Родослов братства Кујовића

Јул 2017. године

Предговор Како је дошло неко ново вријеме у коме су се људи отуђили и одродили,

живјећи све брже и брже, немајући кад да се баве било чим, но само својијем

послом, како више ријетко ко коме пише или му иде у посјету, како је

технологија овога вијека донијела нове облике комуникације међу људима, који

захтјевају кратку и сажету форму, сматрао сам да треба укратко казати пар

ријечи о историјату братства Кујовића, додати уз то и родослов нашега

братства и то послати на што више адреса у свијету гдје год да има некога од

нашега братства, не би ли се историја и родослов братства Кујовића сачували

од заборава и дочекали неко ново вријеме у коме ће се брат ослонити на брата

и у коме ћемо се вратити нашим коријенима и нашој мајци Црној Гори.

Кратка биографија братства Кујовића Поријекло братства Кујовића се са приближном тачношћу може пратити

од средине 14. вијека. Наиме, у то вријеме је живио најстарији познати предак

братства по имену Богута и то у тадашњој Зеници негдје око 1370. године, а

нешто касније у околини ондашњег Травника у Босни. Ђурађ, син Богутов, са

својим синовима Вукцем, Радином, Хераком, Прибилом и Остојом се сели из

Босне послије смрти краља Твртка Првог (1391. године), када је у Босни дошло

до оштрих унутрашњих превирања и грађанског рата, што је довјело до

масовног исјељавања народа из Херцег Босне.

Средином петнаестог вијека, односно послије пада Херцег Босне под

турску управу (1463. године), а због опасности од надолазеће турске најезде,

Херак Хераковић, син Херака Ђурађева, се из крајева са обода Херцег Босне

сели са својијем братом Раичем у мјесто звано Лединац испод планине Његош

у Катунској нахији. Мјесто Лединац касније добија назив Његуши или по

планини Његош испод које се налази, или по потоку који туда протиче. Од

Херака и Раича временом настају братства Ераковићи и Раичевићи, а постоје

и данас села са овим именима. Братство Кујовића потиче непосриједно од ових

његушких Ераковића.

Милутин, син Херака Хераковића, се сели из Његуша на Чево и то у село

Ожег. Милутинов син Драгутин са браћом Обрадом, Диданом и Стеваном се

сели из Ожега због извршене крвне освјете над Ђеклићима, и настањује се у

мјесту званом Вочје које се налазило на манастирском имању у Доњој Морачи.

Пошто су браћа извршила крвну освјету на самој крсној слави Светог

Арханђела Михаила (Аранђеловдан) и како је крсна слава била окрвављена

крвљу Ђеклића, промијенили су тада своју дотадашњу крсну славу Светог

Арханђела Михаила и за крсну славу прихватили Светог Василија Великог, кога

братство Кујовића и данас слави. Како је имање на Вочју било недовољно за

живот и опстанак четворо браће, Обрад, Дидан и Стеван одлазе, и у Вочју

остаје само Драгутин. Обрад се настанио у селу Лубници код Берана, Дидан у

Краљевој Гори на Златибору, а Стеван негдје у околини Јагодине. Од Обрада и

Дидана су се развила два јака братсва која и данас постоје - Обрадовићи и

Дидановићи, док Стеван и његови потомци, ако их је имао, нестају у вијековима

који су слиједили.

Драгутин је имао четири сина који су се звали Вујадин, Михаило, Милун

и Никола. Послије убиства Хасан-бега Мекића, Драгутинови синови Никола и

Вујадин се селе са Вочја у село Миоску, гдје је и колијевка братства Кујовића.

Од њих су се у Миоској развила два братства: од Николе - Кујовићи, а од

Вујадина - Шуковићи. Ова два братства славе исту крсну славу и увијек су се,

као и данас послије толико генерација, сматрали и сматрају браћом.

Од Николе се развило братство Кујовића, по коме је братство и добило

своје име. Никола, звани Кујо, имао је четири сина који су се звали: Ђека (који

је био насљедник кнежевске титуле и чијом се смрћу кнежевска титула у

братству Кујовића угасила), Радун, Вељо и Никa. Њихово потомство се даље

грана све шире па је шематски приказано у прилогу.

Кујовићи су били храбри и поносни људи. Никада им крв није била скупа,

ни своја, ни туђа. Били су то "страшни људи страшнога времена" како их је

опјевао Милија Булатовић, који неправду нијесу чинили, али ни на себе нијесу

дали. Кроз живот су се пробијали тешко, али слуге ником нијесу били.

Ето, то је мали дио историје братства Кујовића отргнут из магле

заборава, братства чији се родослов преносио са кољена на кољено, и који ће

се преносити кроз вијекове који долазе, док се год људи не острве и на своје

претке забораве...

Кујовић Радомиров Драган

1. кољено 2. кољено

Вујадин Радун

Михаило Ника

Милун Вељо

Вукац Драгутин Никола (Андрија) - КУЈО Ђека

Радин Херак Милутин Обрад

Богута Ђурађ Херак Раич Дидан

Прибил Стеван

Остоја

Преци братства Кујовића

2. кољено 3. кољено 4. кољено 5. кољено 6. кољено 7. кољено 8. кољено 9. кољено 10. кољено

Јован

Влајко

Миле

Васо Милан

Милован

Рајко Дарјан

Срђан

Петко Спасоје Саво

Дарко

Радун Дејан

Марко Иван

Жарко

Божидар

Радован Драган

Димитрије

Светозар Жељко Давор

Спасоје Зоран Димитрије

Јован

Милош

Јагош

Љубомир

Петар Михаило

Максим Миодраг Зоран

Секула

Александар

Мијат Бранко Мијат

Шћепан Владо Бранко

Вељко

Новак Владо

Радун Миле Ненад Љубомир

Милосав Милан Илија

Војислав Александар Милосав

Василије

Иван Душан

Милан Драган

Милутин Бранко Ђорђије Владан

Ђорђије Божидар Милутин

Душан Лука

Живко Светозар Младен Живко

Небојша Никша

Лукша

Божина Василије Борислав Владимир

Василије

Божо Бранко

Петко

Радош Војислав Душан

Петар

Радојица Љубомир Lawrence Robert

Gilbert

Ray Kurt

Dan

Бошко Миодраг Бошко

Петко

Савић Милун Милош Милоје

Ђорђије

Стеван Мато

Светозар Милорад

Драги

Вукашин Авро

Вељко

Савић Драгутин

Јован Гаврило

Љубомир Новак Љубомир Милош

Драгомир Вељко

Радосав Новак

Кићун

Милован Лука

Новица Богољуб Новица

Бранислав

Радоје Радослав Ђорђије

Марко

Илија

Војислав Милија Данило

Бошко Милован Алексеј

Драгољуб Горан

Миле Слободан Миле

Радоје Зоран

2. кољено 3. кољено 4. кољено 5. кољено 6. кољено 7. кољено 8. кољено 9. кољено 10. кољено

Милета

Ника

Богдан

Ника

Ђуро

Мијајло

Милорад Ђуро

Перо Ристо Дарко

Горан

Миодраг Драган

Милутин

Миомир Данило

Милета Вујо Драган Александар

Драгоје Никола

Драгомир Миљан

Никола Драгољуб Марко

Чедомир Ранко

Дарко Максим

2. кољено 3. кољено 4. кољено 5. кољено 6. кољено 7. кољено 8. кољено 9. кољено 10. кољено

Павић

Блажо

Бего Сава Велимир

Војислав Дарко Данило

Љубомир

Ђорђије Војин

Алекса

Милан Милика

Милисав

Вуко

Мато Душан

Ђорђије

Владимир

Милорад Мирко Никола

Марко Мирко Драгутин Димитрије

Радован Мирољуб

Марко Бојан

Милинко Милован Саша

Вељо Радован Голуб

Милојица Миодраг

Петар Милић Александар

Милисав Миљан

Милић Јован Михаило

Милан Борис Теодор

Бранислав Марко

Дејан

Ранко Александар

Јован Драго

Радован

Мијаило

Славко

Велисав Светислав Слободан Дејан

Костадин Миленко

2. кољено 3. кољено 4. кољено 5. кољено 6. кољено 7. кољено 8. кољено 9. кољено 10. кољено

Шујо

Милосав

Вукосав Милован Радомир Драган Радомир Дарко

Бранислав Владимир

Милован Милија Владимир

Илија Борислав

Радоје Миладин Небојша

Вукоман

Илија

Милија

Милојко

Никола Милисав

Милован Драган

Зоран Милош

Милан

Драгоје

Ђека Новак

Новак

Драгомир

Томислав

Василије

Јован Зоран

Радуле Иван Радован

Ранко

Радован

Миле

Момчило Војкан

Добривоје

Душан

Радомир Реља Радуле

Момир Радомир

Божо Слободан

Раде

Милорад

Новак

Гојко

Симо Радојица

Божо Новица

Лазар

Симо

Мико

Радивоје Драган

Живојин

Радосав

Милутин

Радуле

Никола

Периша Радован

Рајко

Радисав

Драгоје

Крсто Васо

Никола

Мирко

Радован

Благоје

Урош Радоје

Никола Радосав Никша

Новак

Гаврило

Ћиро

Милан

Новица Драган

Лакић Душан Борис

Зоран

Милован

Ново Петар

Веселин Александар

Милосав

Будимир Дејан

Богдан

ЛИТЕРАТУРА

За израду овог документа су коришћени материјали из књига и рукописа:

1) Вујо Кујовић и Светозар Кујовић: Братство Кујовића, поријекло и родослов

2) Светозар Д. Кујовић: Морачка Свитања

3) Радосав и Милован Кујовић: Родослов куће Кујовића

4) Радомир М. Кујовић: Родослов братства Кујовића (рукопис из 1979.)

5) Видак П. Шуковић: Братство Кујовић, графички приказ по кољенима

6) Милија Миров (Булатовић): Страшни људи страшнога времена