filip dzenkins 2 str. 129 do kraja

IIIIIII

II

I

da Sjedinjene Drzave nesto imaju ili cine, govoreci 0 drzavama u mnozini,dok je posle rata ispravna formulacija glasila da Sjedinjene Drzave, ujednini, nesto imaju ili cine. Zemljaje sada bilajedinstvena i predstavljalajevise od zbira svojih delova, a to je, najjednostavnije receno, upravo one zbogcega se vodio rat.

4

GRADOVI I INDUSTRIJA1865-1917

Napomene

I. Herman Melville, White Jacket: or, The World in a Man-of-War (New York:Grove Press, 1965), p. 151.

2. Robert Raymond, Out of the Fiery Furnace: The Impact of Metals on the Historyof Mankind (University Park, PA.: Pennsylvania State University Press, 1986), p. 199.

3. Kenneth M. Stampp, The Peculiar Institution (New York: Vintage Books, 1956),pp.42-3.

Sjedinjene Drzave su do pocetka dvadesetog veka vise nego ostvarileviziju Herrnana Melvila od pre pola stoleca. Drzava je sada bila konti-nentalna imperija, sa isto toliko velikim gradovima i industrijom kao inajvece evropske sile, i politickom moci koja je u inostranstvu vecprojektovala sliku nove kolonijalne imperije. Na neki nacin, "ostale nacije"su vec bile .Jza nas". Za razliku od Melvilovog vremena, pitanje nacio-nalnog jedinstva bilo je potpuno reseno i nije bilo potrebe za beskrajnim,osetljivim prilagodavanjima u odnosima izmedu suparnickih delova. Utakvoj situaciji, bilo je mnogo toga ~to su aktivni propagatori i toboznjilaureati mogli da slave, dovoljno da opravdaju projekcije za novi americkivek.

Mnogo cesce nego 1851. godine, culi su se i glasovi sumnje i pesimi-zma, kao i ozbiljna pitanja 0 promenjenom znacenju amerikanizma. Urbani iindustrijski karakter zemlje odavno 'je postao stvamost, ali su pocetkomdvadesetog veka gradovi i industrije potpuno zavladali americkim zivotomstvorivsi drustveni svet koji je bilo prakticno nemoguce pomiriti s republi-kanskim idealima. Novu Ameriku su karakterisali surovi klasni sukobi,ekstremna polarizacija bogatstva, beda i endernicno politicko nasilje. Kakoje 1879. godine tvrdio radikalni ekonomista Henri Dzordz, americki na-predak se neodvojivo i nuzno zasnivao na siromastvu. I dok su etnickerazlike koje su predstavljali Irci i Nemci bile poznata stvamost, priliv novihemigranata iz Evrope pretio je da unisti svaki trag americkog konsenzusa.Populame ideologije tog doba naglasavale su konflikt, sukob rasa i klasa,borbu jakih protiv slabih. Mnogima je perspektiva novog veka delovalasurnomo pa cak i zastrasujuce. Ako je uopste i bilo nade, ona je lezala u tomeda se vladi poveri radikalno drugacija uloga od one koju su predvideliosnivaci nacije, a cinjenica daje zemlja konacno i krenula tim putem sarnopokazuje razmere ocajanja koje je u to vreme vladalo.

128 129

OBNOVA

Po zavrsetku Gradanskog rata, Sjedinjene Drzave su se suocile sanovim pitanjem status a pobunjenih teritorija. Bilo je moguce primenitinekoliko ustavnih resenja. Najvelikodusniji je bio pristup za koji su sezalagali Abraham Linkoln i njegov naslednik Endrju Dzonson, zeleci dadrzave bivse Konfederaeije resorbuju u Uniju pod najblazim mogucimuslovima. lako je vecina gradana Konfederaeije ucestvovala u oruzanojpobuni protiv Unije, bilo je prakticno nernoguce da se svakom pojedineusudi kao izdajniku koji je u potpunosti proigrao svoja gradanska prava.Razlozni kompromis ukazivao je na to da bi drzavu trebalo ponovo primiti upunopravno clanstvo Unije kada odredeni proeenat njenih grad ana polozizakletvu lojalnosti Sjedinjenim Drzavama i na taj nacin stekne pravo napomilovanje. Tada bi mogao da bude ponovo uspostavljen relativno norma-Ian politicki zivot. Krajem 1865. godine, na tom prineipu su vec uspostavlje-ne vlade drzava na citavom jugu.

Ovakav pristup bio je previse blag za radikalne republikanee koje supredvodili Carls Samner i Tadeus Stivens. Oni su smatrali da predlozeniplanovi obnove zanemaruju polozaj bivsih robova, tvrdeci da je moralnaobaveza da se za njih stvori politicka institueija koja ce kontinuirano osi-guravati njihova prava. To je znacilo davanje erneima svih gradanskih pra-va, ukljucujuci i pravo glasa, i neprihvatanje podredenog polozaja koji pod-seca na ropstvo. Osim toga, radikali su surnnjali u lojalnost bivsih konfe-deralista, bez obzira na njihovu zakletvu na vemost. Stay radikala podrazu-mevao je da ce secesionisticke drzave biti podvrgnute temeljnoj drustvenojrevolueiji u kojoj ce nekadasnji mocnici biti zauvek potuceni. Takav pre-okret mogao bi se postici sarno pod neposrednom kontrolom savezne drzavei, kako se moze pretpostaviti, uz dugorocno prisustvo trupa i bajoneta Sje-dinjenih Drzava. Prvi koraei u ovom praveu ucinjeni su 1865. godine do-nosenjem 13. amandmana na ustav, kojim je zabranjeno ropstvo i prinudnosluzenje, kada je osnovan i Fridmanov biro za zastitu i unapredenje drustve-nih interesa ernaea.

U pocetku su ponovo uspostavljene juzne drzave cinile upravo one stoje islo na ruku radikalima, podvrgavajuci bivse robove "ernim zakonima",strogim propisima koji su oslobodenim erneima davali status daleko ispodprave slobode ili jednakosti i nalagali obavezan rad. U stvari, ernei su, kaozajedniea (umesto pojedinacno), postali kolektivna svojina svih belaea najugu. Rasireno teroristicko nasilje dovelo je do smrti nekoliko hiljada oslo-bodenih ernaea i njihovih belih simpatizera a novoizgradene crnacke skolesu zapaljene. Pogrom ernaea u Nju Orleansu 1866. godine zaustavilaje tekinterveneija armije SAD a slicna buna buknulaje i u Memfisu. U Arkanzasuje do ovakvih nereda doslo 1868. godine, u Juznoj Karolini 1870, u Misi-sipiju 1871. U Lujzijani je preko 3 000 ljudi, uglavnom ernaea, ubijeno ili

130

ranjeno u bitkama i masakrima u deeeniji posle 1866. godine. Prica se daje uTeksasu izmedu 1868 i 1870. svake godine ubijano hiljadu ernaea. Najozlo-glasenija organizaeija koja je iznikla iz ovog pokolja bio je Kju kluks klan,pokret veterana Konfederaeije koji je nastao u Tenesiju 1866. godine i brzostekao status ogromnog i opasnog politickcg pokreta na citavom jugu.

Radikali su od 1866. godine dominirali politikom na saveznom nivou.Cetmaestim ustavnim amandmanorn proglaseno je da svi ljudi, erni ili beli,rodeni u Sjedinjenim Drzavama imaju status punopravnih gradana sa svimpravima koja im ne mogu hiti uskracena bez odgovarajuceg zakonskogpostupka. (lako je zamisljeno da formulaeija ove odredbe bude nedvosmi-siena, Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1873. godine manje-vise obesna-zio njenu primenu na oslobodene robove.) Ovom merom je istovremenozabranjeno funkeionerima Konfederaeije da ponovo obavljaju odgovomeduznosti. Petnaestim amandmanom, predlozenirn 1869. godine, drzavarna jezabranjeno da svojim gradanima ogranicavaju pravo glasa "na osnovu rase,boje ili prethodnog robovskog polozaja". Zakonima 0 obnovi iz 1867. raspu-stene su vlade juznih drzava, uvedena direktna vojna uprava i utvrdenidetaljni postupei za nove izbore pod uslovima koji podsticu ucesce emaca.Predsednik Endrju Dzonson je stavio veto na ove i druge mere Kongresa, alije najcesce bio nadglasan pa je 1868. godine postao prvi predsednik Sje-dinjenih Drzava protiv kojeg je pokrenut postupak za opoziv. Iako opozivnije izglasan, Dzonson posle toga nije mogao rnnogo da utice na tok do-gadaja.

Zakonima 0 obnovi stvoreni su novi rezirni sirorn juga, a njihov po-liticki i rasni karakter bitno se razlikovao od bilo kog prethodnog. Najuguje1868. godine bilo 700 000 emih glasaca prema 625 000 belih - odnos koji je

, znatno doprineo pobedi republikanaea na naeionalnim izborima: glasoviernaea su verovatno doneli predsednicko mesto Julisisu Grantu 1868. godi-ne. U juznjackoj mitologiji, to je bio najgori od svih rnogucih svetova, savezcincnih severnjackih avanturista (kuferasa) sa juznjackim izdajnicima (raga-ma), koji su se zaverili da bi manipulisali neukim emcima kao lutkama, dokje istovremeno prirodnim i pravim vladarima drustva bilo uskraceno svakoucesce u njemu. Ovaj mracni period trajao je sve do 1870-ih, kada su hrabribeli opozicionari uspeli da destabilizuju i zbaee republikansku diktaturu.lstorija je bila blaza prema kuferasima i ragama, koji iz danasnje perspek-tive ostavljaju utisak dobronamernih ljudi koji su se borili da stvore nov ibolji jug. Odbaeiyanje republikanaea juznjaka kao izdajnika zasniva se namitu 0 pravomjugu kao zemlji aristokratskih plantaza, mitu koji zaboravljasirornasnije gradane, a narocito one u brdskim predelima, minimalno veza-nih za robovsku privredu.

Osim toga, erni funkeioneri tih godina nisu bili nista gori od svojihbelih savremenika, i sarno se iz rasisticke nadmenosti rnoze tvrditi da je svesto su oni cinili sarno odraz poslusnosti prema njihovim belim gospodarima

•IIII

I

III

•131

IIIII

marionetama. Cmci su predstavljali proporcionalno veliki deo stanovnikajuznih drzava i u svakom pravednom izbomom sistemu imali bi pravo baremna neko predstavnisrvo, Osim toga, politicki i kulturni napredak novooslo-bodenih robova bio je isto toliko brz kao i tempo kojim su razvijali sopstveneizbome mreze potekle iz cmih crkava. Iako su vlade u periodu obnove(1865-77) mnogo trosile, pokusavale su da mdoknade apsolutan nedostatakinfrastmkture za resavanje potreba cmih grad ana u oblastima kao sto jerecimo obrazovanje.

U tom smislu je pravu katastrofu izazvala pojava belih revolucio-namih pokreta na jugu pracena postepenim ukidanjem federalne pomocirasno mesovitirn rezirnirna. Nekoliko hiljada pristalice Bele lige je 1874.pokusalo da organizuje oruzani prevrat u Nju Orieansu, dok su nastojanja daodbrane novi rezim naoru;!avanjem cmaca izazvala jos gori masakr.Republicke vlade na jugu su se jedna za drugom rusile pred neposrednomopasnoscu od napada gomile i ubistava, da bi ih zamenili rezimi zasnovanina tradicionalnom ucescu belih zemljoposednika i ljudi na polozaju, ~ije subiografije obicno govorile 0 ratnoj sluzbi u Konfederaciji. Vlade Tenesija iVirdzinije srusene su 1869. godine, Seveme Karoline 1870, dok su jedinipreziveli rezimi obnove bile drzavne vlade Floride, Juzne Karoline i Luj-zijane.

Ali i one su pale zbog nacionalne stranacke politike. Na predsed-nickim izborima 1876. godine, demokratski kandidat Semjuel Tilden ubed-Ijivo je pobedio svog republikanskog rival a Raderforda B. Hejsa na opstemglasanju, ali je slika u izbomom telu bila manje jasna. Tilden je usao u pre-govore s vodstvom od 184 prema 166 u izbomom telu, i bio mu je potrebansarno jo~ jedan glas da bude izabran. Polozaj predsednika je tada zavisio odspomih rezultata glasanja u tri drzave koje su zadrZale republikanskuadministraciju. Tako je 1877. go dine osnovana dvopartijska komisija da biresila spome izbore, sto se pretvorilo u sire pregovore 0 pre;!ivljavanjuobnove. Na kraju je Hejs dobio predsednicki polozaj, ali sarno po cenupovlacenja saveznih trupa sa juga, cime je preostale republikanske rezimeosudio na propast. Dekret 0 policiji iz 1878. godine zabranio je dalju upo-trebu vojnih snaga u sprovodenju zakona. Vrhovni sudje 1883. godine poni-stio Zakon 0 gradanskim pravima iz 1875. godine koji je cmcima garantovaopristup javnim prostorijama kao sto su ..gostionice, javni prevoz i mesta zazabavu".

Tok obnove je pojacao juznjacki bes zbog.poraza u Gradanskom ratu,pa se belo stanovnistvo okupilo oko ekstremnih anticrnackih elemenata. Jugje ostao cvrsto demokratski sve do 1960-ih godipa i revolucije u gradanskimpravima, ali ce, cak i od tada, biti potrebno da prode nekoliko decenija prenego sto mnogijuznjaci prihvate da glasaju za stranku Linkolna i Samnera.

SUPREMACIJA BELACA

Posto nisu imali nikakvog kapitala, bivsi robovi su uglavnom biliprimorani da postanu napolicari i mali farmeri, obicno zavisni od belihmagnata iz prethodnih godina. Proizvodnja pamuka je ponovo zauzela prvomesto u juznjackoj ekonomiji, a povrsina zemljista namenjena uzgajanjuove kulture porasla je sa cetiri miliona jutara 1830-ih godina na tridesetmiliona 1890-ih. Medutim, iako je obnova prosla, polozaj cmaca nije bionepopravljivo los, jer se privreda juga razvijala i diverzifikovala. Vec 1880.godine, na primer, sirenje topionica gvozda koje su koristile ugalj u Alabamipostavilo je osnovu za nove industrije gvozda i celika u Birmingemu kao i zavecu proizvodnju uglja. Do kraja veka, drzava je vec sticala bogatstvo odproizvodnje celika, dirvne grade i tekstila. Broj stanovnika Birmingemapovecao se sa 3 000 u 1880. godini na preko 130000 u 1910. godini, a to jerazvoj koji se mote porediti s onim u Cikagu. Rast gradova i u drugimoblastima juga odrazavao je novi prosperitet. Stanovnistvo Memfisa po-vecano je sa 23000 pre Gradanskog rata, na oko 100000, krajem veka, doksu drugi juznjacki gradovi, ukljucujuci Nesvil, Atlantu i Birmingem, bili naovom nivou ili bar negde blizu. Luisvilje imao vise od 200000 stanovnika.Sada je bila moguca veca drustvena mobilnost pa su l880-ih godinakomentatori sa severa bili zapanjeni relativno srdacnim medurasnim odno-sima na jugu. Crnci su u velikom delu zadrzali pravo glasa a konzervativnidemokratski politicari aktivno su se borili za njihovu naklonost. Upadljiviznaci medurasne politicke saradnje u populistickorn pokretu ranih 1890-ihgodina izazvali su pravu paniku ekonomskih elita. Populisti i republikancisu se 1894. udruzili da bi dobili kontrolu u Sevemoj Karolini.

Ova relativno benevolentna faza u istoriji crnackog stanovnistva zavr-sena je poslednjih godina veka delom i zbog rasirene politicke borbe izmedudemokrata konzervativaca i radikala populista u ekonomskom okruzenjuopustosenom depresijom u poljoprivredi. Konzervativci su zaigrali na rasnukartu i ponovo oziveli strah od crnacke dominacije, a nekadasnji populisti sunestali zajedno sa pojavom nove rasne politike.

U prakticnom smislu, politicke bitke 1890-ih godina imale su najdi-rektnije efekte na prava cmackog birackog tela, kome je sistematski uskra-civano pravo glasa primenom diskriminatomih sredstava kao sto su glasacketakse ili test pismenosti. U periodu od 1896. do 1904. go dine, broj registro-vanih cmih glasaca u Lujzijani opao je sa 130 000 na sarno 1350. Napad nacmacko pravo glasa pratilo je i sirenje zakona kojima se stvarala formalna ipotpuna rasna segregacija u svim javnim objektima. Ovi .zakoni DzimaKroua" navodno su stvarali "odvojene ali jednake" us love a to tumacenjepodrzao je i Vrhovni sud SAD 1896. go dine u slucaju Plesija i Fergusona, uzzestoko protivljenje sudije Dzona Marsala Hariana, koji je ostao u manjini.Eru Dzima Kroua karakterise i institucionalizacija kastinskog sistema na

132 133

:

. jugu, cvrsta stratifikacija u kojoj je drustvena inferiomost cmaca nametana.. 'silom - povremenim nasiljem isvakodnevnim uvredama. Robovski polozaj

cmaca ponovo je uspostavljen u vidu kaznjenickog rada - cesto grupazatvorenika povezanib lancima i pod kontrolom belih strazara - za potrebeprivatnih preduzimaca, sto je korporativno javno ropstvo po svemu osim poimenu.

Sredinom veka abolicionisti su postavili retoricko pitanje: koliko cmihAmerikanaca moze da dozivi nesto gore od ropstva? Period od 1890. do1925. skoro da je dao odgovor na to pitanje. To je bilo vreme kada je uSjedinjenirn Drzavama zakon linea bio na vrhuncu, era u kojoj je svetinaubijala u proseku po sto ljudi godisnje, Najveci broj incidenata dogodio se najugu a zrtve su bili crnci obicno zbog necega sto je shvaceno kao uvreda iliseksualna pretnja beloj osobi. Na sarnom pocetku novog veka, ovakva ubi-stva cesto su "uveli~avana" mucenjem, spaljivanjem ili kastriranjem. Kao i usvakoj teroristickoj kampanji, cilj je bio da se odrzi strah medu stanovni-stvom, i da se likvidiraju konkretni prekrsioci, Dolazilo je i do kolektivnihpobuna prema strasnorn modelu iz godina obnove, pa su, na primer, 1898.go dine naoruzani samozvani cuvari zakona u Vilmingtonu upotrebili terorda iskorene svaki trag crnacke politicke moci. D. V. Grifit je svojim filmom,,Radanje jedne nacije" 1915. godine, iskoristio novi mocni medijum filmada propagira efektnu verziju rasistickog mita 0 juznjackoj istoriji i rekon-strukciji i time postavio osnove za ponovno rodenje Kju kIuks kIana, koji seiznova razmahao cetrdesetih godina dvadesetog veka.

Kako su se tib godina uslovi za crnce naglo pogorsavali, perspektivaseobe na sever postajala je sve prirnamljivija. Iako su crnacke zajednicetokorn celog devetnaestog veka postojale u svim severnjackih gradovimasvih velicina, masovno dose1javanje zapocelo je tek' pos1e 1900. godine.lzbijanje Prvog svetskog rata bilo je posebno znacajan pokretac takvihkretanja stvorivsi ogromnu nestasicu radne snage u fabrikama municije naseveru. Cetiri stotine biljada crnaca sa juga preselilo se na sever i zapad od1916. do 1919. go dine i time prornenilo etnicku strukturu i politiku u gra-dovima kao sto su Njujork, Filade1fija, Cikago i Detroit.

Bilo je vise predloga da se poboljsa zalosna sudbina juznjackih crnaca.Od 1890-ih, najprisutniji crnacki voda ujavnosti, pedagog BukerT. Vasing-ton, koji je propovedao da samopoboljsanje i vredan rad dovode do evolu-tivne promene, pridobio je podrsku konzervativnih voda. Praktican rezultatnjegovog pristupa bilo je osnivanje instituta Taskigi 1881. godine, koji jetrebalo da posluzi kao model viseg obrazovanja za crnce. Kako je pocetkornveka rasno nasilje sve vise jacalo, takva strategija izgledalaje previse spora iumerena drugim aktivistima, kao ~to je, recimo bio V. E. B. Diboa, prvicmac koji je odbranio doktorat na Harvardskom univerzitetu. Diboa je 1910.godine bio vrlo aktivan u osnivanju Nacionalnog udruzenja za napredovanjeobojenih 1judi (NAACP). lake su u politickoj klimi tih godina radikalna iseparatisticka re~enja bi1a skoro nezamisliva, prvi pokusaji formiranja orga-

134 135

nizacija cmih muslimana i pan-africkih organizacija datiraju jos iz 1913. godi-ne. Nacionalisticke struje su dozivljavale procvat u slobodnijoj atrnosferi sever-njackih gradova. Tu se dvadesetih godina dvadesetog veka pojavio i crnackiaktivista roden na Jamajki, Markus Garvi, dodelivsi sebi ulogu mesijanskogproroka koji ce sve izgnane Afrikance povesti natrag na njihov rodni kontinent.U toku te iste decenije, Komunisticka partija Sjedinjenih Drzava predlozila jeekscentricno resenje "cma~kog problema" kroz stvaranje posebnih oblasti sacrnackom samoupravom ujuznorn cmom pojasu.

ZAP ADNA GRANICA

Gradanski rat je izazvao kratak zastoj u sirenju na zap ad, ali je one brzonastavljeno cirnje rat zavrsen, U drugoj polovini devetnaestog veka, broj Ame-rikanaca koji su ziveli u zapadnirn drzavama porastao je sa 179000 na 4,3miliona, uz dalje povecanje na 9,2 miliona do 1920. godine. Broj stanovnikaKolorada se povecao sa sarno 34000 u 1860. na 500000 do 1900. godine.Kalifornija je te iste godine imala 1,5 miliona stanovnika; .Zlatna drzava" jebila spremna da u narednom veku odigra znacajnu ulogu u americkoj politici. Ugodinama 1889. i 1890, u Uniju je primljeno sest severozapadnih drzava (Ta-bela 4.1) ukupne povrsine oko 540000 kvadratnih milja, ili dva puta vise odteritorije Francuske. Kada se govori 0 ekspanziji u tim godinama izgleda ne-verovatno da je tako ogroman razvoj delovao relativno rutinski i prirodno.Prijemom Arizone i Novog Meksika 1912. godine zavrseno je politicko organi-zovanje kontinentalnog dela Sjedinjenih Drzava, 0 kome ce se od tada govoritikao 0 "donjih cetrdeset osam drzava", a novi raspored zvezdica na americkojzastavi ostace nepromenjen sve?o 1959. godine.

TABELA 4.1. DRZAVE PRlMLJENE U UNlJU 1867-1912.

Godina~ema G1avni grad danas

NebraskaKoloradoSeverna DakotaJuzna DakotaMontanaVasingtonAjdahoVajomingJutaOklahomaNovi Meksiko .Arizona

1867.1876.1889.1889.1889.1889.1890.1890.1896.1907.1912.1912.

LinkolnDenverBizmarkPjerHelenaOlimpijaBojsiCejenSoIt Lejk SitiOklahoma SitiSanta FeFeniks

•

IIIIIIII I

IIIII

Americku ekspanziju na zapad pokretali su tradicionalni motivi: zudnjaza zemljom i potraga za rudnim bogatstvom. Linkolnova administracijaje 1862.godine donela izuzetno vazan Zakon 0 naseljavanju, koji je obecavao 160jutarazemlje na zapadu, besplatno ili skoro bez ikakve naknade, svakome ko je biospreman da je naseli. Krajem decenije su i onako velika kretanja stanovnistvaubrzana dolaskom zeleznickih pruga. Efikasan prevoz velikog obirna omo-gucavao je da se proizvodnja kukuruza i zita, kojaje do 1940.bila ogranicena napodrucje istocno od Misisipija, prosiri na celu zemlju. Osamdesetih godinadevetnaestog veka, proizvodnja se vec prosirila preko velike ravnice a pojaskukuruza se protegao dalje na zapad kroz Ajovu i Nebrasku. Velicina novogobradivog zernljista bilaje nepojmljiva ljudima naviklim na evropske uslove. Uperiodu od 1870.do 1920.godine, broj arnerickih farmi povecao se sa 2,7 na 6,5miliona, alije prosecna povrsina farme i dalje bila prakticno ista, oko 150jutara.Potraga za zlatom i srebrom se takode nastavila i severna i juzno od kanadskegranice, a zestina pritiska koji su vrsili nazovi-rudari izazivala je zategnutost i nadrugim granicama, posebno onim sa indijanskim narodima.

U velikom delu zapada drustvena transformacija bila je oznacenazamenom bufala stokom kako najbrojnijom zivctinjskom vrstom. Kasnihsezdesetih godina devetnaestog veka, teksaski ranceri su poceli da terajusvoja stada na sever, prema Kanzasu i zeleznickim cvorovima u Ebilejnu iDodz Sitiju, odakle su mogli da ih transportuju do gradova na srednjemzapadu. Ovi veliki pokreti stoke i gradovi koji su nastajali na njihovom putupostace eentralni deo mita 0 divljem zapadu, kao i eelokupni sklop ranceva ikorala, kauboja i sakupljanja stoke; ali to doba je kratko trajalo - vec krajem1880-ih, najveci deo otvorene zemlje ogradili su naseljenici koristeci tekpronadenu bodljikavu zicu (1873). Sistem ranceva se iz Teksasa prosirio nabrdske drzave kao sto su Vajoming i Montana i zapadno, na Arizonu, Ne-vadu i Novi Meksiko. Rancevi na kojima je gajena stoka predstavljali suozbiljne poslovne poduhvate sa ogromnim investieijama evropskih a naro-cito britanskih kapitaiista.

Novi zapad je slavljen kao divljina prepuna junastva, netaknuta gra-nicna zemlja nasilja i odmetnika, dok su u stvari sukobi koji su se tih godinadesavali pre bili tipican odraz situaeije u drugim delovima Sjedinjenih Dr-zava. Mnogi odmetniei, na primer banda Dzesija Dzejmsa, bili su preziveliucesnici ili nastavljaci gerilskih borbi koje su razdirale Kanzas i Misuri preGradanskog rata i tokom njega. Secanja na Uniju i Konfederaciju su, naprimer, bila uzrok zavade izrnedu apalackih klanova Hetfild i Mekoj, se-damdesetih i osamdesetih godina devetnaestog veka. Borbe koje se vezujuza legendarna imena kao sto su Bili Kid ili Vajat Erp bile su u osnovistranacke borbe za ekonomsku i politicku moc iste vrste kao i one koje suobelezile izbore u Njujork Sitiju ili Filadelfijl tog vremena, ili kao in-dustrijske borbe istocnih korporacija koje su upravljale zeleznicom ili ka-nalima.

Dogadaj 0 kom je snimljeno vise filmova, obracun kod OK korala iz1881. godine, bio je u stvari sarno jedan incident u kontinuiranoj borbiizmedu biznismena iz Tumbstona, republikanaea i stocara, demokrata, ukojoj su braca Erp sluzila kao najmljene ubice ovih prvih, na isti nacin nakoji su i politicke masinerije na istoku nametale svoju volju preko ulicnihbandi. Pistolj ni u kom slucaju nije bio nesto na sta je zapad imao iskljucivopravo. Na zapadu se nikada nije dogodilo ni priblizno takvo nasilje koje bi semoglo porediti recimo s onim u Lujzijani ili drugim delovima "divljegjuga"u godinama obnove. Medutim, i na zapaduje bilo nekoliko zestokih eksplo-zija frakcionaskog nasilja, na primer rat u okrugu Linkoln 1878. godine,kada su stocari nahuskani, protiv odgajivaca ovaea u Novom Meksiku. UVajominguje 1892. godine Udruzenje odgajivaca stoke sa sedistem u Ceje-nu pokrenulo pravu invaziju na okrug Dzonson u oblasti reke Pauder,navodno s ciljem da prekine kradu stoke, a, u stvari, da naseljenike dovede ured. Kao i u okrugu Linkoln, angazovani su revolverasi najamnici da bisproveli volju rancera. Rat koji je usledio izazvao je vise ljudskih zrtava ipokazao nesposobnost sudova da osude mocne zlocince.

. KONFLIKT S INDIJANClMA

Vreme izmedu 1865. i 1880. godine obelezeno je krizom i privremenirnresenjem "indijanskog problema" na zapadu, narocito kada se radi 0 indi-janskim narodima iz seveme ravnice, plemenima Lakota-Sijuksa, Cejena iArapaha. Po zavrsetku Gradanskog rata, beli naseljenici poceli su da nadiruprema granici Lakota-Sijuksa, utvrdenoj ugovorom iz 1851. godine. Kasni-jim sporazurnima 1868. godine, ovo podrucjeje unekoliko smanjeno da bi sebeleima omogucio pristup zlatom bogatim zemljama dye Dakote pa su cak irelativno umerene indijanske vode shvatile da su prinudene da biraju izmeduotpora i mirnog unistenja. Tako je 1868. godine poglavica Ogalala - SijuksaCrveni Oblak poveo plemena iz ravnice u vise vojnickih i diplomatskihpobeda koje su, sto se retko desavalo, zaista dovele do zatvaranja jednog odnajvecih pravaca seobe na zapad, Bozmanskog puta, kojim su rudariputovali u Montanu.

Ovaj prekid mogao je biti sarno privremen. Aktivnost belaea u ovojoblasti pojacala se izgradnjom Seveme pacificke zeleznice 1872. godine ifinansijskim krahom 1973. godine, koji je kod ocajnih naseljenika na zapadustvorio ozlojedenost prema svakom ogranicenju njihovog ekonornskograzvoja. Pored toga, vojni komandant na zapadu - ironicno nazvan VilijemTekumseh Serman - smatrao je da konfrontacija belaea i Indijanaea ne-izbezno vodi zatiranju indijanskog nacina zivota a verovatno i eele rase. Onje sigumo razmisljao i 0 "istrebljenju" Sijuksa. Njegov zarnenik Filip ~e-ridan izgovorio je onu cuvenu recenicu da su jedini "dobri" Indijanei koje je

136 137

on ikad upoznao bili mrtvi Indijanci. Takve vode su takode shvatale kljucniznacaj bufala kao glavnog uporista indijanske kulture, znajuci da bi istre-bljenje jednog lako moglo dovesti i do unistenja onog drugog. Zato suohrabrivali pokolje krda bufala, koji su u deceniji posle 1865. godine vecnaveliko vrseni radi zadovoljenja potreba za hranom radnika zaposlenih naizgradnji zeleznice. Sredinom vekaje bilo mozda sezdeset miliona bufala, acetiri milionaje ubijeno sarno 1871. godine. Do 1883. godine, njihov broj jevec sveden na stotine.

Situacija je prerasla u krizu 1874. godine, kada je pronadeno zlato uCmim brdima Juzne Dakote, odnosno na teritoriji koja je za narod Lakotabila posebno sveta. Kopaci su nagmuli potpuno nelegalno i rat je, prirodnootpoceo. Komandant americke vojske bio je general Dzordz A. Kaster,izvanredan samoreklamer koji je za sobom vec imao dugu proslost izuzetnebrutalnosti u sukobima sa Indijancima. Iako je bio sposoban konjicki ko-mandant njega su u ovom slucaju deklasirale indijanske vode, Bik Koji Sedii Ludi Konj. Juna 1876. godine, Kasterova nesmotrena samouverenost do-vela je do unistenja jedinice od oko 225 Ijudi pod njegovom komandom ubitki kod Litl Big Homa u Montani. Ovaj dogadaj je bio utoliko traumaticnijiza americku javnost jer je vest 0 katastrofi stigla do istocnih gradova 4. jula,upravo na dan kada je nacija ponosno slavila stcgodisnjicu Deklaracijenezavisnosti.

Iako je Kasterov poraz predstavljao privremeni udarac nacionalnomsamopouzdanju, on je istovremeno bio i Pirova pobeda za domorodackaplemena, koja su se sada suocila s razbesnelim americkim narodom odluc-nim da vise ne dozvoli nikakav neuspeh. U naredne tri godine, najvece in-dijanske vojne formacije bile su prinudene da se predaju, a neka plemena,kao na primer, Nez Pers, su porazena, Novim ugovorima konfiskovane suogromne povrsine indijanske zemlje po principu "prodaj ili urnri od gladi".Sjedinjene Drzave su 1877. godine zauzele zapadnu polovinu teritorije La-kota, ukljucujuci i Cma brda, au jagmi za zemlju 1889. godine uzeto je josjedanaest miliona jutara. Ovo novo divljacko raspolozenje odrazilo se i namnoga plemena koja nisu imala ni najmanju ulogu u Kasterovoj bitki, naprimer pleme Juta u Koloradu i Juti, koje je isterano u neplodne i udaljenepredele bez imalo brige da Ii ce preziveti ili poumirati od gladi. Godine 1886,bio je prinuden da se preda cak i tako strasan protivnik kao sto je biopoglavica Apaca Dzeronimo, cime je zavrsen period krvavih borbi najugozapadu.

Ova porazna slika jos vise je pogorsana krajem 1880-ih godina, kadaje doneta odluka da se kolektivna indijanska zemlja podeli individualnimposednicima. lako je opravdavana kao mera koja Indijance treba da izleci odlenjosti, ova politikaje takode podrazumevala i odmeravanje zemlje koja cedomorodackim narodima biti zaista potrebna. Kada je indijanska zemljapodeljena, preostalo je rnnogo jutara viska, otvorenih za naseljavanje belaca,

bez obzira na to sto se radilo 0 teritoriji koja je oznacena kao indijanska.Teritorija Oklahome je 1889. godine otvorena za naseljavanje, pa je u na-rednoj deceniji stanovnistvo ove oblasti povecano sa 60 na 400 hiljada. Do-morodacki posedi na .Jndijanskoj teritoriji" su se kontinuirano smanjivali paje i to podrucje konacno ukljuceno u buducu drzavu Oklahoma.

Kao sto se to cesto desava kada se dogodi neobjasnjiva katastrofa, ocaja-nje Indijanaca je 1889.' godine dovelo do stvaranja znacajnog milenaristic-kog pokreta, kadaje sveti covek Pijuta Indijanaca po imenu Vovoka poceoda dobija vizije koje su mu govorile 0 dolasku Mesije. U novom zlatnomdobu, belci ce biti eliminisani sa planete, a krda bufala ce se vratiti brojnijanego ikad. Da bi potpomogla dolazak milenijuma, plemena moraju daizvedu "pies duhova" i time uspostave jedinstvo sa precima koji brinu zasvoj narod. U toku naredne godine religija "plesa duhova" brzo se prosirilapreko ravnice, ali se krajem 1890. pokret raspao pod pritiskorn vojske. Udecembru je 250 Indijanaca masakrirano kod Ranjenog Kolena u JuznojDakoti i taj dogadaj je, moglo bi se reci, oznacio kraj indijanskih ratova.

Dokje zapad "osvojen", otprilike do 1890. godine, pokusaj da se onuspesno eksploatise predstavljao je mnogo komplikovaniju stvar. Neke odnovih zemalja su razvile veoma uspesne privrede jer se sistem rancevaprosirio na nekoliko zapadnih zemalja, dok se pacificki severozapad razvi-jao u unosnu imperiju drveta. Zapadni gradovi su bujali; u periodu od 1860.do 1900. godine, broj stanovnika Denvera povecan je sa nula na 134 hiljade.Srediste Oregona, Portland, imao je 800 stanovnika 1850. godine, 90 hiljada1900. i 200 hiljada 1910. godine. Sijetl je ostvario slican rast zahvaljujuciulozi koju je imao u snabdevanju rudara na nalazistima zlata Aljaske i Ju-kona. Gradje imao 1000 stanovnika 1870, 80 hiljada 1900. i 237 hiljada1910. Los Andeles je jos jedan klasican primer brzog razvoja grada. Godine1870, imao je 5 000 stanovnika, kada je povezan sa zeleznickom prugorndye konkurentske kompanije koje Sll se zestoko borile za posao - JuzniPacifik i Santa Fe. Cene prevoza zeleznicom su vrtoglavo pale pa sudoseljenici sa srednjeg zapada nagmuli u grad povecavsi broj njegovihstanovnika za vise od 100000 do kraja veka. Zavrsetak izgradnje luke SanPedro 1914. godine poklopio se sa otvaranjem novog Panamskog kanala paje Los Andeles postao vodeca luka na Pacifiku. Dvadesetih godina dva-desetog veka grad je vec dobijao i dodatne podsticaje: od nafte, turizma,filmske industrije i novih radnih mesta u avionskoj industriji. Uskoro jemogao da konkurise San Francisku, koji je doziveo isto tako brz rast uprethodnoj generaciji.

Ostale oblasti na zapadu bile su rnnogo manje pristupacne, narocitovisoravni dye Dakote, Kanzasa i Nebraske, koje su, kada su pronadenesredinom veka imale nestvamo povoljnu klirnu. Kako su se osamdesetihgodina devetnaestog veka padavine smanjivale, bavljenje zernljoradnjorn jepostajalo sve teze, a pojava protestnih zemljoradnickih pokreta govori 0

138 139

I

I

I•

I

II

njihovom rastucem ocajanju, lzuzetno ostre zime 1885-6 i 1886-7. godineunistile su uslove za zivot mnogih rancera. Veci deo Kalifornije takode nijeimao prirodne pogodnosti za zadovoljenje poljoprivrednib ambicija svojihpionira, a snabdevanje vodom je izazivalo brojne krize. Trebalo je rnnogorada i dovitljivosti da bi se rancevi pretvorili u farme, ali je taj proces dokraja ovog perioda vec daleko odmakao. Potreba za vodom bilaje stvarnostkojaje nekoliko juznih kalifomijskih zajednica navela da prihvate pripajanjevecern Los Andelesu.

Istoricar Frederik Dzekson Tamer je 1893. godine izlozio naucni rad 0znacaju granice u istoriji zapada. On je tvrdio da je arnericki karakter de-finisan postojanjem otvorene granice koja je stalno pomerana i istovremenopredstavljala realnu i sirnbolicnu medu izmedu divljastva i civilizacije. Tagranica je sada zatvorena naseljavanjem Oklahome i uklanjanjem razlikeizmedu naseljenih i nenaseljenih teritorija. Tako je zavrsen "prvi periodamericke istorije", Cinjenica daje granica zatvorena omogucila je rornanti-zovanje zapada s novim zarorn, kao sto to na primer pokazuje objavljivanjeromana Covek iz Virdiinije avena Vistera, a u prve filmske obrade ovihtema u narednoj deceniji spada i snimanje filma "Velika pljacka voza" 1903.godine.

Ova teza 0 granici imala je ogrornnu vrednost za studente americkeistorije, koji su se pozivali na nju u objasnjavanju bezbrojnih aspekataameri~kog zivota i kulture. Medutim, moglo bi se raspravljati 0 tome da lije,i u kom smislu, granica zaista zatvorena 1890. godine. Mnogi proslavljenidogadaji koji se vezuju za "divlji zapad" su tek predstojali i dogodili su se unovom veku. Sarna granica je i dalje ostala veoma ziva i prema Kanadi iprema Meksiku. U Teksasu je pronalazak nafte u Spindltopu 1901. godinepokrenuo nasumicna istrazivanja nafte koja su podsecala na potragu zaraznim mineralima ranijih godina. Osim toga, borbe koje su vodene nagranici 1870-ih godina ocigledno su ostavile svoj pecat na svesti prezivelihucesnika decenijama posle toga. Bez obzira na bilo ciji stay prema Tar-nerovoj tezi, neospomo je da je "osvajanje zapada" dalo svoj doprinos obli-kovanju arnericke kulture, a transformacija regiona u integralni deo Sje-dinjenih Drzava nuzno se odrazila na politicku ravnotezu u narednorn veku.

potencijalnih suparnika u zapadnoj bemisferi. Rusija je1867. godine odlu-cila da okonca svoje imperijalne poduhvate u Sevemoj Americi prodavsiSjedinjenim Drzavama ogromnu teritoriju Aljaske od 591;000 kvadratnihmilja za oko sedam miliona dolara. Drzavni sekretar Vilijem H. Suard je spravom prikazivao ovaj posao kao izvanrednu pogodbu, iako su se kriticarirugali potencijalnoj vrednosti .Jiladnjace g. Suarda". Britanci su zakljucilida njihovu poziciju treba hitno ojacati, posebno sada kada je Suard objaviokako ce cela Severna Amerika "pre ili kasnije biti u magicnom krugu ame-ricke unije" i poceo da se bvali da je nova transkontinentalna zeleznicapotencijalno otvorila ceo kanadski zapad za buduce pripajanje Americi.Nekoliko britanskih severnoamerickih teritorija spojilo se u novi DominionKanada 1867, a nova zemlja je obezbedila svoje zapadne teritorije ogrom-nim naporima da u narednoj deceniji izgradi sopstvenu transkontinentalnuzeleznicu. U drugoj polovini veka, povremeno su se javljali strahovi da cesporadicni nesporazumi Amerike i Britanije dovesti do vojne konfrontacije,na primer u sporu oko granica Venecuele 1895. godine. Mogucnost sukobauvecavalo je sve vece prisustvo Iraca u Sjedinjenim Drzavama, gde jeanti-britanska retorika postala uobicajena u gradskoj politici.

ad osamdesetih godina dcvetnaestog veka, rast evropskog imperija-lizma izazivao je mesovita osecanja u krugovima americke elite. Iako je tubilo i zavisti i neprijateljskog raspolozenja zbog prekomorske ekspanzijezemalja kao sto su Britanija i Francuska, postojao je osecaj da SjedinjeneDrzave treba da izvrse svoju jedinstvenu civilizacijsku misiju kako bioslobodile primitivne narode idove le ih u prosveceno i progresivno okriljearnerickog oria. Prvu vecu priliku da se novi americki imperijalizam oprobau praksi pruzila je nesigurna i oslabljena spanska imperija. Na Kubije 1895.godine izbila nacionalisticka buna koja je ugusena uz zverstva 0 kojima jeamericka stampa, pre svega popularne novine Herstovog i Pulicerovoglanca, izvestavala vrlo kriticki. Spanski "koncentracioni logori" opisivani sudo najjezivijih detalja. Zategnutost je rasla sve dok februara 1898. godinenije doslo do misteriozne eksplozije koja je potopila americki bojni brodMejn u luci Havane. lako su ratni brodovi na paru u to vreme bili podlozninesrecarna, americki mediji su potapanje odmah pripisali neprijateljskojakciji i zahtevali istragu a zatim i odgovarajucu odmazdu. U aprilu je ame-ricka administracija odobrila intervenciju na Kubi i rat je objavljen. Borbakoja je usledila bila je krajnje neravnopravna i Kuba se ubrzo nasla u ame-rickim rukama. U maju je pomorska pobeda u Manilskom zalivu potvrdilaamericku kontrolu nad Filipinima pa je u avgustu zakljucen mir. Uskladu sapariskim mirovnim ugovorom, Sjedinjene Drzave su odmah pripojile pose-de Portorika, Guam i Filipine, a polagale su pravo i na Havaje.

lzgledalo je da su ovi dogadaji uvrstili Sjedinjene Drzave u red im-perijalistickih sila uz relativno malo krvoprolica: od 300 000 americkihvojnika i mornara koji su sluzili u vojsci u toku rata sa Spanijom manje od

IMPERIJALIZAM

Sjedinjene Drzave su do kraja veka vec imale dugu istoriju rasne kon-frontacije i teritorijalne ekspanzije, pri ~emu su obe ove pojave uticale navodenje spoljne politike. Postepeno i pomalo nevoljno, Sjedinjene Drzavesu postajale imperijalna sila i vojni cinilac na gldbalnorn planu.

Gradanski rat je pokazao sposobnost Sjedinjenih Drzava da mobilisuogromne i ubojite vojne formacije, a ta cinjenica nije prosla nezapazena kod

140 141

400 je poginulo u bitkama (iako je 2 000 umrlo od drugih uzroka). Arnerickovojno samopouzdanje povecavao je veliki publicitet koji je davan herojskimpoduhvatima kao sto je bio nap ad "smelih konjanika" na brdo San Huan uPortoriku. Neprijatne posledice ovog sukoba bile su skoro zaboravljene.Domace stanovnistvo Filipina se 1899. godine diglo na ustanak, koji jeugusen tek 1902. godine, posle surovih borbi u dzungli - preteca onoga stoce se dogoditi u Vijetnamu. Stampa je na pocetku vrlo malo govorila 0

masakrima i unistavanju sela, mucenju i kasapljenju zarobljenih gerilacakoje su vrsile americke snage. Mere preduzete protiv pobunjenika bile surnnogo krvavije od svega sto su Spanci uradili na Kubi, ili od akcijabritanskih snaga u Burskom ratu, koje su u to vreme bile ostro kritikovane.Isto tako nije bilo govora ni 0 razmerama sukoba: 1900. godine na ostrvimaje bilo angazovano 70 hiljada americkih vojnika. Konacni gubici nisupoznati a njihovo utvrdivanje komplikuje broj umrlih u zatvorima i kon-centracionim logorima kao i broj urnrlih od gladi. Medutim, i sarno vojnickigubici su vec bili uzasni. Sve u svemu, broj filipinskih zrtava sigurno se meristotinama hiljada. Kao sto je jedan americki kongresmen napomenuo: "ULuzonu vise nema pobune, jer nije preostao niko da se pobuni".

Kakve god da su njegove mane, sukob sa Spancima i njegov ishod nisuostavili nimalo surnnje da je Amerika stekla polozaj svetske sile, status kojije jos vise ojacala aktivna spoljna politika Teodora Ruzvelta (predsednika od1901-1909). Ruzvelt je covek koji je nastupio kao mirotvorac u Rusko-ja-panskom ratu 1905. godine, isti onaj kojije 1907. poslao .veliku belu flotu"na krstarenje po celom svetu da bi demonstrirao rast americke pomorskesile. Ruzvelt se 1902. godine pozvao na Monroovu doktrinu kako bi ubedioevropske sile da odustanu od blokade Venecuele. Sjedinjene Drzave susvojim imperijalnim ponasanjem nastojale da uspostave dominaciju naPacifiku i u Karibima, a to je uloga za koju je bio potreban kanal izmedu ovedye vodene povrsine. Tako je Ruzveltova administracija 1903. godine iznaj-mila od Kolumbije zernljiste koje ce postati Zona Panamskog Kanala, azatim isplanirala lokalnu pobunu da bi stvorila marionetsku drzavu Panamu.Kanal je graden od 1906. do 1914. godine uz ogromnu cenu u Ijudskimzivotima. Americka flota je sada imala mogucnost da se lako i brzo kreceizmedu dva okeana, a to je pogodnost kojaje mogla imati presudan znacaj uratu sa Britanijom ili sa njenim mocnim pomorskim saveznikom Japanom.

Sjedinjene Drzave su mogle da tretiraju vecinu malih drzava u Ka-ribima kao de facto kolonije koje treba okupirati kako i kada to bude po-trebno da bi se zastitili arnericki grad ani ili naplatili dugovi. Kuba i Panamasu vec prakticno bili protektorati, dok je Portoriko bio kolonijalni posed.Vlada Sjedinjenih Ddavaje!}1905. godine preuzela finansije DominikanskeRepublike navodeci kao opravdanje navodno "policijsku vlast", sto je bilo uskladu s .Ruzveltovim shvatanjem Monroove doktrine", U smislu meduna-rodnog prava/ ideja je bila bizarna, ali je utvrdila cvrst presedan. Americke

snage su okupirale Nikaragvu 1912. godine i ponovo 1926; okupirale su iHaiti od 1915. do 1934. i Dominikansku Republiku od 1916. do 1920. Arne-ricke trupe su se takode angazovale u Meksiku kada je ova drzava usla usvoju deceniju revolucije 1910. godine, ali ova ogromna zemlja nije nudilaiste izglede na uspeh kao I ostrvske republike vec naviknute na prisustvoamerickih marinaca. Godine 1914, navodna uvreda americke momaricedovelaje do bornbardovanja luke Vera Kruz. General Dzon Persing je 1916.go dine s velikim snagama upao u sevemi Meksiko da bi kaznio snage PancaVile zbog napada na americku teritoriju.

Nova americka imperija je imala kultumi i ideoloski uticaj dalekoiznad svog komercijalnog znacaja, a arnericki mislioci su od 1898. godinevise nego ikada bili obuzeti novom rasnom teorijom koja je imala takoopijajuci efekat na njihove pandane u Britaniji i Nemackoj. Jedan od kljuc-nih zastupnika "tevtonskih" teorija rase u javnom zivotu bio je senatorAlbert Beveridz, najveci pristalica filipinskog poduhvata. Takve ideje sunalazile sledbenike u naciji koja je navikla na generacijske sukobe sa ern-cima i americkim domorocima, u borbama koje su izrodile bezbroj nega-tivnih stereo tip a 0 "ni~im rasama", Medison Grantje 1916. godine objaviopopularni tekst Nestanak velike rase ili rasna osnova istorije Evrope.

Teorija eugenetike, sugestija da se socijalni problemi mogu resitireprodukcijom najboljih i ogranicavanjem inferiomih, bila je povezana sarasizmom. Ideje eugenetike imale su dubok uticaj na americku drustvenupolitiku u prvoj cetvrtini veka, odrazavajuci se na razlicita podrucja kao stosu obrazovanje, socijalno blagostanje, krivicna pravda i maloletnicka de-linkvencija, kao i tretrnan alkoholicara, epilepticara i dusevnih bolesnika.Rast populamosti testova inteligencije posle 1905. godine dao je navodnokvantitativnu osnovu za arnericku socijalnu pirarnidu: ona se sa vrha, koji sucinili belici iz seveme Evrope, spustala preko mediteranskog i slovenskogstanovnistva, da bi konacno dosla clo crnaca. Ove teorije su navoclno po-tvrdivali masovni testovi inteligencije (lose) izvedeni na regrutima u toku

, Prvog svetskog rata. Posle toga, advokati "anglosaksonske" supremacijemogli su da tvrde da je nj ihova pozicija u potpunosti opravdana neoborivimpodacima.

INDUSTRIJALIZACIJA I ZLATNO DOBA

Americka industrijalizacijaje dostigla vrhunac posle Gradanskog rata,sto je velikim delom bila i njegova neposredna posledica. Pored razumljivihzahteva u odnosu na ratnu industriju, ugovori zakljucivani u vreme rataornogucili su pojedinim biznismenima da akurnuliraju veliko bogatstvo,koje su sada mogli uloziti u druge poslove. Uz to je eliminisanje uticajajuznjackih plantazera omogucilo Kongresu da uspostavi carinske barijere za

142 143

I

II

III

III

II

III

I

zastiru americke industrije. U periodu od sezdesetih godina devetnaestogveka do tridesetih godina narednog veka, pravni i politicki rnilje u Sjedi-njenirn Drzavama bio je izuzetno naklonjen industriji i suprotstavljao se caki urnerenirn oblicirna regulacije iIi ogranicavanja,

Veliku povelju neogranicenog kapitalistickog razvoja cinile su presvega dye doktrine. Jedna od njih je bila ustavna odredba kojom se vladizabranjuje da "slabi ugovor", sto je znacilo da ne treba da postoji nikakvazvanicna intervencija u pravnirn poslovima izrnedu poslodavca i zaposle-nog, pa cak ni kada se radi 0 osnovnirn pitanjirna kao sto su odredivanjenajarnnina i radnog vrernena. Druga je, treba istaci, bio cetrnaesti ustavniamandrnan, koji je bivsirn robovima formalno davao puna gradanska i po-liticka prava. Na osnovu tumacenja sudova tog vremena, ovaj arnandmannije pruzao cmcima prakticno nikakvu zastitu, vec je sva prava .Jica" davaokorporacijama pa je svako propisivanje poslovnih aktivnosti od strane vladesmatrano krsenjem korporativnih gradanskih prava. Vrhovni sud je 1905.godine u slucaju Lohner presudio da Njujork nema nikakva prava da regulisemaksimalno radno vreme zaposlenih. Na pravne stavove je uticala i teorijasocijalnog darvinizma, koja je, u svom prostom obliku, tvrdila da su poku-saji da se pomogne sirornasnima i nesposobnima ne sarno beskorisni, vec ida predstavljaju stetno uplitanje u normal an tok drustvenog razvoja.

ad 1890-ih godina, reformisticke i intervencionisticke vlade drzava igradova dozivljavale su skoro potpun neuspeh u nastojanjima da uredeuslove poslovanja u interesu radnika i potrosaca. Vrhovni sud je 1895. go-dine proglasio neustavnorn utvrdenu stopu poreza na prihod; te iste godineovaj sud je odbio da kazni otvoreno krsenje saveznog zakona protiv trustova.U meduvrernenu su nizi sudovi u primeni krivicnog prava odlucno odbijalida priznaju novo industrijsko okruzenje, tako da je bilo prakticno nemoguceruziti korporaciju cak i za najgore postupke koji su dovodili do smrti ilipovrede radnika, ili za bilo kakvu stetu nanetu zajednici u susedstvu. Naprimer, kada se radilo 0 nesrecama u industriji, povredeni radnik je mogaoda tuzi sarno drugog radnika koji je bio neposredno ukljucen urad, ali ne iposlodavca. Znacajan stepen regulacije i ogranicenja nije obezbedilo nikrivicno zakonodavstvo, bez obzira na cesto bezocno krsenje zakona korpo-rativnih .magnata" surnnjivog porekla.

Poslednja trecina devetnaestog veka bila je vrerne piratskog kapita-lizrna u njegovom najt1agrantnijern vidu, uz simbolicne, a cesto i stvameratove 0 kojirna su rnediji izvestavali sisto toliko entuzijazrna kao i 0 bilokom sukobu s Indijancirna na granici. Neobican sarno po svorn obimu bio je"rat za Iri" sredinorn sezdesetih godina devetnaestog veka, u kom je Kor-nelius Vanderbilt pokusao da zaokruzi svoj monopolisticki uticaj na tran-sportni sistern u drzavi Njujork. Njemu se suprotstavio "irijski krug", trisupamika-finansijera ~iji je vrtoglavi uspeh u profiterskim poslovima iprobijanjti blokade u Gradanskom ratu jos bio svez: Denijel Dru, Dzim Fisk i

Dzej Guld. Bitku koja je usledila pratilo je masovno podmicivanje sudova,sudija i drzavnih funkcionera kao i rnanipulacija hartijama od vrednostivelikih razmera, koja bi bila nezakonita u svakom drustvu.sa bar rudimen-tamim mehanizmima za funkcionisanje finansijskog sistema. Obe strane sutakode naveliko koristile bande najmljenih siledzija.

ad 1866. godine, Njujork Sitijem je vladao izuzetno mocan politickisindikat poznat pod imenom .Tvid ring". Njegovo unistenje 1871. godinepostavilo je korupciju u centar politicke rasprave. Uskoro se, 1873. godine,dogodio i skandal sa firmom .Kredit.Mobilije". Tu firmu je osnovala ze-leznica Union Pacifik da bi finansirala izgradnju svoje pruge u zapadnompravcu po inflatomim cenama. Pri tom je americkim kongresmenima delilabesplatne akcije kako bi destimulisala istragu. U skandalje bio umesan cak ipotpredsednik Sjedinjenih Drzava. Drugu administraciju predsednika Gran-ta (1873-1877) obelezio je niz takvih afera, koje su, uzete zajedno, otkrivaletesne finansijske veze izmedu vladinih funkcionera na svim nivoima i ko-rumpiranih biznismena. Velicina profita koji se mogao ostvariti u takvomposlu bila je zapanjujuca, a Dzej Guld, koji je umro 1892. godine, ostavio jeza sobom bogatstvo procenjeno na 70 miliona dolara. Ratovi stranacki obo-jenih drzavnih funkcionera vodeni su bez imalo obzira premajavnom dobru,a finansijske zloupotrebe su doprinele pogibeljnom krahu Vol Strita 1869.godine i panici 1873. godine. Mada, kako je to Dzim Fisk primetio, ,,nijeizgubljeno nista osim casti",

U vreme nakon Gradanskog rata, Sjedinjene Drzave su postale naj-veca privredna sila na svetu i taj proces se moze ilustrovati brzom ekspan-zijom nekoliko razlicitih industrija. Proizvodnja uglja u Sjedinjenim Drza-varna je 1860. godine iznosila 14 miliona tona, sto predstavlja povecanje zapreko 3000 procenata u odnosu na 1820. godinu, dokje 1884. dostigla cifruod 100 miliona tona. Proizvodnja bituminoznog uglja povecana je sa 43miliona tona 1880. godine, na 212 miliona tona 1900, a antracita sa 30 na 57milion tona. Prva Besemerova celicana u zemlji izgradena je u gradu Troj, udrzavi Njujork, 1865. godine, au naredne dye decenije americku industrijucelika prosirio je Endrju Kamegi. Proizvodnja celika porasla je sa milion tona1880. godine, na 25 miliona tona 1910. Pitsburgje postao srce americke teskeindustrije sa 34 posebne celicane u sirem podrueju grada do 1904.

Proizvodnja bakra (neophodnog za elektricne kablove) povecanaje sa30000 ton a 1880. godine na 500 hiljada 1910. Rast zemlje odrazio se i urazvoju zeleznicke mreze. Sjedinjene Drzave su 1850. godine imale 9 000milja zeleznickih pruga, a do kraja veka vec 193 000. Pocetkom dvadesetogveka, zeleznice su predstavljale desetinu ukupnog bogatstva SjedinjenihDrzava. Sto se tice novijih industrija, Sjedinjene Drzave su uskoro izbile naprvo mesto u svetu po proizvodnji nafte. Endrju Karnegi je 1886. godinezapisao: "Stare nacije na zemlji mile brzinom puza, Republika je protutnjalapored njib brzinom ekspresa".

144 145

Americka industrija je imala koristi i od kreativnosti svojih prona-lazaca. Na primer, Tomas Alva Edison je, iako se cesto oslanjao na obimanrad svojih prethodnika, napravio kljucni prodor koji je omogucio prakticnuprimenu takvih pronalazaka kao sto su gramofon (1877) i elektricno osve-tljenje (1879). Njegov kinetograf iz 1894. godine postavio je osnove zatehnologiju pokretnih slika. Aleksandar Grcjem Bel je 1876. godine napra-vio telefon, a braca Rajt su 1903. postali pioniri letenja avionima s motorom.

Od osamdesetih godina devetnaestog veka, americki pronalazaciigrali su znacajnu ulogu u projektovanju automobila sa benzinskim moto-rom i mozda jos vise u razvoju tehnika masovne proizvodnje automobila.Jedan od prvih uspeha bio je oldsmobil, koji se 1903. go dine mogao pro-izvoditi u seriji od zapanjujucih 4 000 vozila godisnje. Henri Ford je na-pravio svoj prvi automobil 1896, a automobilska kompanija osnovana je1903. godine. Do 1907. godine, Ford je vec napravio sistem proizvodnihlinija koji je omogucavao proizvodnju ogromnog broja njegovih automobilaModel T, .Jimena Lizi". Godine 1909, proizvedeno je 12 hiljada, a 1910. cak19 hiljada automobila. Posle toga, brojke su kontinuirano rasle, da bi 1920.godine dostigle milion. Fordje bio inovator i u industrijskom poslovanju, paje svojim radnicima nudio izuzetno povoljne nadnice i radno vreme uzamenu za prihvatanje do tada nevidene industrijske discipline i lojalnostkorporaciji. Od 1911. go dine, proizvodni proces je ubrzan primenom novihprincipa "nau~nog upravlj anj a", koje je formulisao Frederik V. Tejlor,odnosno "tejlorizma". Koncentracija nove industrije u Detroitu omogucilaje gradu da poraste sa 286 hiljada stanovnika 1900. na 466 hiljada 1910.godine.

Napredak u proizvodnji pratila je i sve slozenija maloprodaja jer suamericke firme s kraja devetnaestog veka usavrsile nove tehnike kao sto sukataloska prodaja i moderno oglasavanje. Sirs Roebak i Montgomeri Vordsu 1900. godine bili daleko najveci prodavci na malo u svetu. Americkibiznis je cvetao i zbog rastuce komercijalizacije slobodnih aktivnosti urba-nih masa. U poslednjem kvartalu tog veka sport je poceo da privlaci velikupubliku koja je placala ulaznice za sportske dogadaje, a bezbol je, posebno,postao nacionalni sport. Devedesetih godina devetnaestog veka novinskimagnati poput Vilijema Randolfa Hersta prvi su krenuli u modernu masovnudistribuciju novina uz reklarnne majstorije za povecanje tiraza, brojne oglasei savez sa demagoskorn politikom. Broj dnevnih novina u SjedinjenimDrzavama povecan je sa 574 na 2600, od 1870. do 1909. godine, a njihovtiraz je porastao sa 2,6 na 24,2 miliona.

Pocetkom dvadesetog veka, Sjedinjene Drzave su po snazi industrijestale u red sa Britanijom i Nemackom, kao jedna od tri vodece sile na planeti.Sjedinjene Drzave su vec drzale prvo mesto u proizvodnji uglja i sirovoggvozda, pretekavsi Britaniju, dok su u proizvodnji celika i gvozdene rudenadmasile Nernacku. Sjedinjene Drzave su proizvodile 13,5 miliona tona,

celika, 262 miliona tona uglja i 16 miliona tona sirovog gvozda. Poredindustrijskih proizvoda, prircdna bogatstva su Sjedinjenim Drzavama orno-gucila da postanu veliki proizvodac dragocenih metala, nafte, zita, duvana ipamuka na nivou koj i se priblizavao ili premasivao bogate zemlje kao sto suRusija, Australija i Indija.'Gotovi proizvodi su 1913. go dine izbili na prvomesto americkog izvoza, ispred sirovina i poljoprivrednih proizvoda. UdeoSjedinjenih Drzava u medunarodnoj trgovini sada je iznosio 11 odsto, teknesto manje od Britanije i Nernacke.

Industrijski rastje pruzio mcgucnost za temeljno prestrukturiranje po-slova u pravcu stvaranja sve vecih korporacija, koje ce se uskoro pretvoriti ugigantske kartele i monopole. Najvece firme u odredenoj industriji bi prvoizbacile svoje konkurente iz posla, a zatim povukle druge konceme u savez,stvarajuci sistem trustova ili holding kompanija.To ni u kom slucaju nije bilanovina - u Gradanskorn ratu je porodica Dipon formirala "barutni trust" dabi kontrolisala isporuku baruta po fiksnim cenama. Ali, je sada postupakubrzan. Dzems Djuk je 1890. go dine spojio dva najveca proizvodaca ciga-reta u novu poslovnu imperiju - American Tobacco. Sistem komunikacija jekontrolisala Americka telefonska i telegrafska kompanija.

Industrija nafte je bila klasican primer. Prva "naftna groznica" u svetudogodila se u zapadnoj Pensilvaniji 1859. godine, a sedamdesetih godina setrend u pravcu stvaranja monopola brzo razvijao pod vodstvorn nekadasnjegpreduzimaca iz Gradanskog rata Dzona D. Rokfelera i njegove kompanije

. Standard Oil, osnovane 1870. godine. Rokfeler je zakljucio tajne sporazumesa zeleznickim kompanijama koje su clanovima kartela davale povlascenecene prcvoza. Firme koje se nisu slagale izbacivane su iz posla ponekadprimenom nasilja i sabotazorn. Vee 1876. godine, Standard Oil je kontro-lisao 80 procenata americke proizvodnje nafte, a 1883. godine Standard OilTrust je dobio kontinentalne razmere. Rokfeler je 1905. go dine tvrdio:.Ruza 'Americka lepotica' moze se proizvesti u svoj svojoj lepoti sarno akose zrtvuju pupoljci koji rash! oko nje", Rokfelerova moc nije bilaneosporavana, a njegovi supamici bili su i sarni neizmemo mocni, narocitokoncem Galf Oil, koji je nastao 1900. godine uz pornoc bankarske porod iceMelon.

Proces stvaranja trustova i korporativne centralizacije dostigao je.vrhunac na prelazu u novi vek, sto se najbolje vidi na prirneru Arnerickekorporacije za celik iz 1900. godine, prve privatne ekonomske organizacijesa kapitalom od preko milijarde dolara. U periodu 1898-1900, oformljeno je149 slozenih firmi s ukupnim kapitalom od 3,8 miliona dolara. Ovakvakretanja podrzavale su velike banke, pre svega kuca Dz. Pjerponta Morgana,jos jednog ratnog profitera iz 1860-ih. Morganje 1889. uspostavio bankarski

, kartel da bi monopolisao federalne rezerve zlata, sto muje naredne decenijedalo moc da se na manje-vise jednakoj nozi cenjka sa predsednikom Sje-dinjenih Drzava, Kontrola koju je imao nad kreditima omogucila mu je da

146 147

I

I

I

II•

II

I

dominira i sektorima kao sto su industrija nafte, celika i uglja i da finansiranove konglomeraeije. Morganov novae je 1890-ih godina bio dominantan ucetiri ogromna zeleznicka sistema a do 1912. godine njegova banka je sa josdye kontrolisala korporaeije ciji je kapital iznosio ukupno 22 milijardedolara. Morgan je umro 1913. go dine ostavivsi za sobom 130 milionado lara.

Korporativna dominaeija sirila se na citave industrije. U nekolikozapadnih drzava eelokupna privredna aktivnost se u krajnjoj liniji zasnivalana zeleznici koja je izvozila proizvode i uvozila poljoprivredne masine,bodljikavu zicu i druge potrepstine za svakodnevni zivot. Zeleznicke kor-poraeije su imale neogranicenu slobodu odlucivanja 0 ceni prevoza putnika irobe, sto im je orncgucavalo da po svojoj volji nagraduju prijatelje i povre-duju ili unistavaju neprijatelje. Juzna pacificka zeleznica je u Kalifomiji bilapoznata pod recitirn nadimkom "oktopod".

U poslednjem kvartalu veka, akumulaciju ogromnog industrijskog itrgovackog bogatstva ilustrovala je zaslepljujuce upadljiva potrosnja noviharnerickih super bogatasa kao i sjajna njujorska sezona i izgradnja "kucica"(u stvari razmetljivih zdanja) u Njuportu, na Rod Ajlendu. Osamdesetihgodina devetnaestog veka, pojavila sei mreza elitnih institucija po merinove kaste: letnja odmaralista u Novoj Engleskoj, visoko selektivni privatniklubovi i privatne skole kao sto je Groton. Formiranje "Sinova revolucije"1883. oznacilo je one sto je istoricar E. Digbi Bolzel nazvao .rodenjemgenealoske mode i patricijske jagme za korenima koji sew do prvih dose-ljenika", Imenik pripadnika viseg drustva prvi put je objavljen 1887.' Tihgodina su naslednice amerckih novih bogatasa bile vrlo trazene medupripadnicima evropskog plemstva - plave krvi ali osiromasenih engleskihvojvoda i grofova. Sjedinjene Drzave su stvorile mocnu i priznatu aristo-kratiju zajedno sa njenim karakteristicnim institueijama - svet Rokfelerovih,Melonovih, Diponovih i Fordovih. Gledajuci s pozitivne strane, ovi magnatisu pokazivali filantropiju u razmerama koje do tada nisu videne u ljudskojistoriji. Ipak, pitanje kako se postojanje ove natklase moze spojiti s poli-tickim etosom demokratske republike cesto ce biti predmet ostrih sporenja unarednom veku.

Vrhunac je dostignut 1907. go dine sa 1,2 miliona useljenika (Tabela 4.2).Ovoliki priliv dobio je i fizicki simbol u vidu objekta za imirrante na ostrvuElis u njujorskoj luei koji je otvoren 1892. godine.

TABELA 4.2. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1870-1920.(u milionima)

Godina~isa Broj stanovnika*

1870.1880.1890.1900.1910.1920.

38,650,263,076,092,0

106,0

* Posle 1890. zaokruzeno na najblizi milion,

Useljavanje je imalo korenit uticaj na etnicki sastav Sjedinjenih Drza-va. Do 1880. go dine, ogromna vecina doseljenika dolazila je sa Britanskihostrva i iz seveme Evrope, uglavnom iz Nemacke. Ali posle toga se tezi~tedefinitivno pomerilo na narode juzne i istocne Evrope, ukljucujuci Italijane,Poljake, Madare i sve nacionalnosti iz austrougarske imperije. Njujork Sitije 1870. godine imao 80000 Jevreja a do 1915. bilo ihje vec 1,5 miliona.Broj Amerikanaca italijanskog porekla je 1930. go dine iznosio mozda sestmiliona.

Useljavanje se na neki nacin odrazilo na najveci broj regiona u zemlji,ali su najveci uticaj sigumo osetili gradovi i industrijska mesta na severo-istoku i srednjem zapadu, gde su novi doseljenici zauzeli najsiromasnijedelove gradova u kojima su ranije bili Irci. 0 uticaju imigracije govoriiskustvo industrijske drzave Pensilvanije - do dvadesetih godina dvadesetogveka petina njenog stanovnistva bila je rodena u inostranstvu. U Pitsburgu jetaj broj bio veci odjedne petine, a najvece grupe useljenika koji nisu govoriliengleski koristile su Jidis, poljski, italijanski ili nemacki, Slicna koncen-tracija stanovnistva rodenog u inostranstvu mogla se naci i u susednimindustrijskim oblastima, manjim gradovima sa celicanama i u rudarskimgradovima. Oko 50 novina u Pensilvaniji bilo je namenjeno specificnimetnickim grupama i stampano vecim delom ili u celosti na odgovarajucemjeziku, pri cemu je polovima novina na stranim jezicima bila namenjenaSlovenima. Godine 1910, same, je jedna trecina stanovnika Rod Ajlenda bilarodena u zemlji, druga trecina je bila rodena u inostranstvu, a treca je imalabar jednog roditelja koji nije roden u Americi.

Isto kao i sredinom veka, teskoce useljenickog zivota olaksavale supoliticke masinerije, koje su rado pomagale pridoslicama da se snadu unovoj zemlji u zamenu za izbomu podrsku. Ta ocigledna veza izmedu novih

149

MASOVNO USELJA VANJE

Ako su se ljudi na vlasti konstantno udaljavali od ideala agramerepublike, to su cinili i oni kojima su vladali. Ekspanzija americke industrijeornogucila je stalnu raspolozivost jeftine radne snage u vidu velikog brojaimigranata koji su ulazili u zemlju od 1860-fh godina. Od osamdesetihgodina, ovo useljavanje je predstavljalo najvece kretanjestanovnistva zabe-lezeno u istoriji. U periodu 1881-1920, bilo je preko 23 hiljade imigranata.

148

1860. 1900.

periodu 1890-1900, duzina elektrificiranih pruga povecana je sa 1 260 na 22hiljade milja. Boston je dobio podzemnu zeleznicu 1897 .•godine a Njujork1904. Napredak u gradevinskoj tehnici takode je pomogao da se odrzi ovagustina stanovnistva. Koncept oblakodera pojavio se prilikom obnove c.kaga posle velikog pozara 1871. godine, a model se zatim, od osamdesetihgodina, prosirio i na druge krajeve. Ovakav razvoj omogucio je nevidenukoncentraciju ljudi u podrucjima kao sto je Menhetn, gde je 1910. godinebilo 2,3 miliona ljudi, i to ne racunajuci rastuce stanovnistvo susednih de-iova grada povezanih podzemnom i vazdusnorn zeleznicom. Godine 1989,pet okruga se spojilo u ogromnu metropolu - Njujork.

Karalcter gradova se takcde menjao, a lokalne zajednice cesto su biledefinisanejezikom ili verom. Nove gradove su obicno karakterisali ekstrem-no bogatstvo i privilegije, dok su najsirornasniji delovi bili izlozeni nezami-slivim akutnim oblicima visestrukog socijalnog lisavanja. Osamdesetih go-dina devetnaestog veka, gustina stanovnistva u sirotinjskim kvartovimaistocnog dela Njujorka bila je mozda i dvostruko veca nego u Londonu. 0uzasnim zdravstvenim standardima u zemlji kao celini govore podaci 0 stopismrtnosti kojaje obicno iznosila 16 ili 17 na 1000 stanovnika u prvoj de-ceniji veka, ili dvostruko vise nego sada. Smrtje u skoro cetvrtini slucajevabila izazvana upalom pluca, gripom i tuberkulozom. Industrijske nesrece sutakode bile vrlo ceste. Na primer, 1904. godine uzrok smrti 27 hiljada rad-nika bio je na neki nacin vezan za njihov posao. Ti podaci potvrduju ko-mentar Lorda Brajsa (tada profesora na Oksfordskom univerzitetu a kasnijeambasadora u Vasingtonu), iz 1893. godine, da su "gradske vladejedan odociglednijih neuspeha Sjedinjenih Drzava".

I

imigranata i politicke korupcije predstavljala je snazno retoricko oruzjetradicionalnih zajednica rodenih Amerikanaca, kod kojihje ta veza ucvrsci-vala najgore rasne i verske stereotipe. Do pocetka devedesetih godina de-vetnaestog veka, strah od katolicanstva bio je dovoljno veliki da dovede dostvaranja Americkog udruzenja za zastitu, snazne grope protestanta i nati-vista kojaje u periodu 1894-1896. dominirala politikom u nekoliko drzava.Etnicke i verske zategnutosti bile su prava blagodet za poslodavce koji suovo medusobno podozrenje koristili kao instrument za sprecavanje masov-nog industrijskog organizovanja. Bar do pocetka dvadesetih godina dva-desetog veka, privilegovani i direlctorski polozaji bili su zabran rodenihAmerikanaca, dok su za emigrante bili rezervisani nizi poslovi.

Karalcter gradskog zivota se do kraja veka radikalno promenio, agradovi su sve vise rasli i postajali sve raznolikiji. Sarno cetvrtina stano v-nistva Sjedinjenih Drzava je 1870. godine zivela u naseljima sa preko 2 500ljudi, a 1917. ovaj udeo se vec priblizavao polovini. Godine 1910,50 ame-rickih gradova imalo je sto, ili vise od sto hiljada ili vise stanovnika. Uperiodu od 1860. do 1910. godine, stanovnistvo Njujork Sitija povecalo se sanesto ispod miliona na preko cetiri miliona, da bi 192.0. dostiglo osam mi-liona. I Cikago i Filadelfija su do kraja veka ima\i vise od milion stanovnika -.(Tabela 4.3).

TABELA 4.3. VODECI GRADOVI AMERIKE "ZLATNOG DOBA"

II

Broj stanovnika (u hiljadama)

NjujorkCikagoFiladelfijaSent LuisBostonKlivlendSan FranciskoSinsinatiPitsburgNju OrleansDetroit

8061095661611784356

16149

16949

343716991294575561382342325322287286

IRAD I KAPIT AL

Navedeni su sarno gradovi koji su 1900. imali preko 250 000 stanovnika.

Industrijaiizacija i urbanizacija su, prirodno, izazvale snazne socijalnenapetosti, pojacane upadljivim razlikama u bogatstvu koje su postojaleparalelno s egalitarnom politickorn strukturom demokratske republike. OdGradanskog rata, industrijski radnici i farmeri organizovali su niz narodnihpokreta za ostvarivanje vece ekonomske demokratije i socijalne pravde, pricemu su protesti, naravno, bili jaci u toku cestih ekonomskih zastoja i kriza.Neposredno posle Gradanskog rata, osnovana je Nacionalna radnicka unijakao rezultat talasa sindikalnog delovanja i radnickog aktivizma: U Njujorkuje 1872. go dine sto hiljada radnika stupilo u strajk zahtevajuci osmocasovnoradno vreme. Industrijski radnici su 1869. godine osnovali organizaciju.Vitezovi rada", koja je na svom vrhuncu sredinom osamdesetih imala700 000 clanova, ali se pokret zatim ugasio, delom i zbog toga sto je biopoznat po nasilju. Godine 1886, osnovana je Americka federacija rada(AFL) , koja se uglavnom oslanjala na sindikate zanatlija. U periodu od

IOvakav rast ornogucila su nova sredstva za masovni saobracaj. UNjujorku, Bostonu i Filadelfiji su se tridesetih godina devetnaestog vekapojavili omnibus i prigradska zeleznica. Od 1869. godine, Njujork je prviuveo sistem .vazdusne zeleznice dok je Cikago koristio zicaru. Sarno u I

150 151 •

I1883. do 1886. go dine, sindikalno clanstvo se povecalo sa oko 200 hiljada namilion, iako se taj broj sredinom devedesetih godina prepolovio. Vec 1905.godine, clanstvo sindikalnih organizacija brojalo je oko dva miliona, od cegasu verovatno polovinu 6nili clanovi AFL-a.

Ovakvi pokreti nailazili su na snazan otpor drzave kao i poslodavaca imocnih korporacija. Simpatije sudova za ogromne i monopolisticke eko-nomske strukture nisu se nikako protezale na interese radnika pa su Sje-dinjene Drzave zaostale za drugim industrijskim drustvima u priznavanjuprava na postojanje radnickih organizacija kao takvih, ili bilo kakvog oblikakolektivnog pregovaranja. Sudije su saosecale sa paternalistickim ciljevimaposlodavaca kakav je bio Dzord F. Ber iz antracitskog trusta, kojije izjavio:.Prava i interesi radnog coveka zastitice hriscani kojima je Bog u svojojbeskrajnoj mudrosti poverio da upravljaju interesima svojine u ovoj zemlji".

Nasuprot tome, najveci broj zakonodavnih tela nije pravio nikakveteskoce poslodavcima kada bi formirali sopstvene paravojne snage da bikontrolisale industrijsko stanovnistvo i suzbijale strajkove. ad 1870-ih Pin-kertonova i druge detektivske agencije nudile su gazdama niz usluga istragei obezbedenja, i to mnogo efikasnijih od onih koje su mogle da im pruzedrzavne agencije. Bez pravnog konteksta, interesi radnika morali su da buduizrazeni kroz upotrebu sile i vanrednih mera, koje su obicno vodile direktnojkonfrontaciji sa rnasinerijorn drzave. Zbog toga je americke radnicke spo-rove do tridesetih godina dvadesetog veka karakterisao zapanjujuci stepennasilja koje se cesto granicilo s gradanskim ratom, a industrijski konfliktje unekim periodima dostizao zastrasujuce dimenzije, kao na primer 1885-56,1892-94. i 1912-16.

Tih godina su vodene mnoge legendarne borbe. Sredinom 1870-ihgodina, podrucje rudnika antracita u Pensilvaniji bilo je pozornica terori-sticke kampanje koju je organizovala tajna organizacija irskih rudara poimenu "Moli Mekgvajers". Kampanjaje ugusena sarno privatnim naporimaposlodavaca u ugljenokopima: sve sto je drzava ucinila bilo je da obezbedisudnicu i dzelata. Pros lava stogodisnjice, 1876. godine, donela je poplavu"alternativnih" deklaracija nezavisnosti, sto je govorilo 0 dubokom razoca-renju americkim drustvorn u kontinuiranoj depresiji. Partija radnika Ilinoisaje pobrojala "neotudiva prava" koja ukljucuju "pravo na zivot, slobodu ipunu naknadu sa svoj rad". Nacionalno udruzenje za zensko pravo glasaizjavilo je da je prvi vek u istoriji Sjedinjenih Drzava "predstavljao nizslucajeva preuzimanja i uzurpacije vlasti nad ~enama". Radnicki aktivistaDzon F. Brej trvdio je da vlade uspostavljene po pr-vobitnoj deklaraciji "nisuuspele da medu nama sprece izrastanje starih aristokratija pod novimimenom". ,

Sjedinjene Drzave su 1877. dozivele tesku "godinu nasilja", koje je ,zapocelo serijom strajkova radnika na zeleznici a zatim se prosirilo na drugeindustrije, da bi krajem leta doslo do lokalnih generalnih strajkova. Protesti

su se prosirili na Njujork, Nju Dzersi, Ohajo, Ilinois i Pensilvaniju. U bor-bama sa milicijom u Pitsuburgu ubijeno je dvadeset cs:\Voro, u Cikaguosamnaest, u Baltimoru de set, u Redingu sest ljudi; u toku godine poginuloje najmanje sto. U Sent Luisu je osnovana virtuelna komuna - najblizaradnickom sovjetu od svega sto se ikada pojavilo u Sjedinjenim Drtavama-pod vodstvom Partije radnika. Vlada je ozbiljno raspravljala 0 predlogu dase proglasi stanje pobune u Pensilvaniji i pozovu dobrovoljci po modelu iz1861. godine. U nekoliko oblasti, kriticno pitanje predstavljala je lojalnostdrzavne milicije, koja se pokazala nespremnom ili nevoljnom da se su-protstavi svojim sugradanima strajkacima i koja je cak predavala oruzjemasi (u to vreme je regularna americka armija bila angazovana u ratu saIndijancijama). Ovaj debaklje doveo do temeljnog prestrukturiranja milicijeu novu i strozu vise vojnicku organizaciju Nacionalne garde. ad 1977.godine, seoskim podrucjima su se brzo prosirile radikalne populisticke idejekroz formiranje novih farmerskih udruzenja, koja su za sarno deset godinaokupila 400 000 clanova. Moguce je da je krhkost poretka 1877. doprinelaspremnosti politickog establisrr.enta da bas te godine postigne svoj velikiizborni kompromis.

Sredinom 18BO-ih, doslo je do slicne eksplozije izazvane aktivnoscuVitezova rada i Centralne radnicke unije sa sedistem u Cikagu, kao i po-bednickog strajka protiv zeleznicke kompanije Union Pacifik. U pobuni kojaje izbila 1884. go dine zbog pokusaja linea u Sinsinatiju i pretvorila se usukob sa klasnim obelezjem, za tri danaje poginulo 50 ljudi. Broj ~trajkova uceloj zemlji je 1886. godine dostigao istorijski rekord od 1 400. Te iste go-dine, radikalni teoreticar Henri Dzordz oformio je koaliciju da bi se kan-didovao za gradonacelnika Njujorka na radnickoj listi.

Svaki potencijalno revolucionarni talas onemogucio je incident uHejmarketu u Cikagu, gde su se demonstracije uglavnom stranih anarhistapretvorile u pobunu. Sedam policajaca je ubijeno bombom a cetvoro anar-hista je pogubljeno bez obzira na medunarodne proteste. Bes koji je ovajincident izazvao unazadio je stvar politickog radikalizma za nekoliko godi-na, ali su se radnicki nemiri nastavili i na severu i na jugu. Crni radnici izsecerana su 1887. go dine zapoceli pobunu pod pokroviteljstvom Vitezovarada, a njihov pokret je, nimalo iznenadujuce, slomljen s najvecom zesti-nom. U talasu obustava rada 1892. godine organizovanje i generalni strajk uNju Orleansu. Strajk u celicanama u Homstedu, u Pensilvaniji, doveo je dozestoke bitke izmedu radnika i Pinkertonovih detektiva koje su iznajmileKarnegijeve celicane, sto je prouzrokovalo mozda dvadeset zrtava. To jetakode bio jedan od prvih sukoba u kojima su se strajkaci suocili s novimstrasnim oruzjem - Gatlingovim topom za masovno unistenje. Godine 1894,strajk u Pulmanovoj kompaniji u blizini Cikaga doveo je do intervencijehiljada saveznih vojnika i nemilosrdne upotrebe saveznih sudova da bi seslomili zeleznicki sindikati. U ovom sukobu izgubljena su 34 zivota.

152 153

Jedan od najvecih olujnih centara k1asnog konflikta bi1i su zapadnirudnici, gde su drzave u Stenovitim p1aninama, u periodu od 1892. do 1917,dozivele niz zestokih sukoba pracenih ubistvima, masakrima, masovnimdeportacijama i koncentracionim logorima. Atmosferu ovih godina i1ustrujuveliki strajkovi 1892. godine, koji su u mestu Ker d' A1enu Ajdahu doveli dotopovskih bitaka dovo1jno velikih da guvemer prog1asi pobunu i pozovenacionalnu gardu. Savezne trupe su 1899. godine u toj istoj drzavi satera1estotine rudara u torove za bikove i tu ih drzale mesecima. Centar bure1913-14. bili su rudnici uglja ujuznom Koloradu, gde je, aprila 1914, nacio-nalna garda upotrebila mitraljeze u ozloglasenom masakru u satorskomnaselju rudara kod grada Ladlou. U sukobu je poginulo oko 70 Ijudi,ukljucujuci i veci broj zena i dece. Strajk rudara u mestu Bisbi u Arizoni,1917. godine, prekinuli su clanovi odbora za gradansku samozastitu .Ligeza vemost", koji su pokupili 1 200 radnika i silom ih deportovali u pustinju uotvorenim stocnim furgonima.

Najveca radnicka organizacija koja je ucestvovala u ovim akcijamabila je Zapadna federacija rudara (WFM) , koja je, prirodno, pokazivalaradikalne i sindikalisticke sklonosti. Ona je 1905. godine, zajedno sa soci-jalistima i anarhistima, ucestvovala u stvaranju nove radnicke federacije cijije cilj bio da sindikalno organizuje radnike koje je zanemarivala cehovskiorjentisana Americka federacija rada. To je bila organizacija Industrijskiradnici sveta (IWW), ,,kolebljivci", kojaje imala sindikalisticki cilj da stvori,jednu veliku uniju", umesto klasnog drustva koje eksploatise radnike. Utom smislu, unija je predstavljala buducu drustvenu organizaciju koja ce sepostepeno ostvarivati unutar kapitalistickog poretka u raspadanju. Od 1905.do 1919. godine, ova organizacijaje ostvarila veliki napredak u sindikalnomorganizovanju imigranata, nekvalifikovanih i sezonskih radnika, ne vodeciracuna 0 boji njihove koze kao prepreci kojaje postajala tako varna odred-nica drustvenog razvoja. Organizacija se istovremeno posvetila i organizo-vanju zena radnika. Medu milogobrojne casne bitke spadaju strajkovi u me-stima Mekis Roks u Pensilvaniji (1909), Lorens u Masacusetsu (1912) iPaterson u Nju Dezersiju (1913). Pokret je bio veoma snazan u nekim za-padnim regionima, ukljucujuci i .naftna polja" u Teksasu i Oklahomi i sum-ske oblasti drzave Vasington.

Uspeh pokreta izazvao je veliki strah u redovima politicke elite pa jerepresija postala uobicajena. Lider ,,kolebljivaca" i putujuci pesnik Dzo Hi1je1915. godine pogubljen na osnovu laziranih optuzbi u drzavi Juta. U borbamaizmedu ,,kolebljivaca" i gradanske samozastite 1916.godine u Everetu, u drzaviVasington, poginulo je najmanje sedmoro ljudi. .Kolebljivce" su konacno uni-stila dva dogadaja 1917. godine: objava rata, kojaje vlastima dozvolila da su-zbiju veci deo njihovih aktivnosti na osnovu tvrdnje da su ih podstakli Nemci, irevolucija u Rusiji, koja je energiju mnogih radikala preusmerila ka komuni-stickorn pokretu. Organizacija rww je nestala ubrzo posle 1919. godine.

NAPREX>AK I REAKCIJA 1877-1917

Americkom nacionalnom politikom je u ovom periodu dominirala Re-publikanska stranka, koja se zalaga1a za interese industrije i za zdravefinansije, sto se pre svega manifestovalo u visokim carinama na uvoznuindustrijsku robu. Stranka je svoj uspesan razvoj zasnivala na mitologijiGradanskog rata i liku Linkolnove partije i nacionalnogjedinstva. Bila je tu ietnicka komponenta posto su u mnogim drzavama republikanci predstavljaliAmerikance prve generacije suprotstavljene novijim doseljenickim zajedni-cama, narocito lraca katolika, i gradskoj korupciji koju su oni navodnosimbolizovali (iako su i republikanci imali sopstvenu spektakulamo nepo-stenu masineriju u gradovima kao sto je Filadelfija). Republikanci su1880-ih godina prikazivali svoje demokratske supamike kao partiju "ruma,romanizma i pobune", odnosno, kao one koji, nasuprot prohibiciji, zastupajuintrerese proizvodaca alkohola, politicke mehanizme pod dominacijomkatolicizma i nereformisani konfedera1ni jug.

Posle pokretanja postupka za opoziv Endrjua Dzonsona i njegovogpolitickog unistenja, republikanci su doveli Julisisa Granta, snaznu figurucija je pobeda obezbedena obesprav1jivanjem velikog broja prirodnihpristalica demokratske stranke. U normalnim okolnostima, u Vasingtonu bise 1876. godine nasao predsednik demokrata, ali su vrlo zategnute okolnostiu poslednjim godinama obnove znacile da su uslovi sve drugo samo nenormalni paje republikanski kandidat Raderford B. Hejs ostvario nesigumupobedu. Republikanci su 1880. obezbedi1i predsednicki polozaj Dzemsu A.Garfildu, ali je raskol u stranci doveo do poraza 1884. godine. Demokratakoji ga je nasledio, Grover Klivlend, osvojio je za svoju partiju jos jednupobedu 1892. godine. S ovim znacajnim izuzetkom, repub1ikanci su drzalipredsednicki polozaj sve do·'1912. godine.

Repub1ikanska hegemonija je prezivela vreme sveprisutnih skandala anisu je slomile ni ekonornske ni radnicke krize sedamdesetih i osamdesetihgodina. U periodu od 1860. do 1908, u repub1ikanskoj porodici su medubrojnim frakcijama vodene znacajne politicke debate, a bi1aje cesta i pojavadisidentskih grupa. Liberalni republikanci su 1872. godine istakli svog pred-sednickog kandidata protiv Ju1isisa Granta, a 1876. godine .nepokolebljivi''i "po1utani" u republikanskoj stranci podelili su se oko pitanja da Ii bi Granttrebalo da se kandiduje za predsednika po treci put. Pokazalo se da je po-liticka korupcija stalno prisutan problem koji izaziva razdor. Narocito posleskandala kao sto je bio onaj vec pomenuti sa firmom .Kredit Mobilije",republikanci nisu mogli da se sloze oko funkcionisanja sistema podele plenai kvaliteta funkcionera koje taj sistem proizvodi. Jedno resenje bio je i modeldrzavne sluzbe u vladi, ali su pokusaji da se stvori nekorumpirana birokratijanaisli na zestok otpor pre svega onih koji su imali koristi od postojecegokruzenja, Ni zakon 0 drzavnoj sluzbi kojije donet 1883. godine nije imao ni

154 155

IIIIIIII

blizu zeljeni efekat posto je ogranicio naimenovanja na sarno neke polozajena saveznom nivou. Tokom osamdesetih godina devetnaestog veka, pitanjareforrne drzavne sluzbe i nekompromitovane vlade i dalje su izazivala po-dele izrnedu stare garde i "nezavisnih" reformista. Kao i liberalni repu-blikanci pre njih, nezavisni su bili sprernni da udu u koaliciju sa demokrat-skorn opozicijom, a to dezerterstvo je pomoglo demokratama da 1884. go-dine osvoje pobedu (Tabela 4.4).

TABELA 4.4. REZULTATI PREDSEDNICKIH IZBORA 1868-1916.

I

Broj BrojPobednik glasova

Porazeni glasovanaroda naroda(u mil.) (u mil.)

1868. Julisis S. Grant (R) 3,0 Horacio Sejmur (D) 2,71872. Julisis S. Grant (R) 3,6 Horas Grili (D) 2,81876. Raderford B. Hejs (R) 4,0 Semjuel Tolden (D) 4,31880. Dzerns A. Garfild (R) 4,5 Vinfild S. Henkok (D) 4,41884. Grover KJivlend (D) 4,9 Dzerns G. Blejn (R) 4,91888. Bendzamin Harison (R) 5,4 Grover Klivlend CD) 5,51892. Grover Klivlend (D) 5,6 Bendzamin Harison (R) 5,2

Dzerns Viver (P) 1,01896. Vilijem Makinli (R) 7,0 Vilijem Dz. Brajan (D) 6,51900. Vilijem Makinli (R) 7,2 Vilijem Dz. Brajan (D) 6,41904. Teodor Ruzvelt (R) 7,6 Alton B. Parker (D) 5,11908. Vilijem H. Taft (R) 7,7 Vilijem nz. Brajan CD) 6,41912. Vudro Vilson (D) 6,3 Teodor Ruzvelt (Prog.) 4,2

Vilijem H. Taft (R) 3,51916. Vudro Vilson (D) 9,1 Carls E. Hjuz (R) 8,5

I

I

Iza ovog prividnog konsenzusa krije se mnogo nemira i stranackih 'sukoba. Republikanci i demokrati su se rame uz rame takmicili za podrskunaroda na svim izborima od 1876. do 1896. godine, a cinjenica da surepublikanci drzali Belu kucu bila je posledica americkog izbomog sistema.Po modelu "prvi na cilju", prosta vecina u svakoj drzavi daje pobednickomkandidatu sve izborne glasove te drzave sto cesto dovodi do iskrivljenogrezultata. Demokrata Grover Klivlend je 1888. godine dobio nesto veci udeoglasova naroda od svog republikanskog rivala Bendzarnina Harisona, skoro100 000 glasova vise od ukupno 11 miliona onih koji su glasali. Medutim,Harison je na glasanju u izbomom telu porazio Klivlenda s uverljviomrazlikorn od 233 prerna 168. Demokrati su sigumo nadglasali republikance1876. godine i bili su blizu da to ponove 1880, iako su konacno izgubili i

156

jedne i druge izbore, demokrati su takode ubedljivo pobedili na izborima zaKongres, na primer 1874. godine. U nekom drugom sistemu predstavnistva(pod pretpostavkom da je brojanje glasova bilo posteno' na obe strane)politicks vlast u Sjedinjenim Drzavama bi svih ovih godina bila podjednakopodeljena na ove dye stranke (Tabela 4.5).

TABELA 4.5. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA 1861-192l.

Mandat StrankaAbraham LinkolnEndrju DzeksonJulisis S. GrantRaderford B. HejsDzerns A. GarfildCester A. ArturGrover KlivlendBendzarnin HarisonGrover KlivlendVilijem MakinliTeodor RuzveltVilijem H. TaftVudro Vilson

1861-65.1865-69.1869-77.1877-8l.188l.1881-85.1885-89.1889-93.1893-97.1897-190l.1901-1909.1909-1913.1913-192l.

RepublikanskaNacionalna unijaRepublikanskaRepublikanskaRepublikanskaRepublikanskaDemokratskaRepublikanskaDemokratskaRepublikanskaRepublikanskaRepublikanskaDemokratska

Izborni sistem isto tako ne daje odgovarajucu sliku istovremeno pri-sutnih radikalnih struja, koje su ojacale 1890-ih godina nakon produzenekrize u poljoprivrednorn sektoru. Godine 1892, novi Populisticki pokret ista-kao je svog predsednickog kandidata sa jednom od najradikalnijih platformikoje su ikada videne na nacionalnim izborima. Izjavljujuci da je nacija naivici .moralne, politicke i materijalne propasti", ova stranka se zalagala zaosmocasovno radno vreme, vecu javnu kontrolu komunalnih usluga i pro-porcionalni porez na dohodak. Ona je takode trazila slobodno kovanjesrebrnog novca, sto je predstavljalo smisljenu inflatornu meru koja bi ko-ristila farrnerirna da zapada na racun industrije i finansijskih krugova saistoka, pored toga sto je iz ociglednih razloga bila privlacna i rudarskimdrzavarna na zapadu. Za republikance sa istoka politika slobodnog kovanjasrebrnog novca i privremenih subvencija nije bila nista bolja od cistoganarhizma. Populista Diems Viver iz Ajove dobio je preko milion glasovaodnosno 8,5 odsto od ukupnog broja, pa je cak obezbedio i 22 elektrorskaglasa. Mozerno sarno pretpostaviti kakav bi bio njegov ucinak da su izboriodrzani naredne godine, posle finansijskog kraha koji je prouzrokovaoveliku bedu i ocajanje.

157

Zima 1893-94. bila je sumorna, sa mozda 2,5 miliona nezaposlenih ibez ikakvih sredstava za socijalnu pomoc kojima bi se bar malo zadovoljilenjihove potrebe. Strajkovi su ucestali dostigavsi broj od 1 200 godisnje uperiodu od 1893. do 1898, avec pomenute bitke kod Homsteda i Pulmanaspadaju medu najsurovije u istoriji zemlje. U prolece 1894. godine, 17 odvo-jenih "armija" nezaposlenih marsiralo je na Vasington trazeci socijalnupomoc i reforme a najpoznatija od njih dobila je ime po svom spoznoI"ll;Dzejkobu Koksiju. Duboko socijalno nezadovoljstvo prodrlo je i u glavnepoliticke tokove 1896, kada su populisticke ideje uticale na platformu de-mokratske stranke. Vilijem Dzenings Brajanje dobio kandidaturu strastvenozahtevajuci slobodno kovanje srebrnog novca i protestujuci protiv "raza-pinjanja covecanstva na krst zlata". Dobio je 47 odsto glasova naroda idobroje prosao najugu izapadu. Medutim, bio je slab u gradskim i industrijskimregionima, "na neprijateljskoj teritoriji", i nije dobio ni u jednoj drzavi se-verno od Virdzinije ili istocno od Misurija. Brajanje predvodio demokrate iu porazima 1900. i 1908. godine.

a prisustvu radikalnih snaga u izbornom sisternu govorio je i rastSocijalisticke partije, koja je stvorila uporista u mnogim industrijskim za-jednicama. Judzin V. Debs je Socijalisticku partiju uveo u nacionalnu arenuserijom predsednickih kampanja. On je 1900. dobio sarno 87 hiljada gla-soya, ali je postepeno poboljsavao svoj ucinak pa je 1912. privukao respek-tabilnih 900000 glasova ili sest odsto na opstem glasanju. Podrska partijije1916. godine opala, alije Debs neznatno povecao svoj zbir 1920. Te godineje vodio kampanju iz zatvora, gde je izdrzavao kaznu zbog antiratnih ak-tivnosti.

godina. Opasnost od nasilja simbolizovali su atentati na dva americka pred-sednika - Garfilda, 1881. i Makinlija 1901. godine. Ovaj drugi su izvrsilianarhisti, ali nijedan nije bio rezultat siroke zavere.

Osecaj neposredne opasnosti i revolucioname krize pomaze da seobjasni privrzenost progresivaca administrativnim resenjima koja su davalaovlascenja kvalifikovanim strucnjacima na racun demokratskog ucesca.Masovna demokratija je.bila u osnovi sumnjiva, a efikasan vojni model bioje beskonacno bolje resenje od defektnog ucesca. Refonna policije je imalakljucno mesto u progresivnoj misli jer su postojece gradske snage bile nesarno uzasno korumpirane, vec je postojala i opasna mogucnost da ce imatisimpatija za radnike u strajku. Zato je refonna imala za cilj da stvori strogodisciplinovane jedinice po ugledu na vojsku i sto je moguce dalje od direktnepoliticke kontrole. Na ovakav trend je ukazivalo iskustvo Pensilvanije,jednog od regiona koji je bio najpodlozniji radnickorn nasilju. Godine 1905,drzava je formirala drzavnu policiju, posebnu sluzbu po modelu paravojnejedinice koja je ugusila pobunu dornaceg stanovnistva na Filipinima prenekoliko godina. Teske da postoji ista drugo sto bi moglo bolje objasniti"kolonijalni" karakter rudarskih oblasti od formiranja ove jedinice koja jenemilosrdno ugusila proteste radnika i emigranata i stranih militanata. Do1920. godine, ovaj model drzavne policije primenjen je u najvecem brojuindustrijskih drzava.

Iako je nekoliko organizovanih pokreta nosilo ime progresivaca, naj-veci broj njihovih aktivista radio je pojedinacno ili u nefonnalnim grupama,cesto na nivou odredenog grada ili drzave. Njihove aktivnosti, iako razlicite,odvijale su se na slican nacin. Jedan od vaznijih elernenata progresivizmabilo je otkrivanje zloupotreba na koje treba obratiti paznju, na primer upricama 0 uslovima u sirornasnirn kvartovirna kao sto su: Kako iivi drugapolovina (1890) Dzejkoba Risa, Megi: dele s ulice Stivena Krejna i AkoHrist dode u Cikago (1893) V. T. Steda. Zurnalizam koji razoblicava ne-pravde doziveo je pravi procvat u prvoj deceniji novog veka. Primeri onogasto je Teodor Ruzvelt nazivao "otkrivanjel11prljavstina" porvrdeni Sll raclo-virna kao sto su analiticki clanci Linkolna Stivensa 0 sveprisutnoj korupciji 1I

gradskim sluzbama objavljeni u knjizi Slid gradova (1904), razotkrivanjernmonopola Standard Oila Ide Tarbel i radovima Reja Stanarda Bejkera.Roman Aptona Sinklera Diungla rasplamsao je gnev javnosti zbog uzasnihuslova rada u industriji mesa. Takva istrazivanja su imala odjeka i na zva-nicne organe pa je tako 1894. godine komisija nazvana po senatoru Leksourazotkrila potpunu korupciju u njujorskoj policiji.

Prakticni odgovori na drustvena zla bili su razliciti. U politickoj areni,prica 0 progresivizmu moze se najbolje pratiti kroz rad pojedinih politickihlidera, narocito velikog broja reformatora izabranih na razne funkcije naprelasku u novi vek: gradonacelnici kao Dzons "Zlatno Pravilo" 1I Toledu.

, Emil Sajdl u Milvokiju i Tom L. Dzonson u Klivlendu i guverneri drzava

PROGRESIVCI

Do devedesetih godina devetnaestog veka sarno su zasticeni ili opti-misti mogli da veruju da americkom drustvu u novom veku nece trebati dra-maticna transfonnacija, iako nije postojao konsenzus 0 pravcu u kojem bitrebalo krenuti. Mnostvo futuroloskih radova bavilo se razmatranjem mo-guce sudbine drustva, u rasponu od dobrocudnog elitizma do utopijskog so-cijalizma, ali je uznemirujuci broj predvidao ekstremno nasilje izmedu bo-gatih i siromasnih koje ce kulminirati apokalipticnim slomom. Popularniradovi ovog tipa ukljucuju i Gvozdenu petu Dzeka Londona i Cezarovu ko-lumnu Ignacijusa Donelija. Strahovi koje su izrazavale te knjige mnogo sudoprineli oblikovanju misli socijalnih refonnatora poznatih pod imenom"progresivci". Njihovi motivi bili su slozcni: iako su uglavnom bili oku-pirani uzasima i nepravdama koje su videli oko sebe, imali su i jasan osecajda bi drustvena refonna u sadasnjem trenutku mogla biti jedini nacin da seizbegnu nemiri pa mozda cak i gradanski rat u narednih deset ili dvadeset

158 159

I

II

I

IIII

II

II

kao Teodor Ruzvelt u Njujorku i, posebno, Robert Lafolet u Viskonsinu. Onisu se borili protiv dominantnih industrijskih interesa i nastojali da smanjenjihov uticaj na politicke procese razvijajuci neposredne primame izbore izakonodavstvo protiv korupcije. Novi zakoni su ornogucavali glasacima daopozovu clanove zakonodavnog tela koji ih ne zadovoljavaju pre zvanicnogisteka njihovog mandata, dok su im zakoni 0 inicijativama i referendumuornogucavali da 0 zeljenim reformama odlucuju direktno, dakle zaobilazecidrzavno zakonodavno telo i partijske masinerije koje ga kontrolisu. Naj-progresivnije drzave, na primer Viskonsin, revidirale su svoje poreske si-sterne kako bi pravednije rasporedile opterecenje na korporacije i uveledrzavne poreze na dohodak i naslede. Bila je to borba protiv struje, ali suucinjeni ogromni koraci, sto se vidi i po brojnim novim drzavnim zakonimakojima se regulisu najamnine, radno vrerne, zdravstveni uslovi i sigumost naradu i predvida nadoknada za povredene radnike. Privatne inicijative sutakode dale znacajan doprinos, na primer stambene zgrade koje su izgradilireformatori srednje klase u najgorim sirotinjskim kvartovima kako bi po-boljsali fizicku i moralnu dobrobit njihovih stanovnika. Od 1890-ih godina,naselje Hal Haus Dzejn Adams u Cikagu predstavljalo je model direktneakcije i socijalnog rada u gradskim centrima koji su. naveliko preuzimalidrugi gradovi.

Reforrnatori su na saveznom nivou pronasli prijatelja u TeodoruRuzveltu. Prethodna adrninistracija je donela zakone koji su im teorijskiornogucavali da se pozabave zloupotrebama, na primer Sermanov zakonprotiv trustova iz 1890. godine, ali su ti zakoni retko ozbiljnije sprovodeni.Sve se to promenilo kada se Ruzvelt, uz veliki publicitet, upustio u viteskuborbu s najmocnijim trustovima. On je 1902. go dine naredio raspustanjeSevemog trusta za hartije od vrednosti, koji su formirali finansijski gigantiDz. P. Morgan i E. H. Hariman da bi monopolisali prakticno celokupnisaobracajni sistem zapadnih drzava. Rasformiranje je uspesno ostvareno1904. godine, cime su postavljene osnove za seriju daljih kampanja. Godine1906, administracija je zapocela akciju koja je ubrzo dovela do razbijanjatrusta Standard Oil na manje jedinice, iako su ti novi izdanci korportivneporodice Standard Oila bili i sarni ogrornni (tri najznacajnija naslednika suEkson, Mobil i Sokal).

U skladu sa progresivnom vizijom drzave kao objektivnog arbitraizrnedu kapitala i rada, Ruzvelt je ucinio nesto sasvim novo intervenisuci uvelikom strajku gde je nastupio kao iskreni posrednik. On je 1902. go dinesavladao tvrdoglavi otpor poslodavaca rudnika antracita jednostavnom pret-njom da ce upotrebiti vojsku i zauzeti rudnike, sto je predstavljalo neve-rovatno odstupanje od grubih anti-radnickih politika najveceg broja pret-hodnih administracija. Zakon 0 cistoj hrani i lekovima do net je 1906. go dinea niz novih saveznih regulatomih agencija poceo je da istrazuje oblasti po-slovne prakse koje su nekada smatrane nedodirljivim. Osim toga, Medu-

drzavna trgovinska komisija je 1906. godine dobila efektivna ovlascenja daregulise cene zeleznickog prevoza a predlozen je i sistem kontrole fabrika.

Ruzveltje ponudio dinamican i atraktivan model reforme, ali gaje, poprakticnim rezultatima, verovatno dostigao njegov naslednik Vilijem H.Taft, kojije bio mnogo efikasniji razbijac trustova. Za vreme Taftove admi-nistracije, Kongres je doneo dva vitalna ustavna amandmana, oba od kljuc-nog znacaja za program progresivaca. Njima se predvida prikupljanje porezadirektno od prihoda (sesnaesti amandman) i obezbeduju neposredni izboriza senatore Sjedinjenih Drzava (sedamnaesti amandman). Medutim, repu-blikanska stranka se sve vise delila na liberalnu i konzervativnu frakciju,koje su podrzavale Ruzvelta, odnosno Tafta. Ruzveltje 1912. godine orga-nizovao jednu od najuspesnijih nominacija trece stranke u americkoj istoriji,Progresivnu ili .Losovu" partiju, koja je dobila cetiri miliona glasova i donogu potukla zvanicne republikance.

Iako je podela u republikanskoj stranci sarno doprinela izboru demo-krate Vudroa Vislona, sam Vilson je imao simpatija za najveci broj pro-gresivistickih ciljeva pa bi se moglo reci daje njegova administracija ozna-Gila zenit te tradicije. Jedino iskustvo Vilsonje stekao kao uzoran guvemerNju Dzersija, gde je podrzao donosenje zakona 0 uvodenju neposrednihizbora i regulisanjn korupcije kao i ogranicenju ovlascenja javnih komu-nalnih preduzeca. Kao predsednik, on je nadgledao uvodenje centralnogbankarskog sistema pod nadzorom Saveznog odbora za rezerve (1913), zakoji su njegovi kriticari s pravom tvrdili da predstavlja radikalnu transfor-maciju odnosa poslovnih krugova i vlade. Naredna godina donela je novi ijos efikasniji zakon protiv trustova (Klejtonov zakon) a Savezna trgovinskakomisija je zatrazila eliminisanje nepravednih poslovnih postupaka. U pe-riodu izmedu 1913. i 1916. godine, Vilsonova administracija je iniciraladalekosezne reforme u oblastima kao sto su deciji rad, industrijski uslovi iobrazovanje. Vilsonove smele inovacije pokazale su velike implikacije pro-gresivnog modela za savezne vlasti. Njegov rezim je po sirini nadleznostinacionalne vlade bio prethodnica Nju dila iz 1930-ih u istoj meri u kojoj jepredstavljao i odjek presedana koji su utvrdili federalisti AleksandaraHamiltona devedesetih god ina prethodnog veka.

ZENSKA PRAV A

160

Jedna od kriticnih oblasti progresivisticke reforme bilo je prosirenjezenskih prava, pitanje koje je neopozivo stavljeno na dnevni red politikekrajem devetnaestog veka. Davanje prava glasa cmcima 1896. godine iza-zvalo je porast feministickog radikalizma, koji je ukljucivao barem jedanelement rasisticke odbojnosti, sadrzan u tvrdnji da su bele zene sigumo kva-lifikovanije za dobijanje prava glasa od bivsih rob ova. Pod rukovodstvomdugogodisnjih feministickih aktivistkinja Elizabet Kedi Stenton i Suzan B.

161

Entoni, osnovane su dye organizacije. Ove dye grupe su se 1890. godinespojile i osnovale Nacionalno americko udruzenje za zensko pravo glasa.Zensko pravo glasa i ferninisticke ideje zastupale su i reformisticke grupekao npr. Zensko hriscansko trezvenjacko drustvo (osnovano 1874. godine),koje je, bez obzira na ime, imalo rnnogo siri program od resavanja problemaalkoholizma.

Mogucnost prakticnog ostvarenja zenskog prava glasa uvecana jenjegovim prihvatanjem u zapadnim teritorijama, sto je obicno bilo rezultatocajnickog napora da se privuce raznovrsnije i kvalitetnije stanovnistvo, presvega farmerske porodice. Teritorija Vajoming je bila prva takva jurisdik-cija, a posle nje i teritorija Jute 1870. godine. Vajoming je 1890. godinepostao prva drzava u kojoj su zene mogle da glasaju. Do 1914. godine, zenesu imale puno pravo glasa u deset najzapadnijih drzava, Sirenje ovog pravana celu zemljuzahtevalo je donosenje ustavnog amandmana, koji je prvi putpredlozen 1878. go dine i zatim redovno ponovo podnosen. Ovom pitanjujeponovo udahnut zivot ucescem zena u Prvom svetskom ratu paje, posle nizaglasanja sa tesnim ishodom, Senat 1919. go dine usvojio devetnaesti am and-man kojije 1920. go dine ratifikovao dovoljan broj drzava.

Paralelno s borbom za zenska politicka prava, odvijala se podjednakoteska borba za licnu emancipaciju, koja je, narocito kada se radilo 0 siro-masnim zenama, zahtevala kontrolu radanja. Abortus je pocetkom devet-naestog veka bio formalno nezakonit, ali je i dalje obavljan bez obzira napovremeno sudsko gonjenje satanizovanih "doktora" koji su vrsili pobacaje.Oglasavanje takvih usluga bilo je slobodno. Iako je statisticke podatke teskoprotumaciti, proporcionalni udeo prekida trudnoce mogao je biti slicandanasnjem. Stvari su se promenile posle Gradanskog rata, s jacanjern orga-nizacije i samopouzdanja medicinske profesije, odlucne da eliminise su-parnike kao sto su bili babice i .Jekari" koji su obavljali abortuse. Glavnasnaga kojaje zahtevala donosenje zakona bilo je Americko lekarsko drustvo(1847).

Krivicno pravo je sada dobilo novu realnu snagu, ojacanu morali-stickim i jevandelistickim pokretima tog vremena. Olicenje tih pokreta bioje Entoni Komstok, osnivac Njujorskog drustva za suzbijanje poroka koji jevodio pedesetogodisnju borbu protiv "prljav~tine" u javnom ~ivotu. Kom-stokovim zakonom iz 1873. godine zabranjeno je sirenje informacija 0 kon-tracepciji putem poste pa je do kraja veka dostupnost informacija 0 abortusui tehnikama kontracepcije bila ozbiljno ogranicena. Komstokovom rezimuse, posle 1912. godine, suprotstavila Margreta Senger, kojaje bila saveznik i"kolebljivaca" i socijalista. Zabrinuta za sudbinu siromasnih zena i emi-grantkinja, pokusala je da obezbedi slobodan pristup informacijama 0kontracepciji pa je zbog te aktivnosti 1916. optuzena za krivicno delo.Sudenje i zatvorska kazna koja je usledila dali su Margareti Senger statusmucenice. Onaje 1921. go dine osnovala Americku ligu za kontrolu radanjaa 1952. godirfe i Drustvo za planiranje porodice.

162

KULTURA I RELlGIJA

Uticaj novih socijalnih pokreta ogledao se i u literaturi. Slicno pede-setim godinama, poslednji kvartal devetnaestog veka pruzio je obilje zna-cajnih radova, pre svega rornana i poezije. Medu najznacajnijim romano-piscima 1880-ih godina bili su Henri Dzejms, Mark Tven i Vilijem DinHauels (Tabe1a 4.6)

TABELA 4.6. NANAZNIJA KNJIZEVNA DELA OBJAVLJENA 1876-1907.

1876.1879.1880.188l.1882.1883.1884.1885.1886.1888.1889.1890-9l.1893.1894.

1895.1896.

1897.1898.1899.1900.1901.1902.

1903.1904.

, 1906.1907.

Mark Tven, Tom SojerHenri Dzejms, Dejzi Miler; Henri Dzordz, Napredak isiromastvoHenri Adams, Demokratija; Lu Valis, Ben HurHenri Dzejms, Portret jedne ledi; Mark Tven, Kraljevic iprosjakVilijem Din Hauels, Savremeni slucajMark Tven, Zivot na MisisipijuMark Tven, Haklberi FinVilijem Din Hauels, Uspon Sajlasa LephamaHenri Dzejms, BostonciBelami, Gledajuci unazadMark Tven, Jenki na dvoru kralja ArturaEmili Dikinson, PesmeStiven Krejn, Megi: dele u/iceHenri D. Lojd, Bogatstvo protiv komonvelta; Mark Tven,Glupi Vi/sonStiven Krejn, Crvena znacka za hrabrostEmili Dikinson, Pesme 1896; Harold Frederik, Prokletstvo TeronaVeraCarls M. Seldon, Njegovim putemHenri Dzejms, Okret zavrtnjaFrenk Noris, Mektig; Kejt Sopan, BudenjeTeodor Drajzer, Sestra KeriFrenk Noris, HobotnicaOven Vister, Covek iz Virdiinije; Vilijem Dzejms, Vrste re/igijskogiskustvaHenri Dzejms, Ambasadori; Dzek London, Zov divljineHenri Dzejms, Zlatni pehar; Dzek London, Morski vukApton Sinkler, DiunglaDzek London, Gvozdena peta

I

IIIIII

U tom kontekstu, recimo da su sarno sredinom osamdesetih objavljeniHauelov roman Uspon Saj/esa Lephema i Dzejmsovi Bostonci, dok se I

163 •

III

III

III

I

Tvenov Haklberi Fin moze smatrati nesumnjivim americkim doprinosomknjizevnosti ijednim od najvecih americkih romana. On odrazava i rasirenunostalgiju za slobodom i pokretljivoscu koja je postojala u izgubljenojpredratnoj Ameriei. Pored literature, americki umetniei su sada davali im-presivan doprinos i slikarstvu, gde su Dzerns Visler Maknil, Dzon SingerSardzent i Tomas Ejkins nastupili kao znacajni inovatori 70-ih i 80-ih go-dina. Slike zapada Frederika Remingtona ilustruju pojavu naeionalne mi-tologije kauboja, Indijanaca i arnericke konjiee.

U americkoj literaturi devedesetih godina devetnaestog veka po ceo jeda se oseca uticaj novih interesovanja i literarnih stilova, ukljucujuci i notusocijalnog radikalizma i sa tim povezanog naglasenog realizma. Ove idejesu na potpuno drugaciji nacin predstavljene u knjigama Stivena Krejna,Dzeka Londona, Frenka Norisa, Teodora Drajzera i Aptona Sinklera. Novipoliticki senzibilitet oblikovao je knjige kao sto je Frederikovo ProkletstvoTerona Vera, gde se izmedu ostalog ispituje intelektualna jalovost orga-nizovane religije.

Ostri ideoloski konflikti tog vremena imali su naglasenu versku di-menziju. I refonnatori i reakeionari su bili motivisani svojim specificnimtumacenjem Svetog pisma i hriscanskog ucenja, 0 cemu se raspravljalo istotoliko zivo kao i 0 bilo kom pitanju prava ili ekonomske doktrine. Godineposle 1910. godine, koje u politickom smislu oznacavaju vrhunae politickog"progresivizma", poznate su i po plimi verskog .fundarnentalizma", pri ce-mu je ocigledno da su ova dva koncepta u ostroj suprotnosti jedan sa drugim.U stvari, oba su predstavljala razlicite reakeije na iste okolnosti.

Progresivne ideje drustvene akeije i politicke reforme podrzavali su,na liberalnoj strani, pobomiei "dmstvenog jevandelja", predstavljenog uknjigama kao sto su Primenjeno hriscanstvo Vasingtona Gledena (1886) iHriscanstvo i drustvena kriza Voltera Rausenbasa (1907). lzuzetno popu-lami roman Carlsa M. Seldona Njegovim putem (1897) opisuje protestantskukongregaeiju koja odlucuje da zivi u skladu sa svojim tumacenjem onoga stabi Hrist ucinio u odredenoj situaeiji. Odgovor je pronaden u daleskoseznojreformi i dobrotvomom radu, pored tradieionalnog insistiranja na javnojpristojnosti i trezvenjastvu.

Iako su zastupniei drustvene akeije mozda bili striktno ortodoksni uSV0111 teoloskom pristupu, protestantsko hriscanstvo tog vremena karakte- ,risao je snazan liberalizam koji je dovodio u pitanje i osnovna verovanja ubozansku prirodu Hrista, njegova cuda i vaskrsenje, kao i doslovnu istinitostbiblije. Sirenje darvinisticke teorije od 1860-ih godina imalo je utieaja i uovoj oblasti, a pre svega ideja da je razvoj sveta trajao rnnogo milionagodina. Ako je ljudski rod nastao postepeno iz niza nizih vrsta, nije ostajalo .rnnogo prostora za stvaranje sveta i druge dogadaje opisane u Knjizi 0postanju.

Crkveni liberalizam je izazvao zestoku reakeiju onih koji su vec bilisokirani sirenjem kritickih tumacenja Svetog pi sma na univerzitetima pa caki u bogoslovijama. U americkom protetstantizmu se od '1870-ih godinapojavio jedan broj novih pokreta i sekti koje su se rukovodile doslovnimtumacenjem biblije. Stavise, dominantna tema novih entuzijasta bila jepremilenaristicka, sto je znacilo da drustvene refonne nisu sarno beskorisne,vec, sto je jos gore, da mogu u stvari biti i satanska zarnka. Ovaj teoloski stayje imao znacajne politicke poslediee.

Milenaristicke rasprave 0 poslednjim vremenima bile su stare koliko ihriscanstvo. Svi su se slagali da Knjiga otkrovenja opisuje period strasnihkatastrofa i nesreca kao i velicanstvenu hiljadugodisnju fizicku vladavinuHrista na zemlji; ali da li ce se prvo dogoditi nesrece ili velicanstvenahiljadugodisnja vladavina, milenijum? Pocetkom devetnaestog veka, rnnogiamericki protestanti su bili saglasni da ce prvo nastupiti milenijum, a zatimkratko vreme nevolja u kojem ce davo biti konacno pobeden. Postmi-lenaristicka teorija je opravdavala, pa cak i zahtevala drustveni aktivizam,jer bi se uklanjanjem strahota kao sto je ropstvo pomoglo nastupanjeHristovog kraljevsta. Od sezdesetih godina devetnaestog veka doslo je doopsteg preusmeravanja u praveu mracnijeg i vise pesimistickog koneeptapremilenarizma: .kraj sadasnjeg sveta je blizu a za njim ce doci patnje,strasan period tiranije, gladi, bolesti i ubijanja. Tek posle tih uzasa, nekolikoprezivelih svetaea moci ce da vidi Mesiju na zemlji. U toj slici nije bilomesta za drustvene reforme, narocito ako su one podrazumevale savez saonima koji su prezreli bozju rec.

Premilenaristicko ucenje se sirilo pod utieajem propovednika kao stoje bio Dzon Nelson Darbi, koji je popularisao ideju "odvodenja", odnosnonaglog uklanjanja pravih svetaea sa zemlje pre nego sto se dogode najgorenesrece. Ove teorije su do kraja veka postale jevandelisticka norma, kada jesrediste rasprave premesteno na utvrdivanje vremenskog rasporeda onihprorocanstava koja ce se ostvariti, njihovog redosleda i nacina na koji Svetopismo predvida sadasnje dogadaje ili licnosti. Paralelno s milenarizmom,pojavilo se i novo interesovanje za perfekeionizam, ideju da istinski ponovorodeni hriscanin mote i mora da tezi visem duhovnom stanju posvecenosti,Rasprave na ovu temu unutar metodisticke erke dovele su do jos jedneobnove u vidu pokreta "svetosti". Nova i stroza erkva istrazivala je eksta-ticne postupke i iseeljivanje verom, i upustala se u uzbudljive premilena-risticke spekulaeije.

Pentikostalni pokret je krajem veka tvrdio da pojedini hriscani mogudobiti dar da govore jezicima slicnim onima koji su zabelezeni u biblijskojknjizi 0 apostolskim delima. Pentikostalna obnova zapocela je u emimerkvama, ali je brzo presla rasne granice. Kao i mnogo puta pre, verskouzbudenje odrazilo se u pojavi brojnih novih denominaeija u periodu od1870. do 1914. godine, ukljucujuci i Jehovine svedoke (milenaristicka),

164 165

Crkvu Nazarena (svetost), Bozije zajednice (pentikostalna) i razne ogrankeCrkve Bozije (svetost-pentikostalna). Medu pojave te vrste spadaju iapalacanske sekte, koje su doslovno shvatale Hristovo obecanje da pravivernici mogu da barataju sa zmijarna i ostanu neozledeni.

Do kraja veka je nepremostivi jaz razdvajao veru obrazovanog libe-ralnog drustvenog reformatora od vere nekog literaliste ili pentikostalaca, ata podela se odrazila i u terminu "biblijski pojas", koji je oznacavao oblastina jugu i zapadu u kojima su entuzijasticke ideje prihvacene bez ikakverezerve. Medutim, bilo bi pogresno da ovo tumacimo naprosto kao sukobneznanja i obrazovanja, jer su neki literalisti bili obrazovani ljudi koji susvoje argumente artikulisali u nizu dobro obrazlozenih knjiga i rasprava.Biblijska konferencija na Nijagari 1895. godine formulisala je .fundarnen-talizam", odnosno ideju da se centralne doktrine moraju braniti kao osnovehriscanstva, U periodu od 1910. do 1915. go dine izlazile su knjige naslo-vljene .Fundamenti" u kojima je izlozen minimalni sadrzaj verovanjapravog jevendelistickog protestanta: nepogresivost Svetog pisma, bezgre-sno zacece, ispastanje, fizicko uskrsnuce Hrista i njegov drugi dolazak.Cinjenica da su oni te univerzalne doktrine morali da brane sarno pokazujekoliko je daleko doprla liberalna misao.

Verske razlike su se vezivale za etnicko i socijalno neprijatelsjstvo jersu jevandelisti i fundamentalisti smatrali da su mucenicki predstavnicipravog amerikanzima u sukobu sa urbanizacijom i imigracijom - poli-glotskim metropolama koje dominiraju nacijom od pocetka osarndesetihgodina. Jos gore od toga, novi gradovi su raj za katolike i Jevreje. Bitkaizmedu dye kulture najsnaznije je izrazena u trezvenjackom pokretu koji jenastojao da vrednosti dornaceg protestantskog sela nametne etnicki razno-loom gradovima. Prohibicionisti su cak imali i predsednicke kandidate od1884. godine i bili su stalni cinilac drzavne politike. Pokret je doziveo svojvrhunac usvajanjem ustavnog amandmana, Volstedovog zakona, pa je do1919. godine alkohol bio zvanicno zabranjen u Sjedinjenim Drzavama, Zafeministe, fundamentaliste, progresivce i socijaliste, odgovor na sva zladrustva lezao je, ocigledno, u akcijama vlade, i to pre svega federalne.

Napomene

I. Navedeno u: Pierre Berton, The National Dream: The Great Railway 1871-1881(Toronto: Penguin, 1989), p. II.

2. U: E. Digby Baltzell, The Protestant Establishment: Aristocracy and Caste inAmerica (New York: Random House, 1964), pp. 113-15.

3. Navedeno u: Jack London, The Iron Heel (London: Journeyman Press, 1975), p.46.

4. Navedeno u: Philip S. Foner (ed.), We the Other People: Alternative Declarationsof Independence by Labour Groups, Farmers, Woman's Rights Advocates, Socialists andBlacks, 1829-1~75(Urbana: University of Illinois Press, 1976).

166

5

RAT I GLOBALIZAM 1917-1956

GLOBALNA DILEMA

Amerikance je dugo mucila mogucnost da budu upleteni u probleme pre-komorskib zemalja. Preuzimanju imperijalnih obaveza suprotstavljali su se1898. godioe ne sarno radikali i socijalisti, vec i citav niz religijskih, liberalnih itradicionalno nastrojenih grupa. Stavise, nije se radilo 0 ratu koji je pretio daugrozi zivote velikog broja Amerikanaca. U toku citave prve polovine ovogveka postojao je kontinuirani otpor preduzimanju vojnih poduhvata u Evropi, ado ulaska Amerike u oba svetska rata doslo je tek posle provokacija koje se nisumogle tolerisati. Cak i u vreme mira, ukljucivanje Sjedinjenih Drzava u medu-narodne organizacije, narocito u slucaju Lige naroda, nailazilo je na neumoljivotpor sirokih politickih koalicija. Izgledi da Sjedinjene Drzave postanu svetskasila po modelu prezrenih imperijalnih drzava Evrope bili su neprihvatljivi izvise razloga. Medutim, to su bile bas one godine u kojima su Sjedinjene Drzavebile prinudene da preuzmu ulogu 'globalne sile a ta uloga ce promeniti i karakterunutrasnje politike. Spoljni poslovi su zauzeli centralnu poziciju u dornacojdebati, izvrsna vlast je dobila nevidenu snagu kao srediste nove imperijalneuloge, ajacanje vojne moci je izazvalo nevideno sirenje federalne vlasti. Moglobi se reci da je rastuca briga za odbranu i nacionalnu bezbednost americkedrzave imala sredisnje mesto u nacionalnoj istoriji u ovom veku.

Ima rnnogo objasnjenja spremnosti Amerike da, iako nevoljno, stupina svetsku scenu. S obzirom na situaciju u svetskoj politici 1917, 1940. i1947. godine, tesko je reci kako bi Sjedinjene Drzave mogle izbeci da senadu okruzene nadmocnorn snagom neprijateljskih sila s ideologijama pot-puno suprotnim arnerickim uverenjima. Uticaj dornacih pitanja na tran-

, sformisanje americkih stavova prema ostalom svetu bio je nerazlucivospojen s medunarodnim pritiscima. I 1917. i 1940-ih, sukob sa zamisljenirnstranim agresorom bio je vezan s kampanjama za suzbijanje radikalnihpretnji kod kuce paje postojanje stranih neprijatelja, i Nemaca i komunista,postavilo ideoloske temelje za novi konzervativni konsenzus u zemlji. Taveza je pomogla da nova americka uloga bude prihvacena.

167

I

II

J •

I

IIII

PRVI SVETSKI RAT Na pocetku je americki komandant Dzon Persingmorae da se bori dasacuva autonomiju americkih ekspedicionih snaga kako se ne bi utopile ufrancusku vojsku. U toku 1918,jednajedinica americkih ekspedicionih tru-pa pobedila je u znacajnom okrsaju u francuskom sektoru zapadnog fronta.U prolece su marinci pretrpeli teske gubitke u sumi Belo, dok su drugejedinice blokirale nemacku ofanzivu kod Sato Tijerija. Do septembraje vecmilion Amerikanaca ucestvovalo u saveznickoj ofanzivi na zapadnom fron-tu (Mez-Argon) koja je slornila nemacke linije. Ukupno, u oruzanim sna-gama je sluzilo 4,7 miliona Arnerikanaca a americki gubici iznosili su116000 Ijudi, od kojihje nesto malo ispod polovine poginulo u borbi. To jebilo rnnogo manje od stete koju su pretrpele druge ucesnice u borbi: Fran-cuska, Nemacka, Rusija i Austrougarska su, pojedinacno, imale izmedumilion i dva miliona mrtvih a britanska imperija nesto manje od milion.

Uticaj rata na zivot Amerike bio je potpuno nesrazmeran njenomvojnom angazovanju. Delimicno i zbog neizvesnih stavova javnosti premanacionalnoj politici, i najmanji izraz surnnje ili kritike u pogledu toka rataizazivao je ekstrernno neprijateljstvo. Kao sto je istoricar Dejvid Kenedinapisao, "rat za americku svest" bio je prvi i najodlucniji okrsaj u ame-rickom u~dcu u globalnoj borbi.! Ovaj aspekt rata imao je rnnogo frontova.U etnickom smislu; on je razorio nemacku americku zajednicu koja je viseod jednog veka bila jedna od najcenjenijih doseljenickih grupa i razvilakulturni zivot u citavoj zemlji. Svi nemacki simboli su postali meta:cinjenica da se za kiseli kupus vise nije govorilo "sauerkraut" vec "libertycabbage" sarno je jedan notorni primer raspolozenja javnosti. Orkestri visenisu svirali nemacku muziku, skole su prestale da poducavaju nemacki jezik.Neprijateljstva su se prosirila i na drugu centralnu silu, Austrougarsku,domovinu miliona Slovena i Jevreja koji su usli u Sjedinjene Drzave od1880. godine. Tehnicki gledano, svi su oni postali neprijateljski stranci.

Rat je iskorenio socijalisticke i radikalne ideje, koje su se navelikoprosirile od pocetka novog veka i dozivljavale procvat u industrijskimkrizama predratnih godina. Radikali i pacifisti su poceli zivu propagandnukampanju protiv rata i regrutacije, ali je savezna vlada juna 1917. godine,donela drakonski Zakon 0 spijunazi, kojimje strogo ogranicila svaku kritikute vrste. Zakon je sprovoden nemilosrdno; to su cinile peste odbijanjem daprenose posiljke koje su sadrzavale podbunjivacku literaturu, lokalna idrzavna policija, praveci racije na prostorije socijalista i Industrijskih rad-nika sveta (IWW), i privatne grupe koje su osudivale svako surnnjivo "anti-americko" ponasanje, pod cim su njihovi clanovi obicno podrazumevali inajmanju vezu sa neortodoksnim ili stranim idejama. Pokret za gradanskuzastitu je institucionalizovan kroz Americku ligu za zastitu, koja je radila usavezu sa lokalnim poslodavcima i njihovim strukturama anti-radnickognadzora i spijunaze. Takve grupe su bile neverovatno aktivne i nametljivehapseci i ispitujuci hiljade eventualnih radikala ili onih koji bi mogli daizbegnu regrutaciju, i sluzile keto ruka zakona.

Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, americko javno rnnjenjeodlucno se suprotstavljalo ucescu u njemu. I radikali i socijaiisti bili suprotiv ukljucivanja u borbu izmedu supamickih kapitalistickih klika; iiberalii pacifisti nisu podnosiii razaranje koje izaziva rat, pogotovu ako se vodizbog neceg sto nema nikakvog ociglednog uticaja na americki zivot, amnoge etnicke grupe su osudivale svaki pokusaj da se Sjedinjene Drzavepovezu sa zemijama koje su mrzeli zbog njihovih proslih ili sadasnjih ne-deia. Nemacki i irski glasacki blokovi bili su odlucni da sprece svaku pomocbritanskoj imperiji. Predsednik Vudro Vilson nije imao nikakvu zelju dareskira svoj program dornacih reformi u nepromisljenoj vojnoj avanturi.

U toku naredne tri godine, pritisak za ulazak u rat postao je neizdrziv,uglavnom zbog nemacke kampanje u podrnornickom ratu protiv Engleske.Arnericki brodovi su potapani, cesto namerno, uz gubitak americkih zivota.Maja 1915. godine, potapanje iinijskog broda .Luzitanija" dovelo je do po-gorsanja nernacko-americkih odnosa. Sledece godine, nemacka mornaricaje otvoreno izjavila da bi se rat mogao dobiti sarno ako bi njene podmorniceprimenjivale taktiku neogranicenog rata protiv svih brodova u zoni blokadebez obzira na njihovu nacionalnost pa je ta mera i bila primenjena pocetkom1917. godine. U isto vreme, Britanci su objavili sadrzaj telegram a koje suuhvatili, u kojima nernacko ministarstvo spoljnih poslova predlaze vojnisavez sa Meksikom kako bi se po novo uspostavi.a rneksicka vlast u Teksasu,Novom Meksiku i Arizoni. Ovaj "Cimermanov telegram" potvrdio je gla-sine da se Nernacka urotila sa Meksikom i verovatno Japanom kako bi po-nistila veci deo onoga sto su Sjedinjene Drzave postigle sirenjem na zapad udevetnaestom veku. Aprila 1917. godine, predsednik Vilson je objavio rat

ernackoj iako nije imao nacionalni konsenzus na sta ukazuje glasanje uKongresu, gde se sest senatora i pedeset ~lanova Predstavnickog domasuprotstavilo ratu. Pri tom ova cifra ne odrazava strahovanjajavnosti u punojmeri.

Stupanje Sjedinjenih Drzava u rat imalo je kljucni znacaj sa pro-pagandnog stanovista. Mogucnost da saveznicke snage na zapadnom frontuuskoro budu pojacane milionima svezih americkih vojnika napravila jeprotivtezu poraznoj vesti 0 povlacenju Rusije iz borbe. Toje ozbiljnoobeshrabrilo nemacke snage. Izgledi za uiazak Amerike u rat su, ako nistadrugo, provociraii nernacke ofanzive 1918. go dine, ciji je neuspeh doprineoeksploziji neiojainosti medu Centralnim siiama. Medutim, americka ulogaje u vojnickom smislu bila striktno ogranicena. Redovne americke snage su1917. godine predstavijale malu silu a formiranje i obucavanje jedinica koje 'su bile potrebne za odlucnu intervenciju u Francuskoj trajaio bi godinama.Kljucni americki doprinos je, prema tome, planiran za kampanje u 1919. imozda 1920. godini.

168 169

~.•.

'V

Americki ratni napor je, po misljenju drzavnih organa, bio stalnoizlozen subverziji stranih i radikalnih grupa, koje su u stvari bile nemackiagenti. Organizacija Industrijski radnici sveta je okarakterisana kao "anar-histicka organizacija nadahnuta Nemackom". Koliki je bio strah organavlasti u oblastima sa velikom koncentracijom stanovnika stranog porekla,pokazuje predlog, iz 1917. godine, da se rezervne jedinice milicije u Pen-silvaniji opreme mitraljezima kako bi se pripremile za masovno nasilje iliustanak. U takvim situacijama .mitraljezi su on neprocenjive vrednosti.Mitraljez je stekao takvu reputaciju zbog svoje ubojitosti, pa je i sarnonjegovo prisustvo cesto dovo1jno da zaplasi gomilu."2 Jezikje skoro isti kaoijezik belih dose1jenika koji zive brojno nadjacani domacim stanovnistvomu nekoj azijskoj i1i africkoj koloniji.

potvrdivanje tradicionalne drustvene i rasne hijerarhije. Desnicarski komi-teti za gradansku samozastitu su u mestu Sentrelija, u drzavi Vasington,izvrsili pravi pokolj nad .Jcolebljivcima" a nasilje gomile cesto su orkestri-ra1i clanovi novoformiranog udruzenja veterana .Americka legija", Ruljajenapada1a levicarske demonstrante u Njujorku, Bostonu, Detroitu, Cikagu iKlivlendu a nasilje je dostiglo vrhunac prvog maja te godine.

Ta, 1919. godina, donelaje drzavama sirom srednjeg zapada neke odnajkrvavijih rasnih nemira u americkoj istoriji, u kojima je, obicno ruljabe1aca vrsila pogrom nad crnackim zajednicama. Preteca ovih nereda bio jepogrom cmaca u Istocnom Sent Luisu, jula 1917. go dine, kada su cmi straj-kbreheri optuzeni za neuspeh radnickog protesta. U nasilju koje je usledilopoginulo je sto cmaca. Zategnutost je ras1a i u toku naredne godine, zajednosa strahom da ce cmci preuzeti poslove mobilisanih belaca. S druge strane,cmi vojnici su stekli novu odlucnost zbog re1ativno jednakog tretrnana uFrancuskoj i na drugim mestima. Kada su 1919. go dine izbili strajkovi,poslodavci su u celicanama i rudnicima upotrebi1i cmce strajkbrehere i takopogorsali rasne tenzije za citav niz godina. Kada su vojnici obe rase demo-bilisani a privredna depresija postala jos dublja, nasilje se nije moglo izbeci,U Cikagu je poginulo cetrdeset Ijudi, dok je u Vasingtonu DC, Noksvilu(Tenesi), Carlstonu (Juzna Karolina), Omahi (Nebraska) i Teksasu bilornnogo zrtava, iako se njihov broj tacno ne zna. U Tulzi je, 1921. godine,izvrsen pokolj cmih stanovnika nakon sto su naoruzani cmci pokusali dasprece line jednog coveka. Mora se naglasiti koliko su razmere tog nasiljabile velike: i u Tulzi i u Istocnorn Sent Luisu su crnacki delovi grada biliprakticno zbrisani.

Politicku reakciju 1919. godine izazvao je strah od levicarskog tero-rizma a nekoliko desetina misterioznih bombaskih nap ad a i pljacki banakalicilo je na uvod u otvorenu revoluciju boljsevika i anarhista. Septembra1920. godine, od bombe koja je podmetnuta u Njujorsku berzu, poginulo jevise od trideset Ijudi. Konzervativci su iskoristili atmosferu nasilja da bipoceli s masovnom represijom a vrhovni tuzilac Sjedinjenih Drzava, MicelPalmer, naredio je hapsenje stranih radikala. Izrada detaljnog plana ovecistke poverena je mladom drzavnorn sluzbeniku po imenu Dz. EdgarHuver. U noci 2. januara 1920. godine, cetiri hiljade ljudi je uhapseno umasovnim racijama sirorn Sjedinjenih Drzava a na stotine je deportovano. Utom kontekstu bilo je i pojedinacnih slucajeva kao sto je bilo sudenje dvojiciitalijanskih radikala, Nikoli Sakou i Bartolomeu Vancetiju, optuzenim zapljacku 1920. godine. Obojica su osudena na smrt na osnovu surnnjivihdokaza a aferaje u narednoj deceniji postala slavan slucaj za radikale sirornsveta. Obojica optuzenih su ipak pogubljena 1927. godine.

Pa1merove racije su ukazivale na to da je radikalizam uvezen spolja ida bi se mogao iskljuciti sarno ako se usvoji politika koja je dovoljno od-lucna. Opadanje industrijskih konflikata, od otprilike 1922. godine, naizgled

KRIZA RADIKALIZMA

Ratna histerija protiv spijuna i sabotera nije pravila veliku raz1ikuizmedu socija1ista, sindika1ista, pacifista i aktivnih simpatizera N emacke jerse smatralo da svi podjednako ometaju americki ratni napor. Identifikovanjeradikalizma sa subverzivnim radom stranih drzava nastavilo se nesmanje-nom snag om i kada je nemackog demona zamenio neprijatelj u liku sov-jetske Rusije, a Kajzer svoje mesto glavnog manipulatora prepustio Lenjinu.Jedan socijalisticki 1ider je 1919. go dine izjavio: "IWW i boljsevizam supostali najveca pretnja umesto zute opasnosti i Prusa."3 Dodatan podsticajovakvom shvatanju davala je velika zastupljenost aktivista stranog porek1a urukovodstvima radnickih pokreta, na primer, socijalista "kolebljivaca" i (od1919) novoosnovane Kornunisticke partije Sjedinjenih Drzava. Represivniaparat, stvoren za suzbijanje navodnih Kajzerovih agenata, sada je ponovoupotrebljen za novi talas "antiamerikanizma". Tradicionalno snazna aktiv-nost americkih radikala pretrpela j e teske udarce izmedu 1917. i 1920. go-dine.

Godina 1919. bila je u znaku radnickih nemira, najvecih u istorijinacije, s masovnim strajkovima koji su pogodili ne sarno tradicionalne in-dustrije celika i uglja, vec i do tada mime sektore trzista rada kao sto jepolicija, pa cak i pozoriste. Citavi gradovi i oblasti prakticno su stali zbogstrajkova a u nekim podrucjima su sukobi sa radnicima doveli do krvo-prolica i gradanskih nemira. U Sijetlu je organizovan generalni strajk, uBostonu je strajkovala policija, a strajk radnika celicana u Pitsburgu bio jetraumatican dogadaj. U gljenokopi u Pensilvaniji i Zapadnoj Virdziniji zapo-celi su pravi visegodisnji gerilski rat. Priroda ovih sukoba zbog najamnina izivotnog standarda brzo se promenila u mnogo opasnije etnicke i politickeborbe pa je nastupio period snazne reakcije. Ona se javljala u razlicitimoblicima u zavisnosti od lokalnih uslova ali je svuda bilo prisutno agresivno

170 171

II

III

II

II

IIII

I

I

II·I

je potvrdivalo ovakvo rezonovanje pa su vlasti mogle da tvrde da je nacijaspasena od crvene revolucije.

Veliki deo represije, od 1919. godine pa nadalje, ukljucivao je van-zakonske taktike i uzimanje zakona u svoje ruke, i to i cuvara zakona iprivatnih grupa po modelu koji je tako uspesno utvrdila Arnericka liga zazastitu. Sudovi su retko stavljali cak i najmanji prigovor na takvo ponasanje.U stvari, presude u citavom nizu slucajeva koje je razmatrao Vrhovni sudSjedinjenih Drzava sada su smanjivale pravo na slobodu govora skoro donulte tacke. Sud je, 1919. godine, u slucaju Senk potvrdio pravo na zabranudisidentskog govora ako postoji .jasna i prisutna opasnost", pri cemu jeprecizna definicija te opasnosti bila u velikoj meri prepustena slobodnojvolji organa vlasti. U tom konkretnom slucaju, kaznjive radnje su podra-zumevale distribuciju antiratnih pamfleta. Slucaj Vitni, 1927. godine, zavr-sen je osudom jedne zene iz Kalifornije ciji se zlocin ocigledno ogledao .sarno u tome sto je ucestvovala u radikalskoj raspravi. Slucaj Olmsted, iz1928. godine, iako na pocetku nije bio politicki, ozakonio je prisluskivanjetelefona bez obzira na proteste onih koji su se pozivali na pravo naprivatnost. Sud je takode pokazao simpatije za prilicno drakonske zakonskemere donete u ime eugenetike i kontrole rasno nepodobnih.

DV ADESETE: PROSPERITET I KORUPCIJA

Posto je Nernacka bila u rusevinama a Velika Britanija iscrpljena,Sjedinjene Drzave su se posle rata nasle u novcj poziciji da dominirajusvetom. Sjedinjene Drzave su sada bile najveca vojna sila a Vasingtonskipomorski ugovor iz 1922. godine izjednacio je americku mornaricu sabritanskom flotom kao najvecom na svetu, iako su strateske potrebe Arne-rike zahtevale mnogo manje brodova nego udaljeni britanski posedi. Tonazaarnericke trgovacke mornarice se znacajno povecala u toku rata, i u apso-lutnorn iznosu i u poredenju sa istrosenom britanskom mornaricom. Sjedi-njene Drzave su obezbedile ekonomsku hegemoniju s najvecim proizvodimresursima koje je aktivirao rat. Ucesce Sjedinjenih Drzava u medunarodnojtrgovini poraslo je na IS odsto, pocetkom 1920. godine, nesto vise od Bri-tanije, a Njujorkje zauzeo mesto Londona kao finansijska metropola sveta.Ogroman dug saveznika Sjedinjenim Drzavama dao je americkoj admini-straciji diplomatsko oruzje potencijalno zastrasujuce moci,

Medutim, vojnu i finansijsku snagu je trebalo kombinovati sa poli-tickom voljom, a upravo je to nedostajalo. "Cetrnaest tacaka" predsednikaVudroa Vilsona, iz 1918. godine, predstavljalo je detaljan plan za preure-denje evropskih granica kao i uspostavljanje dnigacijeg sistema kolektivnebezbednosti. Centralno mesto u tome je imala Liga naroda, koju su veci ,optimisti medu njenim zagovornicima zarnisljali kao zacetak buduceg svet-

172

skog parlamenta. Medutim, Liga ne bi imala smisla bez ucesca SjedinjenihDrzava a Vilson je previse potcenio americki otpor ovakvom medunarod-nom angazmanu. Od proleca 1919. godine, kriticari Lige poput senatoraHenrja Kabota Lodza i Vilijema E. Bora nastojali su da obezbede sto siru po-drsku za svoje stavove pa su politikom u narednoj godini dominirali pred-sednikovi ocajnicki napori da osigura ratifikaciju. U novembru je Senatodbacio ugovor sa 55 glasova prema 39. Naredne 1921. go dine novi re-publikanski predsednik Voren G. Harding (Tabela 5.1) formalno je objavioda Sjedinjene Drzave nece uzeti nikakvog daljeg ucesca u radu Lige, sto jepredstavljalo fatalni udarac za citavi projekat. Harding je 1922. godinepovukao preostale americke okupacione trupe iz Rajnske oblasti a narednegodine je Senat odbio predlog za pristupanje Sjedinjenih Drzava Meduna-rodnom sudu pravde. U naredne dye decenije, americko drustvo ja cinilo svesto je moglo da se izoluje od spoljasnjeg sveta, pre svega od evropskih leglazaraze i izvora epidemija kao sto su boljsevizam i imperijalna diplomatija.

TABELA 5.1. PREDSEDNICI SJEDlNJENIH DRZAVA 1913-1961.

Mandat Stranka

I.

Vudro VilsonVoren G. HardingKalvin KulidzHerbert K. HuverFranklin D. RuzveltHari S. TrumanDvajt D. Ajzenhauer

1913-1921.1921-1923.1923-1929.1929-1933.1933-1945.1945-1953.1953-1961.

DemokratskaRepublikanskaRepublikanskaRepublikanskaDemokratskaDemokratskaRe£ublikanska

Republikanski predsednicki kandidat, 1920. godine, Voren G. Har-ding vodio je kampanju pod geslom "povratka u normalno stanje", koje je zanarod imalo neverovatno veliku privlacnost. Mada politicki slogani uopstetesko mogu da izdrze blizu analizu, ovaj primer je neobicno zanimljiv jer sepostavljalo pitanje na koje se "normalno stanje" misli: iako se navodnopodrazumevao povratak uslovima pre 1917. godine, oni ocigledno nisuukljucivali normalne manifestacije tog doba kao sto su bili rww, strajkovi,masovno useljavanje i sirenje gradova, vec pre povratak imaginarnoj.normalnosti" socijalnog mira i etnicke homogenosti koja je postojala ne-kada u istoriji, mozda pre 1850. godine. Ova konzervativna i nostalgicnafaza dala je ton politici dvadesetih godina, obelezenoj rastom protestantskihvrednosti ruralnih i prigradskih delova u razmerama koje vise nikada necebiti dostignute. Zanimljivo je da je, prema popisu iz 1920. godine, vecinaAmerikanaca po prvi put klasifikovana kao gradsko a ne seosko stanov-nistvo i da je vise od cetvrtine radne snage bilo zaposleno u fabrikama.

173

Hardingova pobeda, 1920. godine, osigurala je republikancima mesto uBeloj kuci za narednih dvanaest godina (Tabela 5.2).

TABELA 5.2. REZULTATI PREDSEDNICKIH T.ZBORA 1920-1952.

Pobednik

Brojglasova Brojnaroda Porazeni glasova(u mil.) naroda(u mil.)

1920.1924.*

Voren G. Harding (R)Kalvin Kulidt (R)

16,2 Dzejms M. Koks (D) 9,215,7 Dzon V. Dejvis (D) 8,4

Robert M. Lafolet (Prog.) 4,821,4 Alfred E. Smit (D) 15,022,8 Herbert Huver (R) 15,827,8 Alfred Landon (R) 16,727,2 Vendel Vilki (R) 22,325,6 Tomas E. Djui (R) 22,024,1 Tomas E. Djui (R) 22,0

Strom Tarmond (Drz, prava) 1,2Henri A. Volis (Prog.) 1,2

1952. Dvajt Ajzenhauer (R) 33,9 Adlaj E. Stivenson (D) 27,3

* Robert M. Lafolet je 1924.godine vodio karnpanju sa platformom Progresivne stranke.•• Na izborima 1948. bila su cetvorica kandidata. Pored demokrata i republikanaca,nominovani su i Strom Tarmond iz Stranke drlavnih prava i Henri A. Volis iz Progresivnestranke. .

1928.1932.1936.1940.1944.1948.**

Herbert Huver (R)Franklin D. Ruzvelt (D)Franklin D. Ruzvelt CD)Franklin D. Ruzvelt CD)Franklin D. Ruzvelt CD)Hari S. Truman (D)

Vrednosti belog Amerikanca anglosaxsonskog porekla i protestantskeveroispovesti (WASP) najbolje ilustruje pobeda prohibicije 1919. godine,mere smisljene iz prezira prema suparnickoj kulturi i moralnim vrednostimagradskog stanovnistva, Efikasnost ove mere je spoma a svaku mcgucnost zanjen dugorocan uspeh pokvarilo je insistiranje na zabrani piva i vina, a nesarno zestokog alkohola. Moguce je da su potrosnja alkohola i sa tim vezanebolesti znacajno opali, ali po strasnoj ceni izazivanja kriminala, nepostova-nja zakona i politicke korupcije. Iako su americkim gradovima uvek vladalekorumpirane stranacke masinerije i policija, prohibicijaje od gangstera kojisu do tada imali podredenu ulogu - bez obzira na to da li se radilo 0 Je-vrejima, Italijanima ili Ircima - napravila nezavisnu snagu. Sindikati orga-nizovanog kriminala stekli su ogromnu moc, koju ce u narednim decenijamausmeriti u razne poslove kao sto su kockanje, trgovina drogom, prostitucija ireketiranje trzista rada. Gangsterski ratovi su postali izvor skandala a,masakri u Cikagu i Filadelfiji, 1928-29. godine bili su jasan dokaz neuspehaeksperimenta'sa prohibicij om.

174

Vrednosti WASP-a i trezvenjasrva insipirisale su Kju kluks klan, kojije od 1921. do 1926. godine postigao vrtoglav uspeh sirorn zemlje, a presvega u drzavama na severu i srednjem zapadu kao sto su lndijana i Pen-silvanija. Klan je na svom vrhuncu, oko 1923-24. godine, imao od cetiri doosam miliona clanova, ukljucujuci i snazan zenski kontingent. lake se su-protstavljao poboljsanju polozaja cmaca i Jevreja, ovaj pokret je bio prven-stveno i potpuno antikatolicki i u velikoj meri se oslanjao na ideje i literaturuultraprotestantskih pokreta iz prethodnog veka. Ova ideologijaje u industrij-skim drzavama privlacila kvalifikovane radnike i menadzere srednjeg nivoakoji su se plasili konkurencije doseljenickih grupa, kao i obicne radnikeprotestante koji su imali stete od cmaca strajkbrehera i emigranata. Klan jepostao sastavni deo politike mnogih drzava i imao je apsolutnu dominaciju uregionima kao sto je Indijana. Nativisticko raspolozenje je dostiglo novivrhunac donosenjem Zakona 0 useljavanju, iz 1924. godine, koji je svoje re-striktivne mere besramno usmerio na narode juzne i istocne Evrope, utvr-dujuci kvotu za svaku nacionalnost na osnovu njene relativne jacine uamerickoj populaciji 1890. godine, pre poslednjeg talasa useljavanja. Ovamera je prakticno stavila tacku na masovno doseljavanje u Sjedinjene Drza-ve sve do sezdesetih godina.

Uspon Kiana je u politickorn smislu imao kritican znacaj za Demo-kratsku stranku, koja se oslanjala na nestabilnu koaliciju protestantskog selai urbanih masa. Vec 1924. godine, "rum i romanizam" su suprotstavljaniW ASP-u u unutrasnjosti zemlje, sto je izazvalo haos na konvenciji Demo-kratske stranke odrzanoj te godine. Gradovi su davali prednost Alu Smitu izNjujorka, gradskom katoliku koji je za Klan i njegove simpatizere pred-stavljao one najgore u americkorn zivotu. Bilo je potrebno 103 glasanja da bise doslo do neimpresivnog komprornisa 0 kandidatu koga je na novern-barskim izborima ubedljivo porazio republikanac. Radikalne i progresivnesnage pristale su uz kandidata Roberta Lafoleta, koji je clobio jednu scstinuglasova naroda u citavoj zemlji. Klan se uskoro urusio sam od sebe usred

, groznih skandala 0 nasilju i korumpiranosti njegovog vodstva, ali su krstovijos jednom na kratko bljesnuli 1928. godine, kada su demokrati konacnoskupili hrabrost da za predsednika nominuju Ala Smita.

Podozrenje zbog novih kretanja u drustvu bilo je ocigledno i ureligijskoj sferi, gde su se fundamentalisti upleli u komprornitujuci spor snacionalnim reprekusijama. Drzava Tenesi je bila jedna od nekoliko juri-sdikcija koje su zabranile ucenje bezbozne doktrine 0 evoluciji u javnimskolama. Zakon je prosto izazivao da bude osporen pa je protiv mladogucitelja po imenu Dzon T. Skoups koji ga je prekrsio pokrenut zakonskipostupak. Sudenje koje je odrzano 1925. go dine pretvorilo se u pozorisnikomad, negde izmedu snazne drame i slabe farse, u kom se odvijala gla-dijatorska borba izmedu dva pravna zastupnika Vilijema Dz. Brajana, kaotuzioca, i Klarensa Deroua, pristalice socijalizma i sekularizma, kao advo- I

I

II

175

I

I

IIIIII

I

kata odbrane. Svetski mediji su tretirali ovaj dogadaj kao neku vrstu sport-skog meca u komje tesko predvideti krajnji rezultat. lako je Skoups osudjen,fundamentalisti su bili nepopravljivo obelezeni ljagom primitivne netole-rancije a Brajanova reputacija je bila unistena, Roman Sinklera Luisa ElmerDientri (1927) daje nesumnjiv primer negativnog misljenja 0 fundamen-talizmu koje su imali svetski i obrazovani ljudi. S druge strane, zakoni poputtog u Tenesiju zadrzani su u zbirkama propisa jos decenijama posle toga aamericki izdavaci udzbenika su morali da budu veoma obazrivi prema de-likatnom pitanju evolucije, barem do kraja pedesetih godina, kada je sov-jetski uspeh u svemiru preplasio Amerikance da njihovo naucno obrazo-vanje mozda naveliko zaostaje za znanjem njihovih medunarodnih supar-nika.

Dvadesete go dine je i u poslovnom svetu i u politici obelezio izrazitolezeran i nemaran odnos prema etici. Administracija predsednika Vorena G.Hardinga bila je jedna od najveselijih korumpiranih administracija moder-nog vremena a u skandale je bilo umesano nekoliko njegovih bliskih prija-telja, clanova "dru~ine iz Ohaja", od kojih su najmanje dvojica izvrsila sa-moubistvo dok su bili pod istragom. .Tipot Dom" skandal je izbio kada jeotkriveno da je sekretar za unutrasnje poslove (Albert B. Fol) tajno dao uzakup nalazista nafte u Tipot Domu, u drzavi Vajoming, radi ostvarivanjalicne koristi a vrhovni tuzilac Hari Doerti je bio prisiljen da, osramocen,podnese ostavku. Pristalice teorije zavere cak navode daje Hardingova smrt,u pravo vreme, 1923. godine, mozda bila ubrzana kako bi se sprecilo otkri-vanje drugih skandala. U poslovnoj sferi je privreda u usponu pruzala brojnemogucnosti zelenasima koji su vrebali lakoveme investitore i kupce ne-kretnina. Bum u prodaji zernljista u Floridi, 1925. godine, unistio je speku-lante, ali je zato napunio dzepove prevaranata.

Bez obzira na to, ekonomski uslovi u periodu od 1923. do 1928. go-dine bili su generalno gledano dobri. Mnogo veci broj potrosaca je sada biou stanju da kupi robe koje su nekada smatrane luksuzom, ukljucujuci iautomobile, telefone i aparate za domacinstvo. Kako je automobilska pro-izvodnja postajala vodeci sektor, u proizvodnji je uspostavljena sve jacadominacija nekoliko velikih firmi sa koordinisanim operacijama na sirokomgeografskom podrucju. Do 1927. godine, Dzeneral Motorsje bio najmocnijikoncern, ispred Forda i Krajslera, a ova tri proizvodaca bila su poznata podzajednickim imenorn "Velika trojka". lako jos uvek manje-vise u zacetku,avionska industrija je dvadesetih godina belezila kontinuiran rast. Negde od1915. godine, proizvodaci aviona su za svoje fabrike cesto birali lokacije nazapadnoj obali: Boing u Sijetlu, Lokid u Burbanku, Daglas u Santa Moniki iLong Bicu, Nort Ameriken u Los Andjelesu. Juzna Kalifomija je, tokorndvadesetih, za avionsku industriju bila isto sto i Detroit za automobilsku. Tihgodina se ustalio i avionski saobracaj, Krajem dvadesetih, avioni su ko-risceni za velike postanske isporuke a pojavile su se i prve komercijalne

176

avionske kompanije. Za sarno jednu deceniju, dominantno mesto u ovomposlu imale su kompanije sa poznatim imenima Transvorld (TW A), Junajtedi Amerikan. I

Avioni su simbolisali brzinu, progres i mladalacki heroizam, olicene usolo pre1etu Carlsa A. Lindberga od Njujorka do Pariza, 1927. godine. Za-jedno sa oblakoderima, koji su postepeno postajali dominantan deo pejsazavelikih gradova, avioni su predstavljali futuristicki san 0 novom drustvu za-snovanom na konstantnim tehnoloskim inovacijama i neogranicenom pro-speritetu potrosaca. Zdanje Empajer Stejt Bildinga je projektovano s jarbo-lorn koji je trebalo da pomogne prizem1jenje komercijalnih dirizabala, zakoje se verovalo da ce biti luksuzno transportno sredstvo buducnosti, Kadaje zgrada, 1951. godine, konacno otvorena, okolnosti su bile mnogo turob-nije nego sto su to njeniprojelctanti ikada mog1i da ocekuju.

SLOM

Sanje poceo da se rusi s krahom berze 29. oktobra 1929. godine, pos1ekogaje u narednoj godini usledio talas propadanja banaka. Recesija nije bilanista novo u americkoj istoriji posto je svaka generacija od kraja 1830-ihgodina iskusila zastoje u privredi, uz katastrofu vecih razmera otprilikesvakih dvadeset godina. Uskoro je postalo ocigledno da ce 1929. godinadoneti bedu potpuno novih razmera. lako su statisticki podaci daleko odpreciznih velicina, situacija je ocigledno bila katastrofalna. Tokom dva-desetih godina, stopa nezaposlenosti na nacionalnom riivou se obicno kretalaod 5 do 6 odsto au prosperitetnim godinama sredinom decenije opadala je iispod 2 odsto. Medutim, nezaposlenost je, 1930. go dine, povecana na 9odsto, da bi 1932. dostigla skoro 24 odsto. U najgorim danima 1933. godine,blizu 13 miliona ljudi bilo je bez posla. Pocetkom 1932. go dine, industrija jeradila sa 40 odsto kapaciteta, dok su poslovi na berzi dostizali sarno jednudesetinu nivoa koji su imali pre kraha.

Depresija se jos vise produbila 1932. godine a javili su se i znaciozbiljnog pucanja u tkivu drustva. Uticaj komunista medu nezaposlenimajerastao a demonstracije i protesti gladnih postali su uobicajeni u velikimgradovima. Beskucnici su pravili satorska naselja koja su cinicno nazivali.Huvervili'', po predsedniku koji je upomo tvrdio kako je poslovna klimapoverenja i dalje cvrsta. Saveti nezaposlenih usvojili sujednostavan slogan.Bori se - ne umiri od gladi". Marta 1930. godine, mars 35000 demon-stranata na Njujork prekinut je surovom akcijom policije. U industrijskimoblastima meta su bili socijalni radnici a vlasti su bile bolno svesne da susocijalni fondovi skoro potpuno ispraznjeni. Slom socijalne pomoci doveobi do umiranja od gladi i pobune gladnih. Hiljade stanovnika Cikaga se1931. godine pokrenulo da spreci izbacivanje stanara koji nisu mog1i da

177

plate zakupninu a taj protest je doveo do zestokog sukoba sa policijom.Grupe veterana su svoju paznju usmerile na pitanje bonusa u gotovini kojiimje Kongres obecao posle Prvog svetskog rata. Ta sumaje herojima koji suse vratili trebalo da bude isplacena 1944. godine, ali su militantni veteranisada zahtevali da se isplati odmah u vreme najvece nuzde, Juna 1932. go-dine, 20000 veterana "armije bonusa" krenulo je na Vasington, gde suformirali kamp. U julu su ih bajonetima i suzavcem rasterale federalne trupe,koje je predvodio general Daglas Makartur. Ove scene nasilja su izazivaleuznemirenost svih koji su posmatrali slom demokratija u Evropi tog vre-mena.

Propast je bila sveopsta. U poljoprivrednim regionima Nebraske iAjove, Strajkacko udruzenje farmera je pokusalo da prinudi vladu da podrzicene poljoprivrednih proizvoda smanjivanjem ponude a reakcija vlade do-vela je do silovitih sukoba 1932. godine. Agrami protesti bili su usmereni ina to da sprece povlacenje hipoteka na farme i izbacivanje farmera koje iztoga sledi. Uslovi u poljoprivredi u drugim oblastnna bili su ocajni 1933-35.godine, kada su susa i snazni vetrovi, zajedno sa efektima decenijama dugeerozije tla, pretvorili velike juzne ravnice u pustare. Na teritoriji od Teksasado Dakote, zivot je bio nepodnosljiv zbog vrtloga prasine, koja je prakticnounistila ruralnu privredu citavih drzava. Hiljade upropascenih farmera izOklahome i Arkanzasa tegobno se kretalo na zapad, prema Kalifomijitrazeci mogucnost za golo prezivljavanje.

Slom je jos vise ogoleo i davnasnje regionalne zategnutosti i struk-turne promene unutar industrija. I u rudarstvu i u industriji tekstila, po-slodavci su u prvoj cetvrtini veka nastojali da svoja preduzeca izmeste sasindikalno organizovanog i militantnog severa na mnogo pitomiji jug sanizim cenama rada a takvu promenu je ornogucavala zeleznicka mreza.Udeo americke parnucne robe proizvedene u juznirn drzavarna povecan je sa6 odsto 1880. godine na 30 odsto 1910. i na skoro 50 odsto sredinom dva-desetih. Konkurencija juga uzasnula je tekstilne drzave kao sto je RodAjlend, koje bi 1930-ih godina verovatno dozivele ekonomsku katastrofu ida trziste hartija od vrednosti nije propalo: prilagodavanje je jos vise otezaoveliki strajk tekstilnih radnika 1934. godine. Ugovori koje je zakljucilaindustrija na severu bili su odraz takve situacije pa su hiljade ljudi ostale bezposla. Rudari u Pensilvaniji bili su podjednako tesko pogodeni prelaskom naeksploataciju nalazista uglja u Kentakiju.

Ocigledno je da su ekonomska kriza i kraj neogranicencg useljavarijadramaticno ogranicili rast stanovnistva tako da se broj stanovnika Sjedinje-nih Drzava, od 1930. godine, povecavao za sarno 14 odsto u naredne dyedecenije, sto je daleko najniza stopa koja je do tada zabelezena u istorijiAmerike. Izgledalo je da je vrtoglavoj ekspanziji koja je trajala dvestapedeset godina, preko noci dosao kraj.

Bi10 je onih koji su se plasili da bi iz rastuceg haosa mogla nastatidiktatura pa sa pojavilo nekoliko demagoga koji su se predstavili kaoverovatni kandidati. Najspektaku1amiji od svih bio je guvemer LujzijaneHjui Long, koji je svojim radika1nim populistickim programom vec prak-ticno postavio temelje za rrionarhiju u sopstvenoj drzavi. Onje 1930. go dinepostao senator Sjedinjenih Drzava a njegove predsednicke ambicije preki-nute su kada je ubijen J'935. godine. Medu Longovim pandanima i irnita-torima bili su i Art Dz. Smit sa svojim pokretom .Kaki kosulja" po modeluMusolinijevih fasista, koji je 1933. predlagao farsican mars na Vasington, iVilijem Dadli Peli, kojije u svojim "Srebmim kosuljama" okupio rnozda 20hiljada pristalica ria zapadu i srednjem zapadu.

Otac Carls Kaglinje u svojim programima na radiju prvo propovedaokatolicku socijalnu doktrinu koja je podjednako osudivala i kapitalizam ikomunizam, ali je krajem decenije postao surovi eksponent zaverenickogantisemitizma. Godine 1936, Kaglin se udruzio sa drugim ekstrernnim po-pulistima da bi pokrenuo predsednicku kampanju, ali je ona ispala bleda.Ipak, nagovestaja nevolje bilo je dovoljno da izazovu zabrinutost. RomanSinklera Luisa, iz 1935. godine, Toje ovde nemoguce prikazuje pobedonosniamericki fasisticki pokret i njegovog diktatora .Baza Vindripa", ciji je likverovatno urad en po Peliju.

JU DIL

Predsednicki izbori 1932. godine cdrzani su u jednom od najopasnijihtrenutaka u americkoj istoriji a rezultati su bili isto toliko revolucionarni kaoi u bumoj utakrnici 1840. godine. Na vlast je ubedljivom vecinorn glasovanaroda dosao Franklin Delano Ruzvelt i poceo da preduzima politicke iekonomske mere, ocajnicki potrebne da bi se oporavilo drustvo a verovatno ispasla sarna demokratija. U toku "sto dana" postignuto je neverovatno mno-go a sazvano je i vanredno zasedanje Kongresa radi usvajanja sveobuhvatnihreformi koje bi u svakom drugom kontekstu osim postojece krize bile ne-zamislive. Prvi korak bio je spasavanje finansijskog sistema. Prvo su "ban-karskim moratorijumom" banke zatvorene dovoljno dugo da bi se izbeglaprva panika a zatim je Zakonom 0 pornoci bankarna i osnivanjem Korpo-racija za kreditiranje kucevlasnika obezbedjena dugorocna sigumost. Go-dina 1934. donela je Saveznu korporaciju za hipotekarno tinansiranje farmikao i Zakon 0 prometu hartija od vrednosti radi regulisanja tinansijskihtr2i~ta i sprecavanja novog haosa slicnog onom iz 1929. godine.

"Sto dana" je takodje zapoceto gigantskim zadatkom resavanja rna-sovne nezaposlenosti i siromastva pa se pojavila prva od rnnogobrojnih regu-

, latornih i kontrolnih agencija da bi se obezbedila zaposlenost i pocelo spa-savanje citavih regiona (Tabela 5.3). Zbog svojih zbunjujucih ibezbrojnih

178 179

\I

I

II

I•

I

II

II

I

inicijala i akronima, ova tela su kolektivno poznata kao "alfabetske agen-cije",

Da bi se ljudi vratili na posao, program je ukljucivao i Savezni zakonza hitnu socijalnu pornoc i Zakon 0 obnovi nacionalne industrije (NIRA),dok je Uprava za javne radove nadgledala ogrornne javne investicije uzgrade, puteve, mostove i infrastrukturu. Civilni korpus za konzervacijuzaposljavao je dva i po miliona mladih ljudi na izgradnji puteva i brana izasadivanju drveca najavnim povrsinama a Nacionalna uprava za omladinuobezbedivala je obuku i honorarni posao mladima. Medu najsmeiije planovespada Uprava za dolinu Tenesi (TV A), koja je zapocela ogroman programjavnih radova da bi otvorila radna mesta u ovom tesko pogodenom regionuizgradnjom brane, koja je trebalo da obezbedi proizvodnju jeftine elektricneenergije i bila finansirana iz federalnih sredstava. Godine 1935, uveden jenacionalni program osiguranja poznat kao Socijalno osiguranje, zajedno saZakonom 0 oporezivanju imovine i Upravorn za povecanje zaposlenosti(WPA). U ovom vrtlogu reformi, ukidanje prohibicije 1933. godineizgledalo je kao uzgredna stvar.

TABELA 5.3. NAJVAZNIJE AGENCIJE NJU DILA 1933-1938.

1933. Nacionalna agencija za obnovuCivilni korpus za konzervacijuUprava za dolinu TenesiAgencija za prilagodavanje u poljoprivrediAgencija za javne radoveKorporacija za robne krediteUprava za poljoprivredne krediteKorporacija za osiguranje federalnih depozitaFederalna agencija za hitnu socijalnu pornocKorporacija za zajmove kucevlasnicima

1934. Komisija za hartije od vrednosti i berzuSavezna komisija za komunikacijeSavezna uprava za stambenu izgradnju

1934. Uprava za povecanje zaposlenostiNacionalna uprava za omladinuNacionalni odbor za radnicke odnoseOdbor za socijalno osiguranjeUprava za elcktrifikaciju selaUprava za privremcni smestaj farmera

1937. Agencija za stambenu izgradnju Sjedinjenih Drzava1938. Savezna korporacija za osiguranje zetve

180

.1

Reforrne Nju dila bile su zadivljujuce po svojim ambicijama i obimu,utoliko pre ~to su bile direktno suprotne rnnogim do tada izgradenim stavo-virna 0 pravoj ulozi vlade u americkom nacionalnorn ~i\rotu, pre svega upogledu ovlascenja savezne vlade i podele odgovornosti izmedu Vasigtona idrzava. Generacije konzervativne ekonomske misli zbrisane su kejnzijan-skorn paradigmom, koja je u sirokoj intervenciji vlade videla klju<5za opo-ravak, bez obzira na neophodne kratkorocne deficite. Za nekoliko godina,Sjedinjene Drzave su postale centraiizovanija drzava nego ikada ranije,barem u mirnodopsko vrerne, a razmere nacionalne uprave su se ogromnopovecale. Po prvi put su hiljade strucnjaka i tehnokrata nagrnule u sluzbuvlade, stvarajuci novu meritokratsku klasu, cesto poreklom iz novijih etnic-kih grupa u zemlji. Postoji mnogo razloga zbog kojih je vrlo tesko izbeci dase 0 Nju dilu govori manje kaoo paketu reformi, a vise kao 0 socijalnoj iadministrativnoj revoluciji.

To se narocito moze reci za oblast radnih odnosa, gde je Nju dil daoamerickim radnicima zakonska prava koja su mnogi evropski radnici uzivalivec decenijarna. Nacionalni zakon 0 radnim odnosima iz 1935. go dine utvr-dio je prava radnika da se organizuju i zajednicki pregovaraju i ustanoviocinovnicki rnehanizam koji ce obezbediti da se poslodavci pridrzavaju ovihprincipa. Prirodno 'je da je ovirn zakonom stvorena jos jedna alfabetskaagencija, Nacionalni odbor za radne odnose (NRLB). U naredne tri godine,radnicki pokret je u potpunosti iskoristio ove mogucnosti i prosirio sindi-kalne organizacije na one sektore industrije koji su mu do tada bili vandomasaja. Najvazniji aktivisti bili su udruzeni u Komitet za industrijskoorganizovanje (CIO), kojije od 1935. go dine mobilisao industrijske radnikedo tada uglavnom zanemarene u radu cehovski orijentisanih sindikata Ame-ricke federacije rada.

Situacija je bila narocito kriticna u industriji celika i automobila pa su,1937. godine, organizovani strajkovi kako bi se u sindikate ukljucile i izra-zito antiradnicki nastrojene firrne poput Dzeneral Motorsa i "male" kor-poracije za celik. lzgubljeno je mnogo zivota a radnicki pokretje dobio noviniz mucenika u dogadajima kao sto su bili masakr u juznom Cikagu na "Dansecanja na poginule", kadaje ubijeno pet strajkaca. (lako broj zrtava nije biovelik po standardima devetnaestog veka, uticaj ovog dogadaja pojacan jenjegovim predstavljanjem u filmskim zumalirna.) Komitet za industrijskuorganizacijuje postigao ogroman uspeh svojom efikasnom taktikom sedecihstrajkova u fabrickim prostorijama, sto je poslodavce onemogucavalo da ihslome dovodenjem drugih radr.ika. Sarno u toku 1937. godine, bilo je orga-nizovano 500 takvih strajkova. lako je teska industrija privlacila najvecupaznju medija, talas strajkova, koji je 1937. godine dostigao svoju najuda-Ijeniju tacku, zahvatio je i druge sektore, ukljucujuci i napolicare na jugu,poljoprivredne radnike, sumske radnike na pacifickom severozapadu, tekstilce izaposlene u robnim kucama,

181

Do kraja deeenije, Komitet je vec osvojio velike pobede a radnickisindikati su se cvrsto usancili na americkoj ekonomskoj seeni, narocitogigantske grupe radnika u celicanama, rudara, vozaca kamiona i radnika uautomobilskoj industriji. Pocetkom 1945 i Americka federacija rada i Ko-mitet za industrijsko organizovanje imali su po vise od sest miliona clanova.Sindikatima su ponekad pomaga1e i v1ade, i to kako savezna administricijaNju dila, tako i pro-radnicke demokratske adrninistracije, na primer, guver-nera Dzordza Er1a u Pensi1vaniji, koji je preokrenuo odavno utvrdeni pre-eedenat, upotrebivsi svoju Naeionalnu gardu da bi izvrsio pritisak na ne-poslusne poslodavee. Savez organizovanih radnika sa Nju dilom izazivao jebes konzervativaea, koji su u tome videli nametanje ervene revolueijeodozgo. Utieaj komunista i sindikalista u radu Komiteta bio je izvor stalnihprovokacija za tradieionalnije vode sindikata pa je CIO 1937. godine izba-cen iz Americke federaeije rada. lako je politicka desniea srnatrala da jeRuzveltova adrninistracija olicenje njihovih najgorih kosmara, ta admini-straeija je i dalje uzivala veliku popularnost. Izbori 1936. go dine pred-stav1jali su jedan od najgorih izbornih poraza u americkoj istoriji, kada surepub1ikanei uspe1i da osvoje sarno Mejn i Vermont. lake su izbori 1940.go dine bili nesto manje neprijatni za desnieu, p1atforma Nju di1a je prezivelaneostecena.

Masovna podrska naroda znacila je da otpor Ruzveltovoj administra-ciji nece doci iz demokratskog Kongresa, vec iz neizbornog tela Vrhovnogsuda, koji je vec dugo vremena bio neprijateljski raspolozen prema svakomobliku zvanicne intervencije u prava svojine i ugovorne obaveze - koneeptkoji je prosiren na prakticno sve vladine propise 0 uslovima rada. Predvodencetvoricom neumoljivo konzervativnih sudija (,,~etiri jahaca"), Sud jezapoceo rat protiv Nju dila sistematskirn ponistavanjem zakona i ageneija:Nacionalne ageneije za obnovu industrije, Zakona 0 prilagodavanjima upoljoprivredi, Zakona 0 bankrotstvu opstina, drzavnih zakona 0 minimalnimnajamninarna. lzgledalo je da se cak i Komisija za hartije od vrednosti mozenaci na udaru, dok su prava Nacionalnog odbora za radne odnose ogranicena1938. godine. Bi10 je prirodno ocekivati da predsednik koji se suocava sneprijate1jski raspolozenim sudom kupuje vreme i ceka da odgovarajuci brojsudija urnre i1i se penzionise da bi ih zamenio prihvatljivijim licnostima.Medutim, tridesete godine nisu bile norma1no vreme pa je snazna javnapodrska Nju dilu navela Ruzvelta da pokusa da primeni ustavno riskantanlek. Tako je on 1937. godine objavio svoj plan da poveca broj sudija za sestkako bi "napakovao" sud. Taj predlog je bio preteran cak i za vecinu nje-govih pristaliea paje neslavno propao.

Nju dil je ostvario najvece uspehe za vreme Ruzve1tovog prvog man-data a 1937. je mozda bi1a najbolja godina. U periodu od 1930. do 1933,bruto nacionalni proizvod Sjedinjenih Drzavaje opao sa 599 na 77 mi1ijardidolara, da bi do 1937. porastao na vise od 113 milijardi dolara. BNP po

182

stanovniku povecan je sa 615 dolara, u 1933. godini na 881 u 1937, odnosno954 pocetkom 1940. Ljudimaje, u materijalnom smislu, bilo sve bolje kakoje deeenija odmieala, sudeci po posedovanju materijalnih dobara kao sto suautornobili ili telefoni. TJ nekim segmentima, Nju dilje mogao sarno da ubla-zi najgore efekte krize. Hezaposlenost je tvrdoglavo ostala na zapanjujucevisokom nivou od 16-20 odsto tokom veceg dela kasnih tridesetih godina, iopala je ispod 15 ods to; tek kada su Sjedinjene Drzave zapocele svoj pro-gram vojnog naoruzavanja 1940. Cak i 1937. godine, nezaposlenost sespustila tek nesto ispod osam miliona, a 1938. donela je kratkotrajno madabolno smanjenje privredne aktivnosti. Konacno je tek rat resio ovaj problempaje nezaposlenost do 1943. godine svedena na I odsto. Pored toga, finan-sijski troskovi su bili ogromni: savezni dug je porastao sa 22,5 milijardido lara 1933. na 40,5 milijardi 1939. godine.

Bez obzira na to sto Ruzvelt nije mogao da se pohvali da je postigaopotpuni uspeh, tridesete godine su po mnogo cernu bile revolucionama era uamerickom drustvu. Kako se vlada sirila, rasla su i ocekivanja naroda da ceona preuzeti odgovarajucu ulogu, pre svega u Vasingtonu. Kao i tridesetihgodina prethodnog veka, radikalna administracija imala je koristi od siregizbornog tela, sto je bilo rezultat davanja prava glasa zen am a kao i ukupnograsta stanovnistva (Tabela 5.4). Tipicni predsednicki izbori 1880-ih godinapodrazumevali su oko deset do jedanest miliona glasaca na obe strane; naizborima 1928. godine glasalo je preko 36 miliona a 1948. oko 50 miliona.

TABELA 5.4. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZAVA 1920-1960.

Godina por.isa Stanovnistvo zemlje (u milionima)

•

I

II

•

1920.1930.1940.1950.1960.

106123132IS!179

Nju dil je imao poseban uticaj 11aarnericku poljoprivredu ojacava-vajuci odavno ustaljene trendove u ruralnom drustvu. Iako je depresija napocetku unistila mnoge male farmere, Ruzveltova administracija je kasnijepoboljsala polozaj vecih poseda kroz subvencionisanje cena. Ovaj trend upraveu manjeg broja vecih farmi rezultatje i razvoja mehanizacije, sto je islou korist onima koji su imali dovoljno kapitala za takve investicije. Godine1930, bilo je 6,3 miliona farmi u poredenju sa 5,4 miliona 1950. i 3,0 miliona1970. godine. Ukupna obradiva povrsina se tih godina realno povecala takoda se prosecna velicina farme od kraja 1920-ih utrostrucila. Poljoprivrednostanovnistvo je dramaticno smanjeno sa 30,5 miliona 1I vreme kraha berze,na ispod 10 miliona, 1970. godine.

183

II

III

PRlBLIZAVANJE RATA dine, pa je to u vecim gradovima pokrenulo talas antisemitizma i ulicnognasilja protiv Jevreja. Povezivanje antisemitizma sa izdajom i ne-americkimponasanjem predstavljalo je korak u pravcu sprecavanja goreg nasilja.

Dogadaji u inostranstvu su izazvali brzu transforrnaciju americkihstavova. Najvise sto je administracija mogla da postigne u novembru 1939.godine bila je revizija Zakona 0 neutralnosti, kako bi se zaracenim stranamaomcgucilo da kupe municiju po principu "plati pa nosi", sto je bio koristanustupak sve dok su Britanija i Francuska imale ekonomskih mogucnosti daga koriste. Medutim, do sredine 1940. godine, sve saveznicke snage su vecbile porazene, s izuzetkom Britanije osiromasene ali i da1je u ratu, kojoj jeocigledno trebalo pomoci da Sjedinjene Drzave ne bi morale da se suoce sEvropskim kontinentom kojim u potpunosti v1ada Nemacka. Simpatijeamerickog javnog mnjenja izazvala je bitka za Britaniju, prvi konflikt zaposlednjih nekoliko godina u kojem je Nemacka nama na sebi ravnogprotivnika i u vojnom i u diplomatskom pogledu, ali je put do pomoci ipakbio spor. U septembru su Sjedinjene Drzave dale Britaniji pedeset prastarihali korisnih razaraca, iako sarno kao zamenu za dugorocni zakup pomorskihbaza u zapadnoj hemisferi. Ruzvelt je s pravom mogao da tvrdi da je na-pravio unosan posao u kojem su Sjedinjene Drzave konacno ostvarile po-morsku suprernaciju u Karibima i na drugim mestima, 0 cemu su sanjalecitav vek. Princip neintervencije prekrsen je tek pocetkom 1941. godinedonosenjem odlucujuceg Zakona 0 zajmu i najmu, prema kojem su tobozeogronme kolicine oruzja koje se salju Britaniju u stvari date na prijateljskupozajmicu stirn da posle upotrebe budu vracene.

Angazman Sjedinjenih Drzava se narednih meseci povecavao, dokjepomorska saradnja sa Britanijom bila sve bliza neobljavljenom ratu protivnemackih podmomica u sevemom Atlantiku. Na dornacem planu, kampanjanaoruzavanja i uvodenje mimodopske regrutacije predskazivali su direktnoangazovanju protiv sila Osovine a tu mogucnost su jos vise pojacavali medijisvojim izvestajima 0 podvizima americkih pilota, kao i aviona i brodovaproizvedenih u Americi u borbama na strani saveznika. Osecaj vojne goto-vosti pojacavale su i redovne vezbe u kojima su americki avioni "bombar-dovali" strateske ciljeve u velikim gradovima i oko njih. Sjedinjene Drzavesu, barern posredno, u svim osnovnim segmentima bile borbena sila tokomveceg dela 1941. godine.

U toku 1940. i 1941, americka javnost se upustila u ostrascenu raspra-vu 0 pitanjima koja su bila vaznija od svih drugih od vremena sukoba 0

pitanju ropstva. Intervenciji se suprotstavljao Komitet Amerika pre svega,udruzenje koje su cinili konzervativci u savezu sa nekim liberalima, verskimvodama i pacifistima. U to vreme je Komitet napadan kao paravan za pro-fasisticka osecanja a mnoge od njegovih analiza su diskreditovali naknadnidogadaji. Ipak, pokret je, u celini, postavljao kljucna pitanja koja izgledajujos vaznija u svetlu nedavnih istorijskih dogadaja: 0 prirodi izvrsne vlasti u

Od 1938. godine, spoljni poslovi su jos jednom zauzeli centralnomesto u arnerickom politickom zivotu, Ekspanzionizam Nemacke i Japana irastuca verovatnoca da ce u Evropi doci do rata po novo su probudili strahda ce se Sjedinjene Drzave uplesti u vojna zbivanja u inostranstvu. SamRuzveltje bio odlucan protivnik fasizrna i verovatno je on od svih zapadnihvoda imao najjasniju viziju velike strategije suprotstavljanja diktaturi injenog unistenja. Medutirn, antiratno raspolozenje je u Sjedinjenirn Drza-varna bilo jako izrazeno zbog rasirenog shvatanja da je angazovanje u Prvomsvetskom ratu bilo katastrofalno i skupo, i da je pri tom koristilo sarno ne-zahvalnirn saveznicima, koji su izbegli da plate veliki deo svojih ogromnihdugova. Anketni odbor senatora Dzeralda P. Neja je 1934. godine pokusaoda dokaze da je americka intervencija 1917. go dine bila izmanipulisanazaverom bankara i trgovaca oruzjern a zakoni 0 neutralnosti iz 1935. i 1937.godine bili su projektovani tako da prakticno onemoguce intervenciju Sje-dinjenih Drzava u evropskom ratu. Pored toga, protivljenje ratu je 1938.godine bilo duboko ukorenjeno u onim velikim ctnickim grupama koje su iliu celini pokazivale simpatije za svoje rnaticne zemlje sada pod diktatorskomvlascu, ili su imale istorijske razloge da se suprotstave zapadnim savezni-cima. Ulazak u rat mogao je dovesti Ruzvelta 11 situaciju da se suprotstaviopasnoj koaliciji Nemaca, Italijana, Iraca, Ukrajinaca i drugih, mozda cak i usavezu sa katolickorn crkvorn, koja je svog najveceg neprijatelja u Evropividela u boljsevizmu, a ne u fasizmu. Od sredine 1939. godine, ratu su sezestoko protivili i americki komunisti i nmogi levicari, ~to je bila posledicasovjetskog paktiranja s nacistima.

U periodu od 1939. do 1941. go dine, Ruzvelt je morae da primenjujepazljivo koncipiranu strategiju, stalno ponavljajuci kako ne zeli da se anga-zuje u inostranstvu, dok je istovremeno Britancima i Francuzima pruzaoonoliko pornoci i podrske koliko je mogao a da pri tom ne izazove javniskandal. Bela kuca je upotrebila i medije da bi usmerila paznju na americkukrajnju desnicu kao na opasnu petu kolonu koja preti da podrije SjedinjeneDrzave i spremnaje za eventualne sabotaze u slucaju rata. Domaci fasisti sunesvesno saradivali s Ruzveltom organizujuci sve smelije mitinge upotpu-njene zastavama s kukastim krstom i svetloscu baklji i hvaleci se masovnimclanstvorn grupa kao sto su Nemacko-arnericki savez, (Kaglinov) Hriscan-ski front, ltalijanski fasisti, Srebme kosuje i Kju kluks klan, koji su sara-divali medu sobom stvorivsi sirok politicki front. Razotkrivanje ovakvih 'grupa u medijima nesurnnjivo je pomoglo intervencionistima. Diskreditacijafasista bila je .ioS znacajnija zbog pitanja izbeglica. Krajem tridesetih godina,milioni Evropljana zeleli su da dodu u Sjedinjene Drzave a rnnogi od njih subili Jevreji. Mcgucnost masovnog priliva jevrejskih izbeglica mogla je daozivi problem useljavanja, za koj i su mnogi smatrali da je resen 1924. go-

184 185

poslovima spoljne politike, i 0 zvanicnoj upotrebi propagande i obmane dabi se postiglo one sto se smatra pozeljnim politickim ciljem. Veliki deoizolacionisticke rasprave nagovestio je kasnije kontroverze - Vijetnam iz1960-ih i centralnu Ameriku iz 1980-ih. Celokupna debata odnosila se naosnovna pitanja kao sto su karakter Sjedinjenih Drzava, etnicka osnovapoliticke vlasti i stepen u kom se nacija oslobodila od evropske i, narocito,britanske politicke orijentacije. Kako je to jedan list Nemacko-americkogsaveza redovno isticao: .Sjedinjene Drzave nisu 'britanska' nacija." Coveknije morae da bude pritajeni nacista da bi bio protiv svakog rata osimodbrambenog, ni da bi ocenio Ruzveltovu medunarodnu politiku kao ne-smotreno piratstvo cinicno zamisljeno da izazove rat protivno preovladuju-cern stavu javnog mnjenja.

Amerika je konacno uvucena u rat dogadajima na Pacifiku, koji suizazivali veliku zabrinutost vlade zbog japanskog ekspanzionizma u Kini ujugoistocnoj Aziji. Kao iu Evropi, americka administracija je tajno pruzalapomoc kineskoj strani, ukljucujuci i americke pilote, pa je, kao i na Atlan-tiku, povremeno dolazilo do pravih ratnih okrsaja: japanski avioni su, naprimer, 1937. godine potopili americku topovnjacu .Panaj", Americki di-plomatski pritisak se povecavao kako su Japanci prodirali dublje u Kinu ilndokinu. Komercijalni ugovor izmedu dye nacije je prekinut sredinom1939. godine a Sjedinjene Octave su u naredne dye godine uvele ekonomskerestrikcije ukljucujuci i isporuku kljucnog oruzja i nafte. Pocetkom jula1941. godine, Sjedinjene Drzave su zamrzle japanska sredstva u zemlji iprakticno nametnule embargo na citavu trgovinu, ukljucujuci i naftu. Ovajkorakje sasvim sigurno znacio da ce Japan morati da zauzme nalazista nafteda bi zadovoljio svoje strateske potrebe i da Sjedinjene Octave izbaci izazijske arene.

moru (maj 1942) i kod Midveja (jun) a zatim zapocela dugu seriju kampanjaprelaska s ostrva na ostrvo da bi ponovo osvojila teritorije u juznorn Paci-fiku, na Marsalskim, Karolinskim i Marijanskim ostrvima koje su drzaliJapanci.

lake su vodene narnalorn prostoru, neke od ovih ostrvskih bitakaspadaju u najkrvavije u celom ratu i izazvale su velike gubitke arnerickihsnaga. Sarno gubici marinaca u toku rata iznosili su 20000 ljudi, sto je,gledano u celini, isto koliko i u svim drugim ratovima pre ili posle toga. Unajvaznije legendarne bitke na Pacifiku spadaju one na Gvadalkanalu(1942), Taravi (1943) i Sajpanu (1944). Pocetkorn 1944. godine, arnerickesnage su vec obezbedile premoc na moru i u vazduhu, sto je ornoguciloponovno osvajanje Filipina. Godine 1945, americka armija je vodila dyekljucne bitke, na Ivo Dzimi (februar-rnart) i Okinavi (april-jun), u kojima suamerickim avionima obezbedene piste za sletanje neophodne za bornbar-dovanje japanskih ostrva i pripremu invazije ako ona bude potrebna.

Bez obzira na veliko angazovanje Sjedinjenih Drzava na Pacifiku,americki komandanti su u ranoj fazi rata zakljucili da je Nerncaka i daljeglavni neprijatelj i da ce najveci vojni udar biti u Evropi. To je bila spomaodluka koja je izazvala izolacioniste da jos jednom izloze svoje argumente 0

prirodi americkih politickih ciljeva: jesu li Sjedinjene Drzave u ratu da bi seodbranile od japanskog agresora, ili da bi jos jednom posluzile kao mario-neta britanskih imperijalista i kornunistickih gonica robova? Odluku 0 ori-jentaciji na Evropu komplikovale su rasprave sa Britancima 0 vremenumoguceg masovnog iskrcavanja saveznickih snaga u zapadnoj Evropi. Napocetku su Amerikanci zeleli da takav udar organizuju sto je moguce pre,1942. Hi najkasnije 1943. godine, ali su se Britanci plasili teskih gubitaka uborbama na kopnu koje bi mogle dovesti do pokolja istih razmera kao uPrvom svetskom ratu. Britanci su davali prednost mediteranskoj strategiji,koja je predvidala da se prvo elirni-isu nernacki saveznici uz vazdusnuofanzivu u kojoj bi anglo-americki bombarderi unistili nemacke gradove iindustriju. U idealnom slucaju, ova faza bi mogla potrajati dovoljno dugodok Sovjeti ne slome kicmu nernackoj armiji.

Britanijaje imala odredenog uspeha u ovim pregovorima paje ubedilaSjedinjene Drzave da podrze pomorski desant u Francuskoj Severnoj Africi(1942. godine), na Siciliji, a zatim i u Italiji (1943-44). U meduvremenu su seamericke snage gomilale u Britaniji priprernajuci se za konacan pokret prekoKanala. To je kulminiralo u iskrcavanju na "dan 0", 6. juna 1944. godine, ukojem su ucestvovali americki, britanski i kanadski vojnici. Do avgusta su sileosovine u Francuskoj bile odlucno potucene a saveznicke snage su napredovalekroz Holandiju. Posle kratkog zastoja zbog nemacke ofanzive u Aredenima tezime, americke snage su u prolece 1945. krenule u proboj preko centralne ijuzne Nemacke i, u stvari, otisle rnnogo dalje od granica koje su za njihplanirane kada je pravljen prvobitni dogovor 0 okupacionim zonama.

"DRUGI SVETSKI RAT

Sedmog decembra 1941. godine, japanske snage su napale glavnupomorsku bazu Sjedinjenih Drzava u Perl Harboru na Havajima i naneleogromnu stetu americkim brodovima, -ali su srecorn promasile nosace avio-na, koji ce narednih meseci odigrati odlucujucu ulogu. Sjedinjene Drzave suodmah objavile rat a dilema da li zaratiti i sa Nemackorn bila je resena kadaje sam Hitler objavio rat Sjedinjenim Drzavarna.

Prvih nekoliko meseci, glavna briga Amerike na Pacifiku bila je dazaustavi nemilosrdno nadiranje Japana, koji je zauzeo Filipine, Malaju iBunnu i ozbiljno zapretio Australiji. Veliki strah od invazije na americkuzapadnu obalu doveo je do hapsenja i deportovanja Amerikanacajapanskogporekla, sto je kasnije ocenjeno kao nelega1an cin rasne diskriminacije.Amerika je preuzela vojnu inicijativu u pomorskim bitkama u Koralnom

186 187

•III

I

I

I

I

I

III

II

I

Posle predaje Nemacke u maju, Amerika je svu paznju usmerila napobedu nad Japanom, koji je nastavio da se odupire uprkos strasnimvazdusnirn napadima u kojima su poginule stotine hiljada ljudi. Planirana jeinvazija pri cemu su americki gubici procenjivani od optimistickih 40000do pet puta vece realnije brojke, a 0 japanskim zrtvama da i ne govorimo.Saveznicke komandante je brinula i mogucnost da se Japanci, u slucajuinvezije, ne osvete velikom broju americkih i saveznickih zatvorenika. Sta-vise, iako su Japanci izrazili interes za mirovne pregovore, uslovi koje su onipredlozili pokazivali su da oni realno ne sagledavaju dubinu svog poraza.Ovi cinioci su podstakli administraciju SAD da upotrebi novu atornskubombu, koja je prvi put uspesno testirana 16. jula u Novom Meksiku, aunistenje Hirosirne i Nagasakija u avgustu prirnoralo je Japance na predaju.

U periodu 1941-1945, u oruzanirn snagama SAD sluzilo je 16 milionaAmerikanaca, od kojihje 292 000 poginulo u borbi, dokje 114 000 umrlo oddrugih uzroka. Na dornacern frontu je uklanjanje tako velikog dela mlademuske populacije imalo ogroman uticaj na ekonomski i socijalni zivot.Njihova radna mesta su u velikoj meri preuzele zene, od kojihje tri milionaradilo u ratnoj proizvodnji. Od 1940. do 1944, udeo iena u radnoj snaziporastao je sa 27 odsto na neverovatnih 35 odsto. Cmi radnici su takode do-bili ogrornne nove mcgucnosti, sto je ubrzalo seobu sa juga na sever i zapad iiz sela u gradove. To je prirodno povecalo i ocekivanja u pogledu socijalnepravde i podstaklo njihove politicke aspiracije (vidi dalji tekst).

Gigantski ratni napor Sjedinjenih Drzava imao je trajan uticaj nastrukturu americkog drustva, ukljucujuci i geografsku promenu sredista mo- ,ci u zapadne drzave, koje su imale kriticnu ulogu u ratnoj proizvodnji.Avionske firme sa zapadne obale postale su najveci poslodavci posle 1940.godine, snabdevajuci prvo britansku a zatim i americku ratnu masinu. Lokidje zaposljavao 50 000 ljudi i pre nego sto su Sjedinjene Drzave usle u rat, abroj radnika u firmi je sredinom 1943. dostigao blizu od 100 000. Kali-fomijska brodogradilista su velikom brzinom isporucivala brodove tipa.Jiberti", dok su luke u San Francisku, Los Andelesu, San Dijegu i Sijetlubile mesta za ukrcavanje za rat na Pacifiku. Iako je kraj cetrdesetih bio tezakperiod za odbrambenu industriju, korejski rat i zategnutosti posle toga dalisu ovoj industriji ponovni podsticaj a korist od toga su uglavnom imali zapadi jug zemlje. Lokid je, na primer, kupio novu veliku fabriku u Marijeti uDzordziji, dok je Dzeneral Dajnemiks imao sediste u Misuriju. Odkraja1950-ih, Teksasje postao srediste kosmicke industrije.

Kretanje prema .suncanom pojasu" bio je.jedan od centralnih doga-daja u americkoj novijoj istoriji - pokret stanovnistva i uticaja uporediv sa"osvajanjem zapada" i njegovim socijalnim i politickim efektima posle1840. godine. Pravi primer ove promene je Kalifornija, cije se stanovnistvou toku 1940-ih godina povecalo za 50 odsto, da bi dostiglo 10,6 miliona.Zapadni gradovi su cvetali. Los Andeles je docekao kraj rata sa stanovni-

188

stvom od 1,5 miliona, San Francisko sa 800 000, Sijetl sa vise od 400000,San Dijego sa 300 000. U periodu 1945-1960, ovaj trend je ojacan rastucimprosperitetom zemlje u celini, koji je povecao mogucnosti zh odmor i zabavupripadnika srednje klase. Turizam i zelja penzionera da penzionerske daneprovedu na suncu doprineli su brzom rastu drzava poput Kalifomije, Ari-zone i Floride i sirenju urbanih centara kao Majami i Las Vegas.

U medunarodnoj sferi, Sjedinjene Drzave su zavrsile rat kao najvecaekonomska i vojna sila na planeti i, u stvari, u celokupnoj ljudskoj istoriji.Tada je usla u upotrebu rec "super sila" kao jedini izraz koji na odgovarajucinacin izrazava supremaciju ove zemlje. Pored nukleamog monopola,Sjedinjene Drzave su bile i jedina borbena sila koja nije pretrpela ozbiljnijustetu na sopstvenoj teritoriji i imale su daleko najjacu finansijsku strukturu.Iako su starije svetske imperije jos uvek teorijski ostale neokmjene, jedinasnaga sa potencijalom da se suprotstavi Sjedinjenim Drzavama u kratkomroku bio je Sovjetski Savez a u to vreme su Sovjeti, naravno, bili dragocenisaveznici.

KONFRONTACIJA S KOMUNIZMOM

Period od 1945. do 1949. oznacio je prekretnicu u americkoj istoriji.Posto je sklopljen mir sa Japanom, nacija je, prirodno, bila u iskusenju daprekine svoj angazman u inostranstvu i posveti se obnovi zemlje. Iako suSovjeti i dalje bili opasan supamik, uverenje Sjedinjenih Drzava da imajubeskonacan monopol na atomsku bombu lako je moglo dovesti do izola-cionizma - psihologije samoodbrane. A, u stvari, dogodilo se suprotno iSjedinjene Drzave su usle u medunarodne obaveze do tada nevidenogobima.

Ubrzo posle nastupanja mira, politikom Sjedinjenih Drzava zavladaoje osecaj straha od spoljne agresije i unutrasnje subverzije. To je, delom, bilai reakcija na domace politicke konflikte i neresene rasprave 0 Nju dilupogorsane jacanjem radnickih nemira i paralizom velikih delova industrije1946. godine. U prvoj polovini te godine, tri miliona radnika bilo je ustrajku. Konzervativci su smatrali da je demokratska administracija opasnoobojena socijalistickim idejama koje nisu bile daleko od samog komunizma,jo~ opasnije zbog snazne podrske medu organizovanim radnicima. Nakonizbora za Kongres na pola mandata, u osamdesetom po redu sazivu Kon-gresa vecinu su imali energicni aktivni republikanci, koji su krenuli sausvajanjem drakonskih zakona protiv sindikata i time uspostavili drugacijeradne odnose koji ce trajati jos decenijama.

Ali za Ameriku su domaci problemi bili manje vazni od medunarodnezategnutosti. U vreme od 1945. do 1948, odnosi sa Sovjetskim Savezom suse prvo pogorsali a zatim i potpuno pokvarili konsolidacijom komunisticke

189

vladavine u zemljama istocne Evrope. Pocetkom 1947. go dine, novi sov-jetski blok obuhvatao je Poljsku, Rumuniju, Bugarsku, Madarsku, Albaniju iokupirane zone u Nemackoj kao i (ne toliko cvrstc) Jugoslaviju. Cetrdesetosma godina j e donela traumatican pad Cehoslovacke. Domace zagovomikeantikornunisticke intervencije sada su ojacali novi elementi, i etnicki iverski. Vojna opasnost od komunizma u Evropi posebno je brinula katolickucrkvu, koja je vec izgubila njoj lojalne teritorije kao sto su bile Madarska,Hrvatska i Poljska i bila u neposrednoj opasnosti da bude izbacena izFrancuske, pa cak i ltalije. Vodstvo katolicke crkve u Sjedinjenim Drzavamapostalo je glasan zastupnik antikomunizma au toj ulozi su ga podrzale brojneemigrantske grupe koje su sada dominirale u politici velikih americkihgradova: Irci i Italijani u rnnogim delovima zemlje a Madjari, Slovaci iPoljaci u vecern delu industrijskog severoistoka i srednjeg zapada.

Sjedinjene drzave su bile prinudene da se direktno ukljuce posto su sedruge tradicionalne sile, narocito Britanija, odrekle svoje policijske uloge.To se jasno videlo u Grckoj, gde je besneo gerilski rat. Pocetkom 1947.godine, Britanijaje objavila da vise ne moze da podrzava anti-komunistickustvar bez pomoci Sjedinjenih Drzava i zapretila da ce povuci svoje snage. Uodgovoru na to, predsednik Trumanje izlozio svoju "doktrinu", obecavajuciamericku pomoc "slobodnim narodima koji se odupiru pokusajima naoru-zane manjine da ih potcini ili odolevaju spoljnim pritiscima" i americkavojna pomoc pocelaje da pristize u Grcku tog avgusta. Te iste, 1947. godine,Zakonom 0 nacionalnoj bezbednosti predlozeno je radikalno prestruktu-riranje americke odbrane, stvaranje Nacionalnog saveta za bezbednost iCentralne obavestajne agencije (CIA) kako bi se obezbedila koordinacijaobavestajne sluzbe, koja je tako ocigledno nedostajala do 1941. godine. Uisto vreme, Sjedinjene Drzave su zapocele veliki program rekonstrukcijeEvrope nazvan "Mar§alov plan", kojim su, tokom vremena, milijarde dolaraulivene u temelje posleratnih ekonomskih cuda sirom zapadne Evrope.

Sve u svemu, razvoj dogadaja u toku 1947. godine najavio je velikupromenu u politici Sjedinjenih Drzava, stvaranje "drZave nacionalne bez-bednosti" u vreme mira, sto je ocigledno podrazumevalo pripreme za suprot-stavljanje daljem sovjetskom napredovanju diplomatskim i obavestajnimsredstvima, gde god je to moguce, i vojnim sredstvima, tamo gde je toneophodno. Americki lideri su bili odlucni da izbegnu ponavljanje 1930-ihgodina, kada su diktature mogle da se razvijaju manje vise nekontrolisano dotacke kada je jedini nacin da se zaustave bio sveopsti rat. Efekti nove politikebrzo su se ispoljili u Francuskoj i narocito Italiji, gde su americka sredstvaupotrebljena kako bi se sprecila pobeda komunista 1948. godine. StrategijaSjedinjenih Drzava je ukljucivala i podsticanje umerenog antikomunistic-kog krila unutar socijalistickih partija i sindikata i stvaranje novih demohri-scanskih partija,na strani desnice.

Sovjetskc -americki odnosi su sada bili opasno blizu otvorenorn ratu iizgledalo je da ce do njega verovatno doci kada su Sovjeti, u junu 1948,zatvorili kopnene puteve prema Berlinu u nameri da eliminisu ovo ostrvozapadnog uticaja u komunistickoj zoni. Grad je spasao berlinski vazdusnimost, koji je koriscen za snabdevanje grada vise od godinu dana, ali je ostalazategnutost visokog stepena, Sjedinjene Drzave su 1949. go dine formiraleNATO pakt, sto je predstavljalo odstupanje od njihove ranije nespremnostida se u vreme mira ukljucuju u medunarodne koalicije. Shvatanja 0 velicini iprirodi eventualnog buduceg sukoba radikalno su izmenila dva dogadaja skraja 1949. godine. U septembru su Sovjeti izvrsili eksploziju svoje prveatomske bombe a u oktobru su kineski kornunisti uspostavili svoju vlast nacelokupnom kopnenom delu Kine i osnovali narodnu republiku. Oba ovadogadaja su izazvala uzas na zapadu. Arnerikanci su smatrali da sada postojimogucnost da Njujork ili Vasington postanu meta nukleamog napada i budupotpuno unisteni kao Hirosima a tu sliku je dodatno pogorsala izrada josstrasnije hidrogenske bombe. (Sjedinjene Drzave su izvrsile prvu eksplozijutog oruzja maja 1951. a Sovjetski Savez avgusta 1953. godine.) GubitakKine u korist komunista ne samo da je dodao nekoliko stotina miliona novih"rob ova" svetskoj sili u nastajanju, vec je istovremeno unistio americki san 0ulozi dobronameme imperije u tom delu sveta - civilizacijskoj misiji da sirinapredni jevandelisticki protestantizam u narodu koji je, kako se mislilo,zudeo za ucenjem Hrista.

KOREJA

Strah od Armagedona dostigao je novi uzlet u junu 1950. godine, po-cetkom rata izmedu komunisticke Seveme Koreje i prozapadnog juga inaizgled nezaustavljive komunisticke invazije. Vecina je to shvatala kaoprvu fazu opsteg komunistickog udara na zapad, smatrajuci da se slicneakcije mogu ocekivati i u drugim granicnim regionima, ukljucujuci i Ne-macku. Zato je bilo neodlozno potrebno spreciti pad JUZne Koreje, gde suSjedinjene Drzave bile u mogucnosti da stvore siroku koaliciju, tehnicki podzastavom Ujedinjenih nacija. lako je tu bilo velikih kontingenata iz rnnogihevropskih i azijskih zemalja, armijom Ujedinjenih nacija su neospomodominirale americke snage, a arnericki komandanti su vodili rat uz sarnoformalno priznanje udela UN. U periodu od 1950. do 1952. godine, ame-ricke vojne snage povecane su sa 1,5 na 3,6 miliona.

Prva faza rata bilaje porazna za Ujedinjene nacije jer su kornunistickesnage pocetkom septembra ocistile veci deo juga i saterale saveznike u malidzep oko Pusana, na krajnjem jugoistoku poluostrva. Glavnokornandujucisnaga UN, Daglas Makartur, tad a je smislio smeo kontraudar, koji je uklju-civao i veliki pomorski desant na Incon, iza sevemokorejskih linija. Ope-

190 191

II

II

III

I

III

IIIII

I

racija, izvedena (15. septembra 1950) bila je briljantan uspeh i smatra sejednim od najvecih vojnih podviga u americkoj istoriji. Tok rata se potpunopromenio: kornunisticke snage su se povukle daleko na sever, iza svojeprvobitne granice na 38. paraleli. Snage UN su krenule napred i u oktobruzauzele severnjacjku prestonicu Pjongjang. Medutim, Sjedinjene Drzave supostale previse samouverene pa su ignorisale diplornatske poruke upozo-renja da ce Kina intervenisati aka pridu previse blizu granici provincijeMandzurije. Ispunivsi obecanje svoje vlade, velika kineska armija je u ok-tobru usla u Koreju i brzo poterala snage UN natrag na 38. paralelu. Ujanuaru 1951. godine, Kinezi su u novoj ofanzivi privremeno zauzeli Seu!.

U tom trenutku, pol iticka realnost je dosla u sukob s vojnom dinami-kom rata. General Makartur je glasno zastupao eskalaciju rata i njegovoprosirenje na Kinu, predlazuci invaziju na kopneni deo Kine uz pomocnacionalistickih snaga koje su iz nje isterane dye godine pre toga. On jepominjao i uzasnu mogucnost upotrebe nukleamog oruzja protiv kineskihbaza u Mandzuriji, akciju koja bi prisilila Sovjete da se ukljuce i dovela doglobalnog sukoba. Povrh toga, cinjenica da je on javno zastupao ove sta-vove, kritikovao predsednika Harija Trumana i manje-vise otvoreno prego-varao s nacionalistima, otvarala je ozbiljno pitanje civilne kontrole vojske.Narocito je nukleamo oruzje izazivalo ozbiljnu zategnutost u odnosimaSjedinjenih Drzava sa saveznicima poput Britanije pa je, u najmanju ruku,postojala rnogucnost da ova kriza razbije koaliciju Ujedinjenih nacija.Aprila 1951. godine, Trumanje zatrazio Makarturovu ostavku, bez obzira naproteste republikanskih ratnih jastrebova, koji su koketirali s idejom da Ma- 'kartura nominuju za predsednicke izbore iduce godine.

Sredinom 1951. godine, svi glavni ucesnici rata jasno su stavili doznanja da su sprernni da razgovaraju 0 primirju posto su dobili sve sto surazurnno mogli da ocekuju, Medutim, zbog diplomatskih rasprava koje su seoduzile, borba se pretvorila u dugu i krvavu pat poziciju pracenu iscrplju-jucim ratom za gola brda koja nisu imala nikakvu vaznost osim kao kote namapama strateskih planera. Ratje postajao i vrlo nepopularan u celom svetu.Iako je malo ko osim krajnje levice verovao u rasirene komunisticke optuzbeda snage UN koriste biolosko oruzje, postojali su cvrsci dokazi 0 maltreti-ranju zatvorenika sa severa, a bekstva iz zatvorenickih logora na jugu pra-cena krvoprolicern izazivala su skandale. Neodlucni rat je 1952. godinepostao centralno izbomo pitanje, kada je republikanski predsednicki kandi-dat Dvajt Ajzenhauer obecao da ce, ako bude izabran, otiei u Koreju da nadeizlaz. Posle njegovog izbora, 1953. godine, objavljeno je primirje i ponovouspostavljeno razgranicenje po 38. paraleli kao dejacto granici izmedu dyezemlje. U americkoj intervenciji u Koreji ucestvovalo je 5,7 miliona vojnikai zena, od kojihje 34 000 poginulo u borbi. I

Iako u deceniji posle Koreje Sjedinjene Drzave nisu bile angazovaneni u kakvom drugom .vrucem" ratu, postojala je kontinuirana zategnutost u

odnosima sa komunistickim silama, koje su smatrane direktnim nasledni-cima Osovine iz doba rata: kao sto je Hitler imao svog istocnog partnera uJapanu, tako su i Sovjet pronasli saucesnike u Kini. Ovo shvatanje je ojacaloodlucnost Sjedinjenih Drzava da se ne povlace pred agresijom i da prosiresvoje sporazume 0 kolektivnoj bezbednosti Evrope. Iza svake politicke krizeu Aziji stajala je kineska, a time i sovjetska ruka. Slom francuske pozicije uIndokini, 1954. godine, doveo je do rasprave 0 americkom angazovanju i,mozda nukleamoj intervenciji. Kasnije, te iste godine, Sjedinjene Drzave supostale jezgro nove Organizacije zemalja ugovora 0 jugoistocnoj Aziji(SEATO), orijentalne replike NATO pakta. Godine 1958, Sjedinjene Drza-ve su uputile Sedmu flotu da pomogne nacionalistickoj Kini (Tajvanu) daodbije napad Narodne Republike na neka spoma ostrva. Evropa je takodjebila nap eta a situaciju je jos vise pogorsavala agresivna zapadna propa-gandna masinerija usmerena ka narodima komunistickog bloka. Jos jednaopasnost od izbijanja rata javila se 1956. godine, kada se madarski narodpobunio protiv komunisticke vlasti, ali bez obzira na pretnje koje su se culesa americkih radio-stanica, tenkovi NATO pakta nisu krenuli na istok.Sukob izmedu istoka i zapada uspostavio je neku vrstu stabilnosti, kolikogod ona bila slaba.

ANTIKOMUNISTICKA CISTKA 1946-1956

Konfrontacija u spoljnoj politici imala je svoje reperkusije u zemlji,narocito visestruki potresi 1949-50: sovjetska atomska bomba, pad Kine i ratu Koreji. Ova serija katastrofa, koja je navodno predstavljala kulminacijudugogodisnjeg komunistickog trijumfa, bila je jasan dokaz da americke na-pore sasvim sigumo podrivaju siie zla, spijuni i izdajnici paje tako zapocelaozbiljna potraga za krivcima. Iako su antikomunisticke cistke iz tih godinavecini poznate kao "makartizam", one su zapocele nekoliko godina pre1950. godine, kada se proslavio senator iz Viskonsina Dzozef'Makarti, i, ustvari, odvijale su se uglavnom za vreme demokratske administracije HarijaTrumana, od 1946. do 1953. godine.

Prva i najociglednija zrtva bila je komunisticka partija. Jula 1948.godine, partijsko rukovodstvo je proglaseno krivim zbog pokusaja zbaci-vanja vlade, sto je predstavljalo novinu u radu tuzilastva jer je vecina njihoptuzena za rasturanje knjiga i pamfleta u kojima se raspravlja Hi zastupatakav pravac akcije, ali niko od njih nije preduzimao direktne korake u tomsmislu. U slucaju Denis iz 1951. godine, Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava jepresudio da se cak i takve diskusije mogu na odgovarajuci nacin regulisati ida se od vlade ne moze traziti da ne preduzima nista dok ne zapocne aktivnapriprema prevrata. Do 1951, mnoge drzave u okviru Sjedinjenih Drzava suvec zabranile rad partije na teritoriji pod njihovom jurisdikcijom i na vise

192 193

nacina otezavale zivot njenim clanovima, ukljucujuci i uskracivanje soci-jalne pomoci. Vecina drzavaje uvela zakletvu lojalnosti zajavne sluzbenike,zahtevajuci od njih da se zakunu da ne podrzavaju nikakve subverzivneciljeve ili aktivnosti. Drzavni sluzbenici, ucitelji i drugi bili su otpustani pokratkom postupku na osnovu njihovih navodno komunistickih veza ili caksarno "osnovane sumnje" da takve veze postoje. Zakonodavna tela su takvemere obicno usvajala velikom vecinom glasova jer je malo politi tara bilospremno da se nade na listi onih koji brane crveni aktivizam. Ukljucujuci irazvucene sudske i talbene postupke, rat protiv rada komunisticke partijetrajao je do sredine pedesetih. Zvanicne mere pojacavalo je i nasilje gomilekao i akcije gradanske samozastite, cesto u organizaciji grupa veterana ikatolika.

'Zvanicno opravdanje za tako nasilnicku taktiku bilo je da levicaripredstavljaju petu kolonu i da su isti kao oni koji su pomagali nacistima uprvim danima Drugog svetskog rata i bili spremni da podrze svetski komu-nizam kroz sabotazu i spijunazu. Potraga za spijunima pronasla je svojunajistaknutiju metu u liku Aldzera Hisa, sluzbenika u Stejt Departmentu kojije navodno bio deo tajnog komunistickog kruga od kraja tridesetih godina.Sudenje Hisu, koje je trajalo od avgusta 1948. do januara 1950. godine,podstaklo je strah naroda od izdajica na visokim polozajima. Potraga zatakvim izdajnicima se u siroj javnosti odvijala pod mocnim pokrovitelj-stvom Komiteta za antiamericku delatnost Predstavnickog doma, koji jestrogo ogranicio i slobodu govora i pravo na tradicionalnu zastitu od samo-optuzivanja. Naoruzan svedocenjima legije profesionalnih dousnika i na-vodnih prebega, Komitet se usmerio na odredene regione ili industrije iidentifikovao navodne komuniste na osnovu njihovog ueesca u liberalnim ililevicarskim grupama, koje su opisivane kao prikrivene komunisticke orga-nizacije. Medu takvim grupama bili su i klubovi i organizacije koji su bilisasvim uvazeni ili cak povezani sa ranijom politikom Sjedinjenih Drzava, naprimer, organizacije koje su podrzavale Sovjetski Savez u toku Drugogsvetskog rata. Jedan od korisnih izvora za utvrdivanje "subverzivaca" bilajelista ljudi koji su podrzavali Ievicarsko-liberalnog predsednickog kandidataHenrija Volisa, 1948. godine, na primer tako sto su potpisali peticiju zanjegovu nominaciju. lako su sarno ucestvovale u propisanom izbomompostupku, Volisove pristalice su na ovaj nacin sebe obelezile kao poten-cijalne izdajnike.

Poricanje veze s komunistima bilo je opasno sarno po sebi jer se lakomogao pronaci dousnik koji bi to opovrgao i tako dokazao da je optuzenikriv i za krivokletstvo. Jedini nacin da se to izbegne bio je da okrivljeniodbije da odgovori na svako pitanje koje bi moglo biti samo-optuzujuce,odnosno da se "pozove na peti amandman", ali je to, s druge strane, izgledalokao da zeli da sakrije neko krivicno delo. Onaj ko je jednom optuzen, teskoje mogao dokazati nevinost, osim uz pomoc gnusne taktike da i sam postane

194

dousnik i dajavno pocne da iznosi imena. Pojavila se citava mreza privatnihagencija, cesto sastavljenih od nekadasnjih agenata FBI, koji bi na zahtevuprave neke firme sproveli istragu kako bi iskorenili subverzivce i "oslo-bodili sumnje" one koji su se pokazali dovoljno kooperativni. Kao i u sva-kom lovu na vestice, proces optuzivanja je bio kumulativan i samoodrziv.

, Svako ko je jednom bio oznacen kao komunista upisan je u knjigu ovihprivatnih samozvanih cuvara zakona a njih su konsultovali svi potencijalniposlodavci. Onaj ko je stavljen na emu listu mogao je da napusti svaku naduda ce dobiti zaposlenje. Oduzimanje pasosa obezbedivalo je da najveci brojsumnjivih ne moze da se spasi tako sto ce emigrirati.

Cistke su prosle kroz nekoliko faza a medu zrtvama koje su pretrpelenajvece udarce bili su radikalni sindikati, na primer radnika u elektroin-dustriji, tesko pogodeni kampanjom koju su delimicno organizovali aktivistikatolickog sindikata. Napad na filmsku industriju odvijao se kroz saslusanja1947-48 godine. Taj dogadaj je postao narocito ozloglasen jer su mnogezrtve narednih decenija objavile svoje price 0 tome. Tezak udarac je pre-trpela i oblast obrazovanja, i to i univerzitetski profesori i sindikati ucitelja, aoptuzbe za crvenu subverzivnu delatnost u skolama stvarale su atmosferukrajnje paranoje jer su se brojne institucije utrkivale da ociste eventualnosumnjive materijale u udzbenicima i propisanoj literaturi.

Februara 1950. godine, senator Dzozef Makarti odrzao je prvi u nizusvojih govora koji su opsru paniku uzdigli do novih visina. Makarti jeupozoravao na .Jconacnu totalnu borbu izmedu komunistickog ateizma ihriscanstva". Tvrdio je da ima detaljnu listu kornunistickih aktivista u StejtDepartmentu i na drugim mestima, onih koji su Kinu predali komunizmu, ida su obavestenja koja je dubio dovoljno precizna i daju tacan broj ovihizdajnika. Mediji ,i politicki establisment, prestravljeni da i sami ne buduzigosani kao crveni dopustili su da njegova neodgovomost i neobaziranje naistinu pro laze bez osporavanja. Januara 1953. godine, Makarti je preuzeoStalni potkomitet za istrage, koji je sada dostigao novi vrhunac zlobe i zeljeza publicitetom. U oktobru je Makarti poceo istragu koja ce dovesti do nje-govog pada: saslusanja 0 izdajnicima u armiji Sjedinjenih Drzava, Njegoviekscesi su vec dugo izazivali zabrinutost a slucaj sa armijom je Komitet injegove istrazitelje poput Roja Kona suprotstavio ljudima iz establismentavoljnim i kadrim da im uzvrate. Televizija je odigrala najvazniju ulogu urazotkrivanju njegove taktike a masovno gledaliste je moglo da vidi po-nizenje kojemje Makartija izlozio njegov advokat Dzozef Velc. Marta 1954.godine , Ajzenhauerova administracija je osudila Makartija i Kona, koje jeSenat propisno kaznio u decembru. Iako se cesto smatra da je taj cin oznaciokraj cistki, mnogi od najtezih progona su se i dalje odvijali a zakoni doneti uovoj histeriji ostali su u zbirkama propisa sve do 1970-ih pa i dalje.

I

II

IIII

I•195

IIIII

I

NOVADRZAVAVirdziniji i Merilendu. Danas u sirem podrucju Vasingtona zivi oko cetirimiliona stanovnika. I

Rast savezne drzave odrazio se i u povecanju vojske, u zemlji koja jeistorijski gledano uvek bila podozriva prema stalnoj vojsci. Tokom 1930-ih,kombinovana snaga raznih rodova vojske Sjedinjenih Drzava retko je pre-masivala 450 000, ~to je bilo manje od armija evropskih sila srednje veli-tine. To se, naravno, promenilo u uslovima totalnog rata 1944-45. godine,kadaje u vojnoj sluzbi bilo 12 miliona muskaraca i zena, Taj broj je ponovosmanjen u doba mira, ali posle Korejskog rata Sjedinjene Drzave nisu visenikada svele svoju vojsku u razmere koje je imala pre 1941. godine. Oruzanesnage je 1960. godine cinilo 2,5 miliona ljudi a njihov broj je smanjen ispoddva miliona tek posle 1990. godine.

Odbojnost Amerikanaca prema ovlascenjima savezne policije dalekoje prevazilazila njihovo protivljenje brojnoj vojsci paje, tako, 1900. godinesavezna vlada raspolagala sarno malom tajnom sluzbom. Posle toga jeusledio brz rast saveznih policijskih agencija. Ministarstvo pravde je 1908.godine uspostavilo Istrazni biro, kojije 1924. godine postao Savezni istraznibiro (FBI). Biro se dramaticno povecao pod rukovodstvom svog direktora,majstora za sarnoreklamiranje i zakulisne borbe, birokrate Dz. EdgaraHuvera. U toku citavog tog perioda, rast Biroa se zasnivao na panici koju suu javnosti izazivali navodni naleti kriminala i pretnji moralu: pionirski.Manov zakon" iz 1910. godine dao je ovoj agencijijurisdikciju nad medu-drzavnim kriminalom, u konkretnom slucaju nad trgovinom robovima.Panika koju su 1933. godine izazvali slucajevi kidnapovanja dovela je donovog povecanja ovlascenja i sredstava. Spijuni su takode predstavljali zna-cajnu osnovu rasta Biroa. Ruzveltova administracija je 1936. godine dalaHuveru dozvolu da ispituje subverzivnu delatnost domacih komunista ifasista a tu njegovu uloguje pojacala antikomunisticka histerija 1940-ih.

Osim Saveznog istraznog biroa, ogranci savezne policije osnovani su iu okviru Ministarstva finansija, gde je u toku prvog Ruzveltovog pred-sednickog mandata sekretar za finansije Morgentau predlozio spajanje ma-njih snaga u jednu impozantnu jedinicu. Biro za narkotike, Carinska sluzba,Obavestajno odeljenje Sluzbe unutrasnjih prihoda, Tajna sluzba i Odelenjeza alkohol spojeni su u super-agenciju, koju su njeni kriticari osudili kaoamericki pandan OGPU ili Gestapoa. Ali taj projekt je propao. Posle Drugogsvetskog rata, protivnici Biroa su se ozbiljno i uspesno borili da spreceprosirenje njegove nadleznosti i na inostranstvo. Ta ovlascenja su dodeljenanovoj Centralnoj obavestajnoj agenciji (CIA), sto govori 0 kontinuiranomstrahu da bi previse mocna obavestajna agencija mogla da podrije demo-kratiju iznutra. Pocetkom 1950-ih, savezna vlada je imala na raspolaganjucitav niz policijskih i obavestajnih snaga karakteristicnih za nekadasnjeevropske sile, a ne za demokratsku republiku.

r

Serija ratova i uzbuna izazvanih problemima unutrasnje bezbednostitransformisala je drzavu i ogromno povecala razmere vlade i njeno anga-zovanje u svakodnevnom zivotu. Rast je bio toliko veliki da je drzava nacio-nalne bezbednosti iz pedesetih godina dvadesetog veka bila potpuno dru-gacija tvorevina od prilicno ogranicenog federalnog projekta iz ere Vudroa,Vilsona. U svemu tome je rat predstavljao kljucni faktor. Savezna vlada je1860. godine imala priliv od sarno 56 miliona dolara godisnje. Taj broj se dokraja gradjanskog rata 1865. godine povecao na 334 miliona. Vlada Sje-dinjenih Drzava je u te cetiri godine potrosila vise nego sve prethodne vladeod sticanja nezavisnosti. Prvi svetski rat je oznacio jos ostriji rast aktivnostidrzave a njeni prihodi su se povecali sa 683 miliona dolara, u 1915, na 3,65milijardi dolara, 1918. godine. Izdaci vlade krajem devetnaestog i pocetkomdvadesetog veka iznosili su u proseku 300-400 mi1iona dolara godisnje; tabrojkaje 1918. godine dostig1a 12,7 milijardi. Javna potrosnja ovih razmerazahtevala je nove finansijske metode a porez na dohodak je postajao sveopstiji, bez obzira na pocetne surnnje u njegovu neustavnost. Sesnaestiamandman na ustav iz 1913. godine osigurao je zakonitost ovog instrumentai doprineo masivnoj ekspanziji federalne drzave u dvadesetom veku. Te istegodine, donosenjern Zakona 0 federalnim rezervama, obezbedena je dodatnasigurnost bankarskog sistema, pod pokroviljtestvom nacionalne vlade.

Nju dil i ratovi koji su posle njega dosli jos vise su prosirili aktivnostivlade. Rashodi savezne vlade su 1929. godine iznosili oko 3 milijarde dolaraa 1939. su porasli na skoro 9 milijardi. Te brojke su bile trivijalne u po-redenju s rashodima u toku Drugog svetskog rata, koji su sarno 1944. godineiznosili 95 milijardi dolara. Mir je doneo smanjenje troskova ali do nivoaznatno iznad onoga 0 kome se razmisljalo cak i u doba Nju dila, dok jeKoreja okrenula tocak za nekoliko stepeni navise, ako se uracunaju i efektiinflacije. Potrosnja viade u mirnodopskoj 1960. godini .iznosila je preko 90milijardi dolara, od cega je polovina bila namenjena vojsci.

Broj sluzbenika vlade rastao je u skladu sa tim. Godine 1940, saveznavladaje zaposljavala 1,1 milion ljudi, u poredenju sa 3,4 miliona, koliko ihjeradilo za drzavne i lokalne vlasti. Pocetkorn 1945. godine, broj ljudi naplatnom spisku savezne vlade dostigao je 3,5 miliona, prema 3,2 milionaovih drugih. Ukupan broj zaposlenih u vladi povecao se sa 4,5 miliona 1940.godine na 8,8 miliona 1960. i 15 miliona sredinom 1970-ih. Iako su na delubili i drugi faktori, promena velicine vlade odrazila se i na razvoj nacionalneprestonice. U godinama gradanskog rata, stanovnistvo Vasingtona se udvo-strucilo na 120 000 hiljada - skokovit rast kojije ponovljen 1917-18. i zatimjos jednom posle 1941. godine. U Vasingtonu'je 1918. bilo 450000 sta-novnika a krajem cetrdesetib 800 000. Iako je rast samog grada kasnijesmanjen, prigradska podrucja su se brzo povecavala, pre svega predgrada u

196 197

Kako je sve veca americka drzava svu nacionalnu energiju usmerila na .spoljnu opasnost, koncentracija moci u drzavi bila je u rukama onih koji suodlucivali 0 ratu i miru, pre svega predsednika u ulozi vrhovnog koman-danta. Imperijalni polozaj predsednika podupirali su mediji u kojima je onbio eksponiran kao simbol vlade pa je tako, 1930-ih godina, Ruzvelt pred-stavljao licnog prijatelja i zastitnika od krajnje neprijateljskog spoljasnjegsveta. Posle Nju dila i Drugog svetskog rata, predsednicki polozaj je zadrzaodosta od te harizme i postao okosnica vlade u meri koja binesurnnjivo iza-zvala zabrinutost osnivaca. Ipak, sve do 1970-ih godina, predsednici SADnisu ucinili nista sto bi izazvalo preokret ili slabljenje takvog trenda.

vrste rasnih nereda koji su predskazali buducnost: umesto pogroma cmacaod strane belaca, ovo je bio narodni ustanak protiv belaca i njihove svojine.

, Rdavo raspolozenje je pojacao Drugi svetski rat, sukob protiv fasistickih irasistickih rezima u inostranstvu, u koji su Sjedinjene Drzave usle sasopstvenim u potpunosti segregiranim oruzanirn snagama. Ta ironija nijeprosla neprimecena kod cmaca, koji su zahtevali "dvostruko V", od- nosnopobedu nad Hitlerom, U· inostranstvu, i nad Dzimorn Krouom, kod kuce, Uzemlji se administracija nasla pod pritiskom cmih sindikalnih lidera ppputA. Filipa Randolfa, koji su od nje zahtevali da se bori protiv diskri- minacijejer ce u protivnom Vasington postati pozomica masovnog protesta zagradanska prava, a to bi bila prava katastrofa sa stanovista medunarodnihodnosa. Ruzvelt je pristao i izdao izvrsno resenje 0 jednakosti pri zaposlja-vanju. 0 pogorsanju rasnih odnosa govore i traumaticni neredi u Harlemu iDetroitu 1943. go dine. Ovi dogadaji su izazvali ozbiljnu zabrinutost i zbogtoga sto se znalo da ce se uskoro milioni cmih ratnih veteran a vratiti naamericko tie s velikim ocekivanjima da ce dobiti jednak tretman u zamenu zasvoje vojnicki doprinos.

Tempo reformi je ubrzan za vreme predsednika Trumana, koji je,posto je i sam video rasnu nepravdu u Misuriju, bio spremniji od Ruzvelta dapreuzme politicki rizik u toj oblasti. Komitet za gradanska prava je 1946.godine preporucio novi zakon protiv diskriminacije u pogledu zaposljavanjai glasanja, kao i odavno ocekivani federalni zakon protiv linea. Truman je1948. go dine izdao izvrsno resenje 0 ukidanju rasne segregacije u americ-kim oruzanim snagama. U tom kontekstu, simbolican znacaj imalo je i po-javljivanje, 1947. godine, prvog cmog igraca u bezbol timu prve lige,Dzekija Robinsona, koji je pristupio bruklinskim .Dodzerima" i napravioprvu pukotinu u razdvojenom svetu sporta i populame kulture. Iako je tempopromena naizgled bio ocajno spor, on je bio prebrz za juznjacke konzer-vativce, koji su, 1948. go dine, napustili Demokratsku stranku da bi za pred-sednika nominovali kandidata Stranke drzavnih prava. Iako su "diksikrati"osvojili sarno 1,2 miliona glasova ipak su odneli pobedu u cetiri drzaveduboko na jugu.

Bez obzira na to sto je savezna administracija mogla mnogo da po-stigne fragmentamom akcijom, trajna promena se mogla ostvariti sarno krozsudove i napad na osnove zakonske diskriminacije koje su odrzavali pod-redeni status juznjackih cmaca. Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava je 1890-ihgodina podrzao zakone Dzima Kroua, ali su se u Ruzveltovoj eri stvarimenjale uz niz liberalnijih naimenovanja. Godine 1932, godine Sud je doneejednu u nizu presuda kojima se sire zakonska prava okrivljenih u krivicnirnprocesima, u ovom konkretnom slucaju time sto je utvrden zahtev daokrivljeni cmci kada se radi 0 iivotu ili smrti moraju imati odgovarajucegpravnog zastupnika na sudenju. To je bio mali pocetni korak, alije u narednedye decenije Sud odlucivao 0 neprestano rastucern broju slucajeva diskrimi-

AMERICKA DILEMA

Rat i sa njim povezane drustvene promene imali su poseban uticaj narasne odnose u Americi. Godine 1944, usred Drugog svetskog rata, pojavilase uticajna knjiga Gunara Mirdala Americka dilema, u kojoj je autor anali-zirao americki rasizam i ukazao na rastucu opasnost od rasnog konflikta.Problem je usao u akutnu fazu ne zato sto su cmi Amerikanci bili izlozeninekom novom obliku diskriminacije ili nasilja, vec zato sto su rastuca oce-kivanja pojacala gnev zbog struktumih nepravdi. Rasna potcinjenost najuguje u godinama izmedu dva rata bila isto toliko izrazena kao i u bilo komtrenutku od ukidanja ropstva. Mnogi crnci su bezali u gradove na severu amigracija je poprimila velike razmere u toku oba svetska rata. Godine 1910,devedeset procenata cmih Amerikanaca zivelo je na jugu, a pocetkom1960-ih skoro polovina njih je zivela na severu. Tiplcan Afroamerikanacpedesetih i sezdesetih godina dvadesetog veka mogao je biti i severojak ijuznjak i pre je ziveo u gradu nego na selu. Croci sa severa i srednjeg zapadabili su manje sprernni da prihvate bilo kakav oblik rasne diskriminacije,posebno posto je politicka kultura u Ruzveitovoj eri toliko naglasavalapoboljsanje polozaja onih koji su do tada bili ugnjetavani.

Croci su masovno prelazili iz Republikanske (Linkolnove) stranke uDemokratsku stranku i postali kritican deo izbomog tela u eri Nju dila. Onisu tih godina isto tako bili veoma aktivni u organizacijama industrijskihradnika kao i u buntovnoj sindikalnoj aktivnosti Komiteta za industrijskoorganizovanje. Prirodno je da su ocekivali nagradu i njihov prvenstvenizahtev bio je formiranje federalne komisije koja bi osigurala pravednost uzaposljavanju i eliminaciju diskriminacije u pogledu poslova. Iako je imaosimpatija za to, Ruzvelt nije bio spreman da zauzme previse radikalan stayprema rasnom pitanju iz straha da ce izgubiti podrsku juznih demokratskihdrzava, od kojihje zavisio njegov rezim.

Frustraciju lidera crnacke matice pratio je rastuci gnev u gradskimzajednicama kao Harlem, u kojemje, 1935. godine, doslo do eksplozije nove

198 199

II

II

I

III

I

IIII

TABELA 5.5. NANAZNIJE KNnGE I POZORl~NI KOMADI 1922-1940.natorske politicke prakse najugu. Godine 1953, Sjedinjene Drzave su dobilenovog vrhovnog sudiju, Erla Vorena, koji je u svojoj politickoj karijeri uKalifomiji pokazao malo simpatija za radikalizam i bio ukljucen u spro-vodenje diskriminatorske politike, na osnovu koje je posle Perl Harboradeportovano sto hiljada Amerikanaca japanskog porekla. Medjutim, i nanjega su uticali rasni neredi iz 1943. godine pa je sada podrzavao politikueliminisanja rasne segregacije. Kljucni znacaj je imala presuda u slucajuBraun protiv Odbora za obrazovanje, kada je Sud osudio "zasebno ali jed-nako" obrazovanje kao krsenje istih rnogucnosti i nalozio da se ,,~tobrze, aliprornisljeno" prekine s odvojenim poducavanjem. Tako je zapocela revolu-cija gradanskih prava.

1922.1925.1926.1927.1928.1929.

1930.

KULTURA

1931.1932.1934.1935.Na kulturni zivot u meduratnim godinama utica Ie su i drustvene

promene i politicke kontroverze. Romani dvadesetih (Tabela 5.5) cestogovore 0 posleratnom razocarenju i cinicnorn podozrenju prema novimpostulatima americkog zivota i u njegovom materijalizmu. FicdzeraldovVeliki Getsbi i romani Sinklera Luisa odrazavaju ove trendove. Privrednikrah 1929. godine izazvao je kriticko preispitivanje sveta pre potopa inacine da se Amerika vrati svojim prvobitnim idea lima. Ton je cesto biopesimisticki: 1935. godine Luisov roman Toje ovde nemoguce upozorioje da Americi predstoji diktatura, dok su Stajnbekovi radovi govorili 0

patnjama sirornasnih koje je ekonomski kolaps izbacio iz njihovih do-mova. Drustveni aktivizam je mnoge pisce tridesetih godina priblizioorganizovanoj levici, pre svega kornunistickoj partiji, posebno pod uti-cajem spanskcg gradanskog rata. Neki su brzo reagovali i okrenuli sekrajnjoj desnici: Dasel Hemet, Lilijen Helman i Doroti Parker ostali suprijatelji levice, a Dos Pasos, Rajt i Heming vej su ili izbaceni iz partije iliprisiljeni da odu u opoziciju.

To je bilo znacajno doba americke knjizevnosti, i u pogledu visokekulture i u pogledu zanrova kao sto su naucna fantastika i detektivskeprice, gde su americki autori stvorili radove najviseg kvaliteta koji suimali uticaj sirom sveta. Americki autori dvadesetih godina preuzeli supo prvi put vodecu ulogu de lima Ezre Paunda iT. S. Eliota, dok su drugekljucne figure bili Vilijem Karlos Vilijems, Robert Frost, Valas Stivens iKarl Sandberg. Krajem dvadesetih godina, americko slikarstvo uslo je ueru velikih ostvarenja radovima Bena Sana, Dzordzije O'Kif, CarlsaDemuta, Edvarda Hopera i Granta Vuda. Za'vrerne Nju dila umetnici ipisci su imali veliku podrsku savezne vlade kroz programe kao sto je bioFederalni projekt za pisce.

1936.

1937.1938.1939.

1940.

Sinkler Luis, BebitF. Skot Ficdzerald, Veliki Getsbi; Sinkler Luis, ErousmitErnest Herningvej, Sunee se ponovo radaSinkler Luis, Elmer Dientri; Vila Kater, Smrt dolazi po nadbiskupaTornton Vajlder, Most svetog kralja LujaVilijem Fokner, Buka i bes; Sinkler Luis, Dodsvort; ErnestHemingvej, Zbogom oruije; Tomas Vulf, Pogledaj dom svoj, andeleVilijem Fokner, Dok leiah na samrti; Dasel Hemet, Malteski soko;Dzon Dos Pasos, 42. paralelaJudzin O'Nil, Crnina pristaje ElektriErnest Hemingvej, Smrtpopodne; Dzon Dos Pasos, 1919F. Skot Ficdzerald, Blagaje noc; Lilijen Helman, Decji casSinkler Luis, Toje ovde nemoguce; Robert Servud,Okamenjena sumaVilijem Fokner, Avesalome. Avesalome; Dzon Dos Pasos,Veliki novaeDzon Stajnbek, 0 misevima i ljudimaVilijem Fokner, Nepobedeni; Tornton Vajlder, Nai gradLilijen Helman, Male lisiee; Rejrnond Candler, Veliki san;Stajnbek, Plodovi gneva; Judzin O'Nil, Stiie ledadiija;Tomas Vulf, Preda i sienaErnest Hemingvej, Za kim zvona zvone; Ricard Rajt, Sin zemlje;Tomas Vulf, Kuci se vise ne moie

Americka kultura je tih godina stekla svetski status, ako ne i dominaciju,kroz sirenje popularnih kulturnih formi, narocito filrna i muzike. Dvadesetihgodina dvadesetog veka americka filmska industrija je vec bila najaktivnija usvetu a ta hegemonija je i dalje rasla tokom 1930-ih,posle pojave zvucnog filrnai priliva talentovanih izbeglica iz evropskih zemalja pod diktaturom. lakoovakva misljenja moraju biti subjektivna, same u jednoj, 1939. godini prika-zano je nekoliko filrnova koji bi se sigumo nasli na svakoj listi najboljih filrnovasvih vremena, ukljucujuci i ,,Prohujalo sa vihorom", "Carobnjak iz Oza", "Gun-ga Din", ,,Ninocka", "Gospodin Srnit ide u Vasington" i .Postanska kocija".Novom industrijom dominirali su istocnoevropski jevrejski magnati, Cije suporodice u najvecem broju dosle u Sjedinjene Drzave za vreme velikog.use-Ijavanja, na prelasku u dvadeseti vek. Tako je bilo i u muzici, a zvuke koji su seculi sa radija i gramofona sirom sveta cesto su snimili americki umetnici uSjedinjenim Drzavama, i to uglavnom cmi Amerikanci: regtajm, dzez, bluz ibig bend muziku, kao i muzika za igru, recimo "dziterbag".

200 201

Posle Drugog svetskog rata, americka populama kultura pretrpela jeozbiljan udarac u antilevicarskim cistkama koje su dovele do uklanjanjabrojnih. talentovanih filmskih glumaca, rezisera i pisaca. Sto se pozitivnestrane tice, Sjedinjene Drzave su bile omiljena destinacija mnogih evropskihumetnika koji su bezali od diktature i ratnog razaranja, pa je, pedesetihgodina dvadesetog veka, Njujork preuzeo ulogu umetnicke prestonice sveta.I u knjizevnosti se pocetkom pedesetih godina pojavila nova generacijaimpresivnih romansijera, ukljucujuci i Dzernsa Dzonsa, Normana Majlera,Sola Beloua i D~. D. Selindzera. U populamoj sferi se novi prilaz kulturimladih, drugacijoj od onoga sto zamisljaju njihovi roditelji, vec video uusponu rokenrol muzike i filmova kao sto su .Andeli garava lica" i "Bun-tovnik bez razloga". Licnosti kao Elvis Prisli i Dzerns Din, iako savrsenokomercijalno upakovane, postale su ikone drustvene i generacijske pobune.Tu su ulogu dobili i sirom Evrope i, zaista, u vecem delu sveta, gde god jeamericki film imao snazan odjek. Kao i u politici, americka populamakultura nastojala je da preobrazi svet po svojoj sopstvenoj slici.

6

MODERNO DOBA 1956-1996

POGLED NA ZAP AD S OBALE KALIFORNlJE

Kao i u svim prethodnim erama, Sjedinjene Drzave su u poslednjihpola veka nastavile da se transformisu neverovatnom brzinom. Iako su u tomperiodu primljene samo dve nove drzave (Aljaska i Havaji, obe 1959. go-dine), teziste Sjedinjenih Drzava stalno se pomeralo ka jugu i zapadu. ad1950-ih godina, jedan od presudnih cinilaca americkog zivota bilo je kre-tanje stanovnistva sa severa i srednjeg zapada ka zapadnim i juznirn regio-nima, od industrijskog "pojasa zardalog gvozda" ka "suncanom pojasu".Udeo americkog stanovnistva u regionima koji se za statisticke svrhe ozna-cavaju kao jug i zapad povecao se sa 46 odsto 1960. na 58 odsto 1990. go-dine. Napredak ovih oblasti cesto je bio zadivljujuci: sarno Kalifomija je do2000. godine imala vece .nacionalno bogatstvo" od Francuske.

ad cetrdesetih godina devetnaestog do sezdesetih godina dvadesetogveka, americki urbani centri bili su uglavnom skoncentrisani na severoistokui srednjem zapadu a hijerarhijom gradova dominirali su centri kao Njujork,Cikago, Boston i Filadelfija (Tabela 6.1). Svi ovi gradovi su poceli da sesmanjuju 1960-ih i 1970-ih godina sirenjern predgrada i drugih regiona. addevedesetih godina dvadesetog veka, devet od petnaest najvecih gradova uzemlji nalazilo se najugu i zapadu: Los Andeles, San Dijego, San Hoze i SanFrancisko - u Kalifomiji, Hjuston, Dalas i San Antonio - u Teksasu, Feniksu Arizoni i Dzeksonvil u Floridi. Podrucje Las Vegasaje gradska oblast sanajbrzim rastom u zemlji: ona je 1990. godine imala 850 000 stanovnika a2000. vec preko milion i po, sto predstavlja povecanje od 83 odsto za sarnojednu deceniju. Novi gradovi su i dalje nastajali. U periodu od 1990-2000.go dine, osam oblasti u Sjedinjenim Drzavama zabelezilo je rast od 100 odstoi vise. Tri takve naglo izrasle zajednice bile su na jugu (u Dzordziji i naFloridi), dok se preostalih pet nalazilo na zapadu, u drzavama Viskonsin,Arizona iNevada. Takvi gradovi i regioni u usponu obicno odreduju one stoje modemo i populamo u drustvu ostalog dela nacije. Ocigledan primer jeSijetl. U odredenorn smislu, tokovi populame kulture su se u poslednjih de-setak godina kretali vise prema istoku nego prema zapadu.

203

Napomene

1. David M. Kennedy, Over Here: The First World War and American Society (NewYork:Oxford University Press, 1980), pp. 45-92.

2. Citat iz Philip Jenkins, "Spy Mad: Investigating Subversion in Pennsylvania1917-18", Pennsylvania History, 63 (1996), pp. 204-31.

3. Socijalisticki lider Dzejms H. Maurer cit. ibid.

202

II

I

II

II VI a:

<-z wOu~ ::;~o::~ >~o.]; s :5 :! ~~.,~nbl~l ~ ~r . ~::; '1/. it j \~/ > :l'i','::o.z •.&\f./,., g

1:;-;., ;'" : .."'.~:,:v.".' .~ t- (;~ S s.. ",'.~, "~" o~\oJ , ..,',Q. Q ,;, ~ -c VI. " ~" :i.' r §

.":J ~'< > <n• .., E'\. ;: ., >- ~\ O.

- L' ~, ~ ~.:.:,.', , - .N·O

' , ., 0

I' "':.! 0 i. ~',~, .r: §r ~-- '\ \ :.!~Iii ',< E - ,\"'", ~ j. 5 <w-. ~'"

(L:~:::,\1~§'f~~:tfrI~,r ' ,".) > ':-" ~' ui::; ,~. ~ r:: ~~" '... --.' ; >, ..... ,- " ' S "

'S;·.~!~.!l,_~ :.~\: ~" __-:Vl6 .' • '" .~ J: \ • VI I ,~ < I ., =VI _ ";" -c •." '. ".-' 2 ~;5 ~! 0 ~ ./"': .';;;! ~~ '!J ~ /

"" ,,:=: i ~ '1-' ('Z zOo a: . I'a:S ~ "''' ~ , OJ . •••

W E1:J".", w __ -,'>~'·''''o~. Z ~L---i /~o os· ,"': I 8 0 I~ •.J' ,

, .- - _. l'" ",,,- . ) _-. ••. -. c' ~ ~ >ii; ':/ ~

o It l.!l -', ~.0" /.'\>-c ~ ';' ~; ~ z~ ,,\~ - 1Z 0 , 0-c ~ ~---- .. -._-!_. --._-----._. ,\; >:. " '0 __,

• 0 '';; z.:, ) )~, ::; '~--------:--'..:=: 0 t i ,/ ,,-•. 0 , ••• ~ ~ !::!~" (' ./ S<" ,- J: ,>_. ~ . a:,' " j '". ":.J\ '''. ./.o '----...-----.-.--.1..._ j' -~r

.§ z : = ; .. ,.. - -- ----I r- - - - •

' " Z",;(, i _ ( ~ ::!"-r -; - ~ _f ~ I;;; g" ~Z >., ~ a: .' ( ~ t".~ ~- 2 Z ~.---- ~./ ~ J w '~ -,~ ~: 8 ' .....-" :::;,.! 6 I -c , \

.•• ! ur ••• '\ J"., )\ ~ 0 0..~..! g.... ! . v- l"",,r \ , ,.' ,. .< 0 \;

.,-; ~ \~ .~ ,C I~ >

II

I

204

1950. 2000,

TABELA 6.1. VODECI GRADOVI AMERIKE1950-2000.(stanovnistvo u milionima i redos1ed po velicini)

~)~

~Q-s

s:::.(U?~.(Uo

NjujorkCikagoFi1ade1fijaLos AndelesDetroitBa1timorKliv1endSent LuisVasington DCBostonSan FranciskoPitsburg

7,903,602,102,001,900,950,910,860,800,800,780,67

(1)(2)(3)(4)(5)(6)(7)(8)(9)

(10)(11)(12)

8,002,901,503,700,950,650,48

0,350,570,590,770,34

(1)(3)(5)(2)(10)(17)(33)(49)(21)(20)(13)(53)

Podaci koji govore 0 smanjenju gradova na severoistoku i srednjemzapadu mogu da zavaraju jer se ocinose sarno na gradska jezgra a ne na §irastatisticka podrucja gradova gde su se stanovnici obicno izmestili. Tabela 6.2prikazuje postojeci gradski okvir, pri cemu kao osnovne jedinice uzima rasirenekonglomeracije gradskib centara i predgrada u koja su se tradicionalni gradovipretvorili. Ali cak i sa takvim promenjenim statistickim jedinicama videcemoda je jos uvek oko polovine najvecih urbanih kompleksa na jugu i zapadu a tajocinosce se u narednim godinarna sigurno jos vise povecavati.

'-]-oc:g,•....o~cOS•....~

TABELA 6.2. GRADSKI KOMPLEKSI 1990.

Stanovnistvo(u milionima)Sire podrucje grada

NjujorkiSeverni Nju Dzersi/Long AjlendLos Andeles/RiversajdJOkrug OrindzCikago/Gen/KenosaVasington/BaltimorSan FranciskolOklendJSan HozeFiladelfija/Vilmingtonl Atlantik SitiBostoniVusterlLorensDetroit/En ArborfFlintDalasIFort VortHjustoniGalvestonIBrazorijaMajami!Fort LoderdejlAtlantaSijetl!fakomaiBremertonKlivlendlEjicronSan Dijego

21~1~4~~~~25~5~5~~~~I~63~U

205

Americku etnicku geografiju je tih godina promenio proces koj i nekinazivaju "bruniranje Amerike". Kroz citavu istoriju nacije "rasno" pitanjese, bez obzira na svu svoju slozenost, u osnovi svodilo na dye grupe - crnce ibelce. Godine 1930, u zemljije bilo 110 miliona belaca, 12 miliona crnaca i600 hiljada "drugih", sto je znacilo americkih domorodaca i Azijaca. Odsezdesetih godina dvadesetog veka, broj ovih "drugih" u Americi je sve viserastao (Tabela 6.4), uglavnom zbog donosenja Zakona 0 imigraciji 1965. go-dine, kojimje ukinutpropis iz 1924. godine pristrasan prema Evropljanima. Vec2000. godine, Amerika je imala preko trideset miliona stanovnika rodenih uinostranstvu ili 11 odsto ukupnog broja, sto predstavlja najveci udeo od 1930-ihgodina, Tempo useljavanja je u toku devedesetih godina dvadesetog vekaubrzan. Tadaje oko 13 miliona ljudi stiglo na tie Sjedinjenih Drzava. Do 2000.godine, skoro 5 procenata americkog stanovnistva bilo je u zernlji tek jednudeceniju ili manje.

Posledice ove promene bile su dramaticne, posebno za latinoarnerickui azijsku populaciju. (Latino ili Hispanoamerikanci su priznati kao posebnakategorija, iako se u popisu mogu naci i medu crncima i medu belcima.)

Dve hiljadite godine bilo je 35 miliona Latinoamerikanaca, od kojihskoro 60 odsto meksickog porekla. Pored toga, bilo je jo~ deset milionaAmerikanaca azijskog porekla, uglavnom Kineza, Japanaca, Filipinaca, Vi-jetnamaca i Korejaca. Amerikanci azijskog i latinoamerickog porekla za-jedno cine 14 procenata ukupnog stanovnistva, ali se ocekuje da ce njihovudeo dostici skoro cetvrtinu 2025, odnosno trecinu 2050. godine. Ne takodavne 1970. godine, azijsko i hispanoamericko stanovnistvo zajedno uce-stvovalo je sa sarno 8 odsto u ukupnom broju novorodenih u Sjedinjenim

, Drzavama, dok se ta cifra danas povecala na vise od cetvrtine.Do sredine veka, 100 miliona Amerikanaca imace latinoarnericko

poreklo i predstavljatijednu od najvecih latinoarnerickih zajednica na svetu,brojniju cak i od bilo koje hispanoarnericke nacije, s izuzetkom Meksika iBrazila. Do tog vremena ce vec biti 50-60 miliona Amerikanaca meksickogporekla. Jedan od kljucnih razloga za takvu demografsku transformaciju jecinjenica da su Latinoamerikanci uglavnom mladi od stanovnistva koje jeduze u Sjedinjenim Drzavama. Nacionalni popis iz 2000. go dine pokazao jeda Hispanoamerikanci u proseku imaju 26 godina, sto znaci da su mladi odbilo koje druge etnicke grupe. Taj prosekje istovremeno daleko nizi od pro-secnih godina belaca anglosaksonskog porekla, koji iznosi postovanja vred-nih 38:5 godina.

Americka politika se iz crno-belog konteksta prernesta u multikolornustvarnost, koja je vec izvrsila revolucionami uticaj na sve aspekte zivota,prvo u odredenim drzavama, a kasnije i u celoj zemlji.

Krajem 1990-ih godina, Kalifornijaje postala prva .vecinski manjin-ska" drzava u kojoj belci koji nisu latinoarnerickog porekla nisu vise apso-lutna vecina, Za sarno jednu deceniju Latinoamerikanci ce postati vecina uKalifomiji. Oni takode cine jednu trecinu stanovnistva Teksasa, drugedrzave po velicini, koja bi tokom ove decenije mogla dobiti status .vecinskimanjinske" drzave. Geografska i etnicka pomeranja su vec pocela da uticuna stavove prema inostranstvu tako da su Los Andeles i Sijetl okrenuti premapacifickom obodu, isto kao sto je Majami postao regionalna metropolaKariba i centralne Amerike. U medunarodnom kontekstu, kretanje na jug izapad je u velikoj meri povecalo osetljivost Sjedinjenih Drzava na mo-gucnost da kornunisticki ili drugi neprijateljski rezimi dodu na vlast uistocnoj Aziji ili Latinskoj Americi, paje to bila i konstantna politicks temakrajem dvadesetog veka. U meduvrernenu, evropski zapleti delovali su od-bojnije nego ikada od 1930-ih godina .

TABELA 6.3. STANOVNISTVO SJEDINJENIH DRZA VA 1960-2000.

Godina popisa Broj stanovnika"

1960.1970.1980.1990.2000.

179203226249281

* Zaokruzeno na blizi milion.

TABELA 6.4. PROMENLJIV A ETNICKA STRUKTU!ZA (u milionirna)

Rasna grupa 1960. 2000.2025.

£Erojekcija)

159,019,0n.p.1,6

211,035,035,012,7

262,048,065,028,8

BelciCrociHispanoamerikanciILatinoarnerikanci"Ostali" ukljucujuci"americke domorodce,domorodacko stanovnistvoAljaske,Azijce i stanovnikePacifickih ostrva n.p. 10,2 25,5Ulcupno 19,0 250,0 338,0

• Do 1960. godine nije vodena zasebna evidencija 0 gruparna u kategoriji "ostali".•• Nema pdoataka.Napomena: Zbir vojedinih kolona je veci od ukupnog broja jer .Latinoamerikanci" mogubiti crni i beli.

n.p.** 2,5 3,3

206 207

•IIIIII

II

IIII

I

I

I

I

HLADNIRAT izvrsi invazija na Kubu. Katastrofa je jedva izbegnuta. Dve vlade su postiglesporazum pa su rakete povucene a Sjedinjene Drzave pbecale da necenapasti Kubu. Prikrivene akcije protiv Kastrovog rezima nastavljene sudecenijama posle toga a antikastrovske bande su nastavile da rade zalazecisve dublje u mracni polusvet narkotika i medunarodnog terorizma.

Americki nukleami arsenal se tih godina dramaticno povecao sa manjeod 5 000 bojevih glava 1959. godine, na preko 20 hiljada 1963, dostigavsivrhunac od oko 30 hiljada 1960-67. godine. (Sovjeti verovatno nisu dosli nido brojke od 5 000 sve do sredine sezdesetih.) Pored mocnih interkonti-nentalnih balistickih raketa srnestenih na americkom zapadu, manja nuklear-na takticka oruzja prosirila su se na sve americke kopnene, pomorske ivazdusne snage, pa je vojna strategija Sjedinjenih Drzava neizbezno podrazu-mevala eskalaciju svakog eventualnog sukoba sa snagama Varsavskog pakta unuklearnih rat jos u njegovoj pocetnoj fazi. I pored toga, stanje bojeve gotovostije tih godina predstavljalo stalan izvor nervoze a demokratski kandidat Dzon F.Kenedi je 1960. godine iskoristio toboznji ,,mar}iak raketa" protiv svog supar-nika iz Republikanske stranke (Tabela 6.5). Cak i ovako agresivni vojni idiplomatski stavovi americke administracije bili su zalosno neadekvatni zakonzervativne zagovornike cvrste linije, koji su smatrali da rat sa Sovjetimaneposredno predstoji a da su predsednici Ajzenhauer i Kenedi orude u rukamakomunista. Tokom pedesetih i sezdesetih godina, propagirani su ultradesni-carski i antikomunisticki stavovi kroz delovanje grupa ekstremista poput Dru-stva Dzona Birca i (paravojnih) ,,Dobrovoljaca", koji su verovali da je kornu-nizam vec prodro u znacajan deo americke politicke elite. Pocetkom 1964.godine, krajnja desnica je izvrsila uticaj na velike de love republikanske stranke,ciji je predsednicki kandidat Bari Goldvoter mogao da izjavi da "ekstrernizam uodbrani slobode nije greh", Medijima je on delovao kao covek daleko odpoliticke matice a njegova izboma kampanja je zavrsena porazom; ipak, on jeosvojio oko 40 odsto glasova naroda (Tabela 6.6).

TABELA 6.5. PREDSEDNICI SJEDINJENIH DRZAVA OD 1953. GODINE

Dernografske prornene jesu uticale na politicki zivot, ali je u vecerndelu ovog perioda razrnisljanjirna Arnerikanaca dominiralo mnogo vaznijepitanje: da li ce nacija opstati u nekoj prepoznatljivoj formi ili ce postati-zrtva rata koji ce unistiti najveci deo stanovnistva a prezivele dovesti na nivokamenog doba? Ovakva perspektiva delovalaje vise nego realno u nekolikoprilika a narocito pocetkorn sezdesetih i zatim ponovo pocetkom osam-desetih godina dvadesetog veka.

Sve do kraja 1960-ih, americka spoljna politika bila je odredena kon-frontacijom sa komunizmorn. Iako je priroda nuklearne ravnoteze ostalarelativno konstantna od pocetka pedesetih do kraja osamdesetih godina, biloje perioda velikih zategnutosti u medunarodnirn odnosirna, kadaje izgledaloda ce do sukoba zaista doci i to za sarno nekoliko dana ili sati.

Posle istovremenih kriza oko Sueca i Madarske, uspeh Sovjeta koji sulansirali bespilotni satelit Sputnjik, u oktobru 1957. go dine izgledao je kaoda dokazuje njihovu superiomost u svernirskoj tehnologiji i sposobnost da

• napadnu zapadnu hemisferu orbitalnim raketama. Uzas zbog ovakve mo-gucnosti pojacala je u naredne tri godine citava serija neprijatnih neuspehaAmerike da parira sovjetskim dostignucima u svemiru, pa su tako 1961.godine Sovjeti prvi poslali coveka u orbitu. Hvatanje koraka u svemirskojtrci dominiralo je razrnisljanjirna administracije u narednoj deceniji, a hladnirat je dodatno podstakao Amerikance na akciju koja ih je 1969. godinekonacno dovela na mesec.

Nukleame zategnutosti su se 1959-1962. godine pojacale, kada jeizbila medunarodna kriza oko kontrole nad gradom Berlinom, a zatim inoviji problem Kube. Januara 1959. godine, revolucionarne snage predvo-dene Fidelom Kastrom srusile su korumpirani diktatorski rezim na Kubi.Posle male neodlucnosti na pocetku, Kastro se identifikovao sa sovjetskimciljevima pa je SSSR tako dobio svog prvog bliskog saveznika na zapadnojhemisferi. To je bila katastrofa za Sjedinjene Drzave, koje su se zabrinule dabi Kuba mogla delovati kao primer ostalim narodima Latinske Amerike iTreceg sveta, i up lame se od uspostavljanja sovjetske baze tako blizu svojenacionalne teritorije, sto bi omogucilo komunistima da nadoknade svojuinferiomost u borbenim sistemima velikog dometa. Sjedinjene Drzave suprekinule diplomatske odnose s Kubom januara 1961. godine au aprilu je,pod pokroviteljstvom CIA, izvrsena invazija antikastrovskih emigrantskihsnaga na Kubu, kojaje dozivela neuspeh u Zalivu svinja.

Rusko rukovodstvo je zbog toga postalo preterano samouvereno pa suoktobra 1962. go dine Sjedinjene Drzave otkrile da Sovjeti instaliraju nu-klearne rakete na Kubi. Predsednik Kenedi je z~trazio njihovo povlacenje inaredio pomorsku blokadu ostrva. Nekoliko dana je izgledalo da se rat nemoze izbeci bilo zato sto ce Sovjeti pokusati da silom probiju blokadu, bilozato sto ce americko rukovodstvo pristati na zahtev vojske da se odmah

Mandat Stranka

Dvajt D. AjzenhauerDzon F. KenediLindon B. DzonsonRitard M. NiksonDzerald R. FordDzejms E. KarterRonald V. ReganDzordz Bu~Bil Klinton .Dzordz V. Bus

1953-61.1961-63.1963-69.1969-74.1974-77.1977-81.1981-89.1989-93.1993-2001.2001-

RepublikanskaDemokratskaDemokratskaRepublikanskaRepublikanskaDemokratskaRepublikanskaRepublikanskaDemokratskaReE,ublikanska

208 209

Kubanska raketna kriza pokazala je da Kenedi moze da zauzrne istotako energican antisovjetski stay kao i svaki njegov kriticar. Medutim,ozbiljna opasnost od pravog rata izazvala je stvarnu paniku u politickimkrugovima nista manje nego u javnosti, a 0 opstoj ~elji da se svet odmakneod ivice nuklearnog ponora govore medunarodni sporazumi kao sto je Ugo-vor 0 zabrani nuklearnih proba iz 1963. godine. Posle toga, konflikt s ko-munistima i onima koji su smatrani komunistima (sto ni u kom slucaju nijeis to) nastavljen je, ali kroz lokalne, ogranicene ratove i "operacije niskogintenziteta", obicno u Trecem svetu.

Americke snage su bile angazovane u vise vojnih intervencija s ciljemda direktno ili indirektno osujete navodno napredovanje komunista, ukljucu-juci i Liban 1958. godine i Dominikansku Republiku, 1965. Arnericka poli-tikaje nastojala da zaustavi napredovanje komunizma u Trecem svetu kojijeizlazio iz kolonijalne dominacije nacija kao sto su Britanija i Francuska, a toje bio zadatak koji su blistavi primeri Kine i Kube ucinili jos tezim, To jepodrazumevalo i tajne akcije radi destabilizacije ili podrivanja vlada koje susmatrane levicarskim, ali i direktnu aktivnost americkih savetnika. Sjedinje-ne Drzave su pomogle rusenje levo orijentisanih rezima ili onih koji supovezani s komunistima, u Kongu (1961), Iraku (1963) i Indoneziji (1965).

Geopoliticki konflikt se zatim usmerio na jugoistocnu Aziju, gde jeKenedijevu administraciju uplasio komunisticki gerilski pokret u Laosu. Od1957. godine, gerilska aktivnost je pojacana i u Juznorn Vijetnamu, organi-zovana uz pomoc lokalnih komunista iz Vijet Konga i u tesnoj vezi sa sever-novijetnarnskom vladom. Pobunjenicki pokreti kao Vijet-Kong i Patet-Laoretko su procenjivani u njihovom lokalnom kontekstu, vec su, umesto toga,bili sagledavani kao instrumenti svetskog komunizma, narocito Kine, koja je1964. i sarna postala nuklearna sila. Americka vojna misao bila je obliko-van a "teorijom domina", prema kojoj bi pobeda crvenih u Laosu i Vijetnamuvodila podrivanju susednih drzava, koje bi pocele da se ruse jedna zadrugom kao domine sve dok u kumulativnom procesu ne budu osvojeni itako veliki potencijalni dobici kao sto je Indija ili cak Australija.

U toku 1963. godine, glavna arena sukoba postao je Vijetnam a neLaos. Tu su se protesti protiv vlade izrodili u masivnu politicku krizuzapretivsi kolapsom na jugu, koji su sada pomagali Amerikanci. SjedinjeneDrzave su uputile vojne savetnike da organizuju juzno-vijetnamske oruzanesnage i obezbedile modemu vojnu opremu za njihove potrebe. OperativciCIA zapoceli su energicne tajne kampanje. U avgustu 1964. godine, kontro-verzni nap ad na americki bojni brod u zalivu Tonkin podstakao je Kongresda donese rezoluciju kojom se predsedniku dozvoljava "da preduzrne sveneophodne mere za odbijanje svakog oruzanog napada na snage SjedinjenihDrzava i sprecavanje dalje agresije". Ovaj nejasno formulisan dokument daoje pravno opravdanje za ogromnu eskalaciju rata koji je zapoceo i bio jedinosto bi se, ban izdaleka, moglo smatrati zvanicnom objavom rata u ovom

210

sukobu. (Amerikanci imaju neobicnu odbojnost prema formalnoj objavirata: oni su poslednji put ucinili taj korak 1941. godine tako da su kasnijeborbe u Koreji, Vijetnamu i Iraku predstavljale varijante "policijske akci-je".) U februaru 1965. godine, americki avioni su zapoceli bombardovanjeciljeva u Sevemom Vijetnarnu, au martu su pristigle prve regulame kopnenetrupe za odbranu baze u Da-Nangu. Iako time nije zapocet vijetnamski rat,koji je u stvari bio u toku od 1946. godine, to jeste bio pocetak americke fazeborbe.

Lako je moguce pasti u iskusenje i celokupnu spoljnu politiku Sjedi-njenih Drzava u toku pedesetih i sezdesetih godina sagledavati kao kontinui-ranu pricu 0 konfrontaciji s komunizmom koja se u raznim segrnentirna ovogperioda razlikovala sarno po stepenu blizine nuklearnom ratu. Medutim, postandardima velikog dela desnice, predsednik Kenedi je do 1963. godine bioopasno popustljiv prema komunistima. On se saglasio da nikada ne napadneKubu, izrazavao-je zabrinutost zbog obima arnerickog neposrednog angazo-vanja u Vijetnamu i aktivno saosecao sa borbom cmaca za gradanska prava,koju je desnica smatrala obicnorn taktikom komunisticke subverzivne de-latnosti. U tom kontekstu se, naravno, postavlja pitanje Kenedijevog ubistvau Dalasu, u drzavi Teksas, 22. novembra 1963. godine, koje je izazvalotoliko mnogo spekulacija.

Vorenova komisija koja je istrazivala ubistvo brzo je pripisala odgo-vomost za zlocin usamljenom stre\cu koji je delovao iz licnih izopacenihpobuda. Drugi su govorili 0 siroj zaveri, videci eventualne krivce u sov-jetskoj i kubanskoj vladi, elementima arnerickih vojnih i obavestajnih za-jednica ili cak americkorn organizovanom kriminalu. Cela ta prica je i daljespoma, ali bi, gledajuci unatrag, bilo pravedno reci daje uklanjanje Kencdija

, koristilo tvrdim protivnicima komunizma. lake nije bilo .americki drzavniudar" ovo ubistvo je verovatno dovelo do nekih znacajnih promena u po-litici, odlozilo detant sa Sovjetima za jos jednu deceniju i prigusilo ohra-brujuce znake smanjenja americkog angazovanja u Vijetnamu. (Dokazi 0ovom poslednjem oslanjaju se na neposredno uporedivanje politickih do-kumenta pripremljenih na najvisern nivou pre i posle smrti Kenedija, ali surezultati takvog citanja prilicno uverljivi.) Sarno iz ovog razloga, ubistvoKenedija, zajedno sa kubanskom raketnom krizom, predstavlja jedan odkljucnih momenata hladnog rata.

RASNAIGRADANSKAPRAVA

Zategnutost u medunarodnim odnosirna cesto prati jacanje autorita-rizma ili socijalne represije na dornacern frontu, ali su godine hladnog rata uSjedinjenim Drzavama po mnogo cemu bile era aktivistickog liberalizma.Period 1954-65: obelezila je "revolucija gradanskih prava", aktivizam kojije, stavise, omogucila podrska savezne vlade i sudstva.

211

I

IIIII

IIIIII

I

lake je veci deo politicke elite imao istinski liberalan stay 0 timpitanjima, i medunarodni cinioci su imali odredenu ulogu, jer bi SjedinjeneDrzave tesko mogle da zadobiju prijateljstvo bivsih kolonija ako bi u cita-vom svetu bile na zlu glasu zbog rasne diskriminacije i nasilja. Prosvecenikonzervativci su shvatili da bi ukidanje rasne segregacije koristilo global-nom antikomunistickom krstaskom ratu.

Pokret protiv zakonske segregacije postigao je mnogo od pocetka1940-ih godina a Vrhovni sud je u tome imao bitnu ulogu (vidi Glavu 5).Presuda u slucaju Braun doprinela je sirenju protestnog pokreta po citavomjugu. Onje 1955. godine dobio i svoj simbol, kadaje Roza Parks iz Mont-gomerija u Alabami odbila da u autobusu ustupi sediste belom putniku.Cmci su pod vodstvom baptistickog svestenika Martina Lutera Kinga ju-niora krenuli u bojkotjavnog saobracajnog sistema. Bojkot autobusa, vazansam po sebi, simbolizovao je i mnogo siri politicki pokret iz pedesetih go-dina, kada su se cmci sami postarali da odrze tempo promena koje su za-poceli sudovi i sprece da impresivne sudske presude jednostavno padnu uzaborav. Cmi aktivisti i njihovi beli saveznici neprestano su trazili priliku zaukljucivanje savezne vlade kako bi prevladali jurisdikciju juznjackih dr-zavnih i gradskih vlasti. Juznjaci su sami upali u ovu zamku kada su seodlucili za ekstremnu represiju, koja je uzasnula javnost na severu i ispro-vocirala je da zahteva saveznu intervenciju.

lako arnericki predsednici od Ajzenhauera do Dzonsona mozda i nisuzeleli da se ponasaju tako zastitnicku u problemima rasne prirode kao sto suto na kraju cinili, sve jaca komesanja medu cmcima, narocito posle juznjac-ke reakcije, nisu im ostavila mnogo izbora. Zadatak cmih aktivista bio je daisprovociraju represiju a da pri tom ne odu tako daleko da sami zasluzezestok odgovor pa su protivnici segregacije morali da vode racuna 0 de-likatnoj ravnotezi. Iako ponekad izgleda da je desegregacija bila blagoslovod boga, sudova i savezne vlade, neophodno je da se uvek naglasi uloga kojuje u tome odigrao ovaj stalni pritisak odozdo. .Revolucija" gradanskih pravanije bila jednostavno nametnuta odozgo.

U toku naredne decenije organizovani su mnogobrojni protesti i boj-koti kojima je zakonska segregacija osporavana na sto je moguce sirojosnovi, cime se u stvari zahtevalo da se vlasti ili odreknu diskriminacije ilida pribegnu represiji u meri koja bi im stvorila neprijatnosti u zemlji i ino-stranstvu. Grupe Ijudi bi odlazile u restorane u kojima je primenjivanasegregacija zahtevajuci da budu posluzene ili bi u protivnom organizovalesedece proteste. To je bila vrlo efikasna akcija, ali je imaJa jos veci politickiznacaj kada bi demonstranti presli autobusima preko granice drzave izahtevaJi da budu posluzeni u snek barovima i restoranima na autobuskimstanicama sa druge strane: "voznje slobode" bile su glavno oruzje pokreta1961. godine. Svaki incident sa putovanjem preko drzavne granice auto-matski je postavljao problem u saveznu arenu a time i u nadleznost saveznih

sudova. King je bio jedan od nekoliko organizatora pokreta koji su ciniliJuzna konferencija hriscanskog vodstva, Studentski nenasilni koordinacionikomitet (SNCC, ili "Snick"), Kongres za rasnu jednakdst (CORE) i nestoranije osnovano Nacionalno udruzenje za napredovanje obojenih Ijudi(NAACP). Barem na pocetku, svi su se opredelili za nenasilje i gandijevskugradansku neposlusnost, taktiku koja je bila ne sarno moralno ispravna, vec ipoliticki nuzna da bi se zadobila podrska javnosti i da se ne bi odbili glasacisa severa.

Kampanja je, kao sto se moglo predvideti, izazvala protivljenje, jer jeu sustini predstavljala temeljan izazov najcvrsce ukorenjenim strukturamajuznjacke politike i drustva a savez sa belim radikalima probudio je starestrahove od medurasnih seksualnih odnosa i mesanja rasa. Guvemer Arkan-zasa je 1957. go dine mobilisao Nacionalnu gardu da bi sprecio desegrega-ciju sistema javnog skolstva u Litl Roku koju je nalozio sud, a njegovuodluku je preinacio tek predsednik Ajzenhauer, koji je radi sprovodenjazakona upotrebio savezne trupe. Narednib godina su mnoge juznjacke drza-ve i zakonodavna tela izrazavali snazno protivljenje postupcima koje sukarakterisali kao federalnu tiraniju a neki od njih su pretenciozno promenilisvoja znamenja ,kako bi u njih ugradili i staru zastavu Konfederacije.Mogucnost da 1962. godine na Univerzitet Misisipija bude primljen i jedancmi student izazvala je dugotrajne nemire u studentskom gradu koje suugusile savezne trupe uz pomoc i Nacionalne garde, sada vec pod saveznomkontrolom.

Formirane su brojne grupe gradanske samozastite i terorista, predvo-dene ponovo rodenim Kju kluks klanom. Demonstranti koji su zahtevaligradanska prava bili su cesto izlozeni nasilju i nasrtajima gomile. Godine1963, u Misisipiju je ubijen organizator Medgar Evers a cetvoro dece jepoginulo u bombardovanju crnacke crkve u Birmingemu, u Alabami. Na-redne godine kampanju .Leto slobode" propratio je jo~ veci broj napada iubistava, koji su izazvali osudu sirom sveta i nesumnjivo povecali podrskuljudi izvan juga za sveobuhvatne zakonske reforme. Bez obzira na to sto bimalo njih upotrebilo ovakvu formulaciju, odgovor cmaca na ekscese belihjuznjaka mogao bi se sazeti u frazi ,,~to gore to bolje",

Pokret za gradanska prava dostigao je vrhunac izmedu 1963. i 1965.godine. Te, 1963. godine simbolicno srediste pokreta bio je Birmingem uAlabami, gde su bili koncentrisani masovni protesti protiv zakona 0 se-gregaciji. Do preokreta je doslo tog maja kada je policija protiv demon-stranata upotrebila brutalno nasilje. lako je ovaj dogadaj bio sokantan i sampo sebi, to je bio jedan od prvih slucajeva u kojima je televizijska slikapokrenula javno mnjenje mnogih zemalja u roku od sarno nekoliko sati.Slike juznjacke policije koja upotrebljava pse i vodene topove protiv crnac-ke dece bile su vise nego upecatljive.

212 213

Avgust 1963. godine donee je masovni mars na Vasington kada jeKing odrzao svoj strastveni govor koji se jos uvek smatra jednim od vrhu-naca americkog politickog govornistva. Pritisak za donosenje saveznog za-kona 0 gradanskim pravima postao je neizdrziv u kontekstu secanja na ubi-jenog predsednika Kenedija. Predsednik Dzonson je 1964. godine uspeo daobezbedi donosenje sveobuhvatnog Zakona 0 gradanskim pravima koji jezabranjivao diskriminaciju u javnim prostorijama i zaposljavanju,

Ipak, crncima je jos uvek naveliko uskracivano pravo glasa putemraznih navodno nerasnih testova za glasace i sarno je savezni Zakon 0 pra-virna glasa, dugorocnim prestrukturiranjem politickog sistema, mogao ko-nacno omoguciti crncima da osiguraju one ~to su vec osvojili. I ovoga putapotrebna mera dosla je kao direktan odgovor na juznjacku represiju, u kon-kretnom slucaju na ,,krvavu nedelju" tog marta kada su nemilosrdno ugu-sene demonstracije u gradicu Selma, u Alabami. Pocetkom avgusta 1965.godine Sjedinjene Drzave su dobile Savezni zakon 0 glasackorn pravu, aposledice tog zakona ce u potpunosti promeniti juznjacku politiku. Iako sumilioni crnaca sada imali efektivno pravo glasa, predsednik Dzonson je,potpisujuci ovaj zakon, bio svestan da je time omogucio da se demokratski"solidni jug" bar za jednu generaciju prikloni Republikanskoj stranki.

CRNA SNAGA, 1966-1971

statisticki podatak: crnci su tada cinili oko 10 procenata stanovnistva, askoro jednu trecinu onih koji su ziveli ispod granice siromastva,

Kriza u gradovima je ojacala odlucnost predsednika Dzonsona daizdaci za socijalnu potrosnju dobiju nacionalni prioritet, da primeni taktikuNju dila za izgradnju ,:velikog drustva", a strah od nereda je druge ken-zervativnije politicare ubedio da ovakvu politiku prihvate kao sredstvo zasprecavanje jos goreg haosa.

lzdaci saveznih i drzavnih organa za socijalnu pornoc porasli su dra- Imaticno sa 11,7 odsto bruto nacionalnog dohotka1965. godine na 20 odsto1975. Ta potrosnja je cinila 42 odsto ukupnih rashoda vlade 1965. godinekoji su 1975. dostigli 57 odsto, pri cemu je daleko najveci deo obezbedivan Iiz federalnih sredstava. Takvom politikom je ostvaren odreden uspeh. Uperiodu od 1965. do 1974. godine, broj ljudi za koje se smatralo da ziveispod linije siromastva pao je za 42 odsto. lako se pokazalo da je nacionalniprogram zdravstvenog osiguranja nemoguce sprovesti, program medicinskezastite, Medicare (1965), kojim se obezbeduje zdravstveno osiguranje zastarije, postao je i siroko prihvacen i popularan. Za rnnoge cmce ovi refor-misticki napori su u najboljem slucaju bili trivijalni a u najgorem smislupredstavlja1i su sarno deo kontinuirane zavere da se nize klase prevare iporcine. Doslo je do brzog rasta podrske nacionalnistickim stavovima kojisu zagovarali crnacki separatizam umesto integracije i stavljali naglasak nasamoopredeljenje, pa cak i oruzanu samoodbranu crnackih zajednica.

Ove ideje su se razvijale jos 1963-65, kada je juznjacki pokret zagradanska prava bio na svom vrhuncu a cmi aktivisti se sve vise otudivali odbelih liberal a sa kojima su u protekloj deceniji radili rame uz rame ugrupama kao sto je SNCC. Ovaj rastuci procep izmedu rasa je jednim delomverovatno prouzrokovan i medunarodnim dogadajimajer su americki cmcipratili antikolonijalu borbu u Africi. Pocetkom 1966. godine, ovaj rascep jepostao vise nego ocigledan, a novi militantni stay je simbolizovao slogan"cma snaga" koji je popularisao Stokli Karmajkl. U nekim slucajevima,radikali su zestoko i glasno nastupali protiv belaca, sto je izazivalo sok inerazumevanje belih liberala. Najocigledniji primer ovog neprijateljskogpravca bio je pokret "Crnih muslimana - nacije islarna", koji je nastao kaomala verska sekta 1930-ih godina i propovedao da su svi belci doslovnodavoli i sarno tvorevina nekog zlog naucnika. Ova grupaje nalazila podrskuu gradskim getima 1950-ih godina i postala poznata na nacionalnom nivouzahvaljujuci govornickoj vestini svog harizmatskog vode koji je uzeo imeMalkolm X (peste je za vecinu clanova pokreta slovo iks simlbolizovaloizgubljeno africko ime koje je u eri robovlasnistva zamenjeno belackimprezimenom). Sam Malkolm se kasnije odvojio od muslimanskog vodstva iprihvatio socijalisticke stavove, koji odbacuju nasilnicku rasisticku mrznjuprema belcima. Malkolmje ubijen 1965. godine, ali su njegovi govori i delaposluzili kao inspiracija za citavu generaciju cmih aktivista. I

Do sredine 1960-ih, pokret za gradanska prava je vec ostvario rnnogeod svojih prvobitnih legislativnih ciljeva, iako je do drustvenih promenakoje su od njih ocekivane trebalo da prode jos citava decenija. U ovomtrenutku ocigledne pobede doslo je do ozbiljnog zaostravanja rasnog kon-flikta, ovoga puta uglavnom u severnim gradovima Sjedinjenih Drzava. ad1964. godine, rnnogi gradovi su doziveli nerede i proteste zbog neosetlji-vosti i neumesnog nasilja policije prema crnackim zajednicama. Posle togasu nemiri postali stalan deo gradskog zivota u toku "dugog, toplog leta".Opasne pobune dogodile su se 1965. godine u losandeleskom getu Vets, uNjuarku i Detroitu tokom 1967, dok je ubistvo Martina Lutera Kinga juniora1968. godine izazvalo ustanak u Vasingtonu DC. U Votsu je poginulo 34ljudi, u Njuarku 26 a 43 u Detroitu, gde je dovedena tesko naoruzana saveznavojska da kontrolise grad. Ove najozloglasenije manifestacije bile su vrhledenog brega pa su sarnou toku 1976.godinc nemiri zabelezeni u 75 gradova.

U prvim objasnjenjima za ove dogadaje su cesto okrivljeni spoljniagitatori ili komunisticki manipulatori, ali je istraga izrazito konzervativnepredsednicke komisije, na cijem je celu bio guverner Ilinoisa Oto Kerner,pokazala nesto sasvim drugo. Ova grupa je zakljucila da su pobune prilicnospontane i prouzrokovane nezaposlenoscu, losim stambenim uslovima ineodgovaraiucim postupcima policije. Da pomenemo sarno najoeigledniji

214 215

I

II

II

Do 1965. godine, Martin Luter Kingje zbog svog protivljenja nasiljubio sve vise marginalizovan u crnackom rukovodstvu. Medu ratobomijimaje bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nijepoveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selmi 1965. godine. Ipak, bilo bipogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vre-menom. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu1966-68, a ono sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucio-narnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih pro-mena koje ce biti neophodne da se kriza resi, Njegov radikalizam bio jenajizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. godine, godinudana pre nego Sto je ubijen. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onajcuveni "Sanjam", on je u najmanju ruku podjednako snazan. Tom prilikomje King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu, izrazio solidarnost sa borbompotlacenih naroda sirorn sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista.On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da seodupru regrutaciji. Americi je bila potrebna "radikalna revolucija vrednosti,zaokret od 'drustva stvari' ka 'drustvu licnos.i'. Kada su masine i kom-pjuteri, profit i svojinska prava znacajniji od Ijudi, nemoguce je pobeditigigantsku trojku rasizma, materijalizrna i militarizma". On je po mnogocernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xili Stokli Kannajkl,iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnim pitanjima rase i nasilja.Istinski revolucionar je, po Kingovom misljenju, delovao kroz saosecanje inenasilje.

Druge grupe, medutirn, nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju.Godine 1966, u Oklendu, u Kaliforniji, osnovana je partija "Crnih pantera",koja je uz pomoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila svauobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona. Uzizvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca,grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glasogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. U njoj je postojalo i naoruzanokrilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina strankeunistena u akeiji polieije 1969-70. godine. Rasne borbe su revolucionisale iamericki zatvorski sistem, gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnac-kom nacionalistickom retorikom. Do kraja 1960-ih, narocito u Kalifomiji,zatvori kao sto su Sen Kventin i Soledad postali su privatne revolueionameskole a zatvoreniei pisci, kao sto je bio D10rd1 Dzekson proroei radikalnog ,pokreta, kako belog tako i ernog. Dzeksonova smrt 1971. godine pod su-mnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator ia pro teste zatvorenika kojisu kulminirali pobunom u zatvoru Atika, u drzavi Njujork. U sukobu jeizgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika,

SOCIJALNA KRIZA

Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja soeijalne i po-liticke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnamu, koji je do-stigao vrhunae surovosti izmedu 1966. i 1968. godine. U eelini, u americkimsnagarna je u toku rata sluzilo 8,7 miliona ljudi, daleko vise nego u bilo komdrugom americkorn sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. Americko anga-zovanje bilo je apsolutno najvece 1969. godine, kada je broj americkog vojnogosoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. U ratu je izgubljeno ukupno 58 000americkih 1ivota kao i neutvrden broj Vijetnamaea i drugih, uglavnom civila.Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak srnrti iznosio 2 miliona. Rat jeizazvao ogromnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardova-njem, defolijacijom i kidanjem tradieionalnih ku1tumih obrazaca zbog re\oka-eije sela. Stavi~e, ova katastrofa nije ima1a nikakav ocigledan cilj a mogucnostiza pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. Amerikanci su sesuocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja, gde jedna neregularnaarmija pobeduje jednostavno time sto nastavija da postoji, dok regulame snagegube ako ne ostvare potpunu pobedu. Kontinuirana aktivnost komunistickihsnaga nije se mogla zakamuflirati bujieama optimistickih izjava 0 .Jzbrojanimtelima" i navodnom unistenju jediniea Vijet Konga.

U januaru 1,)68. go dine, kornunisticke snage su preduzele ocajnickuofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine - Tet.Ofanziva Tet je konacno odbijena, ali tek posto su napadaci pokusali da na juriszauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. U vojnomsmislu, komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke, ali je s propagandnog gledistanjihova pobeda bila skoro potpuna. Ofanziva je pokazala koliko su lame opti-misticke tvrdnje Amerikanaea da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnikabiti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. U meduvrernenu, protestisveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost uodnosima sa najvecirn brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. Za razliku odratova kao sto je bio korejski, ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivoamericku operaeiju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnihevropskih sila kao sto je Britanija. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnufli-rati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja.

Pocetkorn 1968. godine, dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu.JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucioda regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizaeijaposegnula duboko u domove srednje klase kao i sirornasnog i manjinskogstanovnistva. To se dogodilo upravo u vreme kada je generaeija "bejbiburna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala oddrustvene matiee njihovim ukljucivanjem u razne oblike alternativnihstilova zivota. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli,radikalno eksperimentisanje u muzici, oblacenju i licnom izgledu, kao iveliku upotrebu nelegalnih droga. Godinu 1967. obelezili su .Jeto ljubavi" imasovna popularizaeija hipi pokreta.

216 217

Zbog kljucne uloge droga u ovom polcretu, ogroman broj mladih belacadosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama, sto je kod njihrazvilo simpatije za odmetnike, kriminalce i pobunjenike. Antiratni protestinaisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti ukoledzima, u prolece 1968. godine, postali uobicajena stvar. Zestoki sukobi sapolicijom pastajali su sve ~eW uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje voj-nickih knjizica. Stavise, sve ova se desavalo uoci predsednickih izbora tag no-vembra. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovolj-stva, sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga, lokalnim pobunamai napadima na oficire. 0 slornu morala i discipline govore i zverstva pocinjenanad vijetnamskim civilima, na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljadastanovnika sela Mi Laj u martu 1968. godine.

Posle Ofanzive Tet, predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahte-virna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968. go dine naredioprekid bombardovanja severa. Dzonson je takode nagovestio povlacenje izpredsednicke trke 1968, najavivsi taka neobicno ogorcenu borbu i podele usezoni izbora. Unarednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat RobertF. Kenedi, najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci.

Glasovinaroda(u mil.)

Politicke tenzije dosle su do. usijanja na demokratskoj konvenciji uCikagu, kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana"pabuna policije". Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio predkamerama novinara koji su se okupili da posrnatraju sve beznacajniji tokkonvencije u sali. Pared toga, najveci broj dernonstranata cinil: su beleipripadniei srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako za-dobiju simpatije mnagih dotada neutralnih gledalaea. Nasilje u Cikagu i nadrugim mestima izazvalo je polarizaciju. Za konzervativce je posrupakdemonstranata bia skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su nabojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. Pared toga, antiratni protestisu se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju, ukljucujuci ipobune u getima i rastuci ulicni kriminal, gde su pocinioci uglavnam bilicmci. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokreru trece stranke ne-kadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa, koji je tag novembra dobioskoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznihdrzava. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka iradnika koji bi inace stali uz dernokrate, ~iji je kandidat Hjubert Hamfriizgubio od republikanea Ricarda M. Niksona s malom razlikom. (Vidi Ta-belu 6.6). Iako je u to. vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kaoreakcija belih rasista, trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sasevera kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalieije Demo-kratske stranke ad vremena Nju dila. Valasov uspeh u pridobijanju ovihglasaca osudom hipija, antiratnih demonstranata, "anarhista", "glupih soci-jalistickih teoreticara" i intelektualaea izdajiea pokazuje zasto je konzer-vativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koalieiju i dovedudo temeljnog prestrojavanja americke politike. Neki tvrde da utieaj Va-lasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do pobede Ronalda Reganana predsednickim izborima 1980. godine.

Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. godine.Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio,dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu pre-ostalog dela. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Ve-dermen" (Prognosticari), koji je 1989-70. poceo da organizuje teroristickeakcije (grupa je uzela ime po pesmi rok pevaca Boba Dilana). Medutirn,desetine bornbaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne uporedenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih go-dina cinile deo antiratnog protesta: od napada zapaljivim bombama i pa-ljevina do ozbiljnih eksplozija bombi.

o nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta, kojije od cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. Vlada kojusu ti lakeji sluzili pripadala je onome sto su oni odbacivali kao .Ameriku",pri cemu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nemacki autoritarizam irasisticko "K" Kju kluks kiana. Pocetkorn 1970. godine, clancvi grupe "Ve-

TABELA 6.6. REZULTATI PREDSEDNlCKIH IZBORA 1956-2000.

PobednikGlasovinaroda(umil.)

Porazeni

1956.1960.1964.1968.

1972.1976.1980.

1984.1988.1992.

1996.

2000.

Dvajt D. Ajzenhauer (R)Dzon F. Kenedi CD)Lindon B. Dzonson (D)Ricard M. Nikson (R)

35,634,243,131,8

50,5

Adlaj E. Stivenson CD)Ricard M. Niksan (R)Bari Goldvoter (R)Hjubert HamfriDzordz Valas (ind.)Dzordz Mekgavem (D)Dzerald Ford (R)Dzjms E. Karter (D)Dzon Anderson (Ind.)Volter Mondejl (D)Majkl Dukakis (D)Dzordz V. Bus (R)Ros Pero (Ind.)Bob Dol (R)Ros Pero (Reform.)Albert Gor (D)

26,034,127,231,29,9

29,239,235,5

5,737,541,839,119,739,2

8,251,0

Ricard M. Nikson (R)Dzejms E. Karter CD)Ronald Regan (R)

47,240,843,9

Napomena: Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasovanaroda. '

Rana1d Regan (R)Dzordz Bu~ (R)Bil KIinton (D)

54,348,944,9

Bil KIinton (D) 47,4

Dzordz V. Bu~

218 219

III

II•

II

II

Do 1965. godine, Martin Luter King je zbog svog protivljenja nasiljubio sve vise marginalizovan u crnackorn rukovodstvu. Medu ratobornijimaje bio ozloglasen kao covek koji ucesnike marseva za gradanska prava nijepoveo u borbu sa policijom u toku sukoba u Selrni 1965. godine. Ipak, bilo bipogresno misliti da je on bio liberalni idealista koji je izgubio korak s vre-menom. Takav odnos je bio znak ekstremne politicke polarizacije u periodu1966-68, a one sto je King govorio uvek je predstavljalo pravu revolucio-narnu analizu situacije u kojoj se nalaze Sjedinjene Drzave i dubokih pro-mena koje ce biti neophodne da se kriza resi. Njegov radikalizam bio jenajizrazeniji u govoru koji je odrzao u Njujork Sitiju 1967. godine, godinudana pre nego sto je ubijen. Iako taj govor nije ni blizu toliko poznat kao onajcuveni "Sanjam", onje u najmanju ruku podjednako snazan, Tom prilikomje King u potpunosti osudio rat u Vijetnamu, izrazio solidarnost sa borbompotlacenih naroda sirom sveta i politiku SAD uporedio s politikom nacista.On je takode izjavio da bi potencijalnim vojnicima trebalo savetovati da seodupru regrutaciji. Americi je bila potrebna .radikalna revolucija vrednosti,zaokret od 'drusrva stvari' ka 'drustvu licnosri', Kada su masine i kom-pjuteri, profit i svojinska prava znacajniji od ljudi, nemoguce je pobeditigigantsku trojku rasizma, materijalizma i militarizma". On je po rnnogocernu bio deo istog intelektualnog sveta kao i Malkorn Xiii Stokli Kannajkl,iako su imali potpuno drugacije stavove 0 kljucnirn pitanjima rase i nasilja.Istinski revolucionar je, po Kingovom misljenju, delovao kroz saosecanje inenasilje.

Druge grupe, medutim, nisu delile Kingovu uzdrzanost prema nasilju.Godine 1966, u Oklendu, u Kalifomiji, osnovana je partija "Cmih pantera",koja je uz pornoc svojih naoruzanih i unifonnisanih clanova ispunila svauobicajena strahovanja gradskih i federalnih organa reda i zakona. Uzizvanrednu komunikaciju sa javnoscu i koristeci simpatije liberalnih belaca,grupa je postal a nacionalni fenomen i predstavljala se kao autentican glasogorcene i eksploatisane crnacke zajednice. U njoj je postojalo i naoruzanokrilo koje je sve vise zapadalo u terorizam nakon sto je glavnina strankeunistena u akciji policije 1969-70. godine. Rasne borbe su revolucionisale iamericki zatvorski sistem, gde su hiljade zatvorenika radikalizovane crnac-kom nacionalistickorn retorikom. Do kraja 1960-ih, narocito u Kaliforniji,zatvori kao sto su Sen Kventin i Soledad postali su privatne revolucionarneskole a zatvorenici pisci, kao sto je bio Dzordz Dzekson proroci radikalnog ,pokreta, kako belog tako i crnog. Dzeksonova smrt 1971. godine pod su-rnnjivim okolnostima delovalaje kao katalizator za proteste zatvorenika kojisu kulminirali pobunom u zatvoru Atika, u drzavi Njujork. U sukobu jeizgubilo zivot preko cetrdeset cuvara i zatvorenika.

SOCIJALNA KRIZA

Rastuce rasne tenzije bile su sarno jedan element sirenja socijalne i po-liticke krize neposredno vezane za produzavanje rata u Vijetnarnu, koji je do-stigao vrhunac surovosti izmedu 1966. i 1968. godine. U celini, u americkimsnagama je u toku rata sluzilo 8,7 miliona ljudi, daleko vise nego u bilo komdrugom americkom sukobu s izuzetkom Drugog svetskog rata. Americko anga-zovanje bilo je apsolutno najvece 1969. godine, kada je broj americkog vojnogosoblja u Vijetnamu dostigao 543 hiljade. U ratu je izgubljeno ukupno 58 000americkih ~ivota kao i neutvrden broj Vijetnarnaca i drugih, uglavnom civila.Nije nerealno pretpostaviti da je ukupan danak smrti iznosio 2 miliona. Rat jeizazvao ogrornnu materijalnu i drustvenu stetu prouzrokovanu bombardova-njem, defolijacijom i kidanjem tradicionalnih kultumih obrazaca zbog reloka-cije sela. ~tavi~e, ova katastrofa nije imala nikakav ocigledan cilj a mogucnostiza pobedu bile su sve manje kako se vojno ucesce povecavalo. Amerikanci su sesuocili s klasicnim problemom gerilskog ratovanja, gde jedna neregularnaannija pobeduje jednostavno time sto nastavlja da postoji, dok regulame snagegube ako ne ostvare potpunu pobedu. Kontinuirana aktivnost komunistickihsnaga nije se mogla zakamuflirati bujicama optimistickih izjava 0 .Jzorojanimtelima" i navodnom unistenju jedinica Vijet Konga.

U januaru 1~68. godine, komunisticke snage su preduzele ocajnickuofanzivu koja se poklopila sa proslavom vijetnamske nove godine - Tet.Ofanziva Tet je konacno odbijena, ali tek peste su napadaci pokusali da na juriszauzmu americku ambasadu u Sajgonu i na kratko osvojili grad Hue. U vojnomsmislu, komunisti su pretrpeli ozbiljne gubitke, ali je s propagandnog gledistanjihova pobeda bila skoro potpuna. Ofanziva je pokazala koliko su lame opti-misticke tvrdnje Amerikanaca da je njihova pobeda blizu i koliko ce jos vojnikabiti potrebnoda bi se ostvario znacajniji napredak. U meduvremenu, protestisveta protiv americke ofanzive bombardovanja vec su stvorili zategnutost uodnosima sa najvecim brojem njihovih saveznika u Evropi i svetu. Za razliku odratova kao sto je bio korejski, ovaj je od samog pocetka predstavljao iskljucivoamericku operaciju bez minimalnog pokrica makar i simbolicnih snaga kljucnihevropskih sila kao sto je Britanija. Njihovo odsustvo tesko se moglo zakarnufli-rati ogranicenim doprinosom regionalnih sila kao sto su Australija i Juzna Koreja.

Pocetkorn 1968. godine, dornace protivljenje ratu uslo je u novu fazu.JoS jednom za razliku od prethodnih ratova predsednik Dzonson je odlucioda regrutacija treba da bude sto je moguce pravednija pa je mobilizacijaposegnula duboko u domove srednje klase kao i siromasnog i manjinskogstanovnistva. To se dogodilo upravo u vreme kada je generacija "bejbiburna" postajala punoletna i kada se kultura mladih sve vise udaljavala oddrustvene matice njihovim ukljucivanjern u razne oblike alternativnihstilova zivota. To je podrazumcvalo i nove oblike politicke i religijske misli,radikalno eksperimentisanje u muzici, oblacenju i licnorn izgledu, kao iveliku upotrebu nelegalnih droga. Godinu 1967. obelezili su .Jeto ljubavi" imasovna popularizacija hipi pokreta.

216 217

Zbog kljucne uloge droga u ovom pokretu, ogroman broj mladih belacadosao je u ostar sukob sa zakonom i uspostavljenim institucijama, sto je kod njihrazvilo sirnpatije za odmetnike, kriminalce i pobunjenike. Antiratni protestinaisli su na odusevljen prijem u studentskim naseljima pa su sedeci protesti ukoledzima, u prolece 1968. godine, postali uobicajena stvar. Zestoki sukobi sapolicijom postajali su sve cesci uz aktivan otpor regrutaciji i unistavanje voj-nickih knjizica, Stavise, sve ovo se desavalo uoci predsednickih izbora tog no-vembra. Americke snage u Vijetnamu su i same pokazivale znake nezadovolj-stva, sto se videlo po medurasnom nasilju i upotrebi droga, lokalnim pobunamai napadima na oficire. 0 slomu morala i discipline govore i zverstva pocinjenanad vijetnamskim civilirna, na primer ozloglaseni pokolj nekoliko hiljadastanovnika sela Mi Laj u martu 1968. godine.

Posle Ofanzive Tet, predsednik Dzonson je poceo da se protivi zahte-virna vojske za povecanje kopnenih snaga i u martu 1968. go dine naredioprekid bombardovanja severa. Dzonson je takode nagovestio povlacenje izpredsednicke trke 1968, najavivsi tako neobicno ogorcenu borbu i po dele usezoni izbora. Unarednim mesecima ubijenje predsednicki kandidat RobertF. Kenedi, najistaknutiji zastupnik mirovne frakcije u Demokratskoj stranci.

Glasovinaroda(u mil.)

Politicke tenzije dosle su do usijanja na demokratskoj konvenciji uCikagu, kada su antiratne demonstracije rasturene u akciji koja je nazvana"pobuna policije". Ovaj dogadaj je bio jos traumaticniji jer se dogodio predkamerama novinara koji su se okupili da posmatraju sve beznacajniji tokkonvencije u sali. Pored toga, najveci broj demonstranata cinili su belcipripadnici srednje klase sposobni da jasno artikulisu svoje misli i tako za-dobiju simpatije mnogih dotada neutralnih gledalaca. Nasilje u Cikagu i nadrugim mestima izazvalo je polarizaciju. Za konzervativce je postupakdemonstranata bio skoro ravan izdaji nacije i njenih vojnika koji su nabojsitima jugoistocne Azije gledali smrti u oci. Pored toga, antiratni protestisu se utopili u slicne vrste nasilja koje su razdirale naciju, ukljucujuci ipobune u getima i rastuci ulicni krirninal, gde su pocinioci uglavnom bilicmci. Desnicarsko raspolozenje naslo je izraza u pokretu trece stranke ne-kadasnjeg guvemera Alabame Dzordza Valasa, koji je tog novembra dobioskoro 10 miliona glasova na predsednickim izborima i pobedio u pet juznihdrzava. Populisticki i antielitisticki pokret osvojio je podrsku juznjaka iradnika koji bi inace stali uz demokrate, ciji je kandidat Hjubert Hamfriizgubio od republikanca Ricarda M. Niksona s malom razlikom. (Vidi Ta-belu 6.6). Iako je u to vreme Valasov pokret posmatran iskljucivo kaoreakcija belih rasista, trebalo bi istaci da je on privlacio i radnicku klasu sasevera kao i etnicke glasace koji su predstavljali jezgro koalicije Demo-kratske stranke od vremena Nju dila. Valasov uspeh u pridobijanju ovihglasaca osudom hipija, antiratnih demonstranata, "anarhista", "glupih soci-jalistickih teoreticara" i intelektualaca izdajica pokazuje zasto je konzer-vativcima kasnije bilo lako da zabiju klin u demokratsku koaliciju i dovedudo. temeljnog prestrojavanja americke politike. Neki tvrde da uticaj Va-lasove kampanje nije u potpunosti shvacen sve do. pobede Ronalda Reganana predsednickim izborima 1980. godine.

Antiratni pokret se jos vise radikalizovan dogadajima 1968. godine.Pokret SDS (Studenti za demokratsko drustvo) naredne godine se podelio,dok su se maoisti i druge ultralevicarske frakcije borile za kontrolu pre-ostalog dela. Jedno krilo je konacno otislo u ilegalu i osnovalo pokret "Ve-dermen" (Prognosticari), koji je 1989-70. poceo da organizuje teroristickeakcije (grupa je uzela ime po pesrni rok pevaca Boba Dilana). Medutim,desetine bombaskih napada koji su pripisani ovoj grupi bile su beznacajne uporedenju sa doslovno hiljadama fizickih ili zestokih akcija koje su tih go-dina cinile deo antiratnog protesta: ad napada zapaljivim bombama i pa-ljevina do. ozbiljnih eksplozija bornbi.

o nezadovoljstvu tih godina govori i retorika antiratnog pokreta, kojije ad cmaca preuzeo rec "svinje" za policiju i sluzbenike vlade. Vlada kojusu ti 1akeji sluzili pripadala je onorne sto su ani odbacivali kao .Arneriku'',pri cernu je to ime za njih istovremeno sadrzalo i nernacki autoritarizam irasisticko "K" Kju kluks kiana. Pocetkom 1970. godine, clanovi grupe "Ve-

TABELA 6.6. REZULTATI PREDSEDNICKlH IZBORA 1956-2000.

PobednikGlasovinaroda(u mil.)

Porazeni

1956.1960.1964.1968.

1972.1976.1980.

1984.1988.1992.

1996.

2000.

DvajtD. Ajzenhauer(R)DzonF. Kenedi (0)Lindon B. Dzonson (D)Ricard M. Nikson (R)

35,634,243,131,8

Adlaj E. Stivenson (D)Ricard M. Nikson (R)Bari Goldvoter (R)Hjubert HarnfriDzordz Valas (ind.)Dzordz Mekgavern (D)Dzerald Ford (R)Dzjms E. Karter (D)Dzon Anderson (Ind.)Volter Mondejl (D)Majkl Dukakis (D)Dzordz V. Bu~ (R)Ros Pero (Ind.)Bob Dol (R)Ros Pero (Reform.)Albert Gor (D)

26,034,127,231,29,9

29,239,235,5

5,737,541,839,119,739,2

8,251,0

Ricard M. Nikson (R)Dzejms E. Karter (0)Ronald Regan (R)

47,240,843,9

Napomena: Kandidati trece stranke navedeni su sarno ako su dobili vise od 5 odsto glasovanaroda. !

Ronald Regan (R)Dzordz Bu~ (R)Bil Klinton (D)

54,348,944,9

Bil Klinton (D) 47,4

Dzordz V. Bu~ 50,5

218 219

I

I

IIIIIII

II

IIIII

derrnen" izjavljivali su da svi oni koji se odupiru ratu kroz nasilje "ile- galnipokreti ... koji se bore protiv arnerickog imperijalizma ... koriste nas strateskipolozaj iza neprijateljskih linija da udruzimo snage za unistenje imperije",Borbeniji protivnici rata su na demonstracijama nosili zastavu Vijet Konganamerno provocirajuci konzervativce i izazivajuci njihov gnev.

Pokretje dostigao svoj vrhunac posle americxe invazije na Karnbodzu1I aprilu 1970. godine, posto su prakticno svi stuJentski koledzi bili u manjojili vecoj meri zahvaceni strajkovima i protestima a cetiri studenta ubijena usukobu sa Nacionalnom gardorn Ohaja na Drzavnorn univerzitetu Kent.Spoj politickog i rasnog nasilja u periodu od 1967. do 197 I. godine podsecaoje na neke od najkrvavijih godina americke istorije, ukljucujuci i sredinu1870-ih i 1919-20.

U ovoj fazi su se vec mnogi koji bi inace osudili ekstremnu revolucio-namu retoriku grupa kao sto je .Vedermen" svesrdno saglasili sa tim da ratmora hitno da prestane a zelja za uspostavljanje mira imala jeposebnuprivlacnost za verske organizacije i organizaciju za gradanska prava. U jesen1969. godine, nekoliko stotina hiljada Ijudi ucestvovalo je u masovnimdemonstracijama organizovanim u Vasingrtonu i na drugim mestima. 0 ne-zadovoljstvu politickorn elitom govori i slucaj sa "pentagonskim dokumen-rima" iz 1971. godine, kada je jedan analiticar iz vlade tajno dostavio stampivecu kolicinu materijala 0 odlukama koje su dovele da postojeceg stanjastvari u Vijetnamu. Najveci broj velikih informativnih medija sada se oci-gledno protivio daljem vojnom angazovanju. ,

Cinjenica da su antiratni demonstranti uglavnom bili belci privlacilajenajvecu paznju medija, ali je tih kriticnih godina postojalo i mnogo drugihgrupa koje su u podjednakoj meri bile nezadovoljne americkim drustvorn.One su koristile istu retoriku osude generalizovane strukture represije, cestopolazeci od marksistickih ili novolevicarskih teorija, ali sa apokaliptickommrznjom prema americkoj vojnoindustrijskoj rnasini. Narocito aktivne i uti-cajne bile su cmacke grupe. Do kraja 1960-ih, "Cl11a snaga" je podstakla pojavudrugih pokreta koji su na slican nacin videli sebe kao zrtve istorijskog grupnogugnjetavanja. Aktivisti hispanoamerickih grupa u Kaliformiji i drugim drza-vama formirali su pokret .Beretki", po ugledu na "Cme pantere" i zastupaliprava "cikana", Amerikanaca rneksickog porekla ili Portorikanaca. .Crvenasnaga" je predstavljala odgovarajuci sazetak ozivljenog pokreta americkihIndijanaca, koji su organizovali spektakulame pro teste i sukobe sa saveznimsluzbenicima. Ti sukobi su kulminirali zauzimanjem prostorija u Ranjenom ko-lenu, mestu pokolja 1890. godine koji je i simbolicno oznacio kraj vojnihsukoba na granici u prethodnom veku. U toku nekoliko nedelja 1973. godine,kroz salu se govorilo da bi Ricard Nikson mogao biti prvi americki predsednik unovom veku koji ce morati da se succi sa pravim lndijanskim ratom.

Pored etnickih pokreta, one sto bismo mogli nazvati "sezdesetosmi-zrnorn" manifestovano je i u zenskom pokretu, ponovo rodenom feminizmu

koji je predstavljao jedan od najznacajnijih drustvenih pravaca u Americi skraja dvadesetog veka. Pokretje zapoceo sredinom decenije objavljivanjemradova kao sto je knjiga Beti Friden Misterija iene (1963), stvaranjem Na-cionalne organizacije za zene (NOW) i idejama koje su eksplodirale upolitickoj atmosferi 1968. Knjiga Kejt Milet Seksualna politika pojavila se1970. godine. Nove feministiknje su se narocito zalagale za resavanje sek-sualnih pitanja koja nisu mogla biti ni pomenuta u javnoj debati prethodnihgodina, ukljucujuci i pravo na abortus. Sredisnje mesto u retorici ovogpokreta imalo je silovanje kao integralni deo sistema seksualnog terorizmakoji je bio smisljen za potcinjavanje zena, sto je predstavljalo direktnu pa-ralelu sa lincem u crnackoj istoriji. Pocetkom 1970-ih, znacajan broj radi-kalnih feministkinja naginjao je "separatistickim" stavovima a zenske femi-nisticke organizacije su stvorile i uticajan lezbijski lobi. Feminizamje imaoogroman kulturni odjek preko svog uticaja na medije i akademski svet. Po-kret je imao dovoljno snage da promeni i jezik sirenjem rodno-neutralneterminologije.

Nezadovoljstvo tradicionalnim konceptima roda i seksualnosti pro-izvelo je i pokret za "prava hmoseksualaca", sa stavom da je homosek-sualnost normal an i prihvatljiv stil zivota. Kljucni moment u tom smislu bioje i incident u njujorskom Stonvol baru, 1969. godine, kada su se demon-stranti homoseksualci pobunili protiv davnasnje prakse policijskog sikanira-nja. Kao i feministkinje, demonstranti za prava homoseksualca postali su1970-ih godina snazan politicki faktor u nekim oblastima, sto je povukloodgovarajuce pravne promene. Konacno, krajem 1960-ih godina, pojavio sei ekoloski pokret, protest protiv zagadenosti okoline koju izaziva industrij-sko drustvo. Mozda je najbolja propaganda za ovu ideju bila proslavljenafotografija zemljesnimljena sa vasionskog broda Apolo, na kojoj se vidivelicanstvena plavo-zelena boja planete ali i njena krhkost i izolovanost uneprijateljskom prostranstvu kosmosa. Iako je brzo postala klise, ta slika jeucinila rnnogo da se promovise smeo koncept jedinstvenog .vasionskogbroda zemlje" ciji stanovnici imaju zajednicku duznost da ga sacuvaju.Nacionalni zakon 0 politici zastite okoline iz 1969. go dine dao je saveznojvladi izvrsna ovlascenja u tom smislu, a posle njegaje, 1970. go dine donet iZakon 0 cistom vazduhu. Ova temaje izazvala rnnogo odusevljenja. U novojdeceniji, ekoloska ideja je postajala sve popularnija a mediji su se skon-centrisali na ekoloske katastrofe kao sto je bilo masivno zagadenje .Lavkanala" i opasnost od nuklearne katastrofe koja se zamalo dogodila u elek-trani na ostrvu Tri milje u Pensilvaniji (1979).

VOTERGE.TT I KRIZA AMERICKE DRZA VE

Vec 1971-72. godine reforrna sistema regrutacije i smanjivanje anga-zovanja u Vijetnamu ozbiljno su uticali na razmere i intenzitet antiratnog

220 221

protesta. Tako su javni protesti protiv americke invazije na Laos 1971. go-dine bili b1edi u poredenju s neredima oko Karnbodze prethodne godine.

Predsednik Niksonje ostvario i neko1iko znacajnih diplornatskih uspe-ha, ukljucujuci i posetu Kini i Sovjetskom Savezu pocetkom 1972. godine.Tradiciona1ni arhineprijate1j komunizma sada je postao svetski diplomatakoji promovise po1itiku .xletanta" sa SSSR-om i pregovara 0 smanjivanjustrateskog nuk1earnog naoruzanja. Medutim, bas u tom trenutku americkudrzavu je snasla, i skoro sav1ada1a, politicka kriza nasta1a neposredno izranijih kontroverzi. lako se ug1avnom pamti po bizarnoj semi prova1a, aferaVotergejt je u stvari bi1a rezu1tat reakeije obavestajnih sluzbi na antiratnipokret. Tokom sezdesetih, organi reda i zakona ima1i su ogromna diskre-eiona prava da posmatraju, prisluskuju, da se infiltriraju u levicarske i libe-ra1ne pokrete i da ih sabotiraju. FBI je u tome bio najaktivniji s obirnnimkontraobavestajnim programom, COINTELPRO, usmerenim pre svegaprotiv crnackih organizaeija. Protiv politickih aktivista delovali su i tako-zvani erveni odredi po1ieije i druge savezne institueije, ukljucujuci i CIA,iako je ovoj ageneiji, kako je i utvrdeno njenom poveljom, bilo zakonomzabranjeno da radi na teritoriji Sjedinjenih Drzava.

Burni protesti s kraja 1960-ih izazvali su duboku zabrinutost Nikso-nove Bele kuce, krajnje nezadovoljne obavestajnirn radom drugih ageneija,pogotovu posto su antiratni demonstranti optuzivani za veze sa stranimobavestajnim ageneijama. Tako je 1970. godine Bela kuca zapocela speci-jalnu obavestajnu akeiju .vodoinstalatera", ciji je zadatak bio da .zaustaveeurenje" informaeija u slucajevima kao sto je bila afera sa pentagonskimdokumentima i da drze pod prismotrom rastuci broj onih koji su smatranineprijateljima predsednika. Njihove aktivnosti su podrazumevale provalji-vanje u stanove i elektronski nadzor bez i trunke zakonskih ovlascenja.Ubrzo se ovaj .vodoinstalaterski" rad prosirio i na izbornu politiku i pred-stojece predsednicke izbore 1972. godine. Nikson se suocio s nekolikoverovatnih kandidata Demokratske stranke, od kojih je daleko najpopu-larniji bio Edvard M. Kenedi, iako su njegovi izgledi za pobedu bili kata-strofalno umanjeni 1969. godine, posle nesrece u kojoj je poginula njegovamlada saputniea kada je automobil kojim je upravljao sleteo u jezero naostrvu Capakvidik. Plaseci se da bi se Kenediju sreca mogla ponovoosmehnuti, Niksonov tim mu je 1972. godine posvetio posebnu paznju,.Vodoinstalateri" su sabotirali i ometali kampanje i drugih mogucih kandidatademokrata i to tako uspesno daje stranka konacno izasla na izbore s Mekga-vernom, svojim naslabijim stegonosom i protivnikom koga je Nikson mogaonajlakse da porazi. Jos jedan kandidat demokrata bio je Dzordz Valas, koji jeostao paralizovan posto ga je u toku kampanje ranio jedan od .Judakasamotnjaka" koji su se u prethodnoj deeeniji (prikladno) namnozili. U no-vembru 1972. godine, Nikson je porazio Mekgaverna s ogromnom veci-nom od 18 miliona glasova naroda i ubedljivom razlikom od 520 elektorskih

glasova prema Mekgavernovih bednih 17, sto je predstavljalo jedan odnajvecih trijumfa u istoriji arner ickih izbora.

Ali Niksonov trijumf je bio kratkotrajan. U junu 1972. godine, neko-liko "vodoirtstalatera" je uhapseno dok su provaljivali u sediste Demo-kratskog naeionalnog komiteta u vasingtonskom hotelu .Votergejt". Aferaje bila jos neprijatnijajer su uhapseni provalniei imali veze i u Beloj kuci i uneobicnom polusvetu agenata CIA i anti-kastrovskih kubanskih aktivista.Aferom Votergejt se pozabavilo nekoliko novina, a njihova istrazivanja 0"vodoinsta1aterima" dovela su do otkrica ogromnih nezakonitih finansijskihoperaeija Niksonove Bele kuce namenjenih finansiranju tajnih operaeija.Taj novae je bio kljucni element jer je Nikson, koji verovatno nije nista znaoo pojedinim zlocinima, sasvim sigumo odobravao isplatu velikih sumanovea potrebnih da bi se kupilo cutanje uhapsenih provalnika. Ako bi slucajbio dokazan, on bi bio proglasen za saucesnika, sto bi bio kraj njegovogpredsednickog mandata. Tvrdnje 0 direktnoj urnesanosti Bele kuce ispo-cetka su izazivale skeptieizam siroke javnosti, ali su dokazi uskoro postalinepobitni a anketni odbor Senata je pocetkorn 1973. godine svakodnevnoiznosio nove dokaze.

Afera Votergejtje usla u kriticnu fazu kadaje otkriveno daje Niksonimao obicaj da snima razgovore u svom kabinetu i da je tako ostaviokonkretne dokaze 0 svojoj umesanosti u nezakonite radnje. lako je na tra-kama bilo i dugih neobjasnjivih praznina, one sto je preostalo bilo je do-voljno da se dokaze ucesce u nezakonitim poslovima i opravda zahtev zaopoziv. Takav postupak je izglasao Pravosudni odbor Doma u julu 1974.godine i Niksonje 8. avgusta priznao one sto je neizbezno i podneo ostavku.Nasledio gaje potpredsednik Dzerald R. Ford, kojegaje on imenovao postoje prethodni potpredsednik bio prime ran da podnese ostavku zbog optuzbiza finansijsku korupeiju koja nije bila u vezi sa Votergejtom.

Kao sto je afera Votergejt obuhvatala vise od jedne puke provale, takoje i one sto je iz nje proizislo imalo mnogo vece poslediee od rusenja RicardaNiksona. Istraga i sa njom povezane aktivnosti doveli su do pokretanjasudskih postupaka protiv mnogih visokih funkeionera, ukljucujuci i neko-liko pomocnika u Beloj kuci, vrhovnog tuzioca Dzona M. Micela i direktoraFedera1nog istraznog biroa Patrika Greja. Potreba da se spreci ponavljanjeovakvih postupaka dovela je i do promene zakona, ukljucujuci i propise 0finansiranju kampanja. Ovi zakoni su, u stvari, bili u velikaj meri kantrapro-duktivni. lako doneti radi smanjenja utieaja velikih danatora, ani su prak-ticno osigurali prenos velikog dela moci na "paliti~ke akeione kornitete"(PAC), koji su koordinisali donaeije adredenih industrija ili interesnihgrupa. Poseban zakon 0 slobodi infarmacija ornogucio je gradanima pristupinformaeijama koje su savezne agencije 0 njima sakupile.

Posledice su bile narocito teske po obavestajne ageneije. U periodu1974-76. godine, nekoliko predsednickih i kangresnih komiteta istrazivalo

222 223

II

I

I

I•

I

II

I

I

je nedela obavestajne zajednice u prethodnoj dekadi a otkrica do kojih sudosli bila su porazna. Pokazalo se da je CIA planirala ubistvo stranihlidera i da je skoro sigurno takve planove povremeno i sprovodila. Ovinezakoniti planovi odvijali su se u dosluhu s mafijom i sindikatima ino-stranog organizovnog kriminala. CIA i slicne agencije su, takode, vrsilenelegalne eksperimente s drogama, cesto na ljudskim zamorcima koji nisunista sumnjali, radi kontrole ljudskog ponasanja ili mozda radi stvaranjaprogramiranih ubi ca. Unutar Sjedinjenih Drzava, komiteti Kongresa razot-krili su COINTELPRO i planove Federalnog biroa za eliminaciju voda kaosto je bio Martin Luter King. Pokazalo se da je Niksonova opsednutost prislu-skivanjern i pracenjern vec decenijama bila uobicajeni postupak tajne vlastiiznad zakona. Ova otkrica su izazvala veliku zabrinutost javnosti pre svegazbog navodne umesanosti zvanicnih orana u ozloglasene atentate izvrsene uprotekle dve decenije. To misljenje je bilo dosta rasireno u narodu pa jepritisak za pokretanje novih istraga posle dva neuspela pokusaja atentata napredsednika Forda septembra 1975. godine, postao neizdrziv. Od 1976. do1979. godine kontroverzni Komitet za istragu 0 ubistvima koji je oformioPredstavnicki dom istrazivao je ubistva Dzona F. Kenedija i Martina LuteraKinga.

Iako su ovakve opruzbe bile senzacionalne i same po sebi, one supredstavljale deo sire drustvene tendencije tih godina - opstih sumnji usaveznu vladu, savezne organe red a i velike institucije uopste, kao i vecesklonosti za tumacenje politike kroz teoriju zavera. Odbojnost prema Va-singtonu i okaljanim Iicnostirna u njemu imala je snaznu ulogu na pred-sednickim izborima 1976. godine, na kojirna se Dzerald Ford, tesko osla-bljen potpunim oprostajern koji je dao Niksonu, takmicio protiv demokrat-skog kandidata Dzirnija Kartera, koji se predstavio kao covek spolja, ,juznjacki baptist iz ruralne Dzordzije. Karter je ubedljivo pobedio.

PAD AMERIKE?

vlast, a televizijska publika sirom sveta videla je nezaboravan prizor pre-stravljenih izbeglica koje pokusavaju da pobegnu poslednjim americkimhelikopterima koji su napustali Sajgon.

Ubrzo posle toga, stepen frustriranosti Amerikanaca spoljnim svetomvideo se i po rezultatima istrazivanjajavnog rnnjenja, koja su ukazivala na toda bi se velika vecina ispitanika suprotstavila vojnoj intervenciji spasavanjaneke strane zemlje od invazije ili komunisticke revolucije, s izuzetkomKanade. Snazan izolacionizam ojacali su i efekti napada na obavestajneinstitucije. CIA je diskreditovana, a 1977. u "pokolju na dan uoci SvihSvetih", penzionisane su stotine agenata od kojih su rnnogi bili umesani unezakonite ili neprihvatljive akcije.

Novi Zakon 0 ovlascenjima za vodenje rata otvorio je nova ustavnapitanja 0 pravima predsednika da intervenise u inostranstvu bez punog ovla-scenja Kongresa. Posto je pozicija Sjedinjenih Drzava u inostranstvu bilaoslabljena, Sovjetski Savezje uspeo da prosiri svoj uticaj u zemljama Trecegsveta u kojima se ranije ne bi usudio da intervenise, pre svega u africkimdrzvama kao sto su Angola, Mozambik i Etiopija. Ironicno je ali imoguce daje bas ovo preterano sirenje sovjetske moci znacajno doprinelo slomu na-cionalne privrede'1980-ih godina a time i konacnoj pobedi Amerike uhladnom ratu.

Svest 0 americkoj nemoci jacali su i dogadaji na Srednjem istoku,podrucju 0 kojem su Arnerikanci prethodno malo znali i za koje su poka-zivali malo interesa, ako se izuzme emotivna podrska jevrejskoj drzaviIzrael. U oktobru 1973, arapsko-izraelski jomkipurski rat naveo je arapskezemlje proizvodace nafte da bojkotuju zapad, sto je dovelo do opstegpovecanja cena s ogromnim ekonomskim posledicama. U ovom slucajukatastrofa u spoljnoj politici neposredno se odrazila na americke potro-~ace, koji su sada cekali u redovima za sve skuplji benzin. Zajedno sa josjednom krizom u snabdevanju benzinom 1979. godine, ovaj dogadaj jeotvorio problem osnovne organizacije americkog drustva i stepena u kom seone zasnivalo na neiscrpnim izvorima jeftine energije. Srednji istok jeizazvao jos jedan sok 1979. godine, kada je iranska revolucija dovela navlast muslimanski fundamentalisticki rezim koji je za taoce uzeo oko 50clanova osoblja arnericke ambasade. Misija za njihovo spasavanje u aprilu1980. godine nije uspela a taoci su oslobodeni tek posto je predsednik Reganpreuzeo duznost u januaru 1981. godine. Kriza sa taocima oznacila je po-cetak americkih nevolja s verskim fanatizmom i fundamentalistickim tero-rizmom, nevolja koje ce potrajati jo~ rnnogo godina.

Nezadovoljstvo javnosti povecavala je i svest da americki gradovidozivljavaju kolaps. lake su masovne urbane pobune od 1968. znacajnosmanjene, gradovi su bili u teskoj finansijskoj situaciji i primorani dasmanjuju us luge, sto je doprinosilo padu kvaliteta zivota.

Onesposobljavanje izvrsnog ogranka vlasti imalo je globalne posle-dice i oznacilo pocetak traumaticnog perioda u spoljnoj politici SjedinjenihDrzava. Jedan od prvih primeraje Vijetnam.

Od 1969. godine, Niksonova taktika bila je da izvuce americke kop-nene trupe, ucvrsti vijetnamsku vojsku i odrzi vazdusnu pcdrsku. Arneri-kanci su obnovi Ii intenzivno bombardovanje Hanoja u decembru 1972.godine, a narednog meseca je sporazumom 0 primirju okoncana upotrebaamerickih kopnenih trupa. Cilj je bio da se Juznorn Vijetnamu pruzi vazdu-sna pornoc Sjedinjenih Drzava, ali je u naredne dve godine i Niksonu i Fordupostajalo sve teze da izdvoje bilo kakve snage za podrsku Juznom Vijetna-mu. U aprilu 1975. godine, i Vijetnam i Kambodza pali su pod komunisticku

224 225

Pocetkom 1975. godine, grad Njujork je bio na ivici bankrotstva astrajkovi zaposlenih u javnom sektoru rnnogih gradova zahvatili su ipoliciju. Nagli rast stope kriminaliteta bio je jasan pokazatelj propadanjadrustva, Godine 1961, na 100000 Amerikanaca bilo je 145,9 teskih kri-vicnih dela koja su prijavljena policiji. Taj broj je 1981. godine ucetvo-rostrucen na 576,9 a do sredine devedesetih vec je dostigao 700. Stopakrivicnih dela protiv imovine je vrtoglavo porasla, dostigavsi prvi vrhunac1981. godine a zatim jos jedan deceniju posle toga. Iako ne predstavljaidealnu statisticku meru, broj ubistava je takode indikativan. Godine 1965,broj Amerikanaca zrtava ubistava iznosio je oko 10 000, sto je deset putavise od stope koju belezi najveci broj slicnih zapadnih drustava. Do 1980.godine, broj ubistava se vec popeo na 20 000 a pocetkom 1990-ih na 25 000.Stopa kriminaliteta je pocela vidno da opada tek krajem 1990-ih, a 0 razlo-zima takvog trenda se jos uvek raspravlja.

LffiERALIZAM I OSLOBADANJE

Iz politi eke perspektive, americka istorija 1960-ib i 1970-ih godina licina dugacak spisak promasaja i razocarenja - slika koja je u potpunomneskladu s drustvenim iskustvom najveceg broja obicnih Ijudi u to vreme.To je bila era velike politicke i kulturne liberalizacije i pravog oslobadanja,vreme radikalnih drustvenih promena koje ce uticati na ponasanje Ijudidecenijama posle toga. Pre svega, to je bilo doba prosperiteta u razmeramado tada nevidenim u bilo kom periodu istorije. Americka privreda je 1960.godine imala bruto domaci proizvod od 513 milijardi dolara, koji je nastaviodramatican rast cak i ako se uracunaju efekti inflacije. Tako je 1970. godineBDP iznosio 1 trilion do1ara, preko cetiri triliona 1985, a sest i po trilionasredinom 1990-ih. Iz perspektive obicnog gradanina, dug ekonomskiprocvat od 1950-ih do 1970-ih godina pruzao je velike nove mogucnosti, Tose odrazilo u preseljavanju u predgrada, koje je sada postalo moguce jer susvi mogli da imaju automobil, i vecim mogucnostirna za vise obrazovanje.Stil zivota koji je nekada bio rezervisan za bogate sada je postao dostupanbrojnoj srednjoj klasi. Rastuci prosperitet imao je posebno snazan uticaj namlade, generaciju "bejbi burna". Pocetkorn veka, normalna stopa nataliteta uAmerici iznosila je oko 30 na 100 000. Taj broj je tridesetih godina opao nadvadesetak. "Bum" je u periodu 1945-60, povecao ovu brojku na oko 25,nakon cega je doslo do ostrog pada.

Nata1itet se zadrzao na nivou od oko 15, tokom sedamdesetih i osam-desetih godina, a najniza stopa je zabelezena 1973-76. To znaci da su mladikoji su cinili veliku posleratnu kohortu bili tinejdzeri krajem 1950-ih ipostajali zreli Ijudi krajem sezdesetih i sedamdesetih godina. Popularna kul-tura odgovarala je ukusima bogatog trzista s muzikom Bitlsa i britanskom .

226

invazijom i, kasnije, arnerickorn industrijom rokenrola. Godine 1971, gene-racija "bejbi burna" bila je na dobitku zbog 26. ustavnog amandmana kojimje starosna granica za glasanje smanjena na 18. godina.

Drustvene promene su bile oblikovane ciniocima roda isto kao istarosti. Nove tehnologije '\contracepcije razdvoj ile su seksualnost od re-produkcije, narocito pojava pilule za kontracepciju 1961. godine. U narednedye decenije, "seksualnu revoluciju" je karakterisalo mnogo vece eksperi-mentisanje od onoga sto je prethodna generacija opisivala kao promiskuitet- tendencija koja je zaustavljena tek otkrivanjem AIDS-a pocetkorn 1980-ihgodina. Seksualne, socijalne i politicke promene su, sve zajedno, promenileulogu zene u americkorn drustvu. Zene iz sezdesetih i sedamdesetih godinacesce su radile izvan kuce ocekujuci i vodeci samostalan zivot koji ranije, uokviru tradicionalne porod ice, nisu mogle da imaju. Godine 1970, oko 43odsto zena preko 16 godina bilo je zaposleno, a taj broj se povecao na 52pocetkom 1980. i skoro 60 odsto pocetkom devedesetih.

Nova samostalnost se poklopila s aspiracijama feministickog pokretapa su ti cinioci doprineli povecanju broja razvoda pocetkom 1970-ih godina.Godine 1958, u Sjedinjenim Drzavama je na cetiri braka dolazio jedanrazvod. Do 1970. godine, ovaj odnos je vec bio tri prema jedan i 1976. do-stigao je dva prema jedan i zadrzao se na tom nivou sledece dye decenije.Veci broj nezavisnih zena koje rade imao je dubok uticaj na sustinu politike iu njen centar postavio pitanje roda i moralnosti, koje bi ranije bilo za-nemareno kao trivijalno ili cak smesno, Pocetkom osamdesetih godina,seksualno uznemiravanje je vec bilo definisano kao drustveni problem. Nasaslusanju u Senatu 1991. godine radi potvrde sudijske funkcije KlarensaTomasa u Vrhovnom sudu Sjedinjenih Drzava otkrivene su optuzbe zauzrneniravanje koje su ovom pitanju dale status nacionalnog skandala.Vrhovni sud Sjedinjenih Drzava postao je simbol novog drustvenog libera-lizma - prava ironija s obzirom na njegovu dugogodisnju ulogu reakcio-narnog bastiona. Celokupan proces desegregacije je u velikoj meri pokrenutpresudom u slucaju Braun 1954. godine, pa su i Vrhovni sud i drugi saveznisudovi ulagali velike napore da ostvare sustinu te odluke. Tih godina jekrivicna pravda revolucionisana, pri cernu je rasa cesto predstavljala kljucniiako neimenovani faktor. Raspravljajuci 0 slucaju policijskog maltretiranjaosumnjicenih, sud je cesto ispitivao uticaj zakona ne sarno na opruzenog usudu, vec konkretno na crnog optuzenika u rasistickorn juznjackorn sudu.Pravosude je zelelo da eliminise "simbole ropstva", a pravosudni sistem jebio prepun takvih simbola.

U periodu 1961-1966. godine, Vrhovni sud je zapoceo .revolucijusudskog postupka" citavom serijom epohalnih odluka, na primer u slucajuMiranda, da osumnjicenorn moraju biti saopstena njegova prava po hapsenjuili odluka u slucaju Map kojom se regulise postupak pretresa i konfiskacije.Slucaj Gideonje potvrdio pravo na zastupnika u krivicnorn sudu a Eskobedo

I

I

227

I

III

IIIII

eliminisao tuzioca ako je optuzenorn uskraceno pravo na pravnu pomoc. Usvim takvim slucajevirna, kazna za pogresan postupak ili neznanje policijebila je velika i ukljucivala je gubitak dokaza ili izjava dobijenih na ne-propisan nacin. Zatvorski uslovi su strogo ispitani pa su kazneni sistemicitavih drzava proglaseni "surovim i neuobicajenim" i tim drzavama nalo-zeno da preduzmu brojne i detaljne promene u svojim operativnim postup-cima. lako nije zvanicno ukinuta, smrtna kazna je u Sjedinjenim Drzavamaefektivno suspendovana 1967. go dine i odluka u slucaju Furman iz 1972.godine prakticno je obesnazila sve zakone 0 smrtnoj kazni. (Nakon detaljnerevizije, no vi zakoni su usvojeni tek 1976, na iznenadenje mnogih posma-traca.) Ove refonne su bile manje znacajne ne toliko zbog specificnih pro-mena koje su njima uvedene, nego zbog opste pretpostavke da ce se licnaprava i dalje prosirivati i ostvarivati u sudovima koji vise nece zmuriti najedno oko pred flagrantnom zloupotrebom policijske duznosti. Iako su oveodluke bile narocito vezane za ime Erla Verena (vrhovnog sudije 1953-69.godine), duh Vomerovog suda ziveo je sve do kraja 1970-ih i prakticnosprovodenje ..revolucije" bilo je cesce rezultat rada sudija nizih sudova,nego samog Vrhovnog suda. Aktivizam Vrhovnog suda prosirio se i napitanja licnog ponasanja i moralnosti i prava na slobodu govora su veomamnogo prosirena presudama kao sto je bila ona u slucaju Brandenburg(1969) kojom se stiti zastupanje neortodoksnih pa cak i nasilnih misljenja.Sud se takode suocio sa dilemama otvorenim dubokim savremenim prome-nama u seksualnim obicajima. Godine 1965, sud je u slucaju Grisvold protivdrzave Konektikat ne sarno ukinuo zabranu primene kontraceptivnihsredstava u drzavi, vec je predlozio i uvodenje osnovnog prava na licnuprivatnost. Ovaj slucaj je ponovo oziveo jedan od potencijalno najsnaznijihaspekata ustava, pravilo da deveti amandman daje gradanima bezbroj pravakoja nisu izricito navedena u Zakonu 0 pravima ali koja se, kada su jednomotkrivena i priznata moraju sprovoditi svom snagom do tada rezervisanomza slobodu govora ili veroispovesti. U jednoj od najkontroverznijih odlukatog doba u slucaju Rou protiv Vejda (1973. go dine ) utvrdeno je da zena imaosnovno pravo na abortus kao deo prava na privatnost pa je tako abortus'postao jedno od najspomijih pitanja u americkoj politici tokom 1990-ihgodina. U naredne dye decenije, u Sjedinjenim Drzavama je obavljano oko1,5 miliona abortusa godisnje, iako je taj broj krajem veka poceo da opada.

Odluke suda su revolucionisale i prihvatijive standarde na filmu i uliteraturi. Presuda u slucaju Rot 1957. godine obezbedila je zastitu od op-tuzbi za opscenost, dozvoljavajuci optuzenom da se brani da je njegov radimao odredeni drustveni znacaj i dopustajuci da se u razmatranju konkretnogslucaja uzmu u obzir standardi savremene zajednice. Bilo to dobro i!i ne,americke knjige i filmovi su sedamdesetih godina dvadesetog veka sadrzalislike i dijaloge koji bi ih sarno deset godina pre oznacili kao nesurnnjivopomografska dela.

Politicki sumo me sezdesete i sedamdesete godine karakterisao jeprocvat americke kulture, narocito literature, koja je bila na vrhuncu u go-dinama najostrijeg politickog sukoba. Medu knjizevnicirna koji su tih go-dina pokazivali najvise kreativne energije bili su Norman Majler, VilijemBarous, Dzon Bar, Sol Belou, E. L. Doktorov, Ricard Brautigan, RobertStoun, Dzon Apdajk, Vilijem Kenedi i Gor Vidal. Od mnogobrojnih istak-nutih romana ovog perioda, posebna paznja kritike bila je usmerena na sle-dece: Kvaka 22 Dzozefa Helera (1961), Klanica pet Kurta Vonegata(1969), Duga gravitacije Tomasa Pincona (1973) i Javno spaljivanje Ro-berta Kuvera (1977). Tih godina su knjizevne barijere u mnogo cemu sru-sene. Neka od najistaknutijih dela nastala su u zanrovima koji su nekadasmatrani nedostojnim ozbiljne literature, na primer, naucna fantastika ilisvet maste 0 kojima su pisali Vonegat, Ursula K. Legvin, Filip K. Dik i Har-lan Elison. Iako je pojam kanona velikog dela ozbiljno osporen, svaka !istanajsposobnijih pisaca ovog doba sigumo bi ukljucivala rnnogo veci brojzena i pripadnika manjina kao sto su Alis Voker, Isamel Rid, Ralf Elison,Lesli Marmon Silko i Toni Morison. U poeziji, generacija bitnika je svogvodeceg eksponenta nasla u Alanu Ginsbergu.

Najznacajniji pokret u oblasti likovnih umetnosti ovog doba porusio jegranice izmedu visoke i populame kulture, konrektno uz pornoc pop-arta isrodnih stilova Endija Vorhola i Roja Lihtenstajna,

Naravno da je televizija bila kulturni medijurn koji je tih godina bionajrasireniji. Televizija je pocetkom pedesetih godina zapocela svoj razvojsveprisutnog izraza americkog zivota. Kriticari su ubrzo otpisali televizijukao "ogrornnu pustu zemlju" i zaista bi bilo tesko tvrditi da je taj medijumpoboljsao ili obrazovao svoje gledaoce.

Medutim, on je imao ogroman drustveni uticaj na razvoj neke vrstenacionalnog kulturnog jedinstva kroz vesti i dokumentarne programe, upo-znajuci citavu naciju s problemima do tada izolovanih regiona i zajednica.Upravo je televizija rnnogo pomogla pokretu za gradanska prava i ratu protivsiromastva 1960-ih godina. Mnogo je sporniji, bar po misljenju rnnogih kri-ticara, doprinos televizije sirenju novih drustvenih standarda i stavova 0

pitanjima rase, roda i seksualnog usmerenja. S namerom ili ne, televizija jeod 1960-ih godina naovamo postala medijum kultume revolucije i unelaradikalne promene ove ere u svaki dom i svaki region.

PONIST A V ANJE SEZDESETIH

lake ovaj izraz cesto zvuci kao klise, bilo bi pravedno reci da su pro-mene u americkom drustvu u periodu 1965-75: godine predstavljale soci-jalnu revoluciju najizrazeniju u oblastima kao sto su seksualno ponasanje istruktura porodice, pri cemu rasprostranjenost uzivanja drogajeste dragocen

228 229

indikator postovanja zakona. Krajem 1970-ih godina, upotreba droga (po-sebno marihuane) tretirana je kao uobicajeni izvor raspolozenja u masovnimmedijima, dokje upotreba kokaina kao modni hir belih Amerikanaca srednjeklase dostigla vrhunac oko 1980. godine. Reakcija drustva je dosla brzo i tokako na ekscese sezdesetih, tako i na neke od njihovih najvecih dostignuca.~to se tice rasnih pitanja, revolucija gradanskih prava dovelaje do pokusajada se pravednost uredi zakonom uz pomoc afirmativne akcije a to je iza-zivalo velike podele. Takav je bio i pokusaj da se postigne rasna ravnoteza uskolskim podrucjirna tako ~to bi se ucenici silom prevozili autobusima uskole koje su udaljene od njihovih lokalnih zajednica. Ta praksa je sredinom1970-ih godina izazvala gradanske nemire u vise gradova na severn, naro-cito u Bostonu. Ovakvi incidenti su dozvoljavali belcima sa juga da ispoljeizvesnu dozu trijumfa jer je bilo jasno da nasilni rasizam nije bio ogranicensarno na njihov deo zemlje,

Briga za pad moralnih vrednosti tih godina odrazila se i u masovnomokretanju religiji kao i jacanju konzervativnih fundamentalistickih i pentiko-stalnih crkava. U periodu od kraja 1960-ih do pocetka 1980-ih godina, libe-ralne denominacije kao sto su episkopalna, metodisticka i prezbiterijanskadozivele su porazno smanjenje clanstva, pri cemu su neke od njih izgubileizmedu 20 i 30 odsto vernika u periodu od dye decenije. U meduvremenu,konzervativne crkve kao sto su Juzna baptisticka crkva i Bozije zajednicebelezile su rekordno povecanje clanstva od 50 do 100 odsto. Istrazivanjajavnog mnjenja izvrsena tokom osamdesetih godina redovno su pokazivalada oko polovina Amerikanaca cvrsto veruje u biblijsko stvaranje sveta ona-ko kako je opisano u Knjizi 0 postajanju, odbacujuci evoluciju kao svetovnumodu, i da vecina njih zeli da se takva shvatanja uce ujavnim skolama. Novijevandelizam je predstavljan javnosti kroz mrezu hriscanskih publikacija iknjizara kao i rad televizijskih jevandelista poput Dzerija Falvela i PataRobertsona. U politickom smislu, nova verska celina odmah je mobilisanaza podrsku baptistickom predsednickom kandidatu Dzimiju Karteru 1976.godine, ali su pas le toga jevandelisti cvrsto pristali uz svetovnu krajnjudesnicu.

ad kraja 1970-ih, jevandelisti i politicki konzervativci pronasli suzajednicki cilj u pokretu protiv abortusa i borbi za sprecavanje drzava igradova da donosenjern zakonskih mera 0 .Jiomoseksualnim pravirna" pro-sire gradanska prava na homoseksualce. Isto tako varna bila je i kampanjaprotiv predlozenog ustavnog Amandmana 0 jednakim pravima (ERA) kojimbi bila zabranjena rodna diskriminacija. Amandmanje usvojen u Kongresuneophodnom vecinom glasova, ali je bilo potrebno da ga zatim ratifikujedovoljan broj drzava,

Ova kampanja je pokrenula ferninisticki pokret: 1978. godine 100 000njihje marsiralo na Vasington da bi podrzalo ovu meru a Nacionalna orga-nizacija zena, je kontinuirano rasla. Medutim, i njihovi protivnici su se

mobilisali pa amandman nije dobio podrsku potrebnog broja drzava. Hri-scanski konzervativni pokret osnovao je organizaciju "Moralna vecina"1979. godine. Pocetkom devedesetih godina, nju je zamenila bolje organi-zovana Hriscanska koalicija.

Zabrinutost zbog meralnog propadanja pojacavala su i pitanja spoljnepolitike koja su krajem 1970-ih godina inspirisala konzervativnu desnicu.Pored iranske krize s taocima i nestasice benzina, slabost Amerike videla se ipo predlogu ugovora 0 vracanju kontrole nad Panamskim kanalom panam-skoj drzavi. U meduvrernenu, posle sovjetske invazije na Avganistan, po-novo su oziveli strahovi iz vremena hladnog rata. Cak je i relativno liberalnipredsednik Karter reagovao tako sto je nalozio ponovno uvodenje selektivneregistracije za vojnu sluzbu, sto je predstavljalo neophodan preduslov zaobnav1janje vojne obaveze. Zategnuta medunarodna situacija kao da je po-tvrdivala tvrdnje konzervativaca 0 neposredno predstojecern globalnom su-kobu i neophodnosti naoruzavanja i opravdavala tirade protiv tekucih pre-govora 0 ogranicenju naoruzanja sa SSSR-om. Pocetkom 1980. godine, cen-tar americke politicke debate pomeren je daleko udesno, gde je i bio do presarno tri ili cetiri godine. Republikanska stranka je za svog predsednickogkandidata odredila Ronalda Regana, koga su pre deset godina mnogi otpi-sivali kao desnicarskog ekstremistu. Reganovu pobedu tog novembra po-moglo je i to sto su milioni liberalnih glasaca, umesto Kartera, podrzalinezavisnog kandidata Dzona Andersona, ali su republikanci i pored togaostvarili uverljivu pobedu i preuzeli kontrolu nad Belom kucom i Senatom,zapocevsi dekadu militantne desnicarske politike. ad 1989. go dine naova-mo, Reganovu politiku je u velikoj meri nastavio njegov naslednik, ranijepotpredsednik, Dzordz Bus,

Reganove pobede 1980. 1 1984. godine podsecale su na Niksonovepobede prethodnih godina jer su obojica imali koristi od promena u izbornojgeografiji. Kako su drzave u suncanorn pojasu rasle, dobijale su vise elek-torskih glasova, dok su ih one na severu gubile. U periodu od 1952. do 2002,Njujork je od 45 elektorskih glasova pao na 31, Pensilvanija od 32 na 21,Ohajo od 25 na 20, Ilinois od 27 na 21. Tih godina je Teksas zabelezio porastod 24 na 34 elektorska glasa, Florida od 10 na 27, Kalifornija od 32 na 55.Jugozapadne drzave, koje su 1950. godine imale po tri ili cetiri elektorskaglasa, sada su imale sest ili osam, uz verovatnocu da ce u narednim decenijamadobiti jos vise i postati znacajna izboma snaga. Na primer, Arizona, koja jeimala sarno cetiri elektorska glasa 1950. godine, sada je imala deset. To znaci danije daleko dan kada ce predsednicki kandidat moci da dobije polozaj bezijednog osvojenog glasa na severoistoku ili srednjem zapadu.

Uspon drzava u suncanorn pojasu i na zapadu uticao je na ostvarivanjenjihovih politickih ciljeva i preovladujucih misljenja. To je, izmedu ostalog,znacilo i vece protivljenje intervencijama vlade, socijalnirn davanjima, visesimpatija za interese verske desnice i veliku privrzenost odbrambenoj i

230 231

II

II

IIII

•IIII

J

kosmickoj industriji, koje su u nesrazmemo velikoj meri bile smesteneupravo u tim oblastima. Ponovno rodenje juga u politickom smislu imalo jebitan znacaj utoliko ~to je prvo onesposobilo a zatim i konacno unistilojednovekovnu hegemoniju demokrata u juznim drzavama. S pocetka ne-voljno a zatim s odusevljenjern, juznjacki glasaci su priznali svoj prirodniafinitet za konzervatinu novu desnicu koja je nasla svoj izraz u reganovskojrepublikanskoj stranki. U toku osamdesetih i devedesetih godina demo-grafija je postavila solidnu osnovu za novu politiku boga i zernlje, zastave iporodice.

Drzave su imale rekordne izdatke u iznosu od preko jednog triliona dolara.Americka kriza s deficitom bila je u velikoj meri direktan proizvodReganove rasipnicke potrosnje za vojne potrebe. j

Rezultat te potrosnje je, pored rnnogo cega drugog, bila i nova gene-racija nukleamih raketa i oruzja koja su bila namenjena vodenju nukleamograta, a ne sarno odvracanju potencijalnog neprijatelja. To oruzje je navodnobilo tako precizno da je prakticno prisiljavalo Sovjete da izvrse nukleaminapad kako bi sprecili unistenje svojih komandnih i kontrolnih uredaja. Naj-veci strah su izazivale rakete srednjeg dometa persing i krstarece raketepostavljene u zapadnoj Evropi 1983. godine. Rasporedivanje ovog oruzjaizazvalo je snazan antiratni pokret u Britaniji, Zapadnoj Nemackoj, Italiji idrugim zernljama koje nisu zelele da posluze kao "evropska pozomica" unekoj potencijalnoj kataklizmi. Otprilike u to vreme, Reganje najavio i po-cetak programa odbrane kosmickim raketama, ili kao se obicno kaze - .Ra-tova zvezda". Kakve god da S'1 bile njihove tehnicke mogucnosti, ove raketesu pojacale strah sovjetskog rukovodstva zabrinutog zbog ranjivosti sop-stvene zemlje. Kljucni trenutak u ovom novom hladnom ratu nastupio je1983. godine, kada je preplaseni sovjetski vojnik srusio korejski putnickiavion kojije usao u sovjetski vazdusni prostor navodno verujuci da se radi 0

probi radarske odbrane pre americkog nukleamog napada. Novembra 1983.godine, Sovjeti su bili vrlo blizu toga da izvrse preventivni nukleami napadpa je izgledalo da je mogucnost globalnog rata veca nego ikada od kubanskeraketne krize. Nikakva ocena Reganove administracije ne moze da zanemariogroman rizik koji su preuzeli americki lideri, ni stepen u korn je sudbinasveta zavisila od uzdrzanosti Sovjeta da ne reaguju na provokacije.

Nova politika konfrontacije bila je ocigledna i u prostoru koji sukonzervativne vode upomo nazivale .zadnjim dvoristem" nacije - Central-noj Americi i Karibima - koji je sada zamenio Jugoistocnu Aziju kao glavnobojiste hladnog rata. U Nikaragvi i na Grenadi su sedamdestih godinauspostavljeni radikalni rezimi i vec 1980. godine gradanski ratovi u Salva-doru i Gvatemali protumaceni su kao jos dve "domine" u sovjetskom lancu.

Kao i na drugim mestima, situacija je sagledavana iskljucivo u kon-tekstu geopolitickog sukoba, bez imalo interesa za domace rivalitete izategnutosti koje su proizvele odredenu krizu. Reganova vlada je preokre-nula Karterovu politiku uzdrzanosti u Centralnoj Americi dajuci veliku po-moc za odrzavanje vojnih rezima u zemljama prve linije. Kritika takvepolitike zapocela je kada su rezimi u Salvadoru i Gvaternali optuzeni zarnnoga zverstva. Tu se radilo i 0 masakrima i 0 odredima smrti koji su de-lovali protiv svakog ko je imao liberalne, umerene ili pro-radnicke stavove i,narocito, protiv indijanskog stanovnistva.

Vojni udar na Grenadi 1983. godine dao je Sjedinjenim Drzavarnaizgovor za vojni nap ad i okupaciju ostrva pa su tako Nikaragva i Kuba ostalejedina levicarska utocista na citavoj hemisferi. Simbolicni znacaj Grenade

REGANOVO DOBA

Reganova administracija se u svojoj spoljnoj politici ponasala kao danajveci broj problema proistice iz agresivnih namera sovjetske .Jmperijezla" i njenih marioneta sirorn sveta. Prema tom mi~ljenju, Treci svetski ratnesarno da je bio moguc, nego je vec zapoceo sistematskim napadima tajnihkomunistickih snaga na zapad. Tu etiketu je dobijala prakticno svaka grupakoja se borila protiv arnerickih saveznika. Terorizam je bio sovjetski in-strument za destabilizaciju zapada i zahtevao je odgovarajucu reakciju uvidu .Reganove doktrine" - obecanja pornoci militantnim antikomunistic-kim snagama u svakoj zemlji pod dominacijom crvenih. ~irom Treceg sveta,tajne snage CIA krenule su u napad protiv slabijih prosovjetskih vlada uAngoli, Mozambiku, Etiopiji, Kambodzi i pre svega u Avganistanu, na kojise gledalo kao na potencijalni sovjetski Vijetnam. Americka vlada nije vo-dila rnnogo racuna 0 tome koga je regrutovala kao saveznika pa se cestodogadalo, kao i u ovog puta u Avganistanu, da se oni ,koje je podrzavalaokrenu protiv nje uz uzasne posledice. Mnogi teroristi sa Srednjeg istokakoji su od pocetka devedesetih godina napadali na americke ciljeve bili suobuceni u Avganistanu.

Pritajeni rat pratilo je masovno povecanje americkih trupa uz programmodemizacije i revitalizacije koji bi se mogao opravdati sarno neposrednopredstojecim neprijateljstvima. Budzet arnerickog ministarstva odbrana 'povecan je sa 136 milijardi dolara 1980. na 244 milijarde 1985. godine, i tone racunajuci izdatke zamaskirane kroz potrosnju drugih resora, na primerMinistarstva za energiju. Reganova administracija je finansirala jacanjeodbrane deficitamom potrosnjorn bez presedana u mimodopsko vreme. Caki u vreme rata u Vijetnamu vlada Sjedinjenih Drzava je retko imala deficit od24 milijarde dolara za godinu dana ili 3 odsto bruto dornaceg proizvoda, a1969. godine arnericki budzet je cak zabelezio suficit. Medutim, u vremeRegana nestala je svaka ranija uzdrzanost, a godlsnji deficit od 200 milijardidolara, ili 5-6 odsto BDP bio je sredinom osamdesetih sasvim uobicajen. Uperiodu 1980-1985, javni dug je udvostrucen, a 1987. godine Siedinjene

232 233

bio je daleko veci od vojnog jer je akcija smisljeno preduzeta s namerom daizleci .vijetnamski sindrom" nacije i da ponovo navikne Amerikance namogucnost neposredne konfrontacije s komunistickim snagama, pa makar toznacilo i americke gubitke. Takav stay je oblikovao i antiteroristicku poli-tiku Amerike i njenu sprernnost da direktno udari na drzave koje navodnopodrzavaju teroriste, kao recimo u slucaju bombardovanja Libije 1986.Nekoliko godina je izgledalo da je Nikaragva najverovatniji kandidat zainvaziju, ali su se vladi te zernlje suprotstavile i konacno je srusile antikomu-nisticke "kontra~ke" pobunjenicke snage, koje su formirali i naoruzali ame-ricki savetnici. lako kontrasi ne bi nikada mogli da poraze vladu Nikaragve,oni su izazvali toliko krvoprovlica i takve ekonomske probleme da je vladabila primorana da ude u pregovore. Posle togaje vodeca sandinisticka partijaporazena na izborima 1990. godine. U ratovima koji su uz pornoc Sjedi-njenih Drzava vodeni u Centralnoj Americi izgubljeno je vise stotina hiljadaljudskih zivota, uglavnom civila, uz redovno nezakonito delovanje americ-kog obavestajnog i vojnog osoblja.

Srednji istokje bio jos jedno podrucje u kojemje nova administracijana neobican nacin pokusala da se suprotstavi komunizmu koji je videla kaopokretacku snagu levicara i muslimana u libanskim gradanskim ratovima.Tako su se 1982. i 1983. go dine americke snage nasle u Bejrutu navodno dabi se suprotstavile prosovjetskim interesima. U stvari, ova intervencija jeSjedinjene Drzave dovela u direktan sukob s fundamentalistickim islam-skim snagama uglavnom organizovanim iz Irana. Time je zapoceo direktansukob s islamskim terorizmom koji je krajem veka postajao sve ozbiljniji.Posto znamo kako se prica razvijala i koliko su zatirn antiamericki napadipostali razorni, prosto je neverovatno da je ovaj sukob zapoceo skoro slu-eajno, u akciji koju su Sjedinjene Drzave smatrale sporednom u velikojborbi Istoka i Zapada.

Jedan aspekt zamrsene situacije na Srednjem istoku izazvao je di-rektnu opasnost za Reganovu administraciju kojaje zamalo dozivela potpunneuspeh, slican onom kojije srusio Niksonov reziru. Pocetkom osamdesetihgodina, islamski militaristi u Libanu uzeli su za taoce nekoliko Amerikanacai zapadnih Evropljana. Ovaj lokalizovani problem otvorio je ustavnu krizu uSjedinjenim Drzavama jer je Reganova administracija nezakonito prodavalaoruzje Iranu kao, sto je bio deo pogodbe da se oslobode taoci. Otprilike1985. godine, deo profita iz ovog aranzmana usmeren je na finansiranjekontrasa u Nikaragvi, sto je Kongres Sjedinjenih Drzava odbio da podrzi sobzirom na zverstva koja su oni cinili. Izvrsna vlast se tako nasla u polozajuda uspostavi i privatni alternativni fiskalni sistem i obavestajnu mrezu zasprovodenje njene politike pa su se nezakonite radnje nadovezivale jedna nadrugu. Skandalje izbio u novembru 1986. godine, a afera .Jran-kontra" bilaje dominantna tern a kojom se stampa bavila sledece dye godine. Verovatnoje da su vec same podaci poznatijavnosti bili dovoljni za opoziv predsednika

i nekoliko njegovih najblizih savetnika, i to ne uzimajuci u obzir glasine kojesu se sirile 0 umesanosti vlade u trgovinu drogom i atentate kojima jenastojala da pomogne antisandinistickirn snagama. Medutim, istraga Kon-gresaje, u ovom slucaju, bila uzdrzana verovatno da bi se sprecilo ponavlja-nje jos jedne obavestajne 'katastrofe poput one iz sredine sedamdesetih a izbog toga sto nije bilo zgodno dirati jos uvek popularnog predsednika. Takoje Regan zavrsio svoj mandat na vreme i ne izgubivsi nista od svog poli-tickog ugleda, iako je to 1986-7 izgledalo neizbezno.

Moglo bi se diskutovati 0 tome koliko je njegova spoljna politika bilauspesna. Americki konzervativci pripisuju sebi sve zasluge za rusenje SOy-jetskog Saveza i drugih kornunistickih zemalja od 1989. godine naovamo, ito tumace kao direktnu posledicu njihovog neuspeha da pariraju naraslojvojnoj moci Sjedinjenih Drzava i katastrofi u Avganistanu. S druge strane,necerno nikada saznati sta bi se desilo daje Zapad nastavio s tradicionalnompolitikom uzdrzanosti i da je sprecio primenu visoko rizicne strategije kojaje 1983. godine zamalo prervorila u pepeo i zapadni i komunisticki svet.

Reganovo doba je zaista uspelo da smanji nelagodnost Amerikanacazbog angazovanja u inostranstvu, pre svega u konfliktima u Trecim zemlja-ma. To se jasno pokazalo u policijskim akcijama kao sto su one izvedene uPanami (1989) i na Haitiju (1994) kao i u intervenciji velikih sila u Bosni(1995-96) i na Kosovu (1999). Zvuci ironicno, ali velike kolicine naoruzanjakupljene tokom 1980-ih godina nisu upotrebljene protiv sovjetske super-dr-zave, vec protiv znatno manje impozantnog neprijatelja, irackog vode Sa-dama Huseina posle njegove okupacije Kuvajta 1990-91. godine. Ali ni ovodoba nije moglo da prode bez nevolja i to u sukobu sa neprijateljima,tehnoloski daleko slabijim od americkih snaga. Gubici pretrpljeni u Bejrutu(1983) i Somaliji (1992) oziveli su traumaticna secanja na Vijetnam.

NOVIMORAL

Ponovno naoruzavanje za vreme Regana pratila je moralna obnovakojom se nastojalo da se drustveni eksperimenti iz 1960-ih godina ponisteisto tako temeljno kao i naslede Vijetnama u spoljnoj politici. Uzroci so-cijalnih problema bili su po novo ocenjeni pa su svi zlocini i devijacijepripisivane licnosti i prirodi pojedinaca a ne socijalnoj ili ekonomskojdisfunkciji. Za konzervativce Reganove ere centralno pitanje moral a (kao iekonomije) bilo je obnavljanje naglasene odgovornosti pojedinca i negiranjeefikasnosti ili vaznosti resenja koja su isticala drzavnu ili socijalnu dirnen-ziju. Reganovska socijalna politikaje uvela ozbiljno smanjenje potrosnje zasocijalne usluge i pornoc dok je, s druge strane, povecavala budzetskasredstva za policiju i zatvore. Sve u svemu, reakcija na krivicno delo bila jernnogo ostrija i mnogo vise se insistiralo na kazni, za razliku od socijalne i

234 235

I

IIIIII

•I

J

1

terapeutske politike iz vremena "velikog drustva" predsednika Dzon-sona. Novi konzervativizam je agresivno dosao do izrazaja u ratu protivdroge objavljenom sredinom decenije, kada je reafirmisana moralna disci-plina toliko osporavana prethodnih godina. Drakonske kazne odvratile sunajveci broj povremenih uzivalaca droge, pripadnika srednje klase iz se-damdesetih godine, ali po cenu kriminalizacije miliona crnaca i drugih ma-njina.

Prakticne posledice ovih promena mogu se kvantifikovati uz pomocpodataka 0 porastu broja zatvorenika u drzavnim zatvorima. Broj zatvore-nika se 1I saveznim, drzavnim i lokalnirn zatvorima u periodu 1980-1995.utrostrucio iako je realna stopa kriminaliteta 1995. ostala uglavnom nepro-rnenjena u odnosu na vrerne Reganove inauguracije. Vee 200 l. godine, brojzatvorenika u Americi porastao je na oko dva miliona, sto predstavljajednuod najvecih stopa po stanovniku na planeti i sest do deset puta vecu nego uEvropi uopste. Jos cetiri miliona Amerikanaca uslovno pustenih na sloboduzvanicno se nalazilo u rukama drzave. Tih godina je doslo i do rasireneprakse ponovnog uvodenja smrtne kazne, krajnjeg oblika cisto retributivnogkaznjavanja. Konzervativna tumacenja bila su vidljiva i u stereotipima imoralnim histerijama koje su preovladivale u medijima i politickoj debati tihgodina, s o~ivljavanjem kosmara i strahova od raznih spoljnih snaga kojenavodno predstavljaju veliku pretnju za arnericki narod. To su bili ne sarnoprodavci i kraljevi droge, vec i teroristi, i strani i dornaci, kao i serijske ubice, 'pocinioci nasilja nad decom i pomografi koji su predstavljali opasnost zaarnericku deeu. Nevesto sprovedena istraga 0 optuzbi za zlostavljanje dece1983. godine u kalifomijskoj predskolskoj ustanovi oznacila je pocetakdeeenije histerije u vezi sa delovanjem grupa koje izvode satanske rituale inavodno vrebaju decu sirom zemlje. Ovaj vise nego doslovan .Jov navestice" davao je optuzenima manju zastitu nego sto bi je imali u NovojEngleskoj u sedamnaestom veku.

U politickom kontekstu tih godina svaka od ovih ocigledno razlicitihpretnji sluzila je u osnovi za istu svrhu, olicavajuci nemoralnost i istinsko zloproisteklo iz moraIne i politicke dekadencije proslih administracija, slomaporodice i seksualnog hedonizma proteklih 15 godina. "Opasni autsajderi"bili su vrlo korisni kao opravdanje za birokratske i zakonske promene isprecavanje ociglednog propadanja. Citava serija panika izazvanih upotre-born droge, zlostavljanjem deee, serijskim ubistavima i terorizmom dozvo-Iila je Federalnom birou i drugim politickim agencijama da se oslobodecvrstih restrikcija koje su im nametnute 1970-ih. godina, posle otkrivanjaprograma COINTELPRO i drugih uzasnih radnji.

Pocetkorn 1989. godine, dok se sovjetska opasnost rusila takoreci izsata u sat, medunarodni karteli droge postali su ~ova imperija zla na koju seusmerila arnericka politika kako bi opravdala odrzavanje velike i zastareleorganizacije nacionalne bezbednosti. U septembru te go dine, predsednik

Bus je objavio kako se "svi slazemo da je najozbiljnija domaca opasnost sakojim se nasa nacija danas suocava droga ... nas najozbiljniji problemkokain, a narocito krek ... koji nase gradove pretvara u borbene zone i ubijanasu decu. To je otrov i nista drugo." Ubrzo posle toga, retorika 0 opasno-stima od droge upotrebljena je u Panami da bi se opravdala invazija nanezavisnu drzavu. Kako je opasnost od kreka izbledela tokom 1990-ihgodina, nekoliko americkih administracija je pokusalo da iskoristi slicnestrahove od drugih droga koje su navodno "preplavile naciju", ukljucujucimetamfetamin ili spid i .Jdupske" droge kao ekstazi. Rat protiv droge bio jeu potpunosti institucionalizovan.

EKONOMSKA DIMENZIJA

Tokom najveceg dela svog mandata, Ronald Reganje bio predsednikzemlje koja je na prvi pogled dozivljavala ekonomski uspon podstaknutpovecanjem odbrambene moci i deregulacijom finansijskih trzista, slablje-njem radnicke organizacije i jacanjem ekoloskih ogranicenja u sferi biznisa.Sjedinjene Drzave su neopozivo usle u doba informatike a najvaznijeinovacije u oblasti kompjutera dolazile su iz americkih firmi IBM, Epl iMajkrosoft. Trziste akcija je cvetalo iako je ekspanzija bila nejednaka, ajavljali su se i znaci znatnog slabljenja. Proizvodnja u industirijskom pojasuje stagnirala dok je poljoprivredno podrucje srednjeg zapada uslo u periodozbiljne krize. Sredinom osamdesetih, pad cena nafte izazvao je pustos uTeksasu i u naftonosnom pojasu. Iako su podaci 0 zaposlenosti u dobaRegana davali nizgled dobru sliku, zabrinutost je izazivao veliki brojzaposlenih na relativno malo placenim usluznim poslovima, cesto bez stal-nosti ili pogodnosti koje pruza industrijski sektor. Cak i ako se takvi.mekdonalds" poslovi uzmu u obzir, zvanicna stopa nezaposlenosti poraslaje sa 6 odsto u 1978-79. na skoro 10 odsto u 1982-83. godini. Broj ljudi kojisu zvanicno klasifikovani u grupu ispod nivoa siromastva povecan je sa 25odsto od 1979. na preko 35 miliona 1983. godine.

Medunarodna situacija je takode pokazivala zabrinjavajuce znake sporastom konkurencije Japana i drugih nacija na pacifickom obodu. Po-cetkom 1993. godine, Sjedinjene Drzave su jos uvek imale tri najveceindustrijske korporacije na svetu: GM, Ford i Ekson. Medutim, pored njih sena listi od 40 najvecih firmi nalazilo sarno jos osarn americkih kompanija, uzdeset japanskih i petnaest zapadnoevropskih. Sjedinjene Drzave su 1992.godine imale trgovinski deficit od 60 milijardi dolara sa Japanom, 22 mi-lijardi sa Kinom i 10 milijardi sa Tajvanom. Vizija sveta kojim dominirajuzemlje na pacifickom obodu izbledela je posle ekonomske krize u tomregionu 1997-98. godine, alije verovatno da ce se, u dugorocnoj perspektivi.glavni centri svetske privredne aktivnosti nalaziti u ovom regionu, pre svegau Kini.

236 237

•Dve aktivnosti koje su pocetkom 1980-ih dovele do najveceg rasta na

kraju ce prouzrokovati dugorocne probleme u proporcijama koje se u tovreme nisu mogle ni naslutiti. Jedna se odnosi na integracije i akvizicije,odnosno praksu da odredene korporacije kupuju suparnicke kompanije azatim prodaju manje unosne delove takvih firmi. Citav ovaj postupak jevelikim delom finansiran zaduzivanjem, ali se smatralo da je drustvenokoristanjer odrzava neku vrstu darvinovske evolucije u kojoj manje spremniispadaju sa trzista. Na politiku radikalno slobodnog trzista ukazivale su ipromene u finansijskom sektoru, gde su ozbiljne stedne i kreditne institucijederegulisane i dobile slobodu da na uloge daju kamate koje zele. Te cestoveoma visoke kamate finansirane su rizicnim investicijama i spekulacijama.Etos slobodnog trzista je ipak kompromitovala znacajna vlast drzave jer je iza najneverovatnije investicije garantovala savezna vlada koja je bilazakonom obavezana da spasava i najnepromisljenije kockare. U tim po-slovima se zaradivalo mnogo, ali je ocigledan problem bilo to sto je novaenezibezno isao onim institucijama koje su davale najvise kamate i tako imaonajnesigumiju ekonomsku podlogu.

Krizaje nastupila 1987-88. godine. Berzaje dozivela krah u oktobru1987. godine a guruima integracija i akvizicija preostalo je sarno da se suocesa serijom sudenja zbog insajderskih poslova i manipulacije akcijama.Najveci deo stednje i zajmovaje 1988-1991. ispario, a savezna vlada se naslau situaciji da nadoknadi stotine milijardi dolara neizvrsenih obaveza. Krizaje narocito tesko pogodila juzne i zapadne drzave a finansijski krah je imaolancanu reakciju na trzistu nekretnina. Ispitivanja koja su usledila otkrila surasirene politicke malverzacije sa stednjom i propalim zajmovima i posle-dice su mogle biti ublazene sarno ako bi stranke odbile da istrazuju aferu ukoju su verovatno bili duboko umesani i njeni ljudi. Ekonomsku katastrofupogorsao je kraj Reganovog burna u leto 1990, kada je zapoceo periodrecesije i zabrinjavajuce nezaposlenosti. To je u prolece 1992. doprineloeksploziji socijalnih nemira u Los Andelesu i drugim gradovima.

U takvom konfuznom ekonomskom i politickom okruzenju mozda jeznacajno to sto su republikanci tako dobro odrzali svoje pozicije, sto isto-vremeno govori i 0 tome koliko se politika od sredine sedamdesetih pome-rila udesno. Demokrati su sami doprineli svom porazu nominacijorn naj-manje harizmaticnih licnosti koje su mogli da pronadu - Voltera Mondejla1984. i Majkla Dukakisa 1988. godine, odabranih samo zbog njihovihbesprekomih liberalnih biografija. Kao sto su izbori u oba slucaja pokazali,stavovi levog centra koji su osvojili podrsku najvaznijih interesnih grupa ivemih glasaca stranke zagarantovali su propast oba kandidata. Dukakis je toi priznao kada je nadmeno odbacio Reganove optuzbe da je "liberal". Tek1992. godine, demokrati su mogli da izadu sa Bilom Klintonom, kandidatomkoji se bar na pocetku pozivao na verske i umerene vrednosti glasaca iposvetio se onim ekonomskim problemima i mukama koje je Busova admi-nistracija navodno zapostavila.

NE ZABORA VLJAJUCI PROSLOST: KLINTONOVE GODINE

Americka politika cesto zbunjuje spoljne posmatrace, narocito Evro-pljane koji smatraju da bi napredna nacija pretezno evropskog porekla tre-balo da postuje iste principe koji se smatraju razumnim u Britaniji, Fran-cuskoj ili Nernackoj. Step en u kom se Amerika razlikuje od ovih drzavanajbolje se vidi po Kilntonovim godinama, kada je njegova administracija,nastojeci da sprovede ideje koje su u Evropi bile sasvim prirodne, naisla naprilicno zestok otpor. Reakciju protiv Klintona nije moguce razumeti osirnkao deo duge americke tradicije, koja potice jos od najranijih cngleskih

naselja.Unajboljem smislu liberalne tradicije, Klintonje na drzavu gledao kao

na potencijalnog cinioca dobra. On se zalagao za sirenje drzavne vlasti iobaveza u oblastima kao sto su regulisanje vatrenog oruzja, uklanjanje za-konskih ogranicenja za homoseksualce i odbranu zakonskog prava na abor-tus. On je takode zastupao nacionalni sistem zdravstva, iako je ta refonna1994. godine dozivela poraz. Klinton je, po misljenju njegovih sledbenika,pokazivao hvale vredan interes da se succi s istorijskim nepravdama kojepogadajllnaciju, pre svega sa sirornastvom, rasnom nepravdom i nejedna-koscu polova, i zeiju da te probleme resi. Medutim, njegova politika u od-nosu na sva ova pitanja izazivala je odbojnost s obzirom na ulogu morala ipolova koja je od 1960-ih godina postajala sve jaca.

S druge strane, Klintonova idealna drzava je za njegove konzervativneprotivnike bila trijumf feministickih i antimuskih obicaja, odbacivanje svihnacionalnih i vojnickih vrednosti koje su od Amerike napravile velikuzemlju. Rat kultura olicavala je predsednikova ~ena Hilari Rodam Klinton,kao otelotvorenje agresivnog feminizrna i materijalisticke drzave. Odredenuulogu imao je i rasni aspekt, narocito kontinuirana praksa afinnativne akcije.Antiklintonizam je ubrzo postao mocna snaga. Izbori za Kongres 1994. go-dine bili su velika pobeda republikanaca jer su dobili kontrolu nad Pred-stavnickim domom, po prvi put u generaciji. Izbori 1994. godine kao ikasniji izbori ukazivali su na veliki jaz izrnedu dye stranke u pogledu ulogepolova; demokratska stranka je sve vise postajala stranka zena i rasnihmanjina. Antiklintonovsko raspolozenje pokrenulo je novi populisticki kon-zervativni pokret, pre svega u medijumu koji je dozivljavao procvat - ra-dijskim kontakt programima. Sredinorn decenije, neraspolozenje premavladi raspirivali su i izvestaji 0 korupciji, odnosno skandalima u koje su biliumesani supruznici Klinton dok su ziveli u Arkanzasu, a najveci broj optuzbiodnosio se na poslove u vezi sa zemljom u koje su bile ukljucene sumnjivestedne i kreditne institucije. Pored toga, administracija je optuzivana i dakoristi agencije vlade protiv neprijatelja i neistornisljenika na isti nacin nakojije to cinio i Nikson pre dvadeset godina. Neki "klintonomrsci" bili su josradikalniji pa je 1990-ih godina ponovo doslo do pojave radikalnog desni-

238 239

I

•III

1

I

carskog ekstremizma, cesto na religijskoj osnovi. Milioni Amerikanacamislili su da je Klintonova administracija ne sarno zla vec skoro satanska,plaseci se njenog internacionalizma kao prikrivenog uvodenja jedne svetskevlade, "novog svetskog poretka" - instrumenta antihrista predskazanog ubiblijskoj Knjizi otkrovenja. Ova apokalipticnn predstava bila je isto tolikoautenticno americka kao i liberalna politika koju je simbolizovao Klinton iimala je podjednako snazan odjek u velikim delovima stanovnistva.

Ove dye americke karakterisitike zestoko su se sukobile 1993. godineu mestu Vako, u Teksasu, kada su federalni agenti upali u logor milena-risticke sekte Loza davidijanaca trazeci ilegalno automatsko oruzje. Upucnjavi je ubijeno nekoliko clanova sekte i agenata, cime je pocela opsadakoja je trajala do 19. aprila, kada jeu konacnorn napadu federalnih snagapoginulo oko 80 davidijanaca. Sam incident je uglavnom znacajan zbogpotpunog nerazumevanja koje je razdvajalo dye strane, pri cemuje svaka odnjih predstavljala potpuno drugaciji misaoni svet i istorijsku tradiciju. Samidavidijanci nisu narocito neobicni: u Sjedinjenim Drzavama postoji na sto-tinu verskih denominacija sa sarno nekoliko stotina clanova a mnoge od njihzive u nekoj vrsti geografske izolacije. Milioni njih imaju ista apokalipticnaocekivanja kao davidijanci a rnnogi i 'zajednicku ideju da ce hriscani uposlednjim danima morati da se late pravog, a ne duhovnog oruzja kako bi seodbranili od vavilonskih snaga antihrista. U svemu ovome nije bilo nicegasto bi izazvalo iznenadenje prvih naseljenika u Masacusetsu sedamnaestogveka, u Juti devetnaestog veka, u perfekcionistickim kolonijama viktorijan-ske Amerike, kolonijama hriscanskih fundamentalista na obali jezera Ozarku danasnje vreme ili utvrdenjima izgradenim u americkoj divljini. Novo je ,bilo to sto su te ideje sada odbacivane kao sulude i opasne i sto su zahtevaleintervenciju snaga slicnih nacionalnoj policiji neke evropske zemlje, orga-nizovanih i naoruzanih po ugledu na paravojne jedinice. S druge strane,savezne snage nisu ozbiljno shvatile apokalipticna upozorenje iz logora..Biblijsko blebetanje", rekli suo

Unistenje logora u Vakou je, medutim, dovelo do jos dublje mobi-lizacije ovih arhaicnih usmerenja, pa su se razne milicije i paravojne grupeposvetile borbi protiv .zveri" i ,Jednog sveta", Pocetkorn 1994. godine, sto-tine hiljada Amerikanaca, pretezno belaca, bilo je na neki nacin vezano satakvim antivladinim paravojnim snagama. Nije slucajno da je druga go-disnjica dogadaja u Vakou obelezena udarcem u srce .zveri", podmetanjembombe u zgradu saveznog biroa u Oklahoma Sitiju, kada je poginulo vise od160 Ijudi. Datumje bilo pun simbolike i podsecaone sarno na Vako i drugavladina zverstva protiv fundamentaliste, vec i na one koji su protestovaliprotiv poreza u Leksingtonu 1775. godine. I

Dogadaj u Oklahoma Sitiju promenio je politicki pejsaz primoravsiantivladine aktiviste da se u realnom svetu suoce s posledicama cesto previsezestokih reci izgovorenih u protekle dye godine. Da Ii su cak i najfanaticniji

kriticari Klintona zaista zeleli jos pokolja ove vrste? U reakciji koja jeusledila, pokret milicije se brzo raspao a desnicarski ekstremizam postao jesumnjiv. Iako je Klinotonov predsednicki mandat posle izbora 1994. godineizgledao osuden na propast, on je uspeo da organizuje impresivan politickipovratak na predsednickim izborima 1996. Pored rastuce krize konzerva-tivizma, ova obnova mote se pripisati i zadivljujucem ekonomskom pro-cvatu od 1993. do 2001. godine i osecanju bezgranicnog tehnoloskog opti-mizma zbog sirenja interneta i "nove ekonomije". Sa takvom ruzicastompozadinom mnogi Amerikanci imali su osecaj prosperiteta i dobrobiti a utakvim periodima ljudi nastoje da izbegnu svaki avanturizam, svaku politikukoja ugrozava status quo. Kao i u prethodnim erama prosperiteta kao sto subile dvadesete godine dvadesetog veka, ozbiljna politika je ustupila mestospektaklu i slavnim licnostima. Bez obzira na ocigledne licne nedostatke imane njegove administracije, Klintonje imao koristi od medija koji su bilimanje zainteresovani za to da ga kritikuju, a vise da isporucuju stalnu dozuvesti 0 poznatim licnostima i prikazuju sapunsku operu u stvarnom zivotu.Ta tendencija je najociglednije ispoljena u sudenju O. Dz. Simpsonu sre-dinom decenije. .

Javno povlacenje iz politike dozvolilo je Klintonu da 1998-99. prezivione sto bi inace bila fatalna kriza kada se pokazalo da j e lagao pod zakletvom 0

svojoj seksualnoj vezi sa stazistkinjom u Beloj kuci, Monikom Levinski. Sukobje kulrninirao glasanjem 0 opozivu. Na srecu po Klintona, mediji su se potpunousredsredili na seksualni deo afere, sto je omogucilo da se Klintonovi kriticariotpisu kao puritanski licemeri, pristalice .seksualnog makartizma". Nije ni-kakvo cudo sto opoziv nije izglasan, ali su se stvari mogle i drugacije odvijati.Da je ekonomska situacija bila manje povoljna, istraga bi se sigurno usmerilila ina neke druge zloupotrebe vlasti od strane Klintnove porodice, barem tolikoozbiljne koliko i Votergejt, pa bi njegov predsednicki polozaj bio unisten. Ona-ko kako se desilo, 0 Klintonu se u najgorem slucaju rnislilo kao 0 simpaticnornmangupu i dozvoljeno muje da zavrsi svoj drugi mandat. Demokrati su bili vrloblizu pobedi na predsednickim izborima 2000. godine, a Klintonov potpred-sednik Al Gor je zaista i dobio malu vecinu glasova naroda. Bez obzira na to,cudljivi izborni sistem dao je pobedu republikancu Dzordzu V. Busu, 0 tomrezultatu je vodenazucna rasprava jer se tvrdilo da BuS svoju pobedu dugujemanipulaciji glasackim listicima, pre svega u Floridi, iako je naknadna istragapokazala da je BuS posteno pobedio. Tvrdnje 0 prevarama republikanaca naFloridi trebalo bi posmatrati u kontekstu manje publikovanih ali dobradokumentovanih slucajeva namestanja rezultata glasanja u interesu demokratana drugim mestima, narocito u drzavama na srednjem zapadu kao sto su Ajova,Viskonskin i Misuri. Moguce je da Busova pobeda nije bila apsolutno ubedljiva,ali je bar bila prava. U to vreme niko nije mogao znati da je nacija na izborima2000. godine birala predsednika koji ce morati da se succi s najgorom krizomkoja je zadesila Sjedinjene Drzave u vise generacija.

240 241

SEPTEMBARSKI MASAKRI

U istoriji se retko dogada da jedan jedini dan predstavlja prekretnicu,prelaz izrnedu dva doba. Medutim, kada se radi 0 Sjedinjenim Drzavamamalo ko moze poreci da je 11. spetembar 2001. godine oznacio upravo takav .kljucni trenutak. Dogadaji su dobro poznati. Cetiri grupe kidnapera preuzelesu kontrolu nad avionima na redovnim linijama iznad teritorije SjedinjenihDrzava i srusili ih na kljucne ciljeve, sravnivsi sa zemljom Svetski trgo-vinski centar u Njujork Sitiju i unistivsi deo Pentagona. Poginulo je ukupno3000 1judi. Koliko god to bilo tesko priznati, Sjedinjene Drzave su tog danaprosle mnogo bolje nego ~to su imale pravo da ocekuju. Prvobitni planterorista verovatno je podrazumevao veci broj otmica aviona, mozda cak ideset. Stavi~e, da jedan od otetih aviona nije ometen u izvrsenju svogzadatka, udario bi u jos jedan kljucni cilj, Belu kucu ili nukleamu elektranu.U svakom slucaju, takav cin simbolicne destrukcije naneo bi nepopravljivustetu statusu nacije u celom svetu, a 0 stotinama ili hiljadama dodatnih zrtavada i ne govorimo. Ovu katastrofu sprecila je sarno herojska akcija putnika na1etu 93 zahvaljujuci kojoj se avion srusio daleko od svog cilja. Stavise, da suteroristi to hte1i, oni su ovaj vazdusni nap ad mogli kombinovati s hemijskim,kao sto su to planirali u prvom udaru na Svetski trgovinski centar 1993.godine. Do podne tog dana, moglo se dogoditi C:aAmerikanci zive u zemljibez demokratske v1ade, sa brojem zrtava koji se penje na stotine hiljada ivojskom koja se bori da odrzi red. Sjedinjene Drzave su tog dana bile vrloblizu poraza. Iako su mnogi komentatori ovaj dogadaj iz 2001. poredili saPerl Harborom, bilo bi pravednije povuci analogiju sa 1861. godinom kadaje central no pitanje bilo prezivljavanje nacije. Posle, ovog dogadaja, Arne-rikanci su sa uzasorn konstatovali da postoji realna mogucnost da uskorobudu izlozeni napadima nukleamim, hernijskim ili bioloskim oruzjem usopstvenoj domovini, napadima za koje su bili potpuno nepripremljeni. Te-roristicke mreze koje su organizovale 11. septembar jos uvek postoje naamerickom tlu i organi Sjedinjenih Drzava su se u velikoj meri pokazalinesposobnim da protiv njih preduzmu odlucnu akciju.

Dogadaji 11. septembra zahtevaju ponovnu procenu mnogo cega unovijoj istoriji nacije. U tom kontekstu, mnogi smatraju da se s rasformi-ranjem nacionalnog obavestajnog sistema 1970-ih godina otislo predaleko.U strahu od neprijateljskog stava javnosti, prestrukturirane obavestajneagencije ocekivale su previse od upotrebe "cistih" elektronskih uredaja zaprismotru, koji su im omogucavali da izbegnu moraine i pravne dvosmi-slenosti koje podrazumeva angazovanje agenata. Klintonova administracijase narocito prezrivo odnosila prema naporima agenata CIA - radu spijuna iubacenih ljudi, a unapredenja su uvek dobijali oni koji nisu imali prakticnonikakvog iskustva na terenu ili neposrednog znanja 0 drugim kulturama. Uisto vreme, ?d Agencije se zahtevalo da postuje pravila medunarodnog pra-

242

va na nacin koji je bio potpuno nerealan u obavestajnorn svetu. Drzaveponekad moraju igrati prljavo.

Nad raspravama 0 ovom pitanju nadvijala se senka Vijetnama jer su,zbog nespremnosti da reskiraju arnericke zivote, uzastopne vlade Sjedi-njenih Drzava bile zaprepascujuce nevoljne da se succi s realnoscu rata ilikontrateroristickih operac..:ija. Kao i vise puta pre toga od 1980-ih, rat jepredstavljao legitimnupoliticku opciju sarno kada je podrazumevao mini-maine arnericke gubitke, kao u Iraku, ili nikakve, kao na Baikanu; u ideal-nom slucaju ratje zahtevao sarno upotrebu vazdusnih snaga. Kada bi namena ozbiljno protivljenje, kao u Somaliji ili Bjerutu, americke snage bi seodmah povlacile iz cega su njihovi potencijalni neprijatelji izvlacili odgo-varajuce zakljucke. Na Ameriku se gledalo kao na preterano snaznu ali ukrajnjoj liniji kukavicku zemlju, zemlju koja ima moc da unisti svet ali ne ida ostane u borbi kada nekoliko njenih vojnika pogine.

Posle 11. septembra, i cela decenija devedesetih godina zasluzila jeponovnu procenu, a narocito vreme Klinotonovog predsednickog mandata.Za vreme Klintonove ere iste grupe terorista na Srednjem istoku jedna zadrugom napadale su americke interese, ubijale stotine civila i sluzbenika uSaudijskoj Arabiji 1996, lstocnoj Africi 1998, Jemenu 2000, a administra-cija ipak nije efikasno uzvratila. Cak i 1993. go dine, kada su teroristi izvrsilisvoj prvi napad na Svetski trgovinski centar, americka administracija jeucinila sve sto je mogla da taj zlocin predstavi kao dele nekolicine izolo-vanih fanatika umesto da aktivno istrazuje dokaze koji su ukazivali naumesanost medunarodnih islamistickih mreza, narocito vlade Iraka. Unarednim godinama, jedan od tih istih terorista napravio je plan za born-bardovanje ili istovremenu otmicu velikog broja americkih aviona; bio jefasciniran idejom da avione upotrebi kao projektile koji bi se mogli usmeriti,na primer, na sediste CIA u Virdziniji, Pocetkorn 1995. godine, 0 skicinapada koji se dogodio 2001. vec je raspravljalo teroristicko podzemlje, uzpodrsku Iraka i njegovih saveznika u islamskoj rnrezi Al Kaida.

Ipak, Sjedinjene Drzave nisu odgovorile. U onih nekoliko slucajevakada su Sjedinjene Drzave lansirale svoje osvetnicke rakete na teroristickeobjekte, kao 1998, ti udari su, zbog brige da se izbegnu civilne zrrve, bilipotpuno neefikasni (Sudan i A vganistan). Posto je CIA imala malo operati-vaca u drzavarna poput Avganistana, Sjedinjene Drzave su bile prinudene dase oslanjaju na druge zemlje, kao sto je Pakistan, koje su i same bile dubokoumesane u delovanje islamista. Isto tako, nije se ozbiljno razmislilo ni 0tome da se preduzmu mere odmazde protiv drzava koje su sponzorisale ovenapade, narocito protiv Iraka i Irana. Krajem devedesetih godina, politikaKlintonove administracije prema Iraku upomo je signalizirala popustljivosti slabost. Kada su 1996. godine snage Sadama Huseina krenule preko linijeutvrdene na kraju zalivskog rata, Sjedinjene Drzave nisu ucinile nista. Akada je Sadam 1998. godine isterao inspektore UN za naoruzanje, to je

I

243 ,

I

IIIIII

I

izazvalo sarno nekoliko nasurnicnih americko-britanskih raketnih napada-nista sto iracki rezirn ne bi mogao lake da podnese.

U meduvremenu, otvorena politika useljavanja omogucavala je svimoperativcima terorista da se slobodno krecu po citavoj teritoriji SjedinjenihDrzava, koje kao da su prizivale sve vece i razomije napade koji su pogadalisve blize, i kao da su govorile da se takve strahote mogu ciniti nekaznjeno.Rezultati te politike pokazali su se 2001. godine.

Odmah posle napada, mnogi korisnici elektronske peste slali sujednidrugima pesmu koju je napisao V. H. Oden kada je 1. septembra 1939.godine izbio ratjer je njegov prikaz stanja nacije tako dobra odrazavao ovajdanasnji trenutak. Amerikanci su 2001. godine, isto kao i 1939, bili prevla-dani osecajem straha, ranjivosti pa cak i obarnrlosti. Jedna jedina fraza iz tepesme, koja govori 0 tome kako su dogadaji u septembru oznacili kraj svihnada ,jedne prizernne i nepostene decenije" citirana je bezbraj puta. Ovafraza predstavlja sasvim zgodan rezime vojne, diplomatske i obavestajnedelatnosti Amerike tokom 1990-ih. .

U vreme dok ovo pisem, Sjedinjene Drzave vode daleko aktivnijumedunarodnu politiku, s proklarnovanirn ciljern da uniste snage odgovomeza septembarske napade. Vec krajem 2001. godine, snage predvodene Sje-dinjenim Drzavama unistile su islamisticki rezirn u Avganistanu, kojije biodornacin hiljada terarista AI Kaide i njihovog zloglasnog vode Osame binLadena. Posle ove izvanredne pobede, Sjedinjene Drzave su suocene sdilemom koliko daleko treba ici u onome sto se naziva ratom protiv terara, apominje se jos nekoliko potencijalnih meta, na Srednjem istoku i u jugo-istocnoj Aziji. Nemoguce je predvideti koliki ce biti domet ovog sukoba.Sve sto se moze sa sigurnoscu reci jeste to da su u septembru 2001. godineunistene rnnoge iluzije i da ce Amerika koja izlazi iz krize nuzno bititransformisana nacija.

Prilog I

DEKLARACIJA NEZA VISNOSTI

Kada u toku istorijskih dogadaja postane nuzno da jedan narod raskinepoliticke veze koje su ga spajale s drugim, i da medu silama ovog svetazauzme posebno i ravnopravno mesto koje mu daju zakoni prirode i boga teprirode, duzno postovanje misljenja covecanstva zahteva od njega da objavirazloge koji su ga naveli na to odvajanje.

Mi smatramo ociglednim istinama da su svi ljudi stvoreni jednaki; da ihjenjihov Tvorac obdario neotudivim pravima; da medu ova spadaju ~ivot,slobodai trazenje srece. Da bi osigurali ta prava, ljudi ustanovljavaju medu sobomdrzave koje svoju pravednu vlast crpu iz saglasnosti onih kojima se vlada; kadaneka forma vladavine postane sterna po te ciljeve, pravo je naroda da je izmeniill ukine i uspostavi novu drzavu, osnivajuci je na takvim principima i organi-zujuci njenu vlast u takvom obliku koji ce mu najverovatnije osigurati bez-bednost i srecu. Razboritost ce mu, doduse, nalagati da davno ustanovljeneoblike upravljanja ne treba menjati zbog beznacajnog i prolaznog uzroka i,shodno tome, sva su iskustva pokazala da je covecanstvo vise sklono da zlapodnosi dok su ona podnosljiva, nego da sebi pribavlja pravo ukidajuci formena koje je naviklo. Ali kada dugi niz zloupotreba i nasilja koja idu uvek za istimciljem otkrije plan koji namerava da ljude podvrgne potpunom despotizmu,njihovo je pravo, njihovaje duznost da zbace takvu vladavinu i da stvore novecuvare svoje buduce bezbednosti, Upravo takvo je bilo mukotrpno trpljenjeovih kolonija i takva je sada nuznost koja ih prisiljava da menjaju svoj prvobitnisistem vladavine. Istorija sadasnjeg kralja Velike Britanije jeste istorija nepre-stanih uvreda i nasilja, koje su sve imale, kao neposredan cilj, uspostavljanjeapsolutne tiranije nad ovim drzavama. Da bismo ovo dokazali, mi cemo prednepristrasni svet izneti cinjenice:

On je odbio da odobri zakone veoma korisne i potrebne za javnodobro.

On je svojim guvemerima zabranio da odobravaju zakone od nepo-sredne i hitne vaznosti ukoliko ne bi bili zadrzani dok ne dobiju njegovpristanak; a kad bi tako bili zadrzani, on bi sasvim prestajao da vodi brigu 0njima.

244 245

On je odbio da odobri druge zakone za razrnestaj sirokih oblasti naroda,ako se taj narod ne odrekne prava na predstavnisrvo u zakonodavnom telu,prava od neocenjive vrednosti za jedan narod a opasnog sarno za nasilnike.

On je sazvao zakonodavna tela u mesta neobicna, nepogodna i uda-ljena od mesta cuvanja njihovihjavnih arhiva, sajedinim ciljem da ih zarna-ranjem natera na saglasnost sa njegovim merama.

Onje u vise navrata raspustio predstavnicke domove zato sto su se samuskorn cvrstinom suprotstavljali njegovim nasrtajima na prava naroda.

Onje odbijao, dugo vremena posle takvih raspustanja, da naredi da sedrugi izaberu, pri cemu se zakonodavna vlast, koja se ne moze unistiti,vracala celom narodu da je on vrsi dok je u meduvremenu drzava ostajalaizlozena opasnostima invazije spolja i trzavicama iznutra.

On se trudio da spreci naseljavanje ovih drzava 1I tom cilju ometajucizakone za primanje stranaca u drzavljanstvo, odbijajuci da donese druge kojibi omogucavali njihovo doseljavanje ovamo i otezavajuci uslove za novuraspodelu zemlje.

On je ometao vrsenje pravosuda odbijajuci da odobri zakone zaustanovljavanje sudskih vlasti.

Onje ucinio sudije zavisnim sarno od njegove volje u pogledu njihovesluzbe i visine njihovih plata.

Onje zaveo mnostvo novih zvanja i ovamo poslao sluzbenike da kinjenas narod i da mu unistavaju imovinu.

On je kod nas, u vreme mira, drzao stajacu vojsku bez saglasnostinasih zakonodavnih tela.

On je zeleo da vojnu vlast ucini nezavisnom od gradanske i visom od.

da bi ukinuo nase sopstveno zakonodavstvo a sebe proglasio ovlasce-nim da pravi za nas zakone u svim mogucim slucajevima.

On se odrekao vladavine ovde objavivsi da nismo pod njegovornzastitorn i zarativsi protiv pas.

On je pljackao nasa 'mora, pustosio nase obale, palio nase gradove iunistavao zivot naseg naroda.

On bas sada salje mnogobrojnu vojsku stranih placenika da upotpunidelo smrti, pustosenja i tiranije koje je vec otpoceo primerima surovosti ipodmuklosti kojimaje tesko naci rayne i u vreme najveceg varvarstva i kojisu potpuno nedostojni poglavara jedne civilizovane nacije.

On je prisiljavao nase sugradane zarobljene na otvorenom moru dadignu oruzje protiv svoje zemlje da postanu dzelati svojih drugova i svojebrace, ili da sami padnu od njuhove ruke.

On je podsticao unutrasnje ustanke medu nama i nastojao da dovedena stanovnike nasih granica nemilosrdne divljake Indijance cije je poznatopravilo ratovanja "uni~tavati bez obzira na doba starosti pol ili stanjezdravlja".

Na svakom stepenu ovih tlacenja mi smo najsmernijim izrazima molilida se sve ispravi, ali se na svaku novu nasu molbu same odgovaralo novimnepravdama. Poglavar ciji je karakter tako obelezen svim delima koja ka-rakterisujednog tiranina nije podesan da vladajednim slobodnim narodom.

Nismo takode uskracivali paznju ni nasoj britanskoj braci. Opominjalismo ih s vremena na vreme da njihovo zakonodavstvo pokusava da nas pod-vrgne nepodnosljivoj vlasti. Podsecali smo ih na okolnosti naseg iseljavanjai naseljavanja ovde. Pozivali smo se na njihovo osecanje pravde i veliko-dusnost i zaklinjali smo ih vezama naseg srodstva da osude ta nasilja koja ceih neizbezno dovesti do prekida nasih veza i nasih dobrih odnosa. ani Sll

takodje postali gluvi na glas pravde i srodstva. Mise, prema tome, moramopovinovati nuznosti koja kao neminovno objavljuje nase odvajanje ismatrati ih, kao sto smatramo i ostalo covecanstvo, neprijateljima u ratu aprijateljima u miru.

Prema tome, mi, predstavnici Sjedinjenih Drzava okupljeni na opstemKongresu, pozivajuci se na Vrhovnog sudiju sveta da bude svedok praved-nosti nasih namera, a u ime i po ovlascenju dobrih naroda ovih kolonijasvecano objavljujemo i izjavljujemo da ove ujedinjene kolonije, jesu, sto popravu i treba da budu, slobodne i nezavisne drzave; da su razresene svakepokornosti britanskoj kruni, i da sve politicke veze izmedu njih i drzaveVelike Britanije jesu i treba da budu potpuno prekinute; i da kao slobodne inezavisne drzave one imaju punu vlast da vode rat, zakljucujuci mir, skla-paju saveze, ureduju trgovinu i vrse sve ostale delatnosti i stvari koje ne-zavisna drzava ima pravo da vrsi, I sa cvrstim uverenjem u zastitu bozanskogprovidenja mi se zavetujemo svojim zivotirna, svojom srecorn i svojomsvetom cascu da cerno podrzavati ovu deklaraciju.

nJe.On se udruzivao sa drugima da bi nas potcinio sudskoj vlasti stranoj

nasem uredenju i koju nasi zakoni nisu priznavali, dajuci svoj pristanak nanjihove akte toboznjeg zakonodavstva:

da bi kod nas ukonacio veliki broj oruzanih trupa;da bi ih laznim procesima zastitio od kazni za bilo kakvo ubistvo koje bi

pocinili nad stanovnicima ovih drzava;da bi prekinuo nasu trgovinu sa ostalim delovim sveta;da bi nam nametnuo dazbine bez naseg pristanka;da bi nas u mnogim slucajevima lisio prednosti sudenja s porotom;da bi nas prebacivao preko mora radi sudenja zbog toboznjih krivicnih

dela;da bi ukinuo liberalni sistem ujednoj susednoj provinciji uspostavlja-

juci tamo despotsku vladavimu i prosirujuci njene granice tako da od njenacini u isto vreme primer i podesno orude za uvodenje iste apsolutistickevladavine u ovim kolonijama;

da bi nam oduzeo nasa prava, ukidajuci nase najdragocenije zakone imenjajuci iz osnova oblike nase uprave;

246 247

••

I

II

I

I LITERATURA

II

Iako bi pregled bibliografije 0 americkoj istoriji lako mogao biti i duziod ove knjige, zeleo bih da ponudim nekoliko kratkih sugestija za dopunskuliteraturu 0 ovoj temi. Sugestije date u nastavku teksta uglavnom imaju zacilj da ukazu na autore ciji su radovi najdragoceniji u razmatranju odredenihtema ili perioda. Pomenuti pisci su uglavnom veoma plodni pa je, iako sampomenuo sarno po jedno ili dva njihova dela, preporucljivo procitati i ostala.S obzirom na ogranicen prostor u knjizi, ovaj pregled je, nuzno, u velikojmeri subjektivan.

OPSTETEME

J

Brojna velika dela proucavaju teme koje se provlace kroz celokupnuamericku istoriju i daju primere iz celokupnog njenog toka. Izvanrednupolaznu osnovu za ovakav opsti pregled predstavljale bi knjige: RicardHofsteter (Richard Hofstadter), The American Political Tradition (prvoizdanje 1948) ili The Paranoid Style in American Politics (1965). "Para-noidnim stilom" se bavi i Dejvid H. Benet (David Bennet) u The Party ofFear (drugo izdanje 1995), knjizi u kojoj daje finu studiju rasistickih,nativistickih i ksenofobnih strujanja u americkoj istoriji. Hofstaterov modelkoriscenja biografskib studija za ilustraciju razvoja odredene teme koriscenje i u drugim knjigama, npr.: G. Edvard Vajt (G. Edward White), TheAmerican Judicial Tradition (1976). Dobar pregled razvoja americkogprava dao je Lorens M. Fridman (Lawrence M. Friedman) u knjigama AHistory of American Law (drugo izdanje 1985) i Crime and Punishment inAmerican History (1993).

Sidni Olstrom (Sydney Ahlstrom) u A Religious History of the AmericanPeople (1972) daje lep uvod u americku versku tradiciju. Josjedan znacajanpisac koji se bavio verskim pitanjima je Martin Marti (Martin Marty), autorknjiga kao sto je npr. Pilgrims ill their Own Land (1984) i visetomne studijeModern American Religion (do sada u 3 toma). Moja knjiga Mystics andMessiahs (2000) prati puteve nove i nekonvencionalne verske aktivnostikroz americku istoriju.

J

249

Serija knjiga Ricarda Slotkina (Richard Slotkin) 0 tradiciji granice itemama nasilja u americkoj istoriji predstavlja rudnik blaga za proucavanjedrustvene i kulturne istorije: Regeneration through Violence (1973), TheFatal Environment (1985), i Gunfighter Nation (1992). Jos jedna opsta isto-rija dragocena za proucavanje socijalnih tern a je Intimate Matters: A Historyof Sexuality in America, ~iji su autori Dzon D'Emilio (John D 'Emilio) i EstelFridman (Estelle Freedman, 1988).

KOLONIJALNI I REVOLUCIONARNI PERIOD

Mnoga starija dela jos uvek predstavljaju najvaznije izvore za prouca-vanje kolonijalne ere, pre svega radovi Perij a Milera (Perry Miller). To su, naprimer, The New England Mind (1953) i Jonathan Edwards (1949), kao iuredene zbirke dokumenata, npr. Puritans (izmenjeno izdanje 1963). Poredtoga, znacajne radove 0 kolonijalnoj eri napisali su Bernard Bejlin (BernardBailyn) i Edmund S. Morgan. Poseban znacaj imaju Bejlinovi napisi 0

politickoj misli i ideologiji: vidi, na primer, njegovu knjigu The IdeologicalOrigins of the American Revolution (prosireno izdanje 1992). Njegova zeljada dogadaje u Americi postavi u medunarodni kontekst jasno se vidi iz studijakao ~to su The Peopling of British North America (1986) i Strangers within theRealm (1991). Morganov rad 0 revolucionamoj eri predstavljenje u knjigamaThe Birth of the Republic, 1763-89 (trece izdanje 1992) iAmerican Slavery,American Freedom: The Ordeal of Colonial Virginia (1975). Hofstaterovaknjiga America at 1750: A Social Portrait (1971) pregstavlja model, nekuvrstu fotografije zemlje na ivici borbe za nezavisnost. Jos jedan plodan autorkada se radi 0 dogadajima ovog doba je Geri B. Nes (Gary B. Nash), autorknjiga Red, White and Black: The Peoples of Early America (1974) i TheUrban Crucible (1979).0 vradzbinama koje su izazvale toliko rasprava pisuDzon P. Demos (John P. Demos) u Entertaining Satan, Witchcraft and theCulture of Early New England (1982) i Kerol F. Karlsen (Carol F. Karlsen),The Devil in the Shape of a Woman (1987). Pored njih, 0 ovom periodu supisali i Stiven Saunders Veb (Stephen Saunders Webb), koji u knjizi 1676:The End of American Independence (1984) istice imperijalne razmerekolonijalne istorije, dok u Lord Churchil's Coup (1995) ponovo govori 0slavnoj revoluciji u Americi. Dejvid Heker Fiser (David Hackett Fischer) uAlbion's Seed (1989) zastupa stay da socijalni obrasci kolonijalnog dobaodrazavaju britanska podrucja iz kojih su doseljenici potekli. Fiser je takodenapisao Paul Rever's Ride (1994), izazovnu studiju revolucionamogpodzemlja Nove Engleske sezdesetih i sedamdesetih godina osamnaestogveka. Smeo pokusaj da poveze britanski i americki kulturni obrazac ucinio jeKevin Filips (Kevin Phillips) u svojoj knjizi The Cousins' Wars (1999), ukojoj razmatra verske i politicke kontinuitete od engleskog gradanskog rata

250

kroz sedamnaesti vek do Americke revolucije i Gradanskog rata. lako su sestariji naucnici usmerili na desavanja u Novoj Engleskoj i Pensilvaniji,region Cesapika je takode privukao mnoge istoricare drustva. Medu njimasu posebno znacajni Allan Kulikoff sa svojom knjigom America Tobaccoand Slaves: The Developrnent of Southern Cultures in the Chesapeake,1680-1800 (izdanje 1986), Russel R. Menard, autor knjige Economy ofBritish America, 1607-·1789 (1985. ko-autor John 1. McCusker). WilliamCronon u Changes in the Land, Indians, Colonists, and the Ecology of NewEngland (1983) daje izvanredan primer novog ekoloskog pristupakolonijalnoj istoriji.

DEVETNAESTI VEK

Za razumevanje politike postrevolucionamog i ranog nacionalnogperioda jos uvek je korisna Hofstaterova knjiga The Idea of a Party System(1969), dok 0 dogadajima od nacionalnog znacaja u devetnaestom veku piseMerrill D. Peterson u The Great Triumvirate (1987).

o problemima rase, ropstva, rekonstrukcije i segregacije postojiobimna literatura a medu najznacajnijim piscima su Herbert Gutman, LeonLitwack, John Hope Franklin, Eugene Genovese, Elizabeth Fox-Genovese,Eric Foner i Kenneth Stampp. Neke od najznacajnijih brojnih knjiga su:Gutman, The Black Family in Slavery and Freedom, 1750-1925 (1976),Genovese, Roll, Jordan, Roll (1974), Litwack, Been in the Storm so Long(1979), Stampp, The Peculiar Institution (novo izdanje 1989), Foner,Reconstruction (1988), Franklin, Runaway Slaves (1999) i Fox-Genovese,Within the Plantation Household (1988). Peter Kolchin u svojoj knjiziAmerican Slavery, 1619-1877 (1993) daje pregled americkog iskustva srobovskim radom.

Snazna radikalna tradicija u arnerickoj istoriografiji usmerena je nazivot radnih ljudi svih rasa i uzajamno dejstvo interesa elite i naroda ustranackoj politici na lokalnom i nacionalnom nivou. Medu najvaznijirnautorima koji su 0 tome pisalu su: Herbert Gutman, Erik Foner i EugeneGenovese, Sean Wilentz i David Montgomery. Svaki od njihje napisao visedela. Vidi, na primer, Gutman, Work, Culture, and Society in IndustrializingAmerica (1976), ili Foner, Free Soil, Free Labor, Free Men (1970). Wilentzje autor knjige Chants Democratic, studije 0 nastajanju radnicke klasepocetkom devetnaestog veka u Njujork Sitiju. Montgomeri je, izmeduostalog, napisao The Fall of the House of Labor (1987) i Citizen Worker(1993). lake istoriju .mizib slojeva" sigurno nije cinio neprekidan niz sukoba

, i nereda u Americi devetanaestog veka, zaista je postojala nit javnog iprivatnog nasilja 0 kojem govori Michael Feldberg u The Turbulent Era(1980). Knjiga Nature's Metropolis: Chicago and the Great West (1991),

251

•IIIIII

IIIII

I

I

II

I

ciji je autor William Cronon daje impresivan prikaz interakcije urbanograzvoja i sirenja na zapad i uloge tehnoloskih promena u oba fenomena.

Literature 0 Gradanskorn ratu ima toliko da bi mogla ciniti i posebanistorijski tanr a postoje i brojne studije 0 svim vaznijim politickim i vojnimlicnostima, kao i bitkama i kampanjama. Dobru polaznu osnovu u ovojoblasti predstavljaju: James M. McPherson, Battle Cry of Freedom (1989) iShelby Foot, The Civil War (tri toma: 1958-1974), a veliku vrednost u tomsmislu jo~ uvek imaju nesto starije popularne istorije rata kao ~to je serijaknjiga Brusa Katona (Bruce Catton) iz 1950-ih. Politicka istorija ovog dobaobradena je u mnogim knjigama Davida H. Donalda, pre svega u biografijiLincoln (1995). Medu najvaznije jos uvek aktivne istoricare tog dobaspadaju Stephen W. Sears, Gary W. Gallagher i James M. McPherson.

Narodni pokreti s kraja devetnaestog veka su, takode, terna brojnihknjiga koje obraduju populiste i progresivce ili rasisticke i nativistickepokrete koji su tih godina bili veoma uticajni. Jedno od velikih imena uistoriji juga je C. Yann Woodward, autor knjige The Strange Career of JimCrow (izmenjeno izdanje 1974).

o promeni etnicke osnove arnerickog drustva govori John Higham uknjizi Strangers in the Land (1988). Proces asimilacije i amerikanizacijeizvanredno je prikazao Robert Orsi u knjigama The Madonna of 115th Street(1985) i Thank You, St. Jude (1996).

S obziron na geografsku velicinu nacije, "regionalna" istorija u Sjedi-njenim Drzavama ocigledno znaci nesto sasvim drugo nego u Evropi. Ukrajnjoj liniji, "regioni" kao sto su americki zapad ilijug veci su od nekolikoevropskih drzava zajedno i Sjedinjene Drzave imaju dugu tradiciju nasto-janja da odrede i objasne lokalne razlike i kulture. Klasicna dela koja obra-duju i analiziraju regionalnu isotoriju americkcg juga su i W. J. Cash, TheMind of the South (1941) i C. Yann Woodward Origins of the New South(1951). Istorija juga je i dalje oblast aktivnog istrazivanja i to ne sarno u delurnedurasnih odnosa. S obzirom na centralni znacaj u kulturi regiona, religijatakode privlaci veliko interesovanje: vidi Christine Leigh Heyrman,Southern Cross (1997).

Osamdesetib godina dvadesetog veka pojavila se zanimljiva skola,,nove istorije zapada", koja pokusava da preispita tradicionalnepretpostavke 0 tom regionu, pre svega ideju da se razlicitost zapada na nekinacin zavrsila navodnim .zatvaranjern granice" 1890-ih. Najpoznatiji pisacove skole je Patricia Nelson Limerick, autor knjiga The Legacy of Conquest '(1987) i Something in the Soil (2000).

Kriticne godine depresije i Nju dila posluzile su kao sredisne tackernnogih istrazivanja, Medu navaznijim piscima koji su'se time bavili su iAlan Brinkley, autor knjige Voices of Pro test: Huey Long. Father Coughlin.and the Great Depression (1982), Robert S. McElvaine, koji je izmeduostalog napisao i The Great Depression, America, 1929-1941 (novo izdanje1993) i David M. Kennedy, koji je u svojoj knjizi Freedom from Fear daoznacajnu studiju 0 periodu 1929-45 (1999). Medu rnnogobrojnim knjigamakoje je napisao Kenneth S. Davis je i impresivna visetomna biografijaFranklina D. Ruzvelta. Lizabeth Cohen u knjizi Making a New Deal (1990)daje vaznu studiju radnicke klase u Cikagu izmedu dva svetska rata, dok jeStuds Terkel objavio nekoliko sjanih usmenih istorija depresije i ratnihgodina u knjigama kao sto su The Good War (1984) i Hard Times (1986).Moja knjiga Hoods and Shirts (1997) opisuje ultradesnicarsku opozicijuRuzveltu i Nju dilu. Period od Nju dila do rata zanimljivo opisuje AlanBrinkley u knjizi The End of Reform (1996) i Thomas J. Flemingu The NewDealers ' War (2001).

Kao i u prethodnim epohama, rasna pitanja su zaokupljala paznjuistoricara a pokret za gradanska prava bio je tema mnogih izvanrednihnaucnih radova. U'-torn smislu se narocito istice David Garrow s knjigamakao sto su Bearing the Cross (novo izdanje 1999) i We Shall Overcome(1989). John Egerton u svom delu Speak Now Against the Day (1994) govorio pokretu za gradanska prava u godinama pre izbijanja "revolucije"sredinom 1950-ih.

Svaki americki rat privukao je veliku paznju. Primer studije na tu temuje knjiga Over Here (1980), u kojoj autor David M. Kennedy objedinjujevojne i civilne aspekte Prvog svetskog rata i njihov uticaj na SjedinjeneDrzave. Neke od najznacajnijih radova medu bezbrojnim knjigama 0 Drugomsvetskom ratu i Koreji napisao je Stephen E. Ambrose, biograf Ajzenhauera.Ambroz je takode autor knjige Rise to Globalism, koja je dozivela osamizdanja (1997). Russell F. Weigley je jos jedan istaknuti autor koji pise 0

politicko-vojnoj tradiciji Amerike. Jedna od fascinantih istoriografskib ten-dencija poslednje decenije bilo je i populamo ponovno otkrivanje i ideali-zacija generacije koja se borila u Drugom svetskom ratu, "najvece gene-racije", 0 kojoj su pisali Tom Brokaw u The Greatest Generation (1998) iStephen Ambrose, Citizen Soldiers (1998). Sto se tice posleratnih godina,koristan doprinos drustvenoj istoriji dali su George Lipsitz u Rainbow atMidnight (1994) i Elaine Tyler May, Homeward Bound (1988).

Antikomunisticka cistka bilaje predmet mnogih knjiga koje se bave isenatorom Makartijem i uticajem antikomunizma na americku kulturu idrustvo. Znacajne knjige 0 tome su: David M. Oshinsky, A Conspiracy soImmense (1983), Richard Gid Powers, Not Without Honor (1998) i EllenSchecker, Many Are the Crimes (1998). Novija nauka je promenjena novimsaznanjima iz arhiva americkih i sovjetskih obavestajnih sluzbi koja su

253

DYADESETI VEK,

Istorijskih knjiga 0 Americi dvadesetog veka ima veoma rnnogo pa 0

njima ovde mozemo govoriti same u kontekstu odredenih tema.

252

potpuno promenila nasu predstavu 0 velicini i realnosti "cn'ene pretnje".Ukratko, sadaje neospomo da su navodni spijuni zaista postojali na mnogimnivoima americke vlade i da je na strani antikomunista bilo mnogo viseistine nego sto su to njihovi neprijatelji u one vreme tvrdili. Bitno je da senapravi razlika izmedu makartizma (histericnog i demagoskog) i osnovnogpokreta koji je, sasvim legitimno, pokusavao da otkrije i neutralise poten-cijalne spijune i sabotere. Znacajna dela na ovu temu su i: Allen Weinstein iAlexander Vassiliev, The Haunted Wood (1999), kao i vise radova koje sunapisali John Earl Haynes i Harvey Klehr. Moja knjiga The Cold War atHome (1999) govori 0 antikomunistickoj reakciji ujednoj od velikih indu-strijskih drzava, u Pensilvaniji.

Iako je u prvim godinama posle vijetnamskog rata izgledalo da jemnogim Amerikancima previse bolno da se bave ovim sukobom, tanevoljnostje vremenom nestala a naucne literature se po obimu moze meritisa onom 0 Drugom svetskom ratu. Nekc od najvaznijih studija 0 toj temi su:Al Santoli, Everything WeHad (1981), Neil Sheehan, A Bright Shining Lie(1988), Harold G. Moore i Joseph L. Galloway, We Were Sodliers Once-and Young (1993) i George Herring, America's Longest War (trece izdanje1995).

Sto smo blize danasnjern trenutku, to se problemi drustvene i politickeistorije mogu bolje prouciti kroz literaturu iz oblasti sociologije i politickenauke kao i biografije i autobiografije i naravno zumalizam. Medutim,postoje i brojni znacajni istorijski radovi 0 politici i kluturi poslednjihdecenija. James T. Patterson u Grand Expectations (1996) daje izvanredanpregled perioda 1945-1974, dok John M. Blum u Years of Discord (1991)odlicno prikazuje period od Kenedija do Votergejta. '

Dobru osnovu za razmatranje politike 1960-ih godina daju, izmeduostalih, sledece knjige: Todd Gitlin, The Sixties: Years of Hope, Days ofRage (1987) i Dan T. Carter, The Politics of Rage (drugo izdanje 2000).Karterova knjiga je biografija Dzordza Valasa i govori 0 poreklu novogkonzervativizma i jacanju republikanske stranke na jugu posle 1960-ih.Ozivljavanje americkog konzervativizma od 1960-ih godina bilo je temavelikog naucnog interesovanja poslednjih godina. Znacajan doprinos lite-raturi 0 tom pitanju predstavljaju i: Matthew Dallek, The Right Moment:Ronald Reagan's First Victory and the Decisive Turning Point in AmericanPolitics (2000), Rick Perlstein, Before the Storm: Barry Goldwater and theUnmaking of the American Consensus (2001), Lisa McGirr, SuburbanWarriors: The Origins of the New American Right (novo izdanje 2002) i EarlBlack i Merle Black, The Rise of Southern Republicans (2002). Michael S.Sherry uln the Shadow of War (1995) koristi temu ratovanja i militarizovanedrzave kao prizmu kroz koju posmatra istoriju Sjedinjenih Drzava od1930-ih godina. Sto se tice kultumih problema, znacajna istorija kontra-kulture je delo Acid Dreams (1992), ciji su autori Martin A. Lee i Bruce

254

I·I

Shlain. Martin Duberman u knjizi Stonewall (1993) opisuje poreklo novogpokreta za prava homoseksualaca, dok se moja knjiga Moral Panic (1998)bavi promenom stava prema deci i zlostavljanju dece kao merilu promenestavova prema seksualnosti i rodu. 0 novom feminizmu vidi DanielHorowitz, Betty Friedan and the Making of ..The Feminine Mystique"(2000), a 0 radikalnorn feminizrnu Alice Echols, Daring to be Bad (1989).

lz obilja literature 0 najnovijoj politici mogao bih, na primer, da izdvo-jim sledece knjige: Garry Wills, Reagan's America (1987) i Bob Woodward,The Choice (1996). a skandalima Klinotonovih godina pisali su DavidBrock, The Seduction of Hillary Rodham (1996), James B. Stewart, BloodSport (1996), i Howard Kurtz, Spin Cycle (1998). Postoji i vise krajnjepristrasnih prikaza ovih dogadaja. Agresivnu odbranu Klintonovih dao jeJeffrey Toobin u knjizi A Vast Conspiracy (1999); 0 stavovima druge stranevidi Barbara Olson, The Final Days (2001). (Tragicnim slucajern, BarbaraOlson je bila jedan od putnika koji su poginuli 11. septembra.) a politiciKlinotovog doba pisao je David Halberstam u War in a Time of Peace(2001). Najbolji pojedinacni prikaz arnerickog susreta sa terorizmom naSrednjem istoku dala je Laurie Mylroie u Study of Revenge (2000). Kao stose vidi iz godine izdanja, ova knjiga je napisana daleko pre dogadaja od I!.septembra, ali je ona pretskazala te napade s neobjasnjivorn preciznoscu,Mylroie takode daje ubedljivo objasnjenje sprege Iraka s teroristima koji suunistili Svetski trgovinski centar.

Konacno, iako je ovo sto sledi mozda i previse ocigledno da bih gauopste izrekao, najbolji nacin da citalac pocne da istrazuje arnericku istorijuje da uroni u populamu kulturu nacije, njen film i zumalizam, beletristiku ipoeziju. Na primer, da bi se razumele sezdeset godine dvadesetog veka, cakni najbolji naucni rad akademskih istoricara ne daje tako snazan prikaz togvremena kao sto su to u svojim delima ucinili Ken Keesey, Eldridge Cleaver,Tom Wolfe, Betty Friedan, Richard Farina, Hunter Thompson i AllenGinsberg, da pomenemo sarno neke. Podjednako dragoceno je i gledanjefilmova iz te ere i (naravno) slusanje muzike. A slicane napomene 0koriscenju savremene kulture mogle bi se primeniti i na svaki drugi periodamericke proslosti.

255

1

INDEKS

III

abolicionizam 100, 102, 112-115abortus, 162,221,228,230,239Adams, Dzon (John Adams), 57, 69, 70, 72Adams, Dzon Kvinsi (John Quincy Adams), 75, 92, 84afera XYZ, 72afirmativna akcija, 230, 239Afroamerikanci, 198agramiprotesti, 139, 178AIDS (Sindrom stecene imunodeficijencije), 227Ajdaho, 24, 108, 109, 135, 154,256Ajova, 27, 77, 78,105,136,157,178,241Ajzenhauer, Dvajt(Dwight Eisenhower), 17, 173, 174, 192, 195,209,212,213,218Alabama, 68,85,86, 11,120; vidi takode Gradanski rat; ObnovaAljaska, 13,22,23,25,139,141,203,206Amandman 0 jednakim pravima, 230Americka federacija rada (AFL), 151, 152, 154,181,182,americki domorodci 65, 77-79; kulture 21-25; deportacije 138-139; popuiacione promene

21,206; ratovi 28, 31, 36, 48,109-110,137-139; vidi takode Rat 1812.americki sistem, 81, 112Arnerikanci azijskog porekla, 207Amerikanci italijanskog porekla, 149Amerikanci japanskog porekla, 186, 200Amerikanci nernackog porekla, 34Amerika pre svega, komitet, 185Anapolis, Merilend, 37, 39, 62, 68Anderson, Dzon (John Anderson), 218, 231Andros, ser Edmund (Sir Edmund Andros), 36, 37anglikanci; vidi episkopalistiantikatolicki pokreti 46, 96-97,150,175; vidi takode katolici; neznalice; Kju kluks klanantimasonska stranka 95-6; vidi takode masonstvoantinomizam, 33antiratni pokreti, 219, 222, 233antisemitizam, 179, 185Antitam, 124, 125Apalaci, 13,25,35,53,76,122,136Apomatoks, 124, 127Arizona, 25,106,110,124,135,154,168,189,203,231Arkansas, 77, 105, Ill; vidi takode Gradanski ratArnold, Benedikt (Benedict Arnold), 59Atika, pobuna u zatvoru, 216Atlanta, 68, 91,126,127,133,205

I

257

Australija, 147, 166,210,217automobilska industrija, 146, 176, 181, 182Avganistan, 231, 232, 235, 243avionska industrija, 139, 176, 188

Bafalo, Njujork, 89Bakar, 89,108, 145Bakrenjaci, 123Baltimor, 39, 75,89,90,98, 153,205Baltimor, porodica lorda, 28, 37Banka Sjedinjenih Drzava, 70, 93Banker Hil, bitka kod, 56, 62, 104baptisti, 35,43,44-47,56,83,99,113,224,230b~bibum,217,226,227Bekonova pobuna, 36Bel, Aleksandar Grejem (Alexander Graham Bell), 166Ber, Aron (Aaron Burr), 69, 73berlinski vazdusni most, I91bezbol,146"Biblijski pojas",166Bidl, Nikolas (Nicholas Biddle), 93Bingem, Dzordz Kaleb (George Caleb Bingham), 104Birmingem, Alabama, 213Bjukenan, Dzejms (Buchanan, James), 92, 94, 1 ;8, 120Bosna, 235Boston, 31, 34, 37, 54-57, 97, ISO, 171bostonska cajanka, 56bostonski masakr, 54Brajan, Vilijem Dzenings (William Jennings Bryan), 156, 158, 175, 176Brajs, lord (Lord Bryce), 151Braun, Dzon (John Brown), 117, 119,200Brekeridz, Dzon K. (John C. Breckinridge), 92, 119Britanija, 60, 71, 108, 111-112, 123, 136, 142,147, 185-190, 192,217,233,239; vidi takode

Kanada; Rat 1812Bufalo, 24, 25, 136, 138, 139Bun, Danijel (Daniel Boone), 76Bu~, Dzordz (George Bush), 17, 209,218, 231,237, 241

carine, 61, 81, 93,112,143,155Centralna obavestajna agencija (CIA), 197,208,210,223,224,225, 232, 242, 243Cimermanov telegram, 168COINTELPRO; vidi FBICma snaga, pokret, 214-216cmci, vidi AfroamerikanciCmi Jastreb, 78Cmi panteri, stranka, 216, 220

Canselorsvil, Virdzinija, 125Carlston, Juzna Karolina, 14,40,59,85,91, lOS, 171Catanuga.Tenesi, 126celik, 133,145,146,147,148,170,181Cesapik, zaliv, 28, 29, 35, 39,40,43,73, 74, 251Cikago, I1inois, I 74, 87,90,133,134,150,151,153,159,160,171,174,177,181

258

Ciroki, 23, 79:' vidi takode americki c1omorodci

Daglas, Frederik (Frederick Douglass), 103, 104, 113Daglas, Stiven A. (Stephen A. Douglas), 92, 117, 118, 119Dakota, teritorija, 135, 137darvinizam, 144Debs, Judzin V. (Eugene V. Debs), 158Deklaracija nezavisnosti, 41,57, 138, 152Delaver, 27, 34, 35, 40, 63, 64, 66, 67, 68,122demolaate-republikanci, 69, 70, 75, 92, 94, 70; vidi takode Dernokrarska strankaDemokratska stranka, 70,119,155,157,158,175, 198,199,209,218,219,222,239Denijel Dru (Daniel Drew), 144Denver, 108, 109, 135, 139Der, Virdzinija (Virginia Dare), 28Derou, Klarens (Clarence Darrow), 175desnicarski pokret, 171, 209, 219De Soto, Hernando, 25Detroit, Micigen, 27, 74, 89, 90,134,146,150,171,176,199,205,214Diboa, V. E. B (W. E. B. DuBois), 134Dikens, Carls (Charles Dickens), 19,89Dikinson, Dzon (John Dickinson), 54Dipon (DuPont), porodica, 147, 148Djuk, Dzejms (James Duke), 147Dorninikanska Republika - 142, 143,210Don, Tomas V. (Thomas W. Don), 95Drejk, ser Fransis (Sir Francis Drake), 28drhtavci, 100, 101droge, 174,217,218,224,229,230,235,236,237Drugi svetski rat, 15, 186-9, 194, 196, 197, 198, 199,202,253,254drustveno jevande1je, 164Drustvo Dzona Birca (John Birch Society), 209Dukakis, Majk1 (Michael Dubkis), 218, 238duvan. 24, 28, 29, 39, 40, 41, 147

I

Dzeferson, Tomas (Thomas Jefferson), 57, 58, 59, 69, 70, 71,72,73,75,79,86, 105Dzej, Dzon (John Jay), 67, 69, 71Dzejms, Henri (Henry James), 103Dzejmsraun, 28, 38Dzekson, Dzordz (George Jackson),216Dzekson, Endrju (Andrew Jackson), 17,68,75,77,78,92,93,94,95,98,112,157.Dzim Krou" ("Jim Crow"), vicli segregacijaDzonson, Endrju (Andrew Johnson), 130, 131monson, Lindon B. (Lyndon B. Johnson), 209, 212, 214, 215, 217, 218, 236Dzordz, Henri (Henry George), 129, 153, 163Dzordzija, 25, 35, 39, 40, 47, 61,64,68,70,76,91, 111, 188,203; vidi takode Gradanski rat

Edison, Tomas Alva (Thomas Alva Edison), 146Edvards, Dzonatan (Jonathan Edwards), 45ekoloski pokret, 221ekspedicija Luisa i Klarka, 72Eliot, Dzon (John Eliot), 31Elite, 31, 41, 42, 95, 96, 98, 99,133,141,154,209,212,220,251El Salvador, 233 I

259

I

•II

III

Emerson, RalfVoldo (Ralph Waldo Emerson), 100, 103Entoni, Suzan B. (Susan B. Anthony), 161episkopalisti, 43, 83Erl, Dzordz (George Earle), 182eugen~ika, 100, 143, 172Evers, Medgar (Medgar Evers), 213

FBI (Federalni istrazni biro), 195, 197,222,223,224,236Federalist, 67Federalisticka stranka, 75, 92federalisticke debate, 66, 67feminizarn, 101, 102, 220, 227,230,239Feniks, Arizona, 135,203Ficdzerald, Skot (Scott Fitzgerald), 200, 20 IFiladelfija, Pensilvanija, 14,34,39,40,58,69,88,90,134,150,203,205; pobune, 97, 98;

vidi takode Kontinentalni kongres; konstitucionalna konvencijaFilipini, 141, 159film, 134, 140, 195,201,202Filmor, Milard (Millard Fillmore), 92, 94, 118Fisk, Dzim (Jim Fisk), 144, 145Florida, 105, I II, 115, 120, 189, 203, 231; vidi takode Gradanski rat; obnovaFord, Dzerald R. (Gerald R. Ford), 209, 218, 223, 224, 237Ford, Henri (Henry Ford), 146, 148Francuska 47-52,71,123,169,190; vidi takode naseljavanje FrancuzaFranklin, Bendzarnin (Benjamin Franklin), 40, 48Frederik, Harold (Harold Frederic), 163, 164Frederiksburg, Virdzinija, 124Friden, Beti (Betty Friedan), 221Fridmanov biro, 130Frimont, Dzon K. (John C. Fremont), 92, 106, 118Fuler, Margaret (Margaret Fuller), 100fundamentalizam, verski, 164-166, 225

Gadzen, kupovina, 106Garfild, Dzejrns A. (James A. Garfield), 155-157, 159Garvi, Markus (Marcus Garvey), 135, 116Gaspe (Gaspee), 56Genson, Vilijem Lojd (William Lloyd Garrison), 113, 116Getisburg, Pensilvanija, 126Gold, Dzej (Jay Gould), 145Goldvoter, Bari (Barry Goldwater), 209, 2 I8Gornje jezero, 89gradanska prava, pokret, 132, 198-200, 211-214gradanske slobode, 172,224-226; vidi iakode Vrhovni Sud (SAD)Gradanski rat, 90,120-127,136Grant, Julisis S. (Ulysses S. Grant), 124, 131, 155, 156, 157Grant, Medison (Madison Grant), 143Grenada, 233Gvaternala, 233

Hacinson, En (Anne Hutchinson), 32, 34Haiti, 86, 143,235Hamfri, Hjubert (Hubert Humphrey), 218, 219Hamilton, Aleksandar (Alexander Hamilton), 63, 70, 7 I, 73, 161

Harding, Voren G. (Warren G. Harding), 173, 174, 176Harison, Vilijem Henri (William Henry Harrison), 17, 78, 92, 94Harlan, Dzon Marsal (John Marshall Harlan), 69, 70, 133Harpers Feri, Zapadna Virdzinija, 119Hartford, Konektikat, 31, 68Hartfordska skupstina, 75, 92Hauels, Vilijem Din (William Dean Howells), 163Havaji, 13, 141, 186,203Hejs, Raderford B. (Rutherford B. Hayes), 132, 155-157Heier, Dzozef (Joseph Heller), 229Hemingvej, Ernest (Ernest Hemingway), 200, 201Henri, Patrik (Patrick Henry), 67Herst, Vilijem Randolf (William Randolph Hearst), 141, 146His, Aldzer (Alger Hiss), 194Hispanoamerikanci, 206, 207, 220Hofstater, Ricard (Richard Hofstadter), 18,249,250,251Holandani, 27, 41Hotorn, Natanijel (Nathaniel Hawthorne), 103, 104Hriscanska koalieija, 231Hriscanski front, 184Huver, Edgar D~. (Edgar J. Hoover), 171, 197

I1inois, 27, 68, 73, 76, 86, 102, 113, 117, 153,231iluminati, 18,72 •Indijana, 27, 68, 74, 76,175Indijanci, americki; vidi americki domorocilndokina, 186, 193; vidi takode Vijetnamski ratlndonezija, 210industrijalizacija, 80-81, 88-90, 133- 14,144-148Industrijski radnici sveta (IWW), 154, 169, 170, 173rrak,210,211,243,255rran, 225, 234, 243Iran-kontra, skandal, 18,234Irci, 36, 91, 99,109,141; vidi takode antikatolicki pokret; katoliciIri,jezero, 74, 89,144Iri, kanal, 88, 89Irokezi, 23, 48, 65; vidi takode americki domorociIrving, Vasington (Washington Irv ing), 103Istocni Sent Luis, 171istrazivanje kosmosa, 176, 208, 221lvo Dzima, 187izdaci vlade, 196Izrael,225

Japan, 80, 112, 168, 184, 186, 193,237Jevreji, 18,32,43, 149, 166, 169, 174, 175, 184, 185; vidi takode antisemitizamJorktaun, bitka kod, 59Juta, 102, 106, 135, 138, 154, 162; vidi takode mormoniJuzna Dakota; vidi takode americki domorociJuzna Karolina; vidi takode Gradanski rat; Obnova

Kaglin, otac Carls (Charles Fr. Coughlin), 179, 184Kalhun, Dzon K. (John C. Calhoun), 112, 116

260 261

Kalifornija, 14,24,135,178,188-9,203,207,231; naseljavanje Amerikanaca 105-109;americki domoroci, 24; naseljavanje Spanaca, 25-26

Kambodta,224Kanada, 13,48, 74, 113, 141, 225Kanzas, 105, 117-118, 136, 139Karmajkl, Stokli (Stokely Carmichael), 215, 216Karnegi, Endrju (Andrew Carnegie), 145, 153Karter, Dzimi (Jimmy Carter), 209, 218, 224, 230, 231, 233Kaster, Dzordz A. (George A. Custer), 138Kastro, Fidel (Fidel Castro), 208katolici, 28, 31,43,53,99, 155; vidi takode antikatolicki pokretiKenedi, Dzon F. (John F. Kennedy), 17,208-211,214,218,224,254Kenedi, Edvard M. (Edward M. Kennedy), 222Kenedi, Robert F. (Robert F. Kennedy), 218Kent, drzavni univerzitet; pucnjava, 220Kent, Dzejrns (James Kent), 83Kentaki,59, 61,64, 72, 76-77,84, Ill, 122, 124, 178Kina, 80,191,192,210,237Kinezi, 109, 192, 207King, Martin Luter, junior (Martin Luther King Jr.), 17,212,214,216,224Kju kluks klan, 96, 131, 134, 175, 184,213,219Klej, Henri (Henry Clay), 81, 92, 116Klinton, Bil (Bill Clinton), 209, 218, 238, 239-241, 243, 255Kliv1end, Grover (Grover Cleveland), 156, 157Klivlend, Ohajo, 90, 150, 155, 159, 171,205Koksi, Dzejkob (Jacob Coxey), 158Kold Harbor, bitka kod, 126Kolorado, 26, 108, 135Kolurnbija, 142Kolurnbo, Kristifor, 17, 21, 22Komitet za industrijsko organizovanje (CIa), 181, 182kompromis iz 1850, 118kompromis iz 1877, 132-136Komstok, Entoni (Anthony Comstock), 162komunisti, 18, 135,154,167,170,182,184,189-195,210Konektikat, 31, 33, 35, 39-40, 61, 64, 68, 74, 80, 220Konfederacija Americkih Drzava, 120-127, 213Konfederacija, 59-62kongregacionalisti, 42-45, 83Konkord, Masacusets, 56, 68konstituciona1na konvencija, 62, 64Kontinenta1ni kongres, 56, 57kontracepcija, 162,227Koralno more, bitka u, 185Koreja, 191-193, 196,211,217Koronado, Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado), 25kredit Mobilije, skandal, 145, 155Krejn, Stiven (Stephen Crane), 159, 163, 164Kuba, 115, 141, 142,208-211,233kvekeri, 32-34, 41-44,112Kvibek, 26, 27, 48, 53, 57

Lafolet, Robert (Robert La Follette), 160, 174, 175,Laos, 210, 222,Las Vegas, Nevada, 189,203Lejzler, Jakov (Jacob Leisler), 37Leksington, Kentaki, 76-77, 89Leksington, Masacusets, 56, 246Li, Robert E. (Robert E. Lee), 123, 124, 125, 126, 127Liban, 210, 234Libija, 234Liga naroda, 167, 172, 172line, 134, 153, 171, 199Lindberg, Carls A. (Charles A. Lindbergh), 177Linkoln, Abraham (Abraham Lincoln), 17,92,94,109,118,119,120,125,126,127,130,

132,136,157Litl Rok, 213London, Dzek (Jack London), 158, 163, 164, 166Long Ajlend, bitka kod, 57Long, Hjui (Huey Long), 179Lorens, Masacusets, 81, 117, 154Los Andeles, Kalifornija, 26,139,140,188,203,205,207,238Lovel, Masacusets, 80, 81lov na kitove, 38Luisburg, 26, 48Luis, Sinkler (Sinclair Lewis), 176, 179,200,201Luisvil, Kentaki, 89, 91, 98,133Lujzijana, 26-27, 51, 68, 75, 85, 111, 120, 132; kupovina Lujzijane, 72-73; vidi takode

Gradanski rat; Obnovaluterani, 43, 46, 99Luzitanija, 168

Majami, Florida, 189,205,207Makarti, Dzozef (Joseph Mcflarthy), 193, 195,253Makartur, Daglas (Douglas MacArthur), 178, 191, 192Maklilan, Dzordz (George McClellan), 92, 123, 124, 126Manasas, 122Marinski korpus, SAD, 143, 169, 187Marsal, Dzon (John Marshall), 69, 70Marsalov plan, 190Masacusets, 31, 35-39, 62, 64, 68, 74, 86, 97; industrijalizacija, 80; naseljavanje, 30-31; vidi

takode puritanci; Revolucionarni ratMasoni, 18,72,95,96; vidi takode iluminati,

, Mediker, 215Medison, Dzejms (James Madison), 62, 63, 64, 67, 69, 72, 74, 75Mejflauer, 31Mejn, 31, 35, 38, 68, 86,106,141,182Mejson, Dzordz (George Mason), 67Mejter, Kotn (Cotton Mather), 33Mekgavern, Dzordz (Georgec Govern), 218, 222, 223Mekinli, Vilijem (William McKinley), 156, 157, 159Mekormak, Sajrus (Cyrus McCormick), 105Meksiko, drzava, 77,106,115-116,168Melon (Mellon), porodica, 147, 148Melvil, Herman (Herman Melville), 87,103,104,128,129

262 263

•

I

IIIII

•I

Emerson, RalfYoldo (Ralph Waldo Emerson), 100, 103Entoni, Suzan B. (Susan B. Anthony), 161episkopalisti, 43, 83Erl, Dzordz (George Earle), 182eugenetika, 100,143,172Evers, Medgar (Medgar Evers), 213

FBI (Federalni istrazni biro), 195, 197,222,223,224,236Federalisr.ji?Federalisticka stranka, 75, 92federalisticke debate, 66, 67ferninizarn, 101,102,220,227,230,239Feniks, Arizona, 135,203Ficdzerald, Skot (Scott Fitzgerald), 200, 20 IFiladelfija, Pensilvanija, 14,34,39,40, 58, 69, 88, 90, 134, 150,203,205; pobune, 97, 98;

vidi takode Kontinentalni kongres; konstitucionalna konvencijaFilipini, 141, 159film, 134, 140, 195,201,202Filmor, Milard (Millard Fillmore), 92, 94, 118Fisk, Dzirn (Jim Fisk), 144, 145Florida, 105, Ill, 115, 120, 189,203,231; vidi takode Gradanski rat; obnovaFord, Dzerald R. (Gerald R. Ford), 209, 218, 223, 224, 237Ford, Henri (Henry Ford), 146, 148Francuska 47-52,71,123,169,190; vidi takode naseljavanje FrancuzaFranklin, Bendzarnin (Benjamin Franklin), 40, 48Frederik, Harold (Harold Frederic), 163, 164Frederiksburg, Virdzinija, 124Friden, Beti (Betty Friedan), 221Fridmanov biro, 130Frimont, Dzon K. (John C. Fremont), 92, 106, 118Fuler, Margaret (Margaret Fuller), 100fundamentalizam, verski, 164-166,225

Gadzen, kupovina, 106Garfild, Diejms A. (James A. Garfield), 155-157, 159Garvi, Markus (Marcus Garvey), 135, 116Gaspe (Gaspee), 56Gerison, Yilijem Lojd (William Lloyd Garrison), 113, 116Getisburg, Pensilvanija, 126Gold, Dzej (Jay Gould), 145Goldvoter, Bari (Barry Goldwater), 209, 218Gornje jezero, 89gradanska prava, pokret, 132, 198-200, 211-214gradanske slobode, 172,224-226; vidi takode Vrhovni Sud (SAD)Gradanski rat, 90,120-127,136Grant, Julisis S. (Ulysses S. Grant), 124, 131, 155, 156, 157Grant, Medison (Madison Grant), 143Grenada, 233Gvatemala, 233

Hacinson, En (Anne Hutchinson), 32, 34Haiti, 86, 143,235Hamfri, Hjubert (Hubert Humphrey), 218, 219Hamilton, Aleksandar (Alexander Hamilton), 63, 70, 71,73, 161

Harding, Voren G. (Warren G. Harding), 173, 174, 176Harison, Vilijem Henri (William Henry Harrison), 17,78,92,94Harlan, Dzon Marsal (John Marshall Harlan), 69, 70, 133Harpers Feri, Zapadna Virdzinija, 119Hartford, Konektikat, 31, 68Hartfordska skupstina, 75, 92Hauels, Yilijem Din (William Dean Howells), 163Havaji, 13, 141, 186,203Hejs, Raderford B. (Rutherford B. Hayes), 132, 155-157HeIer, Dzozef (Joseph Heller), 229Hemingvej, Ernest (Ernest Hemingway), 200, 201Henri, Patrik (Patrick Henry), 67Herst, Vilijem Randolf (William Randolph Hearst), 141, 146His, Aldzer (Alger Hiss), 194Hispanoamerikanci, 206, 207, 220Hofstater, Ricard (Richard Hofstadter), 18,249,250,251Holandani, 27, 41Hotorn, Natanijel (Nathaniel Hawthorne), 103, 104Hriscanska koalicija, 231Hriscanski front, 184Huver, Edgar D~. (Edgar J. Hoover), 171, 197

Iiinois, 27, 68, 73, 76, 86, 102, 113, 117, 153,231iluminati, 18, 72 'Indijana, 27, 68, 74, 76,175Indijanci, americki; vidi americki domorociIndokina, 186, 193; vidi takode Vijetnamski ratIndonezija, 210industrijalizacija, 80-81, 88-90, 133- 14, 144-148Industrijski radnici sveta (IWW), 154, 169, 170, 173uak,210,211,243,255uan,225,234,243Iran-kontra, skandal, 18,234Irci, 36, 91, 99,109,141; vidi takode antikatolicki pokret; katoliciIri,jezero, 74, 89,144ui, kanal, 88, 89lrokezi, 23, 48, 65; vidi takode americki domorociIrving, Vasington (Washington In ing), 103Istocni Sent Luis, 171istrazivanje kosmosa, 176,208,221lvo Dzima, 187izdaci vlade, 196Izrael,225

I

III

Japan, 80, 112, 168,184,186,193,237Jevreji, 18,32,43, 149, 166, 169, 174, 175, 184, 185; vidi takode antisemitizamJorktaun, bitka kod, 59Juta, 102, 106, 135, 138, 154, 162; vidi takode mormoniJuzna Dakota; vidi takode arnericki domorociJuzna Karolina; vidi takode Gradanski rat; Obnova

Kaglin, otac Carls (Charles Fr. Coughlin), 179, 184Kalhun, Dzon K. (John C. Calhoun), 112, 116I 260 261

Kalifornija, 14,24, 135, 178, 188-9,203,207,231; naseljavanje Arnerikanaca 105-109;americki dornoroci, 24; naseljavanje Spanaca, 25-26

Kambodza, 224Kanada, 13,48, 74, 113, 141, 225Kanzas, 105, 117-118, 136, 139Karmajkl, Stokli (Stokely Carmichael), 215, 216Karnegi, Endrju (Andrew Carnegie), 145, 153Karter, Dzimi (Jimmy Carter), 209,218,224,230,231,233Kaster, Dzordz A. (George A. Custer), 138Kastro, Fidel (Fidel Castro), 208katolici, 28, 31,43,53,99, 155; vidi takode antikatolicki pokretiKenedi, Dzon F. (John F. Kennedy), 17,208-211,214,218,224,254Kenedi, Edvard M. (Edward M. Kennedy), 222Kenedi, Robert F. (Robert F. Kennedy), 218Kent, drzavni univerzitet; pucnjava, 220Kent, Dzejrns (James Kent), 83Kentaki,59,61,64, 72, 76-77,84,111,122,124,178Kina, 80,191,192,210,237Kinezi, 109, 192, 207King, Martin Luter, junior (Martin Luther King Jr.), 17,212,214,216,224Kjukluksklan, 96, 131, 134, 175, 184,213,219Klej, Henri (Henry Clay), 81, 92, 116Klinton, Bil (Bill Clinton), 209, 218, 238, 239-241, 243, 255Klivlend, Grover (Grover Cleveland), 156, 157Klivlend, Ohajo, 90, 150, 155, 159, 171,205Koksi, Dzejkob (Jacob Coxey), 158Kold Harbor, bitka kod, 126Kolorado, 26, 108, 135Kolurnbija, 142Kolurnbo, Kristifor, 17, 21, 22Komitet za industrijsko organizovanje (CIO), 181, 182kompromis iz 1850, 118kompromis iz 1877, 132-136Komstok, Entoni (Anthony Comstock), 162komunisti, 18, 135, 154, 167, 170, 182,184,189-195,210Konektikat, 31, 33, 35, 39-40, 61, 64, 68, 74, 80, 220Konfederacija Americkih Drzava, 120-127, 213Konfederacija, 59-62kongregacionalisti, 42-45, 83Konkord, Masacusets, 56, 68konstitucionalna konvencija, 62, 64Kontinentalni kongres, 56, 57kontracepcija, 162,227Koralno more, bitka u, 185Koreja, 191-193, 196,211,217Koronado, Francisko Vaskez de (Francisco Vzquez de Coronado), 25kredit Mobilije, skandal, 145, 155Krejn, Stiven (Stephen Crane), 159, 163, 164Kuba, 115, 141, 142,208-211,233kvekeri, 32-34, 41-44, 112Kvibek, 26, 27,48,53,57

Lafolet, Robert (Robert La Follette), 160, 174, 175,Laos, 210, 222,Las Vegas, Nevada, 189,203Lejzler, Jakov (Jacob Leisler), 37Leksington, Kentaki, 76-77, 89Leksington, Masacusets, 56, 24dLi, Robert E. (Robert E. Lee), 123, 124, 125, 126, 127Liban, 210, 234Libija, 234Liga naroda, 167, 172, 172lint, 134, 153, 171, 199Lindberg, Carls A. (Charles A. Lindbergh), 177Linkoln, Abraham (Abraham Lincoln), 17,92,94, 109, 118, 119, 120, 125, 126, 127, 130,

132,136,157Litl Rok, 213London, Dzek (Jack London), 158, 163, 164, 166Long Ajlend, bitka kod, 57Long, Hjui (Huey Long), 179Lorens, Masacusets, 81, 117, 154Los Andeles, Kalifornija, 26,139,140,188,203,205,207,238Lovel, Masacusets, 80, 81lov na kitove, 38Luisburg, 26, 48Luis, Sinkler (Sinclair Lewis), 176, 179,200,201Luisvil, Kentaki, 89, 91, 98,133Lujzijana, 26-27, 51, 68, 75, 85, III, 120, 132; kupovina Lujzijane, 72-73; vidi takode

Gradanski rat; Obnovaluterani, 43, 46, 99Luzitanija, 168

Majami, Florida, 189, 205, 207Makarti, Dzozef (Joseph Mcf.arthy), 193, 195,253Makartur, Daglas (Douglas MacArthur), 178, 191, 192Maklilan, Dzordz (George McClellan), 92, 123, 124, 126Manasas, 122Marinski korpus, SAD, 143, 169, 187Marsal, Dzon (John Marshall), 69, 70Marsalov plan, 190Masacusets, 31, 35-39, 62, 64, 68, 74, 86, 97; industrijalizacija, 80; naseljavanje, 30-31; vidi

takode puritanci; Revolucionarni ratMasoni, 18,72,95,96; vidi takode iluminati,

, Mediker,215Medison, Dzejms (James Madison), 62, 63, 64, 67, 69, 72, 74, 75Mejf1auer, 31Mejn, 31, 35, 38, 68, 86,106,141,182Mejson, Dzordz (George Mason), 67Mejter, Kotn (Cotton Mather), 33Mekgavern, Dzordz (Georgec Govern), 218, 222, 223Mekinli, Vilijem (William McKinley), 156, 157, 159Mekormak, Sajrus (Cyrus McCormick), 105Meksiko, drzava, 77,106,115-116,168Melon (Mellon), porodica, 147, 148Melvil, Herman (Herman Melville), 87,103,104,128,129

262 263

•

I

I

IIIII

policija, 98-99, 158-160, 170, 197-198, 213; vidi takode zlocin i pravda; FBIpoliticke masine, 93,137,149,160Polk, Dzejms (James Polk), 92, 94, 106pomorski prevoz, 41,80, 188Poni ekspres, 109,Pontijak, 53,103Populisticka stranka, 133,157-158Portland, Oregon, 109, 139Portoriko, 141, 142prezbiterijanci, 43, 44, 46, 83, 113,230Prinston, Njujork, 45, 58Progresivna stranka (1912),161Progresivna stranka (1924), 174, 175Progresivna stranka (1948), 174Progresivni pokret, 158-161prohibicija 174, 180; vidi takode trezvenjacki pokretProklamacija 0 emancipaciji, 125Providens, Rod Ajlend, 32, 33, 68, 90, 95, 97, 113Prvi svetski rat, 126, 134, 143, 168-170puritanci, 30-33

Savana, Dzordzija, 40, 126Savet za nacionalnu bezbednost, 37segregacija, 133, 199,200,212,213,251; vidi takode gradjanska pravaSelma, Alabama, 214, 216Senat, Sjedinjenih Drzava, 62-95Senger, Margaret (Margaret Sanger)Sent Luis, Misuri, 27, 77, 87, 89, 90, 105, 109, 150, 153,205Severna Dakota, 35; vidi arnericki domorociSeverna Karolina, 67, 77, 133-134; Gradanski rat, 120, 128; Regulatori, !.1, 42-43, 56;

Revolucionarni rat, 57, 59; naseljavanje, 29, 35; vidi takode ObnovaSijetl, Vasington, 139, 170, 176, 188, 189,203,205,207Sijuksi (Lakote), 24, 110, 137; vidi takode arnericki domorociSinovi slobode, 54Sinsinati, 77, 87, 89, 90,113,150,153Sistem federalnih rezervi, 196Sjedinjene Drzave, geografija, 13-17Skot, Dred (Dred Scott), 117, 118Skoups, sudenje, 175, 176slikarstvo, vidi umetnostSmit, Al (AI Smith), 174, 175Smit, Art Dz. (Art J. Smith), 179Smit, Dzozef{Joseph Smith), 101, 102smrtna kazna, 29, 34, 40, 83Socijalisticka stranka, 158-159socijalna sigumost, 180Somalija, 235, 243Sovjetski Savez, 189,191,194,222,225,235spiritualizarn, 100Srednji istok, vidi Iran; lrak; lzrael; LibanStenovite planine, 13, 102, 104, 106, 154Stivens, Tadeus (Thaddeus Stevens), 130,Stou, Harijet Bicer (Harriet Beecher Stowe), 103, 104, 116Stranka ustavne unije, 119, 122Suard, Vilijem H. (William H. Seward), 141sukobi s radnicima, 93, 151-154, 181-183, 189Sveti Lorenc, reka, 26svetost, obnova, 166

Rajt, braca, 146Randolf, Filip A. (Philip A. Randolph), 199Randolf, Edmund (Edmund Randolph), 71Ranjeno koleno, pokolj kod, 139Rat 1812, 73-76Rat sa Meksikom, 105-108, 115-116Rat u Koreji, 188, 191-193,196-197,217recesije, ekonomske:81 (1819); 93 (1837); 145 (1873); 158 (1893); 171 (1919); 177-179

(1929); 238 (1990)Regan, Ronald V. (Ronald W. Reagan), 209, 218, 219, 225, 231, 232-228Republikanska stranka (Dzefersonova), vidi dernocrate-republikanciRepublikanska stranka, 96,118-120,129,155-158revivalizam, verski, 99, 101Revolucionarni rat (1776-83), 56-59Ricmond, Virdzinija, 39, 66, 85, 91; vidi takode Gradanski ratRoanok, kolonija, 28Rod Ajlend, 31-33, 35, 38-40, 45, 56, 62-64, 67-68, 74, 81,90,95, 148, 178Rokfeler, Dzon D. (John D. Rockefeller), 147, 148ropstvo, 16, 41, 57, 64-65, 84-86, 110-112, 116-120; vidi takode abolicionizam;

Afroamerikanci, robovski ustanciRusija, 26, 76,123,141,147,154,168-170Ruzvelt, Franklin D. (Franklin D. Roosevelt), 68, 173, 174, 179, 182, 183, 184, 185, 186,

197,198,199,253Ruzvelt, Teodor (Theodore Roosevelt), 17, 142, 156, 157, 159, 160, 161,

Sejsova pobuna, 62Seldon, Carls M. (Charles M. Sheldon), 163, 164Seridan, Filip (Philip Sheridan), 137Serman, Vilijem T. (William T Sherman), 137,Silo, bitka kod, 124,Spanci, 25, 26, 29, 142Spansko-americki rat (1898),141-143Stajnbek, Dzon (John Steinbeck), 200, 20 Istrajkovi, vidi sukobi s radnicimaSako-Vanceti, slucaj, 171

Salem, Masacusets, 37, 38, 105Samner, Carls (Charles Sumner), 117, 130, 132San Dijego, Kalifornija, 188, 189,203,205San Francisko, Kalifornija, 90,108,109,139,150,188,189,203,205Santa Fe, Novi Meksiko, 25,106,135,139satanizam, 18, 236 ,

Taft, Vilijem H. (William H. Taft), 156, 157, 161Tajvan, 193,237Tamer, Frederik Dzekson (Frederick Jackson Turner), 140Tamer, Net (Nat Turner), 85, 101

266 267

I

•I Teksas, 25, 85, 105, 108, liS, 120, 131, 134, 140, 168, 178, 188,211, 2:J I; vidi takode

Gradanski rat; ObnovaTeksaska revolucija, 106-107Tekumseh, 78Telefon, 146Tenesi; vidi takode Gradanski rat; obnovaTet ofanziva, 217, 218Tilden, Semjuel (Samuel Tilden), 132, 156Tipot-Dom, skandal, 176Toledo, Ohajo, 159Tomas, Klarens (Clarence Thomas), 227Tonkinski zaliv, odluka, 210rorijevci, 34, 57, 59,Toro, Henri Dejvid (Henry David Thoreau), 14,27,100,103transcendentalizam, 100transport, znacaj, 14, 88-90rrezvenjacki pokret, 101, 162, 166, 175; vidi takode prohibicijaTruman, Hari S. (Harry S. Truman), 173, 174, 190, 192, 193, 199Tulsa, Oklahoma, 171Tven. Mark (Mark Twain), 163

ubistva, politicka, 117, 134, 154,211,214,224ugalj, 133, 145, 146, 147, 148,154,170,178umetnost, 104, 164, 200-20 I, 226-227unitarizam, 99univerzalizam,99univerziteti, 45,127,165,195Uredba 0 severozapadu, 66, 77ustavni arnandrnani: 13- 110; 14-131, 144; 15-131; 16-161, 196;17-63,161; 18-166;

19-162; 26-227utopizarn, 100, 102

Vijetnamski rat, 18, 102, 186,211,216-224,232,235,254Viksburg, 89, 124, 126Vilijemsburg, Virdzinija, 39Vilijams, Rodzer (Roger Williams), 32Vilmotov uslov, 115Vilson, Vudro (Woodrow Wilson)Vinsens, bitka kod, 59, 76Virdzinija, 23, 28-31, 35, 38-40, 63-70, 86, III, 132, 158, 197, 254; i Gradanski rat,

120-126; i Revolucionarni rat, 56-59; naseljavanje, 27-29, 31; ropstvo, 84-85,112viski, pobuna, 61Viskonsin, 27, 74, 89,105, 160, 193,203Vitezovi rada, 151Vitman, Volt (Walt Whitman), 103Vitni, Eli (Eli Whitney), 84,Viver, Dzejms (James Weaver), 156, 157Volis, Henri(Henry Wallace), 174, 194Voren, Erl (Earl Warren), 200, 211, 228Votergejt, afera, 18,221-224,241,254Vrhovnisud(SAD),63,69,83,93, 117, 131-133, 144, In, 193, 199,212.227

Zakoni 0 strancima i neprijateljskoj propagandi. nzakoni 0 useljavanju, 1'75zakon i razvoj prava, 61; vidi takode zlocin i pravda; Vrhovni sudZakon 0 Kanzasu i Nebraski, 117, 118,Zakon 0 nacionalnoj bezbednosti, 190Zakon 0 naseljavanju, 127Zakon 0 neutralnosti, 184Zakon 0 ovlascenjirna za vodenje rata, 225Zakon 0 pravima, 67Zakon 0 seceru, 54Zakon 0 spijunazi, 169Zakon 0 taksarna, 54Zakon proti v trustova, 144, 160, 161Zapadna Virdzinija, 23, 76, 105, 119, 122, 170zatvori, vidi zlocin i pravda.zavera ropske snage", 119zlato, 79,108-109,136-138zlocin i pravda, 33-35, 82-83, 98,134,158,199-200,214,223,225-226,227; vidi takode

droge; zakon i razvoj prava; policija

Vajoming, 106, 135-137, 162, 176Vako, Teksas, 131, 240Valas, Dzordz (George Wallace), 254, 218, 219Van Bjuren, Martin (Martin Van Buren), 92, 94Vanderbilt. Komelijus (Cornelius Vanderbilt), 144,Vasington DC: pozar u Gradanskom ratu, 74; osnivanje, 64; rast, 196; protesti i pobune,

158,171,178,199,214,230Vasington, Dzordz (George Washington); vidi lakode Revolucionarni ratVasington, Buker T. (Booker T. Washington), 134Vasington, drzava, 108-109, 171,Vasingtonski pomorski ugovor, 172Vatoga, udruzenje, 77Vebster, Danijel (Daniel Webster), 104, 112, 116Vedermen, pokret, 219, 220Velika jezera, 48, 60, 66, 76, 88Veliko budenje, 45-47,84Venecuela, 141, 142Vermont, 35, 64, 67, 68, 84,182verske kontroverze, 32-33, 43-47, 99-103,164-166,240vestice, 33, 37Vigovska stranka, 94, 96, 118

zeleznice, 14,81,89-91,102,109,117,127,136-139,141,145.148, 150, 152zene, vidi feminizamZensko hriscansko trezvenjacko drustvo, 162,zensko pravo glasa, 100, 152, 162; vidi takode feminizam, 162zumalizam, vidi novine i ~urnalizam

268 269

filip dzenkins 2 str. 129 do kraja

Documents