1. Expert Choice

Softver Expert Choice služi za rešavanje polustruktuiranih i nestruktuiranih problema odlučivanja. Zasnovan je na AHP metodi, a u njegovom razvoju učestvuje i Tomas Saaty, poznati autor metode AHP. Osnovu metode AHP (a samim tim i softvera Expert Choice) predstavlja način na koji se dolazi do tabele odlučivanja (TO). Ideja je da ocenu važnosti kriterijuma i potkriterijuma, kao i ocene važnosti alternativa u odnosu na kriterijume vrši donosilac odluke (DO). Time se omoguduje da metoda bolje obuhvati sve subjektivne poglede i ciljeve koje DO koristi pri odlučivanju. Da bi ocenjivanje bilo lakše, ono se vrši upoređivanjem u parovima (pairwise comparison). AHP omogudava da se sve preferencije DO vrše upoređivanjem u parovima uz pomod tzv. Satijeve skale od devet tačaka. Kada se izvrši ocena svih parova kriterijuma kao i svih parova alternativa u odnosu na svaki od kriterijuma, tada softver agregira za važnosti alternativa u odnosu na globalni cilj. Time se dolazi do ranga alternativa, što može direktno biti iskorišdeno za donošenje odluka. Kao poslednji korak vrši se i analiza osetljivosti, gde se uz grafičku pomod softvera utvrđuje osetljivost (tj. stabilnost) rešenja. Ukoliko za „male“ promene u oceni važnosti kriterijuma dolazi do promene ranga alternativa, tada se kaže da je dobijeno rešenje nestabilno, tj. osetljivo na takve promene. Iskusni DO pažljivo analiziraju stabilnost rešenja, jer shvataju da je to možda i najbitnija faza u celokupnom procesu donošenja odluka. Celi postupak korišdenja softvera se može definisati kros sledede korake:

1. definisanje cilja, 2. definisanje kriterijuma i potkriterijuma (tzv. strukturiranje problema), 3. definisanje (generisanje )alternativa, 4. upoređivanje kriterijuma u odnosu na cilj (određivanje uticaja kriterijuma na cilj), 5. upoređivanje alternativa u odnosu na kriterijume (određivanje relativnog uticaja svake alternative po

određenom kriterijumu), 6. sinteza alternativa u odnosu na cilj (agregacija rešenja) i 7. analiza osetljivosti.

U nastavku sledi primer korišdenja softvera Expert Choice.

Rad u softveru EC

Nakon pokretanja programa Expert Choice 2000 (EC), pred nama se nalazi početni ekran aplikacije. (Slika 1)

Slika 1. Početni izgled ekrana u softveru EC

Nakon što smo otvorili aplikaciju, sledede što treba da uradimo je da pod opcijom New u okviru menija File kreiramo novi projekat ili klikom na odgovarajudu ikonicu na toolboxu. Pri samom otvaranju i kreiranju novog projekta, neophodno je da navedemo ime i lokaciju datoteke u kojoj de EC da čuva podakte vezane za naš rad. Nakon što smo to uradili, EC de nas pitati za naziv globalnog cilja našeg projekta (Slika 2)

Slika 2. Definisanje cilja EC projekta

Nakon unosa naziva cilja, kliknemo na dugme OK i EC de u okviru labele GOAL postaviti naziv globalnog cilja. Ova faza je na prvi pogled nebitna, i za vedinu DO rutinska. Ipak, od shvatanja prirode cilja i opisa problema zavise i sve ostale faze nalaženja najprihvatljivijeg rešenja u EC. DO ima mogudnost da u donjem desnu uglu ekrana softvera ES dokumentuje (opiše) svoj cilj, kako bi ga stalno „opominjao“ šta želi da uradi.

Slika 3. Generisanje alternativa

Nakon definisanja cilja, možemo ili da strukturiramo problem ili da unesemo alternative koje mogu da ostvare cilj (reše problem). Na Slici 3. unosimo alternative tako što kliknemo na odgovarajude dugme na formi, a zatim u okviru polja novog prozora koji de se pojaviti, unosimoi i naziv same alternative.

Slika 4. Prozor za definisanje naziva alternative

Postupak ponavljamo dok ne unesemo sve alternative za ostvarivanje našeg cilja. Nakon unosa svih mogudih alternativa našeg projekta, pristupidemo unošenju i definisanju kriterijuma pomodu kojih de se te alternative ocenjivati. Desnim klikom miša na naš globalni cilj i izborom opcije „Insert Child of Current Node“ dolazimo do definisanja i samih kriterijuma. Posle unosa jednog, automatski nam se nudi i mogudnost unosa slededeg kriterijuma.

Slika 5. Strukturiranje problema

Nakon unetog poslednjeg kriterijuma, pristupamo medjusobnoj oceni kriterijuma projekta. Možemo izabrati jedan od mogudih načina ocena kriterijuma, odnosno njihovih težinskih koeficijenata u odnosu na opšti cilj.

Slika 6. Mogudi načini za upoređivanje u parovima

U okviru opcije „3:1“ nudi nam se mogudnost direktnog upoređivanja dva kriterijuma uz pomod Satijeve skale. Kod opcije „ABC“ poredjenje kriterijuma se vrši uz pomod tekstualnih opisa nivoa važnosti jednog u odnosu drugi kriterijum, dok se kod trede opcije poredjenje olakšava korišdenjem pie-charta (grafički način). Ovi načina upoređivanja alternativa odgovaraju različitim načinima izražavanja preferencija DO. Dok postoje DO koji se snalaze sa brojevima, drugi DO se bolje snalaze ili sa rečima ili slikovito. Ukoliko izabremo, recimo, tredu opciju, direktnim povlačenjem odgovarajudim pripadajudih linija vršimo ocenu jednog kriterijuma u odnosu na drugi. Kod sve tri opcije, nudi nam se mogudnost uvida u matricu težinskih koeficijenata, kao i mogudnost direktnog unosa samih koeficijenata.

Slika 7. Upoređivanje kriterijuma grafičkim putem (pie chart)

Povratkom na definiciju projekta, uz svaku alternativu se nalaze i njeni izračunati težinski koeficijenti. Na isti način kao što su određeni značaji kriterijuma na cilj, određuje se i uticaj alternativa za svaki od kriterijuma. Prvo se pozicioniramo na određeni kriterijum, a onda sa jednom od tri opcije („3:1“, „ABC“, pie-chart) rangiramo unete alternative.

Slika 8. Načini za upoređivanje alternativa po određenom kriterijumu

Pri ocenjivanju alternativa, kao i pri ocenjivanju kriterijuma, potrebno je da vodimo računa o indeksu inkonzistentnosti. Ovaj indeks bi trebalo da bude manji ili jednak od 0,1 ako je DO poštovao zakone tranzitivnosti

pri samom ocenjivanju (a>b b>c a>c), tj. ako je bio konzistentan. Vrednost samog indeksa EC sam automatski računa pri unosu ocena alternativa i njegova vrednost se nalazi u donjem levom došku matrice.

Slika 9. Indeks nekonzistentnosti

Kada se nakon ocenjivanja vratimo na početni izgled ekrana EC, pozicioniranjem na kriterijum, pored svake alternative možemo videti njihove težinske koeficijente (značaje) u odnosu na sam kriterijum. Ukoliko možemo direktno porediti vrednosti alternativa prema odredjenom kriterijumu, kao što je to u slučaju CENE, te odgovarajude pondere možemo direktno uneti birajudi opciju Direct menija Assessment.

Slika 10. Direktan način unošenja vrednosti alternativa u slučaju kada DO ima linearne preferencije prema

vrednostima alternativa

U polje VALUE unosimo vrednosti alternativa, dok u polju PRIORITY program računa vrednost pondera. Neophodno je napomenuti ukoliko se radi o kriterijumu minimizacije kao što je naš slučaj sa CENOM, potrebno je uneti recipročne vrednosti, jer EC kriterijume posmatra kao kriterijume maksimizacije.

Slika 11. Ekran za direktno unošenje vrednosti alternativa po određenom kriterijumu

Nakon što smo izvršili evaluaciju svih alternativa u odnosu na sve kriterijume, birajudi opciju With Respect to Goal menija Synthesize, dobidemo graf očekivanih vrednosti alternativa u odnosu na globalni cilj. Ukoliko kliknemo na dugme Sort by Priority, program de sortirati alternative u opadajudem redosledu očekivanih vrednosti.

Slika 12. Sinteza cilja

Sada možemo pristupiti analizi osteljivosti. Birajudi opciju Performance menija Sensitivity-Graphs dobijamo pregled kretanja alternativa u odnosu na svaki kriterijum kao i ukupan rang alternativa, a takodje se u vidu pravouganika vidi vrednost pondera svakog kriterijuma, direktno iznad samog naziva istog.

Slika 13. Grafik osetljivosti performansi

Alternativa „Kupovina akcija preduzeda“ u odnosu na kriterijum CENA ima najvedu vrednost, što nas dovodi do zaključka da ukoliko se poveda vrednost tog kriterijumu, možemo očekivati i promene u konačnom rangu alternativa. Kao što se vidi sa slededeg grafa, dovoljna je promena vrednosti kriterijuma za nešto manje od 0.1 da bi došlo do promene alternativa u konačnom rangu.

Slika 14. Izmenjeni grafik osetljivosti performansi

Birajudi opciju Gradient menija Sensitivity-Graphs možemo preciznije da analiziramo uticaj svakog krterijuma pojedinačno na konačno rešenje. Crvena vertikalna linija označava ocenu koju je DO izrazio prema određenoj alternativi po određenom kriterijumu. Dati su i grafici koji pokazuju kako se menja redosled alternativa u rešenju ukoliko se menja vrednost konkretnog kriterijuma. Plava isprekidana linija označava promenu vrednosti kriterijuma u kom dolazi do menjanja redosleda alternativa. Kao i kod prethonog grafika, dovoljna je promena manja od 0.1 vrednosti kriterijuma, da bi došlo do promene ranga alternativa. Ako se za malu promenu važnosti kriterijuma menja i konačna odluka, kažemo da je rešenje osetljivo na promenu ocene. U takvim slučajevima (u našem primeru, osetljivost na cenu) ne možemo sa sigurnošdu tvrditi da je rešenje jedinstveno, ved razmatramo i druge alternative kao približno jednako dobre (u primeru konstatujemo da je Kupovina akcija približno jednako dobra kao i prvoplasirana Proizvodnja i obrada malina)

Slika 15. Grafik gradijentne analize

Birajudi opciju Head to head menija Sensitivity-Graphs dolazimo do direktnog poredjenja izmedju dve alternative u odnosu na sve unete kriterijume, kao i na osnovni cilj projekta. Koliko je koja alternativa bolja od druge direktno isčitavamo sa grafika, gledajudi odnosne bar-linije.

Slika 16. Direktno upoređivanje dve alternative

Ovaj grafik je izuzetno koristan jer omogučava da se otkrije da li eventualno neka alternativa dominira u odnosu na drugu. Ako to jeste slučaj, mogude je izvršiti redukciju problema odlučivanja. Prikazane su neke osnovne opcije rada u softveru EC. Želimo da napomenemo da je EC izuzetan alat uza donošenje poslovnih odluka, uz konstataciju da je potrebno znanje za rukovanje istim. EC ima mnogobrojne opcije (strukturiranje kriterijuma odlučivanja u dubinu, grupno odlučivanje itd) Ukoliko želimo preciznije strukturirati problem, odnosno dodati podkriterijume postojedim, to jednostavno možemo uraditi birajudi opciju Insert Child of Current Node iz padajudeg menija koji se pojavi kada drugim dugmetom miša kliknemo na željeni kriterijum. Na isti način unosimo podkriterijume, kao što smo to uradili kada smo unosili kriterijume najvišeg nivoa u odnosu na globalni cilj. Nakon unosa podkriterijuma, potrebno je da se pozicioniramo na nadkriterijum i jednom od tri načina evaluacije, poredimo značajnost podkriterijuma u odnosu na njihov nadkriterijum. Kada smo to završili, možemo pristupiti poredjenju alternativa u odnosu na

podkriterijume ili preko tri dobro poznate metode ili direktnim unosom vrednosti uz pomod opcije Direct menija Assessment. Ovo itekako usložnjava analizu, ali nas može dovesti do boljih rezultata.

Slika 17. Uvođenje podkriterijuma

Pitanja za studente:

1. Objasnite proces rešavanja problema u softveru EC. 2. Koje su prednosti i nedostaci rada u softveru EC. 3. Objasnite kako se dobijaju ponderi u softveru EC. 4. Objasnite kako se normalizuju kolone tabele odlučivanja u EC. 5. Kako se ocenjuju vrednosti alternativa po određenom kriterijumu u EC? 6. Objasnite analizu osetljivosti. 7. Objasnite indeks nekonzistentnosti. 8. Objasnite pojam pairwise comparison i mogudnosti softvera u tom pogledu? 9. Navedite karakteristične probleme u kojima bi upotreba softvera EC imala smisla? 10. Objasnite grafike za analizu osetljivosti.