Tema: Fiksni i proporcionalni karakter pojedinih trokova

Tema: Fiksni i proporcionalni karakter pojedinih trokovaFIKSNI I PROPORCIONALNI KARAKTER POJEDINIH TROKOVA

Pojedine vrste elementarnih trokova razliito se ponaaju prema dinamici obima proizvodnje, prometa, jednom reju prema dinamici zaposlenosti privredne organizacije. Sa tog stanovita neke vrste elementarnih trokova imaju obeleje fiksnih odnosno preteno fiksnih a druge vrste trokova obeleje proporcionalnih odnosno preteno proporcionalnih trokova. Moglo bi da se kae da se ogromna veina elementarnih trokova po osnovnom obeleju i tendencijama ponaaju kao fiksni ili proporcionalni. Istina, u okviru brojnih elementarnih trokova mogu se pronai trokovi koji se prema dinamici obima proizvodnje i zaposlenosti uopte ponaaju kao degresivni ili progresivni trokovi. Meutim, sa stanovita poslovne politike i ekonomskih efekata koji se postiu pravilnom politikom, degresija i progresija je mnogo interesantnija kao svojstvo i manifestacija ukupnih trokova. Kao zbir razliitih elementarnih trokova, od kojih su neki fiksnog a drugi proporcionalnog karaktera, ukupni tropkovi se prema dinamici proizvodnje odnosno zaposlenosti ponaaju kao degresivni ili kao progresivni. Da li su ukupni trokovi u datom momentu degresivni ili progresivni zavisi od stepena zaposlenosti odnosno stepena korienja kapaciteta, od toga da li su kapaciteti preduzea nedovoljno zaposleni ili su preoptereeni. Polazei sa takvih pozicija, razradiemo prvo fiksne i proporcionalne, a zatim degresivne i progresivne trokove, ili tanije, degresiju i progresiju ukupnih trokova.FIKSNI (STALNI) TROKOVI

Karakteristike fiksnih trokova

U svakom privrednom preduzeu postoji niz elementarnih trokova koji ne reaguju na poveanje ili smanjenje proizvodnje. Ovi trokovi su stalno isti

bez obzira na obim proizvodnje, bez obzira na stepen zaposlenosti preduzea. To se objanjava injenicom da se najveim delom radi o trokovima koji su vezani za postojanje osnovnih sredstava i reiju preduzea. Privredna organizacija mora da snosi ove trokove u ukupnom iznosu bez obzira na nivo ostvarene proizvodnje. U ove trokove ubrajamo, izmeu ostalih, ukalkulisanu amortizaciju, premije osiguranja, zakupnine, trokove ogreva i osvetljenja, jedan deo optih trokova izrade (odravanje, ienje, itd.), mada poseduju i izvesne varijabilne elemente opte trokove uprave i prodaje itd. Napominjemo da je amortizacija fiksni troak samo ukoliko se primenjuju jednake vremenske stope otpisa. Amortizacija na bazi funkcionalnog sistema otpisivanja predstavlja troak proporcionalnog karaktera.

Uprkos nepromenljivosti u odnosu na dinamku proizvodnje, fiksni trokovi se menjaju proporcionalno proteklom vremenu. To je drugo bitno obeleje fiksnih trokova. Mada je stopa amortizacije unapred odreena, ukupan iznos amortizacije, ostalih fiksnih trokova je za godinu dana dvanaest puta vei nego za jedan mesec. Prema tome, fiksni trokovi se mogu raspoznati i po tome da li se menjaju u odnosu na proteklo vreme (radno ili kalendarsko).

Fiksni trokovi se u veoj meri sastoje iz trokova osnovnih sredstava. Iz toga proizilazi da preduzea koja raspolau veom masom osnovnih sredstava ( elektrine centrale, metalurgijska preduzea, eleznika i brodarska preduzea itd.) imaju vei udeo fiksnih trokova u ukupnoj masi trokova od preduzea sa niim organskim sastavom sredstava. Uz porast tehnike snabdevanosti rada, a to je karakteristika sadanje epohe, ovi trokovi e igrati jo znaajniju ulogu. U vezi sa tim e i teorrija trokova imati sve veu primenu u poslovnoj politici preduzea.

Nasuprot stalnosti u ukupnom iznosu, fiksni trokovi pokazju promenljivost u odnosu na jedinicu proizvoda. Ta je promenljivost u obrnutoj srazmeri prema menjanju proizvodnje. Pri porastuproizvodnje fiksni trokovi po jedinici proizvoda opadaju, jer se ista masa trokova raspodeljuje na veu

koliinu proizvoda. Fiksni trokovi, dakle, ispoljavaju degresiju u odnosu na kretanje proizvodnje. Tu manifestaciju trokova ilustrovaemo na primeru:

proizvodnja ukupni fiksni fiksni trokovi

tona trokovi po 1 toni

100 40.000 400.00

200 40.000 200.00

300 40.000 133.33

400 40.000 100.00

500 40.000 80.00

600 40.000 66.66

700 40.000 57.14

800 40.000 50.00

900 40.000 44.44

1000 40.000 40.00

Izneti primeri pokazuju izrazitu degresiju trokova na poetnim stepenima zaposlenosti. Tako je, na primer, poveanje proizvodnje od 100 tona na 200 prouzrokovalo smanjenje fiksnih trokova sa 400 na 200 dinara po toni ili za 50%. Pri daljem porastu proizvodnje degresija je slabija, da bi poveanje proizvodnje od 900 tona na 1000 tona donelo smanjenje trokova od svega 4,44 dinara po jednoj toni. Prema tome, sa poveanjem proizvodnje u okviru postojeeg kapaciteta degresija trokova je sve slabija. U kojoj meri slabi intenzitet degresije u procentima pokazuju sledei podaci: Obim proizvodnje fiksni trokovi po toni

Tona poveanja dinara smanjenje za

100 400

200 100% 200 50 %

400 300% 100 75 %

500 400% 80 80 %

800 700% 50 87.5%

1000 900% 40 90 %

Grafiki se fiksni trokovi mogu prikazati na sledei nain:GRAFIKON br.1 UKUPNI FIKSNI TROKOVI

Iz podataka se moe zakljuiti da ogromne rezerve za snienje trokova i rentabilno poslovanje lee u boljem korienju proizvodnih kapaciteta. Ove rezerve su ve na niem a manje na viim stepenima zaposlenosti preduzea. Tako su fiksni trokovi po jedinici proizvoda pri korienju kapaciteta od 10% (u naem primeru 100 tona) 10 puta vei nego pri korienju kapaciteta od 100% (u naem primeru1.000 tona). Ovo predstavlja zakonitost koja se manifestuje u ovakvim sluajevima. injenica da se porastom proizvodnje slabi degresija trokova ne menja znaaj ove konstatacije. To nas samo upozorava da su pri visokom nivou proizvodnje rezerve za snienje trokova na bazi boljeg kapaciteta na izmaku i da izvore za dalje snienje trokova

treba traiti na drugoj strani.

Preduzee ne moe uvek da rauna samo sa porastom proizvodnje u svim preimustvima koja prua degresija fiksnih trokova. Preduzee treba da rauna i sa smanjenjem proizvodnje i ekonomskim posledicama koje takoe rezultiraju iz postojanja fiksnih trokova. Ovi trokovi rastu po jedinici proizvoda, jer se ista masa fiksnih trokova raspodeljuje na sve manji broj proizvodnih jedinica (komada, tona itd.)

GRAFIKON br.2 FIKSNI TROKOVI PO JEDINICI PROIZVODA

Porast fiksnih trokova po jedinici proizvoda je u poetku blag, da bi pri daljem opadanju proizvodnje bio sve izrazitiji. Tako, na primer, smanjenjem obima proizvodnje sa 1000 na 900 tona prouzrokuje porast trokova za 44din po toni, a smanjenje obima proizvodnje sa 200 na 100 tona prouzrokuje porast trokova za 200 din po toni. Nasuprot tome to je proizvodnja u oba sluaja opala za po 100 tona, trokovi su daleko vie porasli u drugom sluaju, jer se radi o drastinom smanjenju korienja proizvodnih kapaciteta. Fiksni trokovi, kao trokovi kapaciteta, doli su do punog izraaja. I u ovom sluaju zapaa se ne samo visoka korelacija ve i odreena zakonitost izmeu

smanjenja proizvodnje i porasta trokova po jedinici proizvoda. Tu zakonitost emo pokuati da pokaemo na elementima iz naeg primera:

Dok smo pri porastu proizvodnje i potpunijem korienju kapaciteta imali degresiju fiksnih trokova po jedinici proizvoda, pri smanjenju proizvodnje i korienja kapaciteta imamo vrlo izraeno poveanje trokova po jedinici proizvoda. Porast trokova je, dakle, bri od smanjenja proizvodnje. Tako, naprimer, smanjenje proizvodnje za 90% prouzrokuje poveanje fiksnih trokova za 900% ili za 9 puta. Zbog toga su trokovi po jedninci proizvoda, pri proizvodnji od 100 tona 10 puta vei nego pri proizvodnji od 1000 tona. To predstavlja zakonitost kod fiksnih trokova.

Obim proizvodnje fiksni trokovi po 1 toni

Tona smanjenje za dinara poveanje za

1000 - 40

800 20% 50 25%

500 50% 80 100%

400 60% 100 150%

200 80% 200 400%

100 90% 400 900%

Pri porastu obima proizvodnje, privredna organizacija ima mogunost da prodaje robu po niim cenama, a da pri tome nita ne gubi, jer je i cena kotanja u opadanju. To poveava konkurentsku sposobnost preduzea i pospeuje potranju za novim proizvodima. Pri smanjenju obima proizvodnje privredna organizacija nije u mogunosti da pilagoava prodajne cene svojoj kalkulaciji. U tom smislu, kao to smo pokazali, dolazi do porasta trokova i cene kotanja, koju potroa nije voljan da nadoknadi kroz viu prodajnu cenu. Zbog toga e pri nepotpunom korienju kapaciteta jedan deo fiksnih trokova ostati nepokretan. Ekonoski efekat nepotpunog korienja proizvodnog kapaciteta pokazaemo ne elementima i ranijih primera. Pri tome polazimo od pretpostavke da su se prodajne cene ustalile na nivou koji obezbeuje pokrie fiksnih trokova u iznosu od 40din. Zbog zastoja u prodaji

i velikih zaliha, radna zajednica preduzea je prinuena da smanjuje proizvodnju. Na raznim stepenima zaposlenosti radna zajednica e morati da rauna sa nepokrivenim fiksnim trokovima u sledeem iznosu:

proizvodnja fiksni trokovi po 1 toni ukupan gubitak na

(tona) dinara nepokriveno fiksnim trokovima

2kol. -40 (1x3)

1 2 3 4

1000 40.00 - -

900 44.44 4.44 3.996

800 50.00 10.00 8.000

700 57.14 17.14 11.948

600 66.66 26.66 15.996

500 80.00 40.00 20.000

400 100.00 60.00 24.000

300 133.33 93.33 27.999

200 200.00 160.00 32.000

100 400.00 360.00 36.000

Iz ovoga proizilazi da preduzee u pretpostavljenim uslovima moe da izdri konkurenciju samo pri potpunom iskorienju svojih kapaciteta. Tada je privredna organizacija u stanju da iz prodajne cene nadoknadi sve svoje fiksne trokove. Sa opadanjem proizvodnje raste deo nepokrivenih fiksnih trokova. Pri proizvodnji od 100tona, nepokriveni fiksni trokovi su 9 puta vei (360) od pokrivenih fiksnih trokova (40). Privredna organizacija bi trebalo da se bori da obim proizvodnje odgovara proizvodnom kapacitetu preduzea. Tada bi nepokriveni fiksni trokovi predstavljali izuzetnu i privremenu pojavu. U svakom sluaju treba imati u vidu da fiksni trokovi ne mogu da se prilagoavaju dinamici proizvodnje i cenama oni bi tada imali proporcionalni karakter. Apsolutno i relativno fiksni trokovi

Stabilnost predstavlja osnovnu karakteristiku fiksnih trokova.

Varijabilni elementi u okviru ovih trokova nisu toliko zanajni da bi izmenili njihovo osnovno svojstvo. Ipak, ta stalnost ne predstavlja neto nepromenljivo i za uvek dato. Organizacionim merama privredna organizacija remeti ovu stalnost, ali u pravcu snienja trokova. Kakav je drugi smisao raznih premijskih osnova, a naroito raspodele po kompleksnom uinku, nego da stimulira na optu ekonomiju u proizvodnji. Otrica tih mera usmerena je, izmeu ostalog, na smanjenje suvinog reijskog osoblja pogona i uprave, na bolje korienje proizvodnih kapaciteta, na bolje odravanje maina i uraaja, na oslobaanje od neiskorienih osnovnih sredstava putem prenosa ili prodaje, kako bi se kolektiv rasteretio nepotrebnih trokova i izdataka, na tednju ogreva i osvetljenja itd. Postavke dijalektike da se sve nalazi u stanju promena dobile su potvrdu i na primeru tzv. fiksnih trokova.

Apstrahujui svesne uticaje na snienje trokova, zapaaju se dve varijante fiksnih trokova: apsolutno i relativno fiksni trokovi. U apsolutno fiksne trokove ubajamo one trokove koji su u ikviru datog kapaciteta uvek isti bez obzira na obim ostvarene proizvodnje. Iako je teko izriito rei koji bi to bili trokovi, jer je sve podlono promenama, ipak orijentacije radi, mogli bismo da u ovu kategoriju trokova ubojimo amortizaciju obarunatu po vremenskom sistemu otpisivanja, zakupnine, osiguranje, line dohotke osoblja koje privredna organizacija mora da dri bez obzira na nivo zaposlenosti. I sl. Ove trokove privredna organizacija mora da snosi bez obzira na koliinu ostvarene poizvodnje.

Relativno fiksni trokovi su nepromenljivi samo u okviru pojedinih zona zaposlenosti (zona obuhvata vie stepena zaposlenosti). Meutim, pri prelazu iz jedne zone zaposlenosti u drugu dolazi do naglog porasta fiksnih trokova. Tako, na primer, prelaz sa proizvodnje u jednoj na proizvodnju u dve smene, zahteva ne samo nove radnike, ve i novo nadzorno i drugo osoblje pogonske reije; due radno vreme izaiva odgovarajui porast trokova ogreva, osvetljenja pa i ienja; veliki skokovi u poveanju proizvodne izazivaju vee optereenje mainskog parka, a to ima za posledicu ee dvarove, to poveava trokove odravanja; skokovi u proizvodnji mogu da izazvu i manjoj meri poveanja i na drugim radnim mestima( magacinsko osoblje...).

GRAFIKON br.3 RELATIVNO FIKSNI TROKOVI

Ukupni relativni fiksni trokovi

Uska grla u proizvodnji se esto ne primeuju dok ne doe do zanaajnog porasta proizvodnje. Iz toga moe da nastane potreba za nabavkom nove maine koja ne bi bila potrebna pri niem stepenu zaposlenosti. Jednom reju prelaz sa jedne smene na dve, iz jedne zone zaposlenosti u drugu, prouzrokuje, pored ostalih, porast reijskih trokova. Taj porast utie utoliko vie na poslupljenje proizvodnje, ukoliko se radi o uvoenju nove smene koja je samo delimino optereena i iskoriena. Kretanje relativno fiksih trokova na brojanom primeru i grafikonima izgleda ovako:

Proizvodnja ukupni fiksni fiksni trokovi

tona trokovi po 1 toni

100 40.000 400.00

200 40.000 200.00

300 40.000 133.33

400 40.000 100.00

401 50.000 124.68

500 50.000 100.00

600 50.000 83.33

700 50.000 71.42

701 60.000 85.59

800 60.000 75.00

900 60.000 66.66

1000 80.000 60.00

Prelaz kvantiteta u kvalitet ogleda se i u ovom primeru. Porast proizvodnje do 400 tona nije zahtevao porast fiksnih trokova. Meutim, poveanje proizvodnje samo za 1 tonu povuklo je za sobom porast fiksnih tokova za 10000 din. To je novi kvalitet sa glesita trokova, to obeleava novu zonu zaposlenosti od 401 do 700 tona, a zatim od 701 do 900 tona itd. Kao to vidimo, trokovi su ustaljeni u okviru postojeih zona, ako ve nismo u stanju da zaposlimo ceo kapacitet preduzea.

Porast fiksnih tokova, pri prelaz iz jedne zone zaposlenosti u drugu, povlai porast kako ukupnih trokova tako i trokova po jedinici proizvoda. Interesanto je primetiti da su relativno fiksni trokovi po dedinici proizvoda na poslednjem stepenu prethodne zone zaposlenosti nii nego na poetnom stepenu nove zone zaposlensti. U okviru nove zone zaposlenosti nastavlja se uobiajeno smanjenje ovih trokova po dedinici proizvoda , sve do prelaza u sledeu zonu zaposlenosti. Zbog toga privrena organizacija, ako ve poveava proizvodnju u tolikoj meri da prelazi u viu zonu relativno fiksnih trokova, treva da forsira zaposlenost do kraja nove zone jer time obezbeuje najnie trokove.

PROPORCIONALNI TROKOVI

Za razliku od fiksnih trokova, proporcionalni trokovi su u potpunosti zavisni od obima proizvodnje. Dok se za fiksne trokove istie da su vremenski trokovi i trokovi kapacieta, za proporcionalne trokove se istie da su koliinski trokovi, jer neposredno zavise od koliine ostvarene proizvodnje. Taj odnos izmeu dinamike proizvodnje s jede strane i fiksnih i proporcionalnih trokova s druge strane ogleda se u sledeem primeru:

FIKSNI I PROPORCIONALNI TROKOVI (PARALELA)

Proizvodnja fiksni trokovi proporcionalni trokovi

Tona ukupni po toni ukupni po toni

100 40.000 400.00 50.000 500

200 40.000 200.00 100.000 500

300 40.000 133.33 150.000 500

400 40.000 100.00 200.000 500

500 40.000 80.00 250.000 500

Iz tabelarnog primera vid se da su ukupni fiksni trokovi bili stalno isti bez obzira na obim proizvodnje, dok su ukupni proporcionalni trokovi rasli u stoj meri kao i proizvodnja, tj.proporcionalno. Nasuprot tome, fiksni trokovi po jedinici proizvoda opadali su sa porastom proizvdnje donosno zaposlenosti, dok su proporcionalni trokovi po jedinici proizvoda bili stalno na istom nivou. Svuda, dakle, nailazimo na divergentne pojave: ono sto se ne menja kod fiksnih tokova (ukupni trokovi) menja se kod proporcionalnih trokova, i obratno.

Proporcionalne trokove ine pre svega materijal za izradu i lini dohoci izrade. Proporcionalnost u veoj ili manjoj meri pokazuju i neki drugi trokovi. Tako bismo sa izvesnom rezervom mogli da u proporcionalne trokove ubrojimo energiju koja se troi u vezi sa preradom sirovine, pomoni materijal za izradu, neke trokove nabavke, trokove pakovanja, neke trokove prodaje, kao to su prema, rabat za trgovinsku mreu i sl.

Moda nije potrebno da i ovde istiemo da je poslovna politika preduzea svim biem usmerena na snienje trokova, to u izvesnoj meri rui postavku o postojanju istih proporcionalnih trokova. Tako, na primer, komercijalna suba nastoji da nabavi materijal pod to povoljnijim uslovima, dok su radnici iz neposredne prizvodnje, ukoliko je dobro postavljen sistem nagraivanja, zainteresovani da vie utede kako rada tako i materijala. Poto se ovde radi o postepenim a ne skodovitim promenama, ovi trokovi zadravaju svojstva proporcionalnih trokova. Uostalom, normativi materijala i norme rada u preduzeu se ne menjaju svaki dan ve samo u duim vremenskim razmacima, to takoe prtvuje postavka o proporcionalnim trokovima.

GRAFIKON br.4 PROPORCIONALNI TROKOVI

Proporcionalni trokovi po jedinici proizvoda

Struktura trokova je razliita od preduzea. U nekim preduzeima preovlauju fiksni a u drugim preovlauju proporcionalni trokovi. Sve zavisi od karaktera tehnolokog procesa i od organskog sastava sredstava. U preduzeima u kojima veliku ulogu igra manuelni rad, dolaze do veeg izraaja proporcionalni trokovi. Ova konstatacija nema samo informativni znaaj, jer struktura trokova ima odreeni uticaj na trokove po jedinici. Tako se korienje kapaciteta za preduzea sa pretenim ueem fiksnih trokova postavlja kao pitanje opstanka- to je u najveem broju takvih preduzea glavni izvor za snienje trokova po jedinici proizvoda nalazi u direktnim utedama u materijalu, radu i sl.

Istorijski posmatrano izvestan primat pripada proporcionalnim trokovima. Prve zanatske radionice raspolagale su sa vrlo skromnim oruima za rad, pa su rad i materijal predstavljali najvanije trokove proizvodnje. Razvitkom proizvodnjh snaga, pronalaskom parne maine i sve masovnijom primenom tehnikih sredstava, postepeno se menja struktura trokova u korist fiksnih trokova. Sve ira primena automatizacije radnih procesa uinie fiksne trokove (trokove kapaciteta) najvanijom stavkom trokova. Iz toga proistie sve vei znaaj korienja proizvodnih kapaciteta za snienje trokova i rentabilnost poslovanja preduzea. Krize hiperprodukcije su katastrofalne za kapitalistiki svet, pre svega zbog nedovoljno zaposlenih kapaciteta, odnosno zbog visokih fiksnih trokova koje kapitalisti moraju da snose u punom iznosu i u periodu depresije.

Literatura1. Dr Radunovi, A. arbegovi, M. Vulovi Ekonomika preduzea, savremena administracija, Beograd 1972 god.

2. M. Trajkovi, Predavanja 2014/2015 iz predmeta Ekonomika i organizacija na VST Leskovac

3. Lj. Cvetkovi, Ekonomika i organizacija, Tehnoloki fakultet Leskovac, Pelikan Print Ni, 2000.god, Leskovac_1484381017.xlsChart1

400100100

200200200

133.33300300

100400400

80500500

66.66600600

57.14700700

50800800

44.44900900

4010001000

Series 1

Column1

Column2

Sheet1

Series 1Column1Column2

100400

200200

300133.33

400100

50080

60066.66

70057.14

80050

90044.44

100040

_1484381020.xlsChart1

40000100100

40000200200

40000300300

40000400400

40000500500

40000600600

40000700700

40000800800

40000900900

4000010001000

Series 1

Column1

Column2

Sheet1

Series 1Column1Column2

10040000

20040000

30040000

40040000

50040000

60040000

70040000

80040000

90040000

100040000

_1484381015.xlsChart1

160100100

160200200

160300300

160400400

200500500

200600600

200700700

240800800

240900900

32010001000

Series 1

Column1

Column2

Sheet1

Series 1Column1Column2

100160

200160

300160

400160

500200

600200

700200

800240

900240

1000320

_1484381012.xlsChart1

500100100

500200200

500300300

500400400

500500500

500600600

500700700

500800800

500900900

50010001000

Series 1

Column1

Column2

Sheet1

Series 1Column1Column2

100500

200500

300500

400500

500500

600500

700500

800500

900500

1000500