FEJSBUK-KAO-KULTUROLOSKI-I-KOMUNIKACIJSKI-FENOMEN

FEJSBUK KAO KULTUROLOKI I KOMUNIKACIJSKI FENOMEN

Esej

Teorija Medija

www.BesplatniSeminarskiRadovi.comHipoteza

Ideja ovog teksta je da kroz metod tekstualne analize, uz korienje izvoda iz akademskih istraivanja ali i uz razmatranje navoda iz tampe, tumaenja sociolokih injenica i navoenjem suprotstavljenih stavova, prikae kompleksnost jednog fenomena u oblasti/delatnosti koja se danas proizvoljno i neodgovorno koristi i interpretira. Internet kao takav, predstavlja komunikacijski fenomen u kojem kompleksna meupovezanost sajta fejsbuk sa realnim ivotom sama po sebi prenosi informaciju uesnicima na ovim poljima i zato zahteva sistematski postupak analize kojim bi se ta kompleksnost objasnila usled injenice da svet privida iznova postaje aktuelan (Vukasnovi, D).

Pojam realnost dolazi pod uticaj medija koji time, nesmotreno ali i nametljivo, podpadajui pod mnogostruke uticaje globalizacije, stvaraju kulturnu homogenost. Internet kao zaseban medij, a koji je delom sainjen iz raznih drugih medija, poput razvoja same nauke i tehnike, s jedne strane olakava svakodnevnicu a s druge strane je ne ini stabilnom i ureenom ve ini da izmie naoj kontroli. Posledice internet stvarnosti ili sajber stvarnosti ne ostaju samo zapaene i zatoene u takvom virtuelnom svetu ve se manifestuju i na sferu komunikacije real life-a tj njegovih aktera. Sajt fejsbuk, vie nego bilo koji drugi, slui kao vrlo dobar primer toga jer sam omoguava virtuelnu interakciju ljudi na bezbroj polja koja nisu sainjena iskljuivo od imaginarnih inilaca ve i od oblasti direktno prenetih iz stvarnog ivota. Mnogobrojni su primeri vezani za ovu tvrdnju o zaista posebnoj medijaciji izmeu realnog sveta i onog ne tako realnog i njhovim zasebnim analiziranjem sledi predstavljanje konfrontiranih stavova po pitanju komunikoloke problematike koja postaje sve aktuelnija.

Fejsbuk bez sumnje u prvi mah deluje kao magina utopija od svakodnevnice koja obiluje nostalgijom u psiholokom smislu da je dananje vreme vreme u kojem se liberalne elje i akti pojedinca mogu odvijati samo u slobodnim trenucima kojih je sve manje. Uzevi u obzir da je slobodno vreme dragocenije danas nego pre dvadesetak godina, formiranje fejsa se moe protumaiti i kao medijska poruka koja je plasirana tritu poput all in one proizvoda koji se moe upotrebiti na raznolike naine a da pritom vreme za korienje istog i dalje ostaje faktor koji ograniava ali i koji doprinosi upranjavanju komunikacije.

Stavovi po pitanju ovog intencionalno plasiranog produkta koji obiluje raznolikim vidovima interakcije korisnika se razlikuju koliko i sam sadraj na kojem se nije tedelo. Koncept ovakvog interaktivnog komunikacionog sistema je moda usledio i kao reakcija na skandalozno kulturno nazadovanje nacije usled nadirueg prostakluka, licemerja i kia koji ubrzano proimaju ovdanje drutvo. U eri globalizacije u kojoj se sve manje pretenduje na intervencije u stvarnosti ini se da se odbrana kulture postavlja kao izazov svakom svesnom pojedincu koji svojom milju, stavom i delom promovie visoke etike i estetske standarde. Ono to je kreativno, inteligentno, delikatno, domiljato, autentino, duhovito i dostojanstveno se kree u smeru nezavisnom od ambicija genijalnih projekata za koje se pojam otuenost ne vezuje kao nekakva koincidencija. Ono to je prostako, jeftino, patetino, podilazee, bahato, runo i nehumano ini opis megalomanskog broja ne samo usluga koje nude virtuelna zadovoljstva ve i radikalno suenog naina komuniciranja.

Kulturolog i publicista, Zorica Tomi, u analiziranju knjige lica navodi da sada pojedinac, pored najmanje jednog mobilnog telefona, kome se svakako jo uvek ne moe oduzeti vostvo meu sredstvima brze komunikacije, bilo gde i bilo kada ima dostupan brz internet kojim jo bre stie do svojih prijatelja okupljenih na jedinstvenom mestu za druenje, na Fejsbuku.

Mnogi (a to se nekako odnosi mahom na populaciju ljudi od osamnaest do tridesetpet godina) smatraju da je fejsbuk fenomen novog veka jer je uspeo da objedini veliki broj kompjuterskih atrakcija, kao to su igrice, mogunost etovanja, aploudovanja fotografija, video snimaka, muzike i jo mnogo toga. Nasuprot ovako usko pozicioniranom tumaenju fenomena nesagledivih komunikacionih sposobnosti stoji miljenje psihologa da je 21. vek vek u kome smo vie nego ikada suoeni sa injenicom koliko smo sami, jer su nai kontakti sve slabiji, iako imamo drutvenu obavezu da komuniciramo a za to imamo veliki broj tehnikih pomagala. Da li onda fejsbuk zbliava ljude ili ini neto suprotno tome i da li je zaista na drutveni ivot alarmantno degradiran ovim oblikom virtuelne komunikacije? Da li je pravo druenje meu ljudima (lice u lice) kao tradicionalna, iskonska forma komunikacije na ivici opstanka i da li monitori prete da postanu totalna zamena za prozor, ulicu, park, restoran?

Fejsbuk je zaista jedan planetarni fenomen. Svesno je napravljen da slui kao veoma razraeno sredstvo za komuniciranje. Poprimio je karakteristike globalne epidemije. Proirio se na gotovo celu planetu Zemlju (bar na onaj deo koji je pokriven internetom) i za sada se ovoj epidemiji ne moe stati na put.

Razmiljanja o blogovima na internetu kao i o personalnim sajtovima, dakle sajtovima pojedinaca ili grupa koje se bave raznim delatnostima, nude raznovrsne usluge i koje prodaju razne proizvode, konstantno dovode u pitanje pozicioniranje komunikacije i dragocenost njenog postojanja kod pojedinca u drutvu. Razvoj Zemlje u tehnolokom smislu je pomerio granice komunikacije pa je samim tim ovom pojmu dodelio i zamrenost koja nastavlja da se mrsi sve vie, iz dana u dan.

Analiziranjem fejsbuka kao fenomena, ini se da je komunikologija kao grana psihologije i sociologije dosta izmenjena u smislu njenog poimanja. Iako prost za pristup i upotrebu, fejsbuk je zapravo kompleksniji komunikacijski sistem koji se u argonu naziva drutvena koreografija. Tok poruka ili ide iz centra ka periferiji, tako da osoba ne moe da povratno koriguje informaciju, ili jedna osoba komunicira sa mnogo osoba. Njegovi korisnici svakako ne spadaju u kategoriju prialaca/pisaca u kojoj se komunikacija vri jednosmerno ali je injenica da postoje poruke koje se emituju preko sajta a koje nisu dostupne korekciji. Kada uzmemo tu injenicu u obzir i kada uzmemo u obzir da dobar deo korisnika ovog sajta nije svestan ireg komunikacijskog konteksta koji sajt nudi, neminovno se dolazi do zakljuka da e se mali broj korisnika potruditi da dovede u pitanje sve ono to im se nudi, ve e rizino, pa i bez razmiljanja, propustiti znaenje poruka koje idu od izvora do cilja i tako onemoguiti prepoznavanje i korigovanje predrasuda i nesporazuma.

Sa stanovita simple user a nee se uzeti u obzir ko je autor ove virtuelne zajednice niti za koju namenu je napravljena. Korisnik (stanovnik) je doivljava kao gotov proizvod i skoro je sigurno da se sudovi korisnika, kada bi i dolo do ralanjivanja njenog znaenja, svrhe i znaaja, ne bi pomirili. Oskudica u linim interpretacijama ovakvih sajber prostora se zasniva na elji za konzumacijom proizvoda brzo, povrno i bez artikulisanog pristupa a zarad utede vremena koja samim tim pokree destruktivnu dozu drutvene netolerancije.

Rolf Jensen, filozof medija, je pisao da ljudi koriste priu kako bi precizirali vrednosti koje neguju. Na slian nain se negovanju ovih vrednosti doprinosi i u stvarnom ivotu i u virtuelnom. A s tim na umu, ljudi kao akteri na fejsbuk sceni su ravnopravni pri stupanju na nju to ne znai da ta scena predstavlja stvarnost. Dakle, reality show u pravom smislu te rei (tih rei). Kamera ne snima sve, reija ne doputa da publika vidi i uje sve to je zabeleeno. Na lik, podatke i dela na fejsbuku takoe cenzuriemo i mi sami, dajemo se publici onoliko koliko mi to elimo. Niti je to dobro, niti je loe ali svakako nismo ostali anonimni. Svesno prihvatajui rizik da se za nas prouje i providi, neki bi dalje ovo protumaili kao elju za egzibicionizmom. Fejsbukov prostor je svojevrsni prostor za javno izlaganje koji publici nudi mogunost razmatranja pitanja javnog priznanja nas kao pojedinaca.

Samosvest, samoizraavanje, samopotvrivanje, samooblikovanje. etiri S koja su stara koliko i pria o oveku. Danas manje nego ikada znamo ko smo i ini se da smo u konstantnoj potrazi za mogunostima, ambijentima, situacijama od kojih emo moi da dobijemo potvrdu da nas neko primeuje, da smo nekome potrebni, da neko prieljkuje nau panju i da smo mi ti koji se za neto pitaju. Formiranje identiteta je proces kroz koji svako prodje i svaki je unikatan. I sam proces je unikatan. Fejsbuk nudi bre formiranje identiteta, posluuje ga drugima i to radi javno. U raspravi da li je ovakvo delovanje racionalno moemo se posluiti i objanjenjima sociologa Miel Lalman koja navodi da pojedinac deluje na racionalan nain iako norme zapravo imaju vrednost prinude. Ako pretpostavimo da su preferencije i ciljevi pojedinaca definisani onda su uesnici ti koji treba da vre izbore u korienju sredstava. Shodno tome, selekcija jednog sleda akcija jeste racionalna. Da li ete ponovo obnoviti prijateljstvo u realnom svetu ili ne sa osobom sa kojom posle deset godina ponovo stupite u kontakt putem ovog naizgled sveobuhvatnog medija unutar medija ili e virtuelni nastavak druenja uspeti da zadovolji vae vlastite potrebe, oigledno ne zavisi samo od nas samih. Budui da je publika vaan faktor u stvaranju kritikog miljenja i razmiljanja ona je itekako vana za nas kao pojedince. U ovom sluaju, publiku ine nai prijatelji, mi smo tvorci (preduzimai, graditelji, umetnici) a delo koje stvaramo treba da reprezentuje nas same i to je naa profile stranica . U okviru ove aktuelne trijade, umetnik delo publika, publika je aktivan inilac stvaralakog procesa, kako recepcije tako i nastanka umetnikog dela (profile stranica i sve to uitavamo na nju), (Vuksanovi, D.) Svako od nas, pojedinano i nakon (ne)odreeno provedenog vremena na sajtu odgovara na pitanja Da li je FB uneo promenu u va ivot? Da li vam olakava kontakt sa prijateljima? Da li ste naveli istinite podatke u svom profilu? Smatrate li da FB koriste samo ljudi koji su usamljeni? Skriveno i pokazno, sramno i egzibicionistiko, povrno i sutinsko, oslobaajue, krotee i zarobljavajue, stvaralako i destruktivno, ljudsko i majmunoliko, autentino i preruavajue su samo neke od dihotomija paradoksalnosti rajske krivice (Adam i Eva su iveli u Raju, goli, i nisu morali da brinu o imidu) kao prauzroka komunikacije koja je nekada, ini se, nedostajala kao dopunjujui faktor koji ini identitet individue kompletnijim. Uz ovakva razmiljanja, a pogotovo uz pominjanje pojmova povrno, stvaralako i oslobaajue, fejsbuk nekako poprima svojstva dadaizma kojima nikome nisu u potpunosti strana. Dada iznad svega stavlja sumnju. Dada sumnja u sve. Dada je besmislica. uvajte se Dade, pisao je 1917. godine Tristan Cara, rumunski pisac, pesnik i osniva dadaizma. Dadaisti su teili (kao i korisnici fejsbuka) da se pria o njihovim skandalima i upesima, da se odravaju javne diskusije o svakakvim pitanjima, pa je tako Cara, prilikom razgovora sa Roeom Vitrakom objasnio da podrava publicitet i nije protiv uspeha jer te dve stvari smatra elementima ivota koji su prihvatljivi isto kao i njihove suprotnosti. Svaki korisnik fejsbuka je, u ovom smislu, pomalo dadaista a kao i Dada, fejsbuk je na udnovat nain pokret ivota i izraava se kroz drutvene aktivnosti, ali one virtuelne.

Kompleksno pitanje poimanja odnosa izmeu pojedinca i zajednice, a jo kompleksnije pitanje poimanja komunikacije sa ova dva inilaca drutva, zahteva obradu individualnosti i njene najdublje prirode a bez mnogo pogubnih posledica, objavljivanjem naeg profila na fejsbuku dolazimo do konanog cilja a to je osiguravanje ulaska a kasnije i postojanosti u seanjima ljudi. Time ovaj sajt nekako ne napadno u ovom nestalnom svetu predstavlja utoite i nain komuniciranja mnogo irim od verbalnog, fotografskog itd. Plesanjem u ovom virtuelnom prostoru nikako ne bi smo smeli da zanemarimo mo, istinu, ozbiljnost i transcendentnost ove kreativne igre koju omoguava preruavanje. Imajui na umu da iskustva ovakvog preobraavanja mogu biti bezazlena, ovekove skrivene elje, njegove duboke strasti ali i zablude mogle bi doi do izraaja.

Dakle, iako fejsbuk deluje kao zatiena platforma za avanturu kakvog god tipa, pogled na vlastiti oblik ivota u drutvu se menja i na jedan nov i originalan nain se belee putanje koje e sociologija i komunikologija slediti. A moda fejsbuk samo svodi drutvenu igru na interesnu mehaniku koja iskljuuje strasti i vrednosti i izmie sferi individualnog delovanja. Predmeti svakodnevnog ivota iji je glavni i neizostavni sastojak mo komuniciranja su isto toliko vani kao i predmeti i pojave koji ispunjavaju virtuenlni svet. Razlika lei u nainu prihvatanja publiciteta i pokazivanju izotrenog oseaja za odabir onoga to biva ponueno. Kroz komunikaciju na virtuelnim verbalno likovnim kolaima stie se utisak zatienosti i inferiornosti, odsustva straha od verbalnih duela do kojih i kada doe, komunikacija se prekida usled skepticizma i straha od opaanja.

Dakle, da li stvarno elimo kreativno, inteligentno, delikatno, domiljato, autentino, duhovito i dostojanstveno? Da li stvarno ne elimo prostako, jeftino, patetino, podilazee, bahato, runo i nehumano? I zata se borimo? Moda fejsbuk u sebi nosi pravu utopiju jer se u njemu gaji privreda potreba umesto privrede profita, makar veim delom. Ovakvo polu-idealistiko razmiljanje ima sve manju ansu da opstane u ovom svetu u kome se nudi mnogo, a zapravo daje malo toga to je prihvatljivo. Kultura dijaloga kakav je fejsbuk, neminovno diktira dekonstrukciju komunikacije u smislu njenog ranijeg poimanja a posledice ovakvog preobraaja e biti nuno izuavati i tumaiti kroz isti princip. Kroz princip fenomena.

Literatura

1. Bear, Anri i Karasu. Dada Istorija jedne subverzije, Izdavaka Knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 1997.

2. Kovaevi, I. Tradicija Modernog, Etnoloka biblioteka, Beograd, 2002.

3. Lalman, M. Istorija Sociolokih Ideja TOM II. Od Parsonsa do Savremenih Sociologa. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.

4. Le Bon, G. Psihologija Gomile. Algoritam, Beograd, 2005.

5. Li, E. Kultura i Komunikacija, Biblioteka XX Vek, Beograd, 2002.

6. Mander, D. i Goldsmit. Globalizacija, Clio, Beograd, 2005.

7. Mandi, T. Komunikologija Psihologija komunikacije, Clio, Beograd, 2003.

8. Vuksanovi, D. Filozofija Medija Ontologija, Estetika, Kritika, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i igoja tampa, Beograd, 2007.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com Vuksanovi, D. Filozofija Medija Ontologija, Estetika, Kritika. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i igoja tampa, Beograd, 2007., str 9.

Citat Danka Lara Radia preuzet iz virtuelne grupe Kulturna Gerila plasirana na sajtu Fejsbuk http://www.facebook.com/group.php?gid=32601686051

Isto

Isto

Preuzeto iz S Intervju emisije. Intervju sa Zoricom Tomi, Televizija S, novinar Jelena Kostadinovi. Beograd, 17. Decembar, 2008.

Mandi, T. Komunikologija Psihologija komunikacije, Clio, Beograd, 2003.

Lalman, M. Istorija Sociolokih Ideja, TOM II. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.

Vuksanovi, D. Filozofija Medija Ontologija, Estetika, Kritika. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu i igoja tampa, Beograd, 2007.

Roe Vitrak (Roger Vitrac, 1899 1952), pesnik i dramski pisac iz Francuske. Osnovao Teatar Alfred Zari i napisao remek delo Viktor ili Deca na Vlasti otvorivi puteve novom teatru. Biva izbaen iz Nadrealistikog pokreta objavivi zbirku pesama Poznavanje Smrti 1927. godine.

Le Bon, G. Psihologija Gomile, Algoritam, Beograd, 2005.