Fakultet tehničkih nauka Novi Sad

STRUKTURALNA ANALIZAUNIVERZITETSKE NASTAVE

Prof. dr Milorad K. Banjanin

“BOLONJSKI PROCES I PRIMENA NOVOG ZAKONA”TREND 12 , 2006.

NASTAVA NASTAVA je je višekategorijalni pojam koji se

višekategorijalni pojam koji se može analizirati samože analizirati sa objektnog

objektnog ili ili predmetnogpredmetnog,,

sistemskogsistemskog ili ili strukturalnog

strukturalnog ii procesnogprocesnog ili ili interakcionog

interakcionog aspekta i to na aspekta i to na INDIVIDUALNOJ

INDIVIDUALNOJ i na i na ORGANIZACIONOJ ORGANIZACIONOJ platformi.

platformi.

STRUKTURALNI ASPEKT NASTAVSTRUKTURALNI ASPEKT NASTAVEE

NASTAVNASTAVAA

SS

AA

DD

RR

ŽŽ

AA

JJ

KK

OO

NN

TT

EE

KK

SS

TT

Kategorijena individualnom nivou

Kategorijena organizacionom nivou

S T R U K A je

definisana

S T R U K A je

definisana

STRUKTUROM sadržajnih ZNANJA

(Body of Knowledge)

STRUKTUROM sadržajnih ZNANJA

(Body of Knowledge)StrukturomVEŠTINA za

obavljanje kompleksnih

stručnih poslova

StrukturomVEŠTINA za obavljanje kompleksnih

stručnih poslova

KONTEKSTUALNOM STRUKTUROM sa etičkim kodom (Code of Ethics)

KONTEKSTUALNOM STRUKTUROM sa etičkim kodom (Code of Ethics)

Qz količina znanja

r1 r2

površno znanje

r3

kompilirano znanje

ISKUSTVO

STUDIJE

-meta znanja - praktični modeli - osposobljenost za praksu - umeća - veštine - saznanja

- prvi pojmovi - definicije - aksiome - teoreme - naučni principi - zakoni - opšte teorije

S P O S O B N O S T I

O B R A Z O V A NJ E

I Z V R Š N E

S P O S O B N O S T I

Domen stavova, veština, navika i vrednosti, inteligencije i mudrosti

HEURISTIČKO ZNANJE

Domen naučnih činjenica i formalizacija koje sadrže: prvi pojmovi i definicije, aksiome i teoreme, naučni principi i zakoni, pravila i procedure, metode

i metodologije, teorije i duboke teorije.

KONCEPTUALNO ZNANJE

Nema znanja

UGAO ZNANJA

Slika 1. Ugao znanjaSlika 1. Ugao znanja

Glavni objekti ili kategorije nastave na INDIVIDUALNOJ ravni u sadržajnoj dimenziji strukture

ZNANJE

VEŠTINE

podaciinformacije

stečeno znanjeprimenjeno znanje

inteligencijamudrost

kapacitet za saradnju

i deljenje znanja

socijalne

tehničko-tehnološke

kognitivne

emocionalne konceptualne

interpersonalne

komunikacijske

Glavne kategorije ukontekstualnoj dimenziji strukture

ORIJENTACIJE

na ciljeve,na učesnike u procesu nastave,na tehnologiju...

ZNANJEZNANJE

KONCEPTUALNOKONCEPTUALNO HEURISTIHEURISTIČČKOKO

stiče se učenjem iz knjiga

i u školi

stiče se učenjem iz iskustva

i od mentora.

IMPLICITNOIMPLICITNO vrlo teško opisati ili izraziti,vrlo teško opisati ili izraziti,

jer je ono kompleksnojer je ono kompleksno i "i "uskladišteno u glavama ljudiuskladišteno u glavama ljudi„„

a "a "obuhvata takve stvari kao što su veštineobuhvata takve stvari kao što su veštine”.”.

EKSPLICITNOEKSPLICITNO.. se lako može napisati i kodifikovati,

relativno lako artikulisati i saopštiti", a "leži u formulama,

tekstovima ili tehničkim dokumentima"

APSTRAKTNI APSTRAKTNI NIVO ZNANIVO ZNANNJAJA

Izražava pojmove koji postoje samo kao ideje ili osobine koje su Odvojene od predmeta posmatranja ili opservacije fenomena i pojava

Apstrakcija je osnovni metod kojim čovek rešava pitanje kompleksnosti.Apstraktnost potiče iz posmatranja situacije ili problema u realnom svetu i uočavanja sličnosti između pojedinih elemenata kada se na tu sličnost

Skoncetrišemo, a za trenutak ignorišemo pojedinačne razlike koje postoje. (Hoare C.A.R. )

Apstrakcija predstavlja opis ili specifikaciju sistema kojom se naglašava neka, a ne zanemaruju druga svojstva sistema (Shaw)

Apstrakcija određuje esencijalne karakteristike nekog objekta po kojima se on razlikuje od drugih vrsta objekata, što je iz perspektive analitičara

potreban uslov za njegovo izolovano opserviranje.

EMPIRIJSKI NIVO ZNANJA

Zasnovan je na iskustvu ili opažanju i opservaciji promenjivih veličina koje pripadaju

nekom pojmu ili principu.

Zasnovan je na iskustvu ili opažanju i opservaciji promenjivih veličina koje pripadaju

nekom pojmu ili principu.

ZNANJE ZNANJE

ČINJENIČNO-ako opisuje ono što se

eksplicitno zna ili je tako zadano.

ČINJENIČNO-ako opisuje ono što se

eksplicitno zna ili je tako zadano.

IZVEDENO-ako određuje uzročno-posledične veze iz kojih se može izvesti novo,činjenično

znanje na bazi proučavanja ili posmatranja promenjivih veličina

stanja sistema

IZVEDENO-ako određuje uzročno-posledične veze iz kojih se može izvesti novo,činjenično

znanje na bazi proučavanja ili posmatranja promenjivih veličina

stanja sistema

KOHERENTAN sistem naučnog znanja u savremenoj logici, a prema definiciji Hilpinen-a, prikazuje se na sledeći način:

a zna neko p na osnovu r, kada je p očigledno za a, pa r postoji, a r je potpuni dokaz za p, a p je istinito. Analizom Hilpinen-ove jednačine može se zaključiti:

1. da postoji razlika između predmeta znanja (sadržaj p), samog iskaza znanja (izraz r koji se pridružuje sadržaju p) i interpretenata a koji vrši to pridruživanje.

2. da postoji triada interpretenata a, sadržaja p i iskaza r u kojoj važi relacija (a zna neko p na osnovu r), gde a (subjekat saznavanja) pridružuje dva parametra (r-p), a za prirodu tog pridruživanja može se reći da je r model za p i da r i p mogu imati istu ili sličnu strukturu.

3. da postoji saznajni subjekt ili subjekat saznanja (označen kao interpretator a), koga uvažava savremena logika i zato je on faktor ili činilac čije saznanje moći limitiraju saznanje, pa se kapacitet saznajnog subjekta mora uzeti u obzir pri analizi saznajnog procesa.

pr r rpZ I & r & P & p

U komunikacionom procesu prenose se podaci, informacije i znanje sa PP (podaci),

EE (odluke) i TT( teorije , zakoni, teoreme ...)činjenicama (iskazi r koji označavaju

bilo koji od tri elementa jezičke strukture)

U komunikacionom procesu prenose se podaci, informacije i znanje sa PP (podaci),

EE (odluke) i TT( teorije , zakoni, teoreme ...)činjenicama (iskazi r koji označavaju

bilo koji od tri elementa jezičke strukture)

Za opservaciju objekata i indentifikovanje strukture znanja koriste se

apriorna i aposteriorna informacija.

Za opservaciju objekata i indentifikovanje strukture znanja koriste se

apriorna i aposteriorna informacija.

APRIORNA INFORMACIJA

APRIORNA INFORMACIA daje odgovorna pitanje o indentifikaciji strukture znanja

aprioriI , , , aprioriI , , ,

() – pokazatelj dinamičnosti() – pokazatelj dinamičnosti () – pokazatelj stohastičnosti() – pokazatelj stohastičnosti

() – pokazatelj nelinearnosti() – pokazatelj nelinearnosti () – pokazatelj diskretnosti() – pokazatelj diskretnosti

APRIORNA INFORMACIJA

(=1) objekat je dinamičkiako ponašanje njegovog izlaza ne zavisi samo od

jedne, trenutne vrednosti već i od niza predhodnih

vrednosti. Ako je =0 objekat je statički

(=1) objekat je nelinearanAko za njegovo ponašanje ne važi zakon superpozicije.

Ako je =0 objekat je linearan

(=1) objekat je diskretan ako se njegov ulaz i izlaz menjaju ili se mere vrednosti ulaznh i izlaznih veličina u diskretno

odabranim vremenskim trenucima. Ako je =0

objekat je kontinualan.

(=1) objekat je stohastičkiako ponašanje njegovog izlaza zavisi od uticaja

različitih, nekontrolisanih ili stohastičnih ulaza ili sam

objekat sadrži izvore takvih pobuda. Ako je =0 objekat je deterministički.

APOSTERIORNA INFORMACIJA

Aposteriorna informacija dobiva se empirijskim posmatranjem objekata ili sistema i objedinjuje

sveukupnost kvantitativnih pokazatelja – raspoloživihčinjenica o ponašanju ulaza i izlaza objekata.

aposteriori i jI X ,Y

ZNANJE nije statički objekat, već dinamičan niz objekata koji nastaju u neprekidnom procesu konverzacije koja je osnovni metod za individualno i zajedničko učenje ljudi.

Svaka konverzacija je eksperiment u stvaranju znanja i nanovo oblikuje naše individualno znanje.

Znanje je ishod procesa konverzacije koja „ne može da cveta tamo gde nema poverenja, dobrih odnosa i interaktivnog emocionalnog prostora” u kome se generiše novo znanje.

UNIVERZITETSKU NASTAVUUNIVERZITETSKU NASTAVU možemo posmatrati

kao moćan kreativni centar konverzacije u kojoj se oplemenjuje,

generiše i razvija novo znanje, veštine, orijentacije i kompetencije,

ne samo studenata već i ostalih učesnika.

STRUKTURALNOSTSTRUKTURALNOST kao osnovni kao osnovni DIDAKTIDIDAKTIČČKI KI krikriterijumi NASTAVEterijumi NASTAVE

STRUKTURALNOSTSTRUKTURALNOSTje bitan kriterijum objektno orijentisane analize, koji fokusira pitanja o sadržajima i kategorijama orijentacije na opšte, individualne i društvene kompetencije studenata koje treba da se izgrade u kontestu kulture i strategije univerzitetske nastave.

podrazumeva visok nivo sposobnosti za celovitu integraciju znanja, veština i orijentacija

koje su prihvaćene ili interizovane kao vrednosti ponašanja

po pravilima koja naglašavaju empatiju, poštovanje, timski rad, simetričnu i proaktivnu komunikaciju u nastavi.

INDIVIDUALNA KOMPETENTNOSTINDIVIDUALNA KOMPETENTNOST

PRISTUPAČNOSTPRISTUPAČNOST PRISTUPAČNOSTPRISTUPAČNOST

fokusira objektne ciljeve i

principe u dizajniranju modela

znanja i učenja za razvoj

specifičnih kompetencija

studenata

fokusira objektne ciljeve i

principe u dizajniranju modela

znanja i učenja za razvoj

specifičnih kompetencija

studenata

EGZEMPLARNOSTEGZEMPLARNOST EGZEMPLARNOSTEGZEMPLARNOST AKTUELNOSTAKTUELNOST AKTUELNOSTAKTUELNOST PERSPEKTIVNOSTPERSPEKTIVNOST PERSPEKTIVNOSTPERSPEKTIVNOST

fokusira nivoe implementacije

objektnog znanja u nastavi koji razvijaju

specijalizovane kompetencije studenata

fokusira nivoe implementacije

objektnog znanja u nastavi koji razvijaju

specijalizovane kompetencije studenata

fokusira situacije ili uslove učenja i interakcije sa

dostupnim alatima i instrumentima za pretraživanje i

primenu objektnog znanja, što čini podlogu za

društvene kompetencije studenata

fokusira situacije ili uslove učenja i interakcije sa

dostupnim alatima i instrumentima za pretraživanje i

primenu objektnog znanja, što čini podlogu za

društvene kompetencije studenata

fokusira pitanja o ciljevima i nivou razvoja svesti u

konceptu metodološke

kompetentnosti studenata ili otvorenosti

pojedinih objekata- predmeta za nove modele sadržajnih i metodoloških znanja

fokusira pitanja o ciljevima i nivou razvoja svesti u

konceptu metodološke

kompetentnosti studenata ili otvorenosti

pojedinih objekata- predmeta za nove modele sadržajnih i metodoloških znanja

DIDAKTIČKI KRITERIJUMI KOJI PODRŽAVAJU DIDAKTIČKI KRITERIJUMI KOJI PODRŽAVAJU STRUKTURALNOSTSTRUKTURALNOST

SISTEMSKO-PROCESNA SISTEMSKO-PROCESNA ANALIZA ANALIZA STRUKTURE NASTAVESTRUKTURE NASTAVE

Didaktičke struktureDidaktičke strukture

U sistemskoj analizi, nastava se može posmatrati kao kompleksna mreža :

Metodološke strukture Metodološke strukture

Procesne strukture Procesne strukture

Interakcione strukture Interakcione strukture

Sadržajne struktureSadržajne strukture

Tehnološke struktureTehnološke strukture

 

PRIMENAREŠENJAPROBLEMA

REŠAVANJE PROBLEMA

STRUKTURIRANJE PROBLEMA

PRIKAZ – IDENTIFIKACIJA PROBLEMA

KONTEKSTUČENJA

TACIT-no i EKSPLICITNO

SADRŽAJNO I PROCEDURALNO

DID

AK

TIČK

O-M

ETOD

IČK

A

STR

UK

TUR

A

PROCESNO-UPRAVLJAČKA STRUKTURA

ZNANJE (struktura

koncptualno i heurističko)

ORIJENTACIJE (struktura želja i

motivacija)

VEŠTINE(struktura veština)

SAD

RŽA

JNO

-PRO

GR

AM

SKA

STRU

KTU

RA

INTERAKCIONA STRUKTURA

Verifikacija i vrednovanje

rešenja

Veštine i sposobnosti učenja, promena uloge u učenju, komunikacija i kooperacija u grupi, tehničke karakteristike

Opservacija i analizaSamostalno

Rešavanjeproblema

Sakupljanje i integrisanje

znanja učenika

Zadaci logičkog, sistematskog razmišljanja

Sadržajno- programski

ciljevi

Afektivno- etički ciljevi

Profesionalni ciljevi

 

Tematski ciljevi

HOLISTIČKI KONCEPT VIŠEDIMENZIONALNE STRUKTURE NASTAVE

PROCES U

ČENJA

: socijalni oblici, oblici nastave, mediji, principi

OBJEKTNI ASPEKT NASTAVE

SISTEMSKI ASPEKT NASTAVE

PROCESNI ASPEKT NASTAVE

“vizuelnimedijum"

“vizuelna pismenost"

“vizuelna reprezentacija "

“medijskailustracija"

“medijska pismenost" “vizuelna

komunikacijska vještina"

šta je ta je VIZUELIZACIJA?VIZUELIZACIJA?

“ilustracija"

U literaturi sreććemo

nekoliko sinonima, tj.različitih termina,

koji se odnose na ovaj pojam

ili su mu veoma bliski:

Philips, Noris, Macnab objavili su tabelarni pregled definicija vizuelizacije

Neke od njih su:Strong, Smith 2001

“Prostorna vizuelizacija je sposobnost za

manipulisanje sa objektom u

zamišljenom 3D prostoru i kreiranje reprezentacije tog objekta sa druge tačke gledišta”.

Habre (1995): “Vizuelizacija je

proces u kojem se koristi geometrija da

bi se ilustrovali matematički koncepti."

Hortin (1982): “sposobnost razumjeti i koristiti slike i misliti i učiti preko slike, odnosno, misliti vizuelno."

(Deliyianni, Monoyiou, Elia, Georgiou, Zannettou,2009). “Specijalno, u kontekstu rješavanja matematičkih problema, vizuelizacija upućuje na razumjevanje problema izradom i/ili korišćenjem dijagrama ili slike u svrhu dobijanja rješenja tog problema“.

(Korakakis, Pavlatou, Palyvos, Spyrellis, 2009). “Prostorna vizuelizacija je sposobnost preciznog razumijevanja trodimenzionalnih objekata od njihove dvodimenzionalne reprezentacije".

Sharma (1985), vizuelizaciju razumije kao “mentalnu slikovitost koja služi kao neki vid ‘ mentalne table' na kojoj se mogu razviti ideje i istraživati njihove implikacije."

Аrnheim-а (1991), “Vizuelizacija upućuje na kognitivne funkcije u vizuelnoj percepciji. U vizuelizaciji, slike kombinuju aspekte prirodnog predstavljanja za formalnije oblike da bi povećali kognitivno razumijevanje".(Maihai, Ramadas,

2009), “Vizuelizacija je definisana

u smislu razumijevanja transformacije neke strukture

i njihovo povezivanje funkcijom“.

(BenChaim, Lappan, Houiang, 1989). “vizuelizacija je

centralina komponenta mnogih procesa u kojima se pravi prelaz sa konkretnog na

apstraktni model mišljenja. To je alatka za

predstavljanje matematičkih ideja i informacija."

Obrazovni materijaliObrazovni materijali u u elektronskoj formi elektronskoj formi koji sekoji se

baziraju nabaziraju na teorijskim teorijskim osnovama teorijeosnovama teorije nastavenastave

matematikematematike::

Obrazovni materijaliObrazovni materijali u u elektronskoj formi elektronskoj formi koji sekoji se

baziraju nabaziraju na teorijskim teorijskim osnovama teorijeosnovama teorije nastavenastave

matematikematematike::

-Prezentacije

-Interaktivni fajlovi

-Apleti

-Dinamički i grafički prikazi

-Animacije

-Interaktivni pogrami za vizuelizaciju konkretnihmatematičkihproblema

Svi ovi obrazovni

materijali se odnose na nastavne sadržaje

vezane za funkcije jedne

ili više promjenljivih

i imaju

naglašenu vizuelnu

komponentu.

OBRAZOVNI MATERIJALIOBRAZOVNI MATERIJALIOBRAZOVNI MATERIJALIOBRAZOVNI MATERIJALI

Na osnovu prethodnih definicija,možemo govoriti o kompozitnom pojmu koji je sačinjen od:

Fizička vizuelizacija- slike, 3D reprezentacije, šematske reprezentacije...

Možda čak obogaćene i zvukom ili drugim senzornim efektima i koje se mogu pojaviti na različitom mediju:

papiru, kompjuterskom ekranu, slajdu... ;

Introspektivna vizuelizacija- Mentalni objekti koje ličnost stvara vjerujući da su slični ili isti sa

fizičkim objektima modelovani nekim oblikom fizičke vizuelizacije;

Interpretativna vizuelizacija-Pretvaranje fizičkog objekta ili introspektivne vizuelizacije u neki oblik znanja – kognitivno smještanje u postojeće mreže vjerovanja, stavova, iskustava, razumijevanja, fakata i generalizacija.

Reprezentacijska funkcija

Dekorativna funkcija (često ima i

negativan uticaj) Transformacijska

funkcija

Interpretacijska funkcija

Organizacijska

funkcija

Sledeće funkcije se odnose na vizuelizaciju kao dodatku verbalnih poruka:

ISHODI/EFEKTI

V I Z U E L I Z A C I J A

FUNKCIJEMOTIVACIONE

PODSTIČE

PAMĆENJE

KOMUNIKACIONE

STRUKTURIRAJUĆE

IZRAŽAVA LIČNA ISKUSTVA

POJAŠNJAVA

KOMPLEKSNE SADRŽAJE

Osnovne operacije nad komponentama su:Osnovne operacije nad komponentama su:

Analiza i modelovanje Analiza i modelovanje analiza strukture i načina rada sistema, te predstavljanje sistema u formalnom apstraktnom obliku

analiza strukture i načina rada sistema, te predstavljanje sistema u formalnom apstraktnom obliku

Programiranje Programiranje detaljan prikaz modela u obliku pogodnom za rad na računaru

detaljan prikaz modela u obliku pogodnom za rad na računaru

Simulacija Simulacija izvođenjem instrukcija programa na računaru, oponaša se razvoj sistema u vremenu

izvođenjem instrukcija programa na računaru, oponaša se razvoj sistema u vremenu

Sadržitelj SubsadržiteljFaktor Prefiks Simbol Faktor Prefiks Simbol1024

1021

1018

1015

1012

109

106

103

102

101

jotazetaeksapetateragigamegakilohektodeka*

YZEPTGMk

h**

da**

10-1

10-2

10-3

10-6

10-9

10-12

10-15

10-18

10-21

10-24

decicentimilimikronanopikofemtoatozeptojokto

d**

c**

mμnpfazy

SI prefiksi (referenca)SI prefiksi (referenca)

PODACIINFORMACIJEZNANJE, VEŠTINE, ORIJENTACIJE(logički-konceptualni dizajn)

PROGRAMIRANJEPLANIRANJEDIZAJN(sistemski dizajn)

PRIPREMANJE RESURSAORGANIZOVANJEODLUČIVANJE(organizacioni dizajn)

REALIZOVANJEIZVOĐENJE ULOGAAKCIJA(fizički dizajn)

EFEKTIVNOSTKONTROLAPOVRATNA INFORMACIJA(komunikacioni dizajn)

REDIZAJN-DIDAKTIČKA EFIKASNOST IEVALUACIJA(holistički celoviti dizajn)

HolističkiMODEL

didaktičko-procesne i

interakcioneanalize

REZULTATSKIENTITETIFINALNI ISHODI

RADNO-TEORIJSKI ENTITETI

RADNO-ANALITIČKIENTITETI

RADNO- PROCESNIENTITETI

Konačni

ciljevi

Namenski

ciljevi

Objektni

ciljevi

Afektnoetičkiciljevi

sadržajno-stručniciljevi

socijalno-komunikativ

ni ciljevimetodički

ciljevi

Slika 2. Objektni model za holističku strukturalnu analizu nastave

TRI ČVORNA ENTITETATRI ČVORNA ENTITETA

koji čine osnovu interakcione strukture procesno orjentisane analize nastave, u kojoj su ciljevi dizajnirani kao namenski, su:

znanje želje mogućnosti

PPROCESNA STRUKTURAROCESNA STRUKTURA se može proučavati i kao dinamički niz visoko-kompleksnih situacija u komunikacionoj dinamiciagenata znanja između kojih se uspostavljaju

multidimenzionalni odnosi i interakcije.

Polazeći od jedne atraktivne definicije, u kojoj se kaže "nastava je uvek neko novo izvođenje poznatih tema" ,

« AGENT je svaki entitet u svetu koji komunicira u određenom

kontekstu ».

"AGENTI su objekti koji proaktivno deluju i pokazuju

autonomno ponašanje, te sarađuju međusobno putem

pregovora". Prema Hendel-u (1997.)

Po definiciji

RACIONALNI AGENT je "bilo šta što se može sagledati

kao nešto što percipira svoje okruženje putem senzora i

deluje na to okruženje putem efektora“.

Russel i Norving (1995.)

« AGENT je svaki entitet u svetu koji komunicira u određenom

kontekstu ».Po definiciji

Nove orijentacije i kultura nastave i učenja, nove

strategije obrazovanja operacionalizuju se i u zakonskim i u programskim dokumentima univerziteta, fakulteta i drugih institucija sa širim funkcionalnim, sektorskim i geografskim

aspektima .

Učesnici u konverzaciji su ljudski i softwerski agenti.

UMESTO ZAKLJUČKAUMESTO ZAKLJUČKA

Nove uloge studenata su da kreativno, dinamično i koaktivno deluju u metodičko-didaktičkim strukturama nastave, sa povećavanom slobodom inicijative u procesno-interakcionom prostoru za holističko učenje i razvoj ,

a nastavnici imaju glavni zadatak da stvaraju,dizajniraju interakcioni prostor i kontekst nastave sa novom kulturom i strategijama, sa

atraktivnim sadržajima i oblicima aktivnosti učenja orijentisanih na efikasan razvoj kompetencija.

Razumevanje suštine Bolonjskog procesa ukazuje da je univerzitetska nastava " kreativni centar koverzacije u kojoj učesnici oplemenjuju i generišu nova znanja,

veštine i orijentacije i jačaju višedimenzionalnu pismenost i kompetencije ".