60 AUTO BILD | Br. 16 · 2. septembar 2009.

SRBIJOM VAN ASFALTAEXTRAEXTRA REPORTAŽA

LAZAREV PROSTOR ZAUSTAVLJEN U

Ovo što vidite nije neki prizor iz dalekih tropskih krajeva – radi se o Lazarevom kanjonu, veličanstvenom procepu u zemljinoj kori, koji se nalazi između Malinika i Dubašnice, u blizini Zlota, u istočnoj Srbiji. Kroz njegamože da se prođe samo pešice (i to u ozbiljnoj terenskoj obući), a da biste motorizovano stigli do njegovih bočnih prilaza biće vam potrebno punokrvno terensko vozilo – zaboravite na „šminku“ koju vam mnogi danaspakuju u SUV ambalažu. Donekle terencima, a više snagom sopstvenih mišića, slikom i rečju provešćemo vaskroz tajne jedne od poslednjih oaza netaknute divljine u Srbiji

On je mesto kakvo za-mišljate kada maštate o egzo-tičnim divljinama Amazonijeili Nove Gvineje, džungla uro-njena duboko među stene,van svih puteva, gde su jedi-ne staze one koje su proprti-le divlje zveri. Kada skupitehrabrost da u njega uronite,zaboravite na sve proseke br-zine kretanja pešaka kroz di-vljinu, jer će vas brojke kojeste do tada poznavali u pre-

skakanju kamenih blokovaod po više metara u prečnikui provlačenju ispod i oko bez-brojnih stoletnih stabala kojeje zub vremena oborio u nje-govo korito, samo navesti naopasno pogrešne procene. Unjemu će vas čak i po dugomletnjem danu vrlo brzo susti-ći mrak, a društvo u dugimkanjonskim noćima pravićevam samo pauci, poskoci i di-vokoze koje laganim kora-

kom skakuću preko litica nadvašim glavama, obrušavajućisipare, čudeći se uljezima za-tečenim na mestu gde pojavaljudske noge mora da podra-zumeva barem izvesnu dozuludila. Do bezbrojnih skrive-nih vidikovaca raštrkanih nasve strane po liticama njego-va četiri kraka putevi ne vode,a za probijanje do mnogih odnjih biće vam potrebna i ma-četa, kao i savršen smisao za

orijentaciju i navigaciju (iliozbiljna GPS tehnika). Prizo-ri koje ćete sa njih viđati zau-stavljaju vreme i neodoljivovas vuku da pronađete put doone usamljene stene s drugestrane, a za to će vam često bi-ti potreban čitav dan probija-nja, ponekad i alpinističkaoprema. U njemu i oko njegagotovo sigurno nećete srestinijedno ljudsko biće, makarproveli tamo dane, a do nje-

ga vas nijedna turističkaagencija neće odvesti, nitimože, iako je možda tek ne-koliko stotina kilometaraudaljen od mesta gde živite.Na istraživanje njegovih bez-brojnih pećina i potkapinamožete da potrošite pola ži-vota i opet ćete imati osećaj davam je mnogo toga promaklo,da on od vas još uvek krijebrojne tajne.

Lazarev kanjon je kultni ku-

LAZAREV

Sa stena Koveja pruža se jedan od najlepših pogleda na kanjon

padaju, tvoreći po njegovomdnu mešavinu lišća, grana iklimavog stenja, gde zapravoi ne vidite po čemu gazite igde treba biti posebno opre-zan, jer lako može doći do pa-dova i povreda. Savladavanjenepuna dva kilometra dužineovog kraka oduzeće vam naj-više vremena i najviše će vasiscrpeti! Demižlok je, sa svo-jim vrlo karakterističnim plo-častim liticama, i prava rizni-ca pećina, čije speleološko is-pitivanje ni dan, danas prak-tično nije ni započelo zbognepristupačnosti terena. Ide-alan teren za maštanje o skri-venom blagu i tajnama pod-zemlja...

U Vejski krak, najduži i do-skora najprohodniji, pod te-retom velikih snegova prošlezime popadalo je puno deba-la, tako da je sada probijanjenjime postalo gotovo jednakoteško kao i prolaz kroz Demi-žlok – naoružajte se strplje-njem i nemojte da se iznena-dite ako vas mrak preduhitripre nego što stignete do nje-govog ponora!

Ukupna dužina svih krako-va Lazarevog kanjona iznosioko 13 km, što su, u kanjon-skim relacijama, kapitalnemere – u Srbiji zaista ne posto-ji ništa slično. Ako uzmemo uobzir i nepristupačnost i nena-seljenost okruženja, Lazarevkanjon je zaista jedinstven.

Vidikovci Lazarevog kanjona

Ovaj veličanstveni prirodnispomenik morate da sagleda-

te s obe strane da biste ga dokraja spoznali – i odozdo i od-ozgo. U sagledavanju „sa visi-ne“ ključnu ulogu igraju broj-ni vidikovci, rasuti širom nje-govih litica. Iako su neki odnjih lako dostupni (pre svegaoni najbliži Zlotu, Lazarevojpećini i Vernjikici), do onihnajatraktivnijih nije nimalolako pronaći put, niti se donjih probiti kroz gu-sto rastinje kroz kojesu se decenijamaprovlačile samo divo-koze.

Vidikovci sa kojihćete najbolje sagleda-ti veličanstvenu mre-žu krakova kanjona injegovu celinu, nala-ze se na samom gre-benu planine Mali-nik, koja ga oivičuje sa južnestrane. Ništa manje atraktivninisu ni vidikovci smešteni naspojevima njegovih krakova,

pre svega onaj na Str-njaku, izduženom „je-zičku“ visoravni Stobo-ra koji se kao klin zabioizmeđu glavnog krakai Mikulja. Tu se teren-skim vozilom možeprići do sada napušte-ne kolibe koja se nala-zi na nekoliko kilome-tara od samog vidikov-ca (morate da budete

spremni i na dosta grebanjaprovlačeći se putem koji sveviše zarasta u trnje), a za po-slednjih nekoliko kilometara,osim upornosti u provlačenjukroz šikaru, biće vam potre-ban i GPS uređaj sa preci-znom mapom, jer ćete bez

njega jako teško pronaći put.Atraktivni su i vidikovci na

Koveju, najvišoj litici kanjona,do koje možete da stigneteprobijajući se izrazito strmimi kamenitim putem od centraZlota (da ne biste oštetili pod-vozje trebaće vam bar 22 cen-timetra razmaka od tla, re-dukcija i besprekorna vozač-ka veština). Tu vozilom mo-

žete da priđete sve do livadekoja se nalazi na samo pede-setak metara od litica (u blizi-ni ćete naći i kolibu, do koje jecrevom sprovedena voda saizvora).

Do nekoliko vidikovaca nasamoj ivici kanjona u šum-skom području Polome naMaliniku i neposredno za-padno od njega, možete dastignete popevši se na Mali-nik iz sela Podgorac, a zatimdržeći put koji ide severoza-padnim obroncima MalogMalinika – stići ćete vašim te-rencem na samo nekolikostotina metara od vidikovaca.I napokon, do najudaljenijihvidikovaca, smeštenih na vi-soravni između Kraka Vej iDemižlok, takođe, možete dastignete terencem, ali je navi-gacija do njih najkompleksni-ja, put najduži, a na njemu jepotrebno da se nekoliko kilo-metara probijate kroz vlažnešume i kamenitim terenomkroz visoku travu, što vam nebismo preporučili bez teren-ca visokih performansi opre-mljenog MT (terenskim) pne-umaticima. Do ove tačke semože prići iz zaleđa kanjonaduboko u Kučajskim planina-ma, prateći itinerer preko Ku-čaja koji smo dali u broju AU-TO BILDA od 10. jula – od ra-

dara koji ćete tamo naći delivas oko četiri kilometra dokrajnje tačke.

Samo za prave avanturiste

Kada se odlučite na avantu-ru prolaska Lazarevim kanjo-nom ili na krug terencem okonjega, zaboravite na komforili bilo kakve blagodeti civili-

zacije. U njemu ili unjegovoj neposred-noj blizini nema ho-tela, restorana ili pro-davnica, niti ima bilokoga ko vam možepomoći u slučaju ne-kog tehničkog pro-blema ili nestankagoriva. Meštani selaPodgorac i Zlot nasvoja imanja u okoli-

ni kanjona sve ređe zalaze(uglavnom samo da bi poko-sili travu i pokupili seno), ta-ko da je čak i susret sa trak-torom na tom ogromnomprostranstvu postao retkost.Može vam se desiti da dani-ma tumarate u potpunoj tiši-ni, prepušteni huku vetra i žu-boru reka, zrikavcima i egzo-tičnim zvucima raznovrsnedivljači kojom kanjon i njego-va okolina obiluju. Iako se vo-da može naći na mnogim me-stima oko kanjona, preporu-čujemo da pored šatora ikompletne kamperske opre-me u svom terencu uvek ima-te bar desetak litara vode u re-zervi – za svaki slučaj, ako od-lučite da zanoćite negde gdenema izvora. Domet mobilnetelefonije imaćete tek spora-dično, samo na nekim od vi-dikovaca kanjona, dok ste usamom kanjonu potpuno od-sečeni od modernih teleko-munikacija, imajući osećaj daste u nekom potpuno druga-čijem svetu, kao da vas je vre-meplov prebacio duboko upraistoriju. Lazarev kanjon jejedna od malobrojnih preo-stalih oaza potpunog mira uSrbiji, mesto kojim, kada sejednom „zarazite“, ostajetedoživotno opčinjeni.

Aleksandar Veljković

2. septembar 2009. · Br. 16 | AUTO BILD 63

Legenda o KuliNesumnjivo najpoznatija kamenaskulptura Lazarevog kanjona je-ste Kula, usamljeni kameni oste-njak na spoju Mikuljskog i glavnogkraka kanjona, visok čak 150 me-tara i potpuno odvojen od zida ka-njona. S obziromna to da se na vrhKule nije mogućepopeti bez ozbilj-nog alpinističkogiskustva i opre-me, lokalne le-gende o Kuli pri-povedaju o pasti-ru koji je za op-kladu u stadoovaca pristao da se na Kulu popnegoloruk, i kao dokaz da je to uči-nio na vrhu zapali vatru. Mladićje stigao na vrh i dim se zavijorionad Kulom, ovce je osvojio, ali je,kao posledica napora i straha to-kom ovog nesvakidašnjeg podu-hvata, sišao s pameti...

Džungla kojom je obrastao kanjonpodseća na egzotične predele planete

Na najužem mestu možete rukama da dodirnete litice kanjona

Izmaglica u kanjonu u sumrak, nakon kiše

Kula, oko koje se pletu legende,visoka je 150 metara

Magija kanjona

2. septembar 2009. · Br. 16 | AUTO BILD 61

KANJONVREMENU

Ramonda serbica – kanjonska lepoticaJedan od najpoznatijih endema u biljnom svetu kanjona svakako jebiljka Ramonda serbica, koja je sem na stenama u dubinama Lazare-vog kanjona viđe-na samo još na ne-koliko mesta u Sr-biji. Ova naizgledtanana zeljastabiljka dobro pod-nosi dugotrajnesuše, nakon kojihse gotovo potpu-no sasušena odvrlo malo vode zatili čas revitalizu-je, poput pustinj-ske flore. Videtiramondu u cvetu je redak prizor, koji će vam se pružiti samo počet-kom juna svake godine. Mi smo imali sreće da je fotografišemo tokomjednog od naših prolazaka kanjonom...

KANJONGlavni (levo) i Mikuljski krak kanjona (priključuje se s desne strane)

Kanjonska lepotica, Ramonda serbica u cvetu

Na Maliniku, nad Lazarevim kanjonom

Mikuljski manastir

tak za najhrabrije avanturisteu Srbiji. U njega meštani Zlo-ta retko zalaze, ispredajući onjegovim „strahotama“ pričeza plašenje dece i kolebljivih(zmije, pauci, iznenadne bu-jice, skriveni ponori, nestan-ci ljudi, skrovišta utvara, dre-kavaca, Muma Padure i dru-gih bića iz vlaške mitologije).Radi se o jednom od najgran-dioznijih prirodnih spomeni-ka kraških predela Balkana istaništu brojnih endemskihvrsta biljaka i insekata, koji jezbog svog specifičnog, gotovoizolovanog ekosistema pro-glašen za spomenik prirode istavljen pod zaštitu. Ovaj ka-njon, sa prosečnom dubinomod oko 300 metara (vertikalnistenoviti odseci u predelu Ko-veja premašuju ovu visinu),jedinstven je i po svojoj raz-granatosti: ima čak četiri kra-ka koji su u davna vremenastvorile reke, danas ponorni-ce – Mikulj, Demižlok i Vej.Dok Mikulj i Demižlok na po-četnim delovima svojih kra-kova trajno poniru, Vej tokomvlažnijeg dela godine teče,tvoreći moćnu reku koja glav-ni krak kanjona obično svenegde do kraja juna čini goto-vo neprohodnim. Kada rekaleti presuši, možete da seupustite u avanturu prolaskakanjonom, ali prethodno mo-rate da se pripremite za tajpoduhvat...

Prolazak kroz Lazarev kanjon nije šetnja

Pre nego što krenete da do-živite ono što smo mi u višenavrata prošli, morate daimate u vidu da staze kroz ka-njon – ne postoje. Dakle, dabiste prošli čitavom dužinomLazarevog kanjona i izašli ne-kim od njegovih krakova u di-vljine Kučajskih planina, mo-rate da budete spremni na sa-vladavanje kamenih prepre-ka koje ponekad imaju i po vi-še metara u prečniku i po pra-vilu su barem delimično pre-krivene klizavom mahovi-nom, savladavanje sipara,

provlačenje ispod stoletnihdebala koja je zub vremenasrušio u kanjon i koja se u nje-mu razlažu prirodnim putem,zaobilaženje ili preskakanjelonaca sa ujezerenom vodom,a sve to, naravno, vodeći raču-na o insektima i gmizavcima,koji su u kanjonu brojni.

Nemojte da vas začudi izne-nadni odron – to verovatnoznači da ste svojim nailaskomuzbunili brojne divokoze ko-je ovaj kanjon nastanjuju i ko-je se upravo sklanjaju na si-gurno, vešto skakućući ka vr-hovima njegovih litica. U su-šnom delu godine u kanjonunećete moći da nađete pijaćuvodu, praktično sve do njego-vog osam kilometara udalje-nog kraja, odnosno ponoraVeja, Demižloka ili Mikulja. Sobzirom na to da u kanjonusparina ume da bude popri-lična, preporučujemo da po-nesete sa sobom više litara pi-jaće vode, naročito ukoliko,poput nas, planirate da zano-ćite u samom kanjonu.

A u samom kanjonu nemapuno mesta pogodnih za po-stavljanje logora. Doduše,mogli biste to ponegde da uči-nite u samom suvom koritu,ali rizikujete da u slučaju iz-nenadnih bujica koje moguda izazovu jači ili dugotrajni-ji pljuskovi morate brzo daevakuišete logor. Najbolje jebivakovati na proširenjimakanjona, gde postoje zarav-njene terase, a svakako naj-bolja mesta te vrste su spoje-vi njegovih sporednih krako-va sa glavnim – ušće Mikulja,odnosno Demižloka.

Glavni krak kanjona, kadakrenete uzvodno od Zlota iLazareve pećine, dug je 4,5km. Tu se sa severa u njegauključuje Mikuljski krak, ko-ji je izuzetno lep i koji toplopreporučujemo za prolaz. UMikuljskom kraku se nalazi inajuži deo kanjona, gde, akoispružite ruke, možete da do-dirnete njegove litice!

Demižlok je prava džungla,prepuna popadalih stoletnihstabala koja se godinama ras-

62 AUTO BILD | Br. 16 · 2. septembar 2009.

SRBIJOM VAN ASFALTAEXTRAEXTRA REPORTAŽA

Kako stići do Lazarevog kanjona?Do izlaznog dela Lazarevog kanjo-na, odnosno njegove krajnje istoč-ne tačke najjednostavnije ćete sti-ći iz smera Beograda tako što će-te autoputem ka Nišu voziti 160km do Paraćina, gde ćete se isklju-čiti u smeru Zaječara i magistra-lom preko Čestobrodice posle 44km stići do odvajanja za Podgoraci Zlot. Skrećete levo i do centra Zlo-ta treba voziti još 17 km. Produži-te li još tri kilometra pravo, u sme-ru zaseoka Beljevina (još uvek as-falt), stići ćete do odvajanja levo,

za parking pored Lazareve pećine.Vlasnici putničkih automobila svo-ja vozila mogu tu da parkiraju i dase upuste u istraživanje kanjona,dok će vlasnici terenaca verovat-no poželeti da odu dalje u istraži-vanje divljeg okruženja kanjonana točkovima.Lazareva pećina je uređena za po-sete i osvetljena, ali posete mo-raju da se najave turističkoj orga-nizaciji opštine Bor. Do obližnje pe-ćine Vernjikice stiže se betonira-nom stazom dugom dva kilometra

uz litice kanjona, kojom prolazitei pored prvog od vidikovaca nadkanjonom. Staza kroz Vernjikicutakođe je betonirana, ali savetu-jemo da ponesete baterijske lam-pe, jer osvetljenja nema. Vernjiki-ca je prebogata pećinskim naki-tom i kamenim skulpturama i ka-rakteristična je po tome što imanajvišu dvoranu od svih pećina uSrbiji (visina svoda je oko 70 me-tara). Pored Lazareve pećine po-stoji i motel koji, nažalost, već vi-še godina ne radi.

U zaleđu Lazarevog kanjona, između rečnih to-kova Mikulja i Demižloka pre nego što ove rekenestanu u svojim ponorima na početku istoime-nih krakova kanjona, nalazi se stenoviti vrh Mi-kulj, koji dominira okolinom, pružajući fantastič-ne poglede na Malinik i ostatak masiva Kučajskihplanina. Na ovom harizmatičnom mestu, gotovona vrhu planine, početkom ovog veka nikao je ma-nastir Novi Stjenik, dom zilotskog pravoslavnogsestrinstva u Srbiji, bez struje i tekuće vode i da-leko od puteva, u asketskim uslovima, u kakvimnije napravljen nijedan drugi manastir u Srbiji.Ovi skromni ljudi će svakog putnika dočeti gosto-

primljivo, sa istinskim čovekoljubljem koje zračiiz svakog gesta, ne pitajući ga koje je vere i naci-je, podelivši sa njim ono malo što u ovim vrleti-ma imaju. Sopstvenim snagama su i do pod samstenoviti odsek Mikulja doveli makadamski put,postavili veliki krst, ali i osigurali pešačku stazukojom se izlazi na vrh planine. Ako se upustite uavanturu istraživanja Lazarevog kanjona i okoli-ne, svakako produžite još tri kilometra u planinunakon završetka kanjona i posetite ove ljude, jeroni svojim prisustvom poslednjih godina posta-ju neraskidivi deo duhovnog ambijenta kanjo-na.

Zalazak Sunca sa vidikovca na Polomama

Pored krsta pod Mikuljskim kamenom

padaju, tvoreći po njegovomdnu mešavinu lišća, grana iklimavog stenja, gde zapravoi ne vidite po čemu gazite igde treba biti posebno opre-zan, jer lako može doći do pa-dova i povreda. Savladavanjenepuna dva kilometra dužineovog kraka oduzeće vam naj-više vremena i najviše će vasiscrpeti! Demižlok je, sa svo-jim vrlo karakterističnim plo-častim liticama, i prava rizni-ca pećina, čije speleološko is-pitivanje ni dan, danas prak-tično nije ni započelo zbognepristupačnosti terena. Ide-alan teren za maštanje o skri-venom blagu i tajnama pod-zemlja...

U Vejski krak, najduži i do-skora najprohodniji, pod te-retom velikih snegova prošlezime popadalo je puno deba-la, tako da je sada probijanjenjime postalo gotovo jednakoteško kao i prolaz kroz Demi-žlok – naoružajte se strplje-njem i nemojte da se iznena-dite ako vas mrak preduhitripre nego što stignete do nje-govog ponora!

Ukupna dužina svih krako-va Lazarevog kanjona iznosioko 13 km, što su, u kanjon-skim relacijama, kapitalnemere – u Srbiji zaista ne posto-ji ništa slično. Ako uzmemo uobzir i nepristupačnost i nena-seljenost okruženja, Lazarevkanjon je zaista jedinstven.

Vidikovci Lazarevog kanjona

Ovaj veličanstveni prirodnispomenik morate da sagleda-

te s obe strane da biste ga dokraja spoznali – i odozdo i od-ozgo. U sagledavanju „sa visi-ne“ ključnu ulogu igraju broj-ni vidikovci, rasuti širom nje-govih litica. Iako su neki odnjih lako dostupni (pre svegaoni najbliži Zlotu, Lazarevojpećini i Vernjikici), do onihnajatraktivnijih nije nimalolako pronaći put, niti se donjih probiti kroz gu-sto rastinje kroz kojesu se decenijamaprovlačile samo divo-koze.

Vidikovci sa kojihćete najbolje sagleda-ti veličanstvenu mre-žu krakova kanjona injegovu celinu, nala-ze se na samom gre-benu planine Mali-nik, koja ga oivičuje sa južnestrane. Ništa manje atraktivninisu ni vidikovci smešteni naspojevima njegovih krakova,

pre svega onaj na Str-njaku, izduženom „je-zičku“ visoravni Stobo-ra koji se kao klin zabioizmeđu glavnog krakai Mikulja. Tu se teren-skim vozilom možeprići do sada napušte-ne kolibe koja se nala-zi na nekoliko kilome-tara od samog vidikov-ca (morate da budete

spremni i na dosta grebanjaprovlačeći se putem koji sveviše zarasta u trnje), a za po-slednjih nekoliko kilometara,osim upornosti u provlačenjukroz šikaru, biće vam potre-ban i GPS uređaj sa preci-znom mapom, jer ćete bez

njega jako teško pronaći put.Atraktivni su i vidikovci na

Koveju, najvišoj litici kanjona,do koje možete da stigneteprobijajući se izrazito strmimi kamenitim putem od centraZlota (da ne biste oštetili pod-vozje trebaće vam bar 22 cen-timetra razmaka od tla, re-dukcija i besprekorna vozač-ka veština). Tu vozilom mo-

žete da priđete sve do livadekoja se nalazi na samo pede-setak metara od litica (u blizi-ni ćete naći i kolibu, do koje jecrevom sprovedena voda saizvora).

Do nekoliko vidikovaca nasamoj ivici kanjona u šum-skom području Polome naMaliniku i neposredno za-padno od njega, možete dastignete popevši se na Mali-nik iz sela Podgorac, a zatimdržeći put koji ide severoza-padnim obroncima MalogMalinika – stići ćete vašim te-rencem na samo nekolikostotina metara od vidikovaca.I napokon, do najudaljenijihvidikovaca, smeštenih na vi-soravni između Kraka Vej iDemižlok, takođe, možete dastignete terencem, ali je navi-gacija do njih najkompleksni-ja, put najduži, a na njemu jepotrebno da se nekoliko kilo-metara probijate kroz vlažnešume i kamenitim terenomkroz visoku travu, što vam nebismo preporučili bez teren-ca visokih performansi opre-mljenog MT (terenskim) pne-umaticima. Do ove tačke semože prići iz zaleđa kanjonaduboko u Kučajskim planina-ma, prateći itinerer preko Ku-čaja koji smo dali u broju AU-TO BILDA od 10. jula – od ra-

dara koji ćete tamo naći delivas oko četiri kilometra dokrajnje tačke.

Samo za prave avanturiste

Kada se odlučite na avantu-ru prolaska Lazarevim kanjo-nom ili na krug terencem okonjega, zaboravite na komforili bilo kakve blagodeti civili-

zacije. U njemu ili unjegovoj neposred-noj blizini nema ho-tela, restorana ili pro-davnica, niti ima bilokoga ko vam možepomoći u slučaju ne-kog tehničkog pro-blema ili nestankagoriva. Meštani selaPodgorac i Zlot nasvoja imanja u okoli-

ni kanjona sve ređe zalaze(uglavnom samo da bi poko-sili travu i pokupili seno), ta-ko da je čak i susret sa trak-torom na tom ogromnomprostranstvu postao retkost.Može vam se desiti da dani-ma tumarate u potpunoj tiši-ni, prepušteni huku vetra i žu-boru reka, zrikavcima i egzo-tičnim zvucima raznovrsnedivljači kojom kanjon i njego-va okolina obiluju. Iako se vo-da može naći na mnogim me-stima oko kanjona, preporu-čujemo da pored šatora ikompletne kamperske opre-me u svom terencu uvek ima-te bar desetak litara vode u re-zervi – za svaki slučaj, ako od-lučite da zanoćite negde gdenema izvora. Domet mobilnetelefonije imaćete tek spora-dično, samo na nekim od vi-dikovaca kanjona, dok ste usamom kanjonu potpuno od-sečeni od modernih teleko-munikacija, imajući osećaj daste u nekom potpuno druga-čijem svetu, kao da vas je vre-meplov prebacio duboko upraistoriju. Lazarev kanjon jejedna od malobrojnih preo-stalih oaza potpunog mira uSrbiji, mesto kojim, kada sejednom „zarazite“, ostajetedoživotno opčinjeni.

Aleksandar Veljković

2. septembar 2009. · Br. 16 | AUTO BILD 63

Legenda o KuliNesumnjivo najpoznatija kamenaskulptura Lazarevog kanjona je-ste Kula, usamljeni kameni oste-njak na spoju Mikuljskog i glavnogkraka kanjona, visok čak 150 me-tara i potpuno odvojen od zida ka-njona. S obziromna to da se na vrhKule nije mogućepopeti bez ozbilj-nog alpinističkogiskustva i opre-me, lokalne le-gende o Kuli pri-povedaju o pasti-ru koji je za op-kladu u stadoovaca pristao da se na Kulu popnegoloruk, i kao dokaz da je to uči-nio na vrhu zapali vatru. Mladićje stigao na vrh i dim se zavijorionad Kulom, ovce je osvojio, ali je,kao posledica napora i straha to-kom ovog nesvakidašnjeg podu-hvata, sišao s pameti...

Džungla kojom je obrastao kanjonpodseća na egzotične predele planete

Na najužem mestu možete rukama da dodirnete litice kanjona

Izmaglica u kanjonu u sumrak, nakon kiše

Kula, oko koje se pletu legende,visoka je 150 metara

Magija kanjona

AB16 60AB16 61AB16 62AB16 63