EY C19 Response

Izazovi primene IFRS 9, IFRS 13 i povezane bankarske regulative u domenu upravljanja rizicima u uslovima Covid19

16. april 2020. godine

Publikacija je namenjena bankama koje posluju na teritoriji Jugoistočne Evrope

Stranica 1 od 8

► Postojeći modeli nisu mogli da

pripreme banke

za nastalu

zdravstvenu i

ekonomsku krizu

Kriza koju (ni)smo očekivali

Do sredine aprila 2020. godine COVID-19 je zahvatio gotovo 2 miliona ljudi širom sveta. Pojedine zemlje sveta poput Sjedinjenih Američkih Država trpe jake udare na zdravstveni sistem držeći svoje ekonomije „zaključanim“, dok pojedine ekonomije počinju da se otvaraju i fokusiraju na ponovno pokretanje privrede i ekonomski oporavak (npr. Kina, Austrija). Svet do sada nije zabeležio ovakvu vrstu zdravstvene i ekonomske krize, niti su se banke mogle pripremiti za istu (pri tome postojale su nekezdravstvene krize (SARS, MERS itd.) koje su, kako ističe Nikolas Taleb, ukazivale da je ovakav scenario moguć). U našem regionu situacija je slična uz manje razlike od zemlje do zemlje.

► Banke posluju u uslovima

izvanredne

neizvesnosti i

ograničenih

informacija

Jaki trenutni efekti i neizvesnost na srednji i dug rok

Ono što je svakako jasno da će COVID-19 imati jak trenutan uticaj na svetskuekonomiju. Ipak, u pogledu oporavka ekonomije scenariji variraju od naglog oporavkaglobalne ekonomije u drugoj polovini 2020. godine do daljeg produbljivanja krize irecesije. Shodno, možemo reći da banke širom sveta, pa i na teritoriji JugoistočneEvrope posluju u uslovima izvanredne neizvesnosti i veoma ograničenih informacijaokrenutih budućnosti (tkz. forward looking information, skr. FLI), što u mnogomeotežava primenu IFRS 9, koji je nažalost prerano došao na probu.

► Banke će morati da nivou klijenata naprave razliku između onih kod

kojih je nastalo

samo privremeno pogoršanje

likvidnosti i onih

kod kojih je

nastupilo

značajno

pogoršanje

kreditnog rizika

(SICR).

► Treba predvideti jačinu i koliko će

trajati kriza, kao

i posledice na srednji i dug rokuz istovremeno

razumevanje mera i efekata koje sprovodi

vlada na klijente

i njihovu kreditnu sposobnost.

Ključni izazovi

U nastavku dajemo osvrt na po nama najbitnije izazove u vezi sa primenom IFRS 9organizovano po sledećim celinama:

Regulatorne mere Uticaj moratorijuma

Razmatranja na nivou dužnika

Razmatranja na nivou portfolija

Makroekonomski scenariji

Razmatranja za fer vrednost

Napominjemo da ovo nije sveobuhvatna lista izazova za banke. Za konkretne poslovne savete molimo vas kontaktirajte naš lokalni tim.

Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

► Dobro razumevanjemera koje sprovode države neophodno je

za ispravno

postupanje i obračun

ispravki vrednosti od

strane banaka. Na

ovaj način

pretpostavke neće

biti previše

konzervativne

odnosno pristrasne.

Stranica 2 od 8 Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

Regulatorne mere

Države i vlade širom sveta sprovode mere bez presedana namenjene ublažavanju negativnog uticaja krize i efekata na privredu.

Na teritoriji Jugoistočne Evrope videli smo sledeće mere koje su u nastavku ukratko opisane:

Kraći pregled do sada sprovedenih mera za zemlje Jugoistočne Evrope

Srbija: Moratorijum na otplatu kredita i lizinga minimum 90 dana; Plaćanje poreza i doprinosa na zarade je odloženo do 2021., odložene obaveze plaćanja poreza na dobit; Pomoć preduzetnicima i SME u visini od 3 minimalne zarade za svakog zaposlenog; Moratorijum na isplatu dividendi do 2020.; Povoljni krediti Fonda za razvoj; Garantne šeme kroz komercijalne banke za kredite za očuvanje likvidnosti i obrtna sredstva; Isplata 100 EUR punoletnim građanima; Smanjenje referentne kamatne stope; NBS: Reverse Repo transakcije i dodatne FX swap (EUR/RSD) aukcije u oba smera kao mere za očuvanje likvidnosti banaka;

Hrvatska: Oslobađanje od plaćanja poreza na dobit i dohodak samo za preduzeća koja su finansijski pogođeni krizom, odloženo plaćanje ovih obaveza kao i doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje, plaćanje PDV-a pod određenim uslovima (dospeva nakon plaćanja računa, a ne nakon izdavanja), sufinansiranje zarada u pogođenim industrijama (do EUR 530), moratorijum na otplatu kredita (3 meseca). HAMAG-BICRO: Obustava plaćanja svih nedospelih rata do 31.12.2020.; Novi instrumenti za očuvanje likvidnosti preduzetnika i poljoprivrednika.

BiH: Odluka FBA (za klijente koji su pogođeni krizom) - Moratorijum na otplatu kredita (do 6 meseci); Grace period 6 meseci za anuitetne kredite; Odobravanje dodatnog nivoa izloženosti za očuvanje likvidnosti; Zadržavanje dobiti iz 2019., odlaganje/otkazivanje isplate dividendi; FBiH parlament (Nacrt zakona) – Isplata doprinosa za minimalne zarade; Oslobađanje obaveze plaćanja avansa za porez na dohodak; Ukinute kamate na javne prihode i dugove.

Republika Srpska: Agencija za bankarstvo RS – u skladu sa FBA; Fond solidarnosti RS će snositi troškove poreza na dohodak i doprinose za preduzeća koja su pod zabranom obavljanja delatnosti.

Crna Gora: Moratorijum na otplatu kredita (do 90 dana); Kreditna linija IRF-a za likvidnost za preduzetnike, SME i velika preduzeća do 3 miliona EUR po korisniku; Obustava naplate poreza i doprinosa na zarade (3 meseca); Odloženo plaćanje drugih poreskih obaveza do 90 dana; Povećanje limita izloženosti

► Upoznajte se sa navedenimsmernicama regulatora

► Mehanička primena

standarda može

učiniti da

vođenje

krilaticom „Too

late, too little“

ne bude „Too

soon, too

much“.

► Korisno je da regulatori i

ekonomisti daju

stavove o

prognozamakoje bi bankama pomogle u

konstruisanju

nepristrasnih

ishoda.

Stranica 3 od 8 Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

prema klijentu ili grupi povezanih lica uz dozvolu CBCG; Privremena zabrana isplate dividendi osim isplate u obliku bankarskih akcija.

Slovenija: Paket mera od EUR 3 milijarde koji uključuje moratorijum na otplatu kredita, nesolventnosti, javne nabavke; Mere SEF-a koje se odnose na povoljne finansijske instrumente, krediti i garancije za SME; Država pokriva naknade za plate i doprinose u iznosu od 40%.

Albanija: Garancija na kredite za zarade u preduzećima koja su pogođena krizom; Obustava plaćanja zakupa za stanovništvo i mala preduzeća pogođena krizom; Moratorijum na otplatu kredita za stanovništvo i privredu do 31.05.; Pomoć pri isplati zarada malim preduzećima i preduzetnicima.

Severna Makedonija: Beskamatni krediti od Razvojne Banke sa rokom otplate od 2 godine; Subvencije za doprinose za zarade u periodu od aprila do juna (preduzeća koja su ostvarila 30% manji prihod nego istog meseca prošle godine i imaju isti broj zaposlenih kao pre 31.3.); Plaćanje 70% rate postojećeg kredita za kredite zaključene do 31.3. (fizička lica, 3 meseca); Period otplate se produžava za 90 dana; Subvencije za neto zarade u iznosu minimalne zarade za preduzeća pogođena krizom.

Ključni regulatori (IASB, EBA, ECB, ESMA, PRA itd.) su već izdali određene smernice u pogledu računovodstvenih implikacija i tretmana, koje banke svakako treba da slede i primenjuju u praksi.

N

Pregled odnosnih regulatornih smernica/obraćanja u 2020. godini do sada

• IFRS 9 in the context of the coronavirus (COVID-19) pandemic - obraćanje ECB od 1. aprila;

• Statement on the application of the prudential framework regarding Default, Forbearance and IFRS9 in the light of COVID-19 measures - obraćanje EBA od 25. marta;

• IFRS 9 and COVID-19 - obraćanje IASB od 27. marta; • Accounting implications of the COVID-19 outbreak on the calculation of

expected credit losses in accordance with IFRS 9 – obraćanje ESMA od 25. marta

• Guidelines on legislative and non-legislative moratoria on loan repayments applied in the light of the COVID-19 crisis – EBA smernice od 2. aprila

• Covid-19: IFRS 9, capital requirements and loan covenants – obraćanje PRA od 26. marta

• Measures to reflect the impact of Covid-19 – obraćanje BIS od aprila

Supervizori širom sveta pojačano prate finansijsku stabilnost banaka u kontekstu

COVID-19 pandemije. Ultimativni cilj je svakako obezbeđenje kapaciteta banaka da

pružaju podršku realnom sektoru. Shodno navedenom, od izuzetnog je značaja da

svojim aktivnostima banke ne pojačaju prociklične efekte i ne primenjuju svoje

metodologije mehanički.

N

Kako supervizori mogu da dodatno pomognu bankama?

Supervizorima su na raspolaganju određene mere koje mogu olakšati ispunjenje regulatornih zahteva i koje mogu dodatno olakšati trenutnu poziciju banaka. Ove mere naročito podrazumevaju: • Korišćenje odredbi za tranzicionu primenu IFRS 9 koja je moguća u skladu

sa Bazel 3 standardom; • Mogućnost korišćenja zaštitnih slojeva kapitala (i likvidnosti), koje po

pravilu prati i ograničavanje u pogledu isplate dividendi, bonusa i slično; • Pružanje gotovih makroekonomskih scenarija koje bi banke mogle da

koriste u internim obračunima ispravki vrednosti (ECL); • Izostanak preispitivanja odluka banaka da očekuju iznenadni oporavak

odnosno skok tokom 2020. godine (stav koji je zauzeo i ECB); • Krediti podržani državnim merama imaće poseban status i tretman od

strane regulatornih tela u pogledu statusa (NPL/NPE, status neizmirenja, restrukturiranje itd.);

• Adekvatan tretman garantnih šema kao odgovarajućih tehnika za ublažavanje kreditnog rizika;

► Status se neće automatski

promeniti zbog

primene mera

opšteg karaktera

► Smatra se da je

moratorijum

mera opšteg

karaktera

ukoliko

ispunjava

sledeće uslove:

- vezan je za

COVID-19 krizu

- primenjuje se na

širok krug

dužnika

- ujednačen

tretman klijenata

- menja se samo

dinamika/plan

otplate kako bi se

podstakla

kratkoročna

likvidnost dok

ostali uslovi (npr.

kamatna stopa)

ostaju

nepromenjeni

- ne odnosi se na

nove kredite

m

Stranica 4 od 8 Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

• Odlaganje pojedinih regulatornih aktivnosti ili sprovođenje u manjem obimu sa ciljem da se rasterete banke (ali i regulatori). Ovo može obuhvatiti SREP, supervizorske stres testove, neposredne kontrole, obelodanjivanje i ostala izveštavanja i slično;

• Pomno praćenje ključnih indikatora performansi (naročito KRIs i KFIs) u cilju obezbeđenja stabilnosti finanijskog sistema i po potrebi aktivacije planova za obezbeđenje kontinuiteta i oporavak.

• Prologancije ili veću toleranciju u rokovima za izveštavanje.

Uticaj moratorijama

Odobravanje moratorijuma klijentima i ostalih mera koje su sprovodile vlade u cilju rešavanja prvenstveno privremenih problema sa likvidnošću otvorile su brojna pitanja od kojih se posebno izdvajaju tretmani u kontekstu: 1. Kreditnih olakšica/Restrukturiranja (eng. forbearance) 2. Statusa neizmirenja (eng. default) 3. Brojanja dana docnje 4. Indikatora neplaćanja (eng. UTP indicators) 5. Loših plasmana (NPL/NPE) 6. Modifikacija Načelno, regulatori su saglasni u tome da moratorijum i ostale mere, ako ispunjavaju određene uslove, imaju opšti karakter odnosno ne bi trebale automatski da se odraze ne prethodno pomenute statuse i tretman pojedinačnih dužnika i partija.

N

Implikacije opštih mera – pogled izbliza

Kreditne olakšice/Restrukturiranje (Forbearance; FBE): Plasmani kojima su date kreditne olakšice kroz moratorijum, koji ima opšti karakter, neće uticati na promenu statusa. Međutim, plasmani koji su prethodno označeni sa tim statusom zadržaće ga i nakon moratorijuma. Banke bi trebalo da sva važeća pravila primenjuju i vrše individualne analize/procene klijenata, kao i do sada, sve u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizicima i praćenju kreditnog kvaliteta aktive. U tom smislu, za očekivati je da će uticaj COVID-19 imati određene efekte u pogledu pogoršanja kvaliteta aktive banaka.

Status neizmirenja obaveza (i sa tim u vezi brojanje dana docnje i UTP indikatori): Na sličan način kao i za kreditne olakšice, zbog opšteg karaktera mera neće biti dodeljen automatski status neizmirenja obaveza (Default) odnosno lošeg plasmana (NPL/NPE). Naime, moratorijum ne znači nužno da da klijent neće u potpunosti i blagovremeno izmiriti svoje obaveze prema banci. Dani docnje brojaće se po novo-utvrđenom planu otplate uz kriterijum materijalnosti. Banka će biti dužna da, nakon što otpočne brojanje dana docnje, pravilno koristi informaciju u upravljanju kreditnim rizikom. Na kraju, UTP indikatori svakako ne treba automatski da se primenjuju, ali i dalje imaju veliki značaj za blagovremeno identifikovanje kreditnog rizika (risk based pristup) i njihova upotreba ne sme biti obesmišljena;

Smernice koje je sada dobro imati implementirane u banci

Nažalost u velikom broju zemalja Jugoistočne Evrope uputstva za status neizmirenja

obaveza (uključujući i brojače dana docnje i još bitnije pravila za UTP indikatore) nisu

stupila na snagu i/ili nisu implementirana u pojedinim bankama. Ovo će u mnogome

otežati brzu i adekvatnu reakciju tih banaka u cilju preciznog sagledavanja kreditnog rizika

nakon isteka moratorijuma. Takođe, u bankama koje jesu implementirale smernice

preveliko oslanjanje na manuelne aktivnosti unutar ovog procesa će biti izazov.

Modifikacije: Modifikacije po osnovu moratorijuma, imajući u vidu da nepriznavanje/ponovno priznavanje zavisi koliko je materijalna izmena ugovora, po pravilu neće se smatrati značajnom modifikacijom zbog neznatnog uticaja na neto sadašnju vrednost. Štaviše, ukoliko su određene kamate umanjene ili isključene te postoji neki gubitak za banku ako je mera opšteg karaktera ne mora se smatrati značajnom modifikacijom. Ovo znači da efekat umanjenja bilo kamate bilo glavnice (mereno primenom originalne efektivne kamatne stope) mora biti priznata kao rashod čim je dat ustupak.

► Razumno je pretpostavitiodređeno pogoršanje

kvaliteta

kreditnog

portfolija

► Banke i klijenti moraju blisko da sarađuju kako bi prebrodili ovu

krizu sa što

manjim

posledicama

► Transparentnost modela i

pretpostavki je

kritična u ovakvimtrenucima

► Nisu su svi pogođeni na isti način. Neki će imati rast, drugi

stagnaciju, treći

pad aktivnosti.

Stranica 5 od 8 Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

Razmatranja na nivou dužnika

Pojedinačni klijenti neće biti automatski pogođeni po osnovu opštih mera koje se sprovode. Ipak, za očekivati je određeno pogoršanje kvaliteta aktive banaka kao rezultata krize. Shodno navedenom, pred bankama je veliki izazov da na vreme identifikuju klijente kod kojih će privremena kriza likvidnosti dovesti i do pogoršanja kreditnog kvaliteta, i da ih po mogućstvu spasu na vreme. Prema našem viđenju banke već sada mogu da preduzmu sledeće aktivnosti:

Sad

a b

i b

io p

ravi tr

en

uta

k…

• Fokus! Fokusiranje je neophodno zbog ograničenosti kapaciteta

banaka. Ovo je u bliskoj vezi sa upravljanjem kreditnim rizikom na nivou portfolija (videti sugestije);

• Ažuriranje kreditnih rejtinga odnosno adekvatna procena trenutnog kreditnog rizika za date klijente;

• Praćenje UTP indikatora u cilju blagovremenog prepoznavanja statusa neizmirenja obaveza;

• Praćenje docnje i blagovremeno reagovanje. Brojači treba da budu uspostavljeni na odgovarajući način i da imaju uspostavljene pragove za materijalnost (eliminišu se zanemarljiva kašnjenja);

• Nepristrasno ocenjivanje značajnog pogoršanja kreditnog rizika (SICR) za date partije uzimajući efekte krize ali i mere koje sprovode vlade;

• Sagledavanje migracije u Nivo 3 i ispravki vrednosti na ovom nivou kreditnog kvaliteta. Dakle, pored kretanja iz Nivoa 1 u Nivo 2, neophodno je sagledati i sve migracije u Nivo 3 kreditnog kvaliteta. Ujedno, treba revidirati ispravke za izloženosti odnosno klijente koji su već u Nivou 3 kao i pretpostavke koje se koriste u obračunu;

• Ažuriranje strategija, politika i procedura za identifikaciju problema u naplati (ovde mislimo u najširem mogućem smislu);

• Pomno praćenje modifikacije i klasifikacije određenih izloženosti kao POCI;

• Razmatranje računovodstvenih postavki kako bi se dodatno definisale politike i metodologije primene.

Razmatranja na nivou portfolija

Na nivou portfolija viđenja smo da banke treba naročito da urade sledeće:

Fokus sa one koji su najviše pogođeni • Banke treba prvenstveno da sagledaju koji su klijenti

najviše pogođeni krizom (ali i državnim merama); • Sagledaju koje su industrije najviše pogođene, kao i da li

postoje mere za najugroženije sektore; • Analiziraju lance nabavki (tkz. supply-chain analysis) gde

je to primenljivo i moguće;

► Banke moraju da ocene da li je nastala samo privremena kriza likvidnosti ili postoji SICR

► IFRS 9 pruža određenu

fleksibilnost te ga

ne treba

primenjivati

mehanički. Takva

primena mogla bi da

deluje prociklično.

► Potrebno je da modeli ostanu

nepristrasni.

► Projekcijaefekata državnihprograma će biti izazovna upraksi (intervencije

variraju od zemlje,

detalji često još nisu

jasni, nejasan uticaj

na različite klase

korisnika kredita itd.

► Jedna od glavnih nepoznanica je koliko

će trajati efekti Covid-

19 i brzinu kojom će

se ekonomije vratiti u

normalu.

Stranica 6 od 8 Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

Banke ne smeju da postupaju ishitreno, i sa tim u vezi previše konzervativno za dati trenutak. Ovo je veoma važno kako IFRS 9 ne bi imao dodatne prociklične efekte, smanjio kreditiranje i produbio recesiju.

Koristite robote i

RPA negde drugde

Ne postupajte mehanički • Odobravanje moratorijuma i slično klijentima ne znači

automatsko pogoršanje njihovog kreditnog kvaliteta; • Razmotrite pretpostavke u modelu. Primera radi,

pretpostavka od 30+ dana kašnjenja za Nivo 2 može biti revidirana/postavljena na viši nivo ukoliko za to postoji razumno objašnjenje u skladu sa IFRS 9 standardom;

• Banke (s obzirom da naročito u prvom kvartalu 2020. neće biti moguće analizirati sve klijente po sistemu odozdo-naviše) mogu primeniti pristup odozgo-nadole i pretpostaviti da će određeni broj klijenata preći u Nivo 2;

• Veće oslanjanje na ekspertske procene i korišćenje tkz. overlays je nužnost u uslovima kada nema previše razumnih i potkrepljenih informacija. Naravno, ovo sa druge strane podrazumeva odgovarajuće korporativno upravljanje i kontinuirano ažuriranje u skladu sa dostupnim informacijama i preporukama regulatora;

• Trenutno postoji rizik duplih obračuna. Banke se trenutno nalaze u stresnom okruženju stoga supervizori širom sveta dozvoljavaju korišćenje različitih zaštitnih slojeva.

Shodno navedenom, neophodno je u svojim procenama banke da uzmu i očekivane efekte mera koje vlade sprovode (praktično koordinirano) širom sveta.

Ublažavanje rizika

Tehnike za ublažavanje rizika • Garancije vlade neophodno je na odgovarajući način

obuhvatiti u obračunima. Pri tome, iste ne mogu uticati na kreditni kvalitet dužnika niti njegovo kretanje između različitih nivoa (tj. SICR). Naime, one će u krajnjoj instance uticati na sam obračun ispravki (ECL) kao tehnika za ublažavanje kreditnog rizika;

• LGD parametar kao i njegova adekvatna procena je izuzetno važna u ovom trenutku kako neobezbeđene tako i za obezbeđene kredite.

Nekretnine – da li postoji balon i kolika je mogućnost pucanja?

Građevinarstvo je jedna od trenutno pogođenih industrija. Cene nekretnina su već

odreagovale na određenim tržištima. Imajući u vidu značaj nepokretnosti kao tehnike za

ublažavanje kreditnog rizika, banke treba da prate i ažuriraju kretanje cena nekretnina (ali

istovremeno izbegavajući duplo obuhvatanje u pojedinim elementima).

Makroekonomski scenariji

Neophodno je da banke u svojim projekcijama obuhvate efekte COVID-19 pandemije, imajući u vidu da trenutno brojne pretpostavke koje su važile do danas ne moraju biti validne). Pri tome, svi regulatori ističu potrebu da se proceni ne samo priroda ekonomskog šoka zbog pandemije, već́ i uticaj mera ekonomske podrške i pomoći.

1. Revidirajte scenarija i koristite scenarija koja daju regulatori

• Preporučuje se da banke uzmu poslednja poznata očekivanja (bez posledica zaključavanja privrede i vladinih mera), koje treba razumno da koriguju u pogledu efekata usled zaključavanja ali i oporavka;

• Banke treba da imaju različite scenarije u pogledu rokova i intenziteta krize, pratećih efekata i efekata oporavka;

• Preporučuje se redovno informisanje u pogledu procena regulatora i korišćenje scenarija koje one pripremaju. Primera radi, ECB je najavila da će pružiti bankama makroekonomske scenarije da podrže svoje ECL proračune;

• Regulatori će po pravilu tolerisati pretpostavke u pogledu skraćivanja vremenskog perioda i mnogo bržeg povratka dugoročnom istorijskom trendu;

► Fer vrednostzavisi odpogleda i očekivanja

tržišnihučesnika imodele i inpute treba razmatrati

u tom kontekstu.

a

Stranica 7 od 8 Bankarsko poslovanje i izveštavanje - COVID 19

2. Revidirajte pondere za scenarije

• Banke prilikom dodeljivanja pondera različitim scenarijima mogu davati veću težinu dugoročnim scenarijima, imajući u vidu trenutnu raspoloživost i pouzdanost informacija na kojima baziraju svoje procene.

• Nepovoljnim scenarijima treba dodeliti odgovarajuće verovatnoće u skladu sa trenutnim okolnostima (koje su svakako povećane od pre izbijanja krize);

• Regulatorna tela u ovom trenutku prepoznaju značaj ekspertskih procena i dodatnih korekcija scenarija (overlays) usled nedostatka pouzdanih informacija, ali ističu značaj pravilnog (korporativnog) upravljanja koje treba da ih prati.

3. Redovno informisanje i prilagođavanje scenarija

• IASB naglašava da se okolina podvrgava brzim promenama i treba ažurirati činjenice i okolnosti.

• Sve procjene u prvom tromesečju 2020. godine će biti privremene i potrebno ih je revidirati već u drugom tromesečju, kako se događaji odvijaju, a detaljnije informacije postaju dostupne o nivou poremećaja koji nastaje izbijanjem korona virusa u dužem roku.

4. Revidirajte modele

• Postojeće relacije između makroekonomskih varijabli i indikatora rizika mogu se promeniti. Stoga je neophodno da banke preispitaju već uspostavljene veze za potrebe upravljanja kreditnim rizikom i planiranja u trenutnim okolnostima.

Razmatranja za fer vrednost

MSFI 13 – Odmeravanje fer vrednosti definiše da je fer vrednost cena koja bi bila dobijena prilikom prodaje imovine ili plaćena za prenos obaveze na datum odmeravanja i koja odražava tržišne uslove na taj dan. Događaji ili transakcije nakon dana odmeravanja ne utiču na samu fer vrednost izuzev u meri u kojoj pružaju dodatne informacije o stanju stavke koja je predmet odmeravanja ili o tržišnim uslovima na taj dan, a te informacije su mogle biti poznate tržišnim učesnicima na dan odmeravanja.

Primećuje se značajna volatilnost na svetskim tržištima tokom prvog kvartala 2020. godine, što ima i velike uticaje na metode i rezultate fer vrednovanja.

N

Uticaj na merenje fer vrednosti

Uticaj na fer vrednost zavisi od procene kako epidemija i mere koje preduzimaju vlade država utiču na pretpostavke tržišnih učesnika na dan odmeravanja.

Dostupni tržišni podaci: Volatilnost na tržištima doprinosi odlaganju odnosno odustajanju od nekih transakcija. Ovo utiče na količinu tržišnih podataka. Takođe ima i za posledicu slabiji kvalitet podataka. Ne treba pretpostavljati da će podaci za Nivo 1 ili Nivo 2 biti dostupni kao i ranije, tako da će da neki instrumenti koji su tradicionalno vrednovani u Nivou 1 ili 2 sada biti vrednovani u Nivou 3.

Modeli: Kako fer vrednost odražava pretpostavke tržišnih učesnika tako i modeli procene fer vrednosti treba da prate njihovo razmišljanje. Ne očekujemo da se promeni način procene za nivoe 1 i 2, ali očekuju se veći uticaji na modele za Nivo 3. Veliki izazov u primeni tkz. DCF metode (eng. Discount Cash Flow) će svakako biti formiranje kriva prinosa i tkz. zero stopa koje bi se koristile u obračunu, a koje će biti ažurne i pouzdane.

Pretpostavke koje nisu preuzete sa tržišta (neuočljivi inputi): Volatilnost tržišta donosi novi izazov jer se prilikom procene ovih inputa mora voditi računa koji su podaci bili poznati ili mogli biti poznati tržišnim učesnicima na dan odmeravanja. Iako volatilnost može ukazivati da trenutni podaci sa tržišta predstavljaju očit izuzetak i ne odražavaju fer vrednosti, ne bi trebalo zanemariti tržišne cene. Prilikom procene razmotriti kako bi tržišni učesnici tretirali te konstantno promenljive podatke. Očekujemo da i drugi podaci, koji se nisu tradicionalno koristili za ove svrhe, nađu svoju primenu.

COVID-19 podrška

EY Srbija je pokrenula specijalizovanu web stranicu pod nazivom EYC19Response u cilju podrške domaćoj privredi i pružanja pravovremenih informacija i preporuke kako da se zaštite privrednici i prilagode uslovimaposlovanja i aktuelnim merama.

Posetite nas na sledećoj adresi:

https://www.ey.com/cs/en/home/eyc19response

Assurance | Tax | Transactions | AdvisoryAbout usEY is a global leader in assurance, tax, transaction and advisory services. Worldwide, our 284,000 people

are united by our shared values and an un-wavering commitment to quality. We make a difference by helping our people, our clients and our wider communities achieve potential.

EY refers to the global organization, and may refer to one or more, of the member firms of Ernst & Young Global Limited, each of which is a separate legal entity. Ernst & Young Global Limited, a UK company limited by guarantee, does not provide services to clients. For more information about our organization, please visit www.ey.com/rs

This publication contains information in summary form and is therefore intended for general guidance only. It is not intended to be a substitute for detailed research or the exercise of professional judgment. Neither EYGM Limited nor any other member of the global Ernst & Young organization can accept any responsibility for loss occasioned to any person acting or refraining from action as a result of any material in this publication. On any specific matter, reference should be made to the appropriate advisor.

Za sva dodatna pitanja i pojašnjenja možete kontaktirati sledeće članove našeg tima:

Dušan TomićPartner dusan.tomic@rs.ey.com

Danijela MirkovićPartner danijela.mirkovic@rs.ey.com

Nikola RibarAssociate Partner nikola.ribar@rs.ey.com

Petar ArsićSenior Manager petar.arsic@rs.ey.com

Mikio SuzukiSenior Manager mikio.suzuki@rs.ey.com

Ivan ĆirkovićSenior Manager ivan.cirkovic@rs.ey.com

Vaš EY tim