у различитим агроеколошким...

Универзитет у Новом Саду

Пољопривредни факултет Департман за ратарство и

повртарство

Кандидат:

дипл.инж. Бојан Војнов

Ментор:

Доц.др. Срђан Шеремешић

Гајење крупника (Triticum spelta L.)

у различитим агроеколошким

условима

Мастер рад

Нови Сад, 2016.

Комисија за оцену и одбрану мастер рада:

Председник комисије:

____________________________________________

Др Маја Манојловић, редовни професор за ужу научну област Педологија и

агрохемија, изабрана у звање 01.02.2011. године, Пољопривредни факултет,

Нови Сад

Ментор:

__________________________________________________________

Др Срђан Шеремешић, доцент, ужа научна област Ратарство и повртарство,

датум избора у звање је 15.11.2012., Пољопривредни факултет, Нови Сад

Члан комисије:

_____________________________________________________________

Др Драгана Латковић, ванредни професор за ужу научну област Ратарство и

повртарство, изабрана у звање 21.01.2016. године, Пољопривредни факултет,

Нови Сад

Резиме

Због својих нутритивних особина које поседује крупник (Triticum spelta

L.) је све више у интересовању органских произвођача и потрошача. Иако се

сматра усевом који се релативно једноставно гаји због сличности са обичном

пшеницом (Triticum aestivum), отежана сетва, морфолошке карактеристике и

специфична реакција на ђубрење, захтевају детаљнију анализу његове

технологије.

У циљу развоја органске производње и увођењу алтернативних култура,

спроведено је истраживање на овој врсти пшенице како би се сагледао утицај

различитих агроеколошких услова на принос и компоненте приноса, као и сам

квалитет крупника.

Предмет истраживања била је сорта крупника Нирвана која је добијена

реселекцијом локалне популације у Институту за ратарство и повртарство у

Новом Саду. Истраживање је обављено на девет различитих локалитета у

Војводини и у околини Београда на којима је крупник гајен у систему органске

производње. У оквиру истраживања спроведене су анализе следећих узорака:

број биљака по m2, висина биљака, дужина класа, маса класа, број зрна по класу,

маса зрна по класу, апсолутна маса 1000 зрна, индекс плеве, жетвени индекс,

принос ољуштеног зрна и садржај протеина у интегралном брашну.

Највећи принос ољуштеног зрна крупника утврђен је на органској

парцели у Надљу са 3980 kg/ha на карбонатном чернозему, а највећи садржај

протеина (13,07 %) у интегралном брашну утврђен је у крупнику са органске

парцеле из Панчева. Највећи утицај на принос крупника имали су: време сетве,

распоред и количина падавина, као и обезбеђеност биљака потребним

хранивима.

Регесиона анализа је показала да постоји статистички значајна зависност

приноса крупника на испитиваним локалитетима од дужине класа, маса класа,

броја зрна, масе 1000 зрна и жетевеног индекса и да такође постоји узајамни

утицај између висине биљака, дужине класа, масе класа и масе зрна по класу.

Кључне речи: Органска пољопривреда, крупник, компоненте приноса, принос,

садржај протеина

Summary

Because of its nutritional properties owned by spelt (Triticum spelta L.) there is

more interes at organic farmers and consumers for this wheat. Although it is

considered a crop that is relatively easy to groves because of the similarity with

common wheat (Triticum aestivum), hampered sowing, morphological characteristics

and specific response to fertilization require a more detailed analysis of its technology.

In order to develop organic production and introducing alternative crops,

research was carried out on this type of wheat in order to establish the effect of

different agro-ecological conditions on yield and yield components, as well as the

quality of spelt.

The subject of research was cultivar Nirvana which obtained by the reselection the

local population of spelt in Institute of Field and Vegetable Crops from Novi Sad.

Research was carried out on nine different locations in Vojvodina Province and near

Belgrade where spelt was growing in organic аgriculture system. In this research was

carried out the following analysis: number of plants per m2, plant height., length spike,

weight spike, number of grains per spike, grain weight per spike, 1000-grain weight,

index of glume, harvest index, dehulled grain yield, and protein content in whole

wheat flour.

The bigest dehulled grain yield was established in organic farm from Nadalj (3980 kg

ha-1

) on a carbonated chernozem, and the bigest protein content in whole wheat flour

established in organic spelt from Pancevo. The greatest impact on yield had:

time of sowing, schedule and quantity of rainfall and accessibility necessary nutrients

for plants.

Regression analysis showed that there is important statistical dependence of yield on

research locations than spike length, weight spike, number of grains per spike, 1000-

grain weight, and harvest index, and that also there is mutual influence between plant

height, spike length, weight spike, and grain weight per spike.

Key words: Organic agriculture, spelt wheat, components of yield, yield, proteint

content in whole wheat flour.

Садржај

1. УВОД .................................................................................................................................. 1

1.1. Органска пољопривреда као концепт одрживог развоја ..................................... 1

1.2. Основна начела и принципи органске производње.............................................. 4

1.3. Стање и перспективе органске производње у Србији ........................................... 4

1.4. Крупник кроз историју .............................................................................................. 7

1.5. Морфолошке особине крупника ........................................................................... 10

1.6. Хемијски састав и квалитет зрна ........................................................................... 12

2. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА ..................................................................................................... 16

3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА .......................................................................................... 17

3.1. Места експерименталних истраживања .............................................................. 17

3.2. Предмет истраживања ........................................................................................... 18

3.2.1. Технологија гајења крупника на истраживаним локалитетима ................. 19

3.3. Анализа земљишних својстава .............................................................................. 22

3.3.1. Основна агрохемијска својства земљишта ................................................... 22

3.3.2. Механички састав земљишта ......................................................................... 23

3.3.3. Микробиолошка анализа земљишта ............................................................ 24

3.4. Анализа временских услова за на испитиваним локацијама ............................. 27

3.4.1. Топлотни услови ............................................................................................. 27

3.4.2. Падавине ......................................................................................................... 28

3.5. Узорковање биљног материјала ........................................................................... 29

3.6. Статистичка обрада података ................................................................................ 31

3.7. Одређивање садржаја протеина у интегралном брашну крупника .................. 32

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ ........................................................... 33

4.1. Резултати земљишних својстава............................................................................ 33

4.1.1. Основна агрохемијска својства земљишта ................................................... 33

4.1.2. Механички састав земљишта ......................................................................... 35

4.1.3. Микробиолошка анализа земљишта ............................................................ 37

4.2. Морфолошке особине, компоненте приноса и принос зрна ............................. 43

4.2.1. Број биљака по м2 ........................................................................................... 43

4.2.2. Висина биљака (cm) ........................................................................................ 44

4.2.3. Дужина класа (cm) .......................................................................................... 45

4.2.4. Маса класа (g) .................................................................................................. 46

4.2.5. Број зрна по класу ........................................................................................... 48

4.2.6. Маса (принос) зрна по класу (g) .................................................................... 49

4.2.7. Маса 1000 зрна (g) .......................................................................................... 50

4.2.8. Индекс плеве (%) ............................................................................................. 51

4.2.9. Жетвени индекс (%) ........................................................................................ 53

4.2.10. Принос ољуштеног зрна ................................................................................. 54

4.3. Технолошки квалитет ктупника ............................................................................. 56

4.3.1. Укупан садржај протеина (%) у интегралном брашну крупника ................ 56

4.4. Регресиона анализа испитиваних својстава ......................................................... 58

4.5. SWOT анализа развоја органске производње крупника у Србији ...................... 59

5. ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................... 60

6. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................... 63

Мастер рад Бојан Војнов

Гајење крупника (Triticum spelta L.) у различитим агроеколошким условима | 1

1. УВОД

1.1. Органска пољопривреда као концепт одрживог развоја

Према дефиницији FAO (Организација за храну и пољопривреду при UN) и

WHO (Светске здравствене организације), органска пољоприведа представља

систем управљања пољопривредном производњом који промовише оздрављење

екосистема укључујући биодиверзитет, биолошке циклусе и наглашава

коришћење метода које у највећој мери искључују употребу инпута ван фарме.

Узајамно деловање историјског развоја друштвене заједнице и научно-

технолошког развоја, односно потребе за храном, условили су глобалне и

локалне начине (облике) и системе пољопривреде. Истовремено са развојем

пољопривреде почео је и развој биолошких (код нас названих органских) метода

гајења биљака и животиња. Развој ових метода је најинтензивнији у времену

када су нарасла сазнања, а аналитичке методе доказале (друга половина 20. века)

да упркос незаменљивој улози пољопривреде, она применом неодговарајућих

метода и мера (посебно примена хемије, тешке механизације), доприноси

неповољним променама у земљишту, води, ваздуху, биолошкој разноврсности и

по здравље људи (Шовљански и Лазић, 1991). Савремена научна сазнања

интегрисана у одрживим системима производње реафирмисала је оне начине и

технологије производних процеса хране које фаворизују оздрављење нарушеног

екосистема. Један од таквих праваца проиозводње је упрвао органска

пољопривреда (Шеремешић, 2014). Органска пољопривреда представља скуп

метода и поступака које омогућавају управљање пољопривредним ресурсима,

како би се задовољиле потребе у погледу квалитета пољопривредних производа

односно како би се произвела здравствено безбедна храна и очувала животна

средина (Субић и сар., 2010). Управљање органском фармом чини вишегодишњу

целину, свеобухватности узајамну повезаност свих агротехничких мера, што

значи да нема издвојеног појединачног проблема или мере, већ од првих корака

који се односе на преусмеравање фарме са конвенционалне на органску, преко

производње, бербе, чувања и на крају, продаје органских производа, чини

заокружен циклус. Већ састављање плодореда захтева вишегодишње планирање

производње, укључујући све биоагритехничке мере и инпуте. Управо такав

сложен и међусобно повезан систем управљања омогућује остварење циљева,

већу и рентабилнију производњу, квалитетне производе, као и очување



биодиверзитета и животне средине што је све чешће тема расправа и

интересовања јавности (Лазић, 2014). Повећање плодности земљишта кључни

је предуслов органске производње (Манојловић,2008а). Успешна органска

производња јесте мултифункционална, комбинована биљно-сточарска

производња, јер једино таква може да обезбеди кружење хранива унутар фарме

без великих инпута са стране (Милошев, 1999). С интензивирањем производње и

изостанком примене огранског ђубрива садржај органске материје у земљишту

може бити смањен до нивоа који може значајно ограничити капацитет

земљишних ресурса и могућност реализације његове плодности (Шеремешић,

2007). Гајењем различитих културних биљака, поштујући плодоред, долази до

повећања бројности различитих врста микроорганизама који су од посебног

значаја за земљиште и биљке које се на њему гаје. Промене биолошке и хемијске

природе у земљишту јављају се после одређеног броја година од преласка на

органску производњу и манифестују се повећањем укупне органске материје и

микробилошке заједнице (Clark et el. 1999). Најзначајнија компонента биолошке

фазе земљишта су микроорганизми који су важан индикатор плодности.

Микробиолошки процеси у земљишту условљени су садржајем органске

материје, а плодност сваког типа земљишта је везана са активношћу њене

микрофлоре (Милић и сар., 2004). Разноликост агроеколошких и климатских

услова, као и начина производње, представља значајан изазов за произвођаче

(Murphy et al., 2005). На основу истраживања Jaenicke-a, дошло се до сазнања да

земљишта у систему органске производње имају већу отпорност на водну

ерозију, због већег садржаја органске материје, боље пропустљивости итд.

Студије које су спроведене у Немачкој указују да би се у регијама у којима би се

прешло на органску производњу, негативан утицај водне ерозије смањио на 39

до 50 %, а негативан утицај еолске ерозије за 40 % (Zerger и Bossel, 1997,

цитирано по Lotter-у, 2003). На самиту Уједињених нација 1992. године,

биодиверзитет је дефинисан као „разноликост међу живим организмима свих

станишта, укључујући, између осталог, копнене, морске и друге водене

екосистеме, као и еколошких комплекса чији су они део. Подразумева се

разноликост унутар и између врста и екосистема“. Органска пољопривреда

одржава генетску разноврсност у пољопривредном систему и екосистему,

укључујући заштиту биодиверзитета (Ољача и Ковачевић, 2002). Очување

биодиверзитета и генетичке разноврсности органској пољопривреди даје шири и



трајан значај у оквиру мера заштите екосистема (Amend et el, 2008). Губитак

биодиверзитета угрожава продуктивност пољопривреде, људско здравље па и

опстанак. Економика екосистема и биодиверзитета у ЕУ предвиђају убрзано

опадање биодиверзитета. Предвиђања су да ће се до 2050. године изгубити 11%

природних области, а то је вредност, на годишњем нивоу 6% од глобалног

националног бруто производа до 2050. године. Предвиђа се и да ће чак 30%

живог света нестати до тада. Према анализи стручњака сваки уложени долар у

заштиту биодиверзитета доноси 100 долара добити од очуваних природних

система (Милошевић и сар., 2010). Агробиодиверзитет је најкритичнији сегмент

биодиверзитета у целини. Велики број биљних врста користи се за исхрану људи

и домаћих животиња. За своје потребе човек је открио и селекционисао

продуктивније сорте биљака и расе домаћих животиња, док мање продуктивне

биљке и расе подлежу ишчезавању (Филиповић и Угреновић, 2013.)

Агробиодиверзитет има изузетно велики значај, зато што је око 75% генетске

разноврсности пољопривредних усева широм света изгубљено од деведесетих

година прошлог века (EC, 2011). Конвенционална пољопривреда је својом

праксом довела до многих негативних еколошких последица, између осталог и

до „генетске ерозије“, односно до губитка многих домаћих и дивљих, како

биљних тако и животињских врста (Васић, 2013). Применом хемијских

препарата, избацивањем различитих сората и раса из производње, производњом

у монокултури, крчењем живих ограда и шума, допринела је нарушавању лепоте

пејзажа различитих регија, а чак и нестанку читавих биотопа. У истраживању

Stockdal-a (2001) у органској пољопривреди је било пет пута више дивљих врста

и 57 % више гајених врста у односу на конвенционалну пољопривреду, затим је

било 25 % више птица, а чак 44 % више птица је било током зиме. Да би

зауставила губитак биодиверзитета и деградацију екосистема ЕУ је у јуну 2011.

објавила „Стратегију ЕУ за очување биодиверзитета до 2020. године“ чији је

циљ „повраћај изгубљеног биодиверзитета и убрзавање транзиције ЕУ према

ресурсно ефикасној и зеленој привреди”. Заштита биодиверзитета путем

органске производње значи очување и унапређивање аутохтоних биљних и

животињских врста (старе сорте и локалне популације), које су од непроценљиве

вредности за свако подручје (Филиповић и Угреновић, 2010). Начело очувања

биодиверзитета у органској производњи условило је фаворизовање употребе

локалних популација. Произвођачи у органској пољопривреди често користе



семе из локалних популација, аутохтоне или интродуковане сорте (Филиповић и

Угреновић, 2012). Семе старих сората је носилац потенцијално корисних гена

који се могу користити у даљим оплемењивачким програмима, а сачуване у

банкама гена представљају прехрамбену сигурност (Милошевић и сар., 2009).

1.2. Основна начела и принципи органске производње

Без обзира на разлике у дефиницији органске производње базични

принципи су јединствени и чине основу за разноврсније облике производње који

су везани за агроеколошке, економске услове и традицију, а то су:

• принцип здравља за земљиште, биљку, животиње и човека, посматрајући

их као јединствену целину,

• принцип екологије, јер је органска производња динамичан агроеколошки

систем ослоњен на биолошке циклусе природе и са природом чини јединствену

целину,

• принцип праведности и поштених односа према природи и животу, уз

поштовање заједничког окружења за остварење циљева на свим нивоима,

• принцип неговања и старања с одговорним управљањем производњом,

ради заштите здравља и благостања садашњих и будућих генерација и окружења

( Лазић и сар., 2008).

1.3. Стање и перспективе органске производње у Србији

Међународна потражња за органским производима је протеклих пар

година значајно порасла, указујући на то да је производња хране и влакана са

минималним или без хемијских инпута пожељна карактеристика органских

фармских система (Hughner и сар., 2007). Поред недостатка хемикалија

коришћених у процесу производње, очекивање потошача који купују органску

храну је и то да су стандарди о добробити животиња виши у органској

производњи (Hughner и сар., 2007). Тржиште органских производа у свету

константно расте што нам говоре и подаци да се на тржишту органских

пољопривредно прехрамбених производа остварује вредност од 80 милијарди

америчких долара уз површине од 43,6 милиона хектара, у чему предњачи

Океанија са 17,3 милиона ha, док је Европа на другом месту са површинама од

11,6 милиона, потом следе Латинска Америка (6,8), Азија (3,6), Северна



Америка (3,0) и Африка са 1,3 милиона ha сертификованих површина (FIBL,

2015).

Графикон 1. Површине под органском производњом у свету

Органска производња је почела развој у јужној Србији у околини Блаца

1989. године, захваљујући бизнис иницијативи компаније DenJuro која је

резултирала извозом првог контингента органског воћа из Србије 1990. године

(Симић, 2015). Развој невладиног сектора органске производње у Србији започео

је 1990. године оснивањем удружења Terra’s из Суботице као невладино и

непрофитно удружење грађана у циљу заштите, очувања и унапређења животне

средине и здравља људи и које је после годину дана постало и члан IFOAM-а

(Симић, 2015).

Након 25 година од почетка развоја органске пољопривреде на подручју

Републике Србије, бележи се позитиван, али изузетно спор раст броја

произвођача и органских сертификованих површина. У Србији више од 60 %

газдинстава које су своје површине конвертовали у органске су мање од 6 hа, а

25% чине газдинства која имају 10-20 hа сертификованих површина (Калентић и

сар., 2014). Према подацима Министарства пољопривреде и заштите животне

средине из сектора за органску пољопривреду се наводе подаци да се органска

производња у Републици Србији у 2015. години одвијала на укупној површини

од 15.298 hа (укључујући и ливаде и пашњаке), укључујућу површине које су

статуса органског и оне у периоду конверзије. У односу на 2014. годину (9.548

ha ) укупне површине су повећане за 62%. Површине под органском биљном

производњом у периоду конверзије су износиле око 7.669 hа, док су површине у



органском статусу износиле око 7.628 hа. Учешће површина под органском

производњом у укупно коришћеном пољопривредном земљишту је у 2015.

години износило 0,44%, што је за 0,16% више у односу на 2014. годину. Укупно

обрадиво земљиште коришћено за органску производњу у 2015. години (без

ливада и пашњака) је износило 13. 398 hа и представља повећање од 81,1% у

односу на 2014. годину када су површине износиле 7.897 hа. Највећи удео

обрадивих површина је под житарицама (31,7% ) и воћем (21,6%). Војводина је и

у 2015. години водећи регион по укљученим обрадивим површинама са 10.163

hа. Према статистичким подацима министарства број сертификованих органских

произвођача (без коопераната) током 2015. године је износио 334, за разлику од

2014. године где је број носиоца сертификата износио 292. Такође се у извештају

министарства наводи да је извоз органских производа у 2015.години износио

19,6 милиона еура што је знатно повећање од 75% у односу на вредност извоза

од 11, 2 милиона еура у 2014. години. Према Националном акционом плану за

развој органске пољопривреде у Републици Србији, циљ је да се са данашњих

близу 15.300 хектара, површине под органском производњом у Србији до 2020.

године повећају на 80.000 хекара. Земље које су кандидати за чланство у

Европској унији, морају испратити захтеве које унија налаже, а то је повећање

површина под органском пољопривредом. Један од циљева Европске уније је да

до 2020. године, са постојећих 5,7 %, повећа учешће органске производње и

сертификованих површина на 20 % (Мишковић, 2013). С обзиром да је Репулика

Србија у процесу приступања Европској унији, неопходно је да на време своју

аграрну политику усмери ка развоју органске пољопривреде.

Табела 1. Удео површина под органском производњом

Година

Површине под

органском производњом

(у ha)

Удео површина под органском

производњом у укупно коришћеном

пољопривредном земљишту (у %)

2012 6.340 0,18

2013 8.228 0,23

2014 9.547 0,28

2015 15.298 0,44

(Извор: http://www.serbiaorganica.info/podaci-o-sektoru-organske-proizvodnje-

u-republici-srbiji-sektora-za-2015-godinu/)

http://www.serbiaorganica.info/podaci-o-sektoru-organske-proizvodnje-u-republici-srbiji-sektora-za-2015-godinu/

http://www.serbiaorganica.info/podaci-o-sektoru-organske-proizvodnje-u-republici-srbiji-sektora-za-2015-godinu/



1.4. Крупник кроз историју

Крупник (Triticum spelta L.) једна је од најзначајнијих алтернтивних

житарица (Bavec и Bavec, 2006). За ову врсту пшенице везују се две врсте

контроверзне хипотезе. Према првој хипотези, крупник би могао водити порекло

са подручја данашњег Ирана, док према другој хипозети трагови крупниковог

порекла су два географски одвојена подручја: Иран и северозападна Европа

(Stallknecht et. al 1996). Према Zohary и Hopf-у (1993), крупник је гајен још у

каменом добу 5-6 миленијума п.н.е.

Према најновијим истраживањима крупник је настао пре 7.000 година на

подручју Транскавказја, северно од Црног мора, највероватније спонтаним

укрштањем самониклих травних врста (Nesbitt, 2001). Према Stallknecht-у (1996)

наводи се да је крупник настао укрштањем тетраплоидног Културног двозрнца

(Triticum turgidum L. var. dicoccum) и дивље врсте пшенице (Triticum taushii),

што се слаже и са проучавањима Nesbitt-а (2001).

Слика 1. Постанак Triticum spelta L.

(Извор: http://www.biolib.cz/en/image/id48294/)

Крупник је био познат Египћанима јер су најстарији налази ове врсте

пшенице нађени у долини Нила. Према Helbaek-у (1960), у Европи је

идентификован у наслагама које датирају 2000. године пре нове ере. Нека од

најранијих бележења о крупнику јављају се у Библији (Exodus 9:30, Isaiah 28:25,

and Ezekiel 4:9) Током дуге историје гајења зрно је коришћено у исхрани

становништва планинских подручја централне Азије као главна кашаста храна.

Ширењу производње значајно су допринела азијска племена која су у бројним

сеобама продирала на наш континент гајећи крупник по средњој Европи.

Касније су га прихватили Римљани ширећи производњу по целој империји и то

Triticum dicoccum Triticum taushii Triticum spelta

http://www.biolib.cz/en/image/id48294/



од брдско-планинских подручја, до Панонске низије (Гламочлија и сар., 2012).

Једна од првих упућивања на крупник јављају се у „Едикту Римског царства

Диоклецијана“ 301. године п.н.е (Flaksberger 1930). Према Harlan-у (1981),

сматра се да је крупник одиграо значајну улогу у првом успостављању

политичког система социјалне заштите у Риму почетком 59. године п.н.е., када

се након великих немира за храном, системом социјалне заштите зрно крупника

након жетве бесплано делило римским грађанима. Три века након Римског

царства производњу су преузела немачка племена покрај Рајне и Дунава. Према

Mc Fadden i Sirs-у (1946) верује се да је реч „спелта“ саксонског порекла

(цитирано по Угреновић, 2013).

Слика 2. Спелта је гајена пре 7.000 година на подручју Плодног полумесеца

(Извор:https://sr.wikipedia.org/ Плодни_полумесец)

Током векова крупник је била житарица од изузетног значаја за опстанак

људске врсте. Према Ruibal Mendieta-у (2002) наводи се да је крупник била

главна врста пшеница, нарочито од 5. века па све до почетка 20. века. При крају

18. века гајење крупника се наставило у подручјима настанка ове врсте у Азији

(Турској, Ираку, Ирану, Пакистану и Авганистану) (Bavec и Bavec, 2006).

Мађарска племена, насељавањем у Панонску низију наставила су са гајењем и

коришћењем у исхрани ове пшенице све до половине 20. века (Молнар, 2009)

након чега је крупник је још понегде гајен, претежно на већим надморским

висинама у земљама средње Европе (алпска подручја Швајцарске, Аустрије и

Немачке) (Миржински и Миладиновић, 1956). Према овим ауторима у том

периоду крупник је у нашој земљи био заступљен у производњи, претежно у



брдско-планинском подручју Рашке области. Временом је у свим подручјима

гајења постепено замењиван меком пшеницом (Triticum aestivum L.), тако да је

од половине двадесетог века гајен више као крмна биљка и то на надморским

висинама на којима друга жита нису успевала. Разлог за то био је увођење

селекционисаних генотипова приносније меке пшенице, намењених за

интензивнију производњу (Alvares, 2007), али и чињеница да је плевичасти плод

крупника неподесан за коришћење у исхрани људи док се не ослободи плева и

плевица (Гламочлија, 2004) цитирано по (Угреновић, 2013). Према Гламочлији

(2004), сматра се да су додатни трошкови прераде зрна у брашно такође утицали

на све мањи интерес пољопривредних произвођача да гаје крупник. Због свих

ових „недостатака“ крупник би вероватно био потпуно заборављен да се није,

буђењем еколошке свести као и повећањем интересовања за органску

пољопривреду, као систем одрживе производње, поново појавио на њивама

средином седамдесетих година двадесетог века. За поновно гајење најзаслужније

су средњоевропске алпске земље, првенствено Швајцарска (Угреновић, 2013).

Развојем органске производње у свету све је већа потражња за овом врстом

пшенице, што сведоче и истраживања Rozenberg-а (2003) у којима се наводи да

се у протеклим деценијама, површине под крупником повећавају, првенствено у

земљама централне и западне Европе, као и на америчком континенту. Оplinger

(1990) наводи да је крупник интродукован у САД почетком осамдесетих година

20. века. Крупник се данас сматра најприкладнијом врстом пшенице у органској

производњи, па је постала тражена свуда у свету где се примењује органски

систем гајења. Произвођачи, трговци и потрошачи у Централној Америци и

Канади такође имају изражену заинтересованост за крупником (Bavec и Bavec,

2006). Последњих година производња крупника у Аустралији износила је око

1.600 тона, док се процењује да су захтеви тржишта Аустралије око 10.000 тона,

због чега се повећавају површине под овом пшеницом (Пржуљ и сар., 2012).

Почетком овог века и у нашој земљи се буди интерес за гајење крупника, како у

брдско-планинском подручју, тако и у Војводини (Гламочлија, 2012).



1.5. Морфолошке особине крупника

Научна класификација

Царство: Plantae

Раздео: Magnoliophyta

Класа: Liliopsida

Ред: Poales

Породица: Poaceae

Потпородица: Pooideae

Племе: Triticeae

Род: Triticum

Биномијална номенклатура

Triticum spelta L.

Пшеница Крупник (Triticum spelta L.) припада хексаплоидној групи гајених

врста рода Triticum са ломљивим вретеном класа и плевичастим плодом

(Гламочлија, 2012). Ова пшеница се одликује разгранатим кореновим системом

и стаблом које има изразиту способност стварања великог броја изданака

(висока енергија бокорења), а тип бокора је положени (prostatum). Мielke и

Rodenmann (2007) наводе да се крупник од обичне пшенице разликује по танким,

високим стаблима, склоним полегању и високој енергији бокорења. Одликује се

шупљим и дугачким стаблом који може достићи висину од 140 до 170 cm (Bavec

Табела 2. Класификација

крупника

Слика 3. Морфолошке одлике

класа крупника

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5_%D0%B1%D0%B8%D1%99%D0%BA%D0%B5

https://sr.wikipedia.org/wiki/Poales

https://sr.wikipedia.org/wiki/Poaceae

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pooideae&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Triticeae&action=edit&redlink=1

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5



и Bavec, 2006). Лиска је линеарна, док је како истичу Мielke и Rodenmann (2007)

структура лисног ткива сличнија обичним травама него осталим правим житима.

Клас је танак, раван, издужен, дужине до 15 cm. Широки, у средини празни и

слаби чланци вретена стварају лако ломљиву структуру класа на месту спајања

сваког класића. При жетви чланци вретена остају с класићима. Класићи су

петоцветни, а обично су само два доња цвета фертилна. Плеве су широко

ромбично јајасте, са слабо израженим гребеном, који при врху прелази у

заобљени квадратни зубић. Доња плевица је јајаста, с дугом оси или са оштрим

осатим завршетком. Доња плевица је приближно исте дужине као горња

(Цинцовић и Којић, 1976), цитирано по (Угреновић, 2013). При жетви клас

крупника се распада на класиће у којима се налазе најчешће два, а понекад и три

зрна (Угреновић и сар., 2012). Reento и Muck (1999) наводе да је зрно крупника

чврсто обавијено плевама и плевицама и да се код неселекционисаних

популација крупника јако тешко уклањају. Удео плева и плевица у укупној маси

плодова је 25% до 35% (Медовић, 2003). Управо због присуства плевица,

крупник се сматра једном од најотпорнијих врста пшеница. У истраживањима

Балажа и Бодроже-Соларов (2009) наводи се да плевице крупника штите семе од

напада патогених гљива, па је у органској производњи боље користити дорађено

плевичасто семе. При таквом систему производње сетва ољуштеног семена не

доводи до повећања приноса, а у лошим условима за клијање, долази чак и до

смањења клијавости. Морфолошки, крупник је веома робусна биљка која добро

успева у различитим агроеколошким условима (Угреновић, 2013). Крупник је

значајно отпорнији и може поднети ниже температуре у односу на остале врсте

пшеница, па је могуће гајење и до 1200 метара надморске висине (Bavec и

Bavec, 2006). У истраживањима Rimle-а (1995) се наводи да су приноси зрна

мањи него код обичне пшенице, али да су варирања у измењеним условима

спољне средине мање изражена. Постоје озиме и пролећне форме (Угреновић,

2013). Пошто је крупник био склон полегању, од времена Мендела, укрштен је

са меком или обичном пшеницом, зато није коректно говорити о пракрупник

врсти. Циљ укрштања био је скраћење стабљике, да би се додавањем

минералних ђубрива постигли виши приноси. Међутим, вишеструким

повратним укрштавањем створен је "типични" крупник у којем удео генома

обичне пшенице може варирати од 0-100%. Најозбиљнији селекциони рад вршен

је у Савезу Demeter у Немачкој - организација за биопроизводњу, где су



створене бројне нове сорте у којима је удео генома крупника 100%, а обичне

пшенице 0%. Упорним радом, такође вишеструким повратним укрштањем,

створена је сорта крупника у Мађарској, ОКО-10 (Молнар, 2009).

1.6. Хемијски састав и квалитет зрна

Специфични захтеви произвођача квалитетне и здравстено безбедне хране

условили су да се, поред конвенционалних, све више гаје и алтернативна жита.

Због својих биолошких особина, као и хемијског састава зрна, крупник постаје

све интересантнија за гајење (Угреновић, 2013).

Нутритивна вредност крупника огледа се у знатно већем садржају неопходних

компоненти за људску употребу, као што су угљени хидрати, протеини, масти,

витамини и минерали (Bognar и Kellermann, 1993), што је у складу и са тврдњама

Mihalova и сар. (2000). Хранљива вредност зрна крупника, огледа се у високом

садржају укупних протеина (до 19%) са већим садржајем есенцијалних

аминокиселина (Ruibal-Mendueta и сар., 2002). Молнар (2009), наводи да је

крупник једина житарица и једина храна која човеку, осим воде може да

обезбеди све потребне хранљиве састојке за живот. Беланчевине су састављене

од аминокиселина. Од 20 аминокиселина 9 су есенцијалне, неопходно их је

унети храном, јер људски организам није способан да их синтетизује. (Молнар,

2009).

Табела 3. Есенцијалне аминокиселине у зрну крупника према различитим

ауторима (Bavec и Bavec, 2006).

Есенцијална само у одређеним случајевима (*)

Значајна разлика код крупника у погледу обичне пшенице, огледа се у

варијацији садржаја проламина (глиадина) која је код крупника већа (Bojnanska

Аминокиселине Grela et al.

(1996)

Jorgensen et al.

(1997)

Bonafacia et al.

(2000)

Хистидин 2,33 2,43 2,20

Изолеуцин 4,16 3,90 3,60

Леуцин 7,06 6,69 6,60

Лизин 3,19 2,73 2,60

Метионин 1,70 1,65 1,70

Фенилаланин 4,51 4,62 4,90

Тирозин * 3,53 2,91 2,30

Треонин 3,70 2,82 2,60

Триптофан 1,49 - -

Валин 5,02 4,64 4,40



и Francakova, 2002). Значајно је истаћи да су неке особе алергичне на глутенин

других житарица, али могу да користе хлеб од крупника, који такође садржи

врсту глутенина, али та врста не изазива алергију (Bojnanska и Francakova, 2002;

Молнар, 2009). Према Bonafaccia-у (2000) из тог разлога је вероватноћа да особе

које пате од алергијских ракција на глутен су толерантне на производе пореклом

од крупниковог брашна.У исраживањима Zielinskog и сар. (2008) дошло се до

закључка да је код хлеба од крупниковог брашна већи садржај антиоксиданаса и

то нарочито у корици хлеба у односу на обичну пшеницу. Крупник се такође у

исхрани препоручује особама које болују од колитиса, неуродермитиса и

повећаног холестерола у крви (Strechlow и сар., 1991). Поред бројних особина

којом се крупник одликује у истраживањима Grele (1996) наводи се да је садржај

масних киселина у следећем односу: линолне (18:2) око 55 %, олеинске (18:1)

20,4%, палмитинске (16:0) 18,5 % и линолеинске (18:3) око 3 %. Такође исти

аутор наводи да је садржај олеинске нешто већи код купника у односу на обичну

пшеницу и тритикале, али да је садржај линолне и линолеинске већи код обичне

пшенице и тритикала).

Табела 4. Нутритивни састав озимог и јарог крупника према различитим

ауторима (Bavec и Bavec, 2006).

Компоненте Abdel-Aal et el.

(1995)

Ranhotra et el.

(1996)

Marconi et el.

(1999)

Протеини 13,9 (13,4-14,4) 16,7 (14,2 -22,9) 14,2 (12,9-16,6)

Угљени хидрати 59,3 (57,1-60,8) 60,4 (53,3-62,8) 58,7 (53,5-62,5)

Масти 2,0 (1,19-2,23) 1,5 (0,8-2,2) 4,0 (3,4-4,7)

Влакна 9,0 (8,8-9,3) 9,5 (9,3-10,5) 11,4 (9,4-13,4)

Пепео 1,6 (1,51-1,66) 1,8 (1,7-2,2) 1,71 (1,43-1,89)

У погледу садржаја витамина, крупик је богат витаминима B групе, а

саржај витамина Е у истраживањима Marconi (2001) утврђен је садржај за 143 %

већи у односу на обичну пшеницу (Bavec и Bavec, 2006). Велики садржај

минерала потврђују и истраживања Grele (1996) у којима се наводи да је крупник

богат нарочито микроелементима попут Cu, Mg, Zn и Se.



Табела 5. Садржај минерала у крупнику и обичној пшеници (Bavec, 2006).

Минерали

Ronhotra et al. (1996) Grela (1996)

Крупник Обична

пшеница Крупник Обична

пшеница

Фосфор 462 388 427 334

Калцијум 29 37 43 55

Калијум 457 383 439 463

Магнезијум 148 140 147 116

Манган 4,8 - 5,12 3,6

Бакар 0,4 0,5 1,10 0,45

Селен - - 0,37 0,43

Цинк 4,1 2,2 4,72 2,58

Потрошња производа од зрна овог жита у исхрани људи константно се

повећава (Zielinski et al., 2008). Зрно крупника има висок садржај глутена и од

његовог брашна се успешно справља већина пецива (Пржуљ и сар., 2012).

Захваљујући високој хранљивој вредности брашно крупника користи се као

побољшивач квалитета и укуса пшеничног хлеба и других хлебно-пекарских

производа (Galova и Knodlochova, 2000). Коришћењем брашна крупника као

додатака за справљање хлеба постиже се јак мирис, велики волумен, одличан

укус и дуго остаје свеж и мек (Michalova и сар., 2000). Крупник је алтернатива

хлебној пшеници за прављење хлеба, алтернатива јечму и овсу у исхрани

домаћих животиња и алтернатива јечму за прављење пива (Пржуљ и сар., 2012)

Зрно овог жита лако је сварљиво, тако да се препоручује за исхрану болесника и

реконвалесцената, затим за исхрану деце и старијих особа (Угреновић, 2013).

Због својих нутритивних вредности користи се и за посебне врсте дијета (Lacko-

Bartošová и Rédlová, 2007). Најчешћа употреба крупника је као замена за

пшенично брашно код справљања хлеба, паста, колача, крекера, муслија за

доручак, погачица, палачинки, вафла, а може се користити када је делимично

ољуштен и за справљање пива, џина и вотке и уместо неглазираног пиринча,

(Пржуљ и сар., 2012), цитирано по (Угреновић, 2013). Поред намене у пекарској

и кондиторској индустрији крупник има разноврсну примену, па се може

користити и у справљању варива у комбинацији са поврћем. Пахуљице спелте

честа су храна за доручак или као компонента у муслију. Крупник, као и остала

права жита, има велики значај и у сточарској производњи (Abdel-Aal и сар.,

1998). Може се гајити у крмним смешама са махунаркама за производњу свеже



биомасе или сена. Слама се користи као простирка у сточарским објектима или у

индустријској преради као сировина за добијање целулозе, метил алкохола и

слично (Угреновић, 2013).

Слика 4. Triticum spelta L. у органском систему гајења у Надљу

(Фото: оригинал, аутора)



2. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

С обзиром на перманентан раст тржишта органских производа јавља се

потреба за гајењем различитих алтернативних житарица због чега се крупнику

(Triticum spelta L.) придаје велики значај. Из тог разлога, у оквиру предвиђених

истраживања извршиће се компаративна анализа технологије гајења крупника на

различитим локалитетима у систему органске пољопривреде. Циљ овог рада је

утврђивање зависности приноса, компоненти приноса и квалитета крупника у

зависности од агроеколошких услова гајења у циљу даљег побољшања

технологије производње.



3. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

3.1. Места експерименталних истраживања

Анализа сертификоване органске производње крупника (Triticum spelta L.)

у различитим агроеколошким условима изведена је на девет локалитета:

1. Љутово (органски произвођач Јосип Мамужић)

2. Ором (органски произвођач Јанош Фараго)

3. Бајмок (органски произвођач Антал Циндел)

4. Бачки Петровац (Научни Институт за ратарство и повртарство)

5. Надаљ (органски произвођач Глигорије Станимиров)

6. Црепаја (органски произвођач Зоран Атанацковић)

7. Панчево (ПСС Институт „Тамиш“ Панчево)

8. Земун Поље (Институт за кукуруз „Земун Поље“)

9. Рардмиловац (Огледно поље Пољопривредног факултета Земун)

Слика 5. Мапа локација

(Извор: оригинал аутора, 2016)



3.2. Предмет истраживања

Предмет истраживања у оквиру овог мастер рада била је домаћа сорта

крупника Нирвана која је једина призната сорта крупника у Србији. У Одељењу

за Органску производњу и биодиверзитет, као организационе јединице

Института за ратарство и повртарство из Новог Сада производи се органски

произведено, декларисано семе крупника. На сортној листи Републике Србије се

налази од 2004. године. Одликује се високом адаптабилношћу и толерантношћу

на различите земљишне и агроеколошке услове. Има мање потребе за азотом. На

сувише плодним земљиштима склона је полегању јер има високо стабло.

Генетички потенцијал родности је преко 4000 kg/ha (Младеновић и Денчић,

2010). У питању је касна сорта, веома отпорна на ниске температуре током зиме.

Формира “обувено” зрно са хектолитарском масом 75-78 kg, масом 1000 зрна

око 41 g, те са садржајем протеина око 15%, а код неких истраживања и до

17,4%. Садржај минералних соли је 1,75%, садржај влажног глутена је 42,0%,

док садржај сувог глутена 15%.

Полазно истраживање се заснивало на прикупљању података о органској

производњи крупника на различитим локалитетима у Војводини, обиласком

органских произвођача и институција у циљу увида у тренутно стање и

дефинисање основних карактеристика истраживаних локалитетата. Посетом

фармама и институцијама спроведа је анкета, а у време жетве обављено је

узорковање земљишта као и биљног материјала у три понављања.



3.2.1. Технологија гајења крупника на истраживаним локалитетима

1. Пољопривредно газдинство Мамужић

2. Пољопривредно газдинство Фараго

3. Пољопривредно газдинство Циндел

Предусев Сунцокрет

Ђубрење Стајско ђубриво (2014)

Начин обраде Обрада плугом на 25 cm

Време сетве 20.октобра

GPS координате 46о04'94'' 19

о31' 29''

Предусев Лан

Ђубрење Заоравање жетвених остатака




о45'27''

Предусев Уљана тиква

Ђубрење Стајско ђубриво 2013.


Време сетве 25. октобра


о27'47''

Предусев Соја





о26'31''

I

II



4. НС Института за ратарство и повртарство Бачки Петровац

5. Пољопривредно газдинство Станимиров

6. Пољопривредно газдинство Атанацковић


Ђубрење Пелетирано орг.ђубриво

DIX 10N 500kg/ha

Начин обраде Орање на 25 cm



о40'04''


Ђубрење

Органско ђубриво –Italpollina

100 kg предсетвено + 200 kg

Dix 10 N прихрана

Начин обраде Орање на 25 cm



о54'35''

Предусев Кукуруз


Начин обраде Орање 25 cm



о 38'49''



7. ПСС Институт „Тамиш“ Панчево

8. Институт за кукуруз „Земун-Поље“

9. Огледно поље „Радмиловац“ Пољопривредног факултета из Земуна


Ђубрење Заоравање жетвених остатака

Начин обраде Обрада са чизел плугом 15 cm


GPS координате 44о 56'41'' 20

о 43'05''


Ђубрење Пелетирано орг.ђубриво

DIX 10N 500kg/ha

Начин обраде Тешка тањирача 15 cm

Време сетве 13. новембра


о19'55''


Ђубрење Орг.ђуб. Slavol Контрола

Начин обраде Орање 25 cm



о34' 48''



3.3. Анализа земљишних својстава

Узорковање земљишта обављено је помоћу сонде по шаховском распореду

на свим локалитетима где су рађена истраживања.

Слика 6. Шаховски распоред узорковања земљишта

Током истрживања анализирана су следећа својства земљишта:

Основна агрохемијска својства земљишта

Механички састав земљишта

Микробиолошка анализа земљишта

Слика 7. Узорковање земљишта до дубине од 30 cm

(Фото: оригинал аутора)

3.3.1. Основна агрохемијска својства земљишта

Анализом земљишта упоређена су основна агрохемијска својства земљишта

различитих локалитета гајења крупника. Анализе су извршене у лабораторији

Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. Методе испитивања које су

коришћене су:

o одређивање активне киселости – pH у води – одређена је у суспензији

(10g:25cm3) земљишта са водом, потенциометријски, pH метром



o одређивање потенцијалне киселости - pH у 1 M KCl - одређена је у

суспензији (10g:25cm3) земљишта са калијум хлоридом, потенциометријски, pH

метром.

o одређивање слободног калцијум карбоната (CaCO3) - волуметријски,

помоћу Scheibler-oвог калциметра.

o одређивање садржајa хумуса - методом Tјурина оксидацијом органске

материје.

o одређивање садржаја укупног азота - (CNS елементална анализа тоталног

спаљивања узорка) аутоматском методом - CHNS анализатором;

o одређивање амонијум лактатног P2O5 - одређивање лакоприступачног

фосфора спектрофотометријски.

o одређивање амонијум лактатног К2O - одређивање лакоприступачног

калијума пламенфотометријски.

3.3.2. Механички састав земљишта

Механички састав земљишта утврђен је у Лабораторији за испитивање

земљишта, ђубрива и биљног материјала на одељењу за педологију и водни

режим земљишта на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Према Белићу и

сар. (2014) фракције ситне земље се одређују преко комбиноване методе. Ова

метода се базира на различитој брзини падања честица у течности што је могуће

израчунати Stockes-oвом формулом:

v- брзина седиментације честица (cm s-1

),

r - радијус честица (cm),

ρz – права специфична маса честица земљишта (дисперзне фазе) ~2,65 g cm-3

,

ρv – специфична маса (густина) воде (дисперзне средине). При 20°C износи ~1 g

cm-3

, а мења се са додатком пептизатора.

- вискозитет воде, на 20°C износи 0,01 паиса. Нагло се мења под утицајем

промене температуре.



У циљу остваривања пептизације механичких елемената узорак земљишта се

третира натријум-пирофосфатом.

Текстуална ознака земљишта, према Tommerup-у (Белић и сар., 2014), утврђена

је на основу укупног садржаја песка, праха и глине у узорцима земљишта и

упоређивањем добијених вредности са референтним вредностима.

Слика 8. Поступак одређивања механичког састава земљишта

(Фото:оригинал аутора)

3.3.3. Микробиолошка анализа земљишта

Анализе биогености земљишта су обављене у лабораторији Института за

ратарство и повртарство у Новом Саду. За анализу бројности микроорганизама у

земљишту користила се метода агарних плоча (метода на чврстим подлогама)

(Pochon и Tardieux, 1962). Микробиолошкој анализи земљишта, претходило је

узимање узорака сондом која се претходно стерилише етил-алкохолом. Узорци

се стављају у стерилне полиетиленске врећице које се могу добро затворити.

Након доношења у лабораторију анализе се врше или у року од 24 сата или се

узорци чувају у фрижидеру на температури од 4 ºC максимално три недеље.

Узорци земљишта су узимани са дубине од 0-30 cm.



Одгајивачка метода агарних плоча заснива се на засејавању одређене

количине суспензије земљишта раствореног у води на одређене хранљиве

подлоге. Засејане подлоге се инкубирају на одговарајућој температури, а након

истека времена инкубације одређује се број колонија (Јарак и Ђурић, 2006).

Посебно је потребно водити рачуна о избору правилног разређења јер према

Јарак и Ђурић (2006) различити типови земљишта својим физичким и хемијским

својствима условљавају различит квалитативни и квантитативни састав

микроорганизама. Засејавање се врши у 3-5 понављања, а узорак земљишта из

кога је извршено засејавање осуши се на 105 оC, пошто се број микроорганизама

изражава на 1 g апсолутно сувог земљишта.

У оквиру овог мастер рада одређивани су следећи параметри:

1. укупан број микроорганизама,

2. бројност гљива,

3. бројност aктиномицета,

4. бројност Azotobacter sp.,

5. бројност амонификатора,

6. дехидрогеназна активност.

Обрачун броја микроорганизама се рачуна према следећој формули:

N (CFU/g сувог земљишта) = a*b*c/d

При чему је :

N- број микроорганизама у 1g апсолутно сувог земљишта;

a – просечан број колонија израслих на засејаним Петри кутијама;

b – коефицијент корекције на 1 ml;

c – разређење којим је извршено засејавање;

d – маса једног грама апсолутно сувог земљишта из којег је извршено

засејавање.

Према Јарак и Ђурић (2006) одређивање броја микроорганизама врши се

методом формирања колонија на селективним хранљивим подлогама у три

понављања. Бројност испитиваних микроорганизама прерачуната је на грам

апсолутно сувог земљишта, а подаци су обрађени статистички.



1. Укупан број микроорганизама

Бројност хетеротрофних бактерија одређује се засејавањем суспензије на

храњиве подлоге које садрже протеине и моносахариде. Пола милилитра

суспензије земљишта одређеног разређења засеје се у празну петри кутију и

прелије са отопљеним и прохлађеним земљишним агаром. Засејана подлога се

инкубира 72 сата на 28 ºC, након чега се броје израсле колоније, а број се

прерачунава на грам апсолутно сувог земљишта.

2. Укупан број гљива

Бројност гљива одређена је на Czapek-Dox подлози, засејавањем 0,5 ml

суспензије земљишта из разређења 10 -4 pour plate методом. Инкубација је трајала

5 дана на температури 28 оC, након чега је утврђен број колонија (Sharlau, 2000).

3. Бројност актиномицета

Одређивање броја врши се на различитим подлогама а најчешће се користе

синтетичке подлоге по Krasiljnikov (1965) и органске подлоге. Разређење за

засејавање одређује се према типу земљишта, то је најчешће 10-5

. Стерилном

пипетом се пренесе 0,5 ml суспензије одабраног разређења у празну петри кутију

и прелије се са 20 ml отопљене подлоге. Инкубација траје 7 дана на 28 оC.

Колоније актиномицета су компактне, обрасле танким мицелијама, а многе су и

пигментисане (Јарак и Ђурић, 2006). Број се прерачунава на 1 g апсолутног

сувог земљишта.

4. Бројност Azotobacter sp.

Укупан број слободних и асоцијативних азотофиксатора у земљишту

одређује се методом агарних плоча на Фјодоровој подлози (Anderson, 1965). Број

рода Azotobacter одрeђује се методом земљишних плоча и методом фертилних

капи на подлози Фјодорова. Засејавање се најчешће врши са 0,2 ml суспензије

10-2

разређења у виду 40-50 капи на површину разливене и очврсле подлоге.

Инкубација траје 48 сати на 28 oC. Број израслих колонија прерачунава се на 1 g

апсолутно сувог земљишта.



5. Заступљеност амонификатора

Заступљеност амонификатора одређена је на месопептонском агару,

засејавањем 0,5 ml суспензије земљишта из разређења 10-6

pour plate методом.

Инкубација је трајала 3 дана на температури 28 о C. Након тога су избројане све

израсле колоније.

6. Одређивање активности дехидрогеназе

Дехидрогеназна активност у земљишту одређује се спектрафотометријски,

мерењем апсорбанце црвене боје ТПФ-a. Ензим дихидрогеназа има способност

да водоник са супстрата преноси на безбојни ТТЦ (1,3,5 трифенилтетразолијум

хлорид), при чему га редукује и преводи у црвено обојени ТПФ (трифенил

формазан). На основу мерења апсорбанце црвене боје ТПФ-а одређује се

активност дехидрогенезе и издражава се у µg ТПФ-а на g земљишта (Поповић,

2014).

3.4. Анализа временских услова на испитиваним локацијама

У климатским условима Војводине, просечна годишња температура ваздуха

износи 11,2 оC. Просечна количина падавина је око 611 mm, али често са

неправилним распоредом падавина. У оквиру овог мастер рада анализиран је

период од месеца октобра 2015. до јула 2016. године на различитим

локалитетима у Војводини и на још два локалитета у непосердној близини

Београда (Земун Пољу и огледном добру „Радмиловац“ које се налази недалеко

од насеља Винча (Општина Гроцка). Тако су за потребе истраживања узете

вредности метеоролошких показатеља са мерног места метеоролошке станице

Института „Тамиш“ Панчево, Института за ратарство и повртарство у Бачком

Петровцу, Института за кукуруз „Земун Поље“, док су подаци за остале

локације преузети са сајта Републичког хидрометеоролошког завода

(http://www.hidmet.gov.rs/) и са Прогнозно извештајне службе заштите биља

(http://www.pisvojvodina.com/)

3.4.1. Топлотни услови

За анализу топлотних услова коришћене су просечне вредности средњих

месечних температура ваздуха за вегетациони период у производној 2015/2016.

години. Вредности које су забележене на локалитетима Војводине, Земун Поља

http://www.hidmet.gov.rs/

http://www.pisvojvodina.com/



и огледног поља „Радмиловац“ указују на разлике у погледу сума температура за

вегетациони период пшенице од октобра до јула месеца и то за 0,1 оC до 2

оC у

односу на најмањи измерени просек од 11,2 оC у Црепаји. Најниже просечне

суме температура забележене су у јануару (-0,3 оC) у Црепаји и Љутову, док су

највише температуре остварене у јулу месецу на крају вегетације (23,1 оC) у

Орому (Табела 6 ).

Табела 6. Средње месечне температуре ваздуха за вегетациони период 2015/2016

Локалитети

Месеци

X XI XII I II III IV V VI VII Просек

Љутово 11,7 8,00 3,1 -0,3 6,9 7,6 13,4 16,6 21,5 22,8 13,0

Ором 11,6 7,8 3,0 -0,2 6,8 7,5 13,2 16,4 21,6 23,1 13,2

Бајмок 11,8 8,00 3,1 -0,2 6,9 7,6 13,5 16,6 21,5 23,0 13,1

Бачки

Петровац 11,4 7,2 2,9 1,0 7,0 7,9 14,3 17,3 22,2 23,2 11,4

Надаљ 11,9 8,2 3,4 0,5 7,8 7,9 14,5 16,8 21,8 22,7 11,6

Црепаја 11,1 6,9 3,2 -0,3 7,5 7,7 14,2 16,4 21,7 23,8 11,2

Панчево 11,2 6,8 3,2 -0,2 7,1 7,6 14,3 16,4 21,6 23,3 11,3

Земун Поље 12,4 8,1 4,3 2,6 8,9 8,8 15,3 17,6 23,0 24,2 12,5

Радмиловац 12,9 9,9 4,7 2,00 9,7 9,00 15,8 17,7 22,9 24,2 12,9

3.4.2. Падавине

За анализу падавина коришћене су просечне вредности средњих месечних

количина падавина за вегетациони период у производној 2015/2016. години. У

овој производној години забележене су знатно веће количине падавина у односу

на просечне вредности за услове Војводине и Београда. Тако је највећа вредност

просечне количине падавина забележена у Црепаји са количином од 886,1 mm

док је најмања вредност забележена у Орому од 506 mm. Најмање количине

падавина остварене су у децембру и кретале су се од 0 до 4 mm. У критичним

периодима за пшеницу било је довољно падавина са правилним распоредом, док

су у јуну забележене изразите количине падавина, које су биле знатно више од

просека нарочито за локације попут Бачког Петровца, Надља, Црепаје, Панчева,

Земун Поља и огледног добра „Радмиловац“. На локалитетима огледних парцела

у Црепаји и Панчеву забележене су временске непогоде. Тако је у јуну према

подацима Прогрнозно обавештајне службе у Црепаји забележена количина



падавина од чак 199,1 mm, док су на споменутим локалитетима забележене

количине падавина од преко 100 mm (Табела 8).

Табела 7. Количине падавина за вегетациони период 2015/2016

Локалитети

Месеци

X XI XII I II III IV V VI VII Просек

Љутово 66,3 89,0 3,0 41,0 95,0 49,0 24,6 73,4 36,8 32,4 510,5

Ором 81,4 87,5 2,9 40,5 93,2 50,0 23,7 55,0 37,0 35,0 506,2

Бајмок 83,0 85,0 3,0 41,0 93,0 49,0 24,0 54,8 74,0 52,6 559,4

Бачки

Петровац 62,6 41,7 2,0 46,3 50,6 60,9 47,5 86,6 111,0 65,6 574,8

Надаљ 73,0 43,0 0 58,0 77,0 56,0 28,0 62,0 164,0 52,0 613,0

Црепаја 70,2 51,8 1,7 46,1 95,4 96,2 70,4 95,2 199,1 160 886,1

Панчево 68,3 51,2 1,5 47,2 97 95,8 67,8 90 106,6 103 728,4

Земун Поље 65,1 44,1 3,3 47,8 40,5 71,1 51,9 47,4 107,4 33,6 512,2

Радмиловац 70,0 62,0 4,0 48,0 38,0 105,0 55,0 71,0 153,0 35,0 641

3.5. Узорковање биљног материјала

По завршетку вегетационог периода код крупника која је дужа од обичне

пшенице, у другој недељи јула месеца обављена је жетва на свим локалитетима

која су део овог мастер рада. Пре саме жетве обављено је узорковање биљног

материјала одсецањем целе биљке маказама до површине земљишта

стандардном методом квадрата (1 м2).

Слика 9. Узорковање биљног материјала




Морфолошке анализе узорака (број биљака по м2, висина биљака, дужина

класа, маса класа, број зрна по класу, маса зрна по класу, апсолутна маса 1000

зрна, жетвени индекс и индекс плеве) урађене су у лабораторији за

агроекологију на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Основна

морфолошка својства на узорцима од по десет биљака по сваком понављању

утврђена су ручно, мерењем сваке биљке појединачно.

сс

С Слика 10. Морфолошке анализе земљишта у лабораторији за агроекологију

на Пољопривредном факултету у Новом Саду.


Одређивање индекса плеве (%)

По обављеним мерењима (број биљака по м2, висина биљака, дужина класа, маса

класа, број зрна по класу, маса зрна по класу) извршено је утврђивање индекса

плеве. У истраживањима Угреновића (2013), уведен је и дефинисан термин -

индекс плева (IP), који представља однос између масе ољуштеног зрна са

плевичастим зрном, као и образац за израчунавање (Угреновић, 2013):

100Ppz

PozIP

IP – индекс плева; Poz – принос ољуштеног зрна; Ppz –принос плевичастог зрна

Одређивање масе 1000 зрна

Према Милошевић и Кобиљски (2011) одређивање масе 1000 зрна се врши на

следећи начин: из фракције чистог семена руком или бројачем по принципу

случајности, изброји се осам понављања од по 100 семена. Треба измерити свако

понављање у грамима и израчунати варијансу, стандардну девијацију и

коефицијент варијације.

Варијанса =

= n (Ʃ x²)-(Ʃx)²

N(N-1)



Где је: x=маса сваког понављања у грамима, N=број понављања

= √ Варијанса

S

Ẋ

где је: Ẋ=просечна маса 100 семена

Коефицијент варијације =

Стандардна девијација (S)

Слика 11. Одређивање масе 1000 зрна


Жетвени индекс

Израчунавање жетвеног индекса ирачунава се из односа укупне масе зрна и

укупне надземне масе биљака. Образац за израчунавање жетвеног индекса

(Угреновић, 2013).

100B

MzHI

HI-жетвени индекс, Мz-маса ољуштеног зрна из снопа са 1 м2, B-биомаса снопа са 1 м

2

Љуштење зрна крупника и млевење у брашно

Љуштење зрна крупника обаљено је на љуштилици марке „Krumenaker“ на

пољопривредном газдинству Станимиров из Надља. По љуштењу обављено је и

селектовање зрна и одвајање остатка плевица, штурог и изломљеног зрна.

Млевења зрна у интегрално брашно обављено је на пољопривредном газдинству

„Спелта Јевтић“ у Бачком Градишту. Млевење зрна спроведено је на каменом

млину са електичним погоном.

3.6. Статистичка обрада података

Добијени подаци су статистички анализирани метoдом анализе варијансе

(АНОВА), а Фишеров ЛСД тест (Fisher LSD тест) је коришћен за упоређивање

просека испитиваних параметара за p<0,05 ниво значајности. Комплетни

прорачуни су извршени применом софтврског система STATISTICA 12.6,

StatSoft, Inc.



3.7. Одређивање садржаја протеина у интегралном брашну

крупника

Одређивање садржаја протеина у интегралном брашну крупника обављено је

по CHNS методи, на елементарном анализатору Vario EL III и по Kjeldahl-у .

Анализе су обављене у Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду у

лабораторији за земљиште и агроекологију и на Технолошком факултету у

Новом Саду у лабораторији за брашно, хлеб и тестеничарске производе.

Поступак одређивања протеина по CHNS методи :

У калајну посуду се измери онолика маса узорка да апсолутни садржај азота

буде у границама 0,03-2 mg. У посудицу за мерење се додаје и WО3 прах ради

везивања алкалних и земноалкалних метала. Пре почетка рада потребно је

напунити одговарајуће кварцне колоне катализаторима за сагоревање и

редукцију према упутству произвођача. Мерење садржаја врши се на

елементарном анализатору на начин да се апарат претходно загреје и

кондиционира продувавањем хелијума 5 минута. Затим се изврши калибрација

апарата стандардном супстанцом тачно утврђеног елементалног састава.

Узорци се ставе у аутосемплер и затим се покрене анализа секвенце. Резултат

се изражава у масеним процентима анализираног елемента, а апарат сам

израчунава резултат.

Поступак одређивања протеина по Kjeldahl-у:

Принцип одређивања сирових протеина у интегралном брашну крупника

заснива се на загревању и разарању органске супстанције од 1 g са сумпорном

киселином у присуству катализатора. Издвојени азот се преводи у амонијак и

везује са киселином као амонијум-сулфат. Додатком натријум-хидроксида

поново се ослобађа азот и дестилише у суд у коме се налази одређена количина

киселине познате концентрације. Завршном титрацијом утврђује се количина

преостале киселине. Од добијене количине азота, уз помоћ корективног

фактора израчунава се укупна количина сирових протеина.



4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ

4.1. Резултати земљишних својстава

4.1.1. Основна агрохемијска својства земљишта

Узимање узорака за основне агрохемијске анализе обављено је у моменту

жетве крупника ради поређења агрохемијских својстава земљишта на

различитим локалитетима на којима се у производној 2015/2016 години узгајао

крупник у органском систему производње. Земљиште на свих 9 локалитета

према класификацији припада класи чернозема и ливадске црнице са

различитим подтиповима.

Табела 8. Заступљени типови земљишта на испитиваним локацијама

Локалитет Тип земљишта Подтип Љутово Чернозем Иловасто песковити на песку

Ором Ливадска црница Карбонатна на лесном платоу

Бајмок Чернозем Карбонатни (мицеларни) на лесном платоу

Бачки Петровац Чернозем Са знацима оглејавања на лесу

Надаљ Чернозем Са знацима оглејавања на лесу

Црепаја Ливадска црница Карбонатна на лесној тераси

Панчево Чернозем Карбонатни (мицеларни) на лесној тераси

Земун Поље Чернозем Бескарбонатни чернозем

Радмиловац Чернозем Излужени чернозем

Чернозем потиче од руског термина чернозјом = црна земља (Миљковић,

1996). Представља тип земљишта дубоког површинског хоризонта, црне боје,

богато органском материјом (Ђорђевић и Радмановић, 2016). Бројни аутори

наводе да је у Србији присутно око 1.050.000 ha овог типа земљишта, од чега је

930.000 ha у Војводини. Као геолошка подлога за образовање чернозема јавља се

лес. У грађи профила чернозем се одликује са три карактеристична хоризонта:

А-AC-C. Јужно-панонски чернозем је карбонатан од површине или непосредно

испод ње. Садржај креча варира од 4-8% CaCO3, чији удео са дубином расте до

око 30%. Реакција средине прати саржај и распоред CaCO3 у профилу, стога се

креће у распону од 7,5-8,5 pH броја у дестилованој води као дисперзној средини

(Миљковић, 1996). Према Nejgerbauer-у (1952) саржај хумуса је променљив и

креће се од 4 до 6 %, који са дубином постепено опада, док услед интернизвне

пољопривредне производње према (Ђорђевић и Радмановић, 2016) наводи се да

је садржај хумуса у типичним њивским условима око 3% (и мање). Чернозем



представља идеално земљиште ка коме тежи сваки корисник (Миљковић, 1996),

те због своје природне плодности, повољне реакције земљишног раствора, као и

физичких особина, ово земљиште има врло велики потенцијал за производњу

пшенице (Гламочлија, 2004).

Ливадска црница (хумофлувисол) указује на богатство хумусом и

педогенезу на речним плавним терасама. Дебљина хумусног хоризонта, као и

његова количина и квалитет зависе од тога да ли се акумулација хумуса врши у

карбонатној или бескарбонатној средини. Матични супстрат ливадских црница

је лес и преталожени лес богат кречом. Грађа профила ливадске црнице је A-C-

G. Према текстури су најчешће теже иловаче које имају добар водноваздушни

режим. Ова земљишта најчешће садрже 3-5% хумуса, а под шумском

вегетацијом и 6-7%. Богата су биљним хранивима (Ђорђевић и Радмановић,

2016).

Табела 9. Основане агрохемијске анализе испитиваних локалитета

На основу приказаних вредности (Табела 9) запажамо да се ради о

локалитетима која се одликују различитим садржајем хумуса. Тако је на

органској парцели у Надљу забележен највећи садржај хумуса од 4,02% што

спада у хумозну класу земљишта. На органским парцела у Орому, Бајмоку,

Црепаји и Панчеву, такође се бележи висок саржај хумуса од 3,38% до 3,36%. У

Љутову, Бачком Петровцу, Земун Пољу и Радмиловцу, утврђен је мањи садржај

Локалитет

pH CaCO3

%

Хумус

%

Укупан

N %

AL-P2O5

mg/100 g

Al-K2O

mg/100 g KCl H2O

Љутово 7,56 8,18 4,20 2,51 0,187 17,7 20,5 Ором 7,53 8,24 15,12 3,66 0,251 17,0 17,3

Бајмок 1 7,41 8,21 12,60 3,63 0,249 19,3 19,1

Бајмок 2 7,47 8,07 13,86 3,66 0,250 22,5 22,3

Бачки Петровац 7,09 7,98 1,60 2,46 0,183 26,1 30,0

Надаљ 7,32 8,10 6,72 4,02 0,258 20,8 29,1

Црепаја 7,44 8,26 18,48 3,38 0,232 36,3 54,5

Панчево 7,35 8,18 13,02 3,56 0,244 27,9 20,0

Земун Поље 7,30 8,21 8,40 2,50 0,186 34,2 28,2

Радмил. –орг. ђуб. 7,10 8,13 1,40 2,15 0,160 17,9 21,4

Радмил. –Slavol 6,78 7,86 0,17 2,14 0,159 14,5 27,3

Радмил. контрола 7,11 8,16 1,26 2,12 0,158 16,1 19,5



хумуса од 2,14 до 2,50 и такво земљиште класификујемо у слабо хумузно

земљиште. Добијене вредности садржаја хумуса су у складу са резултатима

Манојловић и сар. (2008 б) у којима се наводи да је код испитивања локалитета у

органској производњи утврђена оптимална до висока плодност земљишта што

указује да постоје неопходни природни услови за успешну органску производњу

у Војводини. У погледу измерене pH вредности у KCl-у, сви узорци су

припадали класи неутралних (6,51-7,20) до слабо алкалних (7,21-8,20). Код

садржаја калцијум-карбоната (CaCO3), добијене вредности нам показују да се

ради о различитим варијететима чернозема. Тако на органским парцелама у

Орому, Бајмоку, Црепаји и Панчеву утврђен је висок садржај CaCO3 са

вредностима од 12,60% у Бајмоку до 18,48% у Црепаји што нам указује да се

ради о јако карбонатном чернозему. На локалитетима попут Надља и Земун

Поља присуство CaCO3 је износило 6,72% , односно 8,40% (карбонатно), док је у

Љутову утвређено да се ради о средње карбонатном земљишту. У Бачком

Петровцу садржај CaCO3 је износио 1,60 % (слабо карбонатно) док је на

огледном пољу „Радмиловац“ утврђено такође мало присуство CaCO3 у

зависности од постављених варијаната (0,17%-1,40%). У погледу укупног

садржаја азота (N %) локације попут Орома, Бајмока, Надља, Црепаје и Панчева

одликују се богатим садржајем укупног N (0,2%-0,3%). Добра обезбеђеност

укупним азотом (0,1%-0,2%) утврђена је на свим осталим локацијама. Такође сва

земљишта су имала оптималан (15-25 mg/100g земљишта) до висок (25-50

mg/100g земљишта) садржај фосфора и калијума, као важних макрохранљивих

елемената за биљке.

4.1.2. Механички састав земљишта

Механички (текстурни, гранулометријски) састав је кључни параметар у

проучавању генезе, еволуције, својстава, систематике земљишта (Белић и сар.,

2014). Механички састав спада међу најважније физичке карактеристике

земљишта. Он утиче на ток многих процеса у земљишту, затим на већину његових

физичких (структура, порозност, водне, ваздушне, топлотне и физичко-механичке

особине), и на неке од најважнијих хемијских особина, као на адсорпцијску и

пуферну способност, те на хранљиви режим и плодност земљишта. О њему се

мора водити рачуна при извођењу многих агротехничких и мелиоративних мера,

као обраде, ђубрења, наводњавања, одводњавања и др. (Ђорђевић и Радмановић,



2016). Према Белићу и сар., (2014) са агрономског аспекта најбољим земљиштима

се сматрају она земљишта која имају однос фракција песак-прах-глина 35-40% -

35-40% - 20-30%.

Табела 10. Механички састав земљишта

Тако је код испитиваних локација утврђено да најповољнији механички

састав има земљиште са локалитета Бачки Петровац који припада типу земљишта

иловаста глина са процентуалном заступљеношћу фракције крупног песка у

укупном саставу земљишта од 0,80%, ситног песка 37,36%, праха 33,52% и глине

28,32%. Код добијених резултата на огледном пољу „Радмиловац“ нису постојала

значајна одступања у погледу механичког састава у односу на варијанте

постављених огледа, па је земљиште на овом локалитету такође повољног

механичког састава у типу иловасте глине. Анализирани узорци земљишта из

Надља, Црепаје, Панчева и Земун Поља припадају типу глиновита иловача и код

ових земљишта утврђене су мање разлике у погледу односа фракција песак-прах-

глина за неколико процената. У северном делу Бачке у местима Љутово, Ором и

Бајмок, утврђен је већи садржај песка. Тако је у Љутову на пољопривредном

газдинству Мамужића узорковано земљиште припадало типу иловаче са

процентуалном заступљеношћу фракције крупног песка у укупном саставу

земљишта од 28,30%, ситног песка 46,74%, праха 12,88% и глине 12,08%. Код

узетих узорака земљишта из Орома и Бајмока утврђен је мањи садржај крупног

песка и то од 0,90% и 1,10% . На основу осталих фракција земљиште из Орома

припада типу иловаче, а из Бајмока типу глиновите иловаче (Табела 10). Према

Локалитет

Заступљеност честица ( % )

Укупан

песак

(%)

Прах+Глина

(%)

Tекстурна ознака

према Tommerup-

у

Крупан

песак

2-0,2

(mm)

Сита

н

песак

0,2-

0,02

(mm)

Прах

0.02-

0,002

(mm)

Глина

0,002

(mm)

Љутово 28,30 46,74 12,88 12,08 75,04 24,96 Иловача

Ором 0,90 60,34 25,36 13,40 61,24 38,76 Иловача

Бајмок 1 1,10 54,58 27,76 16,56 55,68 44,32 Глиновита иловача

Бајмок 2 6.30 48.86 28.92 15.92 55,16 44,84 Глиновита иловача

Бачки Петровац 0,80 37,36 33,52 28,32 38,16 61,84 Иловаста глина

Надаљ 0,70 40,62 35,24 23,44 41,32 58,68 Глиновита иловача

Црепаја 1,90 44,82 32,96 20,32 46,72 53,28 Глиновита иловача

Панчево 0,70 46,58 32,68 20,40 47,28 52,72 Глиновита иловача

Земун Поље 0,70 42,90 33,52 22,88 43,60 56,40 Глиновита иловача

Радмил. орг.ђуб. 2.40 39.36 33.52 24.72 41,76 58,24 Глиновита иловача

Радмил.-Slavol 3.90 37.34 33.44 25.32 41,24 58,76 Иловаста глина

Радмил. кон. 3,90 37,34 33,44 25,32 41,24 58,76 Иловаста глина



Дугалићу и Гајићу (2012) с еколошког становишта, оптималне услове за гајење

усева обезбеђују само лаке и средње иловаче, због приближно једнаког односа

микро и макро пора који им омогућава добро упијање, процеђивање и задржавање

воде и добру аерацију.

4.1.3. Микробиолошка анализа земљишта

4.1.3.1. Укупан број микроорганизама

Укупан број микроорганизама у екосистему сматра се једним од главних

показатеља његове биогености (Јарак и Ђурић, 2006). Под укупним бројем

микроорганизама се подразумева уствари укупан број бактерија које израсту на

земљишном агару (Јарак и сар. 1999). Бактерије су најзаступљенији

микроорганизми у земљишту. Бројност у неутралним земљиштима им се креће и

до 107 у једном граму, а у алкалним и киселим земљиштима има их до 10

4 у граму

апсолутног сувог земљишта (Јарак и Ђурић, 2006).

Графикон 2. Укупан број микроорганизама x 107

на 1 g апсолутно сувог

земљишта

У истраживању које је спроведено на девет различитих локација може се

видети (Графикон 2) да је највећи укупан број микроорганизама утврђен на

локалитету ПСС Института „Тамиш“ из Панчева са бројем од 304 x 107

на 1 g

апсолутно сувог земљишта, након чега следи органска парцела из Орома са 303 x

107

на 1 g апсолутно сувог земљишта. Најмањи број микроорганизама утврђен је у

земљишту са локалитета Бачког Петровца са бројем од 142 x 107

на 1 g апсолутно



сувог земљишта и на огледном пољу „Радмиловац“ са истим укупним бројем

микроорганизама на варијанти ђубрене парцеле.

4.1.3.2. Број гљива

Гљиве су хетеротрофни ацидофилни микроорганизми са веома развијеним

ензимским системом. У земљишту су заступљени представници који стварају

праву мицелију (кончасте гљиве) из класе Zygomycetes, Ascomycetes и

Deuteromycetes и квасци (гљиве које стварају псеудомицелију) и који припадају

класи Ascomycetes и Deuteromycetes (Јарак и Ђурић, 2006). Веома су

распрострањене у ризосферном слоју земљишта (Јарак и Ђурић, 2008). На

бројност и активност гљива у земљишту утичу физичко-хемијска својства

земљишта, обрада земљишта, биљна врста и др. (Говедарица и сар., 1996 ). Гљиве

као хетеротрофи бројне су у земљиштима с великом количином органске

материје. Боље се развијају у киселим земљиштима јер су ацидофили, иако су

бројне и у неутралним земљиштима (Јарак и Чоло, 2007).

Графикон 3. Број гљива на 1 g апсолутно сувог земљишта

Код утврђивања бројности гљива, на графикону се може видети да је највећа

бројност гљива утврђена на органској парцели огледног поља „Радмиловац“ на



варијанти са Slavol-ом (25,4 x 104

на 1 g апсолутно сувог земљишта) што је више у

односу на остале варијанте огледног поља. Такође, највећа бројност гљива

утврђена је у земљишту са органске парцеле из Љутова, где је бројност гљива на 1

g апсолутно сувог земљишта износила 25,2 x 104 .

4.1.3.3. Бројност зракастих бактерија (актиномицета)

Актиномицете имају значајан удео у микрофлори земљишта (Јарак и

Ђурић, 2006). Актиномицете су хетеротрофни микроорганизми са развијеним

ензиматским системом који им омогућава искориштавање различитих, како

једноставних органских молекула (органске киселине, шећери), тако и

комплексних (протеини, полисахариди) (Alexander, 1977). По заступљености у

многим земљиштима су одмах иза правих бактерија (Takisawa et al., 1993).

Актиномицете врше процес хумификације и минерализације органске материје,

способне су да разлажу лигнин, пектин и друга теже разградива једињења (Јарак

и Ђурић, 2007).

Графикон 4. Бројност актиномицета x 104 на 1 g апсолутно сувог земљишта

Највећа вредност за испитивани параметар утвђена је у земљишту са органске

парцеле у Надљу где је бројност актиномицета прелазила вредност од 17,3 x 104

на 1 g апсолутно сувог земљишта. Најмања вредност забележена је на органској



парцели огледног поља „Радмиловац“ на варијанти са Slavol-ом, чак и мање у

односу на контролу. Најмања бројност актиномицета поред споменутог

локалитета забележена је и на органској парцели у атару села Ором чија је

вредност у анализираном земљишту износила 5,9 x 104 на 1 g апсолутно сувог

земљишта.

4.1.3.4. Бројност Azotobacter sp.

Род Azotobacter je највише испитиван од свих слободних азотофиксатора и

један је од најзначајнијих родова из ове групе микроорганизама. Бројност и

активност азотобактера зависи првенствено од pH реакције, садржаја хумуса и

лакоприступачног фосфора у земљишту (Говедарица и Јарак, 1996). Плодна

земљишта карактерише висока бројност азотобактера. У истарживањима Јарак и

сар. (1998) бројност азотобактера била је највећа у земљишту које је имало

најповољнија хемијска својства. Оптимална влажност земљишта за азотобактер је

70-80% пуног водног капацитета, што значи да је он бројнији у нешто влажнијим

земљиштима (Јарак и Чоло, 2007). Он је један од најзначајнијих микроорганизама

у азотном циклусу јер везује елементарни азот из атмосфере и враћа га у

земљиште (Јарак и Чоло, 2007).

Графикон 5. Бројност Azotobacter sp. x 101 на 1 g апсолутно сувог земљишта

Бројност рода Azotobacter је такође узета у обзир у оквиру овог истраживања. Том

приликом утврђено је највеће присуство азотобактера у земљишту са огледног

демо поља ПСС Института „Тамиш“ из Панчева чија је бројност износила 273,2 x



101 на 1 g апсолутно сувог земљишта. Најмања бројност забележена је на

органској парцели у Бајмоку (74,1 x 101 на 1 g апсолутно сувог земљишта). Код

све три варијанте на огледном пољу „Радмиловац“ није било значајнијих разлика

у погледу бројности азотобактера и вредности су се кретале од 235,7 x 101

код

контроле до 240,1 x 101 код третмана са Slavol-ом.

4.1.3.5. Заступљеност амонификатора (аминохетеротрофа)

Аминохетеротрофи обухватају велику групу бактерија и гљива који

трансформишу протеине и друга органска азотна једињења. Пошто се у тим

трансформацијама обично ослобађа амонијак, ови микроорганизми су названи и

амонофикатори, а процес који врше - амонофикација (Јарак и Ђурић, 2006).

Бројност амонификатора у површинском хоризонту креће се од 100.000 до

10.000.000 по граму земљишта, што зависи од типа земљишта и услова који ту

владају (Alexander, 1977).

Графикон 6. Бројност амонификатора x 106

на 1 g апсолутно сувог земљишта

Код утврђивања бројности амонификатора утврђено је њихово присуство у

узоркованом земљишту. Тако је на органском демо пољу у Панчеву утврђено

највеће присуство од 188 x 106

на 1 g апсолутно сувог земљишта, док је најмања

бројност амонификатора утврђена на органсој парцели Института за кукуруз

„Земун-Поље“. На органским парцелама у Бајмоку утврђена је разлика између два

локалитета и то од 29,6 x 106

на 1 g апсолутно сувог земљишта, док је на огледном



пољу „Радмиловац“ утврђена највећа бројност амонификатора на варијанти са

Slavol-ом (127,7 x 106 на 1 g апсолутно сувог земљишта).

4.1.3.6. Дехидрогеназна активност земљишта

Дехидрогеназе (Графикон 7) су ензими који катализују реакцију одвајања

водоника од различитих органских једињења (угљених хидрата, органских

киселина, алкохола, амино киселина) и његово преношење до кисеоника (аеробне

дехидрогеназе) или до органских једињења (анаеробне дехидрогеназе).

Дехидрогеназна активност у земљишту је показатељ биолошке активности

микробне популације у земљишту, јер су у земљишту дехидрогеназе углавном

микробиолошког порекла (Поповић, 2014).

Графикон 7. Дехидрогеназна активност земљишта μg ТПФ g-1

апсолутно сувог

земљишта

Највећа вредност дехидрогеназне активности утврђена је у земљишту које је

узорковано на органској парцели у Љутову (1080 μg ТПФ g-1

апсолутно сувог

земљишта) док је најмања вредност утврђена на огледном пољу „Радмиловац“ на

контролној варијанти (125 μg ТПФ g-1

апсолутно сувог земљишта), док се код

осталих варијанти уочава пораст. Сматра се да постоји корелативни однос

дехидрогеназне активности са респираторном активношћу земљишта. С тога и

поједини аутори наводе да већа активност дехидрогеназе указује на већи

интензитет дисања, односно на интензивнију минерализацију свеже органске

материје и хумуса.



4.2. Морфолошке особине, компоненте приноса и принос зрна

4.2.1. Број биљака по м2

Број биљака директно утиче на висину приноса крупника. За крупник је

карактеристично да добро бокори, а оптималним бројем биљака по јединици

површине директно утиче на склоп биљака при којем се најрационалније

користи вегетациона површина, а биљкама пружају одговарајући услови за раст

и развој.

*Стубићи обележени различитим словима указују на постојање статистички значајних разлика

на основу Fisher-овог LSD теста (p= 0,05). ** Error bar означава вредности стандардне девијације

Графикон 8. Број биљака по m2

Добијени резултати показују да је највећи број биљака остварен на органској

парцели у Бајмоку 2 (577) , где је предусев била соја за разлику од органске

парцеле Бајмок 1 где је просечан број биљака по једеници површине износио 482.

Такође се на органској парцели Института за кукуруз „Земун-Поље“ може

запазити да је због гушће сетве (ручна сетва) остварен већи број биљака по

једници површине (513), док су разлике у броју биљака између органских парцела

у Љутову и Орому биле за једну биљку. На варијантама са ђубрењем на огледном

добру „Радмиловац“ утврђен је већи број биљака на органској парцели где је

ђубрено органским ђубривом (428) у односу на контролну парцелу (338), док је на

парцели где је крупник третиран Slavol-ом, утврђено 289 биљака по m2. Значајно

веће вредности овог показатеља у односу на остале испитиване парцеле су



утврђене на локалитету Бајмок 2 и Црепаја изузев Земун Поља. Највеће варирање

овог својства преко стандардне девијације је утврђено на парцели на којој је

добијен и највећи принос. Добијени резултати су у складу са истраживањима

Угреновића који наводи да се оптималал принос добија са бројем биљака у жетви

од око 420 биљака по m2.

4.2.2. Висина биљака (cm)

Једна од основних одлика крупника (Triticum speltа L.) јесте већа висина

биљке у односу на остале сорте пшенице, што је и био један од разлога да ову

сорту замене неке нове, ниже сорте које су биле отпорније на полегање након

примене азотних ђубрива.



Графикон 9. Висина биљака

На основу добијених резултата који се могу видети на Графикону 9 запажамо да

се висина биљака код крупника кретала од 102,5 cm до 149,8 cm. Највећа висина

биљака утврђена је на органској парцели у Љутову (149,8 cm) где је утицај имао

продужени ефекат примењеног стајњака што сте одразило на повећање висине

биљака, али је такође примећено и знатно полегање истих. Статистички су

вредности на овом локалитету највише у поређењу са осталим. Статистички

значајне разлике нису биле утврђене између вредности добијених на локалитету

Ором, Бајмок 1, Бајмок 2, Надаљ, Црепаја, Земун Поље, и Радмиловац на

органски ђубреној варијанти. Такође, ефекат примене органског ђубрива одразио

се на висину гајених биљака на органској парцели у Надљу где је постигнута

просечна висина биљке од 131,7 cm. На органским парцелама у Бајмоку разлике



између две парцеле су мале и статистички нису значајне иако је на парцели

„Бајмок 2“ предусев била соја, па поред продуженог деловања стајњака

претходном азотофиксацијом је обезбеђена довољна количина азота што је

условило већу бујност биљне масе. Висина биљака на органским парцелама у

Црепаји, Панчеву и Земун Пољу биле су приближно сличне и кретале су се од

124,3 cm до 127 cm. На огледном добру „Радмиловац“ забележена је највећа

висина на варијанти која је ђубрена органским ђубривом и то за 20,4 cm у

односу на контролу (107,9 cm), док је на органској парцели где је примењен

третман са Slavol-ом, измерена најмања висина биљке од 102,5 cm.

4.2.3. Дужина класа (cm)

Већи број аутора наводи да је дужина класа компонента приноса која може

да има значајну улогу у формирању приноса, јер је клас веће дужине најчешће

повезан и са већим бројем класака и зрна (Јаћимовић и сар., 2012). У

истраживањима Јанковић и сар. (2013) наводи се да на дужину класа значајан

утицај имају агроеколошки услови под различитим типовима земљишта на којима

се крупник гаји.

*Стубићи обележени различитим словима указују на постојање статистички значајних разлика на

основу Fisher-овог LSD теста (p= 0,05). ** Error bar означава вредности стандардне девијације

Графикон 10. Дужина класа

У нашим истраживањима утврђена је различита просечна дужина измерених

класова. Тако је највећа дужина класа измерена на локалитету органског демо

поља Института „Тамиш“ из Панчева (12,8 cm), док је за 0,4 cm мање утврђена



просечна дужина класа у Надљу која је износила 12,4 cm. У нашим

истраживањима добијене су мање вредности у поређељу са ранијим

истраживањима. Просечна дужина класа крупника према Цинцовићу и Којићу

(1976) је 15 cm, где описују да се ради о танком, равном и издуженом класу, са

ломљивим вретеном (Гламочлија, 2004). На органској парцели у Љутову и

Бачком Петровцу измерена је просечна дужина класа од 11,6 cm, односно 11,3

cm, док је дужина класа код крупника из оромског атара износила 10,6, што је за

1 cm, односно 1,4 cm више у односу на крупник који је гајен на органским

парцелама у Бајмоку. У погледу варијанти на огледном добру „Радмиловац“

утвређене су разлике. Тако је на контролној парцели измерена најмања просечна

дужина класа која је износила 7,8 cm и представља најмању измерену вредност у

погледу свих локација на којима је спроведено истраживање. Највећа дужина

класа измерена је на варијанти са ђубрењем оганским ђубривом (9,3 cm), док је

на варијанти са Slavol-ом дужина класа била краћа за 0,7 cm. Разлика између

највеће и најмање измерене дужине класа крупника износила је 3,8 cm.

Последица тога јесу управо разлике у агроеколошким условима у којима је

крупник гајен, што се слаже са истраживањима Јанковић и сар. (2013), али и од

саме технологије гајења (примењене агротехнике и времена сетве). Статистички

значајна разлика постоји између дужине класа добијеног на локалитету Панчево

и свих осталих узоркованих локација изузев Надаља.

4.2.4. Маса класа (g)

Maса класа код крупника најчеће зависи од дужине класа, броја класића и

броја зрна у класу који су обавијени плевама и плевицама. Често се при

неповољним временским условима (високе температуре и одсуство падавина)

може јавити штуро зрно, што утиче на смањену масу класа, а самим тим и

принос. Тако је на органској парцели у Надљу утврђена висока статистичка

значајност у односу на све остале локалитете.





Графикон 11. Маса класа

Просечна маса класа се у нашем истраживању код крупника кретала се од 1,08 g

до 2,17 g, што указује да су агроеколошки и агртехнички услови условили

испољавање овог параметра. Највећа просечна маса утврђена је на органској

парцели у Надљу (2,17 g), а потом следи Бачки Петровац (1,88 g), Љутово (1,71

g), Панчево (1,66 g), Земун Поље (1,58 g) и Ором (1,46 g). На органским

пацелама 1 и 2 у Бајмоку, утврђена је разлика од 0,12 g, па је на парцели са

мањим бројем биљака по m2

утврђена већа дужина класа. Добијени резултати су

у складу са истраживањима Панковић и Малешевић (2006) у којем је утврђено

да се са повећањем густине усева повећава број класова, а да класови добијени у

већим густинама гајења имају мању величину, мањи број зрна, као и мању

вредност апсолутне и запреминске масе зрна. На огледном добру „Радмиловац“,

утврђена је већа маса класа на парцели која је ђубрена органским ђубривом, те је

просечна маса износила 1,37 g, док је на варијанти са Slavol-ом утврђена мања

маса класа и то за 0,04 g. Разлика између третираних варијанти и контролне

износила је 0,29 g, односно 0,26 g што нам указује да је због веће обезбеђености

приступачних хранива за биљку постигнута и већа маса класа.



4.2.5. Број зрна по класу

Када говоримо о броју зрна по класу требамо нагласи да овај параметар

зависи од бројних фактора, као што су агроеколошки услови, време сетве,

густина сетве, минерална исхрана итд. Према Боројевићу (1978) број зрна по

класу је компонента приноса пшенице која је у директној зависности од броја

класића по класу, броја цветова по класићу и од успеха оплодње и заметања зрна

који су у зависности од претходно поменутих фактора. У истраживањима

Угреновића (2013) наводи се да су рокови сетве, а такође и густина, једни од

значајних фактора који утичу на број зрна по класу, док се у истраживању

Јанковић и сар. (2013) наводи да утицај агроеколошких услова и типа земљишта

такође има велики значај. Код приказа броја зрна по класу, није било

статистичке значајности између крупника на органским парцелама у Надљу,

Панчеву и Бачком Петровцу.



Графикон 12. Број зрна по класу

Највећа просечна вредност избројаних зрна по класу забележена је у Панчеву и

Надљу са 33, односно 32 зрна по класу. Ове вредности указују на испуњеност

класа и одсуству штурог зрна, а настале су као резултат повољних временских

прилика које су омогућиле да у периоду класања, а потом цветања дође до

оплодње и заметања зрна, а потом услед повољне обезбеђености хранивима и

правилним распоредом падавина дошло је до уједначеног наливања зрна. Такође



већи број зрна по класу утврђен је и на органској парцели у Бачком Петровцу

(29) што је у складу и са измереном дужином и масом класа. На органским

парцелама у Црепаји и Земун Пољу утврђен је једнак број зрна по класу, док је у

Бајмоку забележена разлика између парцела 1 и 2 за 2 зрна. Неопходно је

навести да је на парцели са крупником у атару Љутова утврђен мањи број зрна

(22) што је у супротности са самом дужином класа. Ова појава се може

опарвдати мањом количином падавина у односу на остале локалитете, али и

типом земљишта лошијег механичког састава и бржег процеђивања воде у

дубље слојеве. Најмања вредност утврђена је на конторлној парцели

„Радмиловац“, док су варијанте са ђубрењем и Slavol-ом имале веће вредности.

4.2.6. Маса (принос) зрна по класу (g)

Код приноса највећи значај има број класова по m2, затим број и маса

зрна по класу (Боројевић и сар. 1961). Према Rüegger-у и сар. (1993)

установљено је да су се смањењем количине семена, маса зрна и број зрна по

класу значајно повећавали (маса зрна за 47%, а број зрна за 42%). Иако је број

класова био већи при већој густини, значајно већа маса појединачног класа у

ређем усеву допринела је да није било значајних разлика у приносу са

повећањем количине семена у сетви. У истраживањима Јанковић и сар. (2013),

највећа маса зрна по класу код крупника сорте Нирвана утврђена је чарнозему,

те истичу да утицај локалитета, а пре свега меторолошки услови значајно утичу

на масу зрна по класу.

*Стубићи обележени различитим словима указују на постојање статистички значајних разлика на

основу Fisher-овог LSD теста (p= 0,05). ** Error bar означава вредности стандардне девијације

Графикон 13. Маса (принос) зрна по класу



Највећа маса зрна утврђена је на органској парцели у Надљу (1,55 g) што је у

вези са дужином класа која је такође била значајно већа на овом локалитету.

Статистички значајно веће вредности за овај показатељ су добијене на

локалитету Надаљ и Бачки Петровац у односу на вредности добијене на осталим

парцелама изузев код Црепаје. Такође, већа просечна маса зрна утврђена је и на

органској парцели у Бачком Петровцу од 1,35 g, док је на парцелама у

бајмовачком атару утврђена мања разлика између Бајмока 1 и Бајмока 2 од 0,06

g. У Љутову забележен је принос од 1,11 g по класу, док су вредности у Црепаји

и Панчеву сличне 1,12, односно 1,16 g. На огледном добру „Радмиловац“

утређена је најмања маса зрна по класу у односу на остале. Тако је на конторлној

парцели измерена вредност од 0,82 g, док су на варијантама са ђубрењем и

прихраном микробиолошким ђубривом (Slavol) утврђене вредности од 1,03 g,

односно 0,92 g. Највеће варирање је утврђено на парцели са применом Slavol-a

на локалитету Радмиловац.

4.2.7. Маса 1000 зрна (g)

Маса 1000 зрна је резултат сложене интеракције сортних специфичности,

агроеколошких услова и примењене агротехнике (Милошев, 2000). У

истраживањима Castagna и сар.(1996), наводи се да утврђена разлика у

апсолутној маси између крупника у поређењу са обичном пшеницом и то у

односу 44,5 g према 33,7 g. Такође према овим ауторима се наводи да је утицај

локалитета на елементе приноса био значајан, а највећа разлика је остварена на

песковитим и на песковитоиловастом земљишту у равничарском делу где се

производња одвијала.





Графикон 14. Маса 1000 зрна

Вредности масе 1000 зрна крупника са парцела у Надаљу и Бачком Петровцу су

највеће и статистички се значајно разликују од осталих локалитета. Добијени

резултати се могу објаснити високом плодношћу парцела и сличним временским

условима у периоду наливања зрна. Најмање вредности масе 1000 зрна су

добијене у узорцима крупника са локалитета Бајмок и Земун Поље. У погледу

разлика органских парцела у Бајмоку, разлика између две парцеле у маси 1000

зрна била је 0,86 g. Код три различите варијанте на постављеном огледу на

огледном добру „Радмиловац“ највећа апсолутна маса остварена је на варијанти

са ђубрењем органским ђубривом, а потом следи контролна пацела са 42,07 g,

док је на варијанти са Slavol-ом утврђена најмања апсолутна маса. Добијене

вредности овог показатеља су у складу са карактеристикама сорте Нирвана.

4.2.8. Индекс плеве (%)

Зрна код крупника су чврсто обавијена плевама и плевицама, а код

неселекционисаних популација крупника оне се тешко уклањају (Reento и Muck,

1999, Угреновић 2013).. Просечан индекс плева, односно удео плева и плевица у

укупној маси према различитим ауторима се креће од 22,7 % (Бодрожа-Соларов

и сар., 2010) до 25-35 % (Медовић, 2003). Највећи садржај индекса плеве у

нашим производним условима утврђен је од стране Угреновића (2013) где се



наводи да се индекс плеве код крупника кретао од 30,11 % до 31,39 % у

зависности од рока сетве, док се код различитих густина сетве од мање ка већем

индекс плева кретао од 30,26%, до 31,16%.


на основу Fisher-овог LSD теста (p= 0,05). ** Error bar означава вредности стандардне девијације Графикон 15. Индекс плеве (%)

У нашим истраживањима на 9 различитих локација добијене су различите

вредности индекса плеве изражене у процентима. Највећи индекс плеве израчунат

је код крупника са органске парцеле из Орома и Љутова са вредностима од 35,6

%, односно 35,2 % и статситички се значајно разликују од одсталих локалитета

изузев Бајмок 1 и Земун Поља. Значајно већи индекс у односу на остале

локалитете указује да је остварена мања количина падавина праћена повишеним

температурама у јуну месецу, те је оставрен нешто већи проценат. Добијене

вредности су у складу са истраживањима Угреновића (2013) где се наводи да у

условима повољнијег водног и топлотног режима, биљке у целини имају мањи

индекс плева него у сушној години, или у годинама са неправилним распоредом

падавина. Разлика између органски произведеног крупника на локалитетима

Бајмок 1 и 2, била је за 1,9 %, док је на локалитету Земун Поља израчунат индекс

плеве као код локалитета Бајмок 1. Сличних вредности индекса плеве био је

крупника на локалитетима у Бачком Петровцу, Надљу и Црепаји. У Бачком

Петровцу индекс плева је износио 28,45 %, у Надљу 28,2 %, а у Црепаји 27,33 %.

Ови утврђени индекси слажу са истраживањима Медовића (2003). Код крупника



са органског демо поља у Панчеву, утврђен је индекс плеве од 29, 9 %. Разлика у

индексу плеве било је и у индентичним агроеколошким условима на локалитету

огледног добра „Радмиловац“ где је највећи индекс израчунат за крупник где је

примењен третман са Slavol-ом (31,5%), затим на парцели која је ђубрена

органским ђубривом (29,3%), а најмањи индекс плеве, израчунат је на контролној

парцели (27,7%).

4.2.9. Жетвени индекс (%)

Жетвени индекс представља однос између укупне масе зрна и укупне

надземне масе биљака. Код крупника жетвени индекс је знатно мањи у односу

на пшеницу. Тако је истраживањима Koutroubas-а и сар. (2011) утврђено да се

код озимог крупника жетвени индекс кретао од 29% do 37% у односу на 43% до

50% за озиме пшенице. У истраживањима Угреновића (2013) наводи се да је

жетвени индекс у погледу различитих рокова сетве, и густине био у целини

25,49%. На ову вредност највећи утицај испољила је густина усева. Оптималан

однос броја класова, броја и масе зрна по класу утицали су да жетвени индекс у

усеву средње густине буде највећи (26,49%). Стога се густина усева, остварена

сетвом 500 семена по m2, може препоручити као оптимална (Угреновић, 2013).

Графикон 16. Жетвени индекс (%)

У нашим истраживањима утврђено је да је највећи жетвени индекс износио 36,01

% на локалитету огледног добра „Радмиловац“, а најмањи жетвени индекс је

утврђен код крупника са органске парцеле у Земун Пољу (14,9 %). Разлог тако

малог жетвеног индекса јесте касна и ручна сетва, мања количина падавина у



периоду клијања и ницања, као и закоровљеност парцеле која се могла запазити у

периоду узорковања биљног материјала. Разлика између највеће и најмање

израчунатог жетвеног индекса износила је чак 21,11 %. На осталим локалитетима

жетвени индекс се кретао од 21 % до 31%. На огледном добру „Радмиловац“

утврђене су разлике у жетвеном индексу у погледу различитих варијанти

постављених огледа. Тако је на варијанти са ђубрењем органским ђубривом,

утврђена вредност од 36,01% док је на контролној парцели та вредност била за 5

% мања. Најмања вредност утврђена је на парцели где је крупник третиран

микробиолошким ђубривом.

4.2.10. Принос ољуштеног зрна

На принос зрна код пшенице утичу бројни фактори попут временских

услова, агротехнике, обезбеђености биљке приступачним хранивима. Пшеница у

току целе вегетације има одређене захтеве према води (Јевтић 1992). Највећи

принос и најбољи квалитет постиже се у рејонима са врло различитим

количинама и рапоредом падавина. Највећи принос и најбољи квалитет постиже

се у рејонима са укупним количинама падавина од 650 до 750 l/m2, али правилно

распоређених (Јевтић 1992). Христов и сар. (2008) наводе да је утврђено да

принос пшенице зависи од неколико главних компоненти приноса: број биљака,

односно класова по јединици површине, броја зрна у класу, масе зрна у класу.

Између ових показатеља постоје сложени међусобни утицаји, јер при повећању

вредности једног параметра често долази до смањења вредности другог. У

истраживањима бројних аутора наводи се да је принос код крупника мањи од

обичне пшенице. Код озимих жита, засејаних у оптималном року, корен продире

до дубине 100-150 cm, а ако се касни са сетвом корен остаје плиће на 60-90 cm

што неповољно утиче на усвајање хранива и воде, али и на однос надземног дела

биљака и корена (Малешевић и сар., 2008). У истраживањима Угреновића

(2013) утврђено је да је највећи просечан принос ољуштеног крупника остварен

у најранијем року сетве (05. октобар), док су сви каснији рокови сетве (крај

октобра и новомбар месец) утицали на смањени принос. Јанковић и сар. (2013)

наводе да су на чернозему остварени највећи приноси крупника, и да се

различитост локалитета манифестовала и на сам принос код исте сорте

крупника.



Графикон 17. Принос ољуштеног зрна

Највећи принос ољуштеног зрна крупника утврђен је на органској парцели у

Надљу (3980 kg/ha) на карбонатном чернозему, са оптималним роком сетве што је

у складу са генетским потенцијалом сорте Ниравана. Такође, значајни приноси у

органском систему производње утврђени су и на локалитетима у Панчеву (3680

kg/ha), где је сетва извршена 05. октобра и у Црепаји (3570 kg/ha), са оптималним

роком сетве (14. октобар). На овим лаколитетима потребно је навести да је у

производној години у вегетационом периоду крупника забележена знатно већа

количина падавина у односу на вишегодишње просечне вредности што је

условило и остваривање овако високих приноса. Нешто мањи приноси утврђени

су на северу Бачке, где је у Љутову остварен принос од 3020 kg/ha, док су приноси

у околним селима Орому и Бајмоку разликовали за 213 kg, односно 440 kg. Ове

разлике су последица виших температура у критичним периодима за крупник, као

и мањим падавинама, са нешто лошијим распоредом у односу на локалитете са

највише оствареним приносима. Најмањи принос остварен је на органској

парцели у Земун пољу (1924 kg/ha), као последица знатно каснијег датума и ручне

сетве (11. новембар), али и преовладавања коровских биљних врста. Такође

количина падавина је била знатно мања у односу на остале локалитете. На

локалитету огледног добра „Радмиловац“ највећи принос утврђен је на варијанти

са ђубрењем (3545 kg/ha), док је на контролној парцели остварен принос од 2423

kg/ha што се слаже са ранијим истраживањима Долијановића и сар. (2012).

Међутим најмањи принос утврђен је на варијанти са Slavol-ом.



4.3. Технолошки квалитет ктупника

4.3.1. Укупан садржај протеина (%) у интегралном брашну крупника

Садржај протеина спада међу најзначајније параметре, од њега зависи

варирање технолошког квалитета пшенице, па и крупника (Auerman,1988).

Садржај протеина у зрну крупника је далеко већи од садржаја протеина у

обичној хлебној пшеници. Према истраживањима Бодроже-Соларов и сар. (2010)

измерена вредност протеина у брашну од крупника, сорте Ниравана, износио је

16,8 %, док је код обичне, хлебне пшенице процентуална заступљеност протеина

била 13,2 %. У истраживањима Икановић и сар. (2016) наводи се да климатски

фактори, температура, интензитет светлости и дужина трајања фазе наливања

зрна имају утицај на садржај протеина у зрну крупника. У њиховим

истраживањима је утврђено да је садржај протеина код сорте Нирвана износио

16,67 %. Такође се наводи да је највећи садржај протеина утврђен код крупника

који је гајен на чернозему. У нашем истраживању спроведене су две методе

утврђивања садржаја протеина, где се поред утврђивања разлика у погледу

процентуалне затупљености протеина у интегралном брашну крупника на

различитим локацијама желело утврдити да ли има разлика, односно одступања

у вредностима измерених различитим методама. С обзиром да је у нашим

истраживањима споведена анализа интегралног крупниковог брашна, утврђен је

мањи садржај протеина у односу на резулате других аутора.

Табела 11. Разлике у измереним вредностима по CHNS методи и по Kjeldahl-у

Локалитет

Метода Просек

(%) CHNS Kjeldahl

(%)

Љутово 12,61 10,09 11,35

Ором 11,52 10,72 11,12

Бајмок 1 10,77 10,49 10,63

Бајмок 2 11,10 9,46 10,28

Бачки Петровац 13,23 13,00 13,06

Надаљ 11,37 9,63 10,5

Црепаја 11,00 10,72 10,86

Панчево 13,94 12,20 13,07

Земун Поље 10,58 10,26 10,42

Радмил. орг. ђуб 9,77 9,58 9,68

Радмил. Slavol 10,6 8,32 9,46

Радмил. кон. 11,6 9,75 10,68



Графикон 18. Садржај протеина у интегралном брашну крупника по CHNS и

Kjeldahl-у

Код утврђивања садржаја протеина у интегралном брашну крупника

методом по Kjeldahl-у, добијене су мање вредности у односу на резултате

добијене на елементарном анализатору по CHNS методи. Највећа одступања

забележена су код узорака интегралног брашна са органских парцела у Љутову,

Бајмоку 2, Надљу, Панчеву и огледном добру „Радмиловац“ на варијантама са

Slavol-ом и на контролној варијанти. Најмањи садржај протеина утврђен је на

варијанти са Slavol-ом, што се и слаже са оствареним приносом на овој

варијанти, као и осталим параметрима који су овим истраживањем били

обухваћени. Као последица разлика у вредностима између две методе

одређивања, вероватно представља нехомогеност брашна као и велико учешће

омотача зрна (мекиња), док се највећи садржај протеина налази у клици. Тако

нам просечне вредности ове две анализе указују да је највећи садржај протеина

остварен у брашну са органске парцеле у Панчеву и Бачком Петровцу (13,07%),

а најмањи на варијанти са Slavol-ом на органској пацели огледног добра

„Радмиловац“ (9,46%). Такође, у овом истраживању је утврђено да иако је

остварен највећи принос на органској парцели у Надљу, садржај протеина у

интегралном брашну није био у складу са постигнутим приносом.



4.4. Регресиона анализа испитиваних својстава

Регесиона анализа је показала да постоји статистички значајна зависност

приноса крупника на испитиваним локалитетима од дужине класа, масе класа,

броја зрна по класу, масе 1000 зрна и жетевеног индекса. То указује да мере које

се примењују у производњи крупника, а које доводе по повећања ових

параметара ће значајно утицати на већи принос. У овом истраживању утврђено

је да такође постоји узајамни утицај између висине биљака, дужине класа, масе

класа и масе зрна.

Табела 12. Регресиона анализа испитиваних својстава (обележене корелације су

значајне на нивоу значајности p < 0,05)

Анализа испитиваних својстава крупника

Висина

биљака Дужина

класа Маса

класа

Број

зрна по

класу

Маса

зрна Индекс

плева

Маса

1000

зрна

Жетвени

индекс Принос Протеини

Висина

биљака

1,000 0,6536 0,630 0,436 0,684 0,013 0,174 -,055 0,554 0,261

p= --- p=0,021 p=0,028 p=0,156 p=0,014 p=0,968 p=0,589 p=0,863 p=0,061 p=0,412

Дужина

класа 1,0000 0,9082 0,8624 0,8547 -,1560 0,4600 0,1223 0,7019 0,5918

p=0,000 p=0,000 p=0,000 p=0,628 p=0,132 p=0,705 p=0,011 p=0,043

Маса класа 1,000 0,8536 0,9616 -,3034 0,6029 0,1604 0,7013 0,3049

p=0,000 p=0,000 p=0,338 p=0,038 p=0,618 p=0,011 p=0,335

Број зрна

по класу 1,000 0,7704 -,4821 0,4900 0,2553 0,7115 0,3682

p= --- p=0,003 p=0,112 p=0,106 p=0,423 p=0,009 p=0,239 Маса зрна 1,000 -,3780 0,5881 0,2302 0,7149 0,2919

p= --- p=0,226 p=0,044 p=0,472 p=0,009 p=0,357 Индекс

плева 1,000 -,4202 -,3641 -,3610 0,0623

p=,174 p=,245 p=,249 p=,848 Маса 1000

зрна 1,000 0,3873 0,5926 0,3862

p=0,214 p=0,042 p=0,215 Жетвени

индекс 1,000 0,6688 -,0001

p=,017 p=1,00 Принос 1,000 0,3546

p=0,258 Протеини 1,0000



4.5. SWOT анализа развоја органске производње крупника у

Србији

Предности Постојање националног акционог плана

Ангажованост факултета, института и

бројних удружења на развоју органске

производње

Обучени оцењивачи у области органске

производње у Акредитационом телу Србије

Висока потреба прерађивачке индустрије за

квалитетним сировинама органског порекла

Постојање блиских веза са тржиштима

органских производа у Немачкој, Аустрији,

Швајцарској и Холандији

Постојање све веће заинтересованости

медија на преношењу информација из света

органске пољопривреде

Постепено развијање свести код потрошача

Заинтересованост великих трговинских

ланаца за откупом органских производа

Прилагодљивост крупника за гајење у

различитим агроеколошким условима

Препоручен од стране лекара и

нутрициониста

Недостаци

Мали сектор и домаће тржиште

Мале површине под крупником за

организовани откуп и извоз сировине

или готовог производа

Проблеми са вођењем евиденције око

самог процеса сертификације

(папирологија)

Неповољна структура пољопривредних

газдинстава (велики број малих

газдинстава која међусобно не сарађују)

Смањена листа дозвољених заштитних

средстава у органској производњи у

односу на земље чланице ЕУ.

Већи трошкови прераде у брашно

Сектор недовољно финансиран на свим

нивоима, предвиђене само минималне

субвенције

Немогућност прераде на сопственом

газинству ( газдинство мора бити

заведено у привредном регисту и у

систему ПДВ-а

Накнадна сертификација за прерадни

погон

Недовољна искоришћеност

међународних (ЕУ) тржишта

Потенцијали Развој у водећег европског извозника

органских житарица

Повећање финалне производње од крупника

Развој руралних средина у виду

мултифункционалног приступа

пољопривредној производњи кроз

промоцију села и органске производње

Модернизација аграрног система помоћу

органске производње као водеће снаге

Развој сектора за органску производњу у

институтима и саветодавним службама

Развој семенских кућа за производњу

органски сертификованог семенског

материјала

Већа посвећеност селекцијском раду на

стварању отпорних и приноснијих сорти

крупника

Опасности Газдинства се не могу развити до нивоа

задовољавајуће конкурентности на

међународном нивоу

Сектор неће моћи да изгради

међународне везе и неће направити

продор на одговарајућа тржишта

Сектор ће бити маргинализован

развојем органске пољопривреде у

другим земљама које нуде сличан

спектар производа

Учесници неће поштовати прихваћене

системе пословања у Европској унији

и биће изопштени из најважније

међународне трговине

Биће немогуће мобилисати домаће и

међународне инвестиције



5. ЗАКЉУЧАК

На основу добијених резултата истраживања гајења крупника у различитим

агроеколошким условима можемо закључити следеће:

Резултати микробиолошких анализа указују на високу биогеност земљишта.

Основним агрохемијским анализама утврђенe су различите вредности садржаја.

На органској парцели у Надљу измерен је највећи садржај хумуса од 4,02 %, док

је најмања вредност измерена на огледном добру „Радмиловац“ на контролној

парцели. Оптималан садржај P2O5 и К2О имали су сви локалитети изузев Црепаје,

Бачког Петровца и Земун Поља на којима је утврђен већи садржај.Такође

утврђивањем механичког састава земљишта код већине локалитета утврђен је

оптималан однос песка-праха-глине. Овим истраживањем се потврђује да у

органском систему производње, успостављањем циклуса кружења органске

материје у агроекосистему долази до очувања плодности земљишта.

Анализом испитиваних локалитета утврђен је различит склоп - број биљака по

m2 од 289 до 577 биљака. Највиши принос је оставрен на оним локалитетима где

је број биљака био од 412 до 440 по m2, у Надљу и Панчеву, на којима је

предусев била соја, примењена правилна агротехника и био добар распоред

падавина.

Висина биљака код крупника кретала се од 102,5 cm до 149,8 cm. Статистички

значајно већа висина биљака крупника је измерена у Љутову у односу на остале

локалитете услед примене органског ђубрива. Позитивана реакција на примену

органских ђубрива је утврђена и на огледном добру „Радмиловац“ на варијанти

са ђубрењем стајњаком.

Просечне вредности дужине класа у нашем истраживању биле су мање у односу

на истраживања других аутора и кретале су се од 7,8 cm до 12,8 cm. Највеће

вредности су утврђене на локалитетима Надаљ и Панчево, а најмања дужина на

контрлоној парцели у Радмиловцу.

Просечна маса класа се у нашем истраживању код крупника кретала се од 1,08g

(Радмиловац контрола) до 2,17 g (Надаљ), што указује да су различити

агроеколошки и агротехнички услови утицали на испољавање овог параметра.



Анализом броја зрна по класу, утврђено је да није било статистичке

значајности између крупника на органским парцелама у Надљу, Панчеву и

Бачком Петровцу. Највећа просечна вредност избројаних зрна по класу

забележена је у Панчеву са 33 зрна, а најмања на конторлној варијанти на

огледном добру „Радмиловац“. Значајан утицај на овај параматар су имале

температуре и падавине у периоду оплодње, што се манифестовало мањим

бројем зрна у односу на дужину класа.

Највећа измерена маса зрна по класу износила је 1,55 g. Статистички значајно

веће вредности за овај показатељ су добијене на локалитету Надаљ и Бачки

Петровац у односу на вредности добијене на осталим парцелама изузев код

Црепаје. Најмања маса зрна утврђена је на парцели огледног добра

„Радмиловац“ на варијанти са Slavol-oм.

Највеће вредности масе 1000 зрна добијене су на парцелама у Надљу и Бачком

Петровцу које се статистички значајно разликују од осталих локалитета.

Вредности између највеће и најмање апсолутне масе 1000 зрна била је 10,8 g.

Добијени резултати код поједних локалитета могу се објаснити високом

плодношћу парцела и сличним временским условима у периоду наливања зрна.

Највећи индекс плеве израчунат је код крупника добијеног из Орома и Љутова

са вредностима од 35,6 %, односно 35,2 % и статистички се значајно разликују

од одсталих локалитета изузев Бајмока 1 и Земун Поља. Значајно већи индекс

плеве последица је мање количине падавина праћене повишеним температурама

у јуну месецу.

Највећа вредност жетвеног индекса забележена је на органској парцели

огледног добра „Радмиловац“ на варијанти са ђубрењем органским ђубривом,

док је најмања вредност утврђена на органској парцели у Земун Пољу (14,9%).

Утврђена је велика разлика између локалитета у погледу израчунатог жетвеног

индекса од 21,11 %. Узрок овако драстичне разлике се тумачи непарвилно

изведеном агротехником, сетви изван оптималних рокова, као и различитим

агроеколошким условима.

Највећи принос ољуштеног зрна крупника утврђен је на органској парцели у

Надљу (3980 kg/ha) на карбонатном чернозему, са оптималним роком сетве, док



је најмањи принос измерен на локалитету огледног добра „Радмиловац“ на

варијанти са Slavol-ом. Чернозем као земљиште високе плодности и физичко –

хемијских особина, уз добру обезбеђеност укупног N, утицао је да се у условима

оптималног рока сетве праћеним оптималним температурама, количином и

распоредом падавина постигну највиши приноси.

Највећи садржај протеина утврђен је код крупника са органске парцеле у

Панчеву, где је поред високог садржаја протеина у интегралном брашну (13,9

%) остварен и висок принос.

Иако је крупних релативно скромих захтева према плодности земљишта и

подноси непотпуну агротхенику утврђено је да одлично реагује на ђубрење

стајњаком са продуженим дејством и на интензивнију агротехнику при којој се

могу постићи приноси и до 4 тоне ољуштеног зрна. Највећи утицај на принос су

имали: време сетве, распоред и количина падавина, као и обезбеђеност биљака

потребним хранивима. Такође потенцијално неповољни услови спољашње

средине се веома добро могу компензовати правилном агротехником што је

утицало да се на различитим локалитетима испоље највеће вредности

истраживаних параметара.

`



6. ЛИТЕРАТУРА

1. Abdel-Aal, E. S. M., Huc., P., Sosulski, F. W. (1998): Food uses for ancient wheats. Cereal

Foods World 43, 763-766.

2. Alexander, M. (1997): Introduction to Soil Microbiology, John Wiley and Sons, New

York.

3. Alvarez, J. B., Caballero, L., Martıґn, L. M. (2007): Variability for morphological traits

and high molecular weight glutenin subunits in Spanish spelt lines. Plant Genetic

Resources: Characterization and Utilization 5(3), 128-130.

4. Amend, T., Brown J., Kothari, A., Phillips, A., Stoltons, S., ( 2008): Protected Landsapes,

and Agrobiodiversity Values, The Word Conservation Union, Switzerland, and

conventionally grown foods–Results of a review of the relevant literature.

5. Anderson, G. R. (1965): Ecology of Azotobacter in soil of the palouse region i Occurence.

Soil Science, vol. 86.

6. Bavec, F., Bavec, M. (2006): Organic production and use of alternative crops. CRC Press.

st. 37-47.

7. Bodroza-Solarov, M., Balaz F., Bagi, F., Filipcev, B., Simurina, O., Mastilovic, J.(2010):

Effect of hulls on grain mould infestation in Triticum aestivum ssp. spelta from organic

trial. 45th Croatian & 5th International Symposium on Agriculture, Agroecology and

Ecological Agriculture, Croation, 51-54.

8. Bognar, A., Kellermann, C. (1993): Vergleichende Untersuchungen über den Gehalt an

Vitaminen in Dinkel, Weizen und Roggen. Ernährungsforschung, 38, 149-170.

9. Bojnanska, T., Francakova, H. (2002): "The use of spelt wheat (Triticum spelta L.) for

baking applications." Rostlinna Vyroba 48.4 141-147.

10. Bonafaccia, G., Galli, V., Francisci, R., Mair, V., Skrabanja, V., Kreft, I. (2000):

Characteristics of spelt wheat products and nutritional value of spelt wheat-based bread.

Food Chemistry, 68(4), 437-441.

11. Castagna, R., Minoia, C., Porfiri, O,. Rocchetti G. (1996): Nitrogen Level and Seeding

Rate Effects on the Performance of Hulled Wheats {Triticum monococcum L., T.

dicoccum Schiibler and T. spelta L.) Evaluated in Contrasting Agronomic Environments.

J. Agronomy & Crop Science 176, 173-181.

12. Clark, M. S., Horwath, W. R., Shennan, C., Scow, K. M., Lantni, W. T., Ferris, H. (1999):

Nitrogen, weeds and water as yield-limiting factors in conventional,low-input, and organic

tomato systems. Agriculture, Ecosystems and Environment,73 (3):257-270.

13. Dolijanović, Ž., Oljača, S., Kovačević, D., Jug, I., Stipešević, B., Poštić, D., (2012):

Utjecaj agrotehničkih mjera na prinos zrna pira (Triticum aestivum spp. spelta) u

organskom sustavu uzgoja. In Proceedings. 47th Croatian and 7th International

Symposium on Agriculture. Opatija. Croatia (Vol. 51, p. 55).

14. Flaksberger, C. (1930). Ursprungszentrum und geographische Verbreitung des Spelzes

(Triticum spelta L.). Angew Bot, 12, 86-99.

15. Galova, Z., Knodlochova, H. (2000): Нутритивна својства пшенице. Жито хлеб, 27,

135-142.

16. Grela, E. R. (1996): Nutrient Composition and Content of Antinutritional Factors in Spelt

(Triticum speltaL) Cultivars. Journal of the Science of Food and Agriculture, 71(3), 399-

404.

17. Harlan, J. R. (1981): The early history of wheat: earliest traces to the sack of Rome.

Wheat Science-Today and Tomorrow. Cambridge, 1, 19.

18. Helbaek, H. (1960): The paleoethnobotany of the Near East and Europe. in R. J.

Braidwood, and B. Howe eds. Prehistoric investigations in Iraqi Kurdistan, The University

of Chicago Press, Chicago, Pages 99-118.

19. Hughner, R.S., McDonagh, P., Prothero, A., Shultz, C.J., Stanton, J. (2007): Who are

organic food consumer? A compilation and review of why people purchase organic food

pg. 94- 110.



20. Ikanović, J., Popović, V., Janković, S., Dražić, G., Pavlović, S., Tatić, M., Živanović, L.

(2016): Impact of agro-ecological conditions on protein synthesis in hexaploid wheat:

Spelt (Triticum spelta). Biotechnology in Animal Husbandry, 32(1), 91-100.

International Edition, Barselona.

21. Jaenicke, E. C. (1998): From the Ground Up: Exploring Soil Quality's Contribution to

Environmental Health. Policy Studies Program Reports.

22. Janković, S., Ikanović, J., Popović, V., Rakić, S., Kuzevski, J. (2013): Agro-ecological

conditions and morphoproductive properties of spelt wheat. Biotechnology in Animal

Husbandry, 29 (3), 547-554.

23. Koutroubas, S. D., Fotiadis, S., Damalas, C. A. (2012): Biomass and nitrogen

accumulation and translocation in spelt (Triticum spelta) grown in a Mediterranean area.

Field Crops Research, 127, 1–8.

24. Krasiljnikov, N. A. (1965): Biologija otedeljenih grup aktinomicetov. Nauka, Moskva.

25. Lacko-Bartošová, M., Rédlová, M. (2007): The significance of spelt wheat cultivated in

ecological farming in the Slovak Republic. In Proceeding of the Conference on Organic

Farming (pp. 79-81).

26. Lotter, D. W. (2003): "Organic agriculture." Journal of sustainable agriculture :59-128.

27. Marconi, E., Panfili, G., Iafelice, G., Fratianni, A., Caboni, M. F., Cubadda, R., Colonna,

M. (2001): Qualitative and quantitative evaluation of lipidic fraction in T. dicoccon

Schrank and T. spelta L. Tecnica Molitoria, 52(8), 826-831.

28. McFadden, E. S., Sears E. R. (1946): The origin of Triticum spelta and its freethreshing

hexaploid relatives. J. Hered. 37 : 81-89, 107-116.

29. Mielke, H., Rodemann, B. (2007): Der Dinkel, eine besondere Weizenart – Anbau,

Pflanzenschutz, Ernte und Verarbeitung. Nachrichtenblatt des Deutschen

Pflanzenschutzdienstes 59, 40-45.

30. Murphy, K., Lammer, D., Lyon, S., Carter, B., Jones, S. (2005): Breeding for organic and

low-input farming systems: an evolutionary-participatory breeding method for inbred

cereal grains. Renew Agric Food Syst 20:48–55

31. Nesbitt, M. (2001): Wheat evolution: integrating archaeological and biological evidence.

Wheat taxonomy: the legacy of John Percival, edited by P. D. S.Caligari & P. E.

Brandham. London: Linnean Society, Linnean Special Issue 3, 37-39.

32. Oplinger, E. S., Oelke, E. A., Kaminski, A. R., Kelling, K. A., Doll, J. D., Durgan, B. R.,

Schuler, R. T. (1990): Spelt. Alternative field crops manual. Univ. Wisconsin, CES,

Madison, Univ. of Minnesota CES, St. Paul.

33. Pochon, J., Tardieux, (1962): Techniques d'analyse en microbiologie du sol, Paris,

France.

34. Reento, H. J., Mück, U. (1999): Alte und neue Dünkelsorten. Institut. F. bio. Dyn.

Forschung Darmstadt.

35. Rimle, R. (1995): Agronomische und morphologische Charakterisierung von Weizen

(Triticum aestivum L.) und Dinkel (Triticum spelta L.) sowie von spezifischen Weizenl

Dinkel-F (-Hybriden und deren F olgegenerationen von der F2 bis zur Fs.Diss.Eth

Nr.11242, ETHZ, Zurich

36. Rozenberg, R., Ruibal-Mendieta, N. L., Petitjean, G., Cani, P., Delacroix, D. L.,

Delzenne, N. M., Meurens, M., Quetin-Leclercq, J., Habib-Jiwan, J. L. (2003):

Phytosterol analysis and characterisation in spelt (Triticum aestivum ssp. spelta L.) and

wheat (T. aestivum L.) lipids byLC/APCI-MS. J. Cereal Sci. 38, 189-197.

37. Ruibal-Mendieta, N. L., D. L. Delacroix, M. Muerens (2002): Acomparative analisis of

free, bound and total lipid content on spelt and winter wheat wholemeal. Jurnal of Cereal

Science, 35, 337-342.

38. Ruibal-Mendieta, N. L., Delacroix, D. L., Muerens, M. (2002): Acomparative analisis of

free, bound and total lipid content on spelt and winter wheat wholemeal. Jurnal of Cereal

Science, 35, 337-342.

39. Seremešić, S., Milošev, D., Manojlović, M. (2007): Soil organic matter status affected by

crop rotation and fertilization at long–term experiment. Book of Abstracts „Practical

Solutions for Managing Optimum C and N content in Soils IV, 65.



40. Sharlau, M. (2000): Handbook of Microbiological Culture media pp. 87 ref. 1-051fifth

41. Stallknecht, G. F., Gilbertson, K. M., Ranney, J. E. (1996):Alternative wheat cereals as

food grains: Einkorn, emmer, spelt, kamut, and triticale. Progress in new crops, 156-170.

42. Stockdale, E.A., Lampkin, N.H., Hovi, M., Keatinge, R., Lennartsson, E.K.M., MacDonald,

D.W., Padel, S., Tattersall, F.H., Wolfe, M.S., Watson, C.A. (2001): Agronomic and

Environmental Implications of Organic Farming Systems. Advances in Agronomy 70,

261-327.

43. Strehlow, W., Hertzka, G., & Weuffen, W. (1991): The dietary properties of spelt in the

treatment of chronical diseases. In Proceeding (Vol. 2, pp. 243-259).

44. Takisawa, M., Colwell, R.R., Hill, R.T. (1993): Insolation and diversity of actinomycetes

in the Cheapeake Bay. Appl. Environ. Microbiol, vol 59.

45. Zieliński, H., Michalska, A., & Ceglińska, A. (2008): Antioxidant properties of spelt bread.

Poi. J. Food Nutr. Sci, 58, 217-222.

46. Zohary, D., Hopf, M., Weiss, E. (2012): Domestication of Plants in the Old World: The

origin and spread of domesticated plants in Southwest Asia, Europe, and the

Mediterranean Basin. Oxford University Press on Demand.

47. Ауерман, Л. Ј. (1988): Технологија пекарске производње. Превод, Технолошки

факултет, Нови Сад.

48. Балаж, Ф., Бодрожа-Соаров М. (2009): Микофлора семена спелта пшенице у

органској производњи 2009. године. Трећи симпозијум са међнародним

учешћем:Производња органске хране и развој руралног туризма", Селенча, магазин

Пољопривреда, 43-44.

49. Белић, М., Нешић, Љ., Ћирић, В. (2014): Практикум из педологије. Пољопривредни


50. Боројевић, С., (1978): Допринос сорте повећању приноса пшенице у периоду од 20

година. Издање Привредна комора војводине, стр 65.

51. Боројевић, С., Мишић, Т., Јанковић, М. (1961): Утврђивање оптималног броја

класова и продукције по класу код главних типова италијанских сорти пшенице.

52. Васић, М., (2013): Повећање агробиодиверзитета у системима одрживе

пољопривреде, Органска пољопривреда и биодиверзитет, ИИ отворени дани

биодиверзитета, Зборник радова, Панчево 51- 52

53. Гламочлија, Ђ. (2004): Посебно ратарство, жита и зрнене махунарке. Драганић,

Београд.

54. Гламочлија, Ђ. (2012): Посебно ратарство, жита и зрнене махунарке.

Пољопривредни факултет, Београд

55. Гламочлија, Ђ. (2012): Све траженија алтернативна, нова - стара жита. У: Жебељан,

Д. (уредник), Књига Пољопривредников Пољопривредни календар: нова сазнања,

достигнућа, искуства, АД Дневник Пољопривредник, Нови Сад, 298-301.

56. Гламочлија, Ђ., Јанковић, С., Пивић, Р. (2012): Алтернативна жита. Институт за

земљиште, Београд.

57. Говедарица, М., Јарак, М., Милошевић, Н. (1996): Улога микроорганизама у

земљишту и производњи воћа. У: Микробиологија воћа и производа од воћа. Ed.

Škrinjar, M. и сар. Технолошки факултет Нови Сад.

58. Дугалић, Г., Ј., Гајић, Б., А. (2012): Педологија, Универзитет у Крагујевцу,

Агрономски факултет у Чачку. Стр 46,

59. Ђорђевић, А., Радмановић, С. (2016): Педологија. Универзитет у Београду.

Пољопривредни факултет.

60. Јарак, М., Говедарица, М., Милошевић, Н. (1999): Микроорганизми и плодоред.

Молнар. И. (Ед). Плодореди. Научни Институт за ратарство и повртарство Нови

Сад, 277-290.

61. Јарак, М., Ђурић, С. (2008): Микроорганизми у земљишту у функцији одрживе

пољопривреде. У: Манојловић, М.: Ђубрење у одрживој пољопривреди.

Пољопривредни факултет Нови Сад.

62. Јарак, М., Ђурић, С., (2006): Практикум из микробиолигије, Пољопривредни




63. Јарак, М., Чоло, Ј. (2007): Микробиологија земљишта. Пољопривредни факултет,

Нови Сад.

64. Јаћимовић, Г., Малешевић, М., Аћим, В., Христов, Н., Црнобарац, Ј., Латковић, Д.,

(2012): Компоненте приноса и приноса озиме пшенице у зависности од нивоа

ђубрења азотом, фосфором и калијумом. Летопис научних радова, година 36, страна

72-82. Удк 633.11:631.82

65. Калентић М., Стефановић Е., Симић И. (2014): Органска пољопривреда у Србији

2014.

66. Лазић, Б. (2014): Чудесан свет органске пољопривреде. У: Радовановић, О., Лазић,

Б., Шеремешић, С., Лазић, С., Савић, Ј., Новаковић, Н., Новаковић, Б., Васић, М.,

Угреновић, В., Вучинић, А., Кљештановић, С., Кљештановић, Л., Кораћ, Н.,

Шантелић, Б. : Чудесан свет органске пољопривреде. Зелена мрежа Војводине, Нови

Сад.

67. Лазић, Б., Бабовић, Ј., Секулић, П., Малешевић, М., Лазић, С., Ђуркова, М.,

Лазаревић Р. (2008) : Органска пољопривреда - Том 1-Органско сточарство. ст. 292-

340.

68. Малешевић, М., Јовићевић, З., Штаткић, С., Долапчев С., Стојшин, В., (2008):

Повратак ка вишим и стабилнијим приносима стрних жита. Зборник научних радова

Института ПКБ Агроекономик, 14(1-2), 13-29.

69. Maнојловић, М.(2008a): Ђубрење у одрживој пољопривреди. Пољопривредни

факултет. Нови Сад.

70. Манојловић, М (2008 б): Плодност земљишта у органској производњи у Војводини.

Ђубрење у одрживој пољопривреди. Пољопривредни факултет, Нови Сад

71. Медовић, А. (2003): Чурушки крупник из 4. века – у чврстом загрљају њивског

попонца и њивског вијушца. Рар музеја Војводине 51, 147-157.

72. Милић, В., Јарак, М., Мрковачки, Н., Милошевић, Н., Говедарица, М., Ђурић, С.,

Маринковић, Ј. (2004): Примена микробиолошких ђубрива и испитивање биолошке

активности у циљу заштите земљишта. Зборник радова Научног института за

ратарство и повртарство Нови Сад, 40, 153-169.

73. Mиљковић, Н.С. (1996): Основи педологије. Природно-математички факултет,

Институт за Геологију, Нови Сад, 212-215.

74. Милошев, Д. (1999): Биљна производња –принципи еколошког ратарења ЕАЕЧФ.

Пољопривредни факултет, Нови Сад, 43-48.

75. Милошев, Д., (2000): Избор система ратарења у производњи пшенице. Задужбина

Андрејевић, посебна издања, Нови Сад. 12-14, 40-42.

76. Милошевић, М., Драгин, С., Стегић, М. (2010): Значај генетичких ресурса и начин

њиховог очувања. Field and Vegetable Crops Research/Ратарство и повртарство, 47(1).

77. Милошевић, М., Драгин, С., Стегић, М., (2009): Биљни генетички диверзитет у

пољопривреди. Пољопривредни факултет, Нови Сад, 176

78. Милошевић, М., Кобиљски, Б. (2011): Семенарство, Монографија, Институт за

ратарство и повртарство, Нови Сад.

79. Миржинска, Ј., Миладиновић, Н. (1956): Сорте пшенице у Србији. Задружна књига,

Београд.

80. Мишковић,Н.(2013):Недовољна производња хране у Србији: :

http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6258-nedovoljna-proizvodnja-organske-hrane-u-srbiji

81. Младеновић, Г,. Денчић, С. (2010): Нирвана - сорта пшенице Triticum spelta L. VI

научно стручни симпозијум Друштва селекционара и семена Србије, Вршац,

Зборник абстраката, 100.

82. Молнар, И. (2009): Крупник (Triticum spelta) – житарица будућности

http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AR4_08_02.htm&autor=12

83. Нејгебауер, В. (1952): Чиниоци стварања земљишта у Војводини. Матица српска.

84. Ољача, С., Ковачевић, Д., Долијановић, Ж. (2002):Агро-биодиверзитет у органској

пољопривреди. Тематски зборник-Монографија. Органска производња-законска

регулатива, 83-93.

http://www.euractiv.rs/eu-prioriteti/6258-nedovoljna-proizvodnja-organske-hrane-u-srbiji



85. Панковић, Л., Малешевић, М. (2006): Технологија гајења стрних жита са посебним

освртом на тритикале. Зборник радова Института за ратарство и повртарство, 42(2),

427-433

86. Поповић, Д. (2014): Употреба микробних инокуланата (Azotobacter sp. и Bacillus sp.)

у органској производњи купуса. Мастер рад. Пољопривредни факултет, Нови Сад

87. Пржуљ, П., Момчиловић, В., Денчић, С., Кобиљски, Б. (2012): Алтернативне врсте

стрних жита намењене органској производњи. 46. Саветовање агронома Србије,

Златибор, Зборник реферата, 123-145.

88. Симић, И.(2015): Органска производња - неискоришћен потенцијал Републике

Србије.

89. Субић, Ј., Бекић, Б., Јелочник, М. (2010): Значај пољопривреде у заштити околине и

савременој производњи хране. Институт за економику пољопривреде, Београд.

90. Угреновић, В. (2013): Утицај времена сетве и густине усева на онтогенезу, принос и

квалитет зрна крупника (Тriticum spelta L.). Докторска дисертација.

Пољопривредник факултет, Београд. 10-121.

91. Угреновић, В., Гламочлија, Ђ., Филиповић, В., Вучковић, Ј. (2012): Сличности и

разлике плевичастог и ољуштеног семена крупника (Triticum spelta L). Селекција и

семенарство, 18(2), 51-59.

92. Угреновић, В., Гламочлија, Ђ., Филиповић, В., Вучковић, Ј. (2012): Impact of hulled

and dehulled spelt wheat seed on the germination and emergence of plants. International

Conference on BioSciens Biotechnology and Biodiverzity - Step in the Future - The Forth

Joint UNS - PSU Conference, 47.

93. Филиповић В., Угреновић В., (2013): Биодиверзитет земљишта у системима органске

производње, Органска пољопривреда и биодиверзитет, II отворени дани

биодиверзитета, Зборник радова, Панчево 26- 45.

94. Филиповић, В., Угреновић, В. (2012): Међузависност органске пољопривреде и

биодиверзитета. Органска производња и биодиверзитет, 25.

95. Фиповић, В., Угреновић, В. (2010): Биолошка разноликост органске производње у

функцији очувања биодиверзитета. Ин Четврти форум о органској производњи.

Центар за органску производњу, Селенча, Србија (пп. 44-46).

96. Христов, Н., Младенов, Н., Шипка, А., К., Штаткић, С., Ковачевић, Н., (2008):

Директни и индиректни ефекти појединих својстава на принос зрна пшенице.

Зборник радова, Института за ратарство и повртарство 45: 15-20.

97. Цинцовић, Т., Којић, М. (1976): Род Triticum L. У Јосифовић М. (уредник) Флора СР

Србије VIII, Српска академија наука, Београд.

98. Шеремешић, С. (2014): Агроеколошке и биотехничке основе органске

пољопривреде. Чудесан свет органске пољопривреде. Зелена мрежа Војводине,

Нови Сад.

99. Шовљански, Р., Лазић, С. (1991): Прилог одређивању остатака хербицида у води као

предуслов за еколошку производњу. Савр. Пољопр, 5, 39-44.

Интернет странице:

1. http://www.hidmet.gov.rs/

2. http://www.pisvojvodina.com/default.aspx

3. http://www.mpzzs.gov.rs/

4. http://www.serbiaorganica.info/

5. http://www.fao.org /

6. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

7. https://www.ifoam.bio/

8. http://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm

9. http://www.fibl.org/en/homepage.html

10. http://www.who.int/en/

http://www.hidmet.gov.rs/

http://www.pisvojvodina.com/default.aspx

http://www.mpzzs.gov.rs/

http://www.serbiaorganica.info/

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/

https://www.ifoam.bio/

http://ec.europa.eu/agriculture/index_en.htm

http://www.fibl.org/en/homepage.html

http://www.who.int/en/

у различитим агроеколошким...

Documents