MEĐURATNO DOBAFAŠIZAM

Karakteristike u međunarodnim Karakteristike u međunarodnim odnosimaodnosima

RevizionizamRevizionizam + + revanrevanššizamizam ((Italija, Italija, NemaNemaččka)ka)OdnosiOdnosi sa SSSRsa SSSR (strah od komunizma)(strah od komunizma)TeTežžnje ka miru i Liga narodanje ka miru i Liga narodaOdnosOdnos demokratijademokratija i i totalitarnihtotalitarnih rerežžimaimaSvetskaSvetska ekonomskaekonomska povezanostpovezanost (kriza (kriza 1929)1929)

Evropa posle 1919

ŠŠIRENJE REVOLUCIJAIRENJE REVOLUCIJA

33--9. novembar 1918 9. novembar 1918 –– NemaNemaččkakaMartMart--avgust 1919. avgust 1919. Sovjetska republika u Sovjetska republika u MađarskojMađarskoj. V. Vođa Bela Kunođa Bela Kun6/7.april 6/7.april –– 3.maj 1919: Republika ve3.maj 1919: Republika većća u a u MinhenuMinhenuStvaranje socijalistiStvaranje socijalističčkih i komunistikih i komunističčkih kih partija i pokreta u drugim drpartija i pokreta u drugim držžavamaavamaPrve vlade levice u Evropi (Britanija 1924, Prve vlade levice u Evropi (Britanija 1924, Francuska 1936, Francuska 1936, ŠŠpanija panija

ODGOVORI NA SOCIJALNE ODGOVORI NA SOCIJALNE POBUNE I PITANJA BEZBEDNOSTIPOBUNE I PITANJA BEZBEDNOSTISocijalne reforme (8Socijalne reforme (8--ččasovno radno asovno radno vreme, vreme, zdravstvenozdravstveno osiguranje, penzije...)osiguranje, penzije...)Agrarne reforme Agrarne reforme (Rumunija, Bugarska, (Rumunija, Bugarska, JugoslavijaJugoslavijaSANITARNI KORDONSANITARNI KORDONFrancuskaFrancuska stvara svoj sistem drstvara svoj sistem držžava ava posebnim ugovorima: sa Poljskom 1921, posebnim ugovorima: sa Poljskom 1921, ČČehoslovaehoslovaččkom 1924, Rumunijom 1926 i kom 1924, Rumunijom 1926 i Jugoslavijom 1927.Jugoslavijom 1927.Mala AntantaMala Antanta –– vojni savez Jugoslavije, vojni savez Jugoslavije, Rumunije i Rumunije i ČČehoslovaehoslovaččke od 1920ke od 1920--19381938

VERA U TRAJNI MIRVERA U TRAJNI MIRLigaLiga narodanaroda –– trajantrajan mirmirMeMeđunarodni sud u Haguđunarodni sud u Hagu, M, Međeđ. organizacija . organizacija radaradaAristidAristid BrijanBrijan (pre(predsednik vlade Francuskedsednik vlade Francuske)),, sa sa britanskim ministrom spoljnih poslova britanskim ministrom spoljnih poslova OstinOstinomomČČemberlenemberlenom i nemaom i nemaččkim kancelarom kim kancelarom GustavGustavomom ŠŠtrezemtrezemaannom, zalaom, zalažžu se u se zazarazvijanjerazvijanje evropskogevropskog duhaduha. D. Dobijajuobijaju NobelovuNobelovunagradunagradu zaza mirmir 19261926Konferencija u Lokarnu Konferencija u Lokarnu 19251925 -- mir i mir i status quostatus quona Zapaduna ZapaduKelogKelog--Brijanov pakt 1928: drBrijanov pakt 1928: držžave neave nećće ratovati; e ratovati; rat je van zakonarat je van zakona

FRANCUSKA 1919FRANCUSKA 1919--19381938Tvrdi stav o kaTvrdi stav o kažžnjavanju Nemanjavanju NemaččkekeJaka levica, politiJaka levica, političčki podeljena na socijaliste i ki podeljena na socijaliste i komuniste. Tek 1932 se bira umerena levica komuniste. Tek 1932 se bira umerena levica (predsednik Erijo)(predsednik Erijo)Desnica Desnica –– Francuska akcija (Action FranFrancuska akcija (Action Franççaise)aise)--nacionalni antiparlamentarni pokret.nacionalni antiparlamentarni pokret.Narodni front 1936 Narodni front 1936 –– okupljanje radikala, okupljanje radikala, socijalista, komunista za odbranu Republike i socijalista, komunista za odbranu Republike i socijalni kompromissocijalni kompromis. . VladaVlada Leona Leona BlumaBluma

BRITANIJABRITANIJADDžžordordžž V V (1910(1910--1936) 1936) Edvard VIII Edvard VIII (1936)(1936)DDžžordordžž VI VI (1936(1936--1952)1952)Decembra Decembra 19181918 opopššte birate biraččko pravo.ko pravo.KonzervativciKonzervativci (Balfur, Baldvin, Ostin i Nevil (Balfur, Baldvin, Ostin i Nevil ČČemberlen, emberlen, ČČererččil il LiberaliLiberali: 2 krila Lo: 2 krila Lojjd d DDžžordordžž i Eskvit. i Eskvit. Laburisti Laburisti -- Prva pobeda 1924, McDonald. Priznat SSSR, Prva pobeda 1924, McDonald. Priznat SSSR, umerene promene, umerene promene, Maja 1926 Maja 1926 -- Generalni Generalni šštrajk. Potrajk. Poččeli rudari radi smanjenja eli rudari radi smanjenja izvoza uglja. Vlada donela zakon o zabrani opizvoza uglja. Vlada donela zakon o zabrani opšštih tih šštrajkova trajkova koji je bio do 1946.koji je bio do 1946.Osvald Mosli Osvald Mosli -- 1932 Britanska unija fa1932 Britanska unija faššista. Zakonom o ista. Zakonom o javnom redu sujavnom redu sužžena moguena moguććnost njihovog delovanja (1936)nost njihovog delovanja (1936)

Ekonomska kriza 1929Ekonomska kriza 1929--19341934SAD su sSAD su svetski finansijer od rata. Evropi pozamili vetski finansijer od rata. Evropi pozamili 5 milijardi USD5 milijardi USDNagomilana proizvodnja, viNagomilana proizvodnja, viššak hrane.ak hrane.Umesto ulaganja, vlasnici novca radije Umesto ulaganja, vlasnici novca radije igrajuigraju na na berzberzii, a akcije kupuju kreditima. , a akcije kupuju kreditima. 24 oktobra 192924 oktobra 1929 -- 13 miliona deonica je 13 miliona deonica je prodato na Wall st. prodato na Wall st. LanLanččana reakcija: SAD traana reakcija: SAD tražže hitno vrae hitno vraććanje anje kredita. Slede bankroti evropskih banaka, kredita. Slede bankroti evropskih banaka, nezaposlenost.nezaposlenost.SAD 14 miliona, NemaSAD 14 miliona, Nemaččka 6, Britanija 3, ka 6, Britanija 3, Francuska 1,3 Francuska 1,3 SAD 1931 moratorijum na dugove za godinu SAD 1931 moratorijum na dugove za godinu dana.dana.

EKONOMSKA KRIZAEKONOMSKA KRIZA19321932 KKonferencija u Lozani reonferencija u Lozani reššava da Nemci ava da Nemci ne plane plaććaju reparacije, osim jednokratnog iznosa aju reparacije, osim jednokratnog iznosa 150 mil. 150 mil. Skoro sve zemlje preuzimaju mere Skoro sve zemlje preuzimaju mere zaustavljanja nezaposlenosti i pada zaustavljanja nezaposlenosti i pada proizvodnje. proizvodnje. DrDržžavne intervencije: zaavne intervencije: zašštita domatita domaćće e proizvodnje, poveproizvodnje, poveććanje carina, uvoznoanje carina, uvozno--izvozne izvozne kvote, jednokratno vrakvote, jednokratno vraććanje dugova.anje dugova.Izlaz iz krize: Izlaz iz krize: 1.1. socijalne (leve) vlade; socijalne (leve) vlade; 2.2. jajaččanje totalitarizama (faanje totalitarizama (faššistiističčke ili ke ili

diktatorske vlade)diktatorske vlade)

SADSADPredsedniciPredsednici

19211921-- 1923 1923 Voren HardingVoren Harding19231923--1929 1929 Kalvin KulidKalvin Kulidžž19291929-- 1933 1933 Herbert HuverHerbert Huver19331933--1945 1945 Freklin D. RuzveltFreklin D. Ruzvelt

‘’‘’Izgubljena generacijaIzgubljena generacija’’’’ –– opopššte pravo glasa, te pravo glasa, masovna proizvodnja (Ford, masovna proizvodnja (Ford, ’’Moderna Moderna vremenavremena’’), prohibicija, d), prohibicija, džžez, komunisti 1919, ez, komunisti 1919, šštrajkovi, Kju Kluks Klan... trajkovi, Kju Kluks Klan...

19291929--19321932 industrijska proizvodnja pala za industrijska proizvodnja pala za ½½, 25% nezaposlenih, 1/3 banki propala, , 25% nezaposlenih, 1/3 banki propala, cene pale za 32%, cene pale za 32%,

NEW DEALNEW DEAL (1933(1933--1938)1938)Inicijativa Ruzvelta po dolasku na vlastInicijativa Ruzvelta po dolasku na vlast

1.1.Centralizovano planiranjeCentralizovano planiranje2.2.Odgovorni za krizu Odgovorni za krizu -- krupni kapital i bankekrupni kapital i banke3.3.Oslonac na Kejnza koji zastupa drOslonac na Kejnza koji zastupa držžavnu avnu

intervencijuintervenciju4.4.Dogovor drDogovor držžave i ekonomije, kratkoroave i ekonomije, kratkoroččna na

pomopomoćć svim slojevima drusvim slojevima drušštva, regulacija tva, regulacija odnosa krupnog kapitala i radnika (kolektivni odnosa krupnog kapitala i radnika (kolektivni ugovori, nadnice, penzije), javni radovi, ugovori, nadnice, penzije), javni radovi, federalne agencije za rad, za mlade federalne agencije za rad, za mlade

FRENKLIN DELANORUZVELT

Predsednik SAD1933-1945

FAŠISTIČKA ZASTAVA

ITALIJA POSLE 1918ITALIJA POSLE 1918

Nezadovoljstvo ratnim dobicimaNezadovoljstvo ratnim dobicima--Revizionizam (okupacija Rijeke)Revizionizam (okupacija Rijeke)Nacionalizam (Sacro egoismo) Nacionalizam (Sacro egoismo) Povratak ratnika Povratak ratnika -- nezaposlenostnezaposlenostEkonomska krizaEkonomska krizaJaka socijalistiJaka socijalističčka propagandaka propagandaPokret bezzemljaPokret bezzemljašša a lege rosse, lege biancelege rosse, lege bianceŠŠtrajkovi, okupacija fabrika (1919trajkovi, okupacija fabrika (1919--1920)1920)

PolitiPolitiččke partijeke partijeLIBERALI LIBERALI -- ĐolitiĐoliti, , SindiSindi SoninoSoninoSOCIJALISTISOCIJALISTIČČKAKA PARTIJA, PARTIJA, prepre 1914. 1914. opozicionaopoziciona, , Antonio Antonio GramGramšši, i, NARODNANARODNA ((Partito poPartito poppolareolare) ) –– 1919 1919 DDemohriemohriššććaniani. . Il Fasci di combattimentoIl Fasci di combattimento (23. mart 1919)(23. mart 1919)

Nijedna stranka nema ni treNijedna stranka nema ni treććinu u parlamentuinu u parlamentu5 5 vladavlada iizmeđu zmeđu 19181918--19221922

BENITOMUSOLINI

IL DUCE

PNF - FAŠISTIOsnivač je bivši socijalista Benito Musolini, uz Dina Grandija, D’Anuncija, Itala BalbaNisu partija već pokret - nadstranačka organizacija. Protiv svake ideologije - za nacionalnu politiku. Za veliku i jaku Italiju – uzor Rimsko carstvoSocijalne reforme – ograničavanje bogastvaPRISTALICE – bivši ratnici, avanturisti, nacionalisti, malograđani uplašeni mogućom revolucijomPOLITIČKO DELOVANJE – akcija, dobra organizacija, silaPREPOZNAVANJE – crne košulje

DOLAZAK NA VLAST1921 – 35 poslanika (6%); 1924 – 64%Političke partije smatraju da ih treba podržati da bi se uveo redU maju 1922 preuzimaju Milano, Bolonju i dr.Marš na RIM 22. oktobar 1922 – 40.000 fašista u Napulju. Premijer Fakta predlaže vojnu odbranu, ali kralj odbija i poziva Musolinija da formira vladu. On dolazi spavaćim kolima iz Milana.

VLAST31.10.1922 Musolini formira koalicionu vladu i uzima ključne resoreHapsi političke protivnike1923 - Izborni zakon po kome pobednička lista ima 2/3 mandata1925 - Zakon po kome je predsednik vlada izvan parlamenta i odgovoran samo Kralju. Kasnije odgovornost poslanika uzima Veliko fašističko veće.1928 - Na izbore izlazi samo jedna partija. Poslanike predlažu sindikati i ostale strukovne organizacije, a Veliko fašističko veće bira poslanike i šalje listu na glasanje.

KORPORATIVNA DRŽAVA1926 i 1934 Zakon o korporacijamaNema potrebe za posredovanjem partija između države i narodaGrađani nisu partijski podeljeni i društvo nema klasnih sukoba6 korporacija zaposlenih, 6 poslodavaca, 1 zaintelektualce. Država pregovara s poslodavcima i pravi kolektivneugovore, nema štajkova.Nacionalno jedinstvo u oblasti privređivanja.Prevazilaženje i kapitalizma i socijalizma. Na čelu Musolini – IL DUCE

FOROITALICO

DUČEOVOBELISK

FORO ITALICO

FORO ITALICO

FAŠIZAMAutoritarna nacionalna država; militantni nacionalizam (država je svetinja)Potpuna politička homogenost društvaUkinute slobodeProtiv parlamentarizma i demokratijeAntikomunizamIdeologija obavezna za sve, u svim sferama društva - protiv individualizmaOrganizovana sila, uz korišćenje svih sredstavaPopulizam

Spoljna politikaSpoljna politikaPRIORITETI PRIORITETI -- Jadran, Balkan, Afrika Jadran, Balkan, Afrika RIJEKA RIJEKA –– Okupira je DOkupira je D’’Anuncio septembra Anuncio septembra 1919. i dr1919. i držži do kraja 1920.i do kraja 1920.Rimskim sporazumom 1924 pripala ItalijiRimskim sporazumom 1924 pripala Italiji

ETIOPIJA (Abisinija) ETIOPIJA (Abisinija) –– pokupokuššaj prikljuaj priključčenja enja italijanskoj Istoitalijanskoj Istoččnoj Africi (Somalija, Eritreja). noj Africi (Somalija, Eritreja). Napad 5.oktobra 1935. Napad 5.oktobra 1935. Liga naroda se odluLiga naroda se odluččuje na uje na

sankcije, ali niko nesankcije, ali niko nećće da reskira rat.e da reskira rat.Maja 1936 Italija zauzima AdisMaja 1936 Italija zauzima Adis--Abebu Abebu –– i dri držži je do i je do

1941.1941.1934. Rimsk1934. Rimskii sporazum Italije sporazum Italije, A, Austrije i ustrije i MađarskeMađarske..

GABRIELLED’ANNUNZIO

Pesnik i vojnik

Vittorialle

KRSTARICA

PULA

Vitorialle

Lago di Garda

HITLER I MUSOLINI U MINHENU 1937

HAJLE SELASIJE

CAR ETIOPIJE

1930-1974