupostaejasniji ako ga uporedimo sa onim tomu je suprotno. Oznaka jeblaenstva- neprekidna
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva01.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva01.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva01.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva01.htm#note1


3/55

i potpuna radost koja dolazi od vrline. A suprotnoblaenstvuje stanje bede. Stoga je beda -kidanje sebe u gorkim i jadnim patnjama. Otuda je u istini sveblaenosamo Boanstvo: jer makako Ga mi zamiljali,blaenstvoje - istiivot, neiskazano i neshvatljivo blago, neizrazivalepota, izvorna blagodat, premudrost i sila, istinita svetlost, izvor svake dobrote, vrhovna vlast;

jedina mila, neizmenljiva, neprekidna radost; venoveselje, o kome ako neko i kaesve to

moe,jonije kazao nitakako treba. Potoje Bog stvorio ovekapo liku svom (1 Mojs. 1, 27),onda se na drugom mestu moenazvatiblaenimovekzbog udela u istinskomblaenstvu.Ljudska priroda,potoje oblijepreuzvienogBlaenstva, i sama se odlikuje dobrom lepotom,kada na sebi pokazuje crte togblaenstva. Alipotoje grehovnaprljavtinaobezobliilalepotulika, to je doaoOnaj koji nas umiva svojom ivomvodom toteeu ivot veni(Jn. 4, 14), dabi se u nama, kada odbacimo gadost greha, opet obnovioblaenilik.[2]

NAPOMENE:

1. Oblaenstvima, Slovo 5., Tvoreni Sv. Grigorim Nisskago, astII, Moskva 1861, str.418-419.

2. tamo, Slovo 1; str. 362-364.

"BLAENISIROMANIDUHOM, JER JE NJIHOVO CARSTVO NEBESKO..."

sadraj

Svoju Besedu na Gori, u kojoj izlaevene, i stoga uvek nove,boanskeistine, Spasitelj drinagori. Pogledaj, veli Sveti Zlatoust, kako je Hristos bio daleko od slavoljublja i gordosti. On nije

vodio za sobom narod, nego kada je trebalo da isceljuje, On je sam iaosvuda,poseujui


4/55

gradove i sela. A kada se skupilo mnogo naroda, On sede na jednom mestu i to ne u gradu, ne ni

na sred trga, nego na gori, - ueinas time da nitane inimoiz slavoljublja, da se udaljujemo odvreve, naroitokada treba filosofirati i razmiljatio vanimpitanjima. Kada je seo, pristupili suMu uenici. Vidili kako oni napreduju u vrlini, i kako su brzo postali bolji? Narod je motrio nauda, a uenicisu elelida veujunetouzvienoi veliko. To je p pobudilo Hrista dapone

propoved. On je ne samo isceljivao tela, nego je i dueleio: asje iniojedno, asdrugo. Tombrigom, kako o duitako i o telu, On zatvara bestidna usta jeretika,pokazujuitime da je Onvinovnik svekolikog ivota. Tako je postupio i sada. Evanelistkae: Otvoriviusta svoja, uaeih. Zatoje ovo dodano: otvoriviusta svoja? Da bismo doznali da je On uioaki onda, kada jeutao, ne samo kada je govorio; uio, asotvarajuiusta, aspropovedajuidelima svojim.[1]

Narod pristupa Isusu, veliBlaeniTeofilakt, da bi video udesa, a uenici- radi nauke. Posleudesnihisceljenja tela On leii due, da bismo saznali da je On - Tvorac i duai tela. Reenoje: ogpvoriviusta svoja. Da li je to izlino? Nije, jer je On uioi ne otvarajuiusta. Na kojinain? Svojim ivotomi udesima. A sada ih je uio, otvoriviusta.[2]Reenoje, veli BlaeniAvgustin, da je On otvorio svoja usta, dok je u Starom Zavetu obiavaoda otvara usta

proroka.[3]

Prva Spasiteljeva misao u Besedi na Gori, i u ovoj prva Boanskavrlina, i u prvoj vrlini - prvoblaenstvojeste: Blaenisiromaniduhom, jer je njihovo carstvo nebesko. - Posredi su tristvarnosti:blaenstvo, siromatvoduhom i carstvo nebesko, ali su toliko isprepletane meusobom, toliko zavisne jedna od druge, da sainjavajujednu nedeljivu, organsku stvarnost, jednunedeljivu evanelskuistinu. Tu je glavno ovo: prvoblaenstvoi samo carstvo nebesko pripadasiromanimaduhom.

Ko je siromaanduhom? Siromaanje duhom ovekkoji svimbiemoseada je njegov ljudskiduh krajnje siromaan, krajnje nedovoljan, krajnje ubog, da bi mogao ivetisam od sebe, vemu

je uvek potreban Onaj koji je jedinn bogat duhom: Bog. Siromaanje duhom ovekkoji oseadanijedna njegova misao, nijedno njegovooseanje, nijedno njegovo delo, ne mogu ni ivetiniuspeti, vemoraju izdahnuti i nestati, ako se ne hrane Bogom, ne obesmrte Bogom. Siromaanjeduhom ovekkoji svimbiemsvojim oseada je sav ljudski duh njegov krajnje siromaanprema svebogatom Duhu Bojem, i sva ljudska misao njegova - krajnje siromanaPremasvebogatoj misli Bojoj, i sav ljudski ivotnjegov - krajnje siromaanprema svebogatom ivotuBojem, te se on neprekndno trudi i muida svoj duh dopuni i usavriDuhom Bojim, da svojumisao usavrii dovrnBogom, da svoj ivotispuni i obesmrti Bogom.

To oseanjesiromatvaduhovnog -poetakje hrianstva. Jer ono neprestanopodstieovekada se bogati Bogom (sr. Lk. 12, 21). A Bog je toliko bogat svim toje besmrtno i veno, da jeovek, ma koliko se bogatio Njime, uvek puki siromaakprema Njemu. To ini, te oseanjeduhovnog siromatvastalno prati hrnaninana vascelom putu njegovog evanelskogusavravanja. Sve muke i podvige na tom dugo.m iutu on podnosi sa izuzetnom radou, saizuzetnimblaenstvom. Jer se u samom oseanjuduhovnog siromatvanalazi besmrtno oseanjeizuzetnogblaenstva,blaenstvaza koje znaju samo - siromaniduhom. To i jeste prvo duhovnoudokoje udesniGospod Hristos inisa svojim sledbenicima: prva vrlina, iako tekai muna,sva je ispunjenablaenstvom; i ukoliko je ovekvieupranjava, utoliko se viepo celombiunjegovom razliva ovo izuzetnoblaenstvo. I stoga je hrianinsve edniji tog milog, tog
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note1


5/55

blaenogoseanja. I nigde kraja njegovomblaenstvu, jer nigde kraja njegovoj smernosti, Da,smernosti! Jer drugo ime za siromatvoduhom jeste: smernost.

Smernost jepoetnavrlina, ipoetaksvih vrlina; kao toje gordostpoetnigreh, ipoetaksvihgrehova. Trebajododati: smernost je i duasvih evanelskihvrlina. Jer bez nje - svaka

evanelskavrlina postaje porok. Stoga je smernost - temelj hrianstva, na kome hrianinzidapomouostalih svetih vrlina svoju "venukuu" (2 Kor. 5, 1). U sferi miljenja, smernost seprojavljuje kao smirenoumlje[4]; nasuprot gordosti, koja se u sferi miljenjaprojavljuje kaogordoumlje. Smirenoumlje znai: smireno umovati, smireno misliti, dratium svoj u granicamavere i svetosti (sr. Rm. 12, 3). Smirenoumlje zahteva od ovekadugo i istrajno blagodatnovebanjeu vladanju nad svojih mislima, oseanjima, raspoloenjima. Tu oveksvaku svojumisao, i oseanje, i raspoloenjeograujeognjenim pojasom smernosti, vere i molitve, da neskrenu i zalutaju u primamljivepraumegrehovnih slasti i sablanjiveponore lukavih strasti.

Blaenstvoprvebogooveanskevrline, smernosti, zavisi, kao i sva ostalablaenstva, od JedinoBlaenog: Boga i Gospoda. Smernost duhovno vezuje ovekasa Bogom, koji i razliva po dui

njegovojblaenstvokroz smernost i radi smernosti. Na taj nainovekdoivljujekao prvuevanelskustvarnost ovu istinu: prvo ovekovoblaenstvozavisi od Boga, sa kojim ga, kao saizvorom svihblaenstava, duhovno sjedinjuje prva evanelskavrlina, smernost. Uz ovu prvu idedruga evanelskastvarnost: smernost je prvo oseanjekoje ovekavezuje sa nebom; ono tolikoonebesi ovekada i samo carstvo nebesko uininjegovim. To do nesluenihrazmerapojaavablaenstvosiromanihduhom. Oni zaista ivena zemlji kao na nebu: jer je njihovo carstvonebesko. Onijoza ivotana zemlji imaju carstvo nebesko i njegovablaenstva, jer je Gospodrekao: njihovo je carstvo nebesko, a ne: njihovo ebiti carstvo nebesko. To znai: smernouovekpostaje graaninneba, saiteljAnela. Njome on prenosi temelj svogabiasa zemlje nanebo, gde ni moljac greha ne kvari, niti lupei- strasti - potkopavaju i kradu ducnavenabogatstva. Smernost vodi u carstvo nebesko, u carstvo svihboanskihvrlina, kojima besmrtno

ivesveta nebeskabia: Arhanelii Aneli. Za njih suboanskevrline - jedini zakoni ivota,jedina pravila ivota. Stoga je Sveti Iparije u pravu kada kaeda nam je Gospod u svojoj Besedina Gori "propisao pravila nebeskog ivota" - coelestis vitae praecepta constituit.[5] Jep je pozivHristovih sledbenika da budu anelina zemlji. To su u punoj meri postigli mnogobrojniSvetitelji, koje Crkva naziva i zemaljskim anelimai nebeskim ljudima. A oni su to postigli, naprvom mestu, time tosu prvublaenuevanelskuvrlinu, smernost, pretvorili u svoje stalno ineizmenljivo raspoloenje.

Iako naporan podvig, ovekdoivljujesmernost kao prvu nebesku radost, kao prvoblaenstvo, ukome i jeste carstvo nebesko. Jer smernost na nevidljiv, ali siguran, nainsjedinjuje duusmernoga sa Gospodom Hristom koji je srcem smeran (Mt. 11,29). Oiglednaje evanelskaistina i stvarnost: smernost je sila, udotvornaiblaenasila, koja se izliva iz Gospoda Hrista iulica u hristonosce. Akoboanska, apsolutna smernost, ima telo i lice, onda je BogoovekHristos i njeno telo i njeno lice (sr. Flb. 2, 39). U Njemu ona je doivelai svoju svevrednost isvoju venost. Kao takva, ona izgoni iz ovekaglavnu stvaralakusilu greha: gordost.

Smernost je Boga uinilaovekom(sr. Flb. 2, 39), da bi oveka uinilabogom po blagodati. Agde je Bog, tu je i nebo, i carstvo nebesko; tu i raj. Jer gordost je zbacila s nebaprvoanelaLucifera, i njegov raj pretvorila u pakao. To toje gordost uradila sprvoanelomna nebu, radi i
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note4


6/55

sa ljudima na zemlji. imueu ovekovuduu, i zacari se u njoj, pretvara raj njen u pakao.Ustvari, pakao i nije drugo do apsolutno carstvo gordosti. Gordosti - koja neeBoga, mrzi Boga,odrieBoga. Gordosti - kojoj ne treba Bog. Ako bi htelo da se govori o prokletstvima ljudskim,onda bi prvo bilo ovo: Prokleti gordi duhom, jer je njihovo carstvo zla - pakao.

Iskustvo svedoi: smernost je prvoblaenstvoza ovekovobie, a gordost - prva muka. Drugimreima: smernost je raj, gordost je pakao. Primer? Svetitelji smernoudoivljavaju raj joui ovdena zemlji; a gordeljivci gordoudoivljujupakaojoovde na zemlji. Ako hoete: aneoi jesteovaploeljesmernosti, besmrtne smernosti pred Bogom, a avo- ovaploenjegordosti, besmrtnegordosti pred Bogom. Zato je hristolika smernost sila sa kojom se nerado bori avo. I ako sebori, ne moeje nikada pobediti. Naprotiv, to je sila kojom ovek, kao najsigurnijim orujem,pobeujeavola. U jednom susretu, to je sam avopriznao velikompodviniku, SvetomMakariju Egipatskom. Tiposti, govorio je on Svetom Makariju, a ja nikad ne jedem; tibdi, a janikad ne spavam. Ali ima netoimemepobeuje. A taje to? upita Sveti Makarije. Tvojasmernost, - utuenoodgovori avo, i ieze.

Prvo evanelskoblaenstvosainjavai prvu evanelskuzapovest. Zapovest kaoblaenstvo, - toje netonovo, zar ne? Da, sasvim novo. Bitiblaenu samom podvigu, u samom doivljaju, usamom delanju, iako tekomi vrlo tekom, iako munomi vrlo munom, - to je novinaBogoovekovihspasonosnnh vrlina. Smernost, prva evanelskavrliia, jeste i podvig i doivljajidelanje. Potoje uvek potrebna hrianinu, on je mora stalno doivljavatikao svoj neprekidnipodvig i neprestano duhovno delanje. Znai: ova vrlina imapoetaka nema zavretak. I stvarno,oveknjome doivljujesvoju prvu besmrtnost, svoju prvu venost, jer stvara u sebi oseanje,raspoloenje, koje nma trajati besmrtno, veno. U isto vreme, ovektimeproirujesebe na savsvet, na sva nebesa, na samo carstvo nebesko; postaje beskrajan, beskonaan. To je prva njegovabeskrajnost, prva njegovabeskonanost. I to ne - crna beskrajnost, mranabeskonanost, vesvetla, mila,boanska, hristovska.

Prva reu Besedi na Gori je: blaeni. A dotle: Sve dotle ljudi nisu znali za pravoblaenstvo. Bilisu prokleti. Jer su svuda oko njih, iznad njih, ispred njih, ispod njih bili bezbrojni gresi,bezbrojne smrti. A meunjima, a zarobljeni od njih, mogu li ljudi bitiblaeni? Sigurno ne, svedok robuju njima. Ali, da bi se ljudi osetiliblaeniu ovom svetu, potrebno je da najpre svojeoseanjeprisajedine Hristovom oseanjusveta. To je jedini nainda prokletnici greha i smrtidoivekaoblaenstvoi ovaj ivoti ovaj svet. Daje im se beskrajno mnogo, a traise od njihbeskrajno malo. ta? - Da smire duui srce pred Hristom Bogom najpre, a zatim - pred svimaljudima i pred svima tvarima. Drugog izlaza nema iz pakla sveopteljudske prokletosti iukletosti. Ne treba se varati: nitase Boje, nitarajsko, nitanebesko, nitablaenone moeuovom svetu ni doiveti, ni stei, ni imati bez - smernosti. Zato je sutaboanskaistina sve tojereenou prvomblaenstvu:Blaenisiromapiduhom, jer je njihovo carstvo nebesko.

Tumaeiprvoblaenstvo, bogomudri blagovesmik Sveti Zlatoustpita: taznai: siromapiduhom? i odgovara: To znai- smerni i skruenisrcem. "Duhom"je Spasitelj nazvao duuiraspoloenjeovekovo. A zatoOn nije rekao: smirenp, nego: siromani? Zato toje ova drugareizrazitija od prve. SiromanimaOn nazivaovde one koji se boje i druod zapovesti Bojih.Njih i kroz proroka Isaiju Bog naziva svojim ugodnicima, govorei: Na koga upogledati? Nasiromanogai na skruenogaduhom i na onoga koji dreod reiMojih (Is. 66, 2). Smernost ima


7/55

mnogo stupnjeva: neko je umereno smeran, a neko - vrlo mnogo. Ovu drugu vrstu smernosti

hvali iblaeniprorok, kada, opisujuinam ne prosto smerno srce veveoma skruenosrce, kae:"rtvaje Bogu duh skruen; srce skruenoi smerno Bog neeodbaciti" (Ps. 50, 19). Takvusmernost nazivablaenomovde i Hristos. Sve najveenevolje, koje pritiskuju svu vaseljenu,dolesu od gordosti. Tako i avo, koji ranije nije bio takav, postao je avood gordosti. Tako i

prvi ovek, sablanjenod avolapagubnom nadom, pao je i postao smrtan; on se nadao dapostane Bog, a izgubio je i ono toje imao. Tako i svaki posle Adama, matajuio svojojjednakosti sa Bogom, padao je ubezbonost. Potoje, dakle, gordost vrhunac zala, koren i izvorsvakebezbonosti, to Spasitelj i sprema lek koji odgovara bolesti, postavlja ovaj prvi zakon kaovrsti bezopasan temelj. Na tom temelju se moebez opasnosti zidati i sve ostalo. Ne bude lipak tog temelja, onda, makar se ovekdo nebesa podizao ivotom, sve ese to lako sruitiiimati ravzavretak. Neka se ovekodlikuje postom, molitvom, milostinjom, celomudrijem ilinekom drugom vrlinom, sve se to bez smernosti ruii propada. Tako se desilo s farisejem. Potose bio popeo na sam vrh vrlina, on se survao s njega i izgubio sve, jer nije imao smernost, -

majku svih vrlina. Kao toje gordost - izvor svakebezbonosti, tako je smernost -poetaksvakepobonosti. Stoga Hristos, eleida sa korenom iupagordost iz dueslualaca, ipoinjeod

smernosti.[6]

Povodom prvogblaenstvaSveti Grigorije Niski kae: Ko je dobrovoljno osiromaiosebe odsvegaporonoga, i ne sklanja u svoje skrivnice nijednu avolskudragocenost, nego plamtiduhom, taj se, po reimaGospoda Hrista, nalazi ublaenomsiromatvu, ijije plod - carstvonebesko. Gospod kae: blaenisiromaniduhom. Govorili smo, i sada opet ponavljamo: krajdobrodeteljnog ivotaje upodobljenje Bogu. Ali Bestrasni i istije potpuno nepodraljivzaljude, jer nikako nije mogueda se strastan ivotupodobi prirodi koja u sebi ne doputastrasti.Ako je jedino Bogblaen, kao tokaeapostol (1 Tm. 6, 15), a za ljude je uestvovanjeublaenstvumoguekroz upodobljavanje Bogu, - to pakpodraavanjeje veoma teko-, onda iztoga sledi, da je ljudskom ivotublaenstvonedostupno. Ali, i u Boanstvuima netotose, kaomoguno,predlaezapodraavanjeonima koji ele. taje to? - Siromatvoduha; tako Sv.Pismo naziva dobrovoljno smirenoumlje. Kao primer toga apostol pokazuje siromatvoBoije,siromatvoHristovo, govorei: On, bogatbudui, nas radi osiromai, da se mi Njegovimsiromatvomobogatimo (2 Kor. 8, 9). Poto, dakle, sve ostalo tose odnosi na Boanskuprirodu,premaameru ljudske prirode, a smernost je netosrodno nama koji po zemlji hodimo,od zemlje smo nainjeni, i u zemlju se vraamo, - to se i sam ovek, koji se upodobi Bogu uonome toje za njega prirodno i mogue, oblaiu toblaenooblije. I neka niko ne smatra da senapredovanje u smirenoumljupostielako i bez napora. Naprotiv, to je teeod svakog drugogdobrodeteljnog pothvata. Otkuda to? Otuda toje neprijatelj naegivota, kada je ovek,primiviu sebe dobro seme, zaspao, - posejao u nama glavno od suprotnog semenja: kukoljgordosti. Jer ono imeje sebe sama zbacio na zemlju, tim samim je i bedni rod ljudski odvukao uoptipad; i za prirodu naune postoji takvo drugo zlo kao toje ova bolest, izazvana gordou.Potoje strast oholostipriroena skoro svakome ko pripada rodu ljudskom, to Gospod od toga ipoinjeblaenstva: kao neko prvobitno zlo On upagordost iz naenavike time tosavetuje dase upodobljavamo dobrovoljno Osirotelome, koji je istinskiblaen, da bismo, u emumoemoikoliko snage imamo, upodobivise Njemu dobrovoljnim siromatvom, uestvovalii ublaenstvu. Reenoje: "Ovo da se misli meuvama toje u Hristu Isusu, koji, ako je i bio uoblijuBojem, nije se otimao da se isporedi s Bogom, nego je ponizio sam sebe uzevioblijesluge" (Flb. 2, 57). - Zar ima veeosiromaenjeod ovoga: Bog uzima oblijesluge? Zar ima


8/55

veesmirenje od ovoga: Car svihbiastupa u zajednicu sa naomubogom prirodom? Car nadcarevima i Gospodar nad gospodarima dobrovoljno se oblaiu oblije sluge; Gospod tvari boraviupeini; Svedriteljne nalazi mesta u gostionici nego Ga meuu jasla nerazumnih ivotinja;istii Sveceli uzima na sebeprljavtinuprirode ljudske,ponevina sebi i sve siromatvonae,pretrpljuje akn smrt. Vidite li meru dobrovoljnog siromatva? ivotdoivljujesmrt; Sudiju

vode na sud; Gospod ivotasvegapostojeegpodvrgava se osudi sudije; Car svekolikenadkosmikesile ne otklanja od sebe ruke izvrilacakazne. U tome, veli apostol, treba da vidimomeru smirenoumlja.[7]

Postoji i druga vrsta siromatva, misli ovaj sveti mislilac, koja takoesluiza sticanje nebeskogbogatstva. Gospod kae: "Prodaj sve toimai podaj siromasima; pa hajde za mnom, i imaeblago na nebu" (Mt. 19. 21). I ovakvo siromatvonije daleko od siromatvau prvomblaenstvu."Eto mi smo ostavili sve tosmo imali, veli uenikGospodu, i za Tobom idemo; taedakle bitinama" (Mt. 19, 27). A kakav je odgovor na ovo? - Blaenisiromaniduhom, jer je njihovo

carstvo nebesko. Siromaanje duhom ko je telesno bogatstvo zamenio duevnimbogatstvom, koje zemaljsko bogatstvo stresao sa sebe kao neki teret, da bi,postaviuzvieni vazduast, uzleteo

gore, k Bogu. Kako se topostie, pokazuje psalmopevac: "Prosu, dade ubogima; pravda njegovatraje vavek veka" (Ps. 111, 9). Ko je stupio u zajednicu sa siromanima, izabrao je sebi ono toiOnaj koji nas radi osiromai. Gospod je osiromano, da se i mi ne bismo bojali siromatva. AliOnaj koji je nas radi ospromapo, caruje nad celokupnom tvari. Stoga, osiromaili saOsiromaenim, onda ei ti carovati sa Carujuim. Jer blaenisiromaniduhom, jer je njihovocarstvo nebesko.[8]

Gospod nije rekao, veliZigaben,blaennsiromaiiimanjem, ve: blaenisiromaniduhom, tojest oni tosu smireni slobodnom voljom i duom.

Ovde je siromanimnazvan smeran; siromaan= ; dolazi od , toznai:

bojati se. Jer smirenouman - - se uvek boji Boga, kao onaj koji Mu nikad nijeugodio. Gle, kakav je temelj postavio uenju! Jerpotoje visokoumlje - - i

avolasurvalo, i prvozdanog (Adama), koji je hteo da postane Bog jedenjem zabranjenog ploda,isteralo iz raja, te postalo koren i izvor svih zala, Gospod kao lek protiv njega propisuje

smirenoumlje i postavlja ga kao koren i temelj vrlina.[9]U smernosti duha Gospod je postavio

temelj savrenogblaenstva.[10]

NAPOMENE:
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note8http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note8http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note9http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note9http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note9http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note10http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note10http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note10http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note10http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note9http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note8http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva02.htm#note7


9/55

1. tamo, Beseda 15, 1, s. 223; str. 148-9.

2. tamo, ad loc.

3. Our Lord's Sermon op the Mount, (englsski prevod), book 1, chap. 2, 2; p. 2.4. Sr. Sv. Jovan Zlatoust: "Temelj naehrianskefilosofije jeste smirenoumlje -

(PG, l. 51, col. 312).

5. Comment. in Mattheum, sar. IV, 1; P. lat, l. , col. 931 C.6. Beseda 15, 1-2, s. 223-4; str. 149-150.7. Oblaenstvima, Slovo 1; str. 365, 366-8.8. isto, str. 373-4.

9. tamo, sar. 5, vers. 3; col. 189 S.

10.Sv. Ilarije, Comment. in Matth., sar. 4, 2; col. 932 A.

"BLAENIKOJI PLAU, JER ESE UTEITI..."

sadraj

Blaenikoji plau, jer ese uteiti.To je druga nebeska istina, i u njoj drugo nebeskoblaenstvo,koje Hristovi ljudi doivljujuna zemlji. Pla-blaenstvo! To je paradoks, zar ne? Da, paradoks.Ali paradoks koji ljudi doivljuju, te se njegova stvarnost ne moeporicati. Taj paradoks

sainjavadrugo duhovno udokoje Gospod Hristos iniu duisvojih sledbenika. A ono, gledanoiznutra, i loginoje i prirodno jednom neodoljivom loginoui jednom neodbacivomprirodnou.

Blaenisu kojiplau, ali - ne svi. Jer postoje razne vrsteplaa, no sve se one mogu svesti na dvevrste: jedno jeplaevanelski, spasonosni, a drugo -plauzaludni, ubitani. Svakiplakoji jeizazvan neimevanelskim, i vodi Bogu i Bojem, spasonosan je, evanelskije,blaenje; asvakipla, koji je izazvan neimneevanelskim, i vodi

Bogu i Bojem, spasonosan je, evanelski je,blaenje; a svakipla, koji je izazvan neimneevanelskim, i udaljuje od Boga i Bojeg, uzaludan je, ubitaanje, gorak je. Blaenje svaki

onajplakoji ma na koji naindovodi ovekau duhovnu vezu sa Jedino Blaenim: GospodomHristom; a gorak je svaki onajplakoji ma na koji nainudaljuje ovekaod Jedino Blaenog, jerpredstavlja itavoprokletstvo za ljudsku prirodu. "Plaenemonazloba, veli veliki bogougodniknaegaveka, Sveti Jovan Krontatski;plaeunienagordost;plaenezadovoljena sujeta;plaeuvreenosamoljublje, i - malo li biva sujetnih suza? Ali, to su suze grene, suze beskorisne, suzekrajnje ubitaneza one toih prolivaju, jer prouzrokuju smrt due".[1]


10/55

Blaenisu kojiplauzbog grehova svojih, jerpokajnikoraspoloenjevodi i odvodi Onome kojijedini ima vlasti i moii ljubavi opratatigrehe. Blaenaje ona "alostpo Bogu" koja donosipokajanje, i u pokajanju spasenje; "a alostovoga sveta smrt donosi" (2 Kor. 7, 9). Razlije li sesmernost po dui, oveksav duhovno progleda, i sve svoje grehe ugleda. Tada celo njegovobieuzavri tugom i alou, i on ubogoenjivomuzbuenjulije suze nad sobom pred Uteiteljem

blagim. A On, Svemilostivi i Sveneni, blago razlivaboanskuutehu po rasplakanoj duipokajnikovoj, a sa njom i kroz nju i - beskrajnoblaenstvo.

Blaenisu kojiplaui za svoje i za tuegrehe. A koji neplauni za svoje ni za tuegrehe, zarsu ljudi? Na njih se i odnose one gorke reiiz usta Sveblagog: "Tekovama koji se smejete!"(Lk. 6, 25).

Jer ce na groblju smejete. A zemlja je ogromno groblje. Na njoj je ne samo grob do groba, nego i

grob na gro6u, i ko zna dokle tako u dubinu, u njenu crnu dubinu! Zar ima mesta smehu, kadasvakog trenutka umire stotine i stotine ljudskihbiana ovoj planeti? Ta ovek, svaki ovekimabezbroj razloga ne samo daplaenego da iz glasa kuka nad rodom ljudskim i nad sobom kao

ovekomzbog stranihi neizbrojivih grehova ljudskih kojipustoenazemaljski svet. Pomislite,kolnko se zloinadeavau svetu svakog asa! A koliko li tek uvreda, koliko besramnosti, kolikoprljavtina, koliko zavisti, koliko pakostn, koliko sablazni, koliko ravih misli, koliko runihoseanja, koliko gadnih rei, koliko samoivihelja- poplavi nazemaljski svet za jedan minut,a kamoli za jedan sat, ili za jedan dan, ili za jednu godinu, ili - za hiljade i hiljade godina! Sada

ima oko tri milijarde ljudi na zemlji. Ako samo po jedna ravamisao izaeiz svakog srcaljudskog, to je - tri milijarde ravihmisli za jedan dan! A koliko bi dana trebalo jednom ovekusamo da ih prebroji iporeajednu do druge! Kada bi ovekimao hiljadu hiljada oiju, i sveplakale nad gresima ljudskim, ipak bi to bilo beskrajno malo, da ovekdovoljno oplaesebe isvoju sabrau- ljude: sve ljude svih boja, svih rasa, svih kultura, svih vera. Da, tu je potreban darsuza, onaj sveti dar suza koji Gospod daruje svojim izabranicima: svetiteljima i pravednicima. A

daruje ga, da bi sveti saosetljivci i samilosnici plakali za one mnogobrojne ljude koji nikada nadsobom neplau, kajali se za one koji se ne kaju, molili se za one koji se ne mole, voleli za onekoji ne vole.

Blaenisu oni kojiplauza viedobra u ljudima i meljudima, jer ga je malo; kojiplauza vieljubavi, jer je i nje malo; kojiplauza viepravde, jer je i ove malo. Blaenisu svi kojiplauzavieistine, za viemolitve, za vieposta, za vieradosti, za viemilosrau ljudima i meljudima. Blaenisu oni kojiplauza viesvetlosti, za viebesmrtnosti, za vievenosti, za vieAnela, za vieBoga i svega Bojegu ljudima i meljudima. Blaenisu, jer dokplau-Uteiteljblagi, Duh Sveti: Duh Istine, Duh Pravde, Duh LJubavi, Duh Radosti, Duh Besmrtnosti,Duh Venosti, Duh Svetlosti nevidljivo razliva po razneenimi rasplakanim duamanjihovim iSvetlost, i Istinu, i Pravdu, i LJubav, i Radost, i Besmrtnost, i Venost.

Blaenje ovekkoji za vreme molitve Presvetoj Bogomajci zaplaeod radosnog umiljenja topostoji Ona - udesnaMolitvenica za sav rod ljudski i svemilostiva Pomonicau svakoj bedi inevolji. Blaenje ovekkoji zaplaeod radosnog ushienjatopostoji tako divan, takoovekoljubiv, tako svemilosrdan Spasitelj sveta kao toje Gospod Hristos. Blaenje ovekkojizaplaeod radosti toima oko sebe tolike hiljade hiljada svetih svedoka Blagovesti Hristove, tega svi ue, ipomau, ipotpomauu njegovom idenju, u njegovom bauljanju za Gospodom


11/55

Hristom. Blaenje ovekkojiplaeod radosti topostoje mnogi ljudi koji ivepo zapovestimaevanelskim, i toima mnogo tajnih evanelskihdela, evanelskihpodviga, evanelskihraspoloenja. Blaenje ovekkojiplaeod molitvene zahvalnosti toje udesniBogooveknainioCrkvu od Anelai ljudi, te ih izmeaoda ivezajedno kaobraai sabraa. Blaenjeovekkojiplaeod umiljenja pred smernou, pred milosrem, pred ovekoljubljem, pred

stradanjem, pred trpljenjem krotkoga Gospoda Isusa. Blaenje ovekkoji u molitvi zaplaetronut stradanjem nekog Muenikaili podvigom nekog Svetitelja. Uopte,blaenje ovek, svakiovek, kojiplaepred ma imi za ma imsvetim, evanelskim, Bojim.

Sve su te suze, ustvari, suze blagoslovene, suzeblaene, suze radosnice. Sve njih prohodi,proimai pokriva ona sveta, onaboanskaradost, za koju nam hristonosni Apostol nareujedaje uvek imamo: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se! (Flb. 4, 4). Zato? Zatotoje Gospod vaskrsao - i smrt unitio, vaskrsao - i greh oprostio, vaskrsao - i avolapobedio,vaskrsao - i ivotveninam darovao; vaskrsao - i krunu svega nam poslao: Duha Svetog,Uteiteljablagog. A sa NJim po duamanaimrazlio: venuIstinu, venuPravdu, venuLJubav,venoMilosre, venuUtehu. Sve nas to teiu naemplau, u naimtugama, u naim

stradanjima za Hrista. To i pretvara naesuze u suze radosnice, i napla- ublaenstvo. Zar sene radovati, svagda radovati; i zar ne plakati, od radosti plakati - toje tako divno, tako arobno,tako milo, tako svemilostivo, tako sveneno, tako svemonobie, kao toje Gospod Hristos,silou natuni, u nagreni, u najadni zemaljski svet? Pa ne samo silo, nego i ostalo tu, snama, meunama, dajuinam neprestano sve svoje: sveboansko, sve besmrtno, sve veno, sveblaeno. Zar zbog svega toga ne treba bnti uvekblaen, u svima suzama, u svima tugama, usvima stradanjima za NJega -blaen?

Uenjena Gori, veli Sveti Zlatoust, Gospod Hristos izlaene u vidu pouka ili naredaba, veuvidublaenstva, ineina taj nainsvoju propovedprivlanomza sve. On nije rekao: taj i taj jeblaen, nego - svi koji tako postupajublaenisu, te bio ti rob, bednik,bojak, prosjak,

neobrazovan, nitati to ne smeta dabudeblaen, akobudeimao dotinuvrlinu. Poeviodonoga od egaje prvenstveno i trebalopoeti, Spasitelj prelazi na drugu zapovest, koja, kakoizgleda, nalazi se u opreci sa miljenjemcele vaseljene. Jer dok svi smatraju zablaeneone tose raduju, a za nesreneone totuguju, sirotuju iplau, dotle Onblaenimanaziva ove druge,govorei: blaenikoji plau, iako ih svi smatraju za nesrene. No, Hristos je pre ovoga i iniouda, da bi ljudi, i kada On propisuje ovakva pravila, imali viepoverenja u NJega. I ovde Onpodrazumeva ne prosto one toplau, veone toplauza grehe svoje, jer postoji i drugipla,uoptenedoputen, -plaza itejskestvari. Na to ukazuje i apostol Pavle, govorei: "alostovoga sveta smrt donosi, a alostkoja je po Bogu donosi za spasenje pokajanje, za koje se nigdane kaje" (2 Kor. 7, 10). LJude sa takvom tugom Hristos ovde i nazivablaenima; i to ne prostoljude koji tuguju, veljude koji silno tuguju. Stoga i nije rekao:blaenikoji tuguju, nego: blanikoji plau. Stvarno, i ova nas zapovest uisvakojpobonosti. U samoj stvari, kada ovek, kojioplakuje smrt dece, ene, ili nekog srodnika, za vreme te tuge ne podaje se ni ljubavi premabogatstvu i telu, ni slavoljublju, ne ljuti se na uvrede, ne kida se od zavisti, niti se odaje nekoj

drugoj strasti, vebiva sav obuzet tugom, zar onda needaleko viepokazati svoju bestrasnostprema svemu tome oni koji kako treba oplakuju svoje rpehe? A kakva eim biti nagrada?Jer ese ugteiti, kaeSpasitelj. Reci mi, gde ese uteiti? I ovde, i tamo. Potoje ova zapovest suvietekai muna, On i obeavaono toje najviemoeolakati. Ako dakle hoeda imautehu -plai! I nemoj smatrati da ove reiimaju prenosni smisao. Zaista, kada Bog tei, makar oveka


12/55

zadesile hiljadu nevolja, sve eih on savladati, jer Bog uvek nagraujetrud preizobilno. To jeuradio i ovde kada je rekao da su blaenioni koji plau, - ne tobiplabio vredan toga, veposvome ovekoljublju(to jest, nagrada je obeanane prema vanostidela, nego prema ljubaviNJegovoj k ljudima). Oni kojiplauoplakuju grehe svoje, a za njih bi, u samoj stvari, bilodovoljno da dobiju oprotaji opravdanje. Ali,potoje Gospod Hristos veoma ovekoljubiv, On i

ne ograniavanagradu na oprotaj kazne i otputanjegrehova, negojoinitakve ljudeblaenimai daje im veliku utehu. A On nam nareujedaplaemone samo za svoje grehe, nego iza grehe drugih. Tako su postupali svetitelji, kao: Mojsije, Pavle, David; svi su oni estooplakivali tuegrehe.[2]

Na prvom mestu, veli Sveti Grigorije Niski,blaenimse moepriznatiplaza grehe ipogreke.Jer zaista nije nedostojnoblaenstvaono stanje due, kada ona, ogrezla u ravome, ipak oplakujesvojporoniivot.[3]Ali ona Spasiteljeva reoblaenstvuonih kojiplauima dublji smisao. Jerkada bi ona ukazivala samo na pokajanje za grehe, onda bi bilo doslednije nazivati blaenimaone koji su plakali, a ne one koji svagdaplau. Posluimoseporeenjem: mi nazivamo srenimaone bolesnike koji su se izleiliod svoje bolesti, a ne one koji se neprestano lee, jer to pokazuje

da oni pate od neke neizleivebolesti. Ali, postoji i drugi razlog zbog koga ne treba smatrati dase ova Spasiteljeva reodnosi samo na one toplauza grehe. Jer ima mnogo ljudi koji suproveli ivotbesprekorno, i, po svedoanstvusamoga Svetoga Pisma, koji su se odlikovalisvakim dobrim delom. Zar u Jovana Preteeima ljubavi prema imanju? Zar u proroka Ilije imaidolosluenja? Koji je to mali ili veliki greh iz njihovog ivotapoznat istoriji? taonda? Zar ovaSpasiteljeva repretpostavlja da su vanblaenstvai oni kojima nije bio potreban pokajnipla?Zar ne bi bilo runosmatrati takve ljude lienimaboanskogblaenstvazato tonisu greiliiplaemgrehe leili? Ili, u takom sluaju, nije li bolje greitinego ivetibezgreno, kada je samopokajnicima data u deo Uteiteljevablagodat? Jer je reeno: blaenikoji plau, jer eseuteiti.[4]

Razvijajuisvoju misao, Sveti Grorijeveli: Meni izgleda: Spasiteljeva renazivablaenomnetugu vesvest o dobru, zbog koga ovektuguje jer ga nema u ivotu.[5]A to dobro, to blago biloje dato ovekukroz bogoliku duu. Mi ljudi bili smo zajedniaritogboanskogblaga. I ono tosada kao u zagonetki zamiljamoo tom blagu, sve je to bilo u oveka: netrulenostiblaenstvo,vladanje sobom i samostalnost, ivotbez alostii brige, bavljenje onim tojeboanstveno.Biblija svedoio tome govoreida je ovek, stvoren po liku Bojem, iveou raju, i naslaivaose plodovima tamonjegdrvea; a plodovi su tog drvea: ivot, znanje i tome slino. Kada smosve to nekada imali, kako da ne zakukamo nad sadanjomsvojom bedom kada je uporedimo saondanjimblaenstvom? Ono toje bilo uzvieno-ponienoje; stvoreno po liku nebesnoga -ozemljanilo se; postavljeno da caruje - postalo je rob; stvoreno za besmrtnost - otruljeno je

smru; ono toje uivalou raju - preselilo se u kraj bolesti i muka; ono toje negovano ubestrau- zamenilo je to ivotomstrasnim i kratkotrajnim; ono toje bilo samostalno islobodno - sada je pod vlautako velikih i mnogobrojnih zala, da je nemogueizbrojati naemuitelje. Jer svaka strast u nama, impreovlada, postaje nagospodar, i naemisli upotrebljavakao svoje sluge. Tako: razdraljivost, gnev, strah, bojazan, drskost, stanje tuge i zadovoljstva,mrnja, svaa, neovenost, surovost, zavist, laskanje, zlopamenje, neosetljivost, i sve strastikoje dejstvuju protiv nas, sainjavajuspisak muiteljai gospodara, koji nauduukao kakvogrobapotinjavajusvojoj vlasti. Ako pak neko prebrojijoi nevolje tosnalaze telo, koje su tesnosjedinjene sa naomprirodom i nerazdvojne su od nje - mislim na razlinei raznovrsne bolesti,
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note5http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note2


13/55

od kojih upoetkuoveanstvonije patilo, - onda enesravnjeno vieproliti suza, gledajuikakve su nevolje zauzele mesto nekadanjih blaga. Stoga Onaj toplainiblaenim, izgleda,tajno uiduuda upire pogled na istinsko blago i da ne roni u sadanjusablazan ovog ivota. Jerje nemogueoveku, koji marljivo razgleda sve to, ivetibez suza.[6]

Zatosu blaenikoji plausada? Zato toese uteitikroza sve vekove vekova. A uteha eimbiti optenje sa Uteiteljem, jer je dar utehe vlastito dejstvo Duha Svetoga.[7]Na tajanstvennainUteiteljblagi uestvujeu svima naimbogoenjivimmolitvama, u svima naimhristoenjivimuzdasima, u svima naimneboenjivimmolbama (sr. Rm. 8, 26), i po celombiunaemrazliva neku neiskazanu milinu, ljubav, iblaenstvokoje savlaujesve smrti u svimasvetovima (sr. Rm. 5, 5; Otkr. 21, 4).

NAPOMENE:

1. Moj ivotu Hristu (na ruskom), Moskva 1894.2. Beseda 15, 23; s. 2256; str. 15-12.

3. tamo, Slovo 3; str. 388.

4. isto, str. 390-15. isto, str. 393.

6. isto, str. 395-7.

7. isto, str. 400.
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note6http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note6http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note6http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note7http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva03.htm#note6


14/55

"BLAENIKROTKI, JER ENASLEDITI ZEMLJU"

sadraj

Blaenikrotki, jer enaslediti zemlju.- Treeblaenstvo, i u njemu paradoks i udo: treiparadoks i treeudo. Opet se netoneobino, netobesmrtno, netovenodeavau krotkimljudima. Nesumnjivo deava, jer po celombiunjihovom struji neiskazanoblaenstvo. A ono imdolazi, i sve vienadolazi, od Jedino Blaenog. Jer je duanjegova nalanov put ka NJemu -krotost. I tim novim putem neprestano silazi u duunjihovu mnogoboanskoga, mnogobesmrtnoga, mnogo venoga. Kao da se nebo preseljuje u njih. I zaista se zbiva sa njima neko

udnopreobraenje; i sa njima, i sa svetom oko njih: zemlja im sve viepostaje nebom, sve jevieboanskog, besmrtnog, venogu njoj i na njoj; ona sve viepostaje Boija, i time sve vienjihova. A sve tojeboansko, besmrtno, venou njima sliva se u jedno ogromno i neprolaznooseanje, ovo oseanje: zemlja je ipak Boja; zemlja je ipak deo neba, iako je na njoj takomnogo greha, tako mnogo smrti; a pre greha i do greha, a pre smrti i do smrti, ona je sva bila

Boja; izmeunje i neba nije bilo razlike. U tome oseanjutaji se i neiskazanoblaenstvokrotkih. PostaviBojikrotou, oni oseajusvimbiemda je sva zemlja - njihova, zato tojeBoja. Poput krotkog Psalmopevca: "Gospodnja je zemlja i sve toje na njoj, vaseljena i sve toiviu njoj" (Ps. 24, 1).

U mukama -blaeni, u stradanjima -blaeni, u nevoljama -blaeni, i to svi Svetitelji Bojibez

izuzetka: i Apostoli, i Proroci, i Muenici, i Besrebrnici, i Ispovednici, i Isposnici. Kad ih biju -oni se raduju; kad ih ubijaju - oni se mole za ubice; kad ih kunu - oni blagosiljaju; kada ih gone -oni radosno trpe; kada ih na gubilitevode - oni pevaju. U svemu tome oni su ne samo krotki,ve-blaenokrotki: uvek gledajui, i uvek se ugledajui, na Krotkoga Gospoda Isusa koji, iakoBog i Gospod, pretrpe krst, ne mareiza sramotu (Jevr. 12, 2; sr. 1 Kor. 4, 916). U svim mukamaza Hrista krotki pravednici Bojisvim srcem znaju, od Krotkoga znaju, da eipak oni - nasleditizemlju, koju nasilnici, iako dre- privremeno dre, a On, krotki Gospod, jedini je njen veniGospodar i Vladar.

taje krotost? Krotost je: sve tonas snalazi primati s molitvenim raspoloenjemkao netototako treba da bude po svemudrom Bojempromislu o nama. Jer Svebrini, koji je rekao: "A u

vas je i kosa na glavi izbrojana" (Lk. 12, 7), neprestanopromiljao svemu naem: i onajkrupnijem i o najsitnijem. I opet, taje krotost? Krotost je istoivljenjeu tajnome ovekusrca, u neprolaznosti krotkoga i tihoga duha (1 Petr. 3, 2. 4). I tako, moglo bi biti bezbroj

odgovora na ovo pitanje, sve dok se ne doena odgovor, koji po svojoj sadriniipunoipredstavlja sveodgovor. A to je? - Ovo: krotost, i to savrenakrotost i savrenoolienjekrotosti,jeste On - krotko Jagnje Boje, udesniGospod Isus, koji svim svojimbiemi svim svojimivotomposvedoavasvoje reio Sebi: "Ja sam krotak i smeran srcem" (Mt. 11, 29).


15/55

Ustvari, Gospod Isus je ivo, hodeeevaneljekrotosti. U NJemu je krotost, kaoboanskaioveanskavrlina, dolado svoje veneblagovesti iblaenevenosti. Otuda, sve toje NJegovopredstavlja i jeste zakon krotosti. Sa svima ljudima, od svojih najljuihneprijatelja pa do svojihnajmilijih uenika, On postupa po zakonimabogooveanskekrotosti. Setimo se samo NJegovogpostupanja sa nesrenimJudom Iskariotskim. taOn nije uiniosamo da bi ga odvratio od

bogoubilakei dueubilakenamere! Iako je odpoetkaznao da eGa izdati, Gospod mu je ipakdao sveboanskedarove, kao i ostalim Apostolima: i on je - i bolesne isceljivao, i gubave istio,i avoleizgonio, i mrtve vaskrsavao. Pa jejo, zajedno sa ostalim Apostolima, stalno pratioGospoda, prisustvovao svima NJegovim delima, udesima, propovedima. Pa je aki na TajnojVeeribio! O, to jejomalo! Nego mu je krotki Gospodjoi noge oprao! - Ima li veekrotostiod toga? Ta sve sama besprimerna krotost do krotosti! U pravu su, u potpunom pravu dva svetaJovana: Preteai Evanelist, tosvekrotkog Gospoda Isusa nazivaju Jagnjetom Boijim.

Joi ovo: ko od ljudi ne bi riknuo od gneva na rod ljudski zbog stranihbezakonja, i grehova, iporoka? A gle, On dolazi kao Jagnje - meusve same podivljale od greha i zla vukove. I tasvene ini, i to uvek krotko i smerno, da nas izbavi od svih grehova i od svih zala! Da, da, po svemu

- On je ne samo Bog ljubavi, vei Bog krotosti. Ta On krotki, zar nije meuljudima kao meuzverima, a na zemlji - kao u zverinjaku? Nije li svaka ljudska strast gora od svake zveri, jer uvekbesomunokidiena NJega - Bestrasnog? Nije li svaki nagreh opaka zver koja krvnikikidiena NJega - Bezgrenog? A naamrnja, a naezlo, a naasmrt nisu li to divlje zveri koje stalnokidiuna NJega - Sveljubeeg, Svedobrog, Besmrtnog? LJudska priroda ne moeda mirnopodnese zlo u sebi: ona ili podivlja od njega ili poludi. Zar pakost nije podivljalost due? jernapada, ujeda, satire kao zver. A zloba, a zlopamenje, a zloraenje, a zavist, a mrnja, a srdnja,- nisu li to sve same divlje zveri u duinaoj, koje najpre rastrunas, pa onda ljude oko nas?Gnev, zar gnev nije ludilo due? A jarost, a pohota, a srebroljublje, a vlastoljublje, a slavoljublje,a slastoljublje, - nije li to itavoporludila u duiljudskoj? A usred nas, podivljalih i poludelihod raznih grehova i strasti, On - Jagnje Boje, uvek krotak i uvek smeran.

Blaenukrotost ovekmoesteisamo ako sve uinida krotki Gospod Isus ovlada njegovomduom. A pre svega, ako duusvoju ispuni smernou. Ovlada li duomsmernost, eto za njom ikrotost, duhovna sestra njena. NJih dve stvaraju u ovekuoseanjei saznanje: da je za sve grehesvoje i nevolje svoje kriv sam on, i samo on, i niko drugi.

Zato, kada se gnevi, gnevi se na sebe, a prema drugima je ispunjen krotou. Ako je neko grean,on krotoupokriva grehe njegove. Na sve zraimilujuomkrotou, jer je ona postala jedno odglavnih trajnih raspoloenjanjegove due. Prvo je glavno raspoloenje- smernost, drugo -samilosna rastuenosti rasplakanost, a tree- milujua krotost. Za novog oveka, sazdanog poHristu, krotost je toliko vana, da ona sainjavaglavnu odliku njegovog zvanja: hrianin(sr. Ef.4, 1. 2; Kol. 3, 12; 1 Tm. 6, 11). On ne samo ivinego i ispravlja druge "duhom krotosti" (Gal. 6,1). Sluga Gospodnji "treba da bude krotak k svima, koji nepravdu moepodnositi, i s krotoupouavatione tose protive: eda bi im kako Bog dao pokajanje za poznanje istine" (2 Tm. 2, 24.25). Poziv je hrianada "svaku krotost pokazuje svima ljudima" (Tit. 3, 2). Gospod Isus jetoliko poznat po svojoj krotosti, da sveti apostol moli hrianeda upranjavajuevanelskepodvige "krotosti radi i tiineHristove" (2 Kor. 10, 1). A ta krotost je i podvig hrianinovi darSvetoga Duha, koji se daje hrianinuza podvig, i spada u one "rodove duhovne", koje duhovejiraasamo ako je ispunjen Duhom Svetim (sr. Gal. 5, 23). Krotost je podneblje due, u


16/55

kome najbolje klija, nie, raste i sazreva pravda Boijai sve toje Boije(sr. Jak. 1, 2021).Krotost ne leizlo zlom, vesavlaujezlo dobrom (Rm. 12, 21), ne osveujese za sebe (Rm. 12,19); na mrnjuodgovara ljubavlju, na zlo - dobrom, na uvredu - opratanjem. Krotost je ta kojase ne protivi zlu zlom, veako je udare po jednom obrazu - okreei drugi, ako hoeda joj uzmuhaljinu - daje i koulju(sr. Mt. 5, 3941).

Duakoja ivismernom i samilosnom krotou, dobija drugo oseanjesveta i ljudi u svetu, idrukijesa njima opilti. TO je novo oseanjesveta: oseanjeda je Hristos savladao ono tojenajgore u svetu i u ljudima; a to je: greh, smrt i avo. Ali, to je prva polovina tog novog oseanja,a druga je ovo: vaskrsna svetlost zaliva sve ljude i sav svet, i oni se javljaju u sasvim novom

obliku: u prvobitnoj, bogozdanoj svojoj istotii lenoti; i krotku duusvu poplavi neiskazanaradost. Razume se, u srcu krotkoga uvek ima gneva na greh i zlo, ali ne na grenike. On voligrenike, ali osuujenjihove grehe. Vrhunac gneva evanelskakrotost pokazuje prema onimakoji sebe svesno i namerno izjednaesa svojim gresima. Tada i Bog krotosti -biemisterujetrgovce iz hrama. I kada se gnevi, evanelskakrotost ima svojubogooveanskumeru. To je onarenajrevnosnijeg hristonosca: "Gnevite se i ne greite! Sunce da ne zaeu gnevu vaem!" (Ef.

4, 26).

Blaenasmernost iblaenakrotost su toliko velike i monepred Bogom, da jedna vlada nebom adruga zemljom. A zemljablaenekrotosti - nije li to deo neba, deo nebeskog carstva?Nesumnjivo jeste. Jer krotost je sva s neba, i sve toima u sebi nebesko je. A kada je ogromnakao nebo, kako da ne obgrli zemlju i ne zavlada njome? Prvi vesnici krotkih vladara na zemljijesu Svetitelji. Mnogi su od njih ovijomkrotouvukove pretvarali u ovce, tj. ljude podivljaleod grehova i strasti, i vujisvirepe. A koliko je krotkih Svetitelja Bojihkoji su krotouiblagousvojom same divlje zveri smiravali i ukroavali, te su im noge lizale, a estoi kaokrotka marva sluile! Evanelskakrotost je sila, tolikoboanskai toliko mila, da i same zveriispunjava nekom izuzetnom ljubavlju i izuzetnim miljem. To nije ni udo, jer i u njima ima od

one udesnelogosne sile, kojom je sve postalo toje postalo (sr. Jn. 1, 3), te slinoprivlaislino. Tako i zemlja je tom logosnom silom - deo neba. Ustvari, ona je pravo nebo, samo kadaje bez greha. A greh ju je povukao paklu, te tako sad lebdi ispod neba a iznad pakla; i asjeblianebu aspaklu, jer je ljudi svojim nebeskim vrlinamapribliujunebu, a svojim paklenimgresima - paklu. Bog Logos je i doaona nju, da je vrati nebu. ime? Sobom, i svojimboanskim, nebeskim vrlinama. One i jesu jedina svemonasila koja progoni sa zemlje sve grehei sve smrti, i vraajoj dopadnu, rajsku, nebesku istotu. I u njoj -blaenstvo.

Zemlja je raj dok sluinebu, dok sainjavasastavni deo neba. imse odmetne od neba, odnjegovih zakona ivota, ona se otkida od njega, i luta izmeuneba i pakla; i o nju se onda otimasvaki greh, svako zlo, svaki avo. Zemlju vratiti nebu, zemaljsko sjediniti s nebeskim, - cilj jeSpasiteljevog dolaska s neba na zemlju. estose u crkvenim pesmama veli da Svetitelji"onebesiezemlju" svojim vrlinama. Jer svaka nebeska vrlina, kada je ovekupranjava, snesepopareneba u njegovu duu; a kada ih sve upranjava, - eto itavogneba na zemlji. Kao tojesluaj sa Svetiteljima. Svojomboanskomsilom oni su istinski duhovni vladari zemlje, iako jezemlja pod grehom. Abienesumnjivo besmrtni iblaenivladari na "novoj zemlji", kada starazemlja bude oienaognjem Stranogasuda, i na njoj bude veitoivela pravda Boija(sr. 2Petr. 3, 1213). To epak biti zato tosu svojim hristolikim ivotompostali, p zanavek ostali,sutelesnici i sunaslednici Hristovi (sr. Ef. 3, 6; Rm. 8, 17). Sve to bruji kaoboanskaistina kroz


17/55

Spasiteljevu blagovest: Blaenikrotki, jer enaslediti zemlju. A oni eje u potpunom smislunaslediti, kada se posle Stranogasuda bude zacarilo na novoj zemlji krotko Jagnje Boje, jer suboanskomkrotoupostali sunaslednici, - i njihovom carstvu neebiti kraja.

Zemlja bez greha, smrti n avola, - to je raj, to jeblaenstvo. A takva zemlja, nije li i srce

oveije? Oistili zemlju srca svog od svega grehovnog, smrtnog i avoljeg, gle, ovek, je vezaaoublaenstvoi nasledio besmrtnu zemlju. A savest ljudska? Nije li i to itava zemlja, punaponora i planina, ravnina i tmina.Neoiena, ona je najsvirepije prokletstvo. A dua? O, to jenetonesravnjeno veeod zemlje; i sama vasiona prema njoj predstavlja mali svet, jer je ona -veliki svet u tom malom svetu i oko tog malog sveta.[1]I u njoj, kakve sve beskrajnosti, kakve

beskonanosti, kakve urvine, kakve visine! I tase sve ne roji iz nje, i to neprestano roji: i misli, ioseanja, i elje, i dela. A kroz njih i sa njima: bezbrojni gresi, bezbrojne smrti. A u ovima -stranoprokletstvo. A kada sebogooveanskimvrlinama duaoistiod grehovnog, smrtnog iavoljeg, onda jeblaenstvo, neiskazanoblaenstvo vladati nad njenim svetovima. Zato jeboanskiSpasitelj i rekao da dualjudska vievredi nego sva vidljiva vasiona, i da je ovekniimne moeotkupiti ako je prokocka, i nadoknaditi ako je izgubi.

Po Svetom Grigoriju Niskom, Spasiteljeva Blaenstva predstavljaju lestvice; od jedne stepeniceide se na drugu. Ali, u ovom treemblaenstvu, ima, na prvi pogled, netoneobino. Ako segleda, moereineko, naposledinoststepenica, onda je nemogueposle carstva nebeskognaslediti zemlju. Naprotiv, ako se drimoprirodnog poretka stvari, onda bi bilo doslednijepomenuti najpre zemlju pa onda nebo, jer se sa zemlje ide na nebo. Ali, ako duhom uzletimo naivicu nebeskog svoda, onda emonaitamo nebesku zemlju, koja je spremljena u nasleeonimatoive u vrlinama. Tako enam postati jasno, da nema niegpogrenogu ovom poretkuBlaenstava, u kome se najpre pominje nebo pa onda zemlja. A tose zemljom naziva nebeskiudeo, ne treba se uditi, jer se Bog Logos sputado nizine naei postaje sluga; a On se uoptespustio do nas zato tomi nismo bili sposobni da se uzvisimo do NJega. Stoga nam i saoptava

Boansketajnepomoupoznatih nam izraza i rei, koji se obinoupotrebljavaju u ljudskomivotu. Jer je bilo i nemogueotkriti ljudima nebeska blaga pod njihovim pravim imenima, kadasu ona i iznad ljudskih ulai iznad ljudskog razuma.[2]

Zemlja o kojoj je reu treemblaenstvu jeste ona zemlja, koju je krotki i nezlobivi David,rukovoenDuhom, podrazumevamo, i vebio po veri ovladao njome, kada je rekao: "Verujemda uvideti dobra na zemlji ivih" (Ps. 26, 13). Jer Prorok nije zemljom ivihnazvao zemljukoja raasve smrtno i koja vraau sebe i rainjasve toje rodila. Naprotiv, znao je on zemljuivih, na koju nije kroilasmrt, na kojoj nije utapkan put grenika, koja nije primala na sebetragove proroka, koju sejakukolja nije izbrazdao plugom zla, koja ne raakorov i trnje, nakojoj je voda odmora i mesta cvetna i sve drugo o emuse na zagonetan naingovori ubogonadahnutom uenjuSvetoga Pisma.[3]Krotki e, nema sumnje, naslediti onu zemlju,plodnu u divnim plodovima, ukraenudrvetom ivota, zalivenu rekama duhovnih darova, nakojoj raste prava vinogradna Loza, ijije vinogradar sam Otac Gospoda Isusa (Jn. 15, 1).[4]

BlaeniAvgustin smatra da je zemlja, o kojoj govori treeblaenstvo, ona zemlja o kojoj jereenou psalmu: "Gospode, Ti si utoitemoje, deo moj na zemlji ivih" (Ps. 142, 5). Jer toznaiizvesnu vrstinui postojanost venognaslea, gde dua,pomoudobrog raspoloenja,poiva, takorei, u svom pravom mestu, kao totelopoivau zemlji, i od koga se duahrani
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note4http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva04.htm#note1


18/55

svojom hranom, kao telo od zemlje: to je sami ivoti pokoj Svetih. Pritom, krotki su oni kojipodnose dela zla, i ne protive se zlu, nego savlaujuzlo dobrom (Rm. 12, 21). Neka se oni,dakle, koji nisu krotki, svaajui bore za zemaljske i privremene stvari; ali "blaenisu krotki, jerenaslediti zemlju", sa koje ne mogu biti oterani.[5]

Objanjavajuitreeblaenstvo, BlaeniTeofilakt veli: Neki pod zemljom razumeju duhovnuzemlju, tj. nebo. Ali, treba razumeti i ovu zemlju. Potokrotke obinosmatraju za prezrene ilieneznaaja, to Spasitelj i kaeda onibai imaju sve. A krotki, to nisu oni koji se nikako negneve (jer su takvi oni tosu lienirazuma), veoni koji imaju gneva, ali se uzdravaju, gneveise onda kada je potrebno.[6]

NAPOMENE:

1. Sr. Sv. Grigorijs Bogoslov: "ovekje veliki svet u ovom malom svetu" (Beseda 38, 11;PG 36, 324).

2. Slovo 2; str. 37-57.

3. isto, str. 378

4. isto, str. 381.5. Our Lord's Sermon op the Mount, book I, chap. II, 4; p. 3.

6. Enaratio in Ev. Matthaei, cap. 5, vers. 5.

"BLAENIGLADNI I EDNIPRAVDE, JER ESE NASITITI".

sadraj

Blaenigladni i ednipravde, jer ese nasititi.- Opetblaenstvou mukama, i to u stranimmukama, kao tosu one od gladi i ei. Opet se zbiva sa ovekomnetotajanstveno, netoboansko, netonebesko. To svemilostivi udotvoracvodi po duiegovojsvoje etvrtoduhovno iblaenoudoi zacaruje ga nad svima njenim svetovima. Blaenstvokoje ovoduhovno udorazliva po celombiuovekovomnajubedljivije svedoiovekuda je njegovuduuposetila venaIstina i nastanila se u njoj.


19/55

Gladan ne moesebe sobom da hrani, ni edan- sebe sobom da poji, jer su i glad i enetotose moesamo neimspoljanjimutoliti i ugasiti. Koji to gladan ovekseesvoju ruku, i jede, dabi tako utolio svoju glad? I koji to edanovekreesvoje vene, i pije svoju krv, da bi tako ugasosvoju e? Nego, da bi utolio glad i ugasio esvoga tela, mora uzeti iz sveta oko sebe i hranu ipie. tovaiza telo, vaii za duu. Kad je gladna i edna, ona ne hrani i ne poji sebe sobom,

nego sepruaizvan sebe i u spoljanjemsvetu traisebi hranu ipie.

Glad i eduemogu biti normalne i nenormalne. Nenormalna je glad i nenormalna je e, kadaje duagladna i ednagreha, slasti i strasti. Kroz tu glad i kroz tu egladuje i eujei traisvoju hranu i svojepiesve toje grehovno i smrtno u oveku. A greh i smrt i jesu jedinanenormalnost ubiuovekovom. I zato tosu nenormalne, ne mogu se nikad ni ova glad utolitini ova eugasiti. Jer toviehrani sebe gresima i strastima, duaje sve gladnija; i toviepojisebe slastima, ona je sve ednija. To je kao kad ovekvaevazduh, da bi utolio svoju glad, ilipije slanu vodu, da bi ugasio svoju e. Najbolji primer za to bludni sin: nikako da utoli svojunenormalnu glad i da ugasi svoju nenormalnu e, iako ih neprestano hrani i poji strastima islastima (Lk. 15, 16). Otuda ova glad i ova epredstavljaju prokletstvo za oveka.

Normalna je glad i normalna je e, kada je duagladna i ednaveneIstine, veneLJubavi,veneDobrote, veneMudrosti, veneRadosti, venogivota, venogBlaenstva; jednomreju: venePravde, Pravde Boje. A normalna je to glad i normalna je to ezato tokroz njihtraisvoju hranu i svojepiesama bogolika sutinadueovekove. Kao bogolika, ona je uvekbogoenjiva, to jest uvek gladna i ednasvega besmrtnog, svega nebeskog, svega venog, svegaboanskog; uvek gladna i ednaBoga ivogi istinitog. Stoga se normalna glad i normalna edue, ne samo mogu utoliti i ugasiti, vei nasititi jedino Bogom. Otuda one na svimastupnjevima svojim predstavljajublaenstvoza oveka.

Kao bogolikombiu, ovekuje uroenaglad i ezaboanskomIstinom i Pravdom, za

boanskomLJubavlju i Dobrotom, zaboanskimMilosremi ivotom. A kad ihjoovekpojaau sebi, onda nema mira u kostima svojim, vedan i notraiono imelie utoliti svojuglad i ugasiti svoju e. I niko mu to od ljudi ne moedati, jer niko to i nema. No u naemoveanskomsvetu ipak postoji jednobiekoje to ima i daje. To jedno i jedino takvobiejeste -BogoovekHristos. Celokupnim svojim ivotomi radom On oiglednopokazuje i nepobitnodokazuje, da su u NJemu svaboanskasavrenstvaolienai data, i to na oveanski, ljudskinainolienai data nama, ljudima. ovekovaglad i eza ma kojimboanskimsavrenstvomustvari je glad i eza NJim - BogoovekomHristom. I kada u etvrtomblaenstvuobjavljuje dasu blaenigladni i ednipravde, On pod pravdom razume Sebe, kao olienjesvih savrenstavaBojih i oveanskih. Da je tako, svedoinam bogonosni Apostol koji Gospoda Hrista nazivapravdom Bojom(Rm. 1, 17; 3, 21-22; 5, 17; 1 Kor. 1, 30).

Gladni pravde nasitiese, jedino ako se Hristom hrane, jer je On "hleb ivotakoji je siaosneba" (Jn. 6, 51. 35), da utoli gladbialjudskog za nebeskim i besmrtnim (sr. Jn. 6, 50). ednipravde utoliesvoju e, ako piju od vode ivotakoju samo Hristos ima i daje (sr. Jn. 4, 12).Hristos sobom predstavlja i jeste jedina prava hrana i jedino pravopieza svako ljudskobie;koji god jede tu hranu - neenikad ogladneti, i koji god pije topie- neenikad oedneti(sr. Jn.6, 55. 35). A to znai:blaenstvugladnih i ednihpravde nema kraja, jer je u njima izvor svih


20/55

blaenstava: Gospod Hristos. Jer hraniti se Hristom, ivetiNJime, u NJemu i radi NJega, jestevrhunacblaenstvaza ljudskobieu svima svetovima.

U etvrtomblaenstvuima mnogo i od prvog, i od drugog, i od treegblaenstva, jer su isiromaniduhom, i evanelskipealnici, i krotki - gladni i ednipravde. Ustvari, sve je to jedno

i istobogoenjivoraspoloenje, koje se preliva i razliva kroz sve etirisvete vrline. Blaenjeko oseada jeboanskepravde tako malo i u njemu i u ljudima oko njega, pa elii radi da svupravdu Boijuostvari u sebi i u svetu oko sebe. Kao toje zemlja ednanebeske kie, tako je ibogolika duaovekovaednaboanskepravde. Zagleda li ovekjedanput ozbiljno u svojuduu, mora primetiti ovo: bezbrojni su i beskrajni svetovi bogolike due, i svi su gladni i edniBoga, Bojepravde. Samo mi to retkoprimeujemo, jer su nam gresi paralisali ili narkotizovalibogoliko oseanjepravde. Ako se to oseanjenaporom volje rastrese, razbudi, ivahne, ondasilna glad i eza pravdom Boijompokuljaju iz svih oseanjanaegbogoenjivogbialjudskog. A njih moeutoliti i ublaenstvopretvoriti samo - "pravda Boija": Hristos. Jer odkako je u naemoveanskomsvetu, On je postao i sutina, i merilo, i provera svake vie,savrene,boanskepravde. taje pravda? Hristos i NJegovo Evanelje, to jest sve toOn jeste, i

sve toOn osea, misli, radi. A nepravda? Sve tonije On, i tonije od NJega.

Zato toje olienjeapsolutneboanskePravde, Bogoovekje i merilo i provera svake pravde isvakog prava na zemlji. Da, svake pravde i svakog prava. Jer samo je u pravdi istinsko pravo

ovekovo. LJudi sepolomietraeipravo izvan pravde. A needa vide da je pravo samo upravdi, savrenopravo u savrenojPravdi i Pravednosti - BogoovekuHristu. Otkuda raspre iratovi meuljudima? Otuda tohoepravo mimo pravdu i mimo pravednost. Ijo: totraepravdu i pravo onde gde njih nema: u ljudima i u stvarima. A needa znaju da ovekovopravone moebiti ono tonije od pravde i od pravednosti. Logika je tolikoposuvraenakod ljudi,savest tolikoporemeena, da mnogi iskreno smatraju da se nepravdom moedoido pravde,nasiljem do - prava, zlom do - dobra. Takvi ljudi, po dubokoj misli bogomudrog Apostola, "dre

istinu u nepravdi" (Rm. 1, 18), to jest dreda se istina i pravda ostvaruju u ovom svetu pomoulaii nepravde. Ali, to nije najveezlo; evojoveeg: neki ljudi su toliko izopaeni, tolikookrenuti od normalnog ka nenormalnom, da su aknenormalno proglasili za normalno: nepravduza pravdu, laza istinu, nasilje za pravo, greh za vrlinu, zlo za dobro. I pritom se uporno bore dato ostvare u naemzemaljskom svetu.

Ko ebreme ivotaljudskog uinitilakim i jaram postojanja ljudskog uinitiblagim? - On, samOn: blagi Gospod Isus. Jer je On i siaou naezemaljsko muilite, da sve muke duha ljudskoguzme na sebe i pretvori ih ublaenstva. Zar nije muka duhu - glad i eza Istinom? A On je -Istina. Etoblaenstva! Svu muku nauza Istinom On pretvara ublaenstvood Istine, jer nam jedaje svu. Zar nije muka duhu - glad i ezabesmrtnou? A On tu muku nauuzima na sebe ipretvara ublaenstvo, darujuinam ivotveni. Zar nije muka duhu - glad i eza LJubavlju, zaPravdom, za Dobrotom, za Mudrou, za svim tojeboansko, nebesko, veno? A gle, sve temuke naeOn svemilostivi pretvara ublaenstvanaa, jer nam sve to daje u izobilju. Sva taduhovna hrana koju On jedini ima i daje, i jeste hleb ivota, od koga se nikad ne gladni, i vodaiva, od koje se nikad ne edni. Zato je On jedini i mogao izreiovoblaenstvoo gladi i eizapravdom, i zavritiga reima:jer ese nasititi.


21/55

Sveistiniti je rekao da eDuh Sveti pokarati svet za pravdu (Jn. 16, 8. 10). Zato? - Zato tojeHristos - "pravda Boja" - bio tu, u svetu, i svet nije hteo da Ga primi. OdbacujuiNJega, ljudisu stalno gladni i ednipravde; i u toj gladi grizu i jedu sebe, i jedan drugoga. A to sve zato tose ljudska priroda ne moehraniti sobom,jeduisebe. Koja se to vrstabiau prirodi hrani timetojede sebe? Kada je tako kod niihbiakoja su i manje sloena, i manje vrednosna od oveka,

kako da to ne vaiza oveka? To je osnovna stvarnost ivotau ovom svetu, pa stoga i osnovnizakon ivota, koje samo bogoborci ne vide, i ne eleda vide. Zato su uvek i gladni i edni, uvek isvirepi i bedni. Stoga ih i kara Duh Sveti. Stoga ese na dan Stranogasuda i "suditi vasionomsvetu po pravdi preko oveka" - Isusa (D. A. 17, 31).

Robovanje grehu - robovanje je nepravdi (Rm. 6, 13. 20). LJudi koji robuju gresima i porocima,

kao vrlinama, ne traeHrista, niti Ga hoe. NJima neda greh, neda nepravda, koja driduhnjihov u ropstvu, da krenu ka pravdi. A pravda je i time pravda tose silom ne namee. LJudinepravde, ili sitne pravde, "gledajuida svoju pravdu utvrde, ne pokoravaju se pravdi Bojoj"(Rm. 10, 3). Carstvo duha ljudskog, koji robuje gresima i porocima, puno je nepravde, nemira,

tuge, te u mnogome liina mali pakao. Takav je duh svakoga ovekakoji hoeda ivisam od

sebe i sobom, i od sveta materijalnog oko sebe, a ne od Boga i Bogom. Duh ljudski tek se ondaispuni pravdom, mirom i radou; tek onda postane mali raj na zemlji, kada sepomouevanelskihvrlina sjedini sa Duhom Svetim. To znaebogonadahnute reisvetog Apostola:"Carstvo Boijenije jelo ipienego pravda i mir i radost u Duhu Svetom" (Rm. 14, 17). Da, uDuhu Svetom, jer je samo u NJemu svekolikoblaenstvoduha ljudskog.

Po svetom rasuivanjuSvetog Grigorija Niskog, mnogo je stvari koje priroda ljudska eli; stogaje potrebno mnogo obazrivosti, da bismo mogli razlikovati hranljivo od otrovnog, te da ono toduauzima kao hranu ne bi u nama mesto ivotaizazvalo smrt i razorenje. Gospod Hristos, kojije uzeo udela u svemu toje nae, osim greha (Jevr. 4, 15; 2, 14-18), i postao zajedniar naihslabosti, nije glad proglasio za greh nego je dopustio ovu prirodnu eljuza hranom i svojim

vlastitim iskustvom doiveoovu slabost. Jer,potoje etrdesetdana proveo bez hrane,"naposletku ogladne" (Mt. 4, 2). Kua, ugledavida se u NJemu pojavila slabost - glad, savetujeMu da je utoli kamenjem, to jest da prirodnu eljuza hranom pretvori u neprirodnu. Tvorac hraniljude hlebom od raznog semenja. Tu mudrost TvorevuKuaosuujekao netoneumesno. Jerako se kamenjepokaepodesnije za hranu, znaida je Bojamudrostpogreilaupromiljanjuoljudskom ivotu. "Reci da kamenje ovo hlebovi postanu", - ovo i dosada govori Kuaonimakoji iskuavajusebe svojom vlastitom eljom. Jer kada eljaizlazi iz okvira neophodnih potreba,taje to ako ne savet avola, koji zabranjuje hranu od semenja i izaziva eljuza neprirodnim?Od kamenja jedu hlebove srebroljupci, koji pripremaju bogate i raskonetrpeze od nepravde. Jertu sve izlazi iz okvira onoga toje neophodno za ivot. Jer taimazajednikogizmeuprirodnepotrebe za hranom i srebrnogposuakoje se ne jede? A ko mesto hleba prinosi ustima zlato, zarzadovoljava tu potrebu? Stoga, kada neko mesto onoga toje podesno za hranu trainetotosene upotrebljava kao hrana, on se prosto bripe o kamenju, jer jedno traipriroda a on je zauzetdrugim. Priroda traphranu, a spremanje skupocenogposua, ukraenihstolova, stolica, iostaloga, sve je to briga o kamenju. Ali Spasitelj, kojipobeujeiskuenje, ne izgoni iz prirodeglad, kao uzrok zala, nego, udaljivisamo izlinubrigu koja se po savetu Kuaevompridodajepotrebi,preputaprirodi da se stara o sebi ne izlazeiiz svojih prirodnih okvira. Stoga,poto"ogladne" Isus, onda je dostojna hvale glad koja biva u nama kaopodraavanjeNJemu. Saznamoli pak egaje gladan - "ogladne" - Gospod, onda emo, razume se, saznati silu etvrtog


22/55

blaenstva, o kome je re. Kakva je to hrana koju se ne stidi Isus da eli? Posle razgovora saSamarjankom On govori uenicima: "Jelo je moje da tvorim volju Oca svoga" (Jn. 4, 34). Aoiglednaje volja Oca, "koji hoeda se svi ljudi spasu i douu poznanje istine" (1 Tm. 2, 4).Kada dakle On elinaespasenje i NJegovom hranom postaje naivot, onda iz toga saznajemonatatreba da upotrebimo takvo raspoloenjedue.Natadakle? Na ovo: da budemo gladni

svoga spasenja i edniBojevolje koja elispasenje.[1]

Zar je dostojnoblaenstva, pita isti sveti mislilac, udetisamo za pravdom? A ako neko udizacelomudrenou, ili mudrou, ili kojom drugom vrlinom, - zar Spasitelj ne dajeblaenstvoitakvome? No, moda, Spasiteljeva reoblaenstvugladnih i ednihpravde ima ovaj smisao:pravda je jedna od vrlina; a Sveto Pismo ima obiajda, spomnnjuideo, podrazumeva celinu.Tako, Bog ima mnogo imena; i kada se jedno upotrebi, to ne znaida Mu ostala ne pripadaju.Tako i ovde, repravda oznaavasvaku vrstu vrline. Prema tome,blaeni su i gladni i ednicelomudrenosti, i mudrosti, i ma koje druge vrline. Jer je nemogueda ma koja vrlina, odvojenaod ostalih, sama po sebi bude savrenavrlina. Pojam pravde iskljuujesve toje ravo, iobuhvata sve toje dobro; a dobro je sve tose zamiljakao vrlina. Stoga pravda u etvrtom

blaenstvuoznaavasvaku vrlinu.[2]

Spasitelj je rekao:jer ese nasititi. Uspevanje u ma kojoj vrlini, uvek jepraenone nekomprolaznom i nestalnom radou, veradouneprolaznom i stalnom koja seproduavau tokucelog ivota. Otkuda to? Otuda tose svaka vrlina moesvagda uvoditi u delanje, i u toku celogivotanema vremena kada bi ovekmogao bitiprezasiendobrog delanja. I celomudrije, iistota, i svako dobro uvek se uvode u delanje, dok ovekima u vidu vrlinu, i delanje jepraenoradou. Kada se vrlina u nekome vrstoukoreni, ona se ni vremenom ne meri, ni zasienouneograniava, venjemu, koji ivinjome, uvek dostavlja isto, ivo, silno oseanjenjenih vlastitihblaga. Stoga gladnima ovoga oseanjaBog Logos obeavautoljenje gladi, takvo utoljenje, kojenasienouraspaljuje, a ne gasn, elju. Jer ko jepoeleovrlinu, taj inidobro svojom

tekovinom, videiu sebi ono tojepoeleo. Otuda jeblaenonaj koji je bio gladan celomudrija,jer ese ispuniti istote. A nasienostnjome izaziva ne gaenjenegopojaanjeelje; inasienosti eljazajednikirastu podjednakom merom. Jer udnjuza vrlinom prati sticanjeuenoga; i steenoblago unosi u duuradost koja ne prestaje.[3]

Ako se treba kosnuti, veli Sveti Grigorije Niski, i nekog smelog tvrenja, onda, meni izgleda da,pod imenom vrline i pravde, eljislualacaGospodpredlaesebe sama, "koji nam postadepremudrost od Boga, i pravda, i osveenje, i izbavljenje" (1 Kor. 1, 30), a tako isto i "hleb kojisilazi s neba" (Jn. 6, 50), i "voda iva" (Jn. 4, 10), eza kojom izraavaDavid u jednompsalmu, otkrivajuiBogu ovoblaenostradanje due, kada govori: "ednaje duamoja Boga,Boga ivota; kada udoii pokazati se licu Boijem?" (Ps. 41, 3). Eto, dakle, po momemiljenju, istinita je vrlina - dobro bez iegaravoga, dobro koje sadriu sebi sve toje najbolje:sam Bog Logos, - ta "vrlina koja je pokrila nebesa" (Avak. 3, 3). I potpuno su s pravom nazvani

blaenioni tosu gladni te Bojepravde; jer zaista "onaj koji je okusio" Gospoda (Ps. 33, 9), tojest, onaj koji je primio u sebe Boga, ispunjuje se onim egaje gladan i edanbio, po obeanjuSpasovom: "Ja i Otac doiemo, i u njemu emose nastaniti" (Jn. 14, 23), oigledno,potoseDuh Sveti venastanio. Tako je, izgleda mi, i veliki Pavle, koji je okusio one neiskazane plodoveraja, i ispunjen bio onim toje okusio, - svagda bio gladan. Jer izjavljuje da je ispunjen bio onimtoje eleo, govorei: "U meni iviHristos" (Gal. 2, 20), a kao onaj koji je gladan - stalno se
http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note1http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note3http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note2http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/SvetiJustinBlazenstva/SvetiJustinBlazenstva05.htm#note1


23/55

pruaza onim toje napred (Flb. 3, 13), govorei: "Ne kao da vedostigoh, ili se veusavrih,nego hitam, ne bih li dostigao" (Flb. 3, 12).[4]

U etvrtomblaenstvu, veli BlaeniAvgustin, Spas govori o ljubiteljima istinskog i neprolaznogdobra. Oni ese nasititi onom hranom za koju sam Gospod kae: "Jelo je moje da tvorim volju

Oca svoga", koja je pravda; i onom vodom, za koju opet isti Gospod kae, da eu svakome kojiod nje pije ona biti izvor vode koja teeu ivotveni(Jn. 4, 34. 14).[5]

NAPOMENE:

1. Slovo 4; str. 406-410.2. isto, ctp. 411-413.3. isto, str. 414-416.4. isto, str. 416-417.5.tamo, (engleski prevod), book I , chap. I I , 6; r . 4.

"BLAENIMILOSTIVI, JER EBITI POMILOVANI"

sadraj

Blaenimilostivi, jer ebiti pomilovani. - Evoblaenstvau kome sve najpre zavisi od ovekaazatim od Boga; u kome ovekzaduujeBoga; u kome se ovekizjednaujesa Bogom poraspoloenju. Otkuda to? - Otuda tonijedna vrlina nije tako potrebna ovekukaoboanska

milostivost. U vascelom ivotu, u svima trenucima postojanja, zar je ovekuitapotrebnije odmilosti Boje? Ta sav ivotovekov, u svoj svojoj telesnoj i duhovnoj raznovrsnosti i sloenosti,zavisi od vidljive i nevidljive milosti Boje. Da bi videlo, oku ovekovomje potrebno sunce. Azar sunce ne sija po milosti Bojoj? Da bi ulo, uvu ovekovomje potreban vazduh. A zarvazduh nije dar milosti Boje? Ko bi od ljudi stvorio vazduh da ga nema? tovaiza oko i uvoovekovo, vai zacelo telo njegovo i za sve funkcije tela. A za duu? - Vaito isto naelo, samodaleko viei dalekojae. Kako misao misli i oseanjeosea? Samo po daru Bojemi po milostiBojoj, jer je bogolikoj duiovekovojBog podario sposobnost da misli i da osea. Da nije tako,koji bi to ovekbio u stanju da stvori duukoja misli i osea, kad nijedan oveknije u stanju dastvori jedan listiljubiiceili jedan kameni. Pa savest ljudska? Zar to nije dar ovekuizuzetnemilosti Boje? Jednom reju: sav ovekstoji i postoji po milosti Bojoj. To oseasvaki ovek

koji se iole ozbiljno zagleda u zagonetnu tajnu ljudskog ivotana zemlji. Zato se petimblaenstvomi zahteva od ovekada svoje odnose prema ljudima odreujepo zakonuboanskemilostivosti. oveki postoji i ivipo milosti Bojoji od milosti Boje. Prirodno je onda da i onbudeboanskimilostiv prema ljudima. U tome je izuzetnoblaenstvo, jerboanskamilostivostduhovno sjedinjuje ovekasa Bogom, izvorom te milostivosti i togblaenstva.

Kada duaovekovakrene putem Hristovihblaenstava, ona na svakom koraku i u svakomtrenutku oseakako se neprestano izliva na nju neizmerna milost Boja. Doivili prvuboansku


24/55

vrlinu, i u njoj prvoboanskoblaenstvo, oveksvimbiemoseti i sazna taznaimilost Boja,taznaikad Bog miluje duuovekovu. Zar nije beskrajna milost Boja, za smernost, zasiromatvoduhom dobiti carstvo nebesko? Zar nije beskrajna milost Boja, plakati nad sobom inad svetom oko sebe i - zbog toga se ispuniti Duhom Svetim, Uteiteljem? Zar nije beskrajnamilost Boja, za krotost - naslediti celu zemlju? Zar nije beskrajna milost Boja,bogoenjivom

glaui euza pravdom, useliti u sebe - svu pravdu Boju, Hrista Boga?

taje vrhunac milosti Boje? OvaploenjeBoga, i sve toje ovaploeniBog, Gospod Hristosuinioi neprekidno iniza rod ljudski. Sve to sainjavajednu jedinstvenu, neponovljivu,beskrajnu i vaistinuboanskumilost prema ljudima i naemzemaljskom svetu. Pretpostavimo:ovekse ovaploti u jagnje, ili u tigra, ili u hijenu, ili u zmiju, sa ciljem da ivotinjskisvet spaseod smrti i zla. tabi to ovaploenjeznailouporeenjusa ovaploenjemBoga u oveka?Netobeskrajno malo, a po posledicama nimalo. Jer nemoniovek, sam rob zla i smrti, ne bi bio ustanju da ivotinjskisvet spase od njih. Usto, ovekje kriv za sve smrti i sva zla u ivotinjskomsvetu. A Gospod Hristos? Bezgrean, uzima na sebe sve grehe sveta i sve muke od greha, - zar tonije izuzetna i savrenamilost Boja? Besmrtni, podnosi smrt radi smrtnih ljudi, - zar to nije

jedinstvena i nevienamilost Boija? Pajo, podivljalim i zaludelim od greha ljudima,ovaploeniBog daruje: venuIstinu, VenuPravdu, venuMudrost, veniivot, i svaboanskabezbrojna savrenstvai beskrajnablaenstva. Zar to nije milost, kojoj nema ravne u svimasvetovima?

Kada ovekozbiljno i svestrano ispita sebe, i postavi tanudijagnozu o sebi, njemu nitanijetako potrebno, i toliko potrebno, kao milost Boja. Jer je nesumnjiva dijagnoza svakog ovekaovo: greh, greh, greh, i u gresnma - bolest, bolest, bolest, i u bolestima - smrt, smrt, smrt. Zato

svakim oseanjem, svakom milju, svakim pokretom due, duhovno razbuenovekvapijeBogu: milost, milost, milost! Ko nije u takvom odnosu prema Bogu, nije milostiv prema ljudima.

A takav ovekje duhovni paralitik, pati od duhovne uzetosti. Oseanjegrenostirazvija se

pokajanjem; pokajanje i vapije za milouBojom, za oprotajemgrehova. Samo pokajnicidobijaju nzuzetnu milost od Boga, koja iz njih zraina ljude oko njih. Jer milost Boja, kada ueu srce oveije, pretvara sepomouostalihboanskihvrlina u milosre. I milosrdan ovekjeuvek milostiv prema ljudima, kao toje Bog milostiv prema njemu. Jedno oseanjejenepromenljivo u dui milosrdnog oveka, oseanjeda mu je uvek potrebna milost Boja, stoga jei sam uvek milostiv prema ljudima. topravedniji ovek, sve vieoseasvoju grenost;najsvetiji ljudi u toku celog ivotanajjaei oseajusvoju grenost. Evo samo jednog primera.Lice svetog Sisoja zablista pred smrt silnom svetlou. To k njemu dooesveti Proroci i svetiApostoli. A kadjoviezablista, on reeuenicimasvojim: "Evo Anelidooeda uzmu duumoju". Najzad lice njegovo zasija kao sunce, i sve spopade strah, a svetipodvinikree: "EvoGospod dolazi, pogledajte svi!" Zatim nastade tajac, sveti starac je razgovarao netosaGospodom. Kada ga ueniciupitae, o emurazgovara, on im odgovori: molih Gospoda da mijomaloproduidane ivota, da bih se pokajao.[1]- Vrlo razvijeno oseanjelinegrenostijestalni pratilac hrianinovna celom putu njegovog duhovnog usavravanja. Ma kojimoseanjem, ili milju, uaou svoju duu, ovekna svima putevima svoje duesusreegrehe,mane, poroke. I ako je svestan opasnosti koja mu od njih preti, on stalno vapije za milouBojom. To je ona "velija milost" koju samo ovaploeniBog daruje rodu ljudskom, svemilostivoizvrividomostroj spasenja sveta od greha, smrti i avola. Za tom "velikom milou" vapijeduapravoslavnog hrianinakroz mnogobrojne crkvene stihire i molitve.


25/55

Petoblaenstvoje, moglo bi se rei, prirodno ovekovoblaenstvo, jer je uslovljeno ovekovommilostivou. To znai: milostivost je netoprirodno za oveka, netotosainjavasastavni deobiaovekova. Drugim reima: ovekje u osnovi sazdan kao milosrdnobie. Na to i ukazujebogolikost ovekoveprirode. Bog je po celombiuovekovomrazlioboanskumilostivost, iuinioje podlogom svega ljudskog. No to je samo jedna polovina istine o oveku, a druga je

ovo: Bog jeboanskumilostivost uiniopodlogom i svegaboanskogu oveku, svega imeovekraste ka Bogu, postaje slianBogu. Da nije tako, daboanskamilostivost nije ulauosnove ljudskogbia, zar bi Gospod Hristos zahtevao od ljudi da budu milostivi kao tojemilostiv Otac njihov nebeski - Bog? (Lk. 6, 36). Svojom milostivouoveknajviepodseanaBoga, najvieliina Boga. A kada je razvije do najveemere, on postaje "bog po blagodati",kako vele Sveti Oci. Boanskommilostivouovekpostaje itavomaloboanstvo. Takavovekje - hodeeevaneljeBoje, hodeapropoved o Bogu.

Izgubi li ovekboansku milostivost, da li je uopteostao ovekom? Kad to izgubi, izgubio jeonog unutranjeg, onog bogolikog, onog venogovekau sebi. I ostala samo ljutura, i to -crvljiva i smrdljiva ljutura. taje ovek? - OvaploenomilosreBoje. taje neovek? -

Ovaploenagrubost i nemilosrdnost. ovekpostepeno degenerieu neoveka, ako ne upranjavamilostivost. Takav je svaki sebinjak, svaki samoivac. Duamu je sva izatkana od grubosti,samoivostii ostalih grehova. A carstvo samoivostii njenih odvratnih saradnika - grehova, zarto nije pakao, kojipoinjeu ovom svetu, da se nikad ne zavriu onom svetu? A ivotu tompaklu i jeste prokletstvo, venoprokletstvo za ljudskobie. Stoga bi se s pravom moglo rei:Prokleti nemilostivi, jer neebiti pomilovani!

Zato toje od Boga, tovueBogu i tosjedinjuje sa Bogom, milosrejeblaenstvoza ljudskuprirodu. Ijo: ono sjedinjuje ovekasa onim tojeboanskou svima ljudima; tako i njih budi ipodstiena sve tojeboansko, a i sebepodravapomounjih u svemu tojeboansko. Na tajnainon polako vaspostavlja u ljudima rajsko raspoloenje, raj sa svimablaenstvimanjegovim.

Raj i jeste netotopoinjeovde na zemlji kroz -boanskevrline. Na prvom mestu: krozboanskomilosre

evandjelska blazenstva svjustin novi celijski

Documents