exupéry - posta za jug

8/12/2019 Exupry - Posta za jug

1/118


2/118

Antoine de Saint-Exupry

Pota za ug


3/118

Prvi deo

1

Radiogram, est asova, deset minuta. Iz Tuluzeaerodromima. Potanski avion Francuska JunaAmerika naputa Tuluzu pet asova, etrdeset petminuta. Stop.

Nebo, isto kao voda, kupalo e zvezde iotkrivalo ih. Zatim e nastala no. Dina za dinom,

prostirala se Sahara na meseini. Na naimelimata sasvetilke koi ne otkriva predmete nego ih stvara, hraninenom materiom svaku stvar. Pod naimbeumnimkoracima obiledubokog peska. I hodali smo gologlavi,osloboenitegobe od sunca.No: Kakvo obitavalite...

Ali kako da veruemo u svo mir? Pasati suneumorno klizili prema ugu, brisali preko niske morskeobale uteikao svila. To vienisu bili evropski vetrovikoi se kovitlau, smiruu; bili su nad nama kao vazdunastrua nad nabrim vozom u pokretu. Ponekad, nou,duvali su na nas tako otro da smo im se, okrenutiseveru, odupirali s oseanem da e nas odneti unepoznatom pravcu. Kakva urba, kakav nemir!

Sunce se okrenulo i opet donelo dan. Mavari se

nisu mnogo uznemiravali. Oni koi bi se odvaili da se


4/118

pribliepanskomutvrenuinilisu mnoge pokrete prigovoru i nosili svoe puke kao igrake. To e bilaSahara gledana iza kulisa: tamo su nepokorena plemenagubila taanstvenost i pokazivala samo nekoliko statista.

ivelismo upueniedni na druge, i oni su namizgledali kao na sopstveni odraz. Zato nismo mogli dabudemo usamleni u pustini: trebalo bi da se vratimokuipa da osetimo koliko smo udaleni, i da to otkriemou toperspektivi.

Nikada nismo ilidaleod pet stotina metara, gdee poinala pobuna, i bili smo zaroblenici Mavara izaroblenici samih sebe. I nai nablii susedi, uSisnerou, u Port-Etenu, udaleni sedam stotina hiladakilometara od nas, bili su takoeokrueniSaharom kaoruda u kameno masi. Kretali su se oko iste tvrave.Poznavali smo ih po nadimcima, po nihovimudnovatim navikama, ali meu nama e vladala istaduboka tiinakao meunastanenimplanetama.

Aliutros svetepoeoda se uzbuue zbog nas.Radiotelegrafista nam e nazad predao telegram: dvastuba, usaena u pesku, povezivala su nas ednomnedelnosa ovim svetom:

Potanskiavion FrancuskaAmerika krenuo izTuluze pet asova, etrdeset pet minuta. Stop. ProaoAlikanteedanaest asova, deset minuta.

Tuluza e govorila; Tuluza, poetna stanica.Daleki bog.


5/118

Za deset minuta vest e stigla do nas prekoBarselone, Kazablanke, preko Agadira, zatim se irilaprema Dakaru. Na linii od pet hilada kilometaraaerodromi su bili upozoreni. Ponovo u estasovauveeavili su nam:

Potanski avion ateriraeAdir dvadeset edanas krenue za Kap Dubi dvadeset edan as, tridesetminuta, tamo ese spustiti sa bombomMilen. Stop. Kap

Dubipripremie uobiaena svetla. Stop. Nareene:ostati u vezi s Agadirom.

Potpis: Tuluza.

Izolovani u srcu Sahare, sa opservatorie u KapDubiu pratili smo daleku kometu.

Oko estasovauveeug se uznemirio:

Iz Dakara za Port-Eten, Sisnero, Dubi: hitnoavite vesti opotanskomavionu.

Iz Dubia za Sisnero, Port-Eten, Dakar:nikakvih vesti od prolaska preko Alikanta edanaest

asova, deset minuta.

Negde e bruao motor. Od Tuluze do Senegalasu nastoali da ga uu.


6/118

2

Tuluza, pet asova, trideset minuta.

Aerodromska kola stau tano pred ulazom uhangar otvoren prema noi i kii. Sialice od pet stotinasvea ine predmete tvrdim, golim, asnim kao navaarsko tezgi. Pod ovim svodom svaka izgovorena re

odzvana, ostae, remeti tiinu.Sane limeneploe, motor bez tragova pocrnelogmaziva. Avion izgleda kao nov. Osetliv satnimehanizam koi su prstima pronalazaa dodirivalimehaniari. Sada se odmiuod zavrenogposla.

Pourimo, gospodo,pourimo...

Vrea za vreom pota nestae u trbuhu

aparata. Brzoproveravane. Buenos Aires... Natal... Dakar... Kaza...Dakar... trideset devet vrea. Tano?

Tano.

Pilot se oblai. Dempere, vratnu maramu, konoletako odelo, krznom postavlene izme. Negovouspavano telo e otealo. Dozivau ga: Hade,

pourimo... Ruku optereenih satom, visinomerom imapom s kartama, ukoenih prstiu u debelimrukavicama, teak i nespretan, pene se do pilotskogmesta. Ronilac izvan svog elementa. Ali samo to sesmestio, sve postae lako.

Jedan mehaniarulazi za nim:

eststotina trideset kilograma.


7/118

Dobro. Putnika?

Tri.

Prima ih na uvanea da ih nie ni pogledao.

efuzletitase okreeradnicima:

Koe pritezao poklopac na motoru?

Ja.

Dvadeset franaka kazne.

ef uzletita baca posledni pogled: sve e u

potpunom redu; odreeni pokreti kao u baletu. Avionima svoe tano mesto u ovom hangaru kao to e gaimati za pet minuta na nebu. Let e isto tako dobroproraunatkaoporinuebroda. Ta zavrtankoeg nema:oiglednapogreka. Sialice od pet stotina svea, ti otripogledi, ta vrstina, da bi ova let od sletalita dosletalitado Buenos Airesa ili Santago de ileabioostvarene balistike a ne delo sluaa. Da bi, uprkosoluama, maglama, tornadima, bez obzira na hiladeklopki opruga na ventilima, razvodnika, materiala,stigli, prestigli, ostavili za sobom: brze i nabrevozove,trgovakebrodove, parobrode! I da bi stigli u nakraemvremenu do Buenos Airesa ili Santago de ilea.

Krenite.

Pilotu Berniu predauednu hartiu: plan bitke.

Berni ita:

Perpinan avla: vedro nebo, bez vetra.Barselona: olua. Alikante. . .

Tuluza, pet asova, etrdesetpet minuta.


8/118

Moni tokovi pritiskuu papuice za koene.Trava kou iba vetar elise polee unazad dvadesetmetara. Berni ednim pokretom ruke raspalue iliobuzdava oluu.

Sada se buka poaava u talasima koi seponavlau sve dok ne postane gusta, gotovo vrstasredina u koo e telo zatvoreno. Kada pilot oseti da gato ispunava neim to ga do sada nie zadovolavalo,misli: dobro e. Zatim gleda crnu haubu uperenu prema

nebu, prema svetlosti, kao top. Iza elise podrhtavapredeo u zoru.

Potoe pokrenuo avion, polako uz vetar, onpovlai ruicu za gas. Avion uzima zalet zahvaenelisom. Prvi skokovi u gipkom vazduhu slabe i tlo nazadkao da se iri, sa pod tokovima kao uglaan remen.Potoe ocenio vazduh, koi e u poetku neopipliv,zatim tean, a sada vrst, pilot se oslana o nega iuzlee.

Drvee koe oiviava pistu otvara vidokrug inestae. Na dve stotine metara o se nagine kao naddeim igralitem, sa uspravnim stablima, oboenimkuama i umama koe lie na gusto krzno: nastanenazemla...

Berni traipoloa za lea, tanomesto za lakat,koi su mu potrebni da bi bio miran. Iza nega, niskioblaci nad Tuluzom kao tamni svodovi eleznikihstanica. Sada se maneopire avionu koi hoeda uzleti,puta da se malo poaa snaga kou obuzdava svoomrukom. Pokretom akeoslobaasvaki talas koi ga dieuvisinu i koi prolazi negovimtelom kao plima.


9/118

Za pet asova Alikante, veeras Afrika. Bernisanari. Smiren e: Sve sam sredio. Juee veernimbrzim vozom napustio Pariz; kakvo udnoodsustvo.

Seaga se neasno, kao neke nerazumlivezbrke.Kasnie eda pati, ali ovog asaostavla sve za sobomkao da sve daletseizvan nega. Ovoga asainimu seda se sa svitanem ponovo raa, da kao ranoranilacpomae u stvaranu novog dana. Misli: Samo samradnik, uspostavlampotanskuvezu sa Afrikom. A za

radnika koi poine da izgraue svet, svet nastaesvakoga dana.

Sve sam sredio. .. Posledne vee u stanu.Novine saviene oko gomile kniga. Spalena pisma,sreena pisma, navlake za nameta. Svaka stvar eopkolena, otrgnuta od ivota, smetenau prostoru. I tauznemirenost srca tovienie imala nikakvog smisla.

Spremao se za sutradan kao zaputovane. Ukrcaose za sledeidan kao da e to biti Amerika. Toliko onedovrenih stvari vezivalo ga e za nega samog. Aodednom e bio slobodan. Berni se gotovo plai daotkrie kolikoe slobodan, koliko smrtan.

Karkason,pomoniaerodrom nestae pod nim.

Kakav svet, dobro ureentakoe3000 metara.Ureenkao dei maur u kutii. Kue, kanali, putevi, sveigrake za odrasle. Isparan svet, svet etvorougaonika,gde svakopoledotiesvou ivicu, svaki park svo zid.Karkason, gde svaka sitna trgovkina ivi kao i nenabaka. Iste skromne sree. Igrakeodraslih lepo smeteneu svoo vitrini.


10/118

Svet iz vitrine, suvie izloen, suvie lepoporean, gradovi u redu na razvieno karti, koe muspora zemladonosi izvesno kao plimu.

Pomila da e sam. Na broaniku visinomeraodbleskue sunce. Blistavo i ledeno sunce. Jedan pokretpolugom: predeo iezava. Svetloste neiva, tlo kao dae neivo: sve to ivome dae slast, miris, slabost,nestaloe.

Pa ipak, pod konim kaputom e toplo telo i

osetlivo, Berni.U debelim rukavicama su divne rukekoe su umele, eneveva, da nadlanicom miluu tvoelice...

Evo panie.


11/118

3

Danas e, akBerni,preipaniu mirno kao dae tvoa svoina. Jednu za drugom videepoznate slike.Lako e se probiati kroz olue. Barselonu, Valensiu,Gibraltar, videepred sobom i opet ostavlati. Dobroeto. Razviae svou kartu i preeno prostranstvogomilaese iza tebe. Ali, seamse tvoih prvih koraka,svoihposlednihsaveta uoitvog prvogpotanskogleta.Trebalo e da u zoru uzme u svoe ruke misli celognaroda. Da ih pronese kroz hilade zaseda kao blagopod kaputom. Dragocena pota, rekli su ti, dragoceniaod ivota. I tako osetliva. I kou, ednom grekom,raspriplamen i razvee vetar. Seamse togpredveerauoibitke:

A onda? Onda bi trebalopokuatida stignedo obale

Peniskole. uva se ribarskih barki.

Zatim?

Zatim e do Valensie uvek naii napomona sletalita: podvlaim ih crvenom olovkom. Unagorem sluau spusti se u suva renakorita.

Berni se opet nalazio u koleu, pod zelenimsenilom svetilke, pred razvienim mapama. Ali negovdanani nastavnik otkrivao mu e ivu tanu svakogpedla zemle. Nepoznate zemle nisu vie bile mrtvebroke, vepravapolau cveugde treba da se klonibatog drvetai pravepeaneobalegde u sumraktreba da izbegavaribare.


12/118

Ve si znao, ak Berni, da neemo nikadaupoznati u Granadi ili Almerii ni Alhambru ni damie,

ve neki potok, neko pomorandino drvo i nihoveskromne tane.

Dakle, slua: akoe ovde lepo vreme, iiepravo. Ali ako e vreme loe, ako letinisko, skrenueulevo, i uiu ovu dolinu.

Ulazim u ovu dolinu.

Stiiedo mora, preko ovog prevoa.

Stiiudo mora preko ovog prevoa.

I ne uzda se u motor: tu ima strmih stena igrebena.

A ako zatai?

Snaiese.

A Berni se smekao: mladi piloti su romantini.

Naleti edna stena kao kamen iz prake i ubie te. Detetri, neia ga ruka sluano udari po elu, i ono padne. . .

Ali ne, drue, ne! Snaiese.

Berni se ponosio tim pouavanem: u detinstvu,Eneidamu nie otkrila niednu tanu koa bi ga zatitilaod smrti. Profesorov prst na mapi panie nie bio prstpronalazaaizvora, nie otkrivao ni blago ni klopku, nie

znao za pastiricu u onom polu. Kako se danas blagorasprostirala svetlost te lampe, kao da teeule. Ta malitrag ula koi predstavla mirno more. Ta soba e bilapravo ostrvce u svetlu, kao mornarska krma.

Malo portoa?

Svakako. . .


13/118

Soba pilota, neizvesno konaite, trebalo te eestoponovo graditi. Kompania nase uoidana letena

izvetavala: Pilot X se upuue u Senegal... uAmeriku... Trebalo e iste noi prekinuti sve veze,zakucati sanduke, ostaviti praznu sobu za sobom, liitiesvoih fotografia i kniga i takvu e za sobom ostavitikao da u no ne stanue akni avet. Pokoi pute trebaloiste noirazdvoiti dve ruke, iscrpsti snage neke devoke,ne urazumlivanem, sve su one uporne, vee, izmorivi

e lubavlu, oko tri sata izutra, palivoprepustiti snu,pomirenu ne sa tim rastankom ve sa svoim bolom, isebi rei: eto to sada ona prima,plae.

ta si upoznao docnie, lutaui svetom, akBerni? Avion? Polako se kree, buei sebi rupu utvrdom kristalu. Gradovi se postepeno smenuuedan zadrugim, potrebnoe da aterirada bi postali stvarni. Sadavezna da su nam ta bogatstva samo ponuena, zatimsu iezla, sprana vremenom kao morskim talasima. Ali,po povratku sa svoih prvih putovana, ta si mislio otome kakav si ovek postao i otkuda tolika ela da gasuprotstaviprivienuednog nenog deaka? im sidoao na prvo odsustvo, odvukao si me u kole: uSahari, Berni, kroz kou oekuem da proleti, sa setomse seamposete naemdetinstvu.

Bela vila meu borovima, edan prozor seosvetlio, zatim drugi. Ti si mi rekao:

Evo uionice gde smo pisali svoe prvepesme...

Doli smo izdaleka. Pod naim tekim kaputimabioe svet, a naedueputnika bdele su u naimsrcima.Stupali smo u nepoznate gradove, stisnutih vilica, u


14/118

rukavicama, dobro zatieni. Ludske gomile su ile nanas a da se nismo sudarili. Za pitome gradove uvalismo

akire od belog flanela i koulu za tenis. ZaKazablanku, za Dakar. U Tangeru smo hodali gologlavi:

u tom malom usnulom gradu nie nam bio potrebannikakav oklop.

Vratili smo se kao ozbilni, sazreli mukarci.Borili smo se, patili, preletali nad beskranim zemlama,voleli poneku enu, kockali se ponekad sa smru, da

bismo seednostavno oslobodili straha, koi nase muiou detinstvu, od kazni i zatvora, da bismo bez boazni,subotom uvee, prisustvovali itanuocena.

U predvoru se zauloaputane, zatim dozivanai nazad su se uurbali starci. Dolazili su obasanipozlaenim saem svetilki, uta i suva lica, ali vrlobistrih oiu: razgaleni, priatni. I odmah smo shvatili dave znau da smo drukieg kova: bivi aci se obinovraau vrstimkorakom koi im dae zadovolene.

Nisu se udilini kada sam im vrstostegao ruku,ni pravom pogledu akaBernia, er su odmahpoelidas nama postupau kao sa ludima, Jer su potrali dapotrae bocu starog samosa koi nam nikada nisupomenuli.

Seli smo da veeramo. Oni su se stisli podsenilom kao selaci oko vatre, i mi smo shvatili da suslabi.

Bili su slabi er su postali blagi, er e naanekadanalenost, koa e imala da nas odvede u porok,u bedu, bila sada samo deii nestalukna koi su se onismekali, Jer su na ponos, koi su nam tako revnosnohteli da izbiu iz glave, veeraspreterano hvalili, smatrali


15/118

ga plemenitim. ak smo dobili priznana profesorafilozofie.

Moda e Dekart zasnovao svo sistem nanedokazano pretpostavci. Paskal... Paskal e biookrutan. I sam e ostareo ne reivi, ni pored tolikihnapora, stari problem ludske slobode. I on, koi nas esvim snagama branio od determinizma, od Tena, on koinie video okrutnieg nepriatela u ivotu, za decu koasu zavravala kole, od Niea, sada e priznavao svoe

nedozvolene slabosti. Nie... I sam Nie ga euzbuivao. I sutina materie...On nie vie nita znao,bio e uznemiren... Zatim su nas ispitivali. Izali smo izte staklene bate na vetrometinu ivota, sada e trebaloda im priamo kakvo e pravo vreme na zemli. Da li,zaista, ovek koi voli neku enu postae nen rob kaoPir, ili nenkrvnik kao Neron? Da li Afrika, usamlenostu no, nenoplavo nebo zaista odgovaraupredavanimaprofesora geografie? (I da li noevi zatvarau oida bi sezatitiliod opasnosti?) akBerni e malo pognuo glavuere znao za mnoge tane, ali profesori su umeli da muih izmame.

Hteli su da saznau od negao opienosti akciom,o huci negovogmotora i nie li nam dovolno, da bismobili sreni, da uvee kreemo rue kao oni. Sada e na

negadoaored da obanavaLukrecia ili Ekleziasta ida dae savete. Berni ih e, ipak blagovremeno, uiokoliko treba poneti namirnica i vode, da ovek, usledkvara izgublenu pustini, ne umre. U urbiime Bernidavao posledne savete: tane koe spasavau pilota odMavara, o refleksima koi spasavaJu pilota od vatre. Ieto, oni su klimali glavom, 'O uznemireni, mada veohrabreni a i ponosni tosu dali svetu te nove snage. Te


16/118

heroe koe su oduvek slavili konano su dodirivaliprstima, ipotosu ih nazad upoznali, mogli su da umru.Govorili su o Juliu Cezarudetetu.

Ali boeise da ih ne rastuimo, govorili smo imo razoaranimai gorkom ukusu odmora posle nekorisneakcie. I, kako e nastarii meunimasanario, tonase bolelo, rekli smo da e modaedina istina u mirnomsvetu kniga. Ali profesori su to ve znali. Imali suokrutna iskustvaer su ludimapredavali istoriu.

Zatoste se vratili kui?Berni im nie odgovarao, ali stari profesori su

poznavali duei, namigivaui, mislili su o lubavi.. .


17/118

4

Sa visine zemlae izgledala gola i mrtva; avionse sputa: ona se odeva. opet e pokrivau ume, na nosu doline, breulci kao otisak ustalasanog mora: onadie. Planina kou nadlee, grudi opruenogdiva, nadimase gotovo do nega.

Sada izbliza, kao buica pod mostom, ubrzava seproticanepredela. To e slom ovog edinstvenog sveta.Drvee, kue, sela odvaau se od glatkog vidika, ostauza nim.

Teren Alikantea se poavlue, lula se, smirue,tokoviga dodiruu,pribliuu mu se kao tocilu, otresena nemu. ..

Berni izlazi iz kabine, noge su mu oteale. Zatrenutak sklapa oi; glava muobrui od buke motora iarenihslika, udovi okao da su ispunenivibraciamamaine. Zatim ulazi u kancelariu, gde polako seda,laktom gura mastionicu, nekoliko kniga i uzima putnuknigu612.

TuluzaAlikante: pet asova, petnaest minutaletena.

Prekida, savlauu ga umor i san. Do negadopireneasna buka. Negde vieneka ena. Vozaforda otvaravrata, izvinava se, smeka. Berni ozbilno posmatra tezidove, vrata i vozaau prirodno veliini. Uvuene nadesetak minuta u neku raspravu kou ne shvata, uzpokrete rukama koi neto zavravau, neto zapoinu.


18/118

Ta vizia e nestvarna. Pa ipak, drvo zasaeno predvratima trae ve trideset godina. Ve trideset godina

svedoio slici.

Motor: u redu.

Avion: nanese udesno.

On ostavladrale, ednostavno misli: Spava mi

se, i san koi mu pritiskue slepoonice sve ga vieobuzima.

Svetlost boe ilibara na tako svetlom predelu.Lepo obraenapola i livade. Zdesna se nalazi selo,sleva mauno stado, iznad svega svod plavog neba.Kua, misli Berni. Sease dae iznenadaasno osetioda su ta mredeo, to nebo, ta zemla bili graeni kaokua. Porodina kua, dobro opskrblena. Svaka stvarstoi tako okomito. Nikakvog predznaka pada, nikakvepukotine u to edinstveno slici: kao da se stopio spredelom.

Tako se stare gospe na prozoru svog salona

oseau besmrtnim. Travnake sve, batovan sporozaliva cvee. Oimaprate negovalea, koa im ulivaupouzdane. Godi im miris voska koi isparava iz

blistavog parketa. U kui vlada priatan red: dan eproao sa suncem, vetrom i pluskovimaedva otetiviponeku ruu.

Vremee. Do viena. Berni odlazi.

Berni upada u oluu. Ona raspalue po avionukao udarci piuka zidara koi ruikuu: biloe vetakviholua, izvui e se. U Bernievo glavi su o samo


19/118

osnovne misli, misli koe upravlau radnama: da izaeiz tog planinskog kotla u koi ga gnuranadolitornado,gde e kia too lie kao iz kabla tako gusta da sesmrailo, dapreskoita zid, da stigne do mora.

Udar! Neto se prekinulo? I odednom, avion senagineulevo. Berni ga pridravaednom rukom, zatimobema, na krau celim telom. Gospode boe! Avionsvom teinompada ka zemli.

Sa Bernieme svreno. Joedan trenutak, ibie

zauvek izbaen iz te posuvraene kue kou tek toeupoznao. Ravnice, ume, sela dizae se prema nemuzavoito. Dim vidlivog sveta, kovitlaci dima, dim!Maur ispremetan po itavomnebu...

O! Uplaio sam se... Pritisak petom oslobaaedan kabl. Komanda e otkazala. ta? Sabotaa? Ne.Sve e u redu: pritisak petom uspostavla svet. Kakav

doivla!Doivla? Od tog trenutka ostaoe samo nekakavukus u ustima, neka gorina. O! Ali ta provalia s koomse suoio! Sve e tu bilo samo varliva slika: putevi,prokopi, kue, igrakeludi!. ..

Prolo e. Zavrilo se. Ovde e nebo vedro.Meteoroloki izveta e to predvideo. etvrtina nebapokrivena cirusima. Meteoroloki izveta? Izobari?Sistemi oblaka profesora Borsena? Nebo narodnogpraznika: da. Nebo 14 ula. Trebaloe rei: U Malagiedanas praznik! Svaki stanovnik ima nad sobom desethilada metara istog neba. Nebo koe see do cirusa.Nikada akvarium nie bio tako saan, tako ogroman.Tako e u zalivu, vee regate: plavo nebo, plavo more,plavi okovratnik i plave oikapetana. Divnog li mira!


20/118

Svreno. Trideset hiladapisamae spaseno.

Kompania e pouavala: pota e dragocena,potae dragocenia od ivota. Jeste. Od ega bi ivelotrideset hiladazalublenih... Strpite se, lubavnici! Kadase zaarivee, ona vam stie. Iza Bernia su gusti oblaci,koe e tornado izmeao u kazanu. Pred nime zemlaobasana suncem, svetla tkanina pola, vuna uma,namrekanveo mora.

Nad Gibraltarom e biti no. Tada e okretane

ulevo prema Tangeru odvoiti Bernia od Evrope,ogromne sante kou nosi strua...

Jo nekoliko gradova koe hrani mrka zemla,zatim Afrika. Jo nekoliko gradova hranenih crnimtestom, zatim Sahara. Berni e veeras prisustvovatisvlaenuzemle.

Bernie umoran. Pre dva meseca leteoe u Pariz

da osvoi enevevu. Jue se vratio u kompaniurazasnivi sebi svo poraz. Te ravnice, ti gradovi, tesvetlosti koe nestau sve to on naputa. Svlai ih sasebe. Za edan as zasiae svetionik u Tangeru: dosvetionika u Tangeru ak Berni e iveti sa svoimuspomenama.


21/118

DRUGI DEO

1

Treba da se vratim unazad, da ispriam o dvaprotekla meseca, er, inae, ta e od nih ostati? Kadamalopomalo nestane slabe uzruanosti prouzrokovanedogaaima o koima u govoriti, kada nad linostimakoncentrini krugovi, koe su oni ednostavno izbrisali,postanu opet mirna ezerska povrina, kada se stiauaka uzbuena, zatim maneaka, pa onda blaga, za koamogu zahvaliti dogaaima, svet e mi opet izgledatibezbedan. Zar ve mogu da se etam onamo gde bitrebalo da me mui okrutna uspomena na enevevu i

Bernia a da me to tek malo alosti?Pre dva meseca leteo e u Pariz, ali posle tako

dugog odsustvovanaovekne moevieda naesvoepravo mesto: suviane u gradu. Bio e sada samo akBerni, odeven u sako koi e mirisao na kamfor. Kretaose teko, trapavo a prtlag tako lepo smeten u ednomuglu sobe obelodanivaoe nestalnost, privremenost: tusobuonisu osvoili istoruble, knige.

Halo... ti si to? On prebroava starapriatelstva. Dovikuu mu, estitau mu:

Vratio si se nazad! Bravo!

Ta, da! Kada emose videti?


22/118

Badanas su zauzeti. Sutra? Sutra igrau golf, alineka i on doe. Nee? Onda prekosutra. Na veeru.

Tanou osam.Ulazi tekim koracima na neku igranku, meu

igrae od zanata, ne skida svo kaput kao da nosiizviakoodelo. Oni provode no izmeu ta etirizidakao krkueu akvariumu, laskau enama, pleu, dolazeda neto popiu. Berni, koi u to mutno sredini ediniostae pri zdravom razumu, osea se nezgrapno kao

nosa, stoeivrstona nogama.Negovemisli ne nalazenikakav odek. Probia se izmeu stolova ka ednomslobodnom mestu. Oi ena na koima se zadravanegov pogled postau mutne, kao da se gase. Gipkimladi ludi se odmiu da moeproi. Kao to nou izruku straara, ispadau cigarete to im se viepribliuedeurnioficir.

Ta svet smo svaki put ponovo nalazili, kao tobretonski mornari, kad se vrate, opet nalaze svoe selo sarazglednice i svou odvievernu verenicu, koaedva dae malo ostarela. Uvek isto, slika iz dee knige. Kadabismo zaticali sve na svome mestu, tako lepo ureenosudbinom, boali bismo se neeg neasnog. Berni seraspitivao za nekog priatela:

Pa da. Uvek e isti. Poslovi mu ba ne idu

nabole. Pa zna. . . ivot. Svi su bili zaroblenicisamihsebe, sputani neim neasnim, a ne kao on, begunac,siroe, arobnak.

Lica negovihpriatelaza dve zime, za dva leta,edva da su neto oronula, edva netoostarela. Poznaoe onu enuu uglu bara. I nenoliceedva da se zamorilood tolikih poslovnih osmeha. Barmene ostao isti. Boao


23/118

se da ga ne pozna, kao da bi ta glas oslovlavanemvaskrsao u nemu mrtvog Bernia, Bernia bez krila,Bernia koi nie pobegao.

Postepeno, za vreme povratka, izgraivaose okonegapredeo, kao tamnica. Pesak Sahare, stene paniepostepeno su se povlaili kao pozorine kulise saistinskog predela koi se poeonazirati. I konano, imbi preao granicu, Perpinan se rasprostirao u svooravnici, kou e o obasavalo sunce kosim, izduenim

zracima, svakog trena sve slabiimta zlatna odeatu itamo na travi, iz asau assve krhkia, prozirnia, koase nie gasila nego e nestaala u izmaglici. I zatim tazeleni nanos, taman i blag pod plavim nebom. To mirno

tlo. Sa usporenim motorom, to ponirane ka morskomdnu, gde sve mirue, gde sve postae oigledno i tranokao zid.

Zatim prebacivane aerodromskim kolima nastanicu. Lica preko puta nega zakopana, ogrubela.Ruke koe svedoeo nihovo sudbini tekesu ipoivauna kolenima. Sedeo e sa selacimakoi su se vraalisaniva. A evo devoke pred vratima koa ekaednogoveka meu stotinama hilada i koa se ve odreklastotine hiladanada. Jedna maka koae nihaladete bilae ve negova zaroblenica, i vie nie mogla da

pobegne.Berni, neposredno upuen u tane stvari, vraao

se kui napoznatiom stazom, sa rukama u depovima,bezprtlaga, kao liniski pilot. U svet koi se ni namanene mena, gde treba dvadeset godina voditi parnicu da bise dobio neki zid, da bi sepovealaneka niva.


24/118

Posle dve godine provedene u Africi i predela

koi su nestalni ipromenlivikaopovrinamora, ali koisu, edan za drugim, nestaui, otkrivali ona stari predeo,edini, veni, ona iz koeg e ponikao, vrstoe stao nazemlu, alosniarhaneo.

A evo, svee kao i pre. . .

Boao se da ezateisve promeneno, a sada e,eto, patio to se nita nie promenilo. Od susreta,lubaznih rei, oekivaoe samo neodreenu dosadu.

Kada e daleko, ovek mata. Pri odlasku ostavla zasobom lubavi, sa ranom u srdu, ali i sa udnimoseanemdae to blago zakopano u zemli. Ta bekstvasu ponekad dokazi veoma krte lubavi. Jedne zvezdanenoi u Sahari, dok e sanario o dalekim milovanima,toplim pod pokrovom noi i vremena, kao semene,iznenada e osetio da se malo udalioda bi e pogledaokako spava. Oslonen o oteeni avion, pred tompeanomdinom, tim ustalasanim obzorem, bdeoe kaopastir nad svoim lubavima...

I eto taopet nalazim!

Iednog dana Berni mie pisao:

. ..Nepriamti o svom povratku: veruem da u

se srediti kada mi uzvrate oseana. Ali niedno se nieprobudilo. Bio sam kao ona hadia koi minut prekasnostie u Jerusalim. Nestalo e negoveele, izgubio everu: nalazi samo kamene. Ova grad: zid. elim opetda odem. Sea li se naeg prvog odlaska? Otili smozaedno. Mursia, Granada leale su kao mali ukrasi uvitrini ier nismo aterirali utonule u prolost.Dela vekova koiproleu. Motore podizao tuaku buku


25/118

koa e edina postoala i iza koe se u tiini odviapredeo kao film. I ta hladnoa, er smo leteli visoko: ti

gradovi okovani ledom. Da li sesea?Sauvao sam hartie koe simi pruio: Obrati

panuna ta udanzveket ... Ako se on poaa, ne ulaziu tesnac.Dva sata kasnie, nad Gibraltarom: Saekatarifu da gapree: bolee. U Taeru: Nesputasepredugo:zemlitee mekano.

Jednostavno. Ali takvim reenicama osvaa se

svet. Otkrivao sam strateu, monu, zahvaluui timkratkim nareenima. Tater, ta mali beznaani grad,bioe moe prvo osvaane. Bioe, reklo bi se, moa prvaprovala. Da. Napre iz vertikale, ali iz velike udalenosti.Zatim, za vreme sputana, to rascvetavane livada,cvea i kua. Izneo sam na svetlost dana edan zatrpangrad, koi sam opet oiveo. I odednom to divno otkrie:na pet stotina metara poda mnom ta Arapin koi eobraivaozemlu, koga sam privlaio k sebi, od kogasam stvarao oveka sebi ravnog, koi e zaista bio moratni plen, ili moa tvorevina, ili moa raka. Uhvatiosam taoca i Afrikae bila moa.

Dva minuta kasnie, stoei na travi, bio sammlad, kao da sam se spustio na neku zvezdu gde ponovo

poineivot. U novom podneblu. Na tom tlu, pod tim

nebom oseaosam se kao mlado drvo. Protezao sam seposle putovana i bio sam dobro ogladneo. Iao samdum gipkim koracima da bih se razmrdao posle leta ismeao sam se to sam opet stekao senku: to esputane.

A kakvoprolee! Da li se oseatoga proleaposle dosadne kieu Tuluzi? Tasasvim novi vazduh koi


26/118

e struao izmeu stvari. Svaka ena e imala ednutanu: naglasak, pokret, utane. I sve su bile privlane.

A zatim, ti me ve poznae, kako sam hitao daotputuem, da daletraimonotosampredoseaoitonisam razumeo, er sam bio ona istraiva izvora ialeska podrhtava i sa koom ide po svetu dok ne naeblago.

Ali, reci mi,tato traimizatooaavam stoeikraprozora i posmatrauigrad svoih priatela, svoih

ela, i uspomena?Zato, prvi put, ne mogu da otkriemizvor i oseamda sam toliko daleko od bla? Kakvoe toneasno obeane koe mi e bilo dato i koe nekitaanstveni bog ne ispunava?

Opet sam naao izvor. Da li se sea? To eeneveva. . .

itauite Bernieve rei, eneveva, sklopio samoi i opet vas video kao devoicu. Od petnaest godina,kadae nama bilo trinaest. Kako biste mogli da ostarite unaimuspomenama? Ostali ste ono krhko dete, i sa nimsmo se, kad bismo sluali o vama, iznenaeni,sukoblavaliu ivotu.

Dok su drugi dovodili pred oltar ve odrasluenu, Berni i a smo se, iz srca crne Afrike, verili sadevoicom. Bili ste, vi, petnaestogodine devoe,namlaa maka. U doba kada se o grane grebu golenoge, zahtevali ste pravu kolevku, kralevsku igraku. Idok ste meusvoima, koi nisu nasluivaliudo, ivelismernim ivotom ene, za nas ste vaskrsavali divnubaku ulazei u svet kroz arobna vrata kao na


27/118

maskenbal, na dei balprerueniu suprugu, u maku,u vilu...

Jer bili ste vila. Seam se. Stanovali ste u starokuiiza debelih zidova.

Opet vas vidim nalakaenu na prozor, probienkao pukarnica, kako vrebate mesec. On e izlazio.Ravnica e poela da brui tresui egrtalkama nakrilima zrikavaca, praporcima u ablim stomaiima,velikim zvonima o vratu volova koi se vraau s pae.

Mesece izlazio. Pokatkad bi se iz sela ulooglaavanemrtvaca, koe e obavetavalo popce, ito, zrikavce oneobanivo smrti. A vi biste se naginalikroz prozor,zabrinuti samo za verenike, er nitanie tako ugroenokao nada. Ali mesec e izlazio. Tada bi, nadaavioglaavane, poele sa hukom da se dozivau sove nalubav. Stoeiu krugu psi lutalice bi zaviali na mesec. Isvako drvo, svaka travka, svaka trska bili su ivi. Amesec se dizao.

Onda biste nas hvatali za ruke i govorili nam da

oslunemo, er su to bili umovi zemle, koi umiruu,koi su blagotvorni.

Vas su tako dobro titili ta kua i ta iva odeazemle oko ne. Sklopili ste toliko saveza sa lipama, shrastovima, sa stadima, da smo vas zvali nihovom

kneginicom. Uvee, vae se lice postepeno smirivalokada se svet spremao na poinak. Pastir e vratiostoku.

To ste znali po dalekim svetlostima u staama.Potmula buka: Zatvara se ustava. Svee bilo u redu. Ina krau e brzi voz u sedam asova uvee progrmeo,proaopokrainom i nestao, oistivinazad vasvet od


28/118

svega toe nemirno, nepostoano, neizvesno kao lice naprozoru spavaih kola. Zatim e bilo vreme veeri uogromno, slabo osvetleno trpezarii, gde si postaalakralica noi, er smo neprekidno motrili na tebe, kaouhode. Sedala si bez rei meu stare lude, usred sobeobloene drvenim oplatama i pognuta, prinoseipozlaenom krugu pod senilom samo svou kosu,gospodarila si krunisana svetlou. inilo nam se da sibesmrtna, tako dobro slivena sa stvarima, tako pouzdana

u nih, u svoe misli, u svou budunost. Ti sigospodarila...

Ali mi smo hteli da saznamoe li moguenateratite da pati, hteli smo da te vrsto grlimo dok te neuguimo, er smo oseali u tebi neto ludsko to smoelelida ispoli. elelismo da oiizraze nenost, tugu.Berni te e zagrlio i ti si pocrvenela. I Berni ge e aestezao i tvoe su se oizasiale od suza a da ti usne nisu

porunelekao u starica kadplau, pa mie Berni govorioda te suze dolaze iz naednom prepunog srca, da sudragocenie od diamanata i da bi ona koi bi ih ispiopostao besmrtan. I omi e rekao da ivi u svom telukao ta vila pod vodom, i da zna hiladu arolia da teizmami napovrinu, od koihe napouzdania rasplakatite. Tako smo krali tvou lubav. Ali kada bismo te pustili,

ti si se smeala i ta smeh nas e zbunivao. Bila si kaoptica koa, im malo otvori ruku, odlee. eneveva,ita nam stihove. Malo si italai mislili smo da vesvezna. Nikada te nismo videli zauenu.

ita nam stihove. ..

itala si i za nas e to bila nastava o svetu, oivotu, koa nam nie dolazila od pesnika ve od tvoemudrosti. I nedaelubavnikai suze kralicapostaale su


29/118

netoveliko, ozbilno. Umiralo se od lubavi, a tvo glase bio tako smiren. ..

eneveva, da li e istina da se umire odlubavi?

Prekidala si itane stihova, duboko sirazmilala. Svakako si traila odgovor od paprati,cvraka, pela i odgovarala si da, er pele umiru odlubavi. Toe bilo neophodno i u redu.

eneveva, tae to lubavnik? eleli smo da

pocrveni. Nisi pocrvenela. Samo si netostroegledalapovrinu ribnaka koa e podrhtavala pod meseinom.Mislili smo da e tvo lubavnikta svetlost. eneveva,ima li lubavnika? Ova put e pocrveneti! Ne. Bezustezana si se smekala. Klimala si glavom. U tvomkralevstvu edno godine doba donosi cvee, esendonosi voe, edno godine doba lubav: ivot e

ednostavan.eneveva, zna li ta emo docnie raditi?Hteli smo da te zapanimo i nazvali smo te: slaba ena.Biemo, slaba eno, osvaai. Obanavali smo tiivot. Osvaaikoi se proslavlenivraau i uzimau zalubavnicuonu kou su voleli.

Dakle,postaemotvoi lubavnici. Robino, itanam stihove.. .

Ali ti vie nisi itala. Odgurnula si knigu.Iznenada si osetila da e tvo ivot odreen, kao tomlado drvo oseada raste i da razvia plodove. Vieniebilo niegsuvinog. Bili smo izmileniosvaai, a ti siimala oslonca u svoopaprati, svoimpelama, kozama,zvezdama, sluala si glasove svoih aba, ti si sticalapouzdane iz itavog tog ivota koi se razviao i oko


30/118

tebe u nono tiinii u samo tebi rastao za tu neizrecivua ipak izvesnu sudbinu.

I kakoe mesec vestaao visoko i bilo vreme zaspavane, zatvorila si prozor i mesec e siao iza okna.Govorili smo ti da si zatvorila nebo kao vitrinu i da su u

no bili zatvoreni mesec i pregrt zvezda, er smopokuali da te pomou svih moguih simbola, svihklopki, odvuemo iza onog toe vidlivo, na dno morakuda nase vukao nanemir.

. . . Ponovo sam naao izvor. On mi e biopotreban da bih se odmorio od puta. Onae tu. Ostale. .. Ima ena o koima smo Govorili da ih posle lubaviodbacuemo daleko prema zvezdama, koe su samo nekatvorevina srca.eneveva...sease, o nosmo Govorilida e nastanena. Nu sam ponovo naao kao to se

ponovo nalazi smisao stvari i pored nekoraamu svetuiusutinukonanootkrivam.. .

Ona mu e dolazila iz stvari. Posle hiladerazvoda sluilamue kao posrednik za hiladevenana.Vraalamue te kestene, tabulevar, kladenac.

Svaka stvar e ponovo nosila tu tanu u sreditu

koa e bila nihova dua. Ova park vie nie biooelan,podiani oienkao za Amerikanca, negoeupravo tu bilo nereda, a na stazama izmeu drvoreda,suvog lia, izgublena maramica kou ovde ostavlaulubavnici. I taparke postao klopka.


31/118

2

Nikada nie govorila Berniu o Erlenu, svomemuu, ali te veeriree:

Dosadna veera, mnotvo sveta. ak,veerate s nama,biumaneusamlena!

Erlen mae rukama. Suvie. emu tolika

pouzdanost koe se liavakadae u prisnom priatelstvusa nekim? Ona ga uznemireno posmatra. Ta ovekistielinost koa e izvetaena. Ne iz tatine, ve da biverovao u sebe.

Vaa primedba, priatelu, veoma e tana.eneveva s gaenemokreeglavu: ta uglaengest,ta ton, ta prividna pouzdanost!

Kelner! Cigare.Nikad ga nie videla tako aktivnog, opienog,

reklo bi se, svoom moi. U restoranu, sa uzviena,upravla se svetom. Jedna re probudi zamisao iopovrgne e. Jedna repokree kelnera, efa posluge,doprevido nih.

eneveva se edva osmehue: zato ta

diplomatska veera? Zato ve est meseci te politikebube? Erlenue dovolnoda poverue daeak, da osetida mu kroz glavu prolaze velike misli, da osea dazauzima vrstestavove. Onda, ushien, malo se udalavaod vlastitog kipa i posmatra samoga sebe.

Ona ihpreputanihovo igri i obraase Berniu:


32/118

Bludni sine,priate mi opustini. .. kada etenam se zauvek vratiti?

Bernie gleda.

Berni nazire petnaestogodine devoe koe muse osmehue iza crta nepoznate ene, kao u vilinskimbakama. Devoe koe se skriva, ali koe se timponaanemodae: eneveva, seamse arolie. Trebalobi vas uzeti u narue i zagrliti tako ako da vas zaboli ionda eona koa bude izalana svetlo dana zaplakati...

Mukarci sada naginu prema enevevi svoebele grudi od koule i obavlau svo zanat zavodnika,kao da se enaosvaa zamislima, nekim slikama, kao dae enanagrada za takvo nadmetane. I nenmutakoepostae priatan ipoeleee veeras. One otkriva kadae drugi ele. Kada se, u veerno halini, u svom sau,u elida se dopadne u enipomalo budi milosnica. Ona

misli: on voli ono toe proseno. Zatooe nikada nevoli svu? Voli edan deo ne, ali drugi ostae u senci.Voli e kao to se voli muzika, rasko. Duhovita e ilinenai onie ele. Ali onome u taverue, taosea, tae stvarno u no...tome se podsmevau. Za nenu lubavprema svom detetu, za nene naprirodnie brige, za savta nenivotu senci ne mare.

Svaki mukaracuz nupostae slabi. Uvreenekada e ona uvreena, postae nean kada e to i ona, ikao da kae, da bi o se dopao: biumukarac kakvogzaelite. I to e istina. To za nega nema nikakvevanosti. Vanobi bilo da sa nomlegne upostelu.

Ona ne misli uvek na lubav: za to nemavremena!


33/118

Sea se prvih dana posle svoe veridbe. Smekase: Erlen odednom otkriva dae zalublen(zaista, da li

e to zaboravio?). Hoe s nom da razgovara, da epripitomi, dae osvoi: Ah! Nemam vremena... Ilaeispred negastazom i nervozno toapiem lomila mladegrane u taktu neke ansone. Vlana zemlae priatnomirisala. Grane su e kao kiaudarale po licu. U sebi eponavlala: Nemam vremena... nimalo vremena!Trebalo e napre da otri u zimsku batu, da pogleda

svoe cvee. eneveva, vi ste okrutno dete!

Da. Svakako. Pogledate moe rue, kako suvelike! Kakoe divan ta veliki cvet.

eneveva, hteo bih da vaspolubim. . .

Svakako. Zato ne biste? Da li vam sedopadau moe rue?

Mukarcimase uvek dopadau nenerue.Ali ne, ne, mili mo ak, a nisam tuna. Malo

se nagine prema Berniu: Seam se. .. kako sam bilaudna devoica. Stvorila sam sebi boga po vlastitomukusu. Kada bih kao dete oaavala, ceo dan sam plakalanad onim to se ne moe ispraviti. Ali nou, im bi sesvetlost ugasila, nalazila sam svoga priatela. U molitvisam mu se obraala: evo tami se deava, i suviesamslaba da ispravim svo upropaen ivot. Vama sveostavlam: vi ste mnogo, mnogo ai od mene. Snaitese. I tonula sam u san.

A zatim, meu nepouzdanim stvarima ima ihtoliko koe o se pokoravau. Vladala e knigama,cveem, priatelima. Bila e s nimau savezu. Znala eza mig koi navodi na smeh, lozinku, samo to: Ah! To


34/118

ste vi, mo stari astroloe. . Ili kada e Berni ulazio:Sedite, bludni sine... Svakoe s nombio vezan nekomtanom, tom slau da se bude otkriven, razoblien. Inaistie priatelstvo postaalo e dobro plaeno kaoneko zlodelo.

eneveva, govorio e Berni, vi uvek vladatestvarima.

Malo bi pomerila nameta u salonu, maloodmakla naslonau i, iznenaen, priatele ovde

konano nalazio svoe pravo mesto u svetu. Posleproivlenog dana, kakva tiha huka disharmoninihzvukova, uvelo cvee: sve to na zemli priatelstvounitava. eneveva e tiho unosila mir u svoekralevstvo. I Berni e oseao u no tako daleku, takodobro obezbeenu zaroblenu devoicu koa ga enekada volela...

Aliednog dana stvari su se pobunile.


35/118

3

Pusti me da spavam... Toe neuveno! Ustani. Dete se gui.

Probudivi se, pritrala e krevetu. Dete espavalo. Sialo se od groznice, disalo e brzo, aliravnomerno. U polusnu enevevi se uinilo da breku

remorkeri. Kakav naporan rad! I to e traalo ve tridana! Nesposobna da na bilo tamisli, staalae nagnutanad bolesnikom.

Zatoo si mi rekao da se gui? Zato si meuplaio?...

Joo e srce lupalo od tog iznenadnog straha.

Erlen odgovori:

Verovao sam.Znala e da lae. Obuzet nekim strahom,

nesposoban da sam pati, hteo e da neko ta strah s nimpodeli. Kada e patio, mir u svetu postaao mu enepodnoliv. A no e ipak, posle tri probdevene noi,bio potreban edan asodmora. Ona ve nie znala gdee.

Opratala mu e tih hiladu ucena, er rei... taone znae? Smenae ta raunicasa snom.

Ti nisi razumanreklae samo, a zatim dabi ga umirila:Dete si...

I odmahe zapitala negovatelicukolikoe sati.

Dva i dvadeset.

Zar toliko?


36/118

eneveva e ponavlala dva i dvadeset... Kaodae trebalo da se netohitno uradi. Ali nie. Trebaloesamo ekati kao na putovanu. Lupkala e po krevetu,sredila e boice, prila prozoru. Stvarala e nekinevidlivii taanstveni red.

Trebalo bi da malo odspavate rekla enegovatelica.

Zatim se stiala. Zatim, ponovo mbra putovana,kadapromienevidlivipredeo.

To dete, koe smo gledali kako ivi, koesmo voleli... deklamovao e Erlen. Hteo e da gaeneveva saaleva. U to ulozi nesrenogoca...

Naisebi posao, dragi, radi neto!blagoe savetovala eneveva. Imaposlovni sastanak: iditamo!

Gurala gae u lea, ali one negovao svobol:

tagovori! U ovakvom trenutku.. .U ovakvom trenutku, govorila je u sebi

eneveva...ali vie nego ikada! Oseala e udnupotrebu za redom. Vaza koa nie na mestu, Erlenovkaput koi se vukao po nametau,prainana konzoli, toe bilo... to su bili poloai koe e osvoio nepriatel.Znaci nekog taanstvenog poraza. Borila se protiv tog

poraza. Zlato na malim ukrasnim predmetima, nametana svom mestu svetle su, opiplive realnosti. Sve toezdravo, uredno i sano enevevie izgledalo da titiodmranesmrti.

Lekar e govorio: Moeda nastupi pobolane:dete e snano. Svakako. Kada e spavalo, grevito se


37/118

hvatalo za ivot svoim stisnutim aicama. To e bilotako lepo. Biloe tako stvarno.

Gospoo, trebalo bi malo da iziete, da seproetate govorila e negovatelica. Docnie uiziia. Inae, neemoizdrati.

eneveva e izlazila da bi pobegla od Erlena.Draoo e pridike: Moa glavna dunost. . . Tvoponos... Nita nie razumela u svim tim praznimprianima, er e bila saniva, ali bi se uz put zaudila

nekim reima, kao ponos. Zatoponos? Kakve to ovdeima veze?

Lekar e bio iznenaentom mladom enomkoanie plakala, nie izustila niednu suvinu re i bila mupri ruci kao pravabolniarka. Divio se to malo sluavkiivota. I za enevevu su negove posete bile nalepitrenuci dana. Ne to bi e teio: nie nitagovorio. Ve

zato toe kod nega to dee telo imalo svoe tanoodreeno mesto. Jer e sve to e teko, mrano,nezdravo bilo imenovano. Kakva e to bila pomou toborbi sa mrakom! I sama preksinona operacia... Erlene stenaou salonu. Ona e ostala. Hirurg e uaou sobuu belom mantilu kao mirna snaga dana. Internista i on

bacili suseubrzu bitku. krte rei, naredbe: hloroform,zatim stegnite, zatim od, izgovoreno tiho, hladno. I

odednom, kao Berniu u negovom avionu, no seotkrila snaga strategie:pobedie.

Kako moeto da gledarekaoe Erlenzar si maka bez srca?

Jednog utra, u prisustvu lekara, onesvestivi se,blago se sklokalaniz naslonau. Kada se osvestila, nieo govorio ni o hrabrosti, ni o nadi, niti ispolio bilo


38/118

kakvo sauee. Ozbilnou e pogledao i rekao o: Odviese zamarate. To nie pametno.Nareuem vam da

izaetedanas posle podne. Ne idite u pozorite, ludisusuvie ogranieni da bi to razumeli, ali uradite netoslino.

Pomislioe:

Evo, video sam naistinskiiad na svetu.

Iznenadilau e sveinana bulevaru. Koraalaeseaui se detinstva i oseala e veliko smirene.

Drvee, ravnice. Jednostavne stvari. Jednog dana, znatnokasnie, rodiloo se to dete i toe bilo netoneshvatlivoi istovremeno naednostavnie. Sluila e to dete uspolanem svetu stvari i usred svega drugog toeivelo. I nie bilo rei da se opie tae odmah osetila.Osetilae...naravno to: dae pametna. I dae pouzdana usebe i da e sa svime povezana i da sudelue u nekom

velikom koncertu. Zamolila e da e uvee prinesuprozoru. Drveee ivelo, raslo, izvlailoprolee izzemle: bilae kao i ono. A nenodete pored neslaboedisalo, i toe biopokretasveta, negovoslabo disaneeispunavalosvet ivotom.

Ali vetri dana kakvapometna! Namanipokret da otvori prozor, da ga zatvori sve e donosilotekeposledice. Nie vieznala tada radi. Dodirivalae

boices lekovima, arave, dete, ne znauitamoedapredstavlatapostupak uednom mranomsvetu.

Prolazila e ispred edne antikvarnice. enevevae mislila o malim ukrasima u svom salonu kao oklopkama za sunce. Svialo o se sve to zadravasvetlost, sve to izbia dobro osvetleno na povrinu.Zaustavila se da bi uivala u tihom osmeku toga


39/118

kristala, onom koim se smeestara dobra vina. U nenoumorno svesti meali su se svetlost, zdravle, vera u

ivot i elelae da sobu deteta koje umire ukrasi timodsaem koi stoi kao zlatan ekser.


40/118

4

Erlen e ponovo napadao. I ti imasrca da sezabavla i da tumara po antikvarnicama! Nikada ti toneu oprostiti. To e... traioe prave rei to eudovino, toe neshvatlivo, toe nedostono make!Nesvesno e izvadio cigaretu i mahao e crvenomtabakerom u ruci. eneveva e o ula:Samopotovane! Ona e takoe pomislila: Da li ezapaliti cigaretu?

Dapolakoe mleo Erlen, uvauiza krato otkrovene:Da... I dok se maka zabavla, dete bacakrv!

enevevaeako pobledela.

Htelae da izieiz sobe, alie on stao pred vrata.Ostani!Dahtaoe kao ivotina. Platiemi ona zastrah koie sam pretrpeo!

Priinie mi bol, a zatim e ti biti aoednostavno mue rekla eneveva.

Ali ta primedba namenena naduveno meini,kakav e on bio, negovo nitavnosti u odnosu nastvarnost, bila e odluuui udarac bia po negovorazdraenosti. I estokoe napadao. Da, uvek e bila

ravnoduna prema svim negovim tenama, kaiperka,lakomislena ena. Da, dugoe on bio nenabudala, on,Erlen, koi oe pripadao ceo. Da. Ali sve to nie bilonita: sam e zbog toga patio, oveke uvek sam uivotu... Premorena, eneveva se okrenu, ali on eprivuesebi i izbaci:

Ali enskigrehovi se skupoplaau.


41/118

I kako e opet htela da se otme, dobaci o tekuuvredu:

Dete umire: toe prstboi!

Odednogedinog udarca splasnu negovasrdbakao posle ubistva. Izrekavi te rei, izgledao e samomsebi glup. eneveva, potpuno bleda, polazi premavratima. Erlen pogaa kakvu e sliku o nemu onaponeti, a slika kou e hteo da stvori bila e plemenita. Iavlamu se elada izbrietu sliku, da ispravi, da silom

u no stvori priatnu sliku.Iznenada, slomlenimglasom:

Oprosti. .. hodi. .. bio sam lud!

Sa rukom na kvaki i upola okrenuta nemu,izgleda mu kao divlazverka spremna da pobegne ako seon samo pokrene. On se ne pomera.

Hodi... treba sa tobom da razgovaram. . . tako

e teko.. .Stoi kao ukopana: ega se boi? Skoro ga

razdraue ta bezrazlonistrah. Hteo bi dao kaedaebio lud, okrutan, nepravedan, dae samo ona u pravu, alitreba da mu se naprepriblii, dapokaepoverene, da sepreda. Onda e se pred nom poniziti. Onda e onarazumeti...ali evo kako vepritiskue kvaku.

Prua ruku i hvata e naglo za zglavak. Ona gagleda sa poraznim prezirom. Uporan e: sada po svakucenu treba da e dri pod stegom, da o pokae svousnagu, dao kae: Gleda, a te drim.

Napre e stegao blago, zatim vrsto tu krhkuruku. Podigla e ruku da ga oamari, ali on e tu druguruku zadraou pokretu. Sadao e nanosio bol. Oseao


42/118

e da o priinavabol. Pomilaoe na decu koa su sedomogla nepripitomlene make i teei da e nasilnopripitome skoro e gue, kako bi e mogli silom maziti.Da bi bili neni. Dubokoe disao: Priiniosamobol,svee izgubleno. I nekoliko trenutakae oseaosuludueluda sa enevevom uguntu svou sliku koue samstvorio i koe se i sam uasavao.

Konano e rastavio prste sa nekim udnimoseanem nemoi i praznine. Ona se polako povukla,

kao da ga se zaista vie nie trebalo boati, kao da u enetoo iznenada stavilo izvan negovog domaaa. Onnie postoao. Zastala e, polako uredila kosu i neokrenuvise izilaiz sobe.

Uvee, kadae Berni doao, nie mu o tome nitagovorila. Te stvari se ne ispovedau. Ali e s nimoivlavala uspomene na nihovo detinstvo i ispitivalaga o negovom ivotu tamo daleko. Zato to mu epoverila da teiednu devoicu, a devoice se teeslikama.

Naslonila e elo na negovo rame i Berni everovao dae cela eneveva tu nalasvoe utoite. Bezsumnedae i ona u to verovala. Svakako, oni nisu znalikoliko u lubaviovekmalo dae sebe.


43/118

5

Doliste k meni, eneveva, u ovo doba. . . Kakoste bledi.

eneveva uti. Sat nepodnolivokuca. Svetlostlampe ve se mea sa svetlousvitana, gadan napitakkoi prouzrokue groznicu. Ta prizor izaziva gaene.eneveva se napree.

Videla sam svetlost, dolasam. . .i ne moevienitada kae.

Da, eneveva, a. . . a, vidite, eprkampoknigama. . .

Broiraneknigeizgledau kao ute, bele, crvenemrle.

Latice cvea,. misli eneveva. Berni eka.

eneveva se ne mie.Sanariosam u ovo naslonai,eneveva, otvorio sam ednu, zatim drugu knigu,uinilomi se da sam ih sveproitao.

Ponaa se kao starac da bi prikrio svoeuzbuenei namirniim glasome pita:

Hoeteli sa mnom da govorite, eneveva?...

Ali u dnu srca misli: Toe udolubavi.

eneveva se bori protivedneedine misli: on nezna... I zauenoga gleda. Dodae veoma glasno:

Dolasam...

I prelazi rukom preko ela. Prozorska oknapostau bela, osvetlavaui sobu svetlou akvariuma.Svetilka se gasi, misli eneveva. Zatim, odednomoanikikae:


44/118

ak, ak, odvedite me!

Bernie bled, uzimae u narue i lula.

eneveva zatvara oi:

Vi ete me odvesti... Prilubleno uznegovorame, vremeo leti nepriinavauibol. Skorose radue to se odrie svega: preputa se, strua eodnosi, kao da nen vlastiti ivot prolazi...prolazi. Onasasvim glasno sanarinepriinavauibol.

Berni o milue lice. Ona se neeg sea: Petgodina, pet godina. . . i to e dozvoleno! I o misli:Toliko sam mu dala...

ak!... ak. . . Sin mie umro. . .

Vidite, pobegla sam od kue. Toliko mi epotreban mir. Jonisam to shvatila, o ne patim. Da lisam ena bez srca? Drugi plau i hoe da me utee.Uzbuenisuer su tako dobri. Ali razumi... aonemamuspomena.

Tebi mogu sve da ispriam. Smrt dolaziusred velikog nereda: inekcie, zavoi, telegrami. Poslenekoliko neprospavanih noiverueda sana. Za vremekonziliumaprislanana zid glavu, koae prazna.

I prepirke s moim muem. Kakav uas!Danas me e, neto ranie... uhvatio za ruku i a sam

poverovala da ee slomiti. Sve zbogedne inekcie. Alidobro sam znala... da nie vreme. Zatim e hteo da muoprostim, ali to e bilo tako nevano! Odgovorila sam:Da... da... pusti me mom sinu. Prepreio mi e vrata:Oprosti mi! To mi e potrebno! Prava udlivost.Hade, pusti me daproem. Opratamti. A on: Samoreima, a ne srcem. I tako se nastavlalo, da poludim.


45/118

I, naravno, kada e sve svreno, ne pada uveliko oaane. Gotovo se udi miru, tiini. Mislilasam...mislila sam: dete se odmara. Nitadrugo. Takoemi se uiniloda se u zoru iskrcavam, negde daleko, neznam gde, i nisam znala ta da radim. Mislila sam:Stigli smo. Gledala sam priceve, lekove i sebigovorila: To vie nema smisla... stigli smo. Ionesvestila sam se.

Odednom se zaudila:

Ludoste toosam dola.Osea da zora tamo otkriva veliku nesreu.

Hladni i rastureni aravi. Po nametau razbacaniubrusi, sruenastolica. Treba da se brzo suprotstavi tomrasulu. Treba brzo da stavi naslonau na mesto, vazu,knigu. Treba da se nepotrebno iscrpe, da uspostavi redstvari koe dau okvir ivotu.


46/118

6

Dolazili su da o izraze sauee. Kada govore,neprirodno se dre. Ne dirau u nene bolne uspomenekoe su probudili, i to utanee tako nesmotreno. . . Onakao da se skamenila. Bez podrhtavana u glasuizgovaralae reikoe su drugiponavlali, re: smrt. Onane eli da kod ne primete oekivani odek nihovihpraznih rei. Gledala e svakom pravo u oida e ne bi

smeli posmatrati, ali imbi spustila pogled...A drugi... Oni koi u predsoble ulaze sasvim

mirno, ali, od predsobla do salona ubrzavau korake ipadau o u zagrla. Ni rei. Nee im rei ni rei. Oniguenenbol. Oni pritiskuu na grudi zgrenodete.

Nen mu sada govori o prodai kue. Kae:Teke su nam te bolne uspomene! Lae, patnae

skoro priatel. Ali on se uzbuue, voli patetiku. Veerasputue za Brisel. Ona epoiza nim: Kada biste znali ukakvome neredu kua...

Cela nenaprolostse raspada. Ta salon koie svelikim strplenemnametala. Pokustvokoe nie ovdesmestio ovekili trgovac, nego vreme. Ta nameta nieispunio salon, nego nen ivot. Daleko od kamina sugurnuli naslonaua od zida onu konzolu, i evo kako svepropada saprolou, prvi put tako oigledno.

I vi odlazite?Ona uinioanikipokretrukom.

Bezbro savezae raskinuto. Dakle, detee zaistadralo konce sveta, oko nega se vrteo ceo svet? Deteia e smrt bila toliki poraz za enevevu? Ne moedase savlada:


47/118

Tekomie. ..

Berni o blago govori: Poveu vas. Oteuvas. Seateli se? Rekao sam vam da uednog dana opetdoi. Rekao sam vam... Berni e stee u zagrla ieneveva zabacue glavu a oio postau sane odsuza, i Berni ne dri u rukama zaroblenicu nego maluuplakanu devoicu.

KapDubi, dana...

Berni, unae, danas e dan pote. Avion enapustio Sisnero. Uskoro e biti ovde i odnee ovihnekoliko gorkih rei. Mnogo sam mislio o tvoimpismima i o nao zarobleno kneginici. etaui seueobalom, tako golom, tako pustom, kou more venoispira, pomislio sam da liimona nu. Nisam bauverenda uopteivimo. Video si, ponekad uvee, kadae sunce

tragino zalazilo, kako se cela panolska tvravicaodraava na svetlucavo obali. Ali ta taanstvenoplaviastodraz nie istovetan sa tvravicom. I toe tvoekralevstvo. Nesuviestvarno, ne mnogo bezbedno... Ali,enevevu ostavi daivi.

Da, znam, danase smetena. Ali drame su retke uivotu. ovek se moe liiti tako malo priatelstva,nenosti, lubavi. Uprkos tome togovori o Erlenu,ovekne znai mnogo. Veruem... da se ivot na neemdrugom zasniva.

Ti obiai, prihvaena pravila, zakoni, sve onototebi nie potrebno, sve ono od egasi beao... batoini okvir ivota. Da bismo iveli, potrebno e da seokruimoonim toe trano i stvarno. Bilo to apsurdno


48/118

ili nepravedno, to su samo reinekogezika. Ienevevakou edovesti neebiti vieeneveva.

A zatim, da li ona znatao e potrebno? I samanaviknutost na botstvo, koe nie svesna. Novac e onoto nam omoguue da stiemo dobra, spolanaaktivnost a ona ivi unutranim ivotom alibogatstvo ini stvari tranim. To e nevidliva rekaponornica, koa ceo vek hrani zidove kue, uspomene:duu. I peopustoitinenivot, kao tokua ostae

pusta bez onih bezbronih predmeta koi se vie nisuprimeivaliali koi su inilinensastavni deo.

Ali mogu da zamislim da za tebe voleti znairoditi se. Verovaeda odvodinovuenevevu. Za tebee lubavboa nenihoiu, kou si ponekad video i koue biti lako odravati kao neku svetlost. I zaista, uizvesnim trenucima izieda da naednostavnie reiimautakvu moi dae lako gaiti lubav.. .

Aliiveti, nesumnivo, drugae stvar.


49/118

7

eneveva se ustruavala da i ovla dodirnezavesu, naslonau, boeise da eotkriti granice koe suo postavlene. Dosad su ta milovana prstima bilaigraria. Dosad se ta dekor mogao tako lako poaviti inestati kad god zaeli, kao u pozoritu. Ona, koa eimala tako pouzdan ukus, nikada se nie zapitala taezapravo tapersiski ilim, to platno iz ua. Dosade tobila slika stanai tako lupkasada suo ove stvaripale u oi.

Nita to nie, mislila e eneveva, o nisamtuinka u ivotu koi nie mo. Spustila se u ednunaslonau i zatvorila oi. Kao u kupeu brzog voza.Svakaproivlenasekunda baca unazad kue, ume, sela.Pa ipak, ako otvori oi, sa svoga leaa vidi samo

bakarni prsten, uvek isti. Izmenio si se a da toga nisisvestan. Za osam dana otvoriuoiibiunov ovek: oneme odvesti.

tamislite o naemstanu?

Zatodae vebudi? Ona gleda. Ne zna kako daispoli svoa oseana: ta dekor e privremen. Negovaokosnica nie vrsta.. .

Prii, ak, ti, koi postoi...Polumrak se spustio na otomane i tapete

negovog momakog stana. Te marokanske tkanine pozidovima. Sve se to za pet minuta okaii opet skine.

Zatoskrivate zidove, ak, zatohoetedaublaitedodir prstiu po zidovima?...


50/118

Ona voli da dlanom milue kamen, da milue onotoe u kuinavrei natranie. Ono tomoeda vasdugo nosi kao laa...

Pokazueo svoe dragocenosti: uspomene..Onarazume. Poznavalae kolonialne oficire koi su u Parizuivelikaopriviena. Sretali se na bulevarima i udilitoive. Uvek su manevie nihove kue liile na nekukuu u Sagonu ili u Marakeu. Ovde su govorili oenama, drugovima, unapreenima; ali zastori koi su,

moda, tamo bili dua i telo zidova izgledali su ovdemrtvi.

Doticalae prstom filigranske predmete od bakra.

Ne dopadau vam se moi mali ukrasi?

Izvinite, ak. . . Toe malo. . .

Nie se usuivalada kae: prostaki. Ali zbogsvog dobrog ukusa, koi e stekla potoe upoznala i

zavolela samo pravog Sezana, a ne kopie, autentiannameta, a ne imitaciu, ona ih e nesvesno prezirala.Bilae spremna da sve rtvue od sveg srca: iniloo seda bi podnela da iviu neko okreeno elii, ali ovdeeoseala kao da se deo ne same izlae neprilici. Neosetlivost deteta bogatih roditela, ve kakva udnaidea! sama nena ispravnost. On e prozreo nenunedoumicu alie nie razumeo.

eneveva, ne mogu vam pruiti tolikuudobnost, a nisam...

Oh, ak! Ludi ste, ta vam pada na pamet!To mie sasvim sveednoprilubilamu se uz grudiednostavno vaim ilimimapretpostavlam naobinii,dobro navotenparket... Ja uto sve urediti...


51/118

Zatime uutala, prisetila se dae oskudnost koue elela bila mnogo vea rasko, da e od predmetazahtevala mnogo vie nego to su te obrazine nanihovom licu. Predvore u kome se igrala kada e biladete, sani parketi od orahovine, masivni stolovi koi sumogli da preive stolea a da ne izau iz mode, da nepostanu starinski...

Obuzela u e udna seta. Nie alila zabogatstvom ni za onim toono omoguue: bez sumne

e maneod akaznala za suvinost, alie tanoznala dae u nenom novom ivotu ba tom suvinou bitibogata. To o nie bilo potrebno. Ali pouzdanost utranost: nu vie nee imati. I mislila e: Stvari sutraale dueod mene. Primile su me, pratile me, bila samuverena da eednoga dana bdeti nada mnom, a sadatreba daapreivimstvari.

Nastavlada misli: Kada sam odlazila na selo...Ona ponovo vidi kuuokruenuvelikim lipama. Ono toe bilo napostoanie isplivaloe napovrinu: stepeniteodprokihkamenihploakoe se gubilo u zemli.

Tamo... Ona se seazime. Zime koa istiu umisvaku suvu granu i obnaue svaku liniu kue. Vidiakkostur sveta.

eneveva prolazi i zvidi psima. Pod svakim

nenim korakom pucketa lie, ali ona zna da e posletog velikog spremanakoe e obavila zima, tog velikogiena, prolee ispuniti potoke, potei u granama,otvoritipupolke, ponovo izgraditi te zelene svodove koisu duboki i koi se talasau kao voda.

Tamo, nen sin nie potpuno nestao. Kada onaulazi u ostavu da prevrne poluzrele dune, upravo e


52/118

pobegao, ali posle tolikog trana, tolikih ludoria, zarnie, mali mo, vreme da sepoena spavane?

Tamo poznae i znak umrlih, i ne boi ga se.Svaki se sedinue u svoo tiini sa tiinom kue.Podieoi sa knige, zadravadah, uezov koi tektoonie odeknuo.

Nestali su? Kada su meuonima koi se menauedino oni trani, kad e nihovposledni izraz lica nakrau bio tako istinit da ga nita od nih nee nikada

opovrgnuti!Sada u poi za ovim ovekom, patiu i

sumnatiu nega.

Jer e tu zbrku ludske nenosti i osornostirazreilasamo u onima ie su uloge veodigrane.

Ona otvara oi: Berni sanari.

ak, treba me zatititi, otiiunesrena, tako

nesrena!Poneeonu kuuu Dakaru, onu gomilu u Buenos

Airesu, u svetu u kome e sve nepotrebna i skoronestvarna predstava, ako Berni nie dovolnoak kao oniiz knige.. .

Ali on se naginenad nui nenoo govori. Radobi poverovala u tu negovu sliku, u tu udesnunenost.

Htela bi da zavoli sliku lubavi: ostaeo samo ta bledaslika dae brani...

Veeras e u strasti nai to slabo rame,toneizvesno utoite, licem se u nega zariti kao to iniivotinada bi umrla.


53/118

8

Kuda me vozite? Zatome vozite ovamo?

Ne dopada vam se ova hotel, eneveva?Hoeteli daproduimo?

Da,poimodale...odgovarapreplaeno.

Farovi su slabo osvetlavali put. S mukom suponirali u nokao u neku rupu. Berni bi tu i tamo bacio

pogled na enevevu: bilae veoma bleda. Hladno vame?

Malo, ne mari nitoa. Zaboravila sam daponesem bundu.

Bila e prava lakomislena devoica. Nasmeilase.

Sada e poelakia. Bluzgavica! pomisli ak,

alie pomislio da su takvi i prilazi zemalskomrau.U blizini Sansa trebalo e promeniti ednu

sveicu. Zaboravio e depnu lampu: o netozaboravleno. Pipaoe u mraku na kiikluemkoi niehvatao.

Trebalo e da poemo vozom. To e upornoponavlao samom sebi. Viee voleo svoa kola, er su

davala iluziu slobode: lepa sloboda! Uostalom, otkad supobegli inioe same gluposti: i tasve nie zaboravio!

Hoeli uspeti?

eneveva mu seprikluila. Odednom se osetilakao zaroblenica: edno drvo, dva drveta kao straa i taglupa putareva kolibica. Boe, kakva glupa misao. .. Dali estalno ovde iveti?


54/118

Svee bilo gotovo, uhvatioe nenuruku:

Imate groznicu!

Nasmeilase...

Da... malo sam se umorila, htela bih daspavam.

Pa zatoste izalina kiu!

Motor e o uvek loe radio, sa prekidima ikloparao.

Da li emostii, mili mo ak? dremalae u groznicida li emostii?

Pa naravno, lubavi moa. Uskoro smo uSansu.

Uzdahnula e. To tooe pokuala bilo e prekonenihmoi. I sve to zbog motora, koie soptao. Tekoe bilo svako drvo sebi privui. Svako. Jedno za drugim.

I sve opet iznova.Nie mogue, mislioe Berni, moraemoopet

da se zaustavimo. S uasome pomilao na ta kvar.Plaiose ukoenostipredela. To budi izvesne misli, koeonisuasne. Boao se neke snage koa se poavlivala.

Mila moa eneveva, ne mislite na ovu no...Mislite na budunost. . . Mislite na... paniu. Hoete li

zavoleti paniu?Slab dalek glas mu odgovori:Da, ak, srenasam, ali... malo se boim razbonika.Videoe kako seblago osmehnula. Ove reizaboleeBernia, ta reenicakoae kazivala samo:putovaneu paniu, toe baka...Nie verovala. Voska bez vere. Voska koa ne verue nemoepobediti. eneveva, zbog ove noi i ove kiegubimo veru... Odednom e shvatio da ova no lii


55/118

na neizleivu bolest. Ukus bolesti ve e oseao naeziku. To e bila edna od noi kada se ne nada zori.Borio se protiv toga i ponavlao u sebi: Zora e bitimelem, samo da ne pada kia... Samo da... Netoe bilobolesno u nima, ali tato nie znao. Verovaoe daezemlazaraena, dae nobolesna. eznuoe za zorom,kao osuenici na smrt, koi govore: Kada svane,slobodno u disati, ili: Kada doe prolee, biumlad...

eneveva, mislite o nao kui, gamo...Odmah e shvatio da to nikada nie smeo da kae.Nitanie moglo da predstavi enevevi tu kuu. Da, naakua... Ispitivala e zvuk rei. Nena toplina niegreala, nenukus se gubio.

U no se uskomealomnotvomisli za koe nieznala da su teile da se pretope u rei, mnotvo mislikoe sueplaile.

Ne poznaui hotele u Sansu, Berni se zaustavipod ulinom svetilkom da pogleda u vodi. Slabplamiak gasa pokretao e senke, oivlavao nabeliastom zidu spranu izbledelu firmu Bicikli...Uinilomu se dae to naalosnia i naprostia rekoue ikad proitao. Znamen prosenog ivota. Uinilo muse da e mnogo ta u negovom tamonem ivotu bilo

proseno, ali da to nieprimeivao. Vatre, graanine... Tri mravamangupa

gledala su ga zabavlauise.

Ti Amerikanci, trae put... Zatim suposmatrali enevevu:

Gubite seprogunaBerni.


56/118

Tvoa cura nie loa. Ali kada bi video nauiz broa dvadeset i devet!...

Malo zbunena, eneveva se nagnula premanemu.

takau?... Molim vas,poimo.

Ali, eneveva...

Uzdrao se i uutao. Na krau kraeva, morao enai neki hotel... Ti piani mangupi... kakve ima tovanosti? Zatim se setio da e ona u groznici, da o eteko, da treba da e potedi tog susreta. S bolesnomupornou prebacivao e sebi tou e umeao u gadnestvari. On...

Hotel Glob e bio zatvoren. Svi ti mali hotelinou su liili na male duane. Dugo e kucao na vratadok se nisu zauli koraci nekoga ko se edva vukao.Noniuvarodkrinuvrata:

Popuneno. Molim vas, enamie bolesna!

bioe uporan Berni.

Vrata se opet zatvorie. Koraci su nestaali uhodniku.

Zar se sve zaverilo protiv nih?...

tae odgovorio?pitalae eneveva zato, zatonie akni odgovorio?

Berni seedva uzdraood primedbe da ovde nisuna Trgu Vandom i da mali hoteli, imse popune, utonu usan.Nitaprirodnie. Seoe neprogovorivini re. Licemu se sialo od znoa. Nie upalio motor, vee zurio umokru kaldrmu, kiamu e curila za vrat. inilomu se


57/118

da treba da savlada umalostcele zemalskekugle. I opetta glupa misao: kada esvanuti.

Ovoga asa bilo e zaista potrebno izgovoritiludskure. enevevapokua:Sve to nitane znai,dragi. Treba da zasluimosreu.Bernie pogleda:Da, vrlo ste velikoduni.

Hteo e da e zagrli: ali ova kia, ovaneudobnost, zamor... Ipak e uze za ruku, oseti da nenagrozniavost raste. Svaki trenutak e troio to telo.

Umirivao se predstavama: Traiu da o pripremeveoma vru grog. Sve eproi. Vreo grog. Uviue uebad. Gledaui edno drugo, smeaemo se ovomtekomputovanu. Ispuni ga neka neodreenasrea. Alikoliko e sadani ivot slabo odgovarao timpredstavama. I vrata dvau drugih hotela nisu se otvorila.Te predstave. Trebalo ih e svaki put obnavlati. I svakiput one su gubile pomalo od verodostonosti, te slabemogunostida se ovaplote.

enevevae utala. Osetioe da se neepoalitiida vienitaneerei. Mogaoe da vozi satima, danima:ona mu nita ne bi rekla. Nikada vie ni re. Mogao bio uvrnuti ruku: nitaneerei... Bulaznim, sanam!

eneveva, mala moa, nie vam dobro?

Ta, neproloe,bolemie.

Ona se ve razoarala u mnogim stvarima.Mnogo ega se odrekla. Zbog koga? Zbog nega.Odrekla se svega too nie mogao pruiti. Tako ebole. .. tobeepolet koi se skrio. Biepokornia. Bieo svebole i bolekad se bude odrekla sree. I kadobude sasvim dobro...Ali! Kako sam glupa: a osanam.


58/118

Hotel Nada i Engleska. Posebne cene zatrgovake putnike. Oslonite se na mou ruku,

eneveva...Naravno, ednu sobu. Gospoae bolesna:brzo edan grog! Vreli grog. Posebne cene zatrgovake putnike. Zato ta reenica zvui tako tuno? Sedite u naslonau, bie vam bole. Zato nedonose grog? Posebne cene za trgovakeputnike.

Stara sluavka se uurbala: Evo, dragagospoo. Jadna gospoa. Tako drhti, tako e bleda.

Pripremiuo bocu sa toplom vodom. Bro etrnaest,lepa, velika soba... Da li bi gospodin ispunio priave?Dreiu ruciprlavudralu, setio se da im se prezimenarazlikuu. Pomislio e da e enevevu izloiti dobrovoliposluge. I to zbog mene. Neukusno. I opet mueona nomogla:

Lubavnicireenie li to dirlivo?

Pomislili su na Pariz, na skandal. Ve su videlirazna uzbuenalica. Tekepoinalonetotekoza nih,ali su izbegavali svaku re boei se da im se misli nepodudare.

I Berni e shvatio da im se do sada nita niedesilo, nita, samo e motor malo kalao, palo enekoliko kapi kie i deset minuta su izgubili traeihotel. Ogromne tekoe, koe su se, kako im sepriinilo,

ispreile, poticale su od nihsamih. eneveva se borilaprotiv same sebe a to toe trebalo da iz sebe iupabiloe u no takoako ukorenenodae vebila iscrpena.

Uzeoue za ruke, alie opet shvatio da nikakvereineepomoi.


59/118

Spavalae. On nie mislio na lubav. Alie udnosanario. Seana. Plamen svetilke. Treba pouriti dadolie svetilku. Ali treba i zatititi plamen od akogvetra.

Ali iznad svega ta ravnodunost. eleoe da epohlepna na materialna dobra. Da pati zbog stvari, daenimaobuzeta i daplaekao gladno dete da ga nahrane.Onda bi, uprkos svom siromatvu, mogao mnogo tadao da. Ali ovako, kleaoeadan pred tim detetom koe

nie bilo gladno.


60/118

9

Ne.Nita... Ostavi me... Ah, vee vreme?

Berni e ustao. Negovi pokreti u snu bili suusporeni kao pokreti onoga koi vue lau. Kao pokretiapostola koi vam iz dubine podsvesti izvlaiduu. Svakinegovkorak bioe pun znaenakao korak igraa. Oh!lubavimoa...

Koraagore-dole: toe smeno.Ova prozor e uprlala zora. Ove noi on e biotamnoplav. Od svetlosti lampe bioe plav kao safir. Ovenoiprozore bio otvoren do zvezda. Sanari, mata. Naklunubroda.

eneveva privlai kolena, osea da o e telomlitavo kao nedopeen hleb. Srce udara suvie brzo izadae bol. Tako biva u vozu. Lupa osovina skandirabekstvo. Osovine lupau kao srce. Prilubieloo stakloi predeopromie: tamne mase koe se na vidiku na kraupribirau, postepeno okruuu svoim mirom slatkim kaosmrt.

Htela bi da mu vikne: Pridrime! Ruke lubavivas povezuu sa vaom sadanou, vaomprolou,vaombudunou, ruke lubavivas sedinuu...

Ne. Ostavi me.Ona ustae.


61/118

10

Ta odluka, razmilaoe Berni, ta odluka edoneta mimo naevole. Sve se odigralo bez rei O tompovratku su se, izgleda, unapred dogovorili. Za nu takobolesnu nie dolazilo u obzir daleputovane. Kasnie ese videti. Tako kratko odsustvo, Erlen e daleko, sve ese srediti. Berni se udiotomu sve izgleda tako lako.Dobro e znao da to nie istina. Niedan korak ih niestaao nikakvih napora.

Uostalom, sumnaoe u samog sebe. Bilo mu easno dae opet popustio pred predstavama. Ali iz koihdubina dolaze te predstave? Jutros, kada se probudio,

gledauinisku i bez saa tavanicu, odmah e pomislio:Nenakuae bila laa. Prevezlae mnoge generacie sedne obale na drugu. Putovanenema smisla ni ovde ni

uopte, ali kakvu bezbednost osea kad ima svoukartu, svou kabinu i svoe kofere od utekoe. Da si seukrcao...

Jonie znao da li pati toepoaosvoim putemi to mu se budunostpribliava a ne moe da ovladanom. Kada se ovekprepusti neemu, ne pati. akakose prepusti tuzi, ne pati. Patiedocnie, kada mu pred oiiskrsnu slike. Tako e saznao da s lakoom igrau drugideo svoih uloga stoga to su bile predviene negde unima samima. Na to e mislio upravlaui motorom,koi nie boleradio. Ali ipak estii. Poiepadinom.Uvek ta slika strmine.

Blizu Fontenbloa ona e oednela. Svakupoedinost predela su prepoznavali. Mirno se pribrao.Ulivaoepouzdane. Potreban okvir se ukazivao.


62/118

U neko krmi dobili su mleko. Nisu imalirazloga za urbu. Pila ga e u malim gutlaima. Zbog

ega da se ure? Sve to se dogaalo, stizalo ih e kaonetonuno: uvek ta slika nunosti.

Bilae nena. Bila mue za mnogo tazahvalna.Nihovi meusobni odnosi bili su mnogo neposredniinego ue. Smeala se i pokazivala na pticu koa ezobala pred vratima. Neno lice uinilo mu se novim,gdee video to lice?

Kod putnika. Kod putnika koe e ivot, zanekoliko sekundi, odvoiti od vaegivota. Na peronima.Ovo lice ve moe da se smee, da ivi od nepoznatihzanosa.

Opet u e pogledao. Video e nen profil,sanarilae nagnuta. Izgubiee, ako ona tek neznatnopokrene glavu.

Nesumnivo ga e o uvek volela, ali ne trebasuvie zahtevati od slabe devoice. Oigledno niemogao da kae: vraamvam slobodu niti neku slinubesmislenu reenicu, ali e govorio o onome tanamerava da radi, o svoo budunosti. I u tom ivotu,koie za sebe izmislio, ona vienie bila zaroblenica. Uznak zahvalnosti stavila e svou malu ruku na negovumiicu:

Vi ste sva... sva moa lubav. To e bilaistina, ali e po tim reima zakluio da nisu stvoreniedno za drugo.

Tvrdoglava i nena. Tako spremna da postanetvrda, okrutna, nepravedna, nebuduitoga svesna. Takospremna da po svaku cenu brani neko neasno dobro.Mirna i blaga.


63/118

Nie bila stvorena ak ni za Erlena. To e znao.ivot o kome e govorila da ega nastaviti uvek o eprouzrokovao samo bol. Zatoe bila zapravo stvorena?Izgledaloe da ona ne pati.

Opet su krenuli na put. Berni se okretao malo

ulevo. Mogao e ak i da ne pati, ali, nesumnivoe unemu bila neka ranena ivotina ie suze nie mogaoda obasni.

U Parizu nikakve uzruanosti: skoro nita nie

priinavalosmetne.


64/118

11

emu sve to? Grad e oko nega besmislenovrveo. Bilo mu e asno da mu ta zbrka nee nimalokoristiti. Polako e iao dale u susret stranom svetu.Mislioe: Bakao da nisam tu. Uskoro eopet moratida otputue: to e bilo dobro. Znao e da e ga negovposao tako vrstovezati da epostati realnost. Takoeeznao da u svakodnevnom ivotui namanikorak dobia

vanost inenice i da moralna drama tu gubi neto odsvoe teine. ak e i ale prilikom sputana sauvatisvou dra. To e bilo udno, a ipak izvesno. Ali nie sebavio sobom.

Kako e prolazio pored Bogorodinecrkve, uaoe i, iznenaenmnotvomsveta, sklonio se uzedan stub.Pitao se zatoe zapravo ovde. Doaoe, pre svega, er

su ovde provedeni trenuci neemu vodili. Napolu vienisu vodili niemu. Evo: Napolu trenuci vie niemune vode. Takoe e osetio potrebu da se pribere iprepustio se veri kao bilo koo filozofsko disciplini.Rekao e sebi: Ako naemobrazac koi eme izraziti,koi eme obuhvatiti, postaeza mene istina. Zatimeumorno dodao: A ipak neu u to poverovati. Iodednom mu se uinilo da e ovde ponovo u pitanu

edno krstarene i da mu e ceo ivotproao u takvimpokuaima da pobegne. I prve rei propovedi su gauznemirile kao signal za polazak.

Carstvo nebesko, poeo e propovednik,carstvo nebesko...


65/118

Oduprevise rukama o irokirub predikaonice...propovednik se nadvio nad gomilom. Zbienom gomilomkoa sve prima. Treba e nahraniti. Pred nim suiskrsavale neobino ubedlive slike. Mislio e na ribeuhvaeneu koi bez veze nastavio:

Kada e ribar iz Galilee... Upotreblavaoesamo rei koe su povlaile za sobom itave povorkereminiscencia, koe su bile trane. inilo mu se da nagomilu vri lak pritisak, da postepeno produue nen

polet kao korak trkaa. Kada bi znali. . . Kada bi znalikoliko lubavi.. . Presekao se, malo zaduvan: negovaoseanaPila su preaka da bi se mogla ispoliti. Shvatioe da su mu i nabeznaanie i navie koriene reiizgledale prepune smisla i da vienie razlikonao meureimaone koe su prave. Pri svetlosti sveanegovolicee bilo notano. Uspravio se, oslonenna ruke, iodignutaela, sasvim vertikalno. Kada e zautao, narod se malo

uskomeao, kao more.

Zatim su mu navrle reii govorio e. Govorio esa iznenauuimpouzdanem. Bioe ivahankao nosakoie svestan svoe snage. Padale su mu na pamet mislikoe su se uobliavalevan nega, doke zavravaosvoureenicu, kao teret koi su mu dodavali, i unapred e

oseaokako se u nemuneasnoavlaslika u kou eestaviti, obrazac koi ee preneti tome narodu.

Bernie sada sluaokrapropovedi.

Ja sam izvor svega ivota. Ja sam plima koa uvas prodire, oivlue vas i ponovo sepovlai. Ja sam zlokoe u vas ulazi i razdire vas ipovlaise. Ja sam lubavkoa u vas ulazi i koa venotrae.


66/118

A vi mi suprotstavlate Marsiona i etvrtoevanele. I govorite mi o umecima u tekstu. I hoetedami suprotstavite svou bednu ludskulogiku, kada samaiznad ne, kada vasbaneoslobaam!

O, zatoenici, shvatite me! Oslobaam vas odvae nauke, vaih obrazaca, vaih zakona, od togrobovana duha, od tog determinizma koi e tei odkobi. Ja sam mesto nezatieno oklopom. Ja samprozore u tamnici. Ja sampogreka u proraunu:

Jasamivot.Vi ste odredili kretane zvezda, o pokolene

laboratoria, i vieza negane znate. To e znak u vaoknizi, ali to vie nie svetlost: o tome znate mane odmalog deteta. Otkrili ste sve do zakona koi upravlauludskom lubavlu, ali i sama ta lubav izmie vaimednainama: o no znate mane od mlade devoke! Padobro, doite k meni. Vraam vam ta blagi sa, tusvetlost lubavi. Ja vas ne podarmluem: a vasspasavam. Oslobaam vas od oveka koi e prviizraunao pad ploda i doveo vas do tog ropstva. Moakuaeedini izlaz, tabiste postali izvan moe kue?

ta biste postali izvan moe kue, izvan te laegde proticane asova dobia svo pravi smisao, kao nasvetlucavom pramcu struanemora? Struanemora koe

ne prouzrokue buku, ali nosi ostrva. Struanemora.Doitek meni, vi, koima e zagoraobesplodni

rad.

Doitek meni, vi, koima e zagoralamisao tovodi samo zakonima... Rairioe ruke:

Jer a sam ona koi prima. Primio sam na sebegrehove sveta. Nosio sam negovo zlo. Nosio sam vaa


67/118

oaana zveri koe gube svou mladunad i vaeneizleivebolesti, i to vame pomoglo. Ali tvoa bolest,mo dananinarode, oe teai teese lei, a ipak i nuu primiti kao i druge. Nosiu najtee okove okoveduha.

Ja sam ona koi nosi breme sveta. Ta ovekseBerniu uinio oanim er nie vikao da bi doao donekog znamena. Jer nie ukazivao na neko znamene. Jere samom sebi odgovarao.

Biete deca koa se igrau. Doite k meni savaim uzaludnim svakodnevnim naporima, koi vasiscrpluu, a u im dati smisao, oni epreobraziti vaesrce, uiniuga ovenim.

Reideluu na gomilu. Berni viene ue ni rei,venetotoe u nimai tose vraakao motiv.

... Uiniuga ovenim.

Uznemirene.Od vaih lubavi, krtih, okrutnih i oanih, vi,

dananilubavnici, uiniunetooveno.

Od vae telesne poude, od vaeg alosnogponavlana, doitek meni, uiniunetooveno.. .

Berni oseakako raste negovooaane.

. . . Jera sam ona kogae zadivio ovek. ..

Berni hoeda ode.

Ja samedini koi moeda vrati ovekasamomesebi.

Svetenike uutao. Iscrpen, okrenuo se premaoltaru. Klanao se tom bogu koga e upravo stvorio.Oseao se siromanim, kao da e sve dao, kao da enegova telesna iscrpenost bila dar. Ne budui toga


68/118

svestan poistovetio se s Hristom. Okrenut oltaru ponovo

poeda govori uasnopolako:

Oemo, verovao sam u nih, zato sam dao svoivot..

I nadviviseposledniput nad gomilom:

Jer ih volim.. . Zatim e zadrhtao. TiinaeBerniu izgledala udna. U ime oca...

Berni e mislio: Kakvo oaane! Gde e invere? Nisam uoreivere, vekrik potpunog oaa.

Izaaoe. Uskoro e se upaliti lune svetilke.Bernie koraaoobalom Sene. Drveese nie pokretalo,nihovo razbarueno grane kao da e obamrlo usumraku. Berni e koraao. Obuzeo ga e mir to gadonosi smira dana i o kome ovekmisli kao da dolazi sareenemnekoga problema.

Ipak ta sumrak. . . Dekor u dnu pozornice, suvieteatralan, koi e veposluioza scene propasti carstva,veeri poraza i zavretke plitkih lubavi, i koi e sutrasluiti za druge komedie. Dekor u dnu pozornice koinas uznemirue kada e vee tiho, kada ivot sporoprotie, er ovek ne zna kakva se drama odigrava. O!kada bi postoalo neto da ga spase tog tako ludskognemira. . .

Lunesvetilkesu sve odednom zasiale.


69/118

12

Taksii. Autobusi. Besmislena guva u koo edobro da se izgubi, zar ne Berni? Neki debelkozauzeoe itavplonik.Hade, miise!enekoe sretnesamo ednom u ivotu: edinstvena prilika. TamoMonmartr osvetlen. Vesu tu devoke koe se nude.

Boe! Odbi!... Tamo druge ene. Uispanosima1, koi su kao kutie za nakit, u koima ene,aki kada nisu lepe, sano izgledau. Na stomakupetstotina hilada u biseru i kakvo prstene! Telo kao odlakog testa. Joedna uplaena devoka: Pusti me. Ti!Poznaem te, podvodau, nosi se. Ta pusti me, hou daivim!

Ta ena e veerala za susednim stolom, u

veerno halini sa dubokim trouglastim izrezom naleima. On o vidi samo potilak, ramena i neprozirnaleapo koima prelaze brzi drhtai puti. Ta materia koase uvek obnavlai kou ne moedokuiti. Kakoe enapuilacigaretu i,poduprevibradu rukom, povila glavu,videoeosamobezlinotelo.

Kao zid, mislioe.

Igraice su zapoele igru. Korak igraica bio egibak a dua baleta dala e i nimaduu. Berni e voleoritam koi ih e odravao u ravnotei. Tu ugroenuravnoteu su, iznenauue pouzdano, uvek ponovosticale. Uzbuivale su ula uvek ocrtavaui sliku koatek tose nie uobliila, na pragu odmora, smrti, da biepretvorile u nove pokrete. To e bilo isto ovaploeneele.


70/118

Pred nimta taanstvena lea, glatka kaopovrinaezera. Jedva primetan pokret, misao ili drhta bacali suna nihvelike senke. Berni e mislio: Hteo bih sve onotaanstveno tose ispod nihpokree.

Igraicesu pozdravlale, potosu ucrtale a zatimizbrisale neke zagonetne znake u pesku. Berni e pozvaonavitkiu.

Dobro igra procenio e teinu nenogtela, kao plod neke voke, i ta teina bila mu e kao

otkrovene. itavobogatstvo. Ona e sela. Pogled o ebio nepokretan i imala e neeg volovskog napodianompotilku. I to e bio namane savitliv deotela. Nie imala nimalo istanane crte lica, ali celo teloo e bilo proeto nenou i iriloe oko sebe velikospokostvo.

Zatim e Berni primetio da o e kosa sleplena

od znoa. Boru koa se urezivala u minku. Izguvanuhalinu. Izvuena iz igre, iz svog elementa, izgledala eslaba i nespretna.

O emu misli? Uinilae nezgrapanpokret.

Sve to nono komeane dobialo e smisao.Muvane grumova, vozaa taksia, glavnog kelnera.Obavlalisu svo zanat, koi se, na krau kraeva, sastoaou tome da ispred nega stave ampanac i tu umornudevoku. Berni e gledao ivot iza kulisa gde e svezanat. Gde nema ni poroka, ni vrlina, ni neodreeneuzbuenosti, vesamo rada isto tako rutinskog, isto takoneutralnog kao toe rad fizikihradnika. I ta sama igra,koa e pokrete pretvarala u govor, mogla e da kaenetosamo strancu. Samo e stranac ovde otkrivao neku


71/118

strukturu na kou su drugi odavno zaboravili. Tako se iza muziara koi hiladiti put svira istu melodiu gubi

nen smisao. Ovde su one igrale, mimikom, podsvetloureflektora, ali bog te pita uz kakve primedbe. Iova ovde zaokuplenaiskluivosvoom nogom, koaue bolela, i ona tamo sastankom o! kako bednim! posle nastupa.

I ona koae mislila: Dunasam sto franaka... Idruga, modastalno: Nie mi dobro.

U nemuse veugasio sav polet. U sebie rekao:Ti mi ne moenitapruitiod onoga toelim. Alienegovausamlenostbila tako okrutna da mue ona ipakbila potrebna.


72/118

13

Plaise toga tihog oveka. Kada se nouprobudikra negadok on spava, ima utisak da leizaboravlenana pusto lunkovito obali.

Zagrli me!

Ona ipak zna i za izlive nenosti... ali tanepoznat, u negovom telu zatvoren ivot, ti nepoznati

snovi iza eonekosti! Leeina negovimgrudima, onaosea disane oveka kao talas koi se die i sputa,slinozebnikada se putue po moru. Kada pritisne uvona to telo, ona sluasnanokucanesrca, ta rad motoraili sekire ruitela, ima oseane nekog brzognezadrivogbekstva. I to utane, kada izgovori neku rekoa ga trgne iz sna. Broi sekunde izmeu svoe rei inegovogodgovora, kao tose to iniza vreme olue

edan... dva... tri... Olua e o daleko od tih pola. Ako on

zatvori oi, ona obema rukama uzima i podietu glavu,tekukao u mrtvaca, kao tobi podizala kamen. Volenimo, kakoe sve oano...

Taanstveni saputnik.

Lee isprueni oboe i ute. Osea se ivot koi

kroz nihprotiekao reka. Vratolomnom brzinom. Telo:ta vetrom zahvaenabarka...

Kolikoe sati?

Evo i kraa: udno putovane. Dragi mo!Pripia se uz nega, zabaeneglave, raspletene kose, kaodavlenicaizvuenaiz vode. Tako izgleda enaposle sna


73/118

ili lubavnenoi, sa pramenom kose sleplenimna elu,nedoterana lica, kao izvuenaiz mora.

Kolikoe sati?

A zato? asovi prolaze kao male provinciskeeleznike stanice pono, edan sat, dva sata preene, izgublene.Netotanano prolazi kroz prste, tone moemozadrati. Stariti, to nie nita.

Mogu vrlo dobro da te zamislim, osedelekose, i sebe kao tvou dostonu priatelicu...

Stariti, ne znainita.

Ali zamara ova izgubleni trenutak, to utanekoe se suvieoteglo.

Pria mi o svoo zemli!

Tamo daleko...

Berni zna da e to nemogue. Gradovi, mora

rodne zemle: sve e uvek isto. Samo po koi putprolazna slika, kou razabireali ne moeda razumeikoa se ne moeiskazati reima.

Stavla ruku na slabinu ene, tamo gde e telobespomono. ena: naga kao niedno drugo ivomeso ikoe svetli naneniim saem. On misli na taanstveniivot koi oduhovlue to telo, koe ga gree kao sunce,kao neko unutranepodneble. Berni e ne bi nazvaonenom ili lepom, rekao bi da e topla. Topla kao zver.iva. I sa srcem, tim izvorom ivota razliitim odnegovog, koe bez prestanka kuca u nenomtelu.

Pomila na poudu koom e bio nekolikotrenutaka obuzet; na tu bezumnu pticu koa udara krilimai umire. A sada...


74/118

Sada iza prozora treperi nebo. O, eno poslelubavne noi, eno razruena, nekrunisana poudom

oveka. Odbaena meu hladne zvezde. Predeli srca sebrzo smenuu... Prolae pouda, prolae nenost,protekla e vatrena reka. Sada, ist, hladan, osloboentela, stoina klunubroda koi treba da zaplovi morem.


75/118

14

Ta ureeni salon slian e peronu. Berni uParizu, pre odlaska brzog voza provodi nekoliko praznih

asova. Oslonio e elo na prozorsko okno i gledagomilu koa prolazi, koaprotiekao reka. Dalekoe odte reke ludi. Svaki ovektu ima svoplan, svako se uri.Nastau zapleti, koi ese rasplesti bez negovoguea.Prolazi ena, i tek toe napravila deset koraka odlazi u

beskonanost. Ta gomila e bila ivamateria koa te ehranila suzama i smehom, a sada e slina utvaramadavno izumrlih naroda.


76/118

TREI DEO

1

Evropa i Afrika spremale su se edna za drugomza no, zavravaui as ovde, as onde poslednednevne olue. Ona u Granadi se smirivala, a bura u

Malagie prelazila u kiu. Na nekoliko mesta buraeopotresala granekao kosu.

Tuluza, Barselona, Alikante, otpremivipotanski avion spremale su svo inventar, vraaleavione u hangare i zatvarale ih. Malaga, koa ga eoekivaladanu, nie morala da priprema signalna svetla.Uostalom, nee se ni sputati. Produie, letei bez

sumne vrlo nisko prema Tangeru. Trebalo bi da odanas, na dvadeset metara visine,preemoreuz a da i nevidi afriku obalu, ravnaui se prema busoli. Vrlo akzapadni vetar uzburkao e more. Talasi koi su serazbiali penili su se. Svaka usidrena laa sa provomokrenutom prema vetru radilae punom parom kao daena puini. Stene engleskog utvrena obrazovale suduboko udublenena istoku gdee kialila kao iz kabla.Na zapadu su se oblaci podigli za itav sprat. S drugestrane morapupose Tanger pod takoakom kiomdaeispirala grad. Na horizontu, nagomilali su se kumulusi.

Meutim, prema Larauneboe bilo isto.

Kazablanka e disala pod vedrim nebom.Usidrene edrilice obeleavale su luku, kao posle bitke.Na moru, koe e olua izorala, ostale su o samo


77/118

dugakepravilne brazde koe su se irilekao lepeza. Prisunevomzalasku zelenilopolabiloe intenzivnie, kaoduboka voda. Tu i tamo, na mestima natoplenimkiom,svetleo e grad. U daari posade elektrine centrale,ekalisu besposleni mehaniari. Oni u Agadiru rualisuu gradu,potosu pred sobom imalioetirisata. A oniiz Port-Etena, Sen-Lua, Dakara, mogli su mirno daspavau.

U osam sati uvee, radiostanica iz Malage e

saoptila:

Potanskiavion preleteoe bezsputana.

I Kazablanka e proveravala svoa signalnasvetla. Rampa sa signalnim svetlima izrezalae od nonetame crn kvadrat uokvirivp ga crvenim. Tu i tamo e

nedostaala po neka svetilka, kao ispali zubi. Zatim edrugi prekida rasporedio farove. Bacali su svetlost usredinu pola stvaraui mlenu mrlu. Nedostaao esamo artista muzikhola.

Pomerili su edan reflektor. Nevidlivi snop sezakaiozaedno mokro drvo. Onoeedva zasvetlucalo,kao kristal. Zatim za neku belu daaru, koa e dobila

ogromne razmere, senke od nenapraviekrug a zatim serasue. Konanose svetli krug opet spustio, naaosvoemesto i napraviobolesnikunosilkuza avion.

Dobroreeefiskluite.

Poaoe prema kancelarii, pregledao poslednaakta i raseano posmatrao telefon. Uskoro bi mogao da

8/12/201

exupéry - posta za jug

Documents