E l e k t r on sk i m j e s e ~n i k z a e v r op sk e i n t e g r a c i j e - b r o j 2 9 , f e b rua r , 2 0 0 8 .

Evropski puls

AANNAALLIIZZAACrna Gora izme|uSrbije, Kosova ievropske politike

TTEEMMAA BBRROOJJAABura zbog

Prijedloga zakona osvojinsko-pravnimodnosima: mora li

Crna Gora da dozvolineograni~enu prodaju

zemlji{ta strancima

IINNTTEERRVVJJUUProf. dr

Gordana \urovi},potpredsjednica Vlade

Crne Gore zaevropske integracije

2Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Ak tu e l n o s t i

PPEETTII PPUUTTKada je u septembru 2006, poslije

ubjedljivog trijumfa na parlamentarnimizborima, saop{tio da se povla~i sa dr`avnihfunkcija Milo \ukanovi} je kao glavni razlognaveo da ̀ eli da se odmori, ostvari u biznisu,i rastereti dr`avne institucije omogu}avaju}iim da sazriju i snose odgovornost za svojeodluke ne kriju}i se iza njegovog imena.

Iz njegovog okru`enja su tvrdili da muje bilo dosta svega, da ne `eli vi{e da trpi daon mora da rje{ava i najmanje probleme, ida `eli da vidi kako }e dr`ava funkcionisatibez njega.

Poslije godinu i po zdravstvenih pro-blema premijera u ostavci @eljka [turanovi}a,ispostavilo se da Vlada, ipak, ne mo`e beznjega. Po nekim informacijama, \ukanovi}evpovratak na mjesto premijera, po peti put uzadnjih 17 godina, bio je jedini na~in da seizbjegnu sukobi u Demokratskoj partiji soci-jalista (DPS) jer njegovi saradnici samo njemupriznaju vrhovni autoritet.

Ali, od toga da se "{ef" vratio mnogo jeva`nije {to }e da radi, kako je zamislio dadalje ja~a slaba{ne institucije dr`ave, na kojina~in planira da ubrza pribli`avanjeEvropskoj uniji... Na primjer, bi}e zanimljivovidjeti da li mu je palo na pamet da kona~nopripremi istinski Zakon o spre~avanju kon-flikta interesa i po{alje ga Skup{tini na hitnousvajanje. To bi mogao biti test njegovespremnosti da do kraja slu`i svojoj dr`avi,tim prije {to je vlasnik tri kompanije i trenut-no raspola`e sa skoro 10 miliona eura,ste~enih na nedovoljno razja{njen na~in.

Dosada{nje najave iz DPS-a govore da}e se bazirati na ja~anje privrede, nova ula-ganja, razvoj energetskog sektora i sjeveraCrne Gore, gradnju auto-puta...

Odli~no zvu~i, pogotovo kada obe}avada u Crnoj Gori uskoro ne}e biti neza-po{ljenih. Ako to ostvari ima}e dobar razlogda na parlamentarnim izborima 2009. po-novo tra`i mandat od gra|ana da i daljevodi Vladu.

No, da li je dovoljno dobar ako je CrnaGora i dalje dru{tvo mo}nika sa institucijamana papiru koje se savijaju kako Milo i milovika`u. Pravila jednaka za sve ili "moderni"feudalizam?!

Ista dilema po peti put. N.R.

U P O D G O R I C I 2 1 . F E B R U A R A P O ^ E L I P R E G O V O R IC R N E G O R E I E U O L I B E R A L Z A C I J I V I Z N O G R E @ I M A

Dr`avljani Crne Gore do kraja godinemogli bi putovati bez viza u 24 dr`ave

Schengen zone, nagovije{teno je 21. febru-ara u Podgorici, nakon po~etka pregovoraCrne Gore i EU o liberalizaciji viznog re-`ima.

Potpredsjednik Evropske komisijeFranko Fratini, koji je predvodio delegacijuEK, najavio je da }e Brisel tokom pregovo-ra svaku dr`avu Zapadnog Balkana vredno-vati pojedina~no, istovremeno ocjenjuju}ida je Podgorica "postigla zna~ajne rezultate"u oblastima vezanim za ovaj proces.

"Mi }emo svaku zemlju posmatratipojedina~no, zavisno od zasluga. Zato samja danas ovdje. Mislim da je Crna Gorapostigla va`ne uspjehe i rezultate, kao {to jeusvajanje novog Ustava, borba protiv orga-nizovanog kriminala...", rekao je Fratini kojije sa premijerom u ostavci @eljkom [tura-novi}em otvorio prvi dijalog o liberalizaci-ji viznog re`ima izme|u Crne Gore i EU.

On je rekao da Brisel na "mapi puta"ka liberalizaciji viznog re`ima ocjenjujeuspjehe iz ~etiri podru~ja - bezbjednostli~nih isprava, borba protiv nelegalne imi-gracije, javna bezbjednost i kriterijumi kojise odnose na spoljnu politiku.

"Vi ste postigli zna~ajne rezulate u svimovim podru~jima", ocijenio je Fratini i pod-sjetio da }e u Crnoj Gori do kraja aprilapo~eti izdavanje novih biometrijskih paso{ai li~nih karata.

Ministar unutra{njih poslova SlovenijeDragutin Mate kazao je da je Crna Gora"napravila velike pomake, korake ka reorga-nizaciji ustavnog sistema i usvajanju evrop-skih standarda".

Mate, koji je u Podgoricu doputovaokao predstavnik dr`ave predsjedavaju}e EU,

ocijenio je da }e, tempom koji je postavilacrnogorska Vlada, pregovori "i}i vrlo brzo", teda }e u "dogledno vrijeme do}i do rje{enjakoje }e dovesti do bezviznog re`ima".

[turanovi} je izjavio da su crnogorskidr`avni organi posve}eni radu na libera-lizaciji viza i stvaranju uslova za njihovoukidanje sa zemljama EU.

"Po~etak pregovora o liberalizacijiviznog re`ima izme|u EU i Crne Goreudahnu}e novu nadu na{im dr`avljanima,koji su gotovo dvije decenije, iz poznatihrazloga, bitisali u neprirodnoj izolaciji odsvog prirodnog okru`enja - Evrope", ocije-nio je [turanovi}.

[ef crnogorske diplomatije MilanRo}en smatra da je otvaranjem dijalogaupu}ena veoma va`na i ohrabruju}a poru-ka svim proevropskim strukturama u CrnojGori, prije svega gra|anima koji }e imatinajvi{e koristi.

Ministar unutra{njih poslova JusufKalamperovi} je rekao da }e "odnosi kojeimamo sa kabinetima Fratinija i Matea, nezato {to }e nam gledati kroz prste, pomo}ida ispunimo sve uslove i do kraja godineliberalizujemo vizni re`im".

On je rekao da je Fratini pokrenuoideju o bezviznom re`imu za dr`aveZapadnog Balkana i na tome radio "na-porno i hrabro i uspio da dobije podr{kusvih zemalja EU".

Sporazum o viznim olak{icama, kojipredvi|a olak{ano izdavanje viza zaodre|ene kategorije gra|ana - nau~nici,privrednici, studenti, novinari, politi~ari...,Crna Gora i EU potpisale su u oktobrupro{le godine.

N.R.

Crnoj Gori se smije{i bijela Schengen lista

3Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . S tav

Ukakvom je stanju socijaldemokratijau Evropi? Ne u najboljem, posebno

u pore|enju sa posljednjih nekolikodecenija. Do 2000. godine, 11 od 15dr`ava ~lanica EU su imale premijera izneke od partija lijevog centra. Danas ihima 4, nakon {to je Prodi podnioostavku u Italiji, a uskoro ih mo`e osta-ti samo tri, u zavisnosti od ishoda izbo-ra u [paniji - u tom pogledu imammalo vi{e optimizma. Uop{te govore}i,socijaldemokratama u Evropi ne ide ba{najbolje u posljednje vrijeme.

To ne zna~i da nema soci-jaldemokrata u evropskim vladama. Imanas u koalicionim vladama Holandije,Njema~ke i Belgije. U "Vladi svih tale-nata" Nicolasa Sarkozya ima i biv{ihsocijalista. Me|u novim dr`avama ~lani-cama socijaldemokrate su na vlasti uBugarskoj, Ma|arskoj i Litvaniji. Od njihje, me|utim, jedino partija u Ma|arskojuspjela da zadr`i vlast na prethodnimizborima, dok je u ^e{koj soci-jaldemokratama zamalo uspjelo dado|u na vlast. Izgledi da }e se situacijapromijeniti su jo{ slabiji nakon {to suneki od najubjedljivijih lidera soci-jaldemokratskih partija u Evropi do`ivjelineuspjeh: George Papandreou u Gr-~koj, Wouter Bos u Holandiji i HelleThorning-SSchmidt u Danskoj. Svi smovjerovali da su to na{e najmla|e, hari-zmati~ne i ubjedljive vedete. Dobro suse pokazali, ali nijesu uspjeli.

Da li je to posljedica nekog op{tegtrenda? Uo~ljivo je da u sistemu pro-porcionalne reprezentacije tradicionalnesocijaldemokratske partije gube svoje

bira~e koji prelaze partijama na ljevici idesnici, i da nijesu uspjele da osvojecentar.

U Njema~koj, krajnja ljevica posta-je sve popularnija na ra~un SPD-a. Unedavnim istra`ivanjima javnog mnjenjaPartija ljevice je dobila 13-14% glasovau odnosu na samo 25% za SPD. Uizborima za Bundestag 2005. godineSPD je osvojio 34.2%, krajnja ljevicasamo 8.7%. Socijaldemokrate gubebira~e i u Italiji, Austriji, Gr~koj, pa ~aki u [vedskoj, koji prelaze populisti~kimpartijama krajnje desnice. Jean Marie LePen mo`da nije pro{ao tako dobro napro{lim predsjedni~kim izborima uFrancuskoj, ali neki tvrde da je Sarkozyjednako tvrdokoran populista kao LePen, koji ipak uspjeva da odr`i pristo-jnu spolja{njost!

Uspon kranje desnice je propra}entalasom anti-imigrantske atmosfere{irom Evrope. Izborni sistem VelikeBritanije prikriva najo~iglednije tre-ndove, ali zato u toj zemlji sve manjeljudi izlazi na izbore. To su bira~i,posebno oni u ekonomski nerazvijeni-jim oblastima, koji su se u drugimzemljama okrenuli krajnjoj desnici ipopulisti~kim partijama, ili jednostavno

nemaju vi{e volje da izlaze na izbore. U ~emu je problem? Neki od njih

su strukturnog tipa: nestanak tradi-cionalne radni~ke klase i izumiranjesindikata (koji su primjetni svud uEvropi osim u skandinavskim zemljama:u Francuskoj su samo 3% radnika u pri-vatnom sektoru ~lanovi sindikata).Osjetna je i fragmentacija tr`i{ta rada nainsajdere i autsajdere. Tu je i rast nejed-nakosti me|u generacijama - mla|i pri-padnici radni~ke klase se vi{e ne pois-tovje}uju sa "radni~kim" partijama jersmatraju da im ove vi{e ne pru`ajunikakvu za{titu.

Drugi problem je pitanje percepci-

je: ja~anje antiglobalizacionih stavova,{to se najbolje odslikava u propastievropskog ustava u Francuskoj iHolandiji, i zabrinutost zbog imigracijeu kontekstu evropskog pro{irenja su sveizra`eniji.

No, nije ba{ sve protiv nas. Postojei pozitivni strukturni trendovi koji bi tre-bali i}i u prilog progresivnim politi~kimprogramima. Bira~i su obrazovaniji, imajuvi{e mogu}nosti, a tu je i napredak usmjeru rodne ravnopravnosti.

To su velike pobjede, ali ne}e bitilako suprotstaviti se generalnim tre-ndovima. Za{to laburisti~ka partija uVelikoj Britaniji pobje|uje dok ostalimaide tako lo{e? Tajna nije samo u tome{to su Novi laburisti uspjeli da razbijustrah od Laburista koji je optere}ivao tupartiju od samog po~etka. Novi laburistisu uspjeli da zemlji donesu barem desetgodina znatnih pobolj{anja u javnomsektoru {to je posljedica ogromnihinvesticija: to je ne{to stvarno, opipljivo.

PSOE u {paniji je i dalje na vrhupopularnosti pod vo|stvom Jose LuisaZapatera. Ako bi se njegov uspjehmogao opisati u par rije~i, rekli bismoda je od svoje partije napravio "mode-rnu partiju".

Iz ovih uspje{nih primjera trebaizvu}i pouku. Socijaldemokrate moguuspjeti samo ako budu imale ubjedljiveplanove za budu}nost. Moramo se vi{epotruditi da stvorimo strategije i politikekoje }e predstavljati pravi odgovor nastrukturne promjene i izazove kojidanas ~ine osnovu politi~kog `ivota.

Iz govora Rogera Liddlea, potpred-sjednika londonske NVO "Policy net-work", na prezentaciji zajedni~ke mre`eza kreiranje politika i savjeta fondacijeFriedrich Ebert o budu}nosti evropskesocijaldemokratije, 7. - 8.02. 2008,Arundel House, London

P O G L E D I Z E V R O P E

Roger Liddle

BBuudduu}}nnoosstt eevvrrooppsskkee ssoocciijjaallddeemmookkrraattiijjee??

UUoo~~lljjiivvoo jjee ddaa uu ssiisstteemmuu pprrooppoorrcciioonnaallnnee rreepprreezzeennttaacciijjee ttrraaddii-cciioonnaallnnee ssoocciijjaallddeemmookkrraattsskkee ppaarrttiijjee gguubbee ssvvoojjee bbiirraa~~ee kkoojjii pprreellaazzeeppaarrttiijjaammaa nnaa lljjeevviiccii ii ddeessnniiccii,, ii ddaa nniijjeessuu uussppjjeellee ddaa oossvvoojjee cceennttaarr

4Evr op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

Da li dr`avljanima Evropske unije(EU) ili svim strancima treba

omogu}iti da postanu vlasnicinekretnina u Crnoj Gori? Da li jevladin tim ispregovarao lo{e kada jeSporazumom o stabilizaciji ipridru`ivanju (SSP) predvidio danakon njegovog stupanja na snagudr`avljani EU mogu kupovatizemlji{te pod istim uslovima kao idomicilno stanovni{tvo, ako se imau vidu da se ve}ina novih ~lanicaEU izborila da to pravo, napoljoprivedne ili povr{ine pod{umom, Evropljani dobiju pet dosedam godina nakon prijema u~lanstvo? Da li bi potpuna liberal-izacija tr`i{ta nekretnina dovela doinvesticionog buma ili bi samopove}ala ionako preveliki spoljnotr-govinski deficit? Da li dr`ava pojed-incu mo`e odrediti kome }e prodatisvoju zemlju? Da li se liberalizaci-jom otvara prostor da tajkuniisparceli{u zemlji{ne povr{ine pre-duze}a koja su kupili posimboli~nim cijenama da bi ih pro-dali strancima za mnogostruko vi{eiznose?

To je dio dilema koji je otvoriovladin Prijedlog zakona o svojinsko-pravnim odnosima kojim je pred-vi|eno da strani dr`avljani, podistim uslovima kao i crnogorski,

mogu postati vlasnici nekretnina.O zna~aju ovog pitanja najbo-

lje svjedo~i podatak da se 53% odoko 900 miliona eura direknihstranih invsticija 11 mjeseci pro{legodine odnosio na ulaganja unekretnine.

Za taj isti period iz Crne Goreodlilo se 450 miliona eura od ~egase tri ~etvrtine odnosi na nekret-nine. Iz ovih podataka mo`e sezaklju~iti da Crnogorci koji prodaju|edovinu rado odlu~uju da kupenekretnine negdje drugdje,vjerovatno u Beogradu ili Novom

Sadu, te da najve}i dio tro{e najavnu potro{nju, a ne nove investi-cije koje bi mogle smanjitispoljnotrgovinski deficit i pove}atizapo{ljenost.

Pod pritiskom Socijaldemo-kratske partije koja se protivi izjed-na~avanju fizi~kih stranih lica sadoma}im kada je u pitanjuvlasni{tvo nad nepokretnostima,prvenstveno zbog sve ve}eg brojaruskih kupaca, Vlada je povuklaPrijedlog zakona o kojem bi trebaloda se raspravlja na redovnomskup{tinskom zasjedanju koje

B U R A Z B O G P R I J E D L O G A Z A K O N A O S V O J I N S K O - PP R A V N I M O D N O S I M A : M O R A L IC R N A G O R A D A D O Z V O L I N E O G R A N I ^ E N U P R O D A J U Z E M L J I [ T A S T R A N C I M A

Put u haos iliekonomski bum

Pi{e: Vladan @ugi}

Sve novije ~lanice EU nastojale su u pregovorima sa EK da oro~e prodajunekretnina strancima, bilo da je rije~ o vikend ku}ama ("secondary resi-

dences") ili zemlji{tima od privrednog zna~aja, pri ~emu je najbolje ispregovar-ala Malta.

Na tom ostrvu vikendicu ne mo`e kupiti osoba koja u toj dr`avi nije`ivjela najamnje pet godina, ali to se odnosi i na malte{ke dr`avljane koji `iveizvan granice. Kad cijena stana prelazi 70 hiljada eura, ili za ku}e koje su iznad116,5 hiljada, Malta je du`na odobriti kupovinu dr`avljanima EU, osim ako jerije~ o nekretninama od istorijskog zna~aja.

Restriktivno zakonodavstvo za sticanje poljoprivrednog i {umskog zemlji{tana razdoblje od 7 do 12 godina nakon ulaska u EU uspjele su zadr`ati Poljska,Slova~ka, ^e{ka, Ma|arska, Bugarska, Rumunija, Estonija, Litvnija i Letonija,dok su petogodi{nju odlaganje za liberalizaciju tr`i{ta vikendica dobile Poljska,Ma|arska, ^e{ka, Rumunija, Kipar i Bugarska. Slovenija je uspjela izboritiza{titnu klauzulu do 2011. godine.

Restiktivno zakonodavstvo zadr`ale su i neke stare ~lanice EU, pri ~emu utome prednja~e Danci i Finci, u podru~ju Alanskih ostrva.

Stranci u Danskoj ne mogu kupiti ku}u, ako makar pet godina nemajuboravi{te u toj dr`avi, a stranac ne mo`e postati vlasnik zemlje. To izuze}e odprimjene pravila EU, Danska nije izborila u pregovorima za ~lanstvo, nego rani-je, u vrijeme dogovora o ratifikaciji Ugovora iz Mastrihta.

MMMMAAAALLLLTTTTAAAA SSSSEEEE NNNNAAAAJJJJBBBBOOOOLLLLJJJJEEEE SSSSNNNNAAAA[[[[LLLLAAAA

5Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

po~inje 1. marta 2008.godine. U ovom trenutku izgleda da

Skup{tina ne}e usvojiti Vladin prijed-log u prvobitnom obliku jer je,prema Ustavu, za zakone koji se ti~uutvr|ivanja svojine prava stranacapotrebna dvotre}inska ve}ina.

Protiv potpune liberalizacijatr`i{ta nekretnina je i Pokret zapromjene (PzP) u kojem smatrajuda neke resurse, poput onih na pri-morju, ne treba prodavati, negokroz koncesije ograni~iti njihovokori{}enje na odre|en broj godina.

Prema va`e}em zakonodavstvu,nekretnine u Crnoj Gori mogla sudo sada posjedovati samo strana

pravna lica. Me|utim, nije tajna dasu mnogi stranci u dogovoru ili uzpomo} crnogorskih dr`avljanazloupotrijebili tu mogu}nost tako{to su registrovali firmu, kupilizemlji{te, da bi nakon njegovoguknji`enja likvidirali preduze}e. Upojedinim op{tinama vlasni{tvo nadnekretninom ~ak se moglo direktnoknji`iti na strana fizi~ka lica. Zbogtoga je Upravni sud, po privatnojtu`bi, ocijenio da "strano fizi~ko licekoje ne obavlja privredu djelatnostu Crnoj Gori, prema Zakona oosnovama svojinsko-pravnih odno-sa, ne mo`e ste}i pravo svojine nazemlji{tu", ali nije poznato da sudr`avni organi po~eli sprovoditiodluku tog suda.

Prilikom screening-a crnogor-skog zakonodavsta, Evropska ko-misija (EK) }e prvo dati ocjenuuskla|enosti, a zatim }e o svojin-skim pravima dr`avljana EU bitirije~ima tokom pregovora opoglavlju Sloboda kretanja roba ikapitala. To je, pokazala je praksa,jedno od te`ih poglavlja pregovoraza dr`ave, poput Kipra ili sadaHrvatske, koje ne `ele da se takolako odreknu upravljanja nad svojimnekretninama, iako evropskozakonodavstvo jasno nala`e da svidr`avljani EU imaju ista prava.

EK, kako je Evropskom pulsusaop{teno, ne}e se baviti ovim

zakonom u ovoj fazi integracijaCrne Gore. SSP predvi|a da "CrnaGora dr`avljanima ~lanica EUobezbjedi nacionalni tretman kadaje rije~ o sticanju nekretnina nanjenoj teritoriji".

Potpredsjednica Vlade zaevropske integracije i {efica prego-vara~kog tima prof. dr GGoorrddaannaa\\uurroovvii}} na sjednici Vladi izuzela jemi{ljenje prilikom usvajanja Zakonao svojinsko-pravnim odnosima jer"njime nije predvi|en uslov reci-prociteta uz odredbu da strancimogu ste}i vlasni{tvo nadzemlji{tem u Crnoj Gori".

Ona je isto uradila i prilikomusvajanja prijedloga zakona odr`avnoj imovini smatraju}i da zonemorske obale i dr`avnih {umamoraju ostati dr`avno vlasni{tvo.

"Nad tim javnim dobrimazakonom treba omogu}iti samo dase mogu sticati posebna pravakori{}enja (koncesija, BOT, zakup idrugi ugovorni modaliteti)", kazalaje \urovi}eva.

Me|utim, generalni sekretarUdru`enja pravnika BBrraanniissllaavvRRaadduulloovvii}} smatra da poziv na insti-tut reciprocita "nije argumentposebne te`ine".

"Postavlja se pitanje da li CrnaGora sa 13.812 km2 teritorije mo`e

Predrag Stamatovi}

foto

VIJE

STI

Branislav Radulovi}

foto

VIJE

STI

6Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . T ema b r o j a

samo kroz institut uzajamnostibraniti svoje interese. U slu~aju kaonpr. sa Rusijom smisao njegovogpostojanja je obesmi{ljen", naveo jeRadulovi}.

On ka`e da su druge dr`ave "samnogo vi{e osjetljivosti pregovaraleprilikom zaklju~enja SSP" tako dasu ugradile za{titne mehanizme, kao{to je slu~aj sa Maltom.

"Crna Gora, u cilju privla~enjastranih investicija, treba da afirmi{einstitut koncesija kao {to je touradila Bugarska. Bugarska nijerasprodala svoju imovinu ve} je sainostranim investitiorima potpislaugovor o koncesiji na 99 godina,~ime ne samo da nije otu|ila vla-sni{tvo nad zemljom, ve} je ionemogu}ila njegovu prenamjenu ifiktivnu kupovinu sklopljenu samoradi dalje preprodaje zemlji{ta",kazao je Radulovi}.

Za razliku od njega, savjetnik uMinistarstvu finansija PPrreeddrraaggSSttaammaattoovvii}} smatra da dr`ava nemapravo da privatnim subjektimaograni~ava pravo svojine koje se,izme|u ostalog, sastoji i od pravada njome raspola`e, odnosno daodlu~i da li }e je prodati. On pita"ko ima pravo da zaustavi daljirazvoj i priliv stranih investicija",

podsje}aju}i da je po osnovuporeza na promet nepokretnostibud`et pro{le godine prihodovao40 miliona eura.

Profesor Ekonomskog fakultetadr BBoo`̀oo MMiihhaaiilloovvii}} je mi{ljenja dane treba praviti razlike izme|udoma}ih i stranih dr`avljana natr`i{tu nekretnina, naro~ito, sadakada Crna Gora ide ka EU.

"Usvajanje zakona mo`e imatisamo pozitivne posljedice, jer se svegranice bri{u i mi moramo biti diotoga. Suprotstavljanje bi imalo ne-gativne ekonomske i dru{tveneposljedice", ocijenio je Mihailovi}.

On, ipak podvla~i, da nekeklju~ne lokacije treba za{tititi ukorist dr`ave.

"Mora se znati {to je njenstrate{ki interes... Treba ostaviti zlat-nu akciju. Lokacije od strate{kogzna~aja, kao {to su primorje i @a-bljak treba dati u zakup na 99 god-ina, a neke druge prodavati", kazaoje Mihailovi}.

Predsjednik Unije poslodavacaPPrreeddrraagg MMiittrroovvii}} upozorava dadr`ava dobro treba da obrati pa`njuna uporedna iskustva evropskih, alii zemalja u regionu.

"U praksi se, naime, de{avaloda u zemljama sa liberalnim za-konima do|e do tzv. 'ekonomskogterorizma', odnosno, da se iznovcem iz sive i crne zone iz inos-transtva kupi ogroman broj kvadra-ta zemlji{ta. Takvi liberalni zakoninaro~ito su opasni za male zemljekao {to je Crna Gora i mislim da bidr`ava to trebala da ima u vidu",smatra Mitrovi}.

Druga organizacija poslodavaca,Montenegro biznis alijansa (MBA),me|utim, podr`ava rje{enje kojimse strancima omogu}ava kupovinazemlji{ta, ocjenjuju}i da je stav pro-tivnika potpune liberalizacije tr`i{tanekretnina anahron i da vu~ezemlju unazad, nude}i stanovnicimademago{ka rje{enja.

Hrvatska nije otvorila pregovore o slobodnom kretanju kapitala jer su tokomscreening-a zakonodavstva, prije dvije godine, eksperti EK zaklju~ili da

imovinski zakoni nijesu u skladu s evropskim standardima.Uprkos upozorenjima iz EU, zvani~ni Zagreb jo{ nije pristupio korjenitim

promjenama koje bi omogu}io da, kako je formulisala EK, "gra|ani zemalja EUu`ivaju neophodna prava koja bi im omogu}ila otkup nekretnina u Hrvatskoj."

Prema SSP i drugim sporazumima sa EU, Hrvatska bi liberalizaciju tr`i{tanekretnina trebala zavr{iti do 2009.godine.

Dr`avljani Njema~ke, Belgije, Velike Britanije, Francuske, Holandije i{panije mogu kupovati nekretnine u Hrvatskoj na temelju reciprociteta.

Me|utim, procjenjuje se da zbog administrativnih zavrzlama transakcijamo`e potrajati i dvije godine, pa strani dr`avljani pribjegavaju br`oj, ali sku-pljoj opciji. Oni osnivaju preduze}a u Hrvatskoj koje onda bez ograni~enjakupovati nekretnine.

Procjenjuje se da je u Hrvatskoj u posljednjih pet godina strancima proda-to oko 3,500 nekretnina. Strani gra|ani i preduze}a ne mogu pribavitivlasni{tvo nad poljoprivrednim i {umskim zemlji{tem u Hrvatskoj.

ZZAAGGRREEBB NNEE DDAA OORRAANNIICCEE II [[UUMMEE

7Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . I n t e rv j u

Autonomno je pravo svake dr`aveda, poslije potpisivanja Spora-

zuma o stabilizaciji i pridru`ivanju(SSP) i uspje{nog starta Privremenogsporazuma, sama odlu~i kada jenajbolje da podnese zahtjev za ~la-nstvo, tj. kada je spremna da u|e u"borbu" za kandidaturu, ocijenila jeprof. dr GGoorrddaannaa \\uurroovvii}}, potpred-sjednica Vlade Crne Gore za evro-pske integracije.

U intervjuu za Evropski puls onaje kazala da je nakon toga inicijativana institucijama EU, prvenstveno naEvropskoj komisiji, da taj proces iomogu}i, time {to }e pripremiti pri-jedlog Upitnika i sve ostale povezaneaktivnosti.

KKaakkoo iizzgglleeddaa VVaa{{ ppllaann rraaddaa zzaa22000088.. ggooddiinnuu ii {{ttoo jjee VVaa{{ ggllaavvnnii cciilljjkkoojjii `̀eelliittee ddaa bbuuddee ddoossttiiggnnuutt ttookkoommoovvee ggooddiinnee??

Kada je rije~ o evropskoj inte-graciji Crne Gore planovi su jasni:usvajanje Nacionalnog programa zaintegraciju (NPI) Crne Gore u EU zaperiod 2008 - 2012, puna posve-}enost ispunjavanju obaveza izPrivremenog sporazuma, pregovori ovisa-free re`imu za slobodno puto-vanje na{ih gra|ana u zemljeSchengenskog sporazuma, podno-{enje zahtjeva za punopravno ~la-nstvo u EU i priprema za Upitnikkoji slijedi nakon odluke Savjeta ootpo~injanju procesa za sticanje sta-tusa zemlje kandidata. Tako|e, iintenzivan politi~ki dijalog sa EU i sazemljama procesa stabilizacije ipridru`ivanja. Istovremeno, primjenaSporazuma i NPI zna~i}e jo{ vi{esvakodnevnog posla na pripreminovih propisa u na{im resorima, kao

i ja~anju instrumenata za kvalitetnuprimjenu politika.

DDaa llii ssttee vvee}} oossttvvaarriillii kkoonnttaakk-ttee ssaa VVllaaddoomm RReeppuubblliikkee SSlloovveenniijjee,,kkoojjaa ddoo jjuunnaa pprreeddssjjeeddaavvaa EEUU ii ddaa lliiiimmaattee nneekkii kkoonnkkrreettaann pprriijjeeddlloogg zzaabbllii`̀uu ssaarraaddnnjjuu ii sslloovveennaa~~kkuu ppooddrr{{kkuuCCrrnnoojj GGoorrii??

Svakako, oni su upoznati sana{om evropskom agendom za ovugodinu. Saradnja je posebno oja~anai kroz twinning program, koji seuspje{no realizuje ve} dvije godinekroz saradnju na{ih administracija uoblasti ja~anja kapaciteta za procesevropskih integracija. Kao {to smo io~ekivali, slovena~ki parlament jeratifikovao i na{ Sporazum sa EU.

NNaajjaavviillii ssttee ddaa }}ee VVllaaddaa uupprrvvoojj ppoolloovviinnii 22000088.. ggooddiinnee pprreeddaattiizzaahhttjjeevv zzaa ~~llaannssttvvoo uu EEUU.. [[ttoo `̀eelliitteekkoonnkkrreettnnoo ttiimmee ddaa ppoossttiiggnneettee??

Na{a Skup{tina je usvojilaRezoluciju o ispunjavanju obaveza uokviru SSP-a, i u tom dokumentupozvala Vladu da podnese aplikaci-ju za ~lanstvo u EU u prvoj polovi-

ni 2008. godine. Taj poziv omo-gu}ava da se ispod na{eg pismenog,formalnog zahtjeva za punopravno~lanstvo u EU na|u potpisi i pred-sjednika Crne Gore, i predsjednikaSkup{tine i predsjednika Vlade, {todaje posebnu, specifi~nu te`inuna{oj aplikaciji. A tre}i dokument,koji je tako|e pripremljen, pred-stavlja Memorandum o namjeramaVlade u toj oblasti, odnosno jo{jednu potvrdu na{e posve}enostiprocesu integracija i ispunjavanjuobaveza po Sporazumu, kojiuklju~uje i ispunjavanje svih kratko-ro~nih preporuka iz dokumentaEvropsko partnerstvo za Crnu Goruiz januara 2007. godine, izradu isprovodjenje NPI, punu primjenuPrivremenog sporazuma i dalji radna harmonizaciji zakonodavstva.Danom potpisivanja SSP-a to jenajavio i predsjednik Vlade, a posli-je toga i svi ~lanovi Vlade, prilikomzvani~nih susreta na najvi{em nivousa predstavnicima dr`ava ~lanica EUi evropskih institucija. To se od nas,na odre|eni na~in, i o~ekuje.

KKaakkoo gglleeddaattee nnaa iizzjjaavvuu eevvrroo-ppsskkoogg kkoommeessaarraa zzaa pprroo{{iirreennjjee OOlllliiRReehhnnaa kkoojjii jjee,, ppoovvooddoomm nnaajjaavveezzaahhttjjeevvaa zzaa ~~llaannssttvvoo,, kkaazzaaoo ddaa CCrrnnaaGGoorraa pprreevvaasshhooddnnoo ttrreebbaa ddaa ssee bbaazzii-rraa nnaa iizzppuunnjjeennjjuu oonnooggaa {{ttoo jjeepprreeuuzzeellaa iizz SSSSPP-aa??

Njegove najva`nije poruke sukonstruktivne, jer "priznaje" da jeCrna Gora u 2007. godini "ostvarilazna~ajan napredak", tj. da je pot-pisala SSP, usvojila Ustav, startovaoje Privremeni sporazum, kao i da"shvata da Crna Gora te`i da dobi-je status zemlje kandidata" i da , uz

P R O F . D R G O R D A N A \ U R O V I ] , P O T P R E D S J E D N I C A V L A D E C R N E G O R E Z AE V R O P S K E I N T E G R A C I J E

Gordana \urovi}

Mi najbolje znamo kada smo spremni da u|emo u borbu za kandidaturu

foto

VIJE

STI

8Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . I n t e rv j u

to, "Crna Gora igra konstruktivnuulogu u regionu", kao i da "imapotencijal da nastavi trenutniuspje{ni kurs prema politi~koj stabi-lnosti i ekonomskom i dru{tvenomrazvoju".

Korektno, ali i sveobuhvatno,istakao je glavne segmente ukupnepolitike koje treba dalje unapredjivatii o ~emu se u najmla|oj evropskojdr`avi treba posebno voditi ra~una unarednom periodu. Oni su vi{ena~elni, ali svakako va`ni.

VVii ssttee rraanniijjee,, ppoovvooddoommnneezzaaddoovvoolljjssttvvaa pprreeddssttaavvnniikkaa EEKK {{ttooSSttrraatteeggiijjaa rraazzvvoojjaa eenneerrggeettiikkee nniijjeeppoossllaattaa uu BBrriisseell nnaa rreevviizziijjuu pprriijjeennjjeennoogg uussvvaajjaannjjaa,, rreekkllii ddaa ssee nniijjeeppoottrreebbnnoo ppoozziivvaattii nnaa SSSSPP kkaaddaa oonnjjoo{{ nniijjee ssttuuppiioo nnaa ssnnaagguu.. SS oobbzziirroommddaa jjee bbiilloo ddiissoonnaannttnniihh ttoonnoovvaa uu vveezziissaa ttiimm ppiittaannjjeemm,, kkaakkaavv jjee uuoopp{{ttee ssttaavvVVllaaddee - ddaa llii SSSSPP zzaa CCrrnnuu GGoorruu vvaa`̀iivvee}} ssaaddaa iillii nnee??

Mislim da je stav EK premausvojenoj Strategiji razvoja ene-rgetike Crne Gore najbolje predstav-ljen u izjavi komesara za energetikuprilikom posjete ministra GGvvoozzddee-nnoovvii}}aa njegovom direktoratu, krajemjanuara ove godine. KomesarPiebalds je podr`ao usvajanje doku-menta, posebno isti~u}i zna~ajdugoro~nog okvira, isticanje zna~ajasigurnosti snabdjevanja, podsticajinvestitorima, kao i, dijelom, dopri-nos ubla`avanju klimatskih promje-na. Podr`ao je Vladu u naporima na

unaprije|enju politike u oblastienergetike. U koordinaciji sa Dele-gacijom EK u Crnoj Gori, mi o~e-kujemo da ocjene o Strategiji dobi-jemo i u pismenoj formi, kao i dazajedno sa predstavnicima EK radi-mo na izradi Akcionog plana zaimplementaciju Strategije u nare-dnim mjesecima. Crna Gora usva-janjem Strategije u ovoj va`noj obla-sti, poslije vi{e godina unutra{njegdijaloga o ovom dokumentu, nijeprekr{ila ni jednu odredbu Spora-zuma o stabilizaciji i pridru`ivanju.Mi imamo veoma dobru saradnju saDelegacijom EK u Podgorici.

[[ttoo mmiisslliittee oo ttvvrrddnnjjaammaa nneekkiihhppoolliittii~~aarraa iizz SSrrbbiijjee ((gg.. SSvviillaannoovvii}})) ddaaccee BBrriisseell ""ttrraa`̀iittii"" ddaa CCrrnnaa GGoorraa,, SSrrbbiijjaaii AAllbbaanniijjaa zzaajjeeddnnoo aapplliicciirraajjuu zzaa~~llaannssttvvoo,, {{ttoo nnaaggoovvjjee{{ttaavvaa ddaa jjeerraassppoolloo`̀eennjjee ddaa ssee oovvee zzeemmlljjeezzaappaaddnnoogg BBaallkkaannaa nnee ttrreettiirraajjuu ppoojjee-ddiinnaa~~nnoo pprriilliikkoomm ddaalljjeegg pprriiddrruu`̀iivvaannjjaaUUnniijjii??

Ne znam ko }e {ta tra`iti iz uglarazli~itih analiti~ara regiona, ali znam{to smo mi najavili da }emo tra`iti ida to Brisel veoma dobro zna i razu-mije. Sla`em se da je region veomava`an aspekt ukupnog procesa inte-gracija, ali se ipak svaka zemlja moraocjenjivati na bazi sopstvenih preg-nu}a i ostvarenih evropskih koraka.

UU ookkvviirruu CCDDPP-aa ffoorrmmiirraannaa jjeepprrvvaa bbaazzaa ppooddaattaakkaa ppootteenncciijjaallnniihhnnaacciioonnaallnniihh eekkssppeerraattaa kkoojjii bbii mmoogglliippoommooccii bbrr`̀eemm ppuuttuu kkaa EEUU.. KKaakkoo

nnaammjjeerraavvaattee ddaa iisskkoorriissttiittee uusslluuggeeoonniihh kkoojjii ssuu ssee pprriijjaavviillii ii kkaakkoo nnaamm-jjeerraavvaattee ddaa tteessttiirraattee nnjjiihhoovvoo zznnaannjjee??

Vlada Crne Gore je, uz podr{kuPrograma za razvoj kapaciteta (CDP),izgradila bazu podataka nacionalniheksperata u zemlji i inostranstvuspremnih da pomognu u procesuevropskih integracija. Cilj je da seprepoznaju, objedine i koordinirajusvi nacionalni administrativni,politi~ki, stru~ni i intelektualnipotencijali, kako bi na taj na~in svisegmenti dru{tva u~estvovali u pro-cesu reformisanja dr`ave, zakono-davstva i ekonomije, {to }e na krajuvoditi ka ~lanstvu Crne Gore uEvropskoj uniji. Baza podataka imaukupno: 104 eksperta, od ~ega jediplomaca 40, magistara 45 i dokto-ra 19.

Oni su specijalizovani u slje-de}im oblastima: arhitektura 2,bezbjednost 2, ekologija 17, eko-nomija 29, informaciono dru{tvo 3,integracije 24, ljudska prava 5,mediji 1, me|unarodno pravo ime|unarodni odnosi 4, obrazovanje1, poljoprivreda 12, prava manjina1, pravo 1, saobra}aj 3, socijalnapolitika 1, standardizacija 1, statisti-ka-demografija 1, turizam 2 izdravstvo 6. Od ukupnog broja 83`ive u Crnoj Gori, a u inostranstvunjih 21.

II ggddjjee }}eettee iihh aannggaa`̀oovvaattii??Prvi nacionalni konsultant je

anga`ovan u Ministarstvu turizma i`ivotne sredine, kao i u Ministarstvupravde. Kratkoro~no, mnogi suanga`ovani na pripremi potpoglavljaNacrta nacionalnog programa zaintegraciju.

Radi podr{ke izradi NPI, CDP iPARIM projekat su, u periodu odoktobra do decembra 2007. godine,anga`ovali preko 25 me|unarodniheksperata koji su pokrili oko 20poglavlja acquis communitaire-a,odnosno pomagali ministarstvima igrupama za evropske integracije.

NN.. RRUUDDOOVVII]]

Stupio je na snagu izmijenjeni zakon o zaradama dr`avnih slu`benikakoji Vam omogu}ava da nagradite one slu`benike koji se poka`u najkorisniji-ma. Koliku }ete platu odrediti slu`benicima u svom kabinetu i Sekretarijatu zaevropske integracije koji se isti~u i imaju neophodna znanja?

Plate su malo pove}ane i to je dobro. Sad idemo u drugu fazu, da se dodat-no nagrade oni koji najvi{e doprinose. Vidje}emo kakva }e biti prva iskustva. Usvakom slu~aju, po{to ima toliko posla, lako je, na osnovu rezultata rada, zaklju~itiko je, na konkretnom poslu, dao doprinos iznad o~ekivanog i doprinos znatno ve}inego neko drugi.

LLAAKKOO ]]EEMMOO VVIIDDJJEETTIIKKOO NNAAJJVVII[[EE RRAADDII

9Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Ana l i z a

Jedna od pretpostavki u diplomatskim kru-govima u Crnoj Gori bila je da se lider

vladaju}e Demokratske partije socijalista(DPS) Milo \ukanovi}, izme|u ostalog, vra}ana premijersku poziciju da bi Crna Gorapro{la bez ve}ih unutra{njih turbulencijakada prizna nezavisnost Kosova. Navodno,bio je potreban neko sa nespornim autorite-tom ko }e obznaniti svijetu, Kosovu i"bratskoj Srbiji" da }e Podgorica uspostavitidiplomatske odnose sa Pri{tinom, a da nakontoga ne do|e do unutra{nje politi~ke krize,u`arenih tenzija, nekontrolisanih demo-nstracija... Ovako, vjerovatno se ra~una da}e se bijes dijela javnosti iz srpskognacionalnog korpusa usmjeriti direktno samona \ukanovi}a, koji je pokazao da je i izmnogo opasnijih i neizvjesnijih situacijaizlazio netaknut. Uz to, zapadu je potrebanneko ko }e nedvosmisleno saop{titi da "CrnaGora uva`ava realnost" i ko }e mo}i da senosi sa o{trom reakcijom Beograda. Jer,zna~aj odluke najmo}nijih zemalja svijeta dapriznaju Kosovo kao nezavisnu dr`avu bio bidonekle umanjen ako ih ne bi slijedile zeml-je regiona.

Da je ve} iskalkulisao odgovor napitanje {to Crna Gora dobija, a {to gubiuva`avanjem nezavisnosti Kosova \ukanovi}je pokazao jo{ u januaru, kada je bio kate-gori~an da Podgorica namjerava da sara|ujesa Pri{tinom u punom kapacitetu.

On je tada saop{tio da }e "u kona~niciCrna Gora, kao i sve zemlje regiona, priznatinezavisno Kosovo".

"Mi smo se opredijelili da budemo dioEvropske unije i mora}emo ispo{tovati njeneodluke. Naravno, Crnoj Gori ne pripadauloga barjaktara kada je nezavisno Kosovo upitanju i svakako ne}e hitati da ga prizna.

No, u kona~nici }e to uraditi kao i ostalezemlje regiona", poru~io je \ukanovi},napominju}i da je Crna Gora zainteresovanaza postizanje odr`ivog rje{enja kosovskogpitanja, koje }e garantovati stabilnost regiona.

Nekoliko dana ranije iz MIP-a jesaop{teno da }e Crna Gora "u saradnji ikoordinaciji sa partnerima iz EU i me|una-rodne zajednice, kada za to do|e vrijeme,prona}i pravi, svoj odgovor na kosovskopitanje".

Jasna je pozicija Vlade Crne Gore - ne

`ele da se zamjere Briselu i Va{ingtonu, aliisto tako moraju da odvagaju kako da {to jemanje mogu}e naljute Beograd. Eventualnuljutnju Pri{tine anulirali su najavom da }epriznanje svakako sti}i, sada samo ostajepitanje kada. Prema nekim procjenama, neprije nego {to se okon~aju aprilski predsje-

dni~ki izbori kako kandidat DPS-a FilipVujanovi} ne bi izgubio potencijalne glasovedijela Srba iz Crne Gore. I sigurno ne prijenego {to to u~ine ostale zemlje regiona.

Sam Vujanovi} upozorava da Podgoricane treba ishitreno da se odredi prema

Kosovu jer mora voditi ra~una o svojimunutra{njim interesima.

"Nas niko ne forsira da se izja{njavamo.Ne vidim da ima potrebe da se izja{njavamou nekom ishitrenom, nedovoljno opreznom inedovoljno osmi{ljenom sadr`aju i ne razu-mijem za{to se unutar Crne Gore o~ekujeneko ishitreno izja{njavanje kad Crna Goranikada nije vodila neopreznu i ishitrenu poli-tiku", smatra Vujanovi}.

Iz opozicionih stranaka, mimo Pokretaza promjene (PzP), upozoravaju vlast da joj

slu~ajno ne padne na pamet da okrene le|aSrbiji i zahtijevaju skup{tinsku raspravu.

"Pitanje je {to dobija Crna Gora pri-znanjem Kosova? Dobijamo bolje me|usus-jedske odnose - nemojte molim vas. CrnuGoru niko ne pritiska... Nije na meni datuma~im poteze drugih zemalja, ali jeste da

u~inim sve da Crna Gora ne u~ini ne{to {toje nikada oprati ne}e u istoriji", ka`e pred-sjednik Socijalisti~ke narodne partije (SNP)Sr|an Mili}.

Pred vla{}u Crne Gore je naizglednemogu} zadatak - da pomiri `elje i strastisvojih 32% Srba i 7% Albanaca. Za po~etak,sugerisala je Albancima da se ne raduju najavnim mjestima, dok su Srbi protestvovaliispred Skup{tine, valjda zato {to ih je mnogovi{e. Na kraju, vjerovatno }e ~ekati da vri-jeme u~ini svoje i uraditi ono {to od njetra`e vode}e ~lanice EU i SAD, od kojihzavisi crnogorska perspektiva i ostvarenje dvastrate{ka cilja - u~lanjenje u NATO i EU.

Ostaje samo pitanje {to }e se u nare-dnih nekoliko godina de{avati sa regiona-lnom saradnjom kada se Srbija na|e usituaciji da svi njeni susjedi priznaju daKosovo vi{e nije dio Srbije. A regionalnasaradnja je preduslov za pridru`ivanje EU.

N. RUDOVI]

DDaa jjee vvee}} iisskkaallkkuulliissaaoo ooddggoovvoorr nnaa ppiittaannjjee {{ttoo CCrrnnaa GGoorraa ddoobbiijjaa,, aa{{ttoo gguubbii uuvvaa`̀aavvaannjjeemm nneezzaavviissnnoossttii KKoossoovvaa \\uukkaannoovvii}} jjee ppookkaazzaaoojjoo{{ uu jjaannuuaarruu,, kkaaddaa jjee bbiioo kkaatteeggoorrii~~aann ddaa PPooddggoorriiccaa nnaammjjeerraavvaa ddaassaarraa||uujjee ssaa PPrrii{{ttiinnoomm uu ppuunnoomm kkaappaacciitteettuu

JJaassnnaa jjee ppoozziicciijjaa VVllaaddee CCrrnnee GGoorree - nnee `̀eellee ddaa ssee zzaammjjeerree BBrriisseelluuii VVaa{{iinnggttoonnuu,, aallii iissttoo ttaakkoo mmoorraajjuu ddaa ooddvvaaggaajjuu kkaakkoo ddaa {{ttoo jjee mmaannjjeemmoogguu}}ee nnaalljjuuttee BBeeooggrraadd

C R N A G O R A I Z M E \ U S R B I J E , K O S O V A I E V R O P S K E P O L I T I K E

KKrriivvuuddaavvaa ssttaazzaa iinntteerreessaa

Sa protestnog skupa prosrpske opozicije u Podgorici

foto

VIJE

STI

10Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Slo`i}emo se da je Barselona zanijansu ljep{i grad od Pri{tine.

Bolja klima, vi{e no}nih klubova,Sagrada Familija, flamenko... Otudje sasvim normalno {to su pet ure-dnika crnogorskih medija nedavnoproveli koji dan na sajmu mobilnetelefonije ba{ u Gaudijevom gradu.Molim lijepo, novinari i treba davide svijeta.

No, pro{le sedmice taj je svijetdobio novu dr`avu, a ona se igromslu~aja grani~i sa rodnom grudomgorepomenutih urednika i njimapodre|enih reportera. To {to jecrnogorska medijska scena do`ivjelada minulog vikenda samo Vijesti iRTCG po{alju reportere u Pri{tinu -to nas dovodi do melanholi~nogzaklju~ka da je baviti se novi-narstvom u Crnoj Gori isto {to iigrati ko{arku u Velsu.

Ako urednici nijesu prepoznalikoliko je veliki Alah bio milostiv ijedan planetarni doga|aj dovukaodo grani~nog prelaza Murino, (iliMehov Kr{, pa preko Zubinogpotoka do prve KFOR-ove pat-role), onda je logi~no da nam sre-dnjo{koolci burok}u po ulicama iverbalno kolju rogate i repate

"{iptare", {to }e ubrzo da poharaju iCrnu Goru, o ~emu nadahnutopripovijeda PPrreeddrraagg PPooppoovvii}}.

Deset kamera snima Popovi}a.Deset novinara zapisuje njegovootkrovenje. Deset voza~a dovelo jeekipe do strana~kih prostorija, de-set urednika pogledalo je izvje{tajesa press-a - medijska zajednicamo`e mirno da spava jer je preni-

jela ekskluzivu. Predsjednik jednepartije sa oko 900 glasa~a,saop{tava fre{ku vijest da je CrnaGora dio projekta velike Albanije.Da smo to znali znali ranije,mo`da bi se u Pri{tini pohrlilo izsvih redakcija, postavljala nezgod-na pitanja, prenijele izjave zva-ni~nika. Za sve je kriv gospodinPopovi} koji je veliku istinu takodugo tajio od vaskolike javnosti i

dopustio da nam pred nosom pro-makne istorija u kom{iluku, kojutoliko vrebamo na svakom uglumati~ne nam dr`ave.

Ta ista dr`ava poru~ila je ume|uvremenu Albancima u CrnojGori da nezavisnost Kosova slave domile volje, ali me|u ~etiri zida.

Veliki je propust ministraunutra{njih poslova JJuussuuffaa KKaallaammppee-

rroovvii}}aa, {to nije propisao i spisakpoliti~ki koretnih zdravica, pri-hvatljiv meni i broj zvanica koje jakao Albanac mogu da pozovem dase siti iz|ipamo u dnevnoj sobi ilikupatilu.

Kom{ija Srbin }e zato ispredSkup{tine, u petak u 17h, kaogospodin da protestvuje protivkr{enja Rezolucije 1244, i da vi~eonoliko glasno koliko se to mo`e usvojoj domovini.

Onda }e da do|u izbori iDemokratska partija socijalista (DPS)}e da snima reklame sa narodnimno{njama i zagrljenim |avoljanima ifrkunicama koji se ispod oka pogle-duju toliko filovani ~istom ljubavljuprema Crnoj Gori i mladala~kimlibidom da im nije va`no je li naglavi fes, crnogorska kapa ili ke~e.

Postoji samo jedna ve}a la` odteze da su Albanci u Crnoj Goriravnopravni, a to je te`nja liderasrpskih stranaka da tako zaista ibude.

Pi{e: Brano Mandi}

NNoovvee ddrr`̀aavvee ii ssttaarrii pprreemmiijjeerrii

VVeelliikkii jjee pprrooppuusstt mmiinniissttrraa uunnuuttrraa{{nnjjiihh ppoosslloovvaa JJuussuuffaa KKaallaammppeerroovvii}}aa{{ttoo nniijjee pprrooppiissaaoo ii ssppiissaakk ppoolliittii~~kkii kkoorreettnniihh zzddrraavviiccaa,, pprriihhvvaattlljjiivvmmeennii ii bbrroojj zzvvaanniiccaa kkoojjee jjaa kkaaoo AAllbbaannaacc mmoogguu ddaa ppoozzoovveemm ddaa sseessiittii iizz||iippaammoo uu ddnneevvnnoojj ssoobbii

11Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Ev r op sk i b a r ome t a r u C rno j Go r i

Otud ne ~udi {to mobi-lnim telefonima ovih danakru`i poruka kako je du`nostnajsvetija ubiti "{iptara". Nanesre}u organizatori mobili-jade u Barseloni napravili sukiks i nijesu uvrstili u agenduraspravu na temu "SMSfa{izam - ju~e, danas i sjutra",pa novinarske vedete nijesuna{le za shodno da se bavesli~nim tri~arijama. Kao {to nipolicija nije smogla snage dauhapsi tri osobe u BijelomPolju koje su pozirale sazapaljenom albanskom za-stavom. Sve je to dobro nampoznato vaganje izvr{ne vlastispecijalizovane da ~uvame|unacionalni sklad. Koliko putasmo u Crnoj Gori sa~uvali mir, da~ovjek pomisli da nijesmo dr`avatako bogate kolja~ke tradicije.Odbrambeno - kolja~ke rekle bipatriote.

Domoljubi su ina~e ovih danau orgazmu. Znate ko im je opetdo{ao? Ipak Duke-ov peti povratakne brine "srpske lidere" kolikozlokobna ~injenica da se, kakoka`u, vratio da prizna nezavisnostKosova.

Pitanje je samo koliko }e tavaseljenska tema da bude intere-santna, koliko }e jo{ da se `va}e oPPuuttiinnuu, ruskom vetu u Savjetubezbjednosti, o Kini... a sve to samojer su privatni `ivoti beogradskihakademika i politi~ara valjda tolikoprazni da bez blama tra`e pravdu usvjetskoj politici.

U svakom slu~aju odli~no zavlast da Srpska lista brek}e putKosova jer }e oni mo}i da verbalnolepr{aju prema Evropskoj uniji. Tako}e se opet DPS ustoli~iti kao mod-erna stranka. To {to njeni albanski

poslanici ne smiju javno da ka`ukako im je milo pri{tinsko slavlje, tonema veze. [[kkrreelljjaa se prezivaposlanik koji 17. februara ka`e daje "vrlo lijep i sun~an dan", kao da

govori repliku iz nekog nisko-bud`etnog {pijunskog filma. On neka`e da mu je draga nova dr`ava,on je DPS-ovac, a ta politi~ka felazna gilipterski da izbjegne svaku

odgovornost pa ~ak i onu premavlastitom narodu, u ovom slu~ajualbanskom. U toj [kreljinoj dosko-~ici ~u~i sva sila dvadesetogodi{njevlasti koja "nakrpa sitno arbana{ki"kada god treba progovoriti pre-cizno. Tako se {verceri {ale kadaka`u da se za prvi milion niko nepita, tako se evropski politi~aripozivaju na priganice, tako jedirektor bio u Kin{asi, a ne uzatvoru. U toj orijentalnoj mudrosti,u tom piljarskom rezonu zaglibljenile`e i studenti i penzioneri, sre}ni{to imaju svog predstavnika na

takmi~enju za pjesmu Evrovizijei puni nade da }e biti boljeplasiran od srpskog kolege. Ana{a bratska susjedna republika,ako bude imala barem trunkumudrosti mogla bi debelo danaplati kosovsko stradanije ipre{i{a nas ne evropskom putu.Onda bi Crna prigrabila oreol`rtve, ali samo sa ruskim mili-onerima iza se da stave veto naulaze budvanskih pla`a.

Da zaklju~imo, ovih sedana vidjelo koliko je dobro {toje Crna Gra u biv{oj dr`avnojzajednici ostavila kosovskiproblem. No, jo{ je otvorenopitanje koliko }e ga opozicija ivlast rabiti kada im se prohtje

da podignu tenziju i fintirajunezadovoljnike.

Gra|ani bi se u me|uvremenumogli dosjetiti da je nacionalni,samo jedan u lepezi identiteta koji

nam nudi zapadna civilizacija, da semo`e biti i odgovoran roditelj, pro-fesionalac, kom{ija, gra|anin.

[to se ti~e velike Albanije,Srbije ili Hrvatske, to su samoistorijske babaroge i snagu u CrnojGori mogu dobiti samo ako ona nebude imala lojalne gra|ane. Akonam dr`ava ne dozvoli da se radu-jemo ili protestvujemo onda joj senema za{to biti lojalan, nego }emo2008, u nevakat, sanjati nekoobe}ano carstvo "za brda ona" gdjese po{tuje ljudsko pravo - na sre}u.

Ankete pokazuju da ve}inasmatra da je Evropska unija toutopijsko odredi{te, ali dovoljno jesamo tri takta zaguslati uz adekva-tno ozvu~enje i vidjeti koliko jeevropska pri~a u Crnoj Gori jednoobi~no foliranje. Potreban je, nara-vno, i dobar guslar, a dokazano jeda ga imamo, peti put.

AAuuttoorr jjee nnoovviinnaarr ddnneevvnnoogg lliissttaa""VViijjeessttii""

PPoossttoojjii ssaammoo jjeeddnnaa vvee}}aa llaa`̀ oodd tteezzee ddaa ssuu AAllbbaannccii uu CCrrnnoojj GGoorrii rraa-vvnnoopprraavvnnii,, aa ttoo jjee ttee`̀nnjjaa lliiddeerraa ssrrppsskkiihh ssttrraannaakkaa ddaa ttaakkoo zzaaiissttaa ii bbuuddee

AAnnkkeettee ppookkaazzuujjuu ddaa vvee}}iinnaa ssmmaattrraa ddaa jjee EEvvrrooppsskkaa uunniijjaa ttoo uuttooppii-jjsskkoo ooddrreeddii{{ttee,, aallii ddoovvoolljjnnoo jjee ssaammoo ttrrii ttaakkttaa zzaagguussllaattii uuzz aaddeekkvvaa-ttnnoo oozzvvuu~~eennjjee ii vviiddjjeettii kkoolliikkoo jjee eevvrrooppsskkaa pprrii~~aa uu CCrrnnoojj GGoorrii jjeeddnnoooobbii~~nnoo ffoolliirraannjjee.. PPoottrreebbaann jjee,, nnaarraavvnnoo,, ii ddoobbaarr gguussllaarr,, aa ddookkaazzaannoojjee ddaa ggaa iimmaammoo,, ppeettii ppuutt

12Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . R i ba r s t v o

Nesporazum Hrvatske i Slovenije okohrvatske odluke o progla{enju

Za{ti}enog ekolo{ko-ribolovnog pojasa(ZERP), usvojene od strane SaboraRepublike Hrvatske jo{ okobra 2003.godine, a koja od 1. januara va`i i zadr`ave ~lanice EU, trenutno do`ivljava

pravu kulminaciju. Hrvatska primjenupopularnog ZERP-a smatra svojim suv-erenim pravom, dok Slovenija, u svo-jstvu predsjedavaju}eg EU, to osporava iprijeti da }e primjena ZERP-a usporiti iote`ati pristupanje HrvatskeEU. Nezadovoljstvo progla{e-njem ZERP-a iskazuje iItalija, ali za sada sofisticiranoi u mnogo bla`oj formi.

Nedavno, krajem 2007.godine, i Crna Gora je dobi-la Zakon o moru, na osnovukojeg je stekla pravni osnovda Skup{tina Crne Goreuskoro donese odluku oprogla{enju Isklju~ive eko-nomske zone Crne Gore uJadranskom moru. [to se ti~eCrne Gore i njenih susjeda,

ne bi trebalo da bude otvorenih pitan-ja, samim tim {to su granice na moruprema Albaniji i Italiji rije{ene sporazu-mima sa SFRJ ~iji je Crna Gora sukce-sor, dok sa Hrvatskom va`i privremenisporazum, odnosno Protokol o privre-menom re`imu na podru~ju Prevlake.Pored toga, na{ zakon ne zabranjujestranim ribarima da eksploati{u ribljifond na{eg dijela Jadrana, tako da }eprogla{enje odluke predstavljati samoformalnost.

Isklju~iva ekonomska zona je pojaskoji se prostire od granice teritorijalnogmora prema pu~ini do granice epiko-ntinentalnog pojasa, odnosno granice sadrugom dr`avom {to se utvr|uje spo-razumom. U svojoj isklju~ivoj ekono-mskoj zoni dr`ava ostvaruje suverenaprava radi: iskori{}avanja, istra`ivanja,

o~uvanja i upravljanja `ivim i ne`ivimprirodnim bogatstvima, proizvodnjeenergije kori{}enjem mora, morskihstruja i vjetrova, a sve to podrazumije-va i uklju~uje nadzor, pregled,

inspekciju, progon stranog broda isudske postupke.

Me|utim, ovaj pojas, u skladu same|unarodnim pravom ostaje morskiprostor u kojem sve dr`ave u`ivajuzajam~ene slobode plovidbe, preleta,polaganja podmorskih kablova icjevovoda i druge me|unarodno-pravno dopu{tene na~ine kori{}enjamora.

Pa u ~emu je onda problem, akoznamo da je pomenuti ekonomskipojas proglasilo 135 dr`ava od njih 152koje izlaze na more? U konkretnomslu~aju, problem je nastao zbog `eljeItalije da se suverenost Hrvatske nadsvojom isklju~ivom ekonomskomzonom ne prostire i na ribarenje, jerItalija ima ogromnu ribarsku flotukojom eksploati{e riblji fond van svojeisklju~ive ekonomske zone, na ra~undruge dr`ave koja, kao na primjerHrvatska, ima neuporedivo manju izastarjeliju flotu, a enormno bogatijiriblji fond u blizini svoje obale.Primjera radi, Italijani u Jadranugodi{nje ulove oko 200.000 tona ribe aHrvati oko 20.000 tona. Italija, kada jeprogla{avala svoju isklju~ivu ekonomskuzonu 2006. godine nije pominjalaribolovni pojas, jer joj takva formulaci-ja ne ide u prilog. Italijanske ko~e,

kojih ima na hiljade, imajuveliki problem sa oskudnimribljim fondom u svojimvodama, koji ne mo`e daistrpi toliku eksploataciju.

Sa Slovenijom je prob-lem ne{to komplikovaniji jerjo{ uvijek Hrvatska i Slo-venija nijesu definisale svojegranice na moru. Sa sta-novi{ta me|unarodnog pravaproblemati~no je i da liSlovenija mo`e imati pravona epikontinentalni pojas, atime i isklju~ivu ekonomsku

D O K S E H R V A T S K A G R ^ E V I T O B O R I Z A S V O J Z A [ T I ] E N I E K O L O [ K O - RR I B O L O V N IP O J A S C R N A G O R A J O [ N E P L A N I R A D A P R O G L A S I S V O J

Suvereno pravo u koje EUne bi trebalo da se mije{a

[[ttoo ssee ttii~~ee CCrrnnee GGoorree ii nnjjeenniihh ssuussjjeeddaa,, nnee bbii ttrreebbaalloo ddaa bbuuddeeoottvvoorreenniihh ppiittaannjjaa,, ssaammiimm ttiimm {{ttoo ssuu ggrraanniiccee nnaa mmoorruu pprreemmaa AAllbbaanniijjiiii IIttaalliijjii rriijjee{{eennee ssppoorraazzuummiimmaa ssaa SSFFRRJJ ~~iijjii jjee CCrrnnaa GGoorraa ssuukkcceessoorr,,ddookk ssaa HHrrvvaattsskkoomm vvaa`̀ii pprriivvrreemmeennii ssppoorraazzuumm,, ooddnnoossnnoo PPrroottookkooll oopprriivvrreemmeennoomm rree`̀iimmuu nnaa ppooddrruu~~jjuu PPrreevvllaakkee

Pi{e: Emil Krije{torac

13Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . R i ba r s t v o

zonu na Jadranskom moru, jer je kon-figuracija njenih 45 km obale takva, daona te{ko mo`e, i po najblagonaklnijemtuma~enju pomorskog prava do}i dootvorenog mora, a time i do dijela ovogneprocjenjivog bogatstva.

"Hrvatska je primjenom ZERP-aote`ala svoje pristupanje EU i sadamora napraviti ozbiljne promjene ako`eli nastavak tog procesa" izjavio jeDanilo Turk, predsjednik Slovenije, dokje Janez Jan{a smatrao da je "teritorija-lni dogovor" iz 2004. godine o tome daZERP ne}e primjenjivati na ~lanice EUi dalje na snazi i da Sloveniji odgovaratakvo stanje. Jan{a je konkretno misliona slu`benu zabilje{ku koju su naprav-ili sekretari spoljnih poslova Hrvatske,Slovenije i Italije 2004. godine, kada jeHrvatska tek otpo~injala pregovore saEU, a kao uslov joj je odmah isposta-vljen zahtjev da se odluka o pro-gla{enju ZERP-a ne odnosi na ~laniceEU do potpisivanja Ugovora o partner-stvu u ribarstvu izme|u Evopske zajed-

nice i Republike Hrvatske. Ivo Sanader,premijer Hrvatske, me|utim ne pridajeveliku va`nost ovim prijetnjama, aHrvastka je ve} 3. januara uhvatila prveitalijanske ribare koji su ko~arili u teri-torijalnim vodama Hrvatske, sjeverois-to~no od Palagru`e, i isti su privedeniprekr{ajnom sudiji u Visu.

"Siguran sam da uz malo dobrevolje, mo`emo otkloniti uzrokenezadovoljstva Italije, Slovenije iEuropske komisije, bez promjenesadr`aja i uz punu primjenu ZERP-a",poru~io je Sanader.

Davor Vidas, doktor pravnih naukai hrvatski ekspert, mi{ljenja je da

"Hrvatska ima obavezu i pravo da brineo moru i podmorju koje se nastavlja nanjenih 6278 km crte obale, uklju~uju}ii onu uokolo 1246 otoka, oto~i}a ihridi" i dodaje da "Hrvatska ne}epostati ~lanicom EU odricanjem od tihsvojih me|unarodno zajam~enih prava.Tim vi{e {to je vladavina prava me|u

temeljnim na~elima Unije". Naravno, ova pitanja nijesu samo

specifi~nost Jadranskog mora, ali pitan-je koje stoji pred EU jeste, da li neka~lanica EU, kao recimo Slovenija, mo`ekoristiti svoj polo`aj i ucjenjivati drugudr`avu, koja je pritom kandidat za pri-jem u EU, nerazrije{enim odnosimaoko ingerencija i ekonomskih interesanad morem. Na `alost, izgleda damo`e. To se da primijetiti i u izjaviHannesa Swobode, izvjestioca Evro-pskog parlamenta za Hrvatsku, koji urazgovoru za be~ki list Die Presse, ka`eda Hrvatska te{ko mo`e zaklju~iti pre-govore do 2009. godine, pri ~emuposebno potencira reformu na poljubrodogradnje, ribolova i posebnoakcentira problem ZERP-a. "Morskagranica je sporna. Hrvatska jednostranorazmi{lja, a prema pravilima EU trebalabi se uskladiti sa svojim susjedima",rekao je Swoboda govore}i o ZERP-u.I u samom Izvje{taju o napretkuHrvatske za 2007. godinu (SEC (2007)1431) koji je objavljen u Briselu 6. jan-uara 2008. godine, na nekoliko mjestase potencira problem ZERP-a, uzkratku konstataciju "to je pitanje kojetreba rije{iti".

Ovdje valja podvu}i da ZERPnema nikakve veze sa pravnom tekovi-nom EU.

Me|utim, iako se problem ~inivelikim, upornost Hrvatske i najnovijisastanci ukazuju da se on ipak da pre-vazi}i. Stru~njaci Italije, Slovenije iHrvatske, za razliku od politi~ara,nemaju dileme da je pravo na ZERPsuvereno pravo svake dr`ave, i do sadaje u razgovorima ostalo samo spornopitanje nadzora. Italija tra`i da se nad-zor sprovodi zajedni~ki, dok seHrvatska zauzima za samostalni nador.Pozitivan signal za Hrvatsku je do{ao iod komesara za pro{irenje, ~ija je port-parolka Kristina Na| nedavno izrazilauvjerenje "da }e {irenje nacionalnejurisdikcije u Sredozemlju stvoriti usloveza odr`ivi ribolov, doprinijeti efikasnomsuzbijanju ilegalnog, neprijavljenog inelegalnog ribolova, te stvoriti temeljeza djelotvornu bilateralnu i multilatera-lnu saradnju dr`ava u Sredozemlju".

Autor je polaznik IV generacije[kole evropskih integracija i visoki fun-kcioner Narodne stranke

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora (The United nations Convention onLaw of the Sea - UNCLOS) po kojoj svaka obalna dr`ava ima pravo na svoj

isklju~ivi ekonomski pojas je usvojena 1982. godine. Pomenuta Konvencija koja jestupila na snagu 1984. godine, tj. godinu dana nakon {to je ratifikovalo ili joj pri-stupilo 60 dr`ava, predstavlja dokument od izuzetnog pravnog, politi~kog i ekono-mskog zna~aja, kojim se me|unarodno pravno, na sveobuhvatan na~in ure|uju svina~ini upotrebe mora, iskori{}avanja, za{tite, o~uvanja i pobolj{anja kvaliteta mora,morskog dna i podmorja i obezbje|uje uspostavljanje globalnog pravnog poretka uovoj oblasti. U odnosu na `enevsku konvenciju o pravu mora iz 1958. godine uKonvenciji UN o pravu mora unijeta su brojna pravila va`e}eg me|unarodnog prava.SFRJ je Konvenciju UN o pravu mora ratifikovala 1986. godine.

Na Jadranskom moru jo{ nije do{lo do sporazumnog razgrani~enja, ali se privre-meno koristi crta razgrani~enja epikontinetalnog pojasa koja je definisana Sporazumomizme|u SFRJ (Hrvatska i Crna Gora sukcesori) i Republike Italije 1968. godine.

ZZZZEEEERRRRPPPP NNNNAAAA OOOOSSSSNNNNOOOOVVVVUUUU KKKKOOOONNNNVVVVEEEENNNNCCCCIIIIJJJJEEEE UUUUNNNN

SSttrruu~~nnjjaaccii IIttaalliijjee,, SSlloovveenniijjee ii HHrrvvaattsskkee,, zzaa rraazzlliikkuu oodd ppoolliittii~~aarraa,,nneemmaajjuu ddiilleemmee ddaa jjee pprraavvoo nnaa ZZEERRPP ssuuvveerreennoo pprraavvoo ssvvaakkee ddrr`̀aavvee,,ii ddoo ssaaddaa jjee uu rraazzggoovvoorriimmaa oossttaalloo ssaammoo ssppoorrnnoo ppiittaannjjee nnaaddzzoorraa..IIttaalliijjaa ttrraa`̀ii ddaa ssee nnaaddzzoorr sspprroovvooddii zzaajjeeddnnii~~kkii,, ddookk ssee HHrrvvaattsskkaa zzaauuzz-iimmaa zzaa ssaammoossttaallnnii nnaaddzzoorr

14Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . P og l e d i

Skup{tina Crne Gore u kontinuitetudaje veliki doprinos udaljavanju crno-

gorskog dru{tva od Evropske unije. Anti-evropski front se {iri kroz sve institucijedr`ave, a uklju~enje Skup{tine u ovajfront signal je za udru`ivanje i solidarnostsvih snaga koje pripadaju onoj drugoj,evropskoj Crnoj Gori. Sada imamo jasnovidljivu, jo{ jednu, po mom mi{ljenjusu{tinsku, polarizaciju: evropsku i anti-evropsku Crnu Goru, ocijenio je GGoorraann\\uurroovvii}}, izvr{ni direktor Centra za razvojnevladinih organizacija (CRNVO).

Vladaju}a DPS-SDP koalicija je dosada tri puta odbijala njegovu kandidatu-ru za ~lana Savjeta RTCG, iako poZakonu nije imala pravo da se izja{njavave} samo da konstatuje da je izabran.

"Ni poslije dvije godine Savjet RTCGnije formiran u punom sastavu, "argu-mentacija" se od slu~aja do slu~ajamijenja, kreativnosti nikad kraja. No, ~inise da je sve te`e sakriti da se crnogorskodru{tvo pribli`ava mekoj diktaturi ako seuop{te takvo stanje mo`e gradirati", rekaoje \urovi} za Evropski puls.

On isti~e da su u Skup{tini CrneGore usvojeni Zakon o javnim radio-difuznim servisima RTCG ve} odavno neprimjenjuje.

"Nedavni postupak stavljanja nadnevni red mimo pravila utvr|enihPoslovnikom i ponovno odbijanje po-

tvr|ivanja imenovanih ~lanova/ca uzobja{njenje da se radi o 'vi{em interesu',u najmanju ruku je smije{an, iako jesituacija daleko od veselja. Navodni vi{iinteres bio je da se na brzinu izaberejedan ili vi{e ljudi sa pro{irene liste, kakobi pred o~ima me|unarodne javnostiovaj proces bio prikazan kao zakonit,Savjet RTCG formiran, izbori sprovedeni.Kupilo se dodatno vrijeme koje }e seiskoristiti samo za ostvarenje ciljeva

vladaju}e politi~ke grupacije kroz navo-dni javni servis", smatra \urovi}.

On dodaje da "taj navodni vi{iinteres nije postojao ni prije dvije godineni prije dva mjeseca, kada je skup{tinskave}ina odbila da potvrdi imenovanje 6~lanova Savjeta i po ko zna koji putprekr{ila Zakon".

"Iako je u tom slu~aju nadle`niskup{tinski odbor potvrdio da je procedu-ra imenovanja bila potpuno ispo{tovana,a na proces imenovanja nije bilo prigo-vora doma}e i me|unarodne javnosti. Unedavnoj epizodi ~ak ni nadle`ni sku-

p{tinski odbor nije imao priliku da ocijeniregularnost postupka imenovanja ve} jesve, direktno, a protivzakonito, prepu{te-no glasanju u kojem je ishod naravnopoznat. O interesima Crne Gore i njenihgra|ana ve}inska grupacija u Skup{tini nevodi ra~una. Njima treba 6 ili 8 ({to vi{eto bolje) kontrolisanih ljudi u SavjetuRTCG", naglasio je \urovi}.

On tvrdi da "nije njihov problem" to{to se uskra}uje mogu}nost socijalno

ugro`enim i isklju~enim grupama, osoba-ma sa invaliditetom, onima koji brinu oljudskim pravima da daju doprinosrazvoju na{eg dru{tva preko boljeg javnogservisa.

"O interesima ovih grupacija ne trebavaljda da brine i vodi ra~una neka drugadr`ava i neki drugi javni servis. Besko-na~nim ponavljanjem postupaka imeno-vanja ~lanova Savjeta RTCG skup{tinskave}ina `eli da obesmisli konceptgra|anske participacije i principe civilnogdru{tva, iscrpi i demotivi{e nevladineorganizacije kao ovla{}ene subjekte i takostvori uslove da u Savjet budu potvr|enisamo oni koji su nesumnjive ili manjesumnjive politi~ke, ideolo{ke i interesnepodobnosti i lojalnosti. Skup{tinska ve}inaosim uru{avanja odnosa sa nevladinimorganizacijama i gra|anima o~igledno jespremna da ignori{e preporuke i mi{ljenjeme|unarodnih organizacija i institucija.Evropski parlament je u svojoj Rezolucijiu decembru 2007. jasno pozvao Skup-{tinu Crne Gore da prekine dosada{njupraksu odlu~ivanja o imenovanim ~lano-vima Savjeta RTCG. Iste zahtjeve ima iEvropska komisija, Savjet Evrope i OEBS",ukazuje \urovi}.

On podvla~i da smo "umjestoozbiljnog odnosa poslanika prema za-htjevima doma}e i me|unarodne javnos-ti dobili nove manipulacije i pani~nenapade na nevladin sektor".

"Na `alost, reakcija doma}e javnostiprema skandaloznom pona{anju uSkup{tini je blaga, a o~igledno je nedo-voljno sna`na i reakcija me|unarodnihorganizacija koje ocjenjuju proces razvo-ja demokratije u Crnoj Gori. Samo jaka izajedni~ka reakcija gra|ana, doma}ihorganizacija i institucija i me|unarodnihorganizacija mo`e spije~iti totalnu anarhi-ju koja polako, ali sigurno ulazi u CrnuGoru. Ukoliko te reakcije ne bude sada,onda nemamo pravo da se iznenadimokada diktatura bude o~igledna iuobi~ajena stvar u Crnoj Gori", upozora-va \urovi}.

NN..RR..

SSaammoo jjaakkaa ii zzaajjeeddnnii~~kkaa rreeaakkcciijjaa ggrraa||aannaa,, ddoommaa}}iihh oorrggaanniizzaacciijjaa iiiinnssttiittuucciijjaa ii mmee||uunnaarrooddnniihh oorrggaanniizzaacciijjaa mmoo`̀ee ssppiijjee~~iittii ttoottaallnnuuaannaarrhhiijjuu kkoojjaa ppoollaakkoo,, aallii ssiigguurrnnoo uullaazzii uu CCrrnnuu GGoorruu.. UUkkoolliikkoo tteerreeaakkcciijjee nnee bbuuddee ssaaddaa,, oonnddaa nneemmaammoo pprraavvoo ddaa ssee iizznneennaaddiimmoo kkaaddaaddiikkttaattuurraa bbuuddee oo~~iigglleeddnnaa ii uuoobbii~~aajjeennaa ssttvvaarr uu CCrrnnoojj GGoorrii

Goran \urovi}

G O R A N \ U R O V I ] , I Z V R { N I D I R E K T O R C E N T R A Z A R A Z V O J N E V L A D I N I HO R G A N I Z A C I J A ( C R N V O )

Antievropski front se {iri kroz dr`avne institucije

foto

VIJE

STI

15Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Nauka

Klimatske promjene i nestanak naftnihrezervi se odvijaju br`e no {to je iko

pretpostavljao, a trenutne politike nijesudovoljne da isprate i odgovore na taj pro-ces, ka`e jedan od vode}ih britanskihekonomista JJeerreemmyy RRiiffkkiinn, insistiraju}i daEU mora preuzeti vode}u ulogu uzapo~injanju "tre}e industrijske revolucije".

Nalazimo se u "posljednjem stadijumujedne energetske ere", kazao je Rifkin zaEurAktiv.

On smatra da postoje}i energetski sis-tem zasnovan na fosilnim energijama ne}epotrajati do kraja 21. vijeka: podno{ljivecijene nafte i "vrhunac nafte" - maksimummogu}e proizvodnje treba o~ekivatinajkasnije do 2030. godine.

"Ne znam da li su u pravu pesimisti ilioptimisti. U svakom slu~aju, to }e sedogoditi izme|u 2010. i 2030. godine, {toni u kojem slu~aju nije puno vremena",rekao je on.

Zato je neophodno {to prije preduzetimjere, tvrdi Rifkin, navode}i sve ve}i brojistra`ivanja, me|u kojima i tre}i izvje{tajUjedinjenih nacija o klimatskim promjena-ma, koja ukazuju ne samo na ubrzani pro-ces klimatskih promjena ve} i na zabrinja-vaju}e posljedice koje smo ve} u prilici daiskusimo.

"Moramo shvatiti veli~inu onoga {tonam se doga|a, u pitanju je eventualninestanak na{e vrste", upozorio je Rifkin.

"Tre}a industrijska revolucija bi trebalabiti zasnovana na tri stuba. Prije svega,neophodno je razviti obnovljive oblikeenergije, uklju~uju}i solarnu, energiju vje-tra, vode, geotermi~ku i energiju biomase,i treba ih upotrebljavati koliko god jemogu}e i gdje god je mogu}e, u infrastru-kturama, ku}ama, radnim prostorima, pre-voznim sredstvima. EU je ve} po~ela daula`e u sli~ne projekte i postavila je sebicilj da do 2020. godine 20% ukupnepotro{nje energije mora dolaziti iz obno-vljivih izvora. To je veoma zna~ajan korak,

ali ne}e biti dovoljan", upozorio je Rifkin.EU sada predstoji posao na iznala`e-

nju na~ina da se tako proizvedena energi-ja odlo`i i pretvori u rezerve energije.

"Obnovljiva energija je nestalna.Sunce ne sija sve vrijeme, vjetar ne duvakad je nama potreban", rekao je on.

Postoje}i na~ini skladi{tenja energije,poput baterija ili diferencijalnih vodenihpumpi pru`aju vrlo ograni~ene kapacitete.Rifkin, me|utim, vjeruje da bi hidrogenmogao predstavljati pravo rje{enje kao"univerzalni medijum koji "skladi{ti" svevrste obnovljive energije.

"Ako iskoristimo jedan dio energijedobijene iz obnovljivih izvora kada takveenergije ima na pretek da se izdvojihidrogen iz vode, koji se onda mo`eskladi{titi za kasniju upotrebu, dru{tvo bitime obezbjedilo stalan izvor energije",objasnio je on.

On isti~e da se neophodna tehnologi-

ja za ovaj proces danas ~ini nedosti`nom ipreskupom, ali da su to u po~etku bili iautomobili i kompjuteri.

"Posljednji stub se odnosi na pitanjadistribucije. Evropa mora uspostavitisveobuhvatnu, integrisanu mre`u koja biomogu}ila svakoj od dr`ava ~lanica daproizvodi sopstvenu energiju i da dijelivi{ak sa ostalim ~lanicama kroz umre-`avanje u cilju ostvarivanja pune ene-rgetske sigurnosti u EU. Italija bi takodijelila vi{ak solarne energije sa VelikomBritanijom koja bi sa druge strane moglaponuditi svoj vi{ak energije vjetraPortugalu, itd. Da bi se to dogodilo,me|utim, neophodno je povezati energe-tsku revoluciju sa revolucijom komunika-cione tehnologije", naglasio je Rifkin.

On upozorava da su se najzna~ajnijepromjene u svjetskoj istoriji dogodile upra-vo kroz sinergiju novih energetskih i komu-nikacionih re`ima i navodi primjerGutenbergove {tamparije i parne ma{inena ugalj koje su zajedno proizvele prvu

industrijsku revoluciju, ili zna~aj telefona imotora sa unutra{njim sagorijevanjem inafte za drugu industrijsku revoluciju.

"Trenutno pro`ivljavamo novu revolu-ciju u vidu internet tehnologija, ali jo{ uvi-jek nijesmo sagledali njen pun potencijal,njenu 'istorijsku misiju'", ka`e Rifkin.

Po njemu, taj potencijal le`i upravo uinterakciji sa obnovljivom energijom, djeli-mi~no sa~uvanom u obliku hidrogena,~ime bi se stvorio novi, distributivni ene-rgetski re`im.

Rifkin smatra da je nuklearna energi-ja jedna od "slijepih ulica" na ovom putu,i da investicije u tom pravcu samo uspo-ravaju napredak ka "tre}oj industrijskojrevoluciji".

"Da bi zadovoljili svjetske potrebe zanuklearnom energijom, morali bi da izgra-dimo novi reaktor svakih 30 dana u nared-nih 50 godina. To je 2500 novih reaktora,{to nije ni realno ni po`eljno", dodao je on.

"Danas se svi iz petnih `ila hvatamoza stari sistem jer se svi boje i niko nijevoljan da `rtvuje prva velika ulaganja. Sadruge strane, tre}a industrijska revolucija bimogla biti najve}a ekonomska {ansa uistoriji. Upravo EU - najve}e svjetskotr`i{te, sa 500 miliona potro{a~a - posje-duje sve neophodne preduslove da povedeovaj proces. Evropa se ne bi smjelauspani~iti ili ustuknuti, zato {to drugeekonomije, poput SAD-a, oklijevaju.Evropa je stvorila prvu industrijsku revolu-ciju. Druga se dogodila u SAD, i sad jeponovo red na Evropu da stvori novuindustrijsku revoluciju", zaklju~uje Rifkin.

N.R. - V.[.

HHiiddrrooggeenn bbii mmooggaaoo pprreeddssttaavvlljjaattii pprraavvoo rrjjee{{eennjjee kkaaoo ""uunniivveerrzzaallnniimmeeddiijjuumm kkoojjii ""sskkllaaddii{{ttii"" ssvvee vvrrssttee oobbnnoovvlljjiivvee eenneerrggiijjee,, ssmmaattrraa RRiiffkkiinn

P R O C J E N A J E D N O G O D V O D E ] I H B R I T A N S K I H E K O N O M I S T A J E R E M Y R I F K I N A

EU da predvodi tre}uindustrijsku revoluciju

Jeremy Rifkin

16Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . I z mog ug l a

Za{to `elim da budemgra|anka Ev rope?

Iskreno, ja sebe smatram gra-|ankom Evrope. Evropljanka sam

iako ni Crna Gora, zemlja u kojoj`ivim, ni Srbija, moja domovina, a niMakedonija, zemlja u kojoj samro|ena, nijesu ~lanice Evropskeunije. I ne osje}am se tako isklju~ivozbog geografske pripadnosti Staromkontinentu, ve} zbog toga {to svakaod tri pomenute dr`ave, i istorijski ikulturno, posjeduje mnogo togaevropskog. Problem je u tome {to tone umiju pokazati ili {to oni kojenazivamo Evropom ne `ele to daprepoznaju i priznaju.

Osje}am se Evropljankom, jer nipo li~nom obrazovanju, kulturi i to-leranciji, ne zaostajem za jednomHolan|ankom, Njemicom ili Francu-skinjom. Mo`da sam ~ak i iznadnjih. Za razliku od velikog brojaEvropljana, koji ne znaju gdje se

nalazi Crna Gora, Srbija iliMakedonija, ja znam u kojem dijeluna{eg kontinenta je smje{tena svakaod 27 ~lanica EU, koji su glavnigradovi svake od njih, ko je krozistoriju dizao revolucije u Francuskoj,

vladao Engleskom i kreirao politiku uisto~nom bloku. Ja, kao i ve}inamladih na Balkanu, znam za JJaaccqquueessPPrreevveerraa, EEddggaarraa AAllllaann PPooeeaa i HHeerrmmaannHHeesssseeaa. Da li prosje~an "Evropljanin"zna ko je PPeettaarr PPeettrroovvii}} NNjjeeggoo{{,SStteeffaann MMiittrroovv LLjjuubbii{{aa, MMiihhaaiilloo LLaallii}},VVuukk KKaarraadd`̀ii}} ili \\uurraa JJaakk{{ii}}? Vjerujtemi da ne zna.

U tome je na{a prednost, trebasamo da na|emo put da tu prednosti na{u pamet poka`emo na pravina~in. Iako se li~no ne sla`em sasvim politikama i principima Evro-pske unije, smatram da za CrnuGoru, i Balkan uop{te, nema drugogputa to tog evropskog.

A za{to? Zato {to jedino kreta-njem po putu obasjanom sa 12 ̀ utihzvjezdica, mo`emo natjerati ostatakEvrope da nas ozbiljno shvati i negleda kao divljake koji znaju samoda ratuju. Zato {to jedino kretanjempo tom putu dobijamo {ansu dapoka`emo svoje balkanske ievropske vrijednosti. I na kraju, zato

{to jedino tako u skorijoj budu}nostimo`emo zauzeti mjesto koje namodavno pripada.

Za{to `elim da budem gra|ankaEU? Zato {to `elim da moja zemljai moj Balkan nau~e ne{to od nje. Da

nas natjera da obnovimo davnozaboravljene lekcije o osnovnimljudskim pravima. Da nas EU u~islobodi izra`avanja i govora,po{tovanju zakona i ljudskih prava,vladavini prava. Da na{i mladi moguda se {koluju i sti~u diplome napresti`nim univerzitetima.

Za{to jo{ `elim da budemgra|anka EU? Zato {to `elim da jepobolj{am. Neko }e se nasmijati, alija sam ozbiljna. Ho}u da Evropidam malo na{e balkanske strasti iuzavrele krvi, `elim da je nau~im dase smije i da voli, da pjeva i da seveseli. @elim da hladnim Britancimapoka`em kako me|uljudski odnosi

mogu biti topli, radoholi~nim Nje-mcima da nije sve u poslu, a Fra-ncuzima da i mi znamo da volimo,i to ja~e i strastvenije od njih.

@elim da im poka`em i mi,ovako mali, na jednom jestu imamomore i planine, vedri duh Medi-terana i strogo}u sjevera, multi-etni~nost i multikulturalnost. Zasadsmo na marginama i Evropa jo{ nije~ula za nas na pravi na~in. Zato`elim da budem gra|anka EU i to{to prije.

Prije par dana na internetu pro-~itah interesantnu vijest: "Njema~kipenzioner je za 820 kilometara pro-ma{io svoj cilj i umjesto na zapaduNjema~ke zavr{io u Danskoj. @ivah-ni osamdeset~etvorogodi{nji staracstigao je svojim automobilom na pri-

Pi{e: Bojana Stani{i}

HHoo}}uu ddaa EEvvrrooppii ddaamm mmaalloo nnaa{{ee bbaallkkaannsskkee ssttrraassttii ii uuzzaavvrreellee kkrrvvii,,`̀eelliimm ddaa jjee nnaauu~~iimm ddaa ssee ssmmiijjee ii ddaa vvoollii,, ddaa ppjjeevvaa ii ddaa ssee vveesseellii..`̀eelliimm ddaa hhllaaddnniimm BBrriittaanncciimmaa ppookkaa`̀eemm kkaakkoo mmee||uulljjuuddsskkii ooddnnoossiimmoogguu bbiittii ttooppllii,, rraaddoohhoollii~~nniimm NNjjeemmcciimmaa ddaa nniijjee ssvvee uu ppoosslluu,, aaFFrraannccuuzziimmaa ddaa ii mmii zznnaammoo ddaa vvoolliimmoo,, ii ttoo jjaa~~ee ii ssttrraassttvveenniijjee oodd nnjjiihh

DDookk uu BBrriisseelluu pprrootteessttuujjuu zzbboogg bbuukkee aavviioonnaa,, uu PPooddggoorriiccii nnee ssmmiijjuuttrraa`̀iittii nnii ssvvoojjaa oossnnoovvnnaa pprraavvaa.. ZZbboogg lleeggaallnnoogg vviiddaa pprrootteessttaa,, ddoobbii-jjaajjuu oottkkaazzee,, aa uummjjeessttoo mmeeddiicciinnsskkee ppoommoo}}ii bbiivvaajjuu iissttjjeerraannii nnaa uulliiccuu

17Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . I z mog ug l a

vatni posjed u Sjevernom Jutlandu uDanskoj, uvjeren da se nalazi kodsvoje ku}e u blizini Esena na zapaduNjema~ke".

Da li vam je sada jasno zbog~ega jo{ `elim da budem gra|ankaEvrope?

Mora da je lijep osje}aj kada teslu~ajni prolaznik, stoper ili saobra-}ajni policajac, a ne namrgo|enigrani~ar obavijesti da si na teritorijidruge dr`ave. Mora da je lijeposje}aj kada na aerodromu ne ~eka{u redu predvi|enom za "non EU ci-tizens". Mora da je lijep osje}aj bitigra|anin EU. Imati slobodu i pravo

da ka`e{ ono {to misli{, imati pravoi slobodu izbora.

Voljela bih da mi najve}i pro-blem u `ivotu bude to {to avioni kojilete iznad Podgorice prave ogromnubuku. Da mi to, kao stanovnicimaBrisela, bude razlog da iza|em naulicu i protestvujem. Dok u Briseluprotestvuju zbog buke aviona, uPodgorici ne smiju tra`iti ni svojaosnovna prava. Zbog legalnog vidaprotesta, dobijaju otkaze, a umjestomedicinske pomo}i bivaju istjerani

na ulicu. Za{to `elim da budemgra|anka EU? Zato da ovakve stvarine bi mogle da se de{avaju!

Postavlja se pitanje kako {toprije ovaj cilj ostvariti.

Odgovor sam prona{la urije~ima PPaauulloo CCooeellhhaa: "Tajna je usada{njosti; ako obrati{ pa`nju nasada{njost, mo`e{ je pobolj{ati. Aako pobolj{a{ sada{njost bi}e bolje iono {to }e ti se kasnije dogoditi".

Ne gajimo iluzije da }e se na{asada{njost pobolj{ati pridru`ivanjemEU. Malo toga }e se promijentisamim ~inom priklju~enja. Sve {totreba mijenjati zarad pripajanja

evropskoj dvadesetsedmorci, trebamijenjati ovdje i sada.

Hajde da pobolj{amo na{usada{njost, da bi nam budu}nost bilaljep{a, "evropska", kako to politi~arivole da ka`u. Hajde da zajedni~kimsnagama stvorimo demokratskudr`avu, hajde da mi, obi~ni gra|ani,a ne politi~ari, budemo ti koji }e ini-cirati prihvatanje standarda EU.Nemojmo ~ekati da nas Evropa u~ida se ulica prelazi na pje{a~komprelazu, a otpaci bacaju u konte-

jnere.Poka`imo Evropi da `ivjeti na

balkanski na~in ne zna~i divlja{tvo,ratove i zlo~ine, da ne zna~iprljav{tinu i nekulturu. Poka`imo da`ivot na balkanski na~in zna~i ipatriotizam, slobodoljublje, pravi-~nost, pa u krajnjem, i to izvikano~ojstvo i juna{tvo. Poka`imo da smosposobni da njene vrijednosti doda-mo na{im i od Balkana stvorimopodneblje gdje bi svako ̀ elio da ̀ ivi.

HHeennrriikk SSjjeennkkjjeejjeevvii~~ je kazao dabi se moglo re}i "da nam je Bog daoluk i strijele, ali nam nije dao spo-sobnost da zategnemo luk i pustimostrijele". Mislim da je do{lo vrijemeda poka`emo da imamo sposobnostda odapnemo te strijele i doka`emoEvropskoj uniji da smo dostojni dapostanemo dio nje, sa svim na{imprednostima i manama. Poka`imoda po kulturi, obrazovanju, nezaostajemo za Britanijom, Danskomili Italijom. Poka`imo Evropi daimamo {ta da joj ponudimo!

Upotrijebimo na{u pamet inau~imo evropske lekcije. Dajmona{e najbolje da bi najbolje i dobili.Dovedimo Evropu ovdje, da bi bili unjoj.

AAuuttoorrkkaa jjee ppoollaazznniiccaa VVII ggeenn-eerraacciijjee {{kkoollee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa iinnoovviinnaarrkkaa TTVV ""VViijjeessttii""

PPookkaa`̀iimmoo EEvvrrooppii ddaa `̀iivvjjeettii nnaa bbaallkkaannsskkii nnaa~~iinn nnee zznnaa~~ii ddiivvlljjaa{{ttvvoo,,rraattoovvee ii zzlloo~~iinnee,, ddaa nnee zznnaa~~ii pprrlljjaavv{{ttiinnuu ii nneekkuullttuurruu.. PPookkaa`̀iimmoo ddaa`̀iivvoott nnaa bbaallkkaannsskkii nnaa~~iinn zznnaa~~ii ii ppaattrriioottiizzaamm,, sslloobbooddoolljjuubblljjee,,pprraavvii~~nnoosstt,, ppaa uu kkrraajjnnjjeemm,, ii ttoo iizzvviikkaannoo ~~oojjssttvvoo ii jjuunnaa{{ttvvoo

18Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Reg i on

Albanci jo{ nijesu shvatili su{tinuevropskih integracija jer ih njiho-

va politi~ka elita uporno ubje|uje daje to samo pitanje politi~ke volje -3.6 miliona stanovnika Albanije juriza snom. Na`alost, mnogi taj san nerazumiju najbolje. Svi `ele da se nji-hova zemlja pridru`i Evropskoj uniji(EU) i vrlo su optimisti~ni po pitanju.Najprije dolaze osje}anja. To je prviutisak kada sa njima razgovarate oiskustvima Albanije na putu kaEvropi. U Albaniji nema dilema ilipredrasuda u pogledu evropskihintegracija, i to je mo`da jedinapoliti~ka odluka u kojoj su svi

jednodu{ni. Narod Albanije, koji jeiskusio najgori diktatorski re`im uEvropi u posljednjih 50 godina, jedugo sanjao o zapadu, o obe}anojzemlji, Evropi i slobodi. Zato je izraz"evropske integracije" gotovo svetinjau ovoj zemlji. Istra`ivanja javnogmnjenja pokazuju da je u Albanijipodr{ka integracijama najve}a uregionu: vi{e od 90% populacijepodr`ava proces pridru`ivanja, {to jesuprotno trendu koji prevladava uostalim zemljama - {to je dr`avabli`e EU, to je podr{ka procesuslabija.

Direktor albanskog Instituta zame|unarodne studije i analiti~ar zaevropska pitanja Albert Rakipi obja{-

njava ovaj fenomen istorijskim stavomAlbanaca prema Evropi, i nekomvrstom nesporazuma u odre|enimsegmentima albanskog dru{tva.

"Albanici gledaju na evropskeintegracije kao na ~udo koje }e do}iiz inostranstva. Ako EU donese dugoo~ekivanu odluku o Albaniji prekono}i, Albanci }e povjerovati da }e sei ~udo dogoditi najednom: putevi }ese popravljati sami od sebe, otvori}ese radna mjesta, cijene }e pasti, bo-lnice }e po~eti da pru`aju uslugevisokog kvaliteta, kao i univerziteti, aambasade }e jedva do~ekati daAlbancima izdaju vize. To se, na-`alost, ne}e dogoditi", ka`e Rakipi,koji smatra da je vladina propagandaodgovorna za to, jer isti~e sve poz-itivne strane integracija, i usput pri-kriva su{tinu problema.

Mnogi Albanci samo slegnuramenima kada ih pitate o su{tinievropskih integracija, iako tu flosku-lu ~uju svakodnevno od juna2006.godine kada je Albanija pot-pisala Sporazum o stabilizaciji iprdru`ivanju (SSP) sa Briselom.

"Rasprava o evropskim integraci-jama u javnosti ili me|u elitama jegotovo nepostoje}a, ili se povre-meno improvizuje, jer politi~ari

SSnnoovvii oo pprrooccvvaattuuA L B A N I J A I E V R O P S K E I N T E G R A C I J E

NNaarroodd AAllbbaanniijjee,, kkoojjii jjee iisskkuussiioo nnaajjggoorrii ddiikkttaattoorrsskkii rree`̀iimm uu EEvvrrooppii uuppoosslljjeeddnnjjiihh 5500 ggooddiinnaa,, jjee dduuggoo ssaannjjaaoo oo zzaappaadduu,, oo oobbee}}aannoojj zzeemmlljjii,,EEvvrrooppii ii sslloobbooddii.. ZZaattoo jjee iizzrraazz ""eevvrrooppsskkee iinntteeggrraacciijjee"" ggoottoovvoo ssvveettiinn-jjaa uu oovvoojj zzeemmlljjii

Pi{e: Rudina Hoxha

Direktor Instituta za medije, Remzi Lani, smatra da je "neophodno promi-jeniti shvatanje evropskih integracija kao me|unarodne politike u svako-

dnevno politi~ko pitanje. Na{ je posao da se pozabavimo sopstvenim proble-mima kako bi pretvorili Albaniju u normalnu dr`avu, koja }e biti u stanju dapostane ravnopravna ~lanica EU".

Upravo takvi te{ki i nerije{eni problemi predstavljaju osnovu Izvje{taja EUza Albaniju iz 2007. godine, koji je objavljen pro{log novembra. Dokument ukojem svaka druga re~nica sadr`i rije~ "reforme" ozbiljno kritikuje nedovoljnenapore albanske vlade da realizuje reforme u domenu izbornog sistema i su-dstva, borbe protiv korupcije i izgradnje stabilnijeg i povoljnijeg poslovnogokru`enja. U skladu sa preporukama ovog izvje{taja, albanska vlada je postavi-la niz prioriteta i obaveza koje treba ispuniti. Po prvi put, u ime integracija uNATO i EU, vlast i opozicija su zakopale sjekiru i po~ele da grade dogovor oklju~nim reformama, posebno u oblasti sudstva i izbornog procesa. Privremenisporazum, koji je na snazi u Albaniji od decembra 2006. godine se polakoprimijenjuje i parlament Albanije je ve} usvojio niz va`nih zakona i odluka,

posebno u oblasti fiskalne politike.

VVVVLLLLAAAASSSSTTTT IIII OOOOPPPPOOOOZZZZIIIICCCCIIII JJJJAAAA ZZZZAAAAJJJJEEEEDDDDNNNNOOOORRRRAAAADDDDEEEE NNNNAAAA RRRREEEEFFFFOOOORRRRMMMMIIII SSSSUUUUDDDDSSSSTTTTVVVVAAAA

Tirana

19Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Reg i on

predstavljaju pitanje evropskih inte-gracija kao ne{to {to zavisi isklju~ivood politi~ke volje", ka`e publicista iakademik Pirro Misha, direktoralbanskog Instituta za javni dijalog ikominikaciju.

Ozbiljna diskusija, tvrdi on, bi semorala ticati problemati~nih pitanjakoja su direkto vezana za procesintegracija, poput ekonomije, siro-ma{tva, izazova za ruralnostanovni{tvo (Albanija ima najve}iprocenat seoskog stanovni{tva uEvropi) i sli~nih problema.

Sporazum o viznim olak{icamaje, tako|e, stupio na snagu po~et-kom ove godine ali to, na`alost, nijepuno promijenilo situaciju: Albanci idalje moraju da sakupe isti brojdokumenata kao i ranije.

"Generalno, Albanija je postiglaizvjestan napredak u ja~anjudr`avnih struktura i ispunjavanjunekih obaveza ka EU i ciljeva uokviru {ireg razvojnog plana. Daljeja~anje kapaciteta, koordinacije istrate{kog planiranja su, me|utim,neophodni", ka`e se u izvje{tajuEvropske komisije za Albaniju.

Iz albanske opozicije tvrde da jeu cilju daljeg napretka neophodnokreirati jasnu strategiju integracija.

"Niko zapravo ne zna kada }ese Albanija pridru`iti Evropskoj uniji",ka`e Ilir Meta, lider Socijalisti~kog

pokreta za integracije i jedan odnajuticajnijih opozicionih politi~ara uAlbaniji. Meta smatra da je potrebnou potpunosti izmijeniti nacionalnustrategiju za integracije i razvoj. Pri~aje, me|utim, ista kao i drugdje: dokje opozicija skepti~na, vladaju}epartije se busaju u grudi:

"Ako reforme budu i{le poplanu, Albanija }e zapo~eti pregov-ore o ~lanstvu sa EU u drugoj

polovini 2008. godine", izjavio jenedavno albanska ministarka zaintegracije Majlinda Bregu, nakon{to je premijer Albanije Sali Berishapotvrdio da su integracije u EU iNATO dva klju~na prioriteta njegovevlade. Predsjednica parlamenta,Jozefina Topalli, je obe}ala da }ealbanski SSP biti ratifikovan odstrane parlamenata svih dr`ava ~la-nica EU do avgusta 2008. Godine.Do sada je 17 nacionalnih parlame-nata ratifikovalo ovaj dokument, {tozna~i da je neophodno ~ekati na jo{10 dr`ava. Predsjednik Albanije,Bamir Topi, je zatra`io da se posvetivi{e pa`nje ratifikaciji ovog doku-menta. "Tempo je za sada ohrabru-

ju}i, ali ne i dovoljan", rekao je Topi.U me|uvremenu, napredak na

polju reformi je jedini pokazateljbrzine kojom }e ova dr`ava dobitistatus kandidata. Jedino {to se sasigurno{}u mo`e re}i je da je zaAlbance EU najva`niji strate{ki akter.

"Uloga Evropske unije je veomazapa`ena u Albaniji. EU je ulo`ilamnogo u izgradnju institucija i konso-lidaciju politi~ke klime, ~ime je izbje-gnut konflikt. EU je tako|e prisutnakroz ekonomske projekte, posebno udomenu izgradnje infrastrukture ienergetske mre`e", ka`e Rakipi.

Od januara, Albanija dobijapomo} iz predpristupnih fondovakroz Instrument za pretpristupnupomo} (IPA). Evropska komisija jeodredila 61 eura milion za pomo}Albaniji u 2007 godini.

Niko ne mo`e pore}i da suevropske integracije veliki podsticajza Albanju da napreduje na putudemokratizacije.

"Pod pritiskom EU integracija ime|unarodnog monitoringa Albanijaje primorana da primijeni standardekoji su nam pomogli da napreduje-

mo u procesu demokratizacije", ka`eanaliti~ar Skender Minxhozi.

Sve u svemu, pristupanje EU jedvosmjerni proces. Kako vrijemeprolazi, napori u pristupanju ovojmo}noj organizaciji }e biti sve ve}i,ali }e i kriterijumi koje treba ispuni-ti biti sve te`i. Niko ne zna u kojoj}e mjeri ovo pokazati nedostatakvolje unutar EU da sebi priredi jo{jedan talas pro{irenja poput onog od1. maja 2004. godine, {to mo`eusporiti proces pristupanja AlbanijeEU. Uprkos tome, dok se snovi neostvare, Albanci i dalje sanjaju...

AAuuttoorrkkaa jjee nnoovviinnaarrkkaa ""AAllbbaanniiaannddaaiillyy nneewwssaa"" iizz TTiirraannee

RRaasspprraavvaa oo eevvrrooppsskkiimm iinntteeggrraacciijjaammaa uu jjaavvnnoossttii iillii mmee||uu eelliittaammaa jjeeggoottoovvoo nneeppoossttoojjee}}aa,, iillii ssee ppoovvrreemmeennoo iimmpprroovviizzuujjee,, jjeerr ppoolliittii~~aarriipprreeddssttaavvlljjaajjuu ppiittaannjjee eevvrrooppsskkiihh iinntteeggrraacciijjaa kkaaoo nnee{{ttoo {{ttoo zzaavviissiiiisskklljjuu~~iivvoo oodd ppoolliittii~~kkee vvoolljjee,, kkaa`̀ee ppuubblliicciissttaa ii aakkaaddeemmiikk PPiirrrroo MMiisshhaa

20Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

Surova je ironija da Evropska unija(EU) ima toliku mo} da uti~e na

problem korupcije prije pristupanja, akada zemlje kandidati jednom postanu~lanice EU gdje se novac, roba, ljudi -i problemi - slobodno kre}u, uticaj EUpostaje gotovo ni{tavan. To se morapromijeniti, poru~io je Rune Rasmussen,regionalni direktor me|unarodne age-ncije Transparency International nakon{to je u Preliminarnom izvje{taju onapretku Bugarske i Rumunije na poljusudskih reformi, suzbijanja korupcije iorganizovanog kriminala Evropskakomisija (EK) konstatovala da }e ovedvije zemlje morati ozbiljno da sepotrude da poprave stanje prijekona~nog izvje{taja koji izlazi sredinom2008. godine. U suprotnom, posljedicemogu biti ozbiljne, upozorio je Brisel.

"Da bi EU uop{te funkcionisala, nesmije sebi dozvoliti korupciju. Borbaprotiv korupcije u Rumuniji i Bugarskojje pitanje integriteta Evropske unijeuop{te", naglasio je Rasmussen, nadle-`an za EU u Transparency Interna-tionalu.

U izvje{taju, objavljenom 4. febru-ara 2008 godine, EK izra`ava zabrinu-tost zbog nedostatka ubjedljivih rezulta-ta na polju borbe protiv korupcije nanajvi{em nivou u obje nove ~lanice EU,kao i zbog sli~nih problema u vezi saorganizovanim kriminalom u Bugarskoj.

U izvje{taju o Bugarskoj sezaklju~uje da, iako su odre|eni uspjesipostignuti u oblastima reforme sudstva iborbe protiv korupcije na granicama tedr`ave, zna~ajniji rezultati moraju izo-stati dok god se ne poradi na suzbijan-ju organizovanog kriminala i korupcijena nivou lokalnih samouprava.

"Ono {to nas brine u pogledu orga-nizovanog kriminala je da nijesmo ustanju da procijenimo kako se pozitivantrend smanjenja broja takvih slu~ajevana nacionalnom nivou odra`ava nalokalni nivo", rekao je portparol EKMark Gray.

U izvje{taju se posebno kritikujeAkcioni plan Bugarske za borbu protivorganizovanog kriminala i korupcije nalokalnom i visokom nivou. EK tvrdi dataj plan ne sadr`i konkretne i adekvatnemjere napretka i da one koje su pred-stavljene akcionim planom (kampanjeza podizanje javne svijesti itd.) ne

pokazuju nivo posve}enosti koji jeneophodan da bi se suo~ili sa takvimproblemima. U Rumuniji, EK je naglasi-la odlaganja implementacije jasnodefinisane strategije zapo{ljavanja usudstvu i borbe protiv korupcije nalokalnom nivou.

EK je navi{e zabrinuta zbog~injenice da iako u Rumuniji postojeodgovaraju}e institucije, poputnacionalne direkcije za borbu protivkorupcije, vlasti "nijesu u stanju daproizvedu zadovoljavaju}e rezultate" upogledu borbe protiv korupcije nanajvi{em nivou. "Imamo deset veoma

va`nih slu~ajeva koji se odla`u ve} polagodine", rekao je Gray, izra`avaju}izabrinutost EK zbog tempa kojim seodvijaju reforme u toj zemlji.

Akcioni plan Rumunije nije pro{aomnogo bolje od Bugarskog: EK isti~e daovaj dokument "nema koherentnosti iprepun je rupa", ne pru`a dovoljno

detaljna uputstva za rje{avanje korupci-je na lokalnom nivou i ne sadr`i jasanplan konkretnih aktivnosti i indikatoraza postizanje kona~nih rezultata.

"Ako mi dozvolite jednu analogijuiz svijeta sporta, o~ekivali smo mnogobolje poluvrijeme. Svi se nadamo dane}emo morati da gledamo nastavke ilipenale. Zato o~ekujemo da }e se vladeove dvije dr`ave potruditi da bolje igra-ju u drugom poluvremenu" dodao jeGray, isti~u}i da bi u suprotnom moglaposegnuti za sankcijama.

Kona~an izvje{taj }e biti objavljensredinom 2008. godine, na osnovu ~ega

E U O P O M I N J E B U G A R S K U I R U M U N I J U Z B O G " S L A B A [ N I H " N A P O R A K AS U Z B I J A N J U K O R U P C I J E I N A G O V J E [ T A V A S A N K C I J E

BBrriisseell oo~~eekkiivvaaoo bboolljjuu iiggrruu SSooffiijjee ii BBuukkuurree{{ttaa

UU iizzvvjjee{{ttaajjuu oo BBuuggaarrsskkoojj ssee zzaakklljjuu~~uujjee ddaa,, iiaakkoo ssuu ooddrree||eennii uusspp-jjeessii ppoossttiiggnnuuttii uu oobbllaassttiimmaa rreeffoorrmmee ssuuddssttvvaa ii bboorrbbee pprroottiivv kkoorruupp-cciijjee nnaa ggrraanniiccaammaa ttee ddrr`̀aavvee,, zznnaa~~aajjnniijjii rreezzuullttaattii mmoorraajjuu iizzoossttaattiiddookk ggoodd ssee nnee ppoorraaddii nnaa ssuuzzbbiijjaannjjuu oorrggaanniizzoovvaannoogg kkrriimmiinnaallaa iikkoorruuppcciijjee nnaa nniivvoouu llookkaallnniihh ssaammoouupprraavvaa

Sofija

21Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . I z a z ov i u EU

}e EU odlu~iti o eventualnim sankcija-ma protiv Rumunije i Bugarske.

Mediji iz Brisela javljaju da su dvijenajnovije ~lanice EU zapravo za dlakuizbjegle sankcije i da ih je EU ozbiljnoopomenula zbog nedostatka rezultata upogledu reforme sudstva i borbe protivkorupcije.

Kada su Bugarska i Rumunija pris-tupile EU, 1 januara 2007. godine,Evropska komisija je naglasila da uprkos~lanstvu dvije dr`ave moraju jo{ mnogoda rade na ispunjavanju neophodnihkriterijuma, ili }e u suprotnom EK bitiprimorana da iskoristi posebne klauzuleUgovora o pristupanju koje nala`u daEK mo`e, kao krajnu instancu, odbiti daprizna odre|ene sudske presude iliukinuti fondove pomo}i ~lanicama.

Najnovi izvje{taj je dio mehanizma"saradnja i provjera", kojim je od 1. jan-uara zamijenjen uobi~ajni sistem moni-toringa i ~iji su fokus upravo razvojreforme sudstva, borba protiv organizo-vanog kriminala i korupcije.

Izvje{taj o napretku Rumunije iBugarske zaklju~uje da "nijesu postignu-ti zadovoljavaju}i rezultati u oblastiborbe protiv korupcije na najvi{emnivou". Za sada je, me|utim, preranoodlu~iti o aktiviranju kaznenih klauzula,smatra EK.

"Komisija ne `eli da predlo`i

upotrebu kaznenih klauzula o ovommomentu, ali nastavi}emo da budnopratimo dalji razvoj reformi. Neop-hodne su mnoge promjene koje zahti-jevaju dugoro~nu posve}enost", rekao jepredsjednik EK Jose Manuel Barroso.

EK je pohvalila napredak uRumuniji u pogledu reforme sudstva,suzbijanja korupcije na nivou lokalnihsamouprava i uspostavljanja nacionalneagencije za borbu protiv korupcije.Isti~e se, me|utim, da je mnogo prob-

lema ostalo nerije{eno i da je napredakna polju suzbijanja korupcije nanajvi{em nivou "nezadovoljavaju}i".

U Rumuniji se trenutno vodi istra-ga protiv dva biv{a premijera i dvabiv{a ministra u vezi sa slu~ajevimakorupcije.

Neki od komentatora su zapre-pa{}eni blagim tonom izvje{taja i~injenicom da je Komisija ocijenila daove dvije zemlje "uglavnom posti`uzadate ciljeve", ~ak i u onim oblastimau kojima nijesu preduzeti gotovonikakvi koraci.

Franco Frattini, komesar za pravdu,slobodu i bezbjednost EK istakao je,me|utim, da je cilj izvje{taja bio da sepo{alje prava poruka stanovni{tvuBugarske i Rumunije.

"Nije nam cilj da pronalazimo ijavno sramotimo krivce. Ovim smoizvje{tajem `eljeli da damo objektivnuprocjenu stanja i uka`emo vlastima naneophodne sljede}e korake".

No, to ne zna~i su Bugarska iRumunija "oslobo|ene krivice". Komisija}e nastaviti da prati razvoj u ovim obla-stima, i ne odbija mogu}nost upotrebesankcija, poput nepriznavanja sudskihodluka, do polovine 2008. godine.Komisija ne}e ustuknuti od upotrebekaznenih klauzula ukoliko "uspjehizostane u pogledu reformi i ispunjava-nja kriterijuma", rekao je Frattini.

N. RUDOVI]V. []EPANOVI]

Pristupanje EU ne zna~i da se ne mora vi{e raditi na sebi. Jo{ mnogo togatreba posti}i, ali se nadamo da }e Rumunija nastaviti da sprovodi reforme

i posti`e napretke ubrzanim tempom, kazao je predsjednik Evropskih demokra-ta u EP Joseph Daul, napominju}i da je zadovoljan odlukom EK da ne upotri-jebi kaznene klauzule prtiv Rumunije.

Premijer Rumunije Calin Popescu Tariceanu je ocijenio da je izvje{taj"objektivan" i obe}ao dalje napore u sprovo|enju reformi. "Izvje{taj pokazujeda smo ozbiljno pristupili ovim problemima. Mnoge od predlo`enih mjera suve} u procesu pripreme i uskoro }emo mo}i da poka`emo zna~ajnije rezu-ltate", dodao je on.

Bugarska ministarka za Evropu, Gergana Grancharova je pozdravila odlukuKomisije da ne aktivira kaznene klauzule protiv Bugarske i izjavila da je jedi-ni put naprijed kroz "rad, partnerstvo i povjerenje".

UUVVIIJJEEKK SSEE MMOORRAA RRAADDIITTII NNAA SSEEBBII

EEvvrrooppsskkaa kkoommiissiijjaa jjee nnaaggllaassiillaa ddaa uupprrkkooss ~~llaannssttvvuu ddvviijjee ddrr`̀aavveemmoorraajjuu jjoo{{ mmnnooggoo ddaa rraaddee nnaa iissppuunnjjaavvaannjjuu nneeoopphhooddnniihh kkrriitteerriijjuummaaiillii }}ee uu ssuupprroottnnoomm EEKK bbiittii pprriimmoorraannaa ddaa iisskkoorriissttii ppoosseebbnnee kkllaauuzzuulleeUUggoovvoorraa oo pprriissttuuppaannjjuu kkoojjee nnaallaa`̀uu ddaa EEKK mmoo`̀ee,, kkaaoo kkrraajjnnuu iinnssttaann-ccuu,, ooddbbiittii ddaa pprriizznnaa ooddrree||eennee ssuuddsskkee pprreessuuddee iillii uukkiinnuuttii ffoonnddoovveeppoommoo}}ii ~~llaanniiccaammaa

Bukure{t

22Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Upo zna jmo Ev r op sku un i j u

Uinstitucijama Evropske unije (EU) i umedijima koji se bave poslovima EU

~esto se koriste tzv. "euro`argon" - rije~i iizrazi koje samo oni razumiju. Euro`argonnerijetko mo`e biti vrlo zbunjuju}i za {irujavnost, pa je to i razlog da ga pribli`imoonima koji jo{ nijesu ovladali njime.

Enhanced co-ooperation / Unaprije|enasaradnja: Odnosi se na malu grupu zemalja(najmanje osam) koje su sposobne i voljnestupiti u unaprije|eni oblik me|usobnesaradnje, ~ak kada ostale zemlje ~lanice nemogu ili ne `ele da u~estvuju u takvojsaradnji. One zemlje koje nijesu uklju~ene uunaprije|enu saradnju, ipak, moraju imatimogu}nost da joj se priklju~e kad po`ele.

Enlargement / Pro{irenje: U 1950-imgodinama EU je osnovalo {est dr`ava ~lani-ca. Danas okuplja 27 dr`ava. Pove}anjebroja dr`ava ~lanica poznato je kao"enlargement" ili pro{irenje, a doga|alo se unekoliko navrata: 1950. - Belgija, Francuska,Njema~ka, Italija, Luksemburg, Holandija;1973. - Danska, Irska, Ujedinjeno Kra-ljevstvo; 1981. - Gr~ka; o 1986. Portugal,[panija; 1995. - Austrija, Finska, [vedska;2004. - Kipar, ^e{ka, Estonija, Ma|arska,Letonija, Latvija, Malta, Poljska, Slova~ka iSlovenija; 2007. Rumunija i Bugarska.

ERASMUS / ERASMUS: Ni tu se, upravom smislu, ne radi o euro`argonu.Erasmus, nazvan po velikom renesansnomnau~niku, predstavlja obrazovni programosnovan 1987, koji se finansira iz Bud`etaEU. Do 2007. dva miliona studenata imaloje prilike da studira u stranoj zemlji zahvalju-ju}i Erasmusu. U 2004. pokrenut je noviprogram, Erasmus Mundus, koji je predvidiogodi{nji bud`et od 40 miliona eura za post-diplomske programe u kojima u~estvuju bartri univerziteta iz bar tri razli~ite evropskezemlje. Stipendije za poha|anje Erasmus

Mundus postdiplomskog programa predvi-|ene su za studente svih zemalja.

Eurobarometer / Eurobarometar: ServisKomisije, osnovan 1973, kojem je zadatakda mjeri i analizira trendove javnog mnjenjau svim zemljama ~lanicama i zemljama kan-didatkinjama. Uzimaju}i u obzir da jemi{ljenje javnosti va`no u postupku do-no{enja novog zakonodavstva, ali i pri do-no{enju odluka u Komisiji, kao i pri ocjen-jivanju njenog rada, Eurobarometar se slu`imetodama ispitivanja koje uklju~uju ankete,tzv. fokus-grupe, itd. Istra`ivanja Euro-barometra objavljuju se svake godine u vi{eod 100 izvje{taja.

Eurocrat / Eurokrat: Pojam "eurokrati",izveden iz pojma "birokrati" ozna~ava hiljadegra|ana Unije koji su zapo{ljeni u instituci-jama EU (Parlamentu, Savjetu, Komisiji...).

Euroland / Euroland: Neslu`beni nazivza ono {to se ponekad naziva i euro-podru~jem, "the euro area" ili "the eurozone". Europodru~je ~ine zemlje ~lanice EUkoje su uvele euro kao slu`benu valutu usvoje ekonomije. Do sada su se u europo-dru~je uklju~ile Austrija, Belgija, Finska,Francuska, Gr~ka, Irska, Italija, Luksemburg,Holandija, Njema~ka, Portugal, Slovenija i[panija.

European Communities / Evropskezajednice: [est evropskih zemalja odlu~iloje u 1950-ima da udru`i svoje ekonomskeresurse i osnuje sistem zajedni~kog dono-{enja odluka u ekonomskim pitanjima. Kakobi to u~inile, osnovale su tri organizacije:the European Coal and Steel Community(ECSC) ili Evropsku zajednicu za ugalj i~elik, the European Atomic EnergyCommunity (Euratom) ili Evropsku zajednicuza atomsku energiju (Euratom) i theEuropean Economic Community (EEC) iliEvropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). Te trizajednice, poznate pod zajedni~kimnazivom "Evropske zajednice", ~ine osnovuonoga {to je danas Evropska unija. EEZ jevrlo brzo postala najva`nijim dijelomZajednica i poslije nekog vremenapreimenovana je jednostavno u "Evropskazajednica" ili "the European Community"(EC). Odluke EZ-a donose se primjenommetode Zajednice koja podrazumijevasaradnju me|u institucijama EU. Ta metodaodlu~ivanja primjenjuje se u svim podru-~jima, osim u onim u kojima se odlu~ujeme|uvladinim ugovorima.

V O D I ^ Z A R A Z U M I J E V A N J E P O J M O V A I K O V A N I C AK O J I M A N A J ^ E [ ] E B A R A T A J U S A M O O N I K O J I S EP R O F E S I O N A L N O B A V E I N T E G R A C I J O M U E U

NEVLADINE ORGANIZACIJE U EVROPSKOJ UNIJI

SSSSOOOOLLLLIIIIDDDDAAAARRRRSolidar je evropska koalicija NVO-a koje

se kroz humanitarni rad, lobiranje zaunaprije|enje socijalnih politika i socijalnihservisa, kao i afirmaciju paradigmedo`ivotnog u~enja zala`u za puno ostva-renje dru{tvene i ekonomske ravnopravnos-ti evropskih dru{tava.

Mre`u ~ine 42 ~lanice koje u saradnjisa radni~kim pokretima, sindikatima idrugim NVO-ima bliske usmjerenostidjeluju {irom Evrope, a u skorije vrijeme{ire svoju djelatnost i na me|unarodni nivo.

Putem seminara, konferencija i lobi-ranja na institucije koje donose va`neodluke iz oblasti socijalne politike Solidarnastoji da uve}a svijest o postojanju jaza usocijalnom i ekonomskom statusu gra|anaevropskih dru{tava i uti~e na njegovosmanjivanje.

Va`an segmenat aktivnosti Solidar-aostvaruje se kroz projekat ,,SOS Europe".Naziv projekta je skra}enica od Support forSocial Europe {to bi u prevodu zna~ilo"Podr{ka socijalnoj Evropi". Cilj projekta jedoprinos ostvarivanju mogu}nosti za ravno-pravan pristup zapo{ljavanju, kvalitetnojsocijalnoj za{titi i adekvatnim i dostupnimsocijalnim servisima za sve ~lanove evro-pskih dru{tava. Poseban naglasak djelovanjaSolidar-a je na uklju~ivanje marginalizo-vanih dru{tvenih grupa u dru{tvene tokovea posebno u sistem obrazovanja kao ija~anje uloge i uklju~enosti civilnog dru{tvau proces dono{enja odluka na svim nivoimadru{tva.

U tom cilju kroz saradnju sa partne-rskim organizacijama Solidar daje inpute zaizradu socijalnih agendi EU institucija u viduraznih izvje{taja i informacija o socio-ekonomskim parametrima evropskih dru{tavaali i prijedlozima da se oni pobolj{aju.

Dio ~lanica Solidar mre`e lobiranjemu EU institucijama radi i na pitanjumigranata i nihove integracije u dru{tvaevropskih dr`ava sa posebnim akcentom namigrante radnike i nihova prava.

Od 2006. Solidar radi i na poljudo`ivotnog u~enja i obrazovanja odraslih.

Na me|unarodnom nivou Solidar jeaktivan kao inicijator i koordinator huma-nitarnih akcija za zemlje kao {to su Irak, [riLanka, Palestina kao i zemlje Balkana.

Vi{e informacija o organizaciji mo`etena}i na sajtu: www.solidar.com

Priredio: Petar \UKANOVI]

EEuurroo`̀aarrggoonn

23Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . Ak t i vno s t i NVO-aa

Stvaranje uslova za odgovorno rukovo|enje javnim fondovimaKoalicija NVO "Saradnjom do cilja"

je 11. 02.2008. organizovala kon-ferenciju na temu "Unaprije|enjefinansiranja NVO iz javnih fondova",na kojoj su u~estvovali predstavniciNVO sektora i Vlade Crne Gore.

Cilj Konferencije je bio da se krozzajedni~ku diskusiju predstavnika NVOsektora i Vlade poku{aju prona}iobostrano prihvatljiva rje{enja koja }edoprinijeti stvaranju efikasnog sistema

finansiranja nevladinih organizacija izsredstava javnih fondova zasnovanogna jasnim principima i kriterijumima uzpo{tovanje nezavisnosti sektora iobezbije|enje adekvatne odgovornostisvih strana za novac iz ovih fondova.U tom smislu su predstavljeni prijedlozidopuna i izmjena postoje}e Uredbe okriterijumima za utvr|ivanje korisnika ina~inu raspodjele dijela prihoda odigara na sre}u.

Uvodna izlaganja na konferencijisu imali: Goran \urovi}, predsjednikUO Koalicije Saradnjom do cilja,Daliborka Uljarevi}, koordinatorkaRadne grupe III - struktura finasiranjaNVO iz javnih fondova, Fadil Mu~i},~lan Radne grupe III - strukturafinasiranja NVO iz javnih fondova iDragan Drobnjak, predsjednik Ko-misije za raspodjelu dijela prihoda odigara na sre}u.

NNNNoooovvvveeeeggggeeeennnneeeerrrraaaacccciiii jjjjeeee

[[[[kkkkoooolllleeeeddddeeeemmmmooookkkkrrrraaaatttt iiii jjjjeeee

Ufebruaru je sa radom po~elaXI generacija {kola demo-

kratije, koju Centar za gra|anskoobrazovanje organizuje uz po-dr{ku Friedrich Ebert Stiftung.Novih 30 polaznika i polaznica }eu narednih ~etiri mjeseca imatipriliku da kroz {kolu demokratije,koju ~ini 5 modula, pro{ire zna-nja iz ove oblasti. U {koli seizu~avaju teorijska znanja, kom-parativna praksa i sama vje{tina iumije}e primjene demokratskihna~ela u svakodnevnom `ivotu, aposebno politi~koj sferi. Voditelj{kole je prof. dr RadovanRadonji}, a uz njega sa polaznici-ma }e raditi ugledni doma}i istrani predava~i. Do sada je {koluuspje{no zavr{ilo 234 gra|ana/gra|anki Crne Gore, uglavnomaktivista nevladinih organizacija,politi~kih partija, novinara, slu-`benika lokalne samouprave irepubli~kih ministarstava, stude-nata i drugih koji su pokazaliinteresovanje da svoje djelovanjeve`u za javnu scenu i daju li~nidoprinos razvoju demokratije uCrnoj Gori.

Centar za gra|ansko obrazovanje, Centar za razvoj nevladinih organizacija iEvropski pokret u Crnoj Gori uz podr{ku Fondacije Institut za otvoreno

dru{tvo - Predstavni{tvo Crna Gora, raspisuju

OGLAS- za polaznike VII generacije -

[[KKOOLLEE EEVVRROOPPSSKKIIHH IINNTTEEGGRRAACCIIJJAA[kolu evropskih integracija ~ine 7 modula u ukupnom trajanju od ~etiri

mjeseca, i obuhvata {iroki spektar teorijskih i prakti~nih saznanja iz oblasti evro-pskih integracija.

Nastava se izvodi dva puta nedjeljno, u trajanju od dva sata (uz mogu}nostdodatnih predavanja), kao i kroz stru~ne seminare.

Ugledni predava~i i stru~njaci iz zemlje i inostranstva, pripadnici diplo-matskog kora u na{oj zemlji i ostali gosti upozna}e polaznike sa istorijatom, razvo-jem i funkcionisanjem evropskih integrativnih procesa, savremenim polo`ajemevropskih institucija, njihovim uticajem na na{e dru{tvo i perspektivama saradnjeu ovoj oblasti.

Pravo u~e{}a imaju kandidati ~iji su prioritet sticanje novih znanja upomenutim oblastima i doprinos afirmaciji ideja, zna~enja i standarda evropskihintegracija u Crnoj Gori. Kandidati su dobrodo{li bez obzira na godine, pol,nacionalnost, vjeru ili uvjerenja, uz naznaku da prednost imaju svi oni kojipokazuju visok stepen dru{tvenog aktivizma u vladinom, nevladinom, partijskom,sindikalnom, privrednom, nau~nom i kulturnom okviru.

Tro{kove {kolovanja pokrivaju FOSI, CGO, EPuCG i CRNVO, uz obavezupolaznika da pohadjaju najmanje 80% programa.

Nakon zavr{ene {kole u~esnici dobijaju diplomu i sti~u pravo na daljeusavr{avanje.

Prijave sa kra}om biografijom slati do 15. marta 2008, na kontakt adresu:Centar za gra|ansko obrazovanje(za "[kolu evropskih integracija")

Njego{eva 36, I sprat, 81 000 PodgoricaFax: 081 / 665 112E-mmail: cgo@cg.yu

S A R A D N J O M D O C I L J A

24Ev r op sk i pu l s N o 29

f e b rua r 2 0 0 8 . P r og ram i u s av r { avan j a u EU

U O V O M B R O J U P R E P O R U ^ U J E M O :

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL SSUUMMMMEERRSSCCHHOOOOLL SSEEGGGGAAUUGGRRAAZZ,, AAUUSSTTRRIIAA Scholarship / Financial aid: partiallyavailableDate: June 28th - July 12th 2008Deadline: 21st of March 2008 Open to: students from all over theworldThis year's Summer School will takeplace from June 28th to July 12thagain at Seggau Castle (nearGraz/Austia) and will focus on thetopic "US EUROPE: Towards a multi-cultural continent".Aims and objectives:Interdisciplinary meeting and coope-ration of teachers and students,focussing on East and SEE and deal-ing with the cultural and intellectualaspects and dimensions of currentEuropean integration. Shaping profilesof future executives in different areassuch as politics, administration, econ-omy, science and religion.- Two-week Summer University for

80 students and 15 teachers. - 2 lecture series, 6 parallel seminar

modules, excursion to Graz - Discussions with guests from the

area of culture and politics

- Accreditation via ECTS - credits (2ECTS for participation & final exam;4 additional ECTS for seminarpaper)

The International Summer SchoolSeggau is funded through grants givenby sponsors and donators from allover Europe. For that reason it is pos-sible to reduce the tuition fee for stu-dents to the amount of Euro 360.-(reduced fee Euro 180.-). This tuitionfee includes the Summer School pro-gramme, meals, housing and a print-ed report. Travel arrangements haveto be made and paid for individually.Accreditation: As the Summer School is based onthe ECTS system, the recognition as aregular part of participants' studies attheir home universities should befacilitated. In order to obtain a certifi-cate, students must actively participatein one seminar module and all lec-tures (recommendation: 2 ECTS). It isalso possible for students to write ascholarly seminar paper (recommen-dation: 4 ECTS). This paper will beevaluated by the academic coordina-tors to ensure an appropriate level.The deadline for applications is the21/03/2008 (date of receiving!)!

Applications have to be send via nor-mal mail (snail mail) - applications viaemail will NOT be accepted.

IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL SSUUMMMMEERRBBAALLKKAANN CCAASSEE CCHHAALLLLEENNGGEE22000088VVIIEENNNNAA,, AAUUSSTTRRIIAA Scholarship / Financial aid: FullDate: mid of April till mid of MayDeadline: March 31st, 2008Open to: exceptional studentsWUS Austria invites exceptional stu-dents from Albania, Austria, B&H,Bulgaria, Croatia, FYR Macedonia,Kosovo UNMIK, Moldova, Monte-negro, Romania, Serbia and Slovenia,who study law, economics, politicalsciences, international relations, infor-mation technologies or related disci-plines to take part in the BCC 2008.On an international level the BCCInternational Case Study Competitionwill be held between 6th of July and11th of July 2008, Sub-Competitionswill be held in the respective cou-ntries/region between mid of Apriland mid of May 2008.The around 140 winners out of all theSub-Competitions will compete in thecompetition in Vienna. Prerequisitefor participants to compete in theSub-Competitions is a successfuladmission via an online process, fo-llowing established criteria. Please findfurther details for the applicationsunder www.bcchallenge.org Applications are to be submittedonline until 31/03/2008.Contact:WUS AustriaHeinrichstr. 398010 Graz

EIC Bilten - Evropski puls je elektronski ~asopis koji izlazi u sklopu EIC programa, a uz podr{ku fondacije Friedrich Ebert.Izdava~ je Centar za gra|ansko obrazovanje.

EIC Bilten - Evropski puls je zaveden u evidenciji medija Ministarstva kulture i medija pod rednim brojem 578. Urednik: Ne|eljko Rudovi}; Ure|iva~ki kolegijum: mr Vera [}epanovi}, Daliborka Uljarevi}, mr Dragan Stojovi}, mr Vladimir Vu~ini}Tehni~ki urednik: Bla`o Crvenica; Lektura: Milena Milunovi}; Lektura engleske verzije: Maja Mugo{a; Prevod: mr Vera [}epanovi}

Njego{eva 36 / I Tel / fax: 081 / 665 - 112, 665 - 327 E-mmail: eicbilten@cg.yuEIC Bilten - Evropski puls mo`ete preuzeti na www.cgo.cg.yu