радренисов

ФИЛМСКИ МАГАЗИН

-------------------------------------------------------------------- школске новине о филмској уметности * број први * 2010.год.

-------------------------------------------------------------------------------------

Дана 18. децембра 2009. у основној школи „Ђура Јакшић“ у Равнима,

одржан је први фестивал краткометражног филма у организацији

продукције РАДРЕНИС ФИЛМ у сарадњи са ученицима школе. Приказано

је 10 играних и 3 анимирана (цртана) филма. Првобитна намера

организатора о извођењу документарних филмова није реализована, али ће

наредне године тај недостатак бити надомештен. У свечаној атмосфери

због почетка распуста и предстојеће Нове године, проглашен је победник и

додељене су награде. Гран при овогодишњег фестивала „Златни скриж“

припао је филму „Збор у Орашцу“ за најбоље филмско остварење у 2009.

години. Као најбољег глумца, жири је наградио Жељка Петровића за улогу

у филму „Збор у Орашцу“, док је за најбољу глумицу проглашена Милица

Аксентијевић за улогу у филму „Марија Антоанета“. Награда најбољем

оригиналном костимографу припала је Зорици Старчевић због креације

краљевских круна у филму „Колумбо и Изабела“. Осим награђених,

похваљени су и ђаци 5.разреда за оригиналну филмску музику

(композиција „Хамба, хамба“) у филму „Било једном у Лепенском Виру“,

као и ђаци 7.разреда за стварање сценографије у филму „Кнежева вечера“.

додела награда

О ПРОДУКЦИЈИ РАДРЕНИС ФИЛМ

РАДРЕНИС ФИЛМ је продукцијска кућа која се бави производњом

краткометражних играних, документарних и анимираних филмова. Назив

је скраћеница имена Равни, Дрежник, Никојевићи и Скржути, јер је

делатност ограничена на подручје наведених села и везана за ученике ОШ

„Ђура Јакшић“.

Задатак овог подухвата је укључивање ђака у глумачке, драмске,

сценографске и костимографске активности које су везане за стварање

краткометражних филмова, а све у циљу подстицања дечје креативности и

бољег схватања уметничког доживљаја. Сви досадашњи снимани филмови

обрађивали су историјске и митолошке теме, али је створена могућност и

шире корелације са осталим предметима у школи. Такви снимци могу бити

за наставника корисно наставно средство, а за ђаке занимљива новина

приликом савлађивања градива.

Досадашње искуство показало је да ученици много боље схватају догађаје

из прошлости ако се уживе у историјске ликове које глуме. Особе са

развијеном маштом, а деца то свакако јесу, с лакоћом прелазе временске и

просторне границе, тако да кроз игру и забаву коју доноси снимање филма,

могу научити доста тога што нема у редовним уџбеницима.

( из филма МАРИЈА АНТОАНЕТА )

У основној школи „Ђура Јакшић“ у Равнима има доста ученика

који поседују глумачки таленат, али и оних са оригиналним креативним

идејама. То се показало приликом снимања, када су неке њихове сугестије

биле прихваћене и на тај начин битно поправиле квалитет филма. Треба

истаћи да су они скоро све костиме правили или проналазили сами, уз

мању подршку родитеља. Од ђака шестог разреда потекла је идеја да се

сниме документарни филмови о Равањском Пољу, Липовцу и околини. Чак

су и написали нацрт сценарија и самостално испланирали конструкцију

филма. Међутим, из техничких разлога, снимање тих документараца

одложено је за 2010. годину. Без обзира на то, ова дечја иницијатива

заслужује сваку похвалу.

Наравно, за реализацију ових филмова морамо бити захвални и

помоћним радницима основне школе у Равнима и Дрежнику који су

пружали неку врсту логистичке подршке филмској екипи. Они су имали

стрпљења и разумевања за подухвате који су на почетку личили на

неозбиљне хирове ђака и наставника.

ДОСАДАШЊА РАДРЕНИСОВА ФИЛМОГРАФИЈА

ИГРАНИ ФИЛМОВИ ГОДИНА

УБИСТВО ЦЕЗАРА 2008.

АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ 2009.

АТЕНТАТ У СКУПШТИНИ (друга верзија) 2009.

ЦАРИЦА ТЕОДОРА 2009.

ЦАР ДУШАН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА 2009.

ЗБОР У ОРАШЦУ 2009.

КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 2009.

САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТОРИ 2009.

СЛОВЕНСКИ БОГОВИ 2009.

ПРВИ МАРАТОНАЦ 2009.

АЛЕКСАНДАР УБИЈА КЛИТА 2009

ДОЛАЗАК ШЋЕПАНА МАЛОГ У ЦРНУ ГОРУ 2009.

БИЛО ЈЕДНОМ У ЛЕПЕНСКОМ ВИРУ 2009.

КОЛУМБО И ИЗАБЕЛА 2009.

АТИЊАНИ ЧЕКАЈУ ВЕСТИ СА МАРАТОНА 2009.

КОЛУМБО И ИЗАБЕЛА ( друга верзија) 2009.

МАРИЈА АНТОАНЕТА 2009.

ОСМЕХ МОНА ЛИЗЕ 2009.

БЕОГРАДСКЕ ГОСПОЂЕ ОГОВАРАЈУ КРАЉИЦУ ДРАГУ 2009.

ЦРТАНИ (АНИМИРАНИ) ФИЛМОВИ ГОДИНА

ДОДОЛСКА ИГРА 2009.

ШЕХЕРЕЗАДА И КАЛИФ 2009.

ВИКИНЗИ ПУТУЈУ 2009.

ФИЛМСКА МУЗИКА ГОДИНА

„ХАМБА, ХАМБА“ 2009.

„ГОСПОДАРУ, ОЈ ШЋЕПАНЕ МАЛИ“ 2009.

ИНТЕРВЈУ СА МИЛИЦОМ АКСЕНТИЈЕВИЋ

Милица Аксентијевић је ученица 7. разреда ОШ „Ђура Јакшић“ у Равнима.

Учествовала је у многим слободним школским активностима као што су

хор, фолклор, оркестар итд. Посебну ангажованост показала је на пољу

глуме. Поводом тога поставили смо јој пар питања.

РЕДАКЦИЈА: Да ли си задовољна због награде и јеси ли је очекивала?

МИЛИЦА: Да, задовољна сам, и да будем искрена очекивала сам награду.

То не кажем зато што мислим да је неко други лошије глумео, већ што сам

се пуно трудила и имала жељу да дам све од себе. Веровала сам да ја то

могу постићи, и ето, постигла сам.

РЕДАКЦИЈА: Који је филм био најбољи по твом мишљењу?

МИЛИЦА: Без обзира што је победио „Збор у Орашцу“, мени је дражи

филм „Кнежева вечера“...

РЕДАКЦИЈА: Да ли због тога што се ти у њему појављујеш?

МИЛИЦА: Не, моја улога је ту мала и споредна. Мислим да је било веома

тешко снимати тај филм, много смо радили на оним костимима, уређењу

сцене, музичкој позадини, а за све то смо имали мало времена. То треба

узети у обзир.

РЕДАКЦИЈА: Добила си награду за улогу краљице Марије Антоанете која

је трагично страдала у Француској револуцији. Како гледаш на ту улогу?

МИЛИЦА: Па, ја волим да глумим краљице и владарке, то ми некако

одговара.(смех) Без шале, улога Марије Антоанете ме је потстакла да се

заинтересујем за њену судбину. Ње ми је заиста жао. Њена изјава о

„народу који треба да једе колаче уместо хлеба“ погрешно се тумачи. Она

није могла знати ништа о обичном народу, јер је одрасла на једном двору, а

удала се на другом. Можда је била мало размажена, али не и зла, тако да

није заслужила онако грозан крај.

РЕДАКЦИЈА: А шта мислиш о улози царице Јелене?

МИЛИЦА: Ту сам требала да одглумим једну језичаву владарку која

„кљуца“ свог мужа. Српска царица Јелена била је једина женска особа која

је крочила на Свету гору и тиме прекршила старо правило. То се правдало

да она обична жена него царица.

РЕДАКЦИЈА: Имаш ли намеру да и даље глумиш?

МИЛИЦА: Наравно.Трудићу се да до краја осмог разреда учествујем у што

више филмова, али и и касније. Моја жеља је да постанем глумица и надам

се да ће ми се то остварити.

( са снимања филма „Кнежева вечера“)

ИЗ ИСТОРИЈЕ ФИЛМА

Прапочеци филма воде у доба проналаска „оптичких играчака“. Тако је већ

1500. године Леонардо да Винчи описао и скицирао камеру опскуру. То је

био преносни сандук са рупицом за пролаз светла, што је омогућивало да

се на другој страни виде облици из природе (зачетак објектива). Средином

19. века настају прве фотографије. Американац Едвард Мајбриџ је 1877.

први добио фотографију људи и животиња у покрету. Француски физиолог

Жил Етјен Маре конструисао је 1882. тзв. „фотографску пушку“ којом је

снимио лет птица. Томас Единсон је 1889. направио „кинетоскоп“, дрвену

кутију у којој су се могле гледати оживљене слике. Коначно, Огист и Луј

Лимијер открили су начин биоскопског, кинематографског приказивања

филмова, па су 28. децембра 1895. приредили у Француској прву праву

биоскопску представу. Зато су браћа Лимијер у историју ушли као „очеви

кинематографије“, а година 1895. проглашена је годином рађања филма.

Занимљиво је да је прва филмска пројекција у Србији приказана већ 7.јуна

1896. у Београду.

Први филм браће Лимијер звао се „Улазак воза у станицу“ и састојао се из

једног кадра. То је кратки документарни запис, и мада је значајан за

филмску историју, он се не може сматрати уметничким филмским делом.

Тек с развојем монтаже као филмског изражајног средства почиње ера

играних филмова. Познати редитељи на почетку филмске индустрије били

су Дејвид Ворк Грифит (филмови Рамона, Доме слатки доме и др) и

Сергеј Ејзенштајн (Оклопњача Потемкин, Октобар).

( лево: плакат за биоскопску представу браће Лимијер; десно: кадар из њиховог филма

„Улазак воза у станицу“ из 1895.године, тј. првог филма у историји)

Њихови филмови били су „неми“ јер се тада није знало како да се на

филмској траци забележе и звуци. Најпознатији јунаци немих филмских

комедија били су Макс Линдер, Чарли Чаплин, Бастер Китон и Херолд

Лојд. Чарли Чаплин је био свестрани уметник. За већину својих филмова

писао је сценарија, компоновао музику, глумио и био редитељ. Неми

филмови нису били потпуно „неми“. Њих је за време приказивања у

биоскопу пратила музика – најчешће мелодија клавира смештеног испод

биоскопског платна.

Чарли Чаплин

Први звучни филм звао се „Певач џеза“ из 1927.године у коме је џез певач

Ал Џолсон отпевао шест песама. Тада је и музика постала важан чинилац

звучног филма. Док је неме филмове само пратила како би се избегла

непријатна тишина у дворани, музика у звучним филмовима добија задатак

да употпуњује атмосферу, наговештава драматичне сцене и да оцртава

карактер јунака. Тридесетих година 20. века доминирао је амерички филм.

То су биле комедије браће Маркс, мјузикли Фреда Астера и Џинџер Роџерс

као и вестерни (филмови о Дивљем западу). Након Другог светског рата

развијају се кинематографије и других земаља попут Италије, СССР-а,

Шведске, Чехословачке итд. То је период усавршавања филмске технике,

употребе колора и проналаска разних специјалних ефеката при снимању.

На бројним међународним фестивалима ( Кан, Москва, Венеција, Берлин)

сваке године приказују се најбоља остварења из филмске уметности. На

тим фестивалима постизали су успехе и наши редитељи са својим делима

(Саша Петровић, Емир Кустурица...)

С обзиром да је филм „Збор у Орашцу“ проглашен за најбољи у 2009.

години, наш филмски магазин одлучио је да објави његов сценарио, како

би шира ђачка публика била упозната са њим на прави начин.

ЗБОР У ОРАШЦУ

(Устаници се окупљају у Орашцу. Чека се да сви пристигну, па да почне збор.)

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Браћо моја, дајте да се чујемо! Има ли још кога да чекамо?

ХАЈДУК ВЕЉКО: Ево и Танаска Рајића. Почни, харамбашо.(стиже Рајић и чауш)

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Рајићу, где си до сад? Шта те је то задржало?

ТАНАСКО РАЈИЋ: Морао сам прво да набавим негде барјак, а после да наговорим

овог делију да нам буде чауш. (тапше чауша по рамену)

ХАЈДУК ВЕЉКО: (подругљиво) Ха, ха, поп, чауш, барјактар... Људи моји, ми се не

спремамо у сватове, но за устанак! Земан дош`о, ваља војевати!

КАРАЂОРЂЕ: Коекуде, добро вели Ајдук Вељко! Као да сте кренули у прошевину.

ПРОТА АТАНАСИЈЕ: Нема везе, данас је празник божји- Сретење! (крсти се, а за

њим и остали) Ако сте, ваља се!

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Е, овако. Драга браћо, знамо зашто смо се окупили. Турски

зулум је неиздржив, дахије су посекли најбоље кнезове у пашалуку. Погибе Бирчанин,

погибе кнез Алекса, погибе Хаџи-Рувим. Морамо да знамо хоћемо ли устанак или не?

СВИ: Хоћемо, вала! Устанак, брате мили! Устанак!

ХАЈДУК ВЕЉКО: Устанак, него како! Али да он не буде само у Шумадији, већ свуда.

Ја ћу отићи у Неготин да дижем тамошњу нахију. Главу дајем, Крајину не дајем!

ПРОТА АТАНАСИЈЕ: Аферим Вељко, тако говори прави јунак! Међутим, ми морамо

одредити неког да нам буде вожд. Јел` тако?

СВИ: Тако је, оче прото!

ТАНАСКО РАЈИЋ: Ја предлажем да наш вожд буде Станоје Главаш! Слажете ли се?

СВИ: Слажемо се! Аферим! Може!

ЧАУШ: (прилази Главашу са чутуром)Е, нек си ти нама жив и здрав, па да нас водиш...

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Чекај, чауше, чекај мало! Браћо моја! Није добро да ја будем

вожд. Народ неће хтети мене да слуша. Казаће:“Главаш је хајдук и он ће побећи у

шуму, а нас оставити на цедилу.“ За вожда нам треба домаћин-човек, неки кнез. Ево

нека то буде кнез Теодосије Марићевић. Слажете ли се?

СВИ: Слажемо се! Аферим! Може!

ЧАУШ: Е, нек си ти нама жив и здрав, па да нас водиш...

ТЕОДОСИЈЕ: Чекај, чауше, чекај! Људи, нисам вам ни а за вожда. Ја сам трговац и

кнез, нисам добар ни за војводу, а камоли за вожда! Треба нам неки ратник, борац,

прави командант!

ПРОТА АТАНАСИЈЕ: Па шта да радимо? Предлажите браћо, ако Бога знате!

ХАЈДУК ВЕЉКО: Ја предлажем Црног Ђорђа! Ем је трговац, ем домаћин, ем био

хајдук, ем свашта. Слажете ли се, браћо?

СВИ: Слажемо! Аферим! Може!

ЧАУШ: Е, нек си ти нама жив и здрав, па да нас водиш...

КАРАЂОРЂЕ: Чекај, чауше, чекај брате мили! Коекуде, ја сам незгодан човек, ласно

се наљутим. Ко мене не би слушао, главу бих му откинуо! Ја сам престрог!

СТАНОЈЕ ГЛАВАШ: Па, такав нам и треба, јел` тако браћо?

СВИ: Тако је, такав нам и треба!

КАРАЂОРЂЕ: Пазите људи, не журите. Мени баста да неком сјурим куршум у главу!

Знате ли да сам и свог оца убио јербо ме није послушао?

СВИ: Знамо то! Чули смо!

ТАНАСКО РАЈИЋ: Сви то знамо, ама хоћемо тебе за инат! Ето, баш за инат!

КАРАЂОРЂЕ: Коекуде, јел` тако?

СВИ: Тако је! Хоћемо само тебе! Аферим!

КАРАЂОРЂЕ: Е, онда пристајем, а вама нека Бог буде у помоћи!

ЧАУШ: Јел` сад то сигурно?

КАРАЂОРЂЕ: Сигурно!

ЧАУШ: Сто посто сигурно?

СВИ: Ама, сигурно!

ЧАУШ: Е, нек си ти нама жив и здрав, па да нас водиш против Турака. `Ајд живио!

(Чауш се поздравља са вождом, испијају ракију, а затим то чине и остали. Сви су

весели, наздрављају. Прота благосиља дружину, док Танаско Рајић маше заставом)

КАРАЂОРЂЕ: А сад, време је да се ради! Моја прва наредба је: Сваки свога убијте

субашу, жене, децу у збегове кријте!

-крај-

ПОЈМОВИ ИЗ ФИЛМСКЕ КУЛТУРЕ

КИНЕМАТОГРАФИЈА – снимање живих бића или ствари у покрету

камером и њихово увеличано пројектовање на филмско платно; уопште

филмска индустрија.

КАДАР – најмања монтажна јединица неког филма снимљена без

прекида. Карактеришу га јединство места, јединство радње и јединство

времена. У дугометражним филмовима има у просеку око 500-700 кадрова.

ФИЛМСКИ ПЛАН – величина снимљеног и пројектованог предмета на

екрану у односу на његову стварну величину. Према положају фигуре у

кадру постоје: крупни план, гро план (само лице), америкен ( до колена) и

тотал (са много лица или декора).

РАКУРС – угао замишљене осе објектива којим камера снима у односу на

објекат у кадру. Постоје: нормални ракурс ( одговара углу посматрања из

висине људског ока), доњи ракурс (жабља перспектива) и горњи ракурс

(птичја перспектива).

МОНТАЖА – издвајање, резање и међусобно спајање појединих кадрова

у одговарајућу сцену.

СИНХРОНИЗАЦИЈА – усклађивање снимка тона и слике у филму. Говор

може да буде сниман истовремено са сликом онога ко говори. Понекад се

дијалог сними накнадно, што ствара могућност да глумцу на филму

позајми глас неки сасвим други глумац. У појединим земљама тако се

преводе страни филмови на домаћи језик. ( што је иначе глупо.)

СЦЕНА – низ кадрова повезаних у целину. Ако би кадар упоредили са

речи, сцену би могли упоредити са реченицом.

СИНОПСИС – нацрт сценарија неког будућег филма, са скицираном

драмском радњом без дијалога.

СЦЕНАРИО – завршни литерарни облик текста из којег треба да настане

будући филм. Садржи потпуни опис радње у драмском облику, подељен на

сцене по одређеном редоследу. Карактеризација ликова је потпуна, уз

дефинитиван дијалог.

КОСТИМОГРАФ – главни уметнички сарадник редитеља на тему

костима за глумце у филму. Руководи израдом или избором костима, ради

на основу сценарија и по упутствима редитеља. Путем костима и свега

онога што ће глумци у улогама носити као одећу, обућу и реквизите, он

доприноси карактеризацији датих ликова.

СЦЕНАРИСТ – аутор филмског сценарија.

ДРАМАТУРГ – стручни саветник који одређена драмска и литерарна дела

прилагођава за филм, усклађује сцену са могућностима снимања. Често је

и сам аутор сценарија.

РЕДИТЕЉ ( РЕЖИСЕР ) – главни аутор филмске реализације,

уметнички руководилац и координатор рада свих учесника у реализацији

филма, сценографа, костимографа, композитора и др.

ДИРЕКТОР ФОТОГРАФИЈЕ – главни сниматељ и један од ликовних

аутора филма. Он је први и главни сарадник редитеља у уметничком

обликовању филмске слике и њеној техничкој реализацији. У раду му

помаже група сарадника: камерман, први и други асистент сниматеља.

СНИМАТЕЉ ТОНА – сарадник редитеља у реализацији звука у филму.

Одговоран је за квалитет тона. Уско сарађује са композитором и

монтажером. У раду му непосредно помаже асистент, као и микроман.

ГЛУМАЦ – филмски глумац је свако ко игра у филму. Поред правих,

професионалних глумаца који својим талентом, искуством и знањем

преузимају велики део у креирању ликова, постоје и аматерски глумци или

тзв. „натуршчици“ који морају да поседују, као минимум, урођену

способност природног кретања и понашања пред филмском камером.