E–poslovanjeKreiranje web stranica za izvoznike

E–poslovanje nije bauk

Newsletter– Vaš virtuelni prodavac

E–poslovanjeKreiranje web stranica za izvoznike

E–poslovanje nije bauk

Newsletter– Vaš virtuelni prodavac

SIEPA AKTUELNOSTI KOŠER STANDARD POSLOVNI OBIČAJI U JAPANUMARKETING MIX FINANSIJE SAJMOVI GRAĐEVINE INTERNET

Sa SIEPA-om na vodeće svetske sajmoveu 2009. godini

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

CPM Moscow, Moskva

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MostBuild, Moskva

MOW, Badsalcuflen

Fancy Food Show, Njujork

World Food, Moskva

ANUGA, Keln

Gitex Technology, Dubai

Za izvozni uspeh potrebno je imati viziju, ali i veliku snagu i upornost da istrajete među jakom konkurencijom. Najboljim izvoznicima koji uspešno promovišu nove vrednosti naše ekonomije u svetu SIEPA peti put odaje priznanje dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:

Pravo učešća imaju sva izvozna preduzeća sa centrom poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije. Prijava je dostupna na internet adresi www.siepa.gov.rs.

Rok za podnošenje prijava je 1. decembar 2008. godine. Prijave dospele nakon ovog datuma ne mogu biti uzete u razmatranje.

Prijave slati na adresu:SIEPANagrada IZVOZNIK GODINE 08Vlajkovićeva 3/5 11000 Beograd

Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije

Milica Zatezalomilica.zatezalo@siepa.sr.gov.yu • 011/3398 772Ines Novoselines.novosel@siepa.sr.gov.yu • 011/3398 774

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) raspisuje Konkurs za dodelu nagrade

IZVOZNIK GODINE 08

 NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD

 OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA NAJBOLJI IZVOZNIK

u kategoriji malih i srednjih preduzeća

IzdavačAgencija za strana ulaganja i promociju izvozaRepublike Srbije

Vlajkovićeva 3/V11000 Beograd, Srbijatel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398 774fax: (011) 3398 814e-mail: office@siepa.gov.rswww.siepa.gov.rs

UrednikMilica Zatezalomilica.zatezalo@siepa.gov.rsPomoćnik urednikaMiloš Ćurčinmilos.curcin@siepa.gov.rs

SaradniciInes NovoselDragan PejčićJelena RadoičićGoran RadosavljevićMaja VukovićMarko Fernandez

Spoljni saradniciJasmin Musić

Tehnički urednik & dizajnSaša ĐorđevićPriprema za štampuVladimir VuksanLektura i korekturaKatarina Vasić

KoriceSaša Đorđević

ŠtampaStandard 2, Beograd

Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.

Uvodne redove ovog broja započećemo sa koristima koje preduzeće može imati od e–poslovanja. Definicije su brojne, ali u osnovi se sve svode na novi odnos prodavca i kupca, ostvaren u virtuelnom prostoru, kojim se značajno poboljšava protok informacija, smanjuje vreme za obavljanje transakcija, a samim tim i ukupni troškovi poslovanja. Da li je ovo dovoljno da vas ubedimo da počnete sa prodajom svojih roba i usluga preko interneta?

I pored brojnih prednosti nismo uvek svesni koristi koje preduzeću može da donese e–poslovanje. Činjenica je da ono predstavlja dodatni kanal distribudije koji veoma uspešno može da se iskoristi za bolju promociju firme i prodaju proizvoda na stranom tržištu. O direktnim koristima da i ne govorimo. I pored toga, kao i kod ostalih oblika promocije i unapređenja poslovanja, postoje firme koje su svesne novih tokova i idu u korak sa vremenom i one koje to nisu. Ovi prvi su u prednosti i imaju velike šanse da unaprede svoje poslovanje u inostranstvu.

Ali šta je sa firmama koje i dalje ne razmišljaju o poslovanju preko interneta? Teško je proceniti koliki je njihov broj, ali smo odgovor na ovo pitanje potražili kod osnivača jedne od prvih e–prodavnica kod nas E–dućana. Prema njihovim tvrdnjama, po broju „e–igrača“ i dalje smo daleko u odnosu na svetsku tržišnu utakmicu.

Svrha ovog broja je da ukažemo na značaj interneta i e–poslovanja i predstavimo koristi koje preduzeća mogu imati od prodaje roba i usluga onlajn, ostvarujući pri tom dodatnu vrednost. Na kraju, cilj nam je da pokažemo da e–poslovanje nije bauk i da vam umnogome može pomoći da poboljšate svoj imidž i lakše dođete do kupaca na stranim tržištima.

Milica Zatezalo

REČ UREDNIKA

B I L I N G U A L E D I T I O N S V A K O G 1 0 . U M E S E C U

M A G A Z I N

Pretplata na magazin

Godišnja pretplata* 50 evraPlugodišnja pretplata* 30 evraZa instrukcije o uplatama iz inostranstva, kontaktirati redakciju*u cenu nije uračunat PDV od 8%www.pro�tmagazin.com

CAPITAL MEDIA d.o.o.Kneza Mihaila 7, BeogradPROFIT magazin (redakcija),Jelene Ćetković 1, BeogradTel: +381 11 322 0000; 322 6560Fax: +381 11 322 0534pretplata@pro�tmagazin.como�ce@pro�tmagazin.com

EDUKATIVNI MAGAZIN IZ OBLASTI SAVREMENOG POSLOVANJA

UVEĆAJTE PROFIT UZ

U OVOM BROJU

EXPORTERBroj 11,Oktobar 2008.

E–poslovanje ne podrzumeva napuštanje tradicionalnih kanala prodaje. Naprotiv, to je nov pristup klijentu koji uključuje i činjenicu da su globalizacija i razvoj novih tehnologija uticali na promene njegovih očekivanja, želja i potreba.

strana 10

4

6

8

10

18

19

21

22

24

24

26

27

VestiUspesi domaće privrede i noviteti u poslovanju

SIEPA AktivnostiSiepa modni projekatGrađevinske firme u MoskviFensi nastup na sajmu u NjujorkuDodeljena sredstva izvoznicima

IntervjuE–poslovanje nije baukAleksandar Birovljev, direktor E–dućana o on–line prodaji kod nas

Tema broja: E–poslovanje• Kreiranje web stranica za izvoznike

Web stranica kao prozor u svet.• 10 načina za promociju web sajta

Poboljšajte vidljivost vašeg web sajta na pretraživačima.

• Vaš virtuelni prodavacKako kreirati i održati dobar kompanijski bilten?

FinansijeTreba li jak dinar da nas raduje?Istražujemo da li je bojazan izvoznika od promena kursa zaista opravdan.

StandardiVaš put ka Košer tržištuBezbedna hrana za pripadnike jevrejske vere.

InternetE–prodavnicePortali za kupovinu i prodaju preko Interneta.

Kako poslovati sa...?Japan (2)Poslovni običaji.

Top 10

Marketing miksProdavac kao prijatelj, savetnik i učitelj Otkivamo Vam novi model prodaje zasnovan na dobrim ličnim odnosima sa kupcima.

IstraživanjePIP u brojkamaVeliko interesovanje domaćih preduzeća za bespovratna sredstva.

Sajmovi građevine 2008/09

4

CEFTA- suficit od 1,3 milijarde euraSrbija je u prvih osam meseci ove godine ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 1,29 milijardi dinara, što predstavlja porast od 40,7% u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Takav rezultat uglavnom je posledica izvoza gvožđa, čelika i poljoprivrednih proizvoda. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA od januara do avgusta iznosio je 2,56 milijardi dolara, a uvoz 1,27 milijardi dolara. Zemlje CEFTA su BiH, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Moldavija i Hrvatska.

Foodland ima najbolji sok na svetuKompanija „Foodland“ iz Beograda dobila je nagradu za najbolji sok na svetu u 2008. godini, saopštila je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Nagrađen je organski sok od šumske jagode „tera organika“, a nagrada je dodeljena na najvećoj svetskoj konferenciji sokova „World juice innovation“ u Barseloni, na kojoj je bilo 300 učesnika iz 41 zemlje.

Generalni direktor kompanije „Foodland“ Vaso Lekić rekao je da ta kompanija očekuje podršku Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva za Nacionalni investicioni plan u širenju proizvodnje, jer je u planu gradnja

nove fabrike. „U planu je gradnja nove fabrike kapaciteta pet hiljada tona u opštini Brus, ali imamo veliki problem sa infrastrukturom, i tu očekujemo podršku države“, objasnio je Lekić.

Od izvoza maline 150 miliona dolaraDržavni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Milan Petrović izjavio je da je Srbija na izvozu voća u 2007. zaradila 1,7 milijardi dolara u čemu je malina učestvovala sa 150 miliona dolara. „Izvoz voća jedini je doneo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije u 2007. godini“, dodao je on. Petrović je ocenio da bez pomoći države nema napretka poljoprivrede i stvaranja modernih farmera koji će u narednih šest godina moći da budu konkurentni farmerima iz zemalja Evropske unije.

Državni sekretar je dodao da u Srbiji trenutno ima 410.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, te da je cilj da se u proizvodnji maline ostvari rod od 10 do 20 tona po hektaru, što bi obezbedilo rentabilnu proizvodnju.

„Male pojedinačne parcele su osnovna prepreka da se na svetskoj pijaci bude konkurentan sa proizvođačima iz Poljske, Mađarske, Bugarske, Rusije, SAD ili Čilea, koji su najveći takmaci srpskoj malini“, zaključio je Petrović.

Sprovođenje Strategije za povećanje izvozaStrategiju povećanja izvoza Srbije do 2011. godine sprovodiće buduće Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, izjavio je član kabineta potpredsednika Vlade Goran Radosavljević.

„Cilj Strategije je rast izvoza robe i usluga od 25 odsto prosečno godišnje do 2011. godine i dupliranje broja preduzeća koja izvoze više od deset miliona evra godišnje“, rekao je Radosavljević napominjući da izvoz još nije dovoljan, iako je prošle godine porastao za 26,1 odsto.

Radosavljević je istakao da je za uspostavljanje makroekonomske stabilnosti do 2011. potrebno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita sa 21,5 na 15,8 odsto BDP-a. „U okviru povećanja stepena finalizacije proizvoda, planirano je povećanje učešća kapitalnih i potrošnih dobara u ukupnom izvozu Srbije sa 43,2 odsto 2007. na 65 odsto 2011. godine“, zaključuje on.

U Strategiji su kao ključna navedena tržišta Evropske unije, CEFTA, Zajednice Nezavisnih Država, Bliskog i Srednjeg istoka i Severne Afrike. Strategijom su utvrđene nadležnosti i rokovi sprovođenja, a Radosavljević tvrdi da bez jače saradnje države i privrede Strategija nije održiva. Vlada Srbije je prihvatila Strategiju 22. maja.

Metalac - Izvozimo 40 odsto proizvodnjeDragoljub Vukadinović, predsednik Upravnog odbora kompanije „Metalac“ iz Gornjeg Milanovca, izjavio je Tanjugu da će to preduzeće ove godine plasirati na inostrano tržište oko 40 odsto vlastite proizvodnje u vrednosti većoj od 20 miliona evra.

On je istakao da je takav plasman na strano tržište značajan uspeh, kada se ima u vidu da „Metalac“ nije firma koje prodaje jeftinu robu, već izrađuje srednje - visoki kvalitet posuđa.

Prema rečima Vukadinovića, takav proizvodni program omogućava „Metalcu“ da bude važan partner na evropskom tržištu, da radi s najboljim grosistima, kao i najboljim firmama u

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER OKTOBAR 2008.

5

Evropi i Americi i da ostvaruje profit koji poslednjih godina nije bio manji od pet miliona evra.

Vukadinović je označio tržište Rusije kao jedno od najperspektivnijih za njegovu kompaniju, gde je izvoz „Metalca“ u poslednje vreme snažno povećan.

Kompanija „Metalac“, koja ima 1.600 zaposlenih, sada vodi pregovore o preuzimanju jedne fabrike u Rusiji sa godišnjim obrtom u vrednosti od oko 30 miliona evra - dodao je Vukadinović.

„Metalac“ sada izvozi posuđe i druge proizvode u 25 zemalja širom sveta.

Zdravlje Aktavis planira uvećanje izvozaKompanija „Zdravlje Aktavis“ je najavila da planira da u naredne dve godine poveća izvoz sa sadašnjih 16 na 75 odsto ukupne proizvodnje. Generalni direktor kompanije iz Leskovca Goran Stojiljković očekuje do kraja godine evropsku sertifikaciju standarda dobre proizvodnje (EUGPM), što bi kompaniji otvorilo vrata ka tržištima 62 zemlje.

Prema njegovim rečima, godišnji prihodi kompanije biće povećani sa 50 na 200 miliona evra, dok bi zarada na inostranim tržištima bila 150 miliona evra. Islandska kompanija „Aktavis“ koja je 2003. godine kupila „Zdravlje“ za 3,5 miliona evra, uložila je do sada 33 miliona evra.

Stojiljković kaže da je novac uložen u modernizaciju proizvodnje, dodajući da podaci o poslovanju pokazuju da je privatizacija „Zdravlja“ bila jedna od najuspešnijih privatizacija u Srbiji.

Novi Bambijevi proizvodiKoncern Bambi–Banat proširio je svoj asortiman sa dva nova ukusa: Wellness i Mini Wellness. Novi Wellness sa crnom čokoladom i crnom čokoladom i pomorandžom idealni su za dodatnu snagu i bolje raspoloženje. Ovaj visokokvalitetni keks od integralnog brašna i ovsenih pahuljica bogat je dijetetskim vlaknima i pruža dodatno uživanje jer je preliven najfinijom crnom čokoladom. Mini Wellness idealan je za konzumiranje u pokretu i u svakoj prilici. Mini Wellness dostupan je u prodavnicama sa dva ukusa: sa komadićima čokolade i sa ovsenim pahuljicama. Koncern Bambi - Banat u proteklih godinu dana postao je prava „Kuća brendova“ upotpunjujući svoj proizvodni asortiman. Integralni keks Wellness lansiran prošle godine, za samo godinu dana postao je lider u svojoj kategoriji i obogaćen je sa nekoliko novih ukusa i oblika.

Krušik akumulatori i EUROBATValjevska fabrika akumulatora Krušik primljena je u Briselu u članstvo Evropske asocijacije proizvođača baterija (EUROBAT), kao jedini predstavnik bivše SFRJ u toj Asocijaciji, koja sada ima 20 članova.

Značaj EUROBAT-a meri se podatkom da članice, među kojima je najveći francuski SAFT, kontrolišu 85 odsto evropskog tržišta baterija sa oko 4,5 milijardi evra ukupnih prihoda.

Krušik akumulatori su u grupi od četiri kompanija koje se bave proizvodnjom industrijskih baterija, a glavni cilj pristupanja EUROBAT-u je usaglašavanje standarda i zajedničko nastupanje pred organima Evropske unije (EU) i nacionalnih institucija. „Članstvo u EUROBAT-u će uticati na povećanje proizvodnje i prodaje, a samim tim i na povećanje zarada zaposlenih“, ističe direktor valjevske

fabrike Zoran Peručić. Peručić je naveo da su godinu

dana nakon privatizacije Krušik akumulatori u usponu, sa 165 miliona dinara ugovorenih poslova sa najvećim domaćim kompanijama poput EPS-a, Železnica Srbije, Vojske Srbije, te stranim kompanijama.

Krušik poseduje sertifikate za sistem kvaliteta: JUS ISO 9001, ISO 9001 i SNO 9000.

Novi izvozni poslovi fabrike šinskih vozila GOŠAFabrika šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke, prošlogodišnji dobitnik SIEPA Nagrade za izvoznika godine, planira da u sledećoj godini proizvede 750 vagona za kupca iz Evropske unije, navodi se u saopštenju kompanije.

U saopštenju nije navedeno ime kupca, ali je precizirano da je reč o jednoj od najvećih špediterskih kompanija iz Zapadne Evrope. Ugovor o izvozu tog kontigenta vagona, odnosno celokupne proizvodnje u 2009. godini, je pred potpisivanjem, dodato je u saopštenju.

Za dve godine od privatizacije, „Goša“ fabrika šinskih vozila prozivela je nešto manje do 500 teretnih vagona tipa „eanos“. Fabrika šinskih vozila „Goša“ iz Smederevske Palanke prodata je slovačkom preduzeću preduzecu „Žos-Trnava“ na aukciji u januaru 2007. godine po početnoj ceni od 140,4 miliona dinara.

VESTI IZ PRIVREDE

EXPORTER OKTOBAR 2008.

6

SIEPA AKTIVNOSTI

U organizaciji agencije SIEPA, USAID programa za povećanje konkurentnosti u Srbiji i modnog studia „Click“, u junu mesecu započet je program podrške dizajnerima iz Srbije u cilju unapređenja

njihovog znanja u oblasti prodaje i izvoza dizajniranih proizvoda na međunarodno tržište. S tim u vezi, Srbiju će posetiti Rafael Jimenez, kreativni direktor pariskog udruženja modnih staralaca IQONS.

Gospodin Jimenez će u toku svog petodnevnog boravka održati nekoliko seminara, obuka i kurseva, koji bi dizajnerima iz Srbije otvorili mogućnost da nastupe u inostranstvu i pokažu da srpska moda ide u korak sa trendovima u svetu. Predavanja koja će g. Jimanez održati baziraće se na temama od kojih u mnogome zavisi dobar nastup na tržistu mode, kao što su dizajn, odnosi sa javnošću, formiranje cena odevnih predmeta, izrada kataloga, nastup na sajmovima mode u inostranstvu i/ili stupanje u kontakt sa kupcima.

Cilj ovog zajedničkog projekta jeste promocija rada dizajnera na svetskoj modnoj sceni kao i priprema za odlazak nekoliko domaćih dizajnera na sajam „Randez–Vouz“ koji je održan u Parizu od 2. do 5. oktobra ove godine.

Na svetskom sajmu delikatesne hrane „Fancy Food“, koji je održan od 6. do 9. jula u Njujorku, na organizovanom nacionalnom štandu „Prirodna Srbija“ srpska prehrambena preduzeća ugovorila su izvoz vredan pet miliona evra. Preduzeća su posetiocima iz Amerike i sveta predstavila svoj bogat proizvodni program koji obuhvata voće, džemove, ajvar,

sokove, pečurke, rakije i konditorske proizvode.

Srbiju su predstavljala preduzeća: „Igda impeks“, „Foodland“, ITN, ML, „Jugprom“ i „Sikoberi“, „Art-Ival“, „Rembrako“, koji je predstavio napitke od kafe, vinarija „World of wine“, „Marni“, „Areks marcipan“ i „Rakija bar“ (Rakia). Prehrambene firme imale su više od 500 kontakata sa

potencijalnim kupcima iz čitavog sveta, od čega 70 ozbiljnih, koje bi vrlo brzo trebalo da rezultiraju izvozom od pet miliona dolara.

To je bilo četvrto učešće srpskih firmi na Sajmu na kojem je 2.400 učesnika izložilo više od 180.000 proizvoda iz 70 država. Nastup srpskih firmi na nacionalnom štandu ogranizovala je SIEPA. Sajam Fancy Food održava se u tri različita termina u Čikagu, San Francisku i Njujorku, a njujorška izložba je najveća i najposećenija.

SIEPA modni projekat

Fensi nastup na sajmu u Njujorku

EXPORTER OKTOBAR 2008.

7

SIEPA je i ove godine organizovala nastup domaćih preduzeća na najznačajnijem Sajmu građevine u Rusiji „Mosbuild“ od 1. do 4. aprila 2008. godine u Moskvi. Brojnim posetiocima svoje proizvode i usluge predstavili su „Amiga“ (proizvodnja javne rasvete, žičara), „Elma“ (proizvodnja radijatora), „Buck“ (rasveta i proizvodnja svetiljki), „Metalka Majur“ (proizvodnja prekidača), „RPC Pešović“ (proizvodnja slavina), „Elma TT“ (proizvodnja transformatora), „Entero“ (unutrašnje opremanje) i „HPS HIO Protection System“ (zaštita objekata od kapilarne vlage).

Prema izjavi izlagača, od ukupnog broja kontakata, 30 odsto je ozbiljnih, kojima predstoji dalja analiza i sagledavanje mogućnosti realizacije. Vrednost potpisanih ugovora je 80.000 evra, a očekivana vrednost izvoza na osnovu ostvarenih kontakata je preko milion evra.

U cilju povezivanja sa firmama koje posluju na ruskom tržištu i srpskih firmi koje izlažu na nacionalnom štandu, SIEPA je organizovala prijem u Ambasadi Republike Srbije u Moskvi na kojem je prisustvovao veliki broj zvanica. Ovakav vid promocije srpske privrede je ocenjen kao vrlo uspešan, uz planove da postane tradicionalan.

U okviru četvrtog kruga finansijske pomoći SIEPA je dodelila izvoznicima 43,3 miliona dinara bespovratnih sredstava za 83 kompanije.

„Sredstva su dodeljena uspešnim, uglavnom malim i srednjim preduzećima (MSP), koja se bave proizvodnjom ili uslugama namenjenim izvozu i trenutno nemaju većinsku zastupljenost na tržištima u inostranstvu, ali poseduju dobre projekte“, rekao je zamenik direktora Agencije SIEPA Bojan Janković.

Prema njegovim rečima, sredstva su dodeljena putem javnog konkursa, a iznos koji se odobravao pojedinačnom preduzeću kretao se od 150.000 do 1,5 miliona dinara, što predstavlja 50 odsto planiranih troškova za odabrane aktivnosti.

Najviše sredstava, 47 odsto, dodeljeno je za izradu promotivnih materijala, za dizajn novog pakovanja dodeljeno je 33 odsto sredstava, dok su za učešće na sajmovima u inostranstvu, kao i za istraživanje stranog tržišta i reklamiranje u stranim časopisima kompanije dobile 17, odnosno 15 odsto sredstava.

Najveći iznos bespovratnih sredstva dobile su kompanije iz prehrambene industrije, njih 29, iz tekstilne industrije 12 firmi, kao i po devet iz drvne i industrije informacionih tehnologija.Najviše firmi, 27 odsto, prijavilo se iz Beograda, a njih 11 procenata ima sedište u Novom Sadu.

U prethodna tri kruga, u okviru Programa bespovratne pomoći, isplaćeno

je ukupno 165 miliona dinara.Od početka programa, sredinom 2006. godine, sredstva su dobila 269 preduzeća od ukupno 530 prijavljenih, a najviše zahteva odobreno je za učešće na međunarodnim sajmovima i izradu promotivnih materijala.

Prijavljivanje za peti krug u kome će biti podeljeno 17 miliona dinara završeno je 7. jula, a obrada prijava je trenutno u toku.

Građevinske firme u Moskvi

Dodeljena sredstva izvoznicima

EXPORTER OKTOBAR 2008.

8

INTERVJU

E–dućan je jedna od prvih on - line prodavnica kod nas. Kako stoji na njihovom web sajtu, prvi „E–dućan“ je započeo svoje aktivnosti koristeći se potencijalima tima

IMS Management-a iz Beograda i novih tehnoloških struktura koje su neophodne za uspešno funkcionisanje on -line portala. Iza koncepcije „E–dućana“ stoji skoro 30 godina iskustva i ekspertize u oblastima marketinga, komunikacija, multimedija i IT na najvišem svetskom nivou.

O tome koliko se u Srbiji koristi e–poslovanje i gde smo u odnosu na svetske trendove, razgovarali smo sa Aleksandrom Birovljevim, direktorom i Draganom Đurićem, marketing menadžerom „E–dućana“.

Kakva je trenutna situacija u e–poslovanju u našoj zemlji?Trenutno u Srbiji postoji grupa e–zakona. Pored Zakona o elektronskom potpisu koji je usvojen, ali ne može da se sprovodi jer je vezan za neke druge zakone poput Zakona o elektronskoj trgovini postoji i dodatni problem, a to je da zakoni koji regulišu ovu oblast nisu usklađeni. Čak novi Zakon o trgovini koji tek treba da se usvoji ograničava mogućnost obavljanja on-line aukcija i trgovinu preko interneta. Pored zakonske regulative, edukacija na svim nivoima predstavlja ključni elemenat daljeg razvoja e–trgovine kod nas. Edukacija ljudi koji se bave e–poslovanjem kod nas, a ne govorim samo o onima koji su zaduženi da regulišu ovu oblast poslovanja, već i o direktorima preduzeća koji još uvek ne shvataju značaj ovog vida poslovanja.

Internet jeste relativno nova stvar kod nas. Kao i za sve druge stvari u Srbiji kada je nešto novo prva reakcija je negativna, jer podrazumeva učenje. Ali ono što ljudi treba da shvate je da je internet jedna sjajna alatka koja im u mnogome može pomoći i olakšati, ubrzati i pospešiti poslovanje. Tako da je na nama veliki izazov da skinemo tu barijeru da internet i e–poslovanje nisu bauk i ukažemo ljudima kakve sve koristi mogu imati od e-poslovanja.

Gde je Srbija u odnosu na svetske trendove?U odnosu na svetske trendove smo daleko iza, pogotovo kada pričamo o e–trgovini i B2B poslovanju. Kao što smo već napomenuli, naši ljudi još uvek nemaju svest o značaju poslovanja preko interneta, a kamoli da je neko napravio neki značajniji pomak na ovom polju. Eto, na prste jedne ruke možete da nabrojite sve B2B sajtove kod nas. Podaci koje imamo o situaciji u e–poslovanju u regionu je da Hrvatska ima 750 miliona dolara i beleži već treću godinu za redom procenat rasta preko 100 odsto, a plan im je da za tri godine ostvare 1.5 milijarde evra prometa samo preko interneta. Srbija bi mogla, prateći trendove u svetu i iz regiona, da ostvari rast e–prometa i do 200 do 300 posto jer, koristeći strana iskustva, mi već znamo šta je potrebno da uradimo kako bi za relativno kratak vremenski period ostvarili značajan pomak.

Da li domaća preduzeća imaju dovoljno mogućnosti da sprovedu B2C (Business to Consumer) princip maloprodajnog internet biznisa?Danas za relativno male pare možete da napravite web sajt, ali ono što ljudi ne shvataju je da nije dovoljno napraviti samo shopping card da biste prodavali svoju robu preko interneta. Za to Vam je pre svega neophodna konekcija sa bankom ovlašćenom za obavljanje ovih poslova, jer su tu u pitanju način prenosa podataka, sigurnosti i implementacije najnovijih tehnoloških rešenja.

Kod nas trenutno posluje samo jedna banka koja pruža mogućnost za prodaju proizvoda i usluga preko interneta kroz prihvatanje uplata platnim karticama odnosno omogućava trgovcu u Srbiji da postane e-trgovac.

Ukoliko se odluče da prodaju svoje proizvode preko nas, preduzeća čak ne moraju da imaju ni svoj web sajt. Dovoljno je samo da imaju robu koju žele da plasiraju. I pored toga, postojanje web sajta je odlična referenca za svako preduzeće, gde linkovanjem na sajt „E–dućana“, preduzeće dobija dodatnu promociju svojih aktivnosti.

E–poslovanje nije baukOn-line prodavnica osmišljena je kao jedinstven servis za korisnike - prodavce i kupce. Jedino što je drugačije je virtue lni prostor u kome se trgovina obavlja brže i lakše uz veliki izbor roba i usluga.

EXPORTER OKTOBAR 2008.

Neozbiljno je da firma koristi mail sa domenom .yahoo.com ili .gmail.com.

9

Koji je značaj ovog vida poslovanja za mala i srednja preduzeća i kakav je njegov značaj u odnosu na komercijalno poslovanje?Pored opštih prednosti koje navode banke koje pružaju uslugu e–commerca, a to su niži troškovi formiranja i održavanja internet prodajnog mesta u odnosu na klasično prodajno mesto (ne postoji prodavnica u fizičkom smislu, optimalizacija zaliha, troškovi radne snage, transportni troškovi...), poslovanje po principu just-in-time, poslovanje po principu 24x7 (internet prodajno mesto nije ograničeno radnim vremenom), dostupnost proizvoda/ usluga kupcima iz celog sveta, cross-selling i bolja segmentacija tržišta, prodavac će biti identifikovan od strane kupaca kao lider u primeni savremenih tehnologija, a preduzeća dobijaju i posebne pogodnosti za poslovanje preko našeg portala.

Koliko se ovaj pristup primenjuje u domaćoj praksi?Mogu da kažem da smo do sada kontaktirali preko 160 preduzeća i vrlo se često dešava da tek nakon par sastanaka na kojima im objašnjavamo kako e–dućan funkcioniše, preduzeća donesu odluku da svoje proizvode plasiraju on-line preko našeg portala. Retki su slučajevi da firme odmah prepoznaju svoj interes i bez sastanaka započnu e-poslovanje. U principu, od kako smo počeli da poslujemo, negde oko 30 preduzeća je veoma agilno kada je reč o poslovanju preko inetrneta. Opet se vraćamo na priču da je potrebno da preduzeća konstantno rade na svom e–poslovanju, jer dodatna promocija je veoma važna kako bi ostvarili što veću dodatu vrednost.

Sa stanovišta isplativosti i rizika poslovanja, da li preporučujete da preduzeća koja po prvi put postavljaju svoju on-line ponudu to urade preko već postojećih e–prodavnica, kao što je „E–dućan“, ili samostalno na svom web sajtu?Kod nas veoma mali broj preduzeća obavlja e–poslovanje samostalno, dok su čak i velike kompanije koje su se odlučile za ovaj vid poslovanja imale određenih problema, posebno kada je reč o veličini ostvarenog prometa i isplativosti. Ono što je važno je da preduzeća planiraju svoje e–poslovanje na dugi rok. Potrebno je da u kalkulaciju troškova unesu rashode za oglašavanje i prodaju preko svog web sajta i preko drugog portala, sagledaju sve druge prednosti i nedostatke i naprave analizu kada će njihov on-line biznis postati profitabilan.

Šta „E–dućan“ nudi i po čemu se razlikuje od sličnih elektronskih prodavnica prisutnih kod nas?Za razliku od ostalih on-line prodavnica, „E–dućan“ je portal koji nudi preduzećima odlične uslove za prodaju roba i usluga i to uz minimalan rizik. „E–dućan“ preuzima rizik naplate, radi monitoring, organizaciju, logistiku.

Jedino što preduzeća treba da imaju je dobra volja i želja da posluju na ovakav način. Dobro je da preduzeća shvate da im mi nismo konkurencija, već partner koji će omogućiti bolju prodaju njihovih proizvoda. Treba posebno napomenuti da preduzeća ostvaruju veliku dodatnu vrednost poslovanjem preko „E–dućana“. Iz shoppinga direktno ulaze u B2B, uz besplatan probni period od šest meseci. Preduzeća dobijaju i besplatno oglašavanje na jednom od najvećih pretraživača Google. Samo za primer, jedno preduzeće koje se bavi proizvodnjom dodataka ishrani i proizvoda za mršavljenje ostvarilo je povećanje prodaje svojih proizvoda od devet odsto na mesečnom nivou od kako su počeli da posluju preko „E–dućana“.

Kako preduzeća mogu postaviti svoju ponudu na „E–dućanu“? Na koji način funkcioniše njihov nalog?Postoje dva modula na sajtu preko kojih preduzeća mogu postaviti svoju e-ponudu. Jedan je shopping ili maloprodaja (B2C), a drugi je B2B (Business to Business). Za razliku od svetskih sajtova koji rade različite stvari, imate sajtove koji su se opredelili da rade isključivo B2C poput Amazon.com i Overstock.com, samo C2C kao što je Ebay.com koji spaja kupce i prodavce ili samo B2B poput sajtova Made in China i sl. Za razliku od ovih specijalizovanih sajtova, mi smo uzeli sve to zajedno i stavili na jedno mesto. Firme koje na našem sajtu uđu u B2B ili u B2C mogu automatski da budu u oba modula istovremeno. Takođe, na sajtu je dostupna i domaća verzija Ebaya koju smo nazvali Bazar. U ovome smo otišli korak dalje jer, pored toga što povezujemo kupce i prodavce, mi garantujemo za robu i transakcije. Pore toga, „E–dućan“ u 90 odsto slučajeva isporučuje robu domaćih preduzeća. Što se cena tiče, za maloprodaju cene variraju u zavisnosti od veličine proizvodnog asortimana preduzeća i kreću se od 33 do maksimalnih 53 dinara po artiklu mesečno. Što se tiče B2B, cene se kreću od 200 do 1.200 evra. Naravno, ovo su samo suve cifre, gde preduzeće treba da sagleda sve prednosti i šta sve može da dobije preko e–poslovanja.

Vaša poruka za naše čitaoce?Informišite se i edukujte se. Sve je na internetu. Potrebno je samo sesti i vrlo lako i jednostavno možete pronaći sve što vas zanima.

M. Zatezalo

EXPORTER OKTOBAR 2008.

U poslednjoj godini samo 16 firmi od svih registrovanih preduzeća u Srbiji je besplatno aktiviralo svoj nalog na našem sajtu.

Prema podacima za statistiku e–poslovanjem se kod nas bavi 96 odsto preduzeća, a pod ovim se podrazumeva da imaju računar i da koriste mail. U suštini, e–business je mnogo širi pojam.

10

Web development ili u užem smislu reči razvoj web stranica, koji je predmet

ovog teksta, široko je područje koje kombinuje znanja iz nekoliko polja ekonomskih i informatičkih nauka. Zalazi u domene marketinga, dizajna, matematike, programiranja, pa čak i u domen umetnosti u dobroj meri. Kako je web development vrlo odgovorno zanimanje o čijem krajnjem rezultatu (pre svega funkcionalnosti, ali i dopadljivosti web prezentacije) u mnogome zavisi imidž, odnosno percepcija preduzeća u javnosti, preporuka je da se posao izrade web stranice prepusti iskusnim stručnjacima koji poseduju sve potrebno znanje, računarsku opremu i softver neophodan za uspešno obavljanje tog posla.

Jasno, takve profesionalce potrebno će biti i i primereno platiti, a u kontekstu pominjanja troškova potrebno je napomenuti i sledeće. Iako internet nudi brojne besplatne alternative koje mogu da zadovolje lične potrebe studenata, entuzijasta i drugih kategorija „prosečnih“, neposlovnih korisnika, one nikako nisu put kojim bi trebala da krenu preduzeća i da na njemu baziraju svoju poslovnu politiku. Ta rešenja treba da budu kreirana specijalno za njih i prilagođena njihovim specifičnim potrebama, pošto samo takva kvalitetna rešenja uz isto takvu korisničku podršku garantuju uspeh na dugi rok.

Zapitajmo se sada šta bi to bio uspeh kakav preduzeće može da ostvari prezentovanjem putem web stranice na „mreži svih mreža“?

Neka od pravila kojih se treba pridržavatiJednostavnim rečnikom rečeno, uspeh je omogućiti poslovnim partnerima, ali i svim zainteresovanim subjektima brz i lak pristup informacijama o proizvodima i/ili uslugama koje

preduzeće nudi, o samom preduzeću, njegovoj istoriji i misiji, poslovnim planovima za budućnost, omogućiti uvid u poslovne rezultate, pružiti im priliku da Vas upoznaju u najboljem svetlu, onda kada i gde to njima odgovara. U konkurentskom okruženju savremene privrede odavno više nije

prestiž imati web stranicu vlastitog preduzeća (to je, naime, postala nužnost i preduslov uspeha), već je važno imati web stranicu koja će ispuniti svoju funkciju u prezentaciji Vaše firme na najbolji mogući način. Da bi to bilo moguće ostvariti, nužno je poštovati pravila dizajna.

Kreiranje web stranica za izvoznikeU današnjem svetu u kojem je internet odavno postao medij ravnopravan drugima, a u mnogim visokoinformatizovanim društvima čak preuzeo primat pred „klasičnim“ medijima poput novina ili televizije, zaista nije potrebno trošiti reči da bi se ukazalo na važnost posedovanja vlastite web stranice kao jednog od prozora u taj svet.

E–POSLOVANJETE

MA

BRO

JA

EXPORTER OKTOBAR 2008.

Prilikom izrade web sajta koji će na optimalan način predstaviti neko preduzeće, ta pravila mogla bi da budu neka od sledećih:

· Informacije moraju da budu jasno, pregledno, ali i atraktivno prezentovane, logički organizovane i ažurirane i, što je najvažnije, od pomoći ili interesantne ciljnoj kategoriji posetilaca web sajta

· Struktura stranice ili „kostur“ i vizuelno rešenje treba da budu u potpunosti u službi funkcionalnosti stranice, a ne obrnuto, kao svrhe same sebi

· Odabir boja i korišćenih slika treba biti ukusan i primeren, takav da bude u skladu sa korporativnim imidžem preduzeća, a po svaku cenu potrebno je izbegavati prenapadna ili eksperimentalna rešenja koji često idu na uštrb funkcionalne strane web sajta

· Linkovi koji povezuju podstranice trebalo bi da budu jasno istaknuti, tj. lako vidljivi, ali i vizuelno privlačni, svakako bez suvišnih ili preteranih vizuelnih efekata

· Izbor fontova, njihove boje i veličine i boje pozadine teksta trebalo bi da bude takav da tekst pre svega bude lako čitljiv i pregledan, a broj fontova korišćenih na istoj strani ne bi smeo da pređe dva ili tri jer bi to narušavalo vizuelni sklad dizajna. Stoga, ali i zbog nekih drugih razloga, pri izradi web stranice najčešće se koristi neki font iz seta „standardnih“ fontova (Arial, Verdana, Tahoma...)

· Web stranica trebalo bi da bude u svakom smislu kompatibilna sa svim važnijim internet pretraživačima na tržištu (Internet Explorer, Mozilla Firefox, Opera, Safari...) i u svakom od njih trebalo bi da je moguće prikazati se na identičan način i u svim uobičajenim rezolucijama ekrana, bez pogrešaka u prikazu

· Iako je tzv. broadband - brzi internet postao stvarnost čak i u ekonomski slabije razvijenim zemljama, ipak treba voditi računa i o onim posetiocima sajta koji stranici pristupaju preko sporih modemskih veza - stranicu ne treba zatrpavati multimedijalnim sadržajima kojima tu nije mesto, koji mogu usporiti učitavanje stranice, skrenuti fokus sa samog sadržaja stranice ili čak usporiti korisnikov računar

· Ukoliko je reč o velikom sajtu sa mnogo podstranica, bilo bi dobro u sajt inkorporirati mapu stranice i lokalni pretraživač kako bi se omogućilo lakše snalaženje u moru informacija

· Takođe, preporučuje se uskladjivanje kod stranice sa preporukama konzorcija W3C.

To su samo neka od mnogih pravila o kojima treba voditi računa i svaki web developer ih zna ili bi trebalo da ih poznaje. Sada ćemo ukratko predstaviti najvažnije korake u kreiranju web stranice.

11

TEMA

BROJA

E–POSLOVANJE

Priprema projekta (planiranje)Pre nego što stvar prepustite rukama iskusnog web developera, potrebno je da napravite neke pripreme. Potrudite se da na što precizniji način izrazite svoje viđenje i želje što se funkcionalno–dizajnerskog rešenja sajta tiče, a sve kako bi stručnjak imao jasnu viziju u kom smeru treba da krene.Prvo što treba da uradite je da se zapitate kojoj ciljnoj publici želite da se obratite putem Vaše web stranice, koje su njihove potrebe, koju poruku želite da prenesete i kakav utisak želite da ostavite. To pre svega zavisi od delatnosti kojom se Vaše preduzeće bavi.

Uzmimo za primer da je reč o preduzeću kojem je primarna poslovna delatnost izvoz. U tom slučaju, prikladno bi bilo odmah u startu razmisliti o višejezičnom sajtu ili barem o sajtu na jeziku kojim se služi većina Vaših poslovnih partnera. Na taj način, osim što olakšavate komunikaciju putem Vašeg sajta, šaljete i poruku poštovanja i uvažavanja Vašim partnerima.Zatim, pripremite sve relevantne informacije i tekstove o preduzeću koje bi mogle biti od koristi Vašim trenutnim ili

potencijalnim poslovnim partnerima poput kratke istorije preduzeća, opisa delatnosti kojim se bavi, adrese, telefona i ostalih kontaktnih informacija, vesti o događajima koja se tiču preduzeća ili njegove delatnosti, popisa partnera sa kojim je preduzeće uspešno sarađivalo ili sarađuje, referenci poput stručnih ili državnih nagrada kojima je preduzeće nagrađeno, važnih zakonskih odredaba i propisa, eventualno poslovnih saveta i slično. Nikako ne smete zaboraviti da ostavite opciju svima koji to žele da sa Vama mogu da stupe u kontakt, makar da samo iznesu svoje mišljenje, daju preporuku, predlog ili sugestiju, i to putem odgovarajućeg web formulara na Vašem sajtu.Imajte na umu da će uz gore navedene informacije koje ćete prikupiti, odabranog web developera biti potrebno opskrbiti i svim fotografijama koje želite da vidite na sajtu i, naravno, primerima korporativnog identiteta, logoa i slogana Vašeg preduzeća.

Uz delatnost, važan faktor pri odlučivanju o tome kakva Vam je web stranica potrebna, jeste veličina preduzeća. Ako je reč o manjem

preduzeću, tada će i troškovi izrade stranice biti niži, jer će i sama stranica biti manje obimna u smislu količine informacija u sadržaju. Ukoliko je preduzeće veliko akcionarsko društvo sa širokim opsegom poslovanja i samim tim sa velikim brojem zaposlenih lica i poslovnih partnera, treba da razmislite o web sajtu na kojem će na efikasan način uspeti da se razvrstaju i prezentuju sve informacije koje želite da iskomunicirate sa posetiocima sajta.

Dalje, ukoliko ćete često ažurirati informacije na Vašoj stranici (unositi izmene, dodavati i brisati određene podatke u skladu s promenama), u dogovoru s web developerom možete odabrati neki od Contact Management Systema (CMS) koji će Vam omogućiti laku i brzu izmenu podataka sa bilo kog računara. Izbor skriptnog jezika–tehnologije (ASP, PHP) koji će prema potrebi biti korišćen na serveru prepustite, uz prethodno savetovanje, web programeru.

Izbor web developera i dogovorVodite se poslovicom: „Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino“. Svakako je najbolji način usmena preporuka, zato se ne ustručavajte da kontaktirate i pitate za preporuke partnera čije web stranice smatrate dobrim u smislu funkcionalnosti, idejnog i/ili vizuelnog rešenja. Ukoliko niste vični tome, posavetujte se s nekim iskusnijim koji će znati da objektivno proceni kvalitet stranice koja Vas interesuje.

Posao izrade web sajta najbolje je prepustiti ljudima sa iskustvom, bogatim popisom ranijih radova i referenci i onima sa uljudnom i uslužnom korisničkom podrškom. Mada, treba napomenuti, u mnogim slučajevima mogli biste da prodjete jeftinije uz odličan kvalitet stranice angažovanjem nekog od nezavisnih developera (tzv. freelancera). Ali, do njih (barem do onih najboljih) prilično je teško doći, upravo zato što nisu stalno zaposleni u nekom od velikih IT preduzeća jer rade samostalno, po honoraru. U takvom slučaju svakako zatražite primere stranica koje je web developer radio, pregledajte ih i u pregovorima zaključite može li ta osoba da ispuni Vaša očekivanja.

EXPORTER OKTOBAR 2008.

12

TEM

A B

ROJA U toku izrade stranice dobro

je održavati stalan kontakt sa web developerima kako u određenom trenutku nešto ne bi pošlo „krivo“. Ipak, nemojte biti (pre)nametljivi i ostavite stručnjacima vremena i prostora da ispolje svoje znanje i kreativnost jer, na kraju, to je ipak njihov posao. U slučaju nedoumice sigurno će Vas i sami pitati za mišljenje. Poštujte dogovorene vremenske rokove i očekujte od druge strane da ih takođe ispoštuje.

Flash ili ne?To je jedna od dilema koja je aktuelna već dugi niz godina, a odnosi se na primenu Adobe Flash tehnologije pri izradi web stranice umesto ili zajedno s uobičajenom HTML/JavaScript kombinacijom.

Najveća prednost Flasha je vizuelna privlačnost izrađenih stranica. One su (ako je tehnologija korišćena na dobar način) veoma žive, animirane, bleštave, često potkrepljene i zvučnom podlogom i sasvim sigurno atraktivnije od „klasičnih“, koje u tom smislu izgledaju suvoparno i zastarelo. „Klasične“ stranice su ipak u ne tako malom broju slučajeva jeftinije,

transparentnije, praktičnije i lakše za održavanje. Osim toga, tu je i pitanje kompatibilnosti (iako je u poslednje vreme sve manje izraženo) jer Flash animacija može da se prikaže u internet pretraživaču samo ako je na datom računaru prethodno instaliran mali i besplatni program Flash Player, dok „klasične“ stranice takvo ograničenje nemaju.

Vrlo česta varijanta je kombinacija obe tehnologije, odnosno „ubacivanje“ Flash animacija u dizajn radi naglašavanja pojedinih delova sajta ili „oživljavanja“ web prezentacije u očima posetilaca.

Naposletku, najskuplja varijanta je opcija odvojene izrade iste stranice u obe tehnologije uz maksimalno zadržavanje funkcionalne i vizuelne povezanosti među verzijama, ali takvo rešenje Vam verovatno neće trebati.

Na kraju bi zlatno pravilo moglo da bude sledeće: ako Vam nije cilj da zadivite posetioca (što bi recimo bio slučaj ukoliko Vaše preduzeće spada u branšu modne industrije), nego da pružite tačne informacije na pravom mestu, u pravo vreme i na jednostavan i uredan način, tada se odlučite za „klasičnu“ web stranicu.

TestiranjeCelim tokom izrade web stranica se testira od strane web developera. Ali, pre nego što proizvod konačno prihvatite kao gotov, testirajte ga u dogovoru sa developerima i sami. Pri tome se stavite u poziciju svog poslovnog partnera ili bilo kog drugog posetioca koji bi mogao da poseti Vaš sajt, pristupite maksimalno objektivno, ocenite lakoću snalaženja i pronalaska informacija koje Vas interesuju, vizuelni identitet, preglednost i smislenost dizajna, ali i pravopis i sve ono što može zasmetati imidžu kakav želite da prezentujete. Ukažite na eventualne nedostatke, iznesite svoje primedbe, ali i poslušajte savete stručnjaka.

Web hostingČesto će Vam ista firma koja izrađuje stranicu istovremeno u paketu ponuditi i vlastiti prostor na serveru, tj. mesto gde će Vaša stranica biti stalno pripremljena tako da svi mogu da joj pristupe putem svojih internet pretraživača.

Ako se, pak, odlučite da mesto za Vaš sajt na serveru potražite u vlastitom aranžmanu, pri izboru web hosting provajdera važe slične stvari kao i prilikom izbora web developera (iskustvo, reference...) – ali i još neke, na primer pouzdanost tzv. up–time servera - vreme izraženo u postotku tokom kog je Vaša stranica online, tj. dostupna za pregledanje. Naravno, što je taj postotak veći, tim bolje, a kod „jačih“ web hosting provajdera dostiže i blizu 100%. U slučaju kratkotrajnog pada servera, zbog održavanja ili raznih vrsta hakerskih napada, važno je da osoblje zaduženo za održavanje servera deluje brzo, stručno i bezbolno – ukratko, korisnička podrška je ovde posebno na ceni.

Zakup web prostora plaća se prema unapred utvrđenoj tarifi koja varira upravo u zavisnosti od rejtinga – kvaliteta provajdera, a serverski prostor zakupljuje se na unapred utvrđeni vremenski rok (npr. jednu godinu). Vodite računa i o tome da zakupite dovoljnu količinu prostora na serveru (merenu u megabajtima), mada, u načelu, ako je reč o malim i srednjim preduzećima, nećete imati potrebu za prostorom većim od par megabajta.

EXPORTER OKTOBAR 2008.

E–POSLOVANJE

13

Međutim, jako je važno obezbediti dovoljan broj email adresa koje završavaju sa imenom stranice (i na taj način sugerišu ozbiljnost u pristupu Vašeg preduzeća) – na primer, ukoliko je adresa vaše web stranice www.srbija-export.co.yu, neke od email adresa mogle bi da budu npr. podrska@srbija-export.co.yu, u zavisnosti od funkcije poslovnog odeljenja, ili npr. dusan.dusanovic@srbija-export.co.yu, prema imenu odgovornog zaposlenog.

Korišćenje nekog od besplatnih e–mail rešenja kojih ima u izobilju delovalo bi neozbiljno i bilo bi pogubno za imidž Vašeg preduzeća i zato to izbegavajte!

Prijava stranice na web pretraživačeOno što je od izuzetnog značaja u početnim fazama promocije web stranice (ali i kasnije) je indeksiranje sajta od strane važnijih web pretraživača (npr. nezaobilaznog Google-a) kako bi stranica bila prikazana kao rezultat njihove pretrage. To je jako bitno jer na taj način do Vaše stranice mogu da dodju i oni posetioci koji ne znaju njenu tačnu adresu, već, na primer, u potrazi za preduzećem koje se bavi određenom delatnošću „slučajno nalete“ upravo na stranicu Vašeg preduzeća.

Taj posao će biti obavljen kroz ručnu ili automatsku prijavu na sve poznatije web pretraživače i uz upotrebu tzv. meta tagova unutar koda web stranice. Developeru je potrebno saopštiti tzv. ključne reči, tj. one reči koje će, ukucane u web pretraživač, voditi do Vaše web stranice. Treba da odabarete nekoliko reči koje će predstavljati delatnost kojom se Vaše preduzeće bavi. Na primer, u slučaju ranije pomenutog izvoznog preduzeća, to bi mogle biti reči kao što su izvoz, export, špedicija, a potom i nazivi proizvoda i/ili usluga koje preduzeće izvozi, puno ime preduzeća i slično – konsultujte Vašeg developera za savet.

Odabir domenaNa kraju dolazi ne manje važna odluka, ona o izboru domena. Domen je, ukratko, poslednji niz od dva ili više slova odvojen tačkom u adresi Vaše web stranice. U zavisnosti od zakona

koji definiše status Vašeg preduzeća kao poslovnog subjekta, imaćete mogućnost registrovanja stranice domenom države u kojoj imate sedište (npr. u slučaju Srbije to će biti „.co.yu.“). Postoje i brojni internacionalni domeni koji su u osnovi skraćenice i uopšteno definišu sadržaj web stranice (npr. opštepoznati „.com“ domen je skraćenica od „kompanija“ ili „.biz“ od „biznis“), ali to nije isključivo pravilo. Postoje i brojni, manje poznati domeni, koje bi ipak trebalo izbegavati, kako posetilac koji ne zna tačnu adresu web stranice ne bi lutao jer su nacionalni ili „.com“ domeni prvi koje prosečnom internet korisniku padaju na pamet.

Zbog svega navedenog, odabir „.rs“ domen bi verovatno bio optimalno rešenje za preduzeće koje posluje u Srbiji.

Umesto zaključkaWeb sajt je dinamičan, ali organizovan mikrokosmos u haosu informacija zvanom internet i baš zbog tog obilja informacija i žive prirode savremenog poslovanja nije teško zaključiti kako se proces izrade web stranice u stvari nikada ne završava. Stranica može da bude uspešna samo ukoliko je

ažurirana, ukoliko su prezentovane informacije tačne i ukoliko odražavaju stvarno, odnosno trenutno stanje u najvećoj mogućoj meri.

Izrada funkcionalnog i lepo dizajniranog web sajta, od prvobitne zamisli, dorađivanja i oplemenjivanja ideje, preko dizajnerskog rešenja i programskog koda pa sve do konačne promocije i oživotvorenja plana, nije nimalo lak posao i zahteva visok nivo stručnosti i znanja, iskustva, upornosti, volje i kreativnosti. Obratite se proverenim web developerima koji će biti sposobni da Vašu uopštenu zamisao kvalitetno sprovedu u delo, ostavite im dovoljno prostora da sami urade kako smatraju da je najbolje, poslušajte stručan savet, dobro utvrdite dogovor pre izrade i pratite sprovođenje istog u procesu izrade web stranice.

Na kraju posla, ukoliko budete zadovoljni učinjenim, obavestite Vaše partnere o novootvorenom sajtu. Uz to, nikako nemojte da zaboravite da adresu Vaše web stranice i Vašu ličnu email adresu jasno istaknete na vizit karti, ravnopravno sa ostalim ličnim i poslovnim kontaktnim podacima.

J. Musić

EXPORTER OKTOBAR 2008.

E–POSLOVANJE

14

TEM

A B

ROJA

Posao pravljenja i održavanja sajta nije lak – ovo su reči koje ćete čuti od većine webmastera i ponosnih vlasnika web prezentacija. Međutim, danas

napraviti sajt i nije neka mudrost s obzirom na sve HTML editore, tutorijale i ostala uputstva koja možete pronaći na internetu za svega par minuta pretraživanja. Lep i funkcionalan izgled u službi sadržaja je već stvar dizajna, te o tome nećemo ovom prilikom. Održavanje, priznajemo, može da bude naporan posao, ali ni o tome nećemo da pričamo. Govorićemo o promociji i šta promocija podrazumeva.

Potencijal internetaPromocija Vašeg internet sajta podrazumeva sve one aktivnosti koje treba da unaprede Vaš biznis, da obezbede što bolju vidljivost Vašeg sajta na internetu. Drugim rečima, mi ovde govorimo o reklamiranju web sajtova. Da biste imali nekog efekta od svog sajta, bilo da je to novac, profesionalno priznanje ili samo onaj osecaj lične satisfakcije, potrebno je da što više ljudi čuje za Vas i vidi ono što radite. Za reklamu je obično potreban novac, ali ni to nije pravilo – barem ne u internet okruženju.Na internetu postoji veliki broj servisa koji Vam omogućava da se besplatno reklamirate u okviru mreže koja može da ima od svega nekoliko članova pa do nekoliko stotina hiljada sajtova (npr. LinkExchange Banner Network – http://adnetwork.bcentral.com/ – u okviru kojeg ima 400.000 sajtova). Ovakvi servisi rade na principu razmene, gde za svaka dva prikazivanja nečijeg banera na Vašem sajtu, Vaš baner bude prikazan na nekom od sajtova – članica mreže. Ovom prilikom ćemo govoriti o jednom domaćem besplatnom servisu za reklamiranje – Webmaster.co.yu.

On-line reklamaWebmaster je sistem za razmenu banera i međusobno reklamiranje sajtova koji se nalaze u okviru njihove mreže. Sistem funkcioniše tako što se Vaša reklama prikazuje besplatno na svim sajtovima mreže, zavisno od broja kredita koje sakupite prikazujući banere drugih članova na svom sajtu. Jedan kredit zarađujete prikazivanjem dva banera na svom sajtu, a dodatu vrednost predstavlja poklon od 200 kredita za svakog novog člana.

Članstvo u mreži je besplatno, a preduslov je da Vaš sajt nije lična prezentacija i ne promoviše protivzakonite aktivnosti. Nakon što se prijavite na ovaj servis, od Vas će se tražiti da unesete svoje ime, e-mail adresu, URL sajta i banera. U roku od jednog do sedam dana proveriće se Vaš sajt i baner, nakon čega će on početi da se prikazuje na sajtovima mreže, uz odnos razmene od 2:1. Unošenjem korisničkog imena i lozinke možete da pogledate statistiku koja Vam daje uvid u broj prikazanih banera na sajtu, broj prikazivanja Vašeg banera na drugim sajtovima, broj

klikova na njega itd. Osim ovoga, na sajtu se nalaze i saveti za pravljenje uspešnih banera, a tu je i mogućnost da dobijete dodatne kredite ukoliko Vaš baner uđe u kategoriju deset najboljih banera koji se biraju svakog meseca.

Ovakav način promovisanja sajta se pokazao kao izuzetno uspešan, odnosno dovodi nove posetioce do Vašeg sajta. Treba napomenuti da su Banner/Link Exchange programi samo jedni od načina za generisanje posećenosti. Da bi se za Vaš sajt zaista čulo (pod pretpostavkom da Vam je to u interesu) potrebno je učiniti mnogo više – imati dobro osmišljenu marketinšku strategiju, znanje, nešto novca, dobru volju. Pored ovog servisa postoje i drugi koji se bave istim poslom, na primer, Netvodič (www.netvodic.com), DNK (www.designersnetwork.org), YuLink (www.yulink.co.yu), P2 Internet (www.pretraga.co.yu) i drugi.

Izvor: www.pretraga.co.yu

10 načina za promociju web sajtaJako malo ljudi dizajnira web sajtove imajući u vidu vidljivost na pretraživačima, a to je ono što čini Vaš sajt jedinstvenim.

EXPORTER OKTOBAR 2008.

E–POSLOVANJE

15

TEMA

BROJA

Ne znate šta želite da postignete web sajtomJedna od najčešćih grešaka prilikom izrade web sajtova predstavlja situacija kada vlasnik firme želi sajt, a nema jasnu predstavu o tome šta zapravo tim sajtom želi da postigne. Sajt se može napraviti kao produžena vizit karta (da se mail i web adresa postave na vizit kartu), ali se time ne koriste sve prednosti koje web pruža.

Sa druge strane, neiskusne web agencije i pojedinci koji izrađuju sajtove ne shvataju da svojim konstruktivnim predlozima mogu podstaći klijenta koji hoće da napravi sajt. Trebalo bi da firme i pojedinci koji kreiraju sajtove dovoljno poznaju mogućnosti weba, da bi mogli da posavetuju klijenta kada dobiju dovoljno podataka o firmi za koju se kreira sajt.

Dajte posetiocu sajta neku prednost time što će posetiti sajt, učinite da se oseća zadovoljno što je došao na sajt koji mu je pokazao nešto interesantno i kvalitetno.

Dizajn sajta za vlasnika firmeNajčešća pojava na domaćem internetu je sajt koji ima slike rukovodstva firme (direktora), sa kompletnim istorijatom i neizbežnom organizacionom strukturom itd. Zapamtite da se sajt ne radi za direktore nego za stalne i potencijalno nove klijente.

Struktura sajta kao organizaciona struktura firmeSlično kao u prethodnom slučaju, zbog nedostatka ostalih podataka o firmi, kreatori sajta dobijaju podatke o detaljnom opisu organizacione strukture, protoku posla u firmi od jedne radne mašine do druge, opisu svih radnih mesta, postrojenja, itd. Sem u slučaju kada realno postoji razlog iznajmljivanja kapaciteta firme, ovakav pristup kreiranju sadržaja je nepotreban ili krajnje sporedan.

Više firmi radi sajtAko ne postoji jedan rukovodilac projekta web sajta, dobićete za rezultat sajt sa različitim izgledom velikog broja stranica, a osnova kvalitetnog web dizajna predstavlja kontinuiranost u korišćenju elemenata web dizajna, drugim rečima, postojanost u vizuelnom identitetu.

Neračunanje sredstava za održavanje i promociju web sajtaAko sav novac koje ste namenili za sajt utrošite na njegovu izradu – ništa niste uradili. Da bi posetioci ponovo dolazili na sajt, potrebno ga je ažurirati i za ove aktivnosti planira se, za period od godinu dana, bar još polovina od ukupnih sredstava uplaćenih za izradu prezentacije.

Isto važi i za promociju. Valjda je većina ovdašnjih privrednika shvatila da bez reklamiranja svojih proizvoda i usluga rezultati poslovanja ne mogu biti zadovoljavajući. Isto važi za internet i za promociju web sajta.

Tretiranje weba kao drugorazrednog medijaKada imate video spot, radijsku reklamu, brošuru, članke za novine – oni ne čine sadržaj sajta ako se samo

poređaju na neke web stranice. Potrebno je izraditi web sajt koji odgovara i koji koristi prednosti weba kao veoma specifičnog komunikacionog medija.

Loše linkovanjeOsnovni fenomen weba predstavlja hiper tekst, tj. linkovanje između stranica na sajtu i preko drugih sajtova. Različita istraživanja pokazuju da sistem linkova na velikom broju drugih sajtova donosi veoma velike efekte promocije.

Kada dajete reklamu za neki proizvod ili uslugu na drugom sajtu, ne zaboravite da na reklamu postavite link direktno do stranice sa opisom konkretne ponude. U krajnjem slučaju, ako link vodi na „homepage“ sajta, postavite vidnu informaciju o usluzi koju reklamirate na drugim sajtovima. Nemojte misliti da će svaki posetilac preko reklame gubiti vreme dok ne pronađe šta je to što ste reklamirali.

Nemojte da poistovećujete intranet i internet sajtoveAko je Vaša firma dovoljno velika i ozbiljna da imate intranet (deo servisa za zaposlene u firmi), odvojite ga na drugi domen ili za ovu prezentaciju namenite poseban sajt.

Zašto da Vaši zaposleni gube vreme na sajtu koji nije namenjen njima da bi došli do podataka koji su im potrebni?

Konfuzija između istraživanja fokus grupa i kreiranja korisnog web sajtaPostoje firme koje imaju kvalitetno dizajniran sajt, ali neprilagođen grupi korisnika kojoj se obraćaju. Imaju mnogo zanimljivih delova sajta, ali prave informacije koje zanimaju korisnike ne mogu se pronaći.

Potrebno je napraviti kompromis između korisničkih zahteva, proučavanja ciljnih grupa i sadržaja i dizajna u odnosu na dobijene podatke. Potrebno je slušati savete korisnika i prilagoditi izgled i sadržaj sajta u meri koja ne opterećuje budžet i donosi najveće efekte cilju postojanja sajta.

Nerazumevanje strateškog uticaja weba na buduće poslovanje firmeNepoznavanje funkcionisanja web sajta i interneta uopšte, sa aspekta ekonomske koristi, globalizacije, radnog vremena, dovodi do toga da firma neće biti na najbolji način pripremljena za momenat kada profit putem prisustva na internetu počne da raste. Zato je potrebno saznati na koji način se internet može iskoristiti za poslovanje, šta se može očekivati sa aspekta poboljšanja uslova poslovanja putem interneta i kako zauzeti dobru poziciju na internetu u našim uslovima.

Odgovori na ova pitanja dovešće firmu u situaciju da već sada ima velike koristi od prisustva na internetu.

EXPORTER OKTOBAR 2008.

E–POSLOVANJE

Deset najčešćih grešaka pri izgradnji prisustva firme na webu

16

TEM

A B

ROJA

Marketing teorija nam govori, a praksa dokazuje, da je ostvarivanje kontinuirane komunikacije sa klijentima i ciljnim javnostima pravi put

do njihovih „srca“. Naravno, krajni cilj ovih, ali i ostalih promotivnih aktivnosti kompanije, jeste da kupci zadovoljavanje pojedinih svojih potreba jednoznačno asociraju sa njenim proizvodima i uslugama. Informacije koje se kupcima plasiraju ne moraju neophodno biti „tvrdo prodajne“, već postoje i suptilniji načini da se „kupi“ naklonost potrošača.

Imajući ovo u vidu, uvođenje kompanijskog biltena (newsletter, eng.) se nameće kao logično i korisno rešenje. Prilikom donošenja odluke o pokretanju biltena i njegovog koncipiranja, treba sagledati sledeće aspekte: ekonomski, tehnički i konceptualni aspekt, ciljnu publiku i učestalost.

Pre svega, treba sagledati da li je isplativo pokretati bilten i to razmatrajući raspoložive načine njegove tehničke implementacije: štampani i elektronski bilten. U slučaju štampanog biltena, treba računati na poštanske troškove, troškove dizajna i preloma teksta, troškove štampe, transporta itd. Troškovi mogu biti značajni, te treba razmotriti ili opciju manje učestalosti izlaženja (manji tiraž obično ne bi imao uticaja na smanjenje ukupnih troškova) ili orijentaciju na elektronski bilten gde bi većina troškova bila eliminisana.

Ciljna publika, odnosno pretplatnici na bilten mogu biti Vaši postojeći i potencijalni klijenti, ali i svi oni od kojih zavisi Vaše poslovanje i sa kojima želite da gradite dugotrajan i kvalitetan odnos. Njihov broj, ali i karakteristike (fancyness) opredeljuju način tehničke implementacije biltena. Elektronski bilten je svakako jeftinije rešenje, brže dolazi do auditorijuma i može biti vrlo efektan. Ako se odlučite za ovu varijantu, evo par saveta za dobar elektronski bilten:

· Nastojte da bude pregledan i lak za upotrebu. Najbolje je da ima jednu osnovnu stranu (poput osnovne strane jedne internet prezentacije) sa koje će se lako, putem linkova, dolaziti do drugog sadržaja biltena

· Ne zaboravite da u tekst postavite linkove kojima čitalac može da se kreće brzo kroz sadržaj i vraća na početnu stranu

· Postavite linkove na svoju internet prezentaciju (ili neku koju želite da čitalac poseti) na dovoljan broj mesta u tekstu

· Obavezno ostavite mogućnost primaocu da jednostavno otkaže dalje primanje biltena (slanjem elektronske pošte i sl.)

· Sve primaoce biltena obavezno stavite u BCC polje primaoca i sačuvajte privatnost Vaših pretplatnika

· Naslov poruke (Subject Line) je obavezan i treba da sadrži kratku poruku koja će zaintrigirati čitaoca da otvori Vašu poruku i pročita je, a identitiet Vas kao pošiljaoca (ono što čitalac vidi u koloni „from“) da bude primeren (npr. ime kompanije i slično)

· Poželjno je da prethodna izdanja Vašeg biltena na primer budu dostupna za preuzimanje na Vašoj internet prezentaciji

Ne propustite da obratite pažnju na par tehničkih detalja vezanih za distribuciju newslettera. Možete ga postaviti na svoju web stranu, ali i slati elektronskom poštom. Prva varijanta predstavlja pasivan, a drugi proaktivan pristup, koji je, kao takav, bolji, ali imajte na umu sledeće: sve veći broj kompanija koje šalju svoje poruke putem elektronske pošte na veliki broj adresa, doveo je do toga da su se serveri i kompanijski softveri za elektronsku poštu „izveštili“ u borbi protiv ovakvih pojava (koristi se naziv spam). Oni automatski poštu koja je poslata ne veliki broj adresa smatraju beskorisnom (junk mail) ili odbijaju da prime ili je šalju u „zabačene delove“ Vašeg elektronskog poštanskog sandučeta. Ovo znatno otežava da Vaša informacija stigne do onoga kome je namenjena, ali i proizvodi veliki broj tehničkih problema (vraćena pošta, višestruko slanje pošte onima koji nemaju tako jaku tzv. anti-spam zaštitu, zatrpano sanduče pošiljaoca odnosno Vas i slično).

Acrobat PDF je zgodan format za slanje biltena, ali treba razmisliti i o drugim varijantama: kompletan ili delimičan bilten u samoj poruci. Imajte u vidu da anti-virus programi hiper–linkove tretiraju kao aktivan sadržaj koji potencijalno može biti opasan po korisnikov sistem, te ga često izoluju ili sprečavaju da bude otvoren.

U slučaju štampanog biltena, obratite pažnju na kvalitet štampe, rokove, pakovanje i načine isporuke. Poput elektronske, i ova pošta može završiti u kanti za smeće, pa treba da jasno na koverti označite o čemu se radi i kojoj konkretnoj osobi šaljete bilten.

Kompanija mora u svakom trenutku da zna kakvu predstavu o njoj treba da imaju ciljni kupci i kontinuirano da nastoji da projektuje takvu željenu sliku. Koncept biltena treba da podražava tu sliku. Bilten se može koristiti za plasiranje informacija o novim proizvodima i uslugama, uspesima i aktivnostima kompanije, ali i stručnih sadržaja iz oblasti delovanja kompanije. Treba napraviti fini balans tvrdo prodajnih poruka i edukativnih tekstova koji će Vas predstaviti kao kompetentnog parnera. Rubrike poput „zanimljivosti“ mogu privući pažnju čitalaca i doprineti njihovoj lojalnosti.

Gledajte da uvek imate šta da kažete, da se ne ponavljate i nemate „prazan hod“, te na osnovu toga odredite učestalost izlaženja. Dalje, ako nemate dovoljno ljudskih kapaciteta, nemojte se obavezivati na često izlaženje da ne bi dolazili u opasnost zakašnjenja. Suviše često izlaženje dovešće Vas u opasnost da ostanete bez materijala i kasnite, a suviše dug period između dva biltena Vas dovodi u opasnost da budete zaboravljeni i da ne ostvarujete dovoljan propagandni pritisak.

G. Radosavljević

Vaš virtuelni prodavacKako kreirati i održati dobar kompanijski bilten?

EXPORTER OKTOBAR 2008.

E–POSLOVANJE

17

TEMA

BROJA

EXPORTER OKTOBAR 2008.

E–POSLOVANJE

SIEPA NewsletterSIEPA je pokrenula svoj elektronski bilten pod nazivom SIEPA Newsletter u novembru 2005. godine. Agencija se od svog osnivanja suočavala sa problemom nedovoljne obaveštenosti poslovnog sveta u inostranstvu (zvuči paradoksalno, ali i kod nas) o pozitivnim trendovima u ekonomskom razvoju Srbije i opšte negativnom imidžu Srbije. Međutim, neposredan povod za pokretanje biltena bila je potreba da se uspostavi kontinuirana komunikacija (pa makar i jednosmerna) sa stranim kompanijama i pojedincima unutar njih, koji su iskazali neki interes za ulaganje u Srbiju. Mesečni bilten je bio odlično sredstvo za njihovo konstantno „snabdevanje“ dobrim vestima iz Srbije, što je u mnogome i odredilo sadržaj i kontekst biltena – vesti o novim ulaganjima, relevantnim zakonima, izvoznom potencijalu Srbije, afirmativnim ocenama poslovnog ambijenta u Srbiji od strane respektabilnih međunarodnih institucija i investitora, ali i aktivnostima Agencije. Vremenom, lista pretplatnika se značajno proširila i obuhvatila i sve one koji na bilo koji način mogu vršiti promociju Srbije kao investicione lokacije - DKP (domaće i strane), privredne komore, poslovne asocijacije itd. Danas se bilten šalje na skoro 2000 adresa, što je nametnulo i određene tehničke poteškoće u pogledu anti-spam zaštite, veličine fajlova i sl. Leta 2006. bilten je potpuno redizajniran i osvežen novim sadržajima koji su relevantni za njegovu ciljnu publiku: predstavljanje sektora, istraživanje (saradnja sa agencijom GfK Research), najave kulturnih događaja, aktivnosti SIEPA agencije i drugo. Na internet prezentaciji su dostupna sva dosadašnja izdanja biltena, tako da to predstavlja svojevrsnu „arhivu dobrih vesti iz Srbije“.

18

FINANSIJE

Jačanje dinara u odnosu na evro poslednjih dana proizveo je oprečna mišljenja. Dok se jedni

raduju jer je jačanje evra uticalo na blagi pad cena na malo, domaći proizvođači i izvoznici se brinu kako će novi odnos dinar - evro uticati na konkurentnost njihove robe na stranom tržištu. Prema navodima

Instituta za istraživanje tržišta, „jačanje dinara u odnosu na evro oko 4,1 odsto, u odnosu na kraj prošle godine, negativno će se odraziti na izvoznike jer preduzeća danas izvoze po 20 do 30 odsto nižoj ceni zbog pada kursa evra“. Jačanje kursa dinara je uobičajena politika lečenja visoke stope inflacije koja po pravilu daje najbrže rezultate na kratak rok.

Ipak, ako se pogleda statistika, srpski izvoz beleži konstantan rast od 2000. godine po stopi od 25 odsto. Rekordnu vrednost izvoza Srbija beleži već dve godine unazad sa vrednošću od 6.5 milijardi evra, čime je pokriveno 47 odsto uvoza. Za prva četiri meseca ove godine Srbija je izvezla robu u vrednosti od 2.3 milijardi evra, što je za 21.4 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Sa druge strane, konstantan rast izvoza praćen je porastom uvoza i deficitom u robnoj razmeni i platnom bilansu. I dok obe vrednosti rastu, postavlja se pitanje faktora koji utiču na vrednost srpskog izvoza i da li se oni isključivo mogu prepisati promenama deviznog kursa.

Jači dinar, slabiji izvozPredviđanja vezana za uticaj promena deviznog kursa na izvozne aktivnosti preduzeća i dalje nisu potpuno jasna. Ekonomisti su složni u jednom: „Visina deviznog kursa svakako utiče na (ne)stimulaciju izvoza, odnosno (ne)stimulaciju uvoza“. Međutim, ova teorijska pravila važe više za zapadne ekonomije sa velikom zaposlenošću, gde se sa finim podešavanjima može dosta uticati na spoljotrgovinsku razmenu zemlje.

Ali, kakva je situacija sa zemljama u razvoju, među koje spada i Srbija? Posebno je interesantna činjenica da u Srbiji do sada nije urađena ozbiljna analiza kojom bi se utvrdio uticaj promena kursa (pre svega jačanje dinara) na poslovanje preduzeća na stranim tržištima. Ipak, iako do sada nije utvrđeno kako rast dinara utiče na izvoz, jedna od studija koja na interesantan način prilazi problematici odnosa promena deviznog kursa i izvoza je analiza ekonomista Nikole Fabrisa i Slobodana Aćimovića: „Konkurentnost preduzeća vs. kurs dinara - šta je važnije za povećanje srpskog izvoza?“ (Nova srpska politička misao). Autori na veoma interesantan način posmatraju problematiku odnosa promene deviznog kursa i izvoza istučući da „Srbija ipak izvozi, kakva god da je politika deviznog kursa“. Iako je bilo hrabro, u trenutku kada svi optužuju kreatore fiskalne monetarne politike, tvrditi da devizni kurs nije ključni faktor koji utiče na promene spoljnotrgovinske razmene, autori ovu tvrdnju potvrđuju

odgovarajućim argumentima. Pre svega, u prvi plan se stavlja značaj uticaja više faktora na visinu izvoza precizirajući da (de)stimulacija izvoza Srbije, pored promena deviznog kursa, može biti uzrokovana i faktorima poput porasta investicija u privredu, tehnološkog i kadrovskog razvoja. Ipak, ostaje nejasno kakav uticaj svaki od faktora pojedinačno ima na promenu visine izvoza. „Imajući u vidu trenutno stanje opšte konkurentnosti privrede Srbije koja je u celini veoma niska sa nedovoljnim prilivom stranih ulaganja, slabim tehnološkim razvojem i što je najvažnije sijaset izgubljenih tržišta na koje su naša preduzeća izvozila pre 20-ak godina, moja je procena da je devizni kurs samo jedan od faktora koji možda utiče na neke firme da radije prodaju ovde nego napolju“, napominje profesor Aćimović. Naravno, politika neće značajnije, kontinuirane apresijacije dinara u odnosu na evro i na dugi rok imaće nesumljivo negativne posledice na kretanje deviznog kursa, a samim tim i smanjenje domaće konkurentnosti.

Takođe, naš sagovornik naglašava da ovakvo tumačenje koje uključuje uticaj više faktora ne znači da visina deviznog kursa u Srbiji ne utiče na destimulaciju izvoznika u određenim granama. Određene grane privrede, na primer proizvodnja voća, možda i najbolje oslikavaju uticaj obima dinara koji se dobija kada se teško naplaćene devize iz inostranstva prodaju u zemlji. „Za takve privredne grane je svakako devizni kurs veoma bitan faktor stimulacije izvoza“, zaključuje Aćimović.

Treba li jak dinar da nas raduje?Jačanje dinara poslednjih dana prouzrokovao je dosta polemika u javnosti. Istražujemo za Vas da li je bojazan izvoznika od promena kursa zaista opravdan.

EXPORTER OKTOBAR 2008.

Izvoznici voća ističu da im visok kurs dinara štetiSitno jagodičasto voće, višnje, maline, kupine, šljive svake godine donesu Srbiji više stotina miliona evra. Pored jakog pritiska konkurencije iz Poljske, Čilea, Argentine i Kine srpski izvoznici suočeni su i sa jačanjem kursa dinara zbog čega je njihovo voće manje konkurentno na stranom tržištu.

Izvoznik voća Boban Poznanović kaže da je jak dinar veoma loš za njega, a da mu pogotovo smeta najnovije jačanje jer je kupio robu po jednoj ceni, a sada mora da je prodaje po nižoj.

Još veći problem za izvoznike je razlika između prodajnog i kupovnog kursa kod komercijanih banaka. Velika razlika odgovara uvoznicima jer jeftino kupuju devize kojim plaćaju inostranu robu, ali je pogubna za izvoznike koji jeftino prodaju devize da bi nabavili skupe dinare kojim otkupljuju domaće poljoprivredne proizvode.

19

Ključ u stabilnoj privrediKao i u svakoj privredi, tako i u domaćoj, rešenje za povećanje izvoza treba tražiti u realnim, a ne u nominalnim faktorima. Ovo podrazumeva kreiranje stabilnog i stimulativnog privrednog ambijenta otvorenog ka stranim tržištima, novim investicionim ulaganjima, ekonomskim reformama, unapređenju kvaliteta poslovne strategije preduzeća, osavremenjivanju i unapređenju proizvodnog programa i poboljšanje funkcionisanja finansijskog sistema. „Razgovarajući skoro svakodnevno sa privrednicima, posebno onim najvećim, stičem utisak da je njima mnogo bitnije da postoji povoljna investiciona i opšta privredna klima, sa još uvek relativno jeftinim resursima“, tvrdi Aćimović, dodajući da je izvoznicima pre svega bitan stabilan devizni kurs na duži rok radi mogućnosti planiranja nabavke resursa i prodaje finalnih roba po istoj ceni deviza.

Međutim, da li se ova tvrdnja može podjednako primeniti na sve izvoznike? Razlike u osetljivosti spoljnotrgovinskog poslovanja prema promenama deviznog kursa postoje, zavisno od toga da li preduzeće koristi domaću sirovinu ili je uvozi i da li se u njihovom programu nalaze proizvodi višeg ili nižeg stepena prerade. „Preduzeća koja izvoze sirovine različito su osetljiva na promene kursa. Sve zavisi od toga o kojoj se sirovini radi, da li se berzanski kotira, kako se kreću trendovi cena itd. U principu bi se trebalo istražiti tržište jer je praktično svaka vrsta sirovine slučaj za sebe“, napominje Aćimović. Sigurno je da je svim izvoznicima, posebno proizvođačima gotovih proizvoda, veoma važno da kurs dinara bude relativno stabilan i relativno predvidiv na dug period, odnosno da se uvozni inputi i izvozni proizvodi obračunavaju po relativno sličnom deviznom kursu. „Sa velikom sigurnošću se može reći da uspešnim izvoznicima devizni kurs nije preterano destimulirajući faktor za ostvarenje deviznih prihoda, a nedovoljno konkurentnim firmama (na polju tehnologije, proizvoda, kadrova itd.) ne bi pomoglo da nešto izvezu i kada bi kurs bio 500 dinara za 1 EUR. Srbija je malo tržište, pa domaća preduzeća na širem regionalnom i evropskom planu mogu da opstanu jedino ukoliko povećavaju svoje međunarodne prihode“, zaključuje Aćimović.

M. Zatezalo

EXPORTER OKTOBAR 2008.

STANDARDI

U prošlom broju magazina smo detaljnije objasnili način na koji možete pristupiti ogromnom Halal tržištu. Ovoga puta se fokusiramo na još jedno specifično tržište koje se po mnogim karakteristikama podudara sa Halal

tržištem. Naime, i ovde su u pitanju pre svega prehrambeni proizvodi koje „krase“ specifičnosti vezane za sastojke koji se koriste za proizvodnju i pripremanje, način pripreme i mikrookruženje u kome se vrši proizvodnja. Košer sertifikat svedoči upravo da je proizvod proizveden uz striktno poštovanje svih propisanih pravila i da je bezbedan za upotrebu od strane pripadnika jevrejske vere. Kao i Halal, Košer je hrana koja je za sve ljude zdrava i korisna, a za jevrejske vernike jedina ispravna.

Košer tržište Coca-Cola, Procter & Gamble, Frito Lay, Kraft, Nabisco, General Mills… Činjenica da skoro svi giganti industrije u Americi poseduju Košer sertifikat dovoljno govori o značaju ovog tržišta.

U poslednjih 25 godina potražnja za Košer proizvodima beleži značajan porast, koji u poslednjih nekoliko godina iznosi oko 15%. Samo u SAD posluje oko 8.100 kompanija čiji su proizvodi proizvedeni u skladu sa Košer standardom, a oko 7 miliona Amerikanaca redovno kupuje Košer hranu i za to troši godišnje oko 3 milijarde dolara. Tržište raste po stopi od 11%, za razliku od prehrambene industrije uopšte, koja raste samo 1-2%.

Košer hrana nije namenjena samo onima koji nastoje da žive po Košer pravilima. Po nekim procenama, samo 29% konzumenata Košer hrane su Jevreji, a ostatak čine druge religijske grupe (19%) i oni koji se ne izjašnjavaju da Košer hranu konzumiraju iz verskih razloga. Dakle, ova hrana je zanimljiva i pripadnicima druge veroispovesti, vegetarijancima i ljudima koji su alergični na razne vrste hrane. Sa jedne strane, ovo je rezultat percepcije potrošača da se Košer hrana priprema i proizvodi u rigoroznim higijenskim uslovima i da je zbog toga „bezbednija“ od ostale, a sa druge, rezultat načina na koji se obeležava Košer hrana pružajući kompletnu informaciju o njenom sadržaju što je jako bitno za mnoge kategorije potrošača.

Šta je Košer?Sama reč Košer u izvornom (širem) značenju znači odgovarajući, u skladu, ispravan. Ujedno, to je naziv sertifikata u prehrambenoj industriji kojim se potvrđuje da je određeni prehrambeni proizvod ispunio zahteve propisane Torahom (poznatijim kao pet proroka Mojsijevih knjiga) i da kao takav može biti konzumiran od strane pripadnika jevrejske verske zajednice. Slede osnovna pravila koja određuju koja hrana jeste „odgovarajuća“ u najužem smislu. Postoji čitava knjiga koja sadrži detaljna objašnjenja za sve grupe prehrambenih proizvoda, ali mi navodimo samo osnovna pravila.

Vaš put ka Košer tržištuKošer hrana zdrava i korisna za sve ljude, a za jevrejsku zajednicu jedina ispravna.

20

STANDARDI

EXPORTER OKTOBAR 2008.

Meso i mesni proizvodi Samo meso određenih životinja se smatra Košer. Konkretno, to je meso životinja koje se hrane iz posebnih posuda i žvaću hranu - dakle teletina i ovčetina, dok na primer meso zeca i svinje nije Košer. Dalje, da bi meso pojedinih životinja bilo Košer, životinje moraju biti zaklane na tačno određen i ritualan način, koji takođe mora biti sertifikovan kao Košer. Samu operaciju može obavljati samo specijalno obučeno osoblje koje se zove „šočet” (shochet), a suština je da životinja mora biti ubijena na način koji ne pridaje bol. Nakon što životinja ne daje znake života, pristupa se ispitivanju na bolesti, i odstranjivanju iznutrica, krvi, nerava. Posebna pažnja se posvećuje plućima životinje koja moraju biti zdrava i čista.

Piletina i ostalo živinsko mesoKošer živinom se smatra samo kokoška, ćurka, guska i patka, a živinsko meso se ne sme mešati sa mlečnim proizvodima. I u ovom slučaju, klanje živine može obavljati samo „šočet“.

RibaSve vrste ribe koje imaju krljušt i peraja su košer. Dakle tu spadaju, između ostalog, tuna, šaran, bela riba i losos. Sve ostale vrste morske ribe, kao i morske životinje (sve vrste ljuskara, jastog, rakovi, hobotnice, školjke, krabe itd) nisu košer. Takođe, košer nisu ni som i šaran. Za razliku od životinja, za ribu ne postoji propisan ritual ubijanja, ali je za raspoznavanje i garanciju da je neka riba košer neophodno da se na ribi, prilikom kupovine, nalaze peraja.

Voće, povrće i zrnasto povrće Ove vrste proizvoda po pravilu jesu košer. Postoji samo jedan izuzetak, a to su pojedine vrste proizvoda koji se dobijaju od grožđa.

Sir Iako je sir mlečni proizvod, neke vrste sireva jesu košer, uz uslov da su proizvedeni od košer životinje.

PARVE dodaciRiba, jaja, povrće, voće i mahunarke mogu biti konzumirani sa mlečnim ili mesnim prozvodima. Stoga, ulja kao što su biljna se mogu koristiti u pripremi mlečnih i mesnih proizvoda.

Priprema hranePo Košeru, zabranjeno je jesti mleko i meso istovremeno, tako da svako jelo koje sadrži istovremeno oba sastojka, čak i kada je meso košer, nije košer. Takođe, ni meso i riba se ne mogu servirati i jesti zajedno. Koliko su instrukcije za pripremu i konzumaciju košer hrane striktne, govori i činjenica da je čak zabranjeno koristiti kuhinjski pribor za pripremu košer i ostale hrane, osim ako je pribor na poseban način očišćen. Košer kuhinja mora imati posebne sudove, pribor za jelo, tanjire itd, koji se peru i suše odvojeno. Dakle hrana i na ovaj način ne sme dolaziti u kontakt sa drugom hranom, ukoliko taj kontakt nije dozvoljen košerom.

Svaka hrana koja je u skladu sa jevrejskim dijetalnim zakonom (Halaka) može se nazvati košer. Sa druge strane, nije svaka hrana koja je jevrejska ujedno i košer.

Reč košer se ne koristi samo kada je u pitanju hrana, već ima mnogo širu primenu. Čak je ušla i u američki žargon kao reč koja označava nešto što je odgovarajuće, ispravno, adekvatno, pa čak i legitimno.

Ovo je samo delić pravila koja se nameću kao imperativ za košer hranu. Da bi se lakše identifikovala hrana koja je košer, takva informacija se stavlja na pakovanje proizvoda u vidu Kashrut sertifikata. Kašrut sertifikat se obično identifikuje natpisom „Paerve“ ili samo slovom „K“.

Na kraju, napominjemo da je košer hrana zdrava i korisna za sve ljude, a za jevrejsku zajednicu jedina ispravna. Posedovanje Košer sertifikata Vam može doneti nova tržišta i nove klijente, a nikako ne može oduzeti postojeće. Ukoliko želite da širite svoje ciljno tržište u ovom smeru, onda je ekonomski logično da postojeću proizvodnu liniju prilagodite košer zahtevima, pre nego da uvodite novu liniju.

G. Radosavljević

Kako do sertifikata?Da se Vaša proizvodnja obavlja u skladu sa košer prvilima, posvedočiće i sertifikat izdat od ovlašćenog rabina. Kako Košer, iako manje zastupljen od Halal sertifikata nije tako retka pojava kod nas, možete se raspitati među preduzećima iz Vaše branše za način kako da dođete do rabina. Naravno, u zavisnosti od karakteristika samog proizvodnog procesa, verifikacija usaglašenosti sa Košer standardom može biti zahtevnija ili manje zahtevna - za mesnu industriju je potrebna detaljna kontrola, te je verifikacija dugotrajnija i skuplja. Takođe, posedovanje drugih standarda i sertifikata poput HACCP i Halal znatno olakšavaju uvođenje Košer standarda.

21EXPORTER OKTOBAR 2008.

INTERNET

Alibaba.comAlibaba.com je najveći svetski portal za globalnu trgovinu i glavni provajder online marketing usluga za uvoznike i izvoznike svih profila. Alibaba omogućava kupcima i prodavcima da pronađu najbolje prilike za trgovinu i promovišu sebe i svoj biznis na internetu. Na ovom portalu možete da postavite svoju ponudu ili da pretražujete već postojeće ponude iz celog sveta.

Uobičajeno je da proces ostvarivanja trgovine na ovom portalu obuhvata sledeće dve faze:

· Prodavac ili izvoznik postavlja na Alibaba.com portal informacije o svojoj kompaniji i slike i informacije o proizvodima koje nudi (opis, specifikacije, cene, uslovi slanja i dr.)

· Kupac ili uvoznik pretražuje i pregleda ponudu koju je prodavac postavio i zatim se obraća prodavcu u vezi pregovora o ceni ili da bi izvršio narudžbu

Da bi mogli da kupujete ili prodajete robu na portalu Alibaba.com neophodno je da se prvo registrujete i postanete njegov član. Sa brojem od preko 30 miliona učlanjenih korisnika, kupaca i prodavaca iz preko 240 država i regiona, Alibaba.com predstavlja najveću svetsku pijacu, što je već dovelo do impozantne cifre od 23 miliona posetilaca u 2008. godini. Naša je preporuka da iskoristite ove informacije i brzo i jednostavno ponudite svoje proizvode celoj svetskoj populaciji.

Yu4You.comJedan od najuspešnijih sajtova za e–trgovinu na domaćim prostorima je yu4you.com. Na ovom internet portalu možete kupiti preko 12.000 artikala podeljenih u više različitih kategorija kao što su knjige, muzika, video, časopisi, multimedija, pokloni, cveće itd.

O uspešnosti ove internet prodavnice govori i broj od preko 10.000 poseta dnevno, što je stavlja na listu 30.000 najposećenijih internet stranica na svetu.

Ono što je interesantno je i da se Yu4You.com može pohvaliti veoma značajnom prodajom ponuđenih artikala u svim zemljama u kojima su prisutni naši ljudi. Ovaj portal tako predstavlja i vezu naših ljudi sa maticom, jer je se preko njega mogu naručiti najnovija muzička, DVD i video izdanja, knjige i ostali proizvodi iz Srbije.

eBay.comEBay.com je jedan od najvećih svetskih portala za online trgovinu sa preko 84 miliona aktivnih korisnika i vrednošću trgovanja od preko 60 milijardi dolara u 2007. godini. Na eBay-u važi pravilo da u bilo kom trenutku, bilo ko može prodati bilo šta. EBay pruža efikasnu platformu za trgovanje gde tržište, odnosno članovi, određuju cenu po kojoj će se određeni artikli prodati.

Iako je eBay.com najpoznatiji po aukcijskom načinu trgovine, njegovi korisnici mogu da kupuju i prodaju artikle sa fiksno određenom cenom. Danas se svakog sekunda na eBay-u izvrše transakcije u prosečnoj vrednosti od preko 2000 dolara, a artikli su poređani u preko 50.000 kategorija. Sa svojim prisustvom na 39 svetskih tržišta, ovaj sajt predstavlja vrednosni barometar pružajući informaciju o tome koji su proizvodi najtraženiji i koja je njihova realna cena.

A. Bednarik

E–prodavnicePortali za kupovinu i prodaju preko Interneta

Knjiga: Vodič kroz raj i pakao internet marketingaOva interesantna knjiga autora Dragana Varagića je namenjena osobama bez tehničkog znanja – menadžerima u firmama, ali i svim ostalim zainteresovanim pojedincima koji učestvuju i utiču na kreiranje prisustva svoje kompanije na internetu.

Na 250 strana autor pokušava da odgovori na osnovno pitanje kako imati finansijske koristi od interneta, a zatim pruža i konkretne savete za kreiranje uspešnog poslovnog prisustva firme na internetu. U knjizi su detaljno objašnjene faze pripreme prisustva firme na internetu, faze građenja, održavanja i poboljšanja nivoa internet prisustva. „Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga“ definiše koncept marketinga u sklopu sopstvenog sajta (Inner Site Marketing), kao i upravljanje strukturama sajta (Site Structure Management).

22

KAKO POSLOVATI SA... ?

EXPORTER OKTOBAR 2008.

Uspostavljanje prvog kontakta za japanske poslovne ljude predstavlja ogroman korak. Zbog toga je potrebno da imate strpljenja, jer se poslovni kontakti u ovoj zemlji

grade dugo i polako. Za početak, pored obima i vrednosti poslovanja koje donosite, Japanci veliku pažnju posvećuju Vašim preporukama koje ste stekli tokom poslovanja. Jednostavno, ukoliko nemate dobar glas u poslovnim krugovima ili zvaničnim trgovinskim institucijama, nećete moći da započnete poslovanje sa japanskim partnerom. U uspostavljanju poslovnih kontakata Japanci se često razlikuju od drugih naroda, pridajući ličnim vezama veliku važnost.

Na sastancimaSvakom poslu prethode detaljno i dobro organizovani sastanci. Ali kad ugovarate sastanak sa japanskim partnerima potrudite se da dobro osmislite i najmanji detalj jer Japanci veliku pažnju posvećuju poslovnosti - od odela, preko razmene vizit karti do načina na koji vodite sastanak.

Cilj prvog sastanaka u Japanu ne bi trebalo da bude samo ugovaranje posla. Kao što smo napomenuli, Japanci svoje poslovne veze grade dugo pa je za njih prvi sastanak važan kako bi stekli utisak o potencijalnom partneru. Zbog toga budite strpljivi, prijatni i pokušajte da kreirate prijatnu atmosferu u kojoj ćete slobodno moći da razmenjujete ideje sa ostalim sagovornicima.

Ipak, prijatna atmosfera ne podrazumeva preteranu opuštenost. Predstavljanje ideja, Vaše kompanije i Vas samih iznesite na formalan i krajnje suptilan način. Ukoliko brzo krenete da predstavljate Vaše ideje i ciljeve, stvorićete osećaj nelagodnosti i samim tim negativan efekat. Očekujte da će sve teći veoma sporo. Trebaće Vam verovatno nekoliko sastanaka pre nego što uopšte dođete do detalja posla.

Japanci su veoma formalni u saradnji za razliku od drugih naroda, čak i sa strancima. Podrazumeva se da na sastanak dođete na vreme, čak i koji minut pre vremena dok kašnjenje veoma loše utiče na stvaranje slike o Vama, samim tim i na dalji vid saradnje.

Kad je o oblačenju reč, preporučujemo Vam da se obučete poslovno, jer neformalno oblačenje nije dopušteno kada poslujete u Japanu. Znači tamno odelo za muškarce i prikladan kostim sa suknjom ispod kolena za žene. Takođe, ženama se ne preporučuje da nose pantalone na poslovne sastanke jer se to smatra uvredljivim, kao ni cipele sa visokim potpeticama kako ne bi bile više od muškaraca. Sve što bi moglo da Vas izdvaja od drugih se ne preporučuje i treba izbegavati.

Ukoliko želite da ukažete poštovanje sagovorniku preporučuje se da prilikom obraćanja koristite sagovornikovo prezime plus reč San, što znači gospodine ili gospođa (npr.Košikava San). Nemojte očekivati da će Vas japanski sagovornik zvati samo imenom, već uvek isključivo prezimenom sa dodatkom San.

Važno je znati da prilikom upoznavanja treba da pozdravite svog sagovornika blagim naklonom. Tom prilikom Vaš pogled će biti usmeren ka podu. Karte se razmenjuju posle ovog pozdrava, po pravilu sa dve ruke. Neki Japanci mogu da Vas pozdrave i pružanjem ruke uz slabiji stisak, jer im je neprijatno i to ne praktikuju često. Ukoliko Vam situacija dozvoljava, sačekajte da Vas neko predstavi sagovorniku, pa se tek onda sami predstavite.

Pridržavanje pravila ponašanja uobičajenih u poslovnom svetu je veoma važno u Japanu. Japanci su veoma učtivi i drže do ukazivanja poštovanja. To se posebno odnosi na ukazivanje pažnje starijima i osobama na višem položaju.

Prilikom dolaska na poslovni sastanak sa japanskim partnerom, raspored sedenja će biti unapred određen po rangu/statusu prisutnih. Nemojte sedeti bilo gde i samovoljno. Vaše mesto u sali, tok sastanka i vreme kad će biti izneto posluženje zavisi isključivo od Vašeg domaćina. Dozvolite mu da Vas uputi na Vaše mesto, sačekajte da Vam se on prvi obrati ili ukoliko ste na ručku, da prvi započne sa jelom ili pićem.

Za Japance se kaže da su orijentisani ka grupi. To znači da u poslovanju može da se desi da na sastanku bude čak do tri puta više japanskih kolega nego članova Vaše delegacije. I pored brojnosti, tačno se zna zaduženje svakog pojedinog člana koji po pravilu prezentuje i diskutuje samo o određenom aspektu poslovanja za koje je zadužen u okviru grupe.

Treba znati da su Japanci veoma osetljivi na hijerarhiju i godine, a autoritet se uvek daje najstarijem članu grupe. Njih je lako prepoznati jer su po pravilu pozicionirani u centru grupe, ili na sredini stola, okruženi sa strane manje značajnim saradnicima po hijerarhiji.

Poslovni običaji u JapanuU uspostavljanju poslovnih kontakata Japanci se veoma razlikuju od drugih. Poslovne veze grade dugo i polako, ali kada jednom uspostavite saradnju oni posao obavljaju brzo, sigurno i na duge staze.

23

Prilikom donošenja odluka konsenzus je jako bitan i uzimaju se u obzir mišljenja svih zaposlenih uključenih u određeni projekat. Naravno, na kraju konačnu odluku donosi sam vrh menadžmenta. Po običaju se na konačnu odluku dugo čeka, jer Japanci, za razliku od ostalih evropskih poslovnih ljudi, odluke donose veoma sporo. Proces donošenja odluke traje dugo jer se ispituju svi detalji vezani za posao, po pravilu uključujući veliki broj ljudi.

Konnichiwa (Dobar dan)Vi ste Gaijin (stranac) tako da se od Vas ne očekuje da govorite jezik ili da komunicirate na japanskom. Međutim, bilo kakvo korišćenje njihovog jezika će biti prijatno iznenađenje za njih i to će veoma ceniti.

U japanskim poslovnim krugovima poznavanje engleskog jezika nije uobičajeno. Kako biste izbegli eventualne nesporazume prilikom sastanka preporučljivo je da imate prevodioca koga ćete unapred upoznati sa interesima preduzeća i temama o kojima će se diskutovati na sastanku.

Poželjno je da vodite beleške tokom sastanka. Zapisivanjem važnih elemenata sastanka, japanskom partneru ćete pokazati da ste veoma zainteresovani. Međutim, vodite računa da nikako ne zapisujete nečije ime crvenom olovkom, pa se preporučuje hemijska olovka crne ili plave boje.

Poslovni pokloniTradicija darivanja u Japanu je prisutna i u poslovnim krugovima, tako da se na razmenjivanje poklona gleda kao na dobar početak poslovne saradnje. Kada razmišljate koji poklon bi bio prikladan za japanskog poslovnog partnera, nikada nećete pogrešiti ako se odlučite za manji suvenir, monografiju Vaše zemlje, vino ili skupoceno piće. Pokloni se uglavnom razmenjuju na kraju sastanka.

Japancima nije nelagodna tišina, čak je i često koriste u određenim situacijama. Pored toga, posebnu pažnju posvećuju načinu na koji komuniciraju sa partnerima težeći da uspostave

osećaj harmonije i međusobnog razumevanja. Retko ćete ih čuti da kažu NE ili da se direktno konfrontiraju, negoduju i suprostavljaju drugoj strani. Može da se desi da Vam na neko pitanje jednostavno odgovore sa da iako možda misle suprotno. Morate biti pripremljeni za takve situacije i da ih razumete, ali nikako nemojte vršiti pritisak ili praviti dodatni pritisak.

Radno vreme zavisi od kompanije. Radno vreme je uglavnom od 9 do 17 časova, s tim što se poslednjih godina početak radnog vremena određuje fleksibilnije, radi smanjenja saobraćajnih gužvi. Tako da ukoliko želite da izbegnete gužvu, možete da dođete na posao u 10 i da radite sat vremena duže. Naravno, dosta se radi i prekovremeno, nekad i posle ponoći, ako je potrebno. Sastanci se uobičajeno ne zakazuju pre 9 časova ujutru, za razliku od poslepodnevnih sastanaka koji se praktikuju posle 17 časova.

Razmena vizit karti (Meishi kultura)Kultura razmene vizit karti među poslovnim ljudima, ili Sarariman na japanskom, je veoma značajna u Japanu. U Japanu, posao jednostavno ne može da započne bez prethodne razmene vizit karti uz izražavanje dubokog poštovanja prema drugoj strani. Vizit karta, koja se na japanskom zove meishi, predstavlja osobu, oličenje statusa u japanskoj hirerhijskoj kulturi. Ukoliko nemate vizit kartu u Japanu, to znači da Vi jednostavno ne postojite.

Prilikom davanja vizit karti koristite obe ruke. Karta treba biti odštampana dvostrano: na jednoj strani na engleskom jeziku i na drugoj na japanskom. Kada predajete vizit kartu, japanska strana uvek treba da bude gornja. Takođe, običaj predstavljanja vizit karte podrazumeva i naklon. Naklonite se što niže i u zavisnosti od Vašeg statusa - ukoliko ste mladi ili žensko morate se sagnuti niže nego uobičajno kao znak poštovanja.

Primanje vizit karte se obavlja u istom maniru, ali tada treba da se poklonite što niže i duže nego prilikom predaje, kako biste izrazili zahvalnost. Recite hvala ili „hajimemashite”, kada primate karticu sa obe ruke. Znajte da će onaj koji je na nižoj funkciji prvi da predstavi svoju vizit kartu.

Ukoliko tokom sastanka primite više vizit karti, ostavite ih na stolu i nemojte ih sklanjati do završetka sastanka. Poželjno je da detaljno proučite kartu i zapamtite ime osobe koja Vam je istu dala.

Strpljenje je vrlinaNa kraju budite strpljivi i usmerite poslovanje na dugoročnu saradnju. U Japanu ono što ne izgovorite i ne uradite može da bude isto tako značajno kao i ono što kažete i uradite. Uvek pri poslovanju imajte na umu da su Japanci poslovni, dosledni ali i oprezni. Oni istražuju rentabilnost i izvodljivost, te pri donošenju odluka uzimaju sve te elemente u obzir. Možda im treba više vremena da dođu do odluke, ali kada je donesu posao obavljaju brzo, sigurno i na duge staze.

Iako je potrebno uložiti dosta truda i napora pri započinjanju poslovanja u Japanu, morate da budete strpljivi i staloženi jer jednom kada je posao započet ispravno, možete biti sigurni u dugoročno i pouzdano poslovanje.

Tekst je realizovan u saradnji sa Ambasadom JapanaI. Novosel

EXPORTER OKTOBAR 2008.

Ambasada Japana u SrbijiAmbasada Japana u Beogradu može da pruži domaćim preduzećima i poslovnim partnerima osnovne informacije i ekonomske podatke o Japanu. Ambasada nema funkciju posredovanja u pojedinim poslovima u biznisu i pronalaženju poslovnih partnera. Za takvu vrstu pomoći zadužena je kancelarija JETRO-a (Japan External Trade Organization) u Beču kojoj se možete obratiti za svu neophodnu pomoć prilikom pronalaženja japanskog partnera.Ambasada Japana u Beogradu će nastaviti da pruža informacije o Srbiji japanskim biznismenima kako bi se oni upoznali sa prilikama u Srbiji. Što više poslovnih ljudi u Japanu bude upoznato sa ovdašnjom situacijom, to je veća šansa da investiraju u Srbiju i da srpske kompanije nađu poslovne partnere u Japanu.

Najznačajnije japanske institucije u Srbiji:Ambasada Japana u Srbiji, Odeljenje za ekonomiju i ekonomsku saradnju: economy@jpemb.org.yuJETRO (Japan External Trade Organization) u Beču:www.jetro.go.jp/austria

24

E-prodavnice u Srbiji

Donesi.com

E-ducan.co.yu

Zlatara.net

Knjizara.com

Plato.co.yu

Limundo.com

Suvenirisrbije.com

Tiketservis.com

Digitalniaparati.co.yu

Krstarica.com/lat/prodavnica

Naposećeniji sajtovi u Srbiji

Google.com

Yahoo.com

Youtube.com

Myspace.com

Facebook.com

Live.com

Rapidshare.com

B92.com

Wikipedia.org

Msn.org

Najbolji veb sajtovi u svetu

Lemonade.com

AskSunday.com

Wink.com

TechPresident.com

Goodreads.com

MenuPages.com

DontForgetYourToothbrush.com

VolunteerMatch.com

Fatsecret.com

Indeed.com

PC Press, Social Media, Time Magazine

10

MARKETING MIKSTOP 10

Veliki deo prezentacije Brajana Trejsija bio je posvećen principima uspešnih lidera i menadžera uopšte, iz jednostavnog razloga što oni imaju univerzalan karakter, što funkcionišu u

svim organizacijama bez obzira na prostorni i vremenski kontekst. Ukratko, dakle, Trejsi ih grupiše u sedam kategorija koje se odnose na jasnoću u definisanju vrednosti, vizije, misije, svrhe i ciljeva, kompetenciju u poslu, ograničenja koje je potrebno prevazići, kreativnost prilikom osmišljavanja rešenja, koncentrisanost na ključne talente i veštine, kontinuirano učenje i hrabrost za donošenje i sprovođenje odluka.

Biti uspešan u obilju ponudeNa izložene principe Trejsi se zatim nadovezuje objašnjenjem novih okolnosti u oblasti prodaje i predstavljanjem onoga što naziva „sedam tajni uspeha u prodaji“. Ono što svaki prodavac ili onaj ko to želi da postane treba da shvati na samom početku jeste da je savremeno društvo - društvo obilja. U društvu obilja ima mnogo više prodavaca nego kupaca

i ponuda je veća od tražnje. Zato je, za razliku od nekadašnjeg globalnog tržišta prodavaca, gde je u centru pažnje bio proizvod, danas neophodno usmerenje na kupca i njegove potrebe.

Samim tim, i proces prodaje je znatno složeniji nego ranije. Konkretno, to znači da se od prodavca traži da poseduje mnogo veća znanja i specifične veštine koje idu znatno dalje od starog i jednostavnog pravila „kupi jeftino, prodaj skupo“. Između ostalog, uspešan prodavac mora da izvrši segmentaciju svog tržišta i da se usredsredi na tzv. savršenog kupca, za koga će moći da odgovori na pitanje: koji je njegov glavni razlog da kupuje, odnosno da ne kupuje? Jedan od najboljih primera ovakvog pristupa je čuvena kompanija Harley Davidson. Proizvođač kultnih motora shvatio je da će biti u prednosti u odnosu na konkurenciju ako kreira proizvod koji će biti povezan sa vrlo konkretnim životnim stilom. Tako njihove motore kupuju oni koji žele da se osete moćnim, slobodnim, nesputanim, ili kako su to u kompaniji jednom formulisali: „Naši motori čine da i četrdesetogodišnji računovođa može da obuče crnu kožu, vozi po provinciji i plaši ljude“.

Prodavac kao prijatelj, savetnik i učiteljSavremena tržišta oštre konkurencije zahtevaju od prodavaca da razviju novi model prodaje zasnovan na dobrim ličnim odnosima sa kupcima

EXPORTER OKTOBAR 2008.

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

10

9

8

7

6

5

4

3

2

1

Stari i novi model prodaje

Odnos 40%

40%

30%

30% 20%

20%

10%

10%

Potrebe

Prezentacija

Zaključenje

Stari model Novi model

25

Naravno, ni u prodaji nema rezultata bez velikog rada koji podrazumeva detaljnu pripremu komunikacije sa potrošačima. Tu spadaju istraživanje tržišta, odnosno kompanija, određivanje ciljeva za svakog kupca, kao i analizu ostvarenih kontakata koja se, kao povratna informacija, koristi u novom ciklusu prodaje.

Uprkos promenjenom prodajnom okruženju, Trejsi je uveren da svaki uspešan prodavac treba da vlada osnovnim veštinama koje imaju trajnu vrednost. Prvo što jedan prodavac treba da uradi jeste da identifikuje prave sagovornike za komunikaciju, zatim da sa njima uspostavi blizak odnos, da ustanovi njihove potrebe, da bi tek potom usledila prezentacija njegove ponude, reakcija na eventualne primedbe i zaključenje ugovora. Za Trejsija presudan značaj zapravo ima druga prodaja. Zaista, lako je nešto prodati prvi put. Ali ako se kupac i nakon toga odluči za Vaš proizvod ili uslugu, onda to znači da ste verovatno dobili stalnog klijenta.

Jasno je, prema tome, da je ključna reč u prodaji - poverenje. Razlog za ovoliki značaj poverenja je upravo ogromna ponuda na strani prodavaca. Kao što se mi najčešće rukovodimo omiljenim brendovima kada idemo u šoping, jer su ti brendovi poznati i provereni, tako su i u krupnim poslovima kupci naklonjeni onim prodavcima čija ponuda dokazano odgovara njihovim preferencijama.

Novi model prodajeVažnost poverenja između kupaca i prodavaca je tolika da se danas sve više govori o „prodaji zasnovanoj na odnosima“. Ona se može ilustrovati pomoću tzv. novog modela prodaje koji izgleda kao obrnuta piramida. Nasuprot starom modelu, gde je procentualno najveći udeo u prodaji imao sam čin zaključenja, praćen prezentacijom ponude, u novom modelu redosled je potpuno obrnut - na prvom mestu je odnos sa kupcima, zatim slede njihove potrebe, pa tek potom prezentacija i sklapanje ugovora.

Među načinima za izgradnju poverenja Brajan Trejsi posebno izdvaja sposobnost slušanja sagovornika. Umesto nametanja sopstvenih stavova, najbolji prodavci umeju da slušaju svoje kupce pažljivo, vodeći naročito računa o njihovim pitanjima koje onda vešto parafraziraju kao deo odgovora. Za njih Trejsi kaže da istovremeno obavljaju tri uloge: oni su prijatelji svojih kupaca, ali i njihovi savetnici i učitelji. Drugim rečima, uspešni prodavci pokazuju razumevanje za stavove i osećanja svojih klijenata, deluju kao konsultanti u procesu korišćenja proizvoda i podižu njihov nivo poznavanja ponude.

Oni su pri tome svesni koliko je za dobru prodaju važna priča. Ljudski mozak je takav da mnogo bolje pamti one činjenice koje su povezane u interesantnu priču. Zbog toga će dobar prodavac izbegavati da samo nabraja podatke tipa: „Mi smo povećali prodaju za x procenata“, „Ukupan izvoz nam je prošle godine iznosio y miliona evra“ i tako redom, već će radije navesti iskustva nekih svojih zadovoljnih klijenata, sa kojim su potencijalni kupci u stanju da se identifikuju, zbog istih ili sličnih navika, godina, pola ili drugih zajedničkih osobina.

Analizu prodajnih tehnika Trejsi završava uvodeći slušaoce u tajne uspešne prodaje, a reklo bi se i u tajne uspeha u bilo kom drugom poslu. Preduslov broj jedan je čvrsta odluka da se stigne do vrha, jasno izražena ambicija da se bude najbolji u svojoj profesiji. Naravno, ambicija mora da ima pokriće u napornom radu koji, kako kaže Trejsi, treba shvatiti krajnje ozbiljno, što podrazumeva i analizu i prevazilaženje sopstvenih ograničenja. Osim toga, uspešni ljudi su po pravilu okruženi drugim uspešnim ljudima, pa stoga treba iskoristiti svaku priliku za uspostavljanje i održavanje kontakata sa uticajnim pojedincima. Značajan segment uspeha predstavljaju i moć vizuelizacije ostvarenja ciljeva, kao i navika vođenja unutrašnjeg dijaloga. Na kraju dolazi pozitivna akcija, bez ograničavajućeg faktora straha od greške i neuspeha.

D. Pejčić

EXPORTER OKTOBAR 2008.

26

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA je u periodu od septembra 2006. godine do maja 2008. godine u okviru četiri kruga finansijske

pomoći preduzećima isplatila 191.897.757,96 dinara. Sredstva su dodeljivana uspešnim malim i srednjim preduzećima koja se bave proizvodnjom robe ili pružanjem usluga namenjenih izvozu i to namenski za unapređenje njihovih marketinških aktivnosti. Cilj je, uz poboljšanje vizuelnog identiteta i bolje promocije roba, povećati konkurentnost ovog veoma značajnog segmenta domaće privrede u inostranstvu.

Interesovanje preduzeća je veliko, što potvrđuje i broj zainteresovanih kompanija koje su se prijavile za taj program. Od početka Programa bespovratne finansijske pomoći, sredstva su dobila 352 preduzeća od ukupno 645 prijavljenih, što je 54,6 odsto od ukupnog broja preduzeća koja su podnela prijavu. Samo u poslednjem, četvrtom krugu od 115 prijavljenih, čak za 83 preduzeća je odobrena pomoć u vrednosti od 43.372.364,90 dinara.

Najviše se ulaže u promotivni materijalPomoć je usmerena isključivo na marketinške aktivnosti, kojima se u preduzećima ne daje veliki značaj s obzirom da prioritet imaju proizvodnja i distribucija. Ipak, marketing je veoma značajan segment svakog poslovanja, posebno u savremenim tržišnim uslovima gde bez jasnog i dobro urađenog marketinškog plana i pratećih aktivnosti nema ni zapaženog uspeha na stranim tržištima.

Prema analizi koju je uradio Sektor za istraživanje agencije SIEPA, u prva tri kruga, najviše sredstava je dodeljeno za izradu novog promotivnog materijala, odnosno 30 odsto od ukupnog iznosa odobrenih sredstava.

Sledi uvođenje novih standarda (oko 19 odsto) i učešće na međunarodnim sajmovima (13 odsto). Prema rečima Tatjane Radovanov, koordinatora Sektora za promociju izvoza, najviše sredstava je odobreno upravo za promotivni materijal, posebno izradu kompanijskih brošura i web sajta jer preduzeća žele da njihova prezentacija bude što bolja, modernija i u skladu sa trendovima na stranom tržištu.

U četvrtom krugu dodele sredstava uneta je i jedna novina - reklamiranje u stranim časopisima, za koje je odobreno 11 odsto sredstava. Najviše sredstava je ponovo dodeljeno za izradu promotivnog materijala (56 odsto), prateći trend koji je bio prisutan i u prethodnim serijama. Da naše firme najviše pažnje i sredstava poklanjaju svom imidžu pokazuje i činjenica da nakon izrade promotivnog materijala, pažnju posvećuju redizajnu svog pakovanja za koje je ovog puta SIEPA dodelila 16 odsto ukupnih sredstava. Sledeći korak je nastup na stranim sajmovima na koje je usmereno 33 odsto sredstava.

Dominantna prehrambena industrija Iz pregleda dosadašnjih PIP statistika primetno je da najviše prijava i odobrenih sredstava odlazi u prehrambenu industriju, kao jedan od najvažnijih segmenata ukupnog privrednog razvoja domaće privrede, otprilike četvrtina ukupnih sredstava. Na sektore informacione i komunikacione tehnologije, tekstilne, drvne i građevinske industrije je raspoređen skoro podjednak iznos sredstava.

PIP u brojkamaZa PIP program SIEPA-e vlada veliko interesovanje domaćih preduzeća, koja su u periodu od dve godine primila više od 190 miliona dinara za realizaciju marketinških aktivnosti.

ISTRAŽIVANJE

EXPORTER OKTOBAR 2008.

U prethodna tri kruga Programa bespovratne pomoći isplaćeno je ukupno 165 miliona dinara.

Izrada novihpromotivnih materijala

Dizajn novogpakovanja

Učešće nameđunarodnim

privrednimsajmovima uinostranstvu

Reklamiranje usranim stručnim

časopisima

3,6% Istraživanjestranog tržišta

Struktura aktivnosti po odobrenom iznosu

55,9%15,6%

13,5%

11,3%

Grad Beograd

Južnobačkiokrug

Zlatiborski okrug

Moravički okrug Mačvanski okrug 4,5% Šumadijskiokrug

4,4% Kolubarski

okrug

4,3% Sremski

okrug

4,2% Raški okrug

4.2% JužnobanatskiokrugOstali

Struktura odobrenih prijava po okruzima Republike Srbije

26,3%

12,2%

11,7% 6,1% 6,1%

16%

27EXPORTER OKTOBAR 2008.

SAJMOVI

BalticBuildMeđunarodni sajam građevine10.09. - 13.09.2008.Sankt Peterburg, Rusijawww.primexpo.ru/build/

InteriorsMeđunarodni sajam uređenja enterijera10.09. - 13.09.2008Sankt Peterburg, Rusijawww.primexpo.ru

Build TechMeđunarodni sajam građevinarstva17.09. - 19.09.2008Kiev, Ukrajnawww.autoexpo.ua

For Arch & For TechMeđunarodni sajam građevinarstva23.09. - 27.09.2008Prag, Češkawww.abf.cz

FinnbuildMeđunarodni sajam građevinarstva24.09. - 27.09.2008Helsinki, Finskawww.finnexpo.fi

Samara BuildMeđunarodni sajam građevinarstvaSeptembar 2008Samara, Rusijawww.rte-expo.ru

ConstrutecMeđunarodni sajam građevinarstva07.10. - 11.10.2008Madrid, Španijawww.ifema.es

Baucon YapexMeđunarodni sajam građevinskog materijala i građevinske tehnologije30.10. - 02.11.2008Antalija, Turskawww.imag.de

DectecMeđunarodni sajam arhitekture07.10. - 11.10.2008Madrid, Španijawww.ifema.esTurkeyBuildMeđunarodni sajam građevinarstva09.10. - 12.10.2008Ankara, Turskawww.yem.net

SAIEMeđunarodni sajam građevine15.10. - 18.10.2008.Bolonja, Italijawww.saie.bolognafiere.it

InterbuildMeđunarodni sajam građevine26.10. - 30.10.2008.Birmingem, Engleskawww.interbuild.com

BAU 2009Međunarodni sajam građevinskog materijala12.01. - 17.01.2009.Minhen, Nemačkawww.bau-muenchen.de

MosBuildMeđunarodni sajam građevine31.03. - 03.04.2009.Moskva, Rusijawww.mosbuild.com

BaufachMeđunarodni sajam tehnologije i mašina za građevinarstvo28.10. - 30.10.2009.Lajpcig, Nemačkawww.baufach.de

Batimat02.11. - 07.11.2009.Međunarodni sajam građevinePariz, Francuskawww.batimat.com

Sajmovi građevine u 2008/09.

U četvrtom krugu, 24 odsto sredstava uloženo je u prehrambenu industriju, 15 odsto u tekstilnu, 11 odsto u drvnu, kao i na ICT, dok su hemijska, građevinska, mašinska, farmaceutska i elektroindustrija učestvovale sa manje od 10 odsto ukupnih sredstava.

Posmatrajući analizu po opštinama, preduzeća iz Beograda su bila najaktivnija i uspela su da dobiju oko 30 odsto sredstava podeljenih tokom četiri ciklusa Programa. U Novi Sad je otišlo samo 9 odsto sredstava, dok su Čačak, Kragujevac, Užice, Kragujevac i Niš prikupili mali procenat od 3 do 5 odsto od ukupne vrednosti sredstava. U poslednjem krugu, najviše sredstava uloženo je u grad Beograd (26 odsto), slede Južnobački okrug sa 12 odsto, Zlatiborski (6 odsto) i Moravički i Mačvanski sa po 5 odsto. Ostali okruzi su bili zastupljeni u mnogo manjoj meri.

M. Vuković

Najviše firmi, 30 odsto, prijavilo se iz Beograda, a njih 9 procenata ima sedište u Novom Sadu.

Struktura delatnosti

Prehrambena industrija 23%

Drvna industija i namestaj 11%

Tekstilna industrija i obuća 11%

ICT 9%

Hemijska industrija 9%

Elektroindustrija 8%

Građevinska industrija 7%

Mašinska industrija 7%

Metalska industrija 6%

Plastika i guma 3%

Usluge 3%

Automobilska industrija 1%

Ambalaža 1%

Farmaceutska industrija 1%

28

Uz pokroviteljstvo

Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije

Za izvozni uspeh potrebno je imati viziju, ali i veliku snagu i upornost da istrajete među jakom konkurencijom. Najboljim izvoznicima koji uspešno promovišu nove vrednosti naše ekonomije u svetu SIEPA peti put odaje priznanje dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:

Pravo učešća imaju sva izvozna preduzeća sa centrom poslovnih aktivnosti na teritoriji Republike Srbije. Prijava je dostupna na internet adresi www.siepa.gov.rs.

Rok za podnošenje prijava je 1. decembar 2008. godine. Prijave dospele nakon ovog datuma ne mogu biti uzete u razmatranje.

Prijave slati na adresu:SIEPANagrada IZVOZNIK GODINE 08Vlajkovićeva 3/5 11000 Beograd

Agencija za strana ulaganja ipromociju izvoza Republike Srbije

Milica Zatezalomilica.zatezalo@siepa.sr.gov.yu • 011/3398 772Ines Novoselines.novosel@siepa.sr.gov.yu • 011/3398 774

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) raspisuje Konkurs za dodelu nagrade

IZVOZNIK GODINE 08

 NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD

 OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA NAJBOLJI IZVOZNIK

u kategoriji malih i srednjih preduzeća

E–poslovanjeKreiranje web stranica za izvoznike

E–poslovanje nije bauk

Newsletter– Vaš virtuelni prodavac

E–poslovanjeKreiranje web stranica za izvoznike

E–poslovanje nije bauk

Newsletter– Vaš virtuelni prodavac

SIEPA AKTUELNOSTI KOŠER STANDARD POSLOVNI OBIČAJI U JAPANUMARKETING MIX FINANSIJE SAJMOVI GRAĐEVINE INTERNET

Sa SIEPA-om na vodeće svetske sajmoveu 2009. godini

Grüne Woche, Berlin

FruitLogistica, Berlin

BioFach, Nimberg

Gulf Food, Dubai

CPM Moscow, Moskva

Rendez vous, Pariz

Foodex, Tokio

CeBIT, Hanover

IFE, London

Pro Wine, Dizeldorf

MostBuild, Moskva

MOW, Badsalcuflen

Fancy Food Show, Njujork

World Food, Moskva

ANUGA, Keln

Gitex Technology, Dubai

CPM Moscow,

CPM Moscow, Moskva

Moskva

Rendez vous,

Rendez vous, Pariz

Pariz

Foodex,Foodex, Tokio Tokio

CeBIT,CeBIT, Hanover Hanover

IFE,IFE, London London

Pro Wine,Pro Wine, Dizeldorf Dizeldorf

MostBuild,MostBuild, Moskva Moskva

MOW,MOW, Badsalcuflen Badsalcuflen