filoloski_pregled_2012-1.pdf

Филолошки прегледXXXIX 2012 1

.

.

.

.

.

Рецензенти – Comité de lectureDany Amiot (Université Lille 3), – Professeur des universités

Tijana Ašić (Université de Kragujevac), – Professeur des universitésMichel Aurnague (ERSS, Toulouse 2), – Directeur de recherche CNRS

Cécile Avezard (Université d’Artois), – Maître de conférencesNelly Flaux (Université d’Artois), – Professeur des universités émérite

Véronique Lagae (Université de Valenciennes), – Maître de conférencesBelinda Lavieu (Université d’Artois), – Maître de conférencesAlexandru Mardale (INaLCO – Paris), – Maître de conférencesMarijana Petrović (Lacitto – Paris), – Docteure en linguistique

Maria Ţenchea (Université de Timisoara) – Professeur des universités émérite

др Радојка Вукчевић, редовни професор, Филолошки факултет – Београд

др Жељко Ђурић, редовни професор, Филолошки факултет – Београд

др Јелена Новаковић, редовни професор, Филолошки факултет – Београд

др Катарина Расулић, доцент, Филолошки факултет – Београд

др Ђорђе Трифуновић, редовни професор, Филолошки факултет – Београд

ISSN 0015-1807УДК 80+82 (05)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ

REVUE DE PHILOLOGIE

XXXIX 2012 1

Филолошки факултетБеоград

REVUE DE PHILOLOGIE http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Conseil Éditorial.Slobodan GrubačićDarko Tanasković

Predrag PiperRadojka Vukčević

.

Comité de RédactionPierre Michel

Gerhard ResselPaul-Louis Thomas

Erman ArtunDina Mantcheva

Željko ĐurićPetar Bunjak

Katarina RasulićTanja Popović

Branka Geratović

Rédacteur en chef.Jelena Novaković

Faculté de Philologie

Belgrade 2012

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧасопис за страну филологију

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Издавачки савет.др Слободан Грубачић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Дарко Танасковић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Предраг Пипер, редовни професор

Филолошког факултета у Београду др Радојка Вукчевић, редовни професор

Филолошког факултета у Београду

Уредништводр Пјер Мишел, редовни професор Универзитета у Анжеудр Герхард Ресел, редовни професор Универзитета у Трирудр Пол-Луј Тома, редовни професор Универзитета Париз IVIVдр Дина Манчева, редовни професор Универзитета у Софији

др Жељко Ђурић, редовни професор Филолошког факултета у Београдудр Петар Буњак, редовни професор Филолошког факултета у Београду

др Катарина Расулић, доцент Филолошког факултета у Београдудр Тања Поповић, ванредни професор Филолошког факултета у Београду

мр Бранка Гератовић, асистент Филолошког факултета у Београду

Главни и одговорни уредникдр Јелена Новаковић, редовни професорредовни професор

Филолошког факултета у Београду

Филолошки факултет Београд

2012.

Издавач Филолошки факултет, 11000 Београд, Студентски трг 3

За издавача др Александра ВранешСекретар Уредништва

др Петар Буњак 11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2021-634. Факс: 2630-039.Ликовно-графичка опрема и корице

Ненад ЛазовићКоректор

Добрила ЖивановТираж

500Штампа и повез

Чигоја штампа, Београд, Студентски трг 13Часопис излази два пута годишње.

Индексирано у: SCIndeks

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу главног и одговорног уредника:

др Јелена Новаковић 11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2638-716. Факс: 2630-039.Необјављени рукописи се не враћају.

Издавање овог часописа финансира / La publication de cette revue est financée par Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Le Ministère de l’ Éducation, des Sciences et du Développement technologique de la République de Serbie

Тематски блок објављен је уз подршку Универзитетске агенције за франкофонију и Француске амбасаде у Београду

La publication du dossier thématique est subventionnée par l’Agence Universitaire de la Francophonie et par l’Ambassade de France à Belgrade

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:Jelena Novaković

Filološki fakultet, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039.

Le Secrétaire du Comité de Rédaction:Petar Bunjak

11000 Beograd, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2021-634. Fax: (381-11) 2630-039.2021-634. Fax: (381-11) 2630-039.. Fax: (381-11) 2630-039.Fax: (381-11) 2630-039.

Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 7XXXIX 2012 1

САДРЖАЈ – SOMMAIRE


ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE: « L’EXPRESSION DE L’ESPACE ET DU TEMPS EN FRANÇAIS : REGARDS CROISÉS »Dejan Stošić, Veran Stanojević, Tatjana Šotra, L’expression de l’espace .et du temps en français : regards croisés ...................................................... 9Nelly Flaux, Traduire/traduction : ni mouvement, .ni changement d’ « état » ?............................................................................. 19Denis Le Pesant, Critères syntaxiques pour une classification .sémantique des verbes de localisation .......................................................... 37Florica Hrubaru et Estelle Moline, Et soudain, patatras ! .Soudain vs soudainement : une question de point de vue ? .......................... 53Тatjana Samardžija-Grek, Le temps et l’espace dans les propositions .relatives postposées et temporelles antéposées ............................................. 69Maria Ţenchea, Les compléments du nom du français exprimant .des relations spatiales et temporelles et leurs équivalents en roumain ........ 89Eugenia Arjoca, Convergences et divergences dans l’emploi .du passé simple en français et en roumain ................................................... 109

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES Предраг Мутавџић, Саша Ђорђевић, Савремени грчки језик .и његова стандардизација у периоду од XVIII до XIX века ..................... 127Dušica Todorović, Tentazioni umoristiche del piccolo padreterno. Considerazioni sulle letture di alcune opere pirandelliane .......................... 141Нермин Вучељ, Дидактички театар епохе француског .просветитељства ....................................................................................... 165

ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHESСнежана Јелесијевић, Извод из „Слова брату столпнику“ .у хиландарском зборнику из XVIII века ..................................................... 177Branko Rakić, Akcenat grupe u francuskom jeziku ...................................... 189Tijana Krstić, Неке напомене о француским речима.у српском језику из области војске и моде ................................................ 201

8 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXIX 2012 1


БИБЛИОГРАФИЈА – BIBLIOGRAPHIEMilka Pavković, Petnaest godina nove serije Filološkog pregleda: .Bibliografija radova (1997–2011) ................................................................ 217

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUSSłownik Stereotypów i symboli ludowych, t. 1, cz. 2, red. Jerzy Bartmiński. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej, 1999, – 481 s. (Жељко Степановић) .......................................................... 263Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике: .биобиблиографска грађа. – Београд: Чигоја штампа – Филолошки факултет, 2011. – 737 стр. – ISBN 978-86-7558-857-3..(Ксенија Кончаревић) .................................................................................. 268Научные концепции XX века и русское авангардное искусство.. Ред. Корнелия Ичин. –.Белград: Филологический факультет Белградского университета, 2011. – 404 стр. (Ненад Благојевић) .......... 271Venecija i slovenske književnosti : zbornik radova. Priredili Dejan Ajdačić i Persida Lazarević Di Đakomo. – Beograd : SlovoSlavia, 2011. – 581 str. (Ivana Petković) ............................................. 276

ХРОНИКА – CHRONIQUEНаучни скуп Француске студије данас – Београд, 10. и 11. новембар 2011. (Ана Вујовић) ..................................................... 279

IN MEMORIAMМирослав Пантић (1926–2011), (Душан Иванић)..................................... 281Соња Деканић-Јаноски (1939–2012), (Милица Спремић) ........................ 285Михаило Павловић (1926–2012), (Михаило Поповић) ............................. 287


ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUЕ

ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE« L’EXPRESSION DE L’ESPQCE ET DU TEMPS

EN FRANÇAIS : REGARDS CROISÉS »Textes réunis et présentés par

Tatjana Šotra, Veran Stanojević et Dejan Stošić

BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 9–18) UDC 811.133.1’367

811.133.1’37

Dejan Stošić, Université d’Artois, Grammatica Veran Stanojević, Université de Belgrade Tatjana Šotra, Université de Belgrade

L’EXPRESSION DE L’ESPACE ET DU TEMPS EN FRANÇAIS : REGARDS CROISÉS

Autant l’espace et le temps s’imposent à notre cognition, autant ils échappent à la compréhension en résistant à l’investigation scientifique et philosophique. Constamment et inévitablement immergé dans l’espace et dans le temps, l’homme ne cesse depuis des siècles d’exercer sa sagacité sur ces deux domaines d’expé-rience qui tout en étant à sa portée immédiate ne se laissent pas appréhender et expliquer de manière satisfaisante. Or, il est bien connu que plus un objet d’étude est récalcitrant, plus il suscite d’intérêt et d’acharnement de la part des chercheurs. Pourquoi l’espace et le temps sont-ils si mystérieux et si attractifs et pourquoi les étudie-t-on en linguistique ?

Que le monde réel ne soit pas une réalité objective, mais une réalité perçue par les humains ou, plus précisément, une conceptualisation résultant à la fois de la perception et de tout un ensemble de processus cognitifs qui traitent les stimuli n’est plus à démontrer. Les humains n’ont donc jamais affaire à une réalité objective mais à une réalité expériencée, représentée ou encore conceptualisée d’une certaine manière. Étant donné l’identité de leur corps, de leur cerveau et de leurs capacités cognitives, on pourrait s’attendre à ce que tous les humains se partagent les mêmes représentations des faits de l’expérience et que notre conceptualisation de la réalité soit universelle, identique pour tous les individus (cf. Clark 1973, Evans 2010). Or, c’est tout le contraire : à l’identité du système cognitif chez l’homme correspond une étonnante diversité de conceptualisations


ТЕМАТСКИ БЛОК – DOSSIER THÉMATIQUE

de la réalité. La diversité linguistique est souvent prise pour le principal « respon-sable » de cette diversité des conceptualisations, d’où la fameuse hypothèse de la « relativité linguistique » de Sapir et Whorf selon laquelle : i) les langues font des découpages sémantiques différents de la réalité, ii) la structure de la langue que nous parlons influence notre façon de percevoir et de comprendre la réalité, et donc iii) les locuteurs de langues différentes vont percevoir différemment la réalité (cf. Whorf 1956, mais aussi les travaux précurseurs de Humboldt 1836, Boas 1916, Sapir 1949, et l’excellente discussion de Lucy 1992 et Gumperz & Levinson (eds) 1996). À maintes reprises testée, validée et invalidée, cette hy-pothèse, plus ou moins adaptée, continue à susciter un très grand intérêt auprès d’anthropologues, linguistes, psychologues, psycholinguistes d’horizons théori-ques différents et du monde entier. La raison en est simple : elle pose le problème fondamental du rapport entre le langage et la pensée : les langues sont-elles de simples témoins / reflets de conceptualisations certes différentes mais indépendan-tes du langage ou bien sont-elles à l’origine même des différences de découpage observées ? L’hypothèse de la relativité linguistique est d’autant plus intrigante qu’elle défie l’existence d’universaux linguistiques et celle de quelques concepts primitifs partagés par un grand nombre de cultures, sinon par toutes, ou encore la possibilité de pouvoir (toujours ?) traduire d’une langue à l’autre.

Si au départ l’hypothèse de la relativité linguistique a été testée sur les termes de couleur en anglais et dans plusieurs langues exotiques pour montrer que nos catégories conceptuelles sont celles et seulement celles qui sont codées linguistiquement (cf. Lenneberg & Roberts 1953, Brown & Lenneberg 1954, Lantz & Stefflre 1964), les recherches plus récentes ayant repris la problématique du rapport entre langage et cognition se focalisent plutôt sur le domaine de l’espace. Ce changement de domaine d’expérience, qui s’est produit dans les années 70 et 80 du siècle dernier, a été un tournant très important à plusieurs égards (cf. Gentner & Goldin-Meadow 2003 : 6–8, et surtout les travaux à l’origine de ce changement : Bowerman 1980, 1989, 1996a, b ; Talmy 1983, 1985, Choi & Bowerman 1991 ; Levinson & Brown 1994, pour ne citer que les principaux). Par la variété des entités et relations qui lui sont propres et par celle des événements qui s’y produisent en permanence, l’espace offre un domaine d’investigation extrêmement riche, et beaucoup plus fertile que celui des couleurs. Qui plus est, les langues ont développé des moyens et des stratégies très variés pour décrire les faits spatiaux (cf. entre autres Bloom, Peterson, Nadel & Garrett (eds) 1996, Pütz & Dirven (eds) 1996, Talmy 2000, Strömqvist & Verhoevent (eds) 2004, Hickmann & Robert (eds) 2006, Vandeloise 1986, Vandeloise (éd.) 2003, Levinson 2003, Levinson & Wilkins (eds) 2003, Slobin 2006, Evans & Levinson 2009, Evans & Chilton (eds) 2010). Si l’on admet que la langue est un des moyens principaux d’accéder à nos représentations mentales, cela suggère une grande variabilité de conceptualisations de l’espace à travers les cultures. Dans le cas contraire, à savoir, à supposer que les représentations linguistiques ne sont pas directement


Dejan Stošić, Veran Stanojević, Tatjana Šotra, L’expression de l’espace et du temps ...

projetées au niveau conceptuel, la variabilité cognitive pourrait être minimisée. Si les recherches empiriques très pointues ont permis d’avancer des arguments solides en faveur de chacun des deux points de vue alternatifs, le rapport exact entre le langage et la conceptualisation n’est toujours pas défini, et pour cause (cf. Nuyts & Pederson 1997 (eds)). Les chercheurs s’y intéressant disposent en effet de très peu d’informations à l’heure actuelle sur la nature même et le déroulement de la conceptualisation, ainsi que sur le rôle et l’interaction des données prove-nant de sous-systèmes cognitifs différents (langage, perception, raisonnement, sentiments, etc.). Dans une mise au point remarquable sur la question, Pederson & Nuyts (1997 : 6) écrivent1 :

« En fait, il est fort probable que le plus grand problème concernant la question de la nature de la conceptualisation – et, donc, de sa relation avec le langage – réside dans le fait que la caractérisation de la structure conceptuelle ne sera jamais possible si l’on étudie un type de comportement de manière isolée. Dans la mesure où c’est le même système conceptuel qui se trouve au cœur de tous les types de comportements (intentionnels), la compréhension de la nature et de la forme de la conceptualisation exige l’identification et l’explication des contraintes que chaque système de com-portement impose sur la conceptualisation. Par conséquent, la recherche dans le domaine de la conceptualisation doit idéalement incorporer les contraintes de tous les systèmes de comportement ».

Si dans l’état actuel des connaissances il est difficile de surmonter cette diffi-culté à la fois théorique et méthodologique, les recherches interdisciplinaires visant à tester le fonctionnement de deux ou plusieurs systèmes cognitifs à la fois laissent espérer une convergence possible et nécessaire des données susceptible de fournir une vision sinon globale du moins plus complète de la conceptualisation.

Au-delà d’un intérêt théorique incontestable, l’étude de la représentation linguistique et conceptuelle de l’espace présente un avantage empirique majeur. En effet, les données relevant du domaine de l’espace peuvent être testées de manière beaucoup plus objective et plus directe que les données observables dans la grande majorité d’autres domaines, supposés plus abstraits (ex. causa-lité, modalité, manière, intensité, etc.), (cf. Gentner & Goldin-Meadow 2003). Quant au temps, il est évident que son accessibilité à la cognition est moindre. Le fait est cependant que certaines dimensions de la temporalité (par exemple, la successivité, l’extension, le début/la fin des événements, etc.) sont parfaitement perceptibles, d’autres encore nous paraissent sinon observables, du moins faci-

1 « In fact, probably the worst problem with the issue of the nature of conceptualisation – and,« In fact, probably the worst problem with the issue of the nature of conceptualisation – and, thus, of its relationship with language – is that characterizing conceptual structure will never be possible on the basis of an investigation of any single type of behaviour in isolation. To the extent that the same conceptual system lies at the core of all types of (intentional) behaviour, understand-ing the nature and format of conceptualization requires an understanding of what requirements each behavioural system imposes upon it. Hence reserch into conceptualization ideally incorporates the requirements of each behavioural system. » (Pederson & Nuyts 1997 : 6)(Pederson & Nuyts 1997 : 6)



lement déductibles de l’analogie que l’on trouve dans leur description en termes spatiaux. La diversité des représentations temporelles à travers les langues n’est pas moindre que celle qui concerne l’expression de l’espace (voir, par exemple, Comrie 1985, 1989, Klein 1994, Klein & Li (eds) 2009).

C’est cette vague de recherches qui, depuis les années 1980, a incité de nombreux chercheurs en linguistique, psychologie, psycholinguistique, intelli-gence artificielle, philosophie du langage, etc. à la description approfondie des expressions et structures exprimant l’espace et le temps en français. Comme toute langue, le français dispose d’un très large éventail de moyens lexicaux, grammaticaux, morphologiques et syntaxiques pour exprimer les faits spatiaux et temporels. Faute de pouvoir présenter ici tous ces travaux ne sarait-ce que de manière succincte, nous nous contenterons de donner à la fin de cette présentation quelques repères bibliographiques pour ceux et celles qui souhaiteraient appro-fondir leurs connaissances dans le domaine des recherches sur l’espace et/ou sur la temporalité en français.

Présentation du dossier thématiqueLe présent dossier thématique réunit une sélection d’articles tous issus de

communications présentées lors du colloque international « L’expression de l’espace et du temps en français : quelles formes pour quels sens ? », qui a eu lieu à la Faculté de Philologie de Belgrade du 23 au 26 mars 20112. Ce colloque a bien montré que les mystères de l’expression linguistique de l’espace et du temps continuent à susciter un grand intérêt auprès des linguistes en dépit d’une littérature très abondante sur la question. Parmi les facteurs qui motivent cet engouement pour l’étude de ces deux domaines, on compte leur caractère supposé concret et l’intrigante diversité de leurs représentations (linguistiques et conceptuelles) à travers les langues, la transposition des concepts spatiaux au domaine temporel et aux autres domaines notionnels, la fréquence des expressions temporelles et spatiales dans le discours, leur primauté lors de l’acquisition de la langue mater-nelle ou de la langue seconde, la conviction qu’une bonne connaissance de leur traitement cognitif permettrait une meilleure compréhension du fonctionnement de l’esprit humain, etc.

Les six contributions qui suivront portent des regards croisés sur la probléma-tique de l’expression de l’espace et du temps en français à plusieurs égards. Tout d’abord, elle est abordée sous différents angles théoriques et méthodologiques. Ensuite, dans deux articles, l’expression de l’espace et du temps en français est

2 Co-organisé par la Chaire de français de l’Université de Belgrade, le Centre de rechercheCo-organisé par la Chaire de français de l’Université de Belgrade, le Centre de recherche Grammatica de l’Université d’Artois, l’Association des professeurs de français de Serbie et l’Uni-versité de Kragujevac, soutenu par le Service de coopération et d’action culturelle de l’Ambassade de France et par l’Agence Universitaire de la Francophonie, le colloque a rassemblé une cinquantaine d’enseignants-chercheurs et doctorants de toute l’Europe, spécialistes de linguistique française et/ou comparée et de didactique du français langue étrangère.



étudiée dans une perspective contrastive. Enfin, certaines études s’intéressent à l’expression de notions non spatiales à l’aide d’éléments et/ou structures à l’ori-gine spatiaux. À la diversité d’approches s’ajoute celle des marqueurs spatiaux et temporels étudiés, en français mais aussi dans d’autres langues comparées : verbes locatifs, noms, adverbes, prépositions, syntagmes prépositionnels, subordonnées relatives, temps verbaux. Nous présenterons d’abord quatre études consacrées exclusivement au français puis les deux autres adoptant l’approche contrastive.

Nelly Flaux, dans sa contribution intitulée « Traduire/traduction : ni mouve-ment ni changement d’‘état’ » soulève tout un ensemble de problèmes syntaxiques et sémantiques liés à l’évolution du verbe traduire, qui à la base permettait d’ex-primer le mouvement, et de son correspondant nominal – traduction. S’intéres-sant à l’acception linguistique du couple traduire/traduction l’auteure essaie de montrer en quoi consiste la transposition signifiée par le verbe traduire et par le nom traduction. Ce dernier, précise l’auteure, peut avoir le sens « d’action » (La traduction de ce roman a duré longtemps), mais il peut aussi dénoter le résultat de cette action qui, en tant que texte, est un « objet idéal » (Husserl), à savoir un objet qui est pourvu d’un contenu à interpréter (Cette traduction de la Bible est la meilleure). N. Flaux montre finalement que ni la notion de mouvement (réel ou fictif) ni la notion de changement d’état ne permettent d’expliquer de manière satisfaisante la transposition d’un texte d’une langue A dans une langue B. Cette inadéquation s’explique justement par la nature idéale de tout texte qui au terme de sa transposition d’une langue dans une autre reste le même tout en étant différent.

L’article de Denis Le Pesant propose une classification sémantique des verbes de localisation et de déplacement basée sur trois critères syntaxiques que sont : i) le schéma de sous-catégorisation des verbes (et la notion d’argument), c’est-à-dire les restrictions sur la construction syntaxique, ii) leurs diathèses à savoir les variantes de forme de la phrase (permutations, effacements) et, enfin, iii) leur mode d’action (Vendler). La mise en œuvre de cette classification est illustrée à travers deux catégories spécifiques de verbes de localisation et de déplacement, l’une transitive directe (par exemple, recouvrir dans l’alternance la neige recouvre le sol, le sol est recouvert de neige) et l’autre transitive indirecte ou intransitive (par exemple, aller, partir, arriver, sortir, entrer). La perspective choisie par l’auteur constitue un apport significatif au domaine et complète avantageusement d’autres travaux plus sémantiques (Lamiroy 1983, Boons 1987, 1991, Laur 1991, 1993, Borillo 1998, Sarda 1999, Aurnague 2004, 2008, 2011a, b, Stosic 2009).

La troisième contribution consacrée exclusivement au français, celle de Flo-rica Hrubaru et d’Estelle Moline, examine la prétendue synonymie des adverbes soudain et soudainement. En effet, les définitions lexicographiques laissent suppo-ser que les deux adverbes sont quasi-synonymes, d’autant qu’ils sont globalement susceptibles d’occuper des positions analogues dans une phrase. Par une analyse à la fois sémantique, syntaxique et discursive, les auteures mettent en évidence



tout un ensemble de différences qui opposent soudain et soudainement..Ce qui les distingue fondamentalement, c’est que soudainement s’apparente aux adverbes de manière, tandis que soudain est un connecteur discursif et en tant que tel il nécessite la présence d’un contexte gauche. Si les deux adverbes expriment la survenance rapide d’un événement, seul soudain introduit un énoncé anti-orienté par rapport à l’énoncé qui précède, d’où un possible effet de surprise.

Tout comme la précédente, la contribution de Tatjana Samardžija-Grek adop-te une approche à la fois syntactico-sémantique et discursive. En effet, l’auteure se propose d’étudier la présence implicite et explicite des dimensions spatiale et temporelle dans deux types de subordonnées – les relatives dites « narratives » et les temporelles antéposées en quand/lorsque. Pour cela, à partir de l’analyse de textes narratifs, T. Samardžija-Grek examine trois questions : celle du mécanisme d’expression de l’espace dans les subordonnées temporelles, celle de la façon dont le temps est exprimé par les subordonnées relatives narratives et celle des procédés sémantiques et/ou syntaxiques permettant, dans chacune de ces deux structures, de corréler le temps et l’espace. Cela permet à l’auteure de montrer tout d’abord que la structure actancielle de la phrase à relative narrative engage les catégories morpho-syntaxiques nominales et verbales qui traduisent une progression à la fois spatiale et temporelle. Les temporelles antéposées en quand/lorsque posent le cadre temporel du procès principal, alors que l’information sur l’espace, absente de la définition des temporelles antéposées, proviendrait de la référence des groupes nominaux sujets (coréférents ou non) et du sémantisme respectif du verbe et/ou du circonstant. Au niveau du texte, les temporelles antéposées s’avèrent capables d’assurer la continuité de la progression spatiale à travers le récit.

Dans sa contribution comparant le français avec le roumain, Maria Ţenchea propose une description comparative des compléments du nom à sens spatial et temporel, sur la base d’un corpus de français journalistique et de ses traductions roumaines. S’appuyant sur les deux types syntaxiques de base (le CN en tant qu’argument et en tant que modifieur/adjoint), l’auteure examine leurs différen-tes réalisations sémantiques. Par ailleurs, la description des données est faite en tenant compte du statut catégoriel de la préposition introduisant le complément du nom. Ainsi, les constituants en de (analysé comme une préposition à part, dite fonctionnelle) sont systématiquement distingués de ceux introduits par une autre préposition (dite lexicale). L’auteure observe un parallélisme (formel et fonctionnel) net dans le cas des compléments du nom spatiaux et temporels ad-joints : les deux types sémantiques peuvent être introduits par la préposition de (lorsqu’il s’agit de simple détermination) ou par une autre préposition (lorsqu’il s’agit d’une valeur lexicale spécifique). En revanche, l’auteure souligne certaines différences de fonctionnement dans le cas des compléments du nom arguments, qui ne peuvent pas être introduits par la préposition de. Du point de vue de la comparaison des langues, l’auteure observe un contraste notable entre le français et le roumain pour ce qui est du fonctionnement des compléments du nom adjoints



en de. Ainsi, l’emploi de ce dernier comme introducteur d’adjoints adnominaux est en roumain beaucoup plus systématique qu’en français, qui utilise principa-lement une préposition lexicale. Comme l’auteure l’observe à juste titre, cette divergence a des conséquences en traduction et pour l’apprentissage du roumain en tant que langue étrangère.

La contribution d’Eugenia Arjoca porte un regard contrastif sur l’emploi du passé simple en français et en roumain. Si dans les deux langues le passé simple est hérité du parfait latin, il n’a pas connu les mêmes évolutions. En effet, en ancien français, le passé simple avait soit une valeur de perfectum praesens, soit une valeur de perfectum historicum, alors qu’en français moderne il n’a gardé que la deuxième valeur, ce qui lui permet d’exprimer un passé achevé, sans liaison avec le moment de l’énonciation. En roumain moderne, les emplois du passé simple relèvent, d’après l’auteure, de deux paradigmes homonymiques, l’un étant réservé aux textes narratifs écrits, l’autre à la langue parlée. Le premier paradigme est celui d’un temps absolu, allocentrique qui se caractérise par l’emploi à la troisième personne. Le deuxième paradigme est celui d’un temps déictique, employé en Olténie, permettant d’exprimer un passé récent dont les limites temporelles ne doivent pas dépasser l’espace d’une journée. Dans ce dernier cas, les verbes sont employés de préférence aux deux premières personnes.

Si cette brève présentation esquisse les objectifs poursuivis par les auteurs des contributions ici réunies, elle est loin de dévoiler toute la richesse et toute la finesse des analyses proposées, dont chacune apporte, espérons-nous, son grain de sable aux recherches s’efforçant de percer les mystères de l’expression linguistique de l’espace et du temps.

RÉFÉRENCES BIBLIOGRAPHIQUES

Aurnague, M. (2004). Les structures de l’espace linguistique : regards croisés sur quelques constructions spatiales du basque et du français. Leuven/Paris : Peeters.

Aurnague, M. (2008). Qu’est-ce qu’un verbe de déplacement ? : critères spatiaux pour une classification des verbes de déplacement intransitifs du français. In J. Durand, B. Habert & B. Lacks (éds), Actes du Congrès Mondial de Linguis-tique Française, CMLF’08. Paris : ILF & EDP Sciences. 1905–1917 (cd-rom), http://www.linguistiquefrancaise.org/articles/cmlf/pdf/2008/01/cmlf08041.pdf

Aurnague, M. (2011a). How motion verbs are spatial: the spatial foundations of intransitive motion verbs in French. Lingvisticae Investigationes 34/1. 1–34.

Aurnague, M. (2011b). Quittant tout, nous partîmes : quitter et partir à la lumière des changements de relation locative. Journal of French Language Studies 21. 285–312.

Borillo, A. (1998). L’expression de l’espace en français. Paris: Ophrys.Paris: Ophrys.



Bloom, P., Peterson, M.A., Nadel, L. & Garrett, M.F. (eds), (1996). Language and Space. Cambridge : MIT Press.

Boas, F. (1916) (1911). The mind of primitive man. New York: Macmillan.Boons, J.P. (1987). La notion sémantique de déplacement dans une classifi-La notion sémantique de déplacement dans une classifi-

cation syntaxique des verbes locatifs. Langue Française, 76, pp. 5–40.Boons, J.P. (1991). Classification sémantique des verbes locatifs.

Manuscrit.Bowerman, M. (1980). The structure and origin of semantic categories in

the language-learning child. In Foster, L. & Brandes, S. (eds), Symbol as sense. New York: Academic Press. 277–299.

Bowerman, M. (1989). Learning a semantic system: What role do cognitive predispositions play? In M.L. Rice, & Schiefelbusch R. L. (eds), The teachability of language. Baltimore: Brooks. 133–169.

Bowerman, M. (1996a). Learning how to structure space for language: a crosslinguistic perspective. In Bloom, P., Peterson, M., Nadel, L. & Garrett, M. (eds), Language and Space. Cambridge: MIT Press. 385–436.

Bowerman, M. (1996b). The origins of children’s spatial semantic catego-ries: cognitive versus linguistic determinants. In Gumperz & Levinson (eds.), 145–176.

Brown, R. & Lenneberg, E. (1954). A study in language and cognition. Journal of Abnormal and Social Psychology 49 (3). 454–462.

Choi, S. & Bowerman, M. (1991). Learning to express motion events in English and Korean : The influence of language-specific lexicalization patterns. Cognition 41. 83–121.

Clark, E. (1973). Non-linguistic strategies and the acquisition of word mean-ings. Cognition 2. 161–182.

Comrie, B. (1985). Tense. Cambridge : Cambridge University Press.Comrie, B. (1989). Language universals and linguistic typology. Oxford :

Basil Blackwell.Evans, N. & Levinson, S. (2009). The Myth of Language Universals: Lan-

guage diversity and its importance for cognitive science. Behavioral and Brain Sciences 32. 429–448.

Evans, V. (2003). The structure of time: language, meaning, and temporal cognition. Amsterdam / Philadelphia : John Benjamins.

Evans, V. (2010). The perceptual basis of spatial representation. In Evans, V. & Chilton, P., Language, Cognition and Space. The State of the Art and New Directions. London: Equinox Publishing. 21–48.

Evans, V. & Chilton, P. (eds) (2010). Language, Cognition and Space. The State of the Art and New Directions. London : Equinox Publishing.London : Equinox Publishing.



Fagard, B. (2010). Espace et grammaticalisation – L’évolution sémantique des prépositions dans les langues romanes. Sarrebruck: Éditions UniversitairesSarrebruck: Éditions Universitaires Européennes.

Gentner, D. & Goldin-Meadow, S. (2003). Whither Whorf. In D. Gentner & S. Goldin-Meadow (eds), Language in mind : advances in the study of language and thought. Cambridge, Mass.: MIT Press. 3–14.

Gentner, D. & Goldin-Meadow, S. (eds), (2003). Language in Mind : Ad-vances in the Study of Language and Thought. Cambridge, Mass.: MIT Press.

Gumperz, J., Levinson, S. (eds), (1996). Rethinking linguistic relativity. Cambridge : Cambridge University Press.

Hickmann, M. (2003). Children’s discourse: person, space and time across languages. Cambridge : Cambridge University Press.

Hickmann, M. & Robert, S. (eds) (2006). Space in Languages. Amsterdam/Philadelphia : John Benjamins.

Humborldt, W. von (1836), (1988). On language: The diversity of human language-structure and its influence on the mental development of mankind. Cambridge: Cambridge University Press.

Klein, W. (1994). Time in language. London / New York: Routledge.Klein, W. & Li, P. (eds), (2009). The expression of time. Berlin : Walter de

Gruyter.Lamiroy, B. (1983). Les verbes de mouvement en français et en espagnol.

Amsterdam : John Benjamins.Laur, D. (1991). Sémantique du déplacement et de la localisation en fran-

çais : une étude des verbes, des prépositions et de leurs relations dans la phrase simple. Thèse de Doctorat, Université de Toulouse-Le Mirail.

Laur, D. (1993). La relation entre le verbe et la préposition dans la sémantique du déplacement. Langages 110. 47–67.

Lantz, D. & Stefflre, V. (1964). Language and Cognition Revisited. Journal of Abnormal and Social Psychology 69: 472–481.

Lenneberg, E. & Roberts, J.(1953). The denotata of language terms. Paper presented at the Linguistic Society of America, Bloomington, Indiana.

Levinson, S. (2003). Space in Language and Cognition. Explorations in Cognitive Diversity. Cambridge : Cambridge University Press.

Levinson, S. & Brown, P. (1994). Immanuel Kant among the Tenejapans: Anthropology as applied philosophy. Ethos 22. 3–41.

Levinson, S. & Wilkins, D. (eds) (2006). Grammars of Space. Explorations in Cognitive Diversity Cambridge: Cambridge University Press.

Lucy, J. A. (1992). Language diversity and thought: A reformulation of the linguistic relativity hypothesis. Cambridge : Cambridge University Press.

Nuyts, J. & Pederson, E. (eds), (1997). Language and conceptualization. Cambridge: Cambridge University Press.



Pederson, E. & Nuyts, J. (1997). Overview: on the relationship between langauage and conceptualization. In Nuyts, J. & Pederson, E., Language and conceptualization. Cambridge: Cambridge University Press. 1–12.

Pütz, M. & Dirven, R. (eds), (1996). The Construal of Space in Language and Thought. Berlin/New York: Mouton de Gruyter.

Sapir, E. (1949). The selected writings of Edward Sapir in language, culture, and personality. Berkeley: University of California Press.Berkeley: University of California Press.

Stosic, D. (2009). La notion de « manière » dans la sémantique de l’espace, Langages 175. 103–121.103–121.

Strömqvist, S. & Verhoevent, L. (eds) (2004). Relating events in narrative: Typological and contextual perspectives, Mahwah, NJ : Lawrence Erlbaum Associates.

Talmy, L. (1983). How language structures space. Language 1. 225–282.Talmy, L. (1985). Lexicalization patterns: Semantic structure in lexical

forms. In Shopen, T. (ed.), Language Typology and Syntactic Description. Vol. 3: Grammatical Categories and the Lexicon. New York: Cambridge University Press. 57–149.

Talmy, L. (1988a). Force dynamics in language and cognition. Cognitive Science 12. 49-100.

Talmy, L. (1988b). The relation of grammar to cognition. In Rudzka-Ostyn, B. (ed.), Topics in cognitive linguistics. Amsterdam: John Benjamins. 165–205.

Talmy, L. (2000). Toward a Cognitive Semantics. Cambridge MA: MIT Press.

Vandeloise, C. (1986). L’espace en français : sémantique des prépositions spatiales. Paris: Le Seuil.

Vandeloise, C. (2002). Relativité linguistique et cognition. Carnets de gram-maire 9 (Rapports internes de l’ERSS- Université Toulouse 2).

Vandeloise, C. (ed), (2003). Langues et cognition (Traité des sciences co-gnitives). Paris: Hermes Lavoisier.Paris: Hermes Lavoisier.

Whorf, B. L. (1956). Language, thought, and reality. Cambridge, MA :Cambridge, MA : MIT Press.



BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 19–36) UDC 811.133.1’367.625’37

Nelly Flaux Université d’Artois, Grammatica

TRADUIRE/TRADUCTION : NI MOUVEMENT, NI CHANGEMENT D’« ÉTAT » ?1

Afin de répondre à la question : « En quoi consiste la transposition signifiée par le verbe traduire et par le nom traduction ? » envisagés dans leur acception « linguistique », il convient de dégager les principales propriétés sémantiques et syntaxiques de ces unités lexicales, perçues comme morphologiquement reliées. Et de prendre en considération le fait que traduction, outre son sens de « nom d’action », est fréquemment utilisé pour dénoter un « objet idéal ». Après avoir précisé, à la suite de Husserl, ce qu’on entend par « idéalité », et souligné l’inadéquation de la notion de mouvement pour décrire le sens (« linguistique ») de traduire/traduction, on montre que la notion d’état associée à celle de changement exige d’être « revisitée », si on veut l’appliquer de manière pertinente à la description de ces deux mots.

En français, le verbe traduire signifie « déférer », lorsqu’il est construit avec des groupes prépositionnels tels que devant (la justice + les tribunaux + la Cour Européenne). Ce verbe implique.une idée de mouvement, un déplacement de la part de l’objet-patient :

(1) Plusieurs associations veulent traduire le Laboratoire Servier devant les tribunaux.

Le nom dérivé -ou perçu comme tel-, traduction, a aussi cette acception, mais celle-ci est considérée comme « rare » par les lexicographes2. Le TLFi cite cet exemple de R. Martin du Gard :

(2) Le ministre, cinq jours avant la fin de l’instruction qui devait conclure à la traduc-tion de Dreyfus devant un conseil de guerre, y affirme la culpabilité de l’accusé.

1 Je remercie vivement Co Vet et Danièle Van de Velde, ainsi que le relecteur/la relectriceJe remercie vivement Co Vet et Danièle Van de Velde, ainsi que le relecteur/la relectrice anonyme et Dejan Stosic, de leurs remarques et suggestions.

2 Cette acception ne figure pas dansCette acception ne figure pas dans Le Petit Robert. Mais elle est attestée fréquemment sur Internet (merci à D. Stosic pour cette dernière précision).



Mais ce n’est pas dans ce sens que traduire -et surtout traduction- sont employés le plus souvent. Traduire, construit avec un COD, signifie plus fré-quemment : « transposer un texte d’une langue dans une autre ». Et traduction est le plus couramment utilisé pour dénoter cette action ou le résultat de cette action. C’est dans cette unique acception -« linguistique »- que les deux mots sont envisagés ici3.

1. Qu’est-ce que « traduire » ? L’action de traduire consiste à faire passer un texte, qui est un objet « idéal »

c’est-à-dire non matériel, d’une langue source dans une autre langue ; le « texte de départ » se trouve donc transformé en un « texte d’arrivée »4. Celui-ci est identique au « texte de départ », tout en étant différent (de lui). Cette action exige un agent humain. Le « texte de départ » peut subir plusieurs changements, successifs ou simultanés -ou du moins présentés comme tels :

(3) Marie a traduit ce texte français en serbo-croate et en espagnol(4) Marie a traduit ce texte français en serbo-croate puis en espagnol.

Selon (3), Marie peut avoir traduit le texte français en question, d’une part en serbo-croate, d’autre part en espagnol sans que soit précisée la succession de ces deux actions. Selon (4), Marie peut avoir traduit le texte français en serbo-croate, puis avoir traduit le résultat de cette traduction (un texte « en serbo-croate » donc) en espagnol. Ou bien (4) peut être interprété comme (3). Rien n’empêche d’ailleurs qu’une fois le texte traduit du français en serbo-croate, puis du serbo-croate en espagnol, Marie ne transpose ce dernier en russe. Et cela indéfiniment5.

Le processus est réversible. Une fois le texte français traduit en serbo-croate puis en espagnol, Marie -ou quelqu’un d’autre- peut le reconvertir en français ; ou, une fois « re-traduit » du russe en espagnol, elle peut le re-transposer en

3 On lit dans leOn lit dans le TLFi : « A. emprunté au latin classique et chrétien traductio « action d’expo-ser au mépris, censure, blâme, médisance, critique ; peine, châtiment », dérivé du verbe traducere (traduire) dans quelques-uns de ses sens : « exposer au mépris, confondre, châtier punir ». B. dérivé savant de traduire* d’après le latin classique traductio « traversée, action de passer d’un point à un autre » ; en rhétorique, par métonymie, « répétition d’un mot ; exhibition publique, action d’exposer au mépris », dérivé de traducere (traduire*). Pour une approche morphologique en synchronie des noms « dérivés », voir Bonami et al. (2009)..

4 Pour répondre à une objection du relecteur/de la relectrice, précisons que la description pro-Pour répondre à une objection du relecteur/de la relectrice, précisons que la description pro-posée ne prétend nullement rendre compte de la traduction comme « discipline », mais seulement de la façon dont la langue présente cette activité. Les termes métalinguistiques utilisés ne peuvent donc convenir à une approche traductologique. Par ailleurs, les concepts théoriques (traditionnels) que j’utilise m’empêchent de parler d’« espace abstrait » : l’espace a nécessairement une étendue ; comme le temps.

5 L’introduction du pluriel entraîne de multiples possibilités d’interprétation. Cf.L’introduction du pluriel entraîne de multiples possibilités d’interprétation. Cf. Paul et Marie ont traduit ce texte en italien et en grec, puis en serbo-croate.


Nelly Flaux, Traduire/traduction : ni mouvement, ni changement d’ « état » ?

serbo-croate et ensuite en français, et recommencer dans l’autre sens – ou en changeant de parcours : du français en russe par exemple.

La métamorphose semble présenter les mêmes caractéristiques. La sorcière peut changer Ivan de prince en grenouille. Transformé en grenouille, Ivan reste à la fois lui-même et devient un autre. La transformation est réversible : ainsi finissent de nombreux contes de fées. Mais la sorcière ne peut pas transformer Ivan à la fois en grenouille et en chauve-souris sans mettre en péril l’identité de celui-ci. Et cela parce qu’Ivan à l’état de grenouille et Ivan à l’état de chauve-souris sont non pas des objets idéaux mais des objets matériels, inscrits a priori dans l’espace 6.

1.1. Ni mouvement …Que le texte consiste en un poème (oral ou écrit) ou en un roman (nécessai-

rement écrit), le mécanisme de la récursivité est le même ; ce qui montre bien que l’instanciation dans l’espace par le biais de l’écriture est seconde, à la différence de celle d’un prince, d’une grenouille ou d’une chauve-souris.

Le texte (oral ou écrit) entretient des liens non triviaux avec la langue source, puisque « avant » toute action de traduire, le texte est un ensemble de mots structuré, « appartenant » à ladite langue. Texte et langue participent de la même nature, dont Saussure a tenté de rendre compte en recourant à la notion de signe et de système de signes. Le texte traduit entretient le même type de rapport avec la langue cible : c’est aussi un ensemble de mots structuré « appar-tenant » à ladite langue. Le rapport d’ « appartenance » a été décrit par Saussure grâce au couple « langue/parole » ou « langue/discours » ; par Chomsky grâce à l’opposition « compétence/performance » ; par Guillaume, par la distinction « en puissance/en effet ».

L’action de traduire met donc en cause plusieurs objets idéaux : le texte de départ et, indissociablement, la langue source dans laquelle il est « composé » ; le texte d’arrivée (semblable et différent du texte de départ, modifié par la traduction et pourtant toujours le même), indissociablement lié à la langue cible. Elle met aussi en jeu un objet non idéal, un être humain inscrit dans l’espace.

Notons que l’action de traduire ne porte pas nécessairement sur un « tex-te » au sens qui vient d’être défini ; il peut s’agir d’un « signe » ou d’un « méta-signe » isolé de la langue comme en (5), (6) et (7) :

(5) Françoise a traduit puer par enfant(6) Jean-Marc traduit parfois l’imparfait latin par un passé simple(7) Comment traduire l’aspect du serbo-croate en français ?

6 On peut imaginer évidemment des situations dans lesquelles le héros est transformé en deuxOn peut imaginer évidemment des situations dans lesquelles le héros est transformé en deux « êtres » à la fois. Mais il faut reconnaître qu’un énoncé comme la sorcière a transformé Ivan en grenouille et en chauve-souris est assez étrange.



Les instances mises en œuvre par l’action de traduire étant des objets idéaux (sauf l’agent), il est clair que le changement causé et subi n’est pas de l’ordre du mouvement. Mais s’agit-il d’un changement d’« état » ?

1.2. … Ni changement d’« état » ?À la différence des propriétés ou qualités, un état se présente comme inscrit

dans le temps –au moins indirectement. Sans revenir sur la distinction entre états et propriétés et entre les différents types d’états, on peut relever quelques diffé-rences d’enchaînements possibles, selon que le « changement d’état » concerne un objet spatial (matériel) ou un objet idéal. Ainsi, après une phrase comme (8), il est possible d’enchaîner avec (9) ou avec (10) :

(8) La sorcière a transformé Ivan en grenouille(9) Ce brusque changement d’état désespère la princesse(10) Ce nouvel état, contre toute attente, lui convient.

Mais après (11), il est difficile de poursuivre avec (12) ou avec (13) :

(11) Marie a traduit plusieurs romans français(12) ?? Ce changement d’état… (13) ?? Ce nouvel état…

Notons aussi, qu’à propos du jeune homme transformé en grenouille, on peut énoncer (14) :

(14) Le prince Ivan est devenu un animal

mais qu’il est plus difficile de dire (15), à propos du roman Le pont sur la Drina7.:

(15) ?? Ce roman serbe est devenu un (texte/roman) français.

Un texte « à traduire » ne peut être soumis au changement d’état, si par là on entend une évolution physique. Si on peut dire d’un texte traduit qu’il « vieillit », c’est dans un tout autre sens : il n’est plus en accord avec la langue cible, les manières de traduire ont changé, etc. L’idée d’un état de type physique ne fait pas sens8. Peut-on parler d’« état non physique » c’est-à-dire psychologique? Non, puisque l’état psychologique concerne un être humain9, lequel est a priori ancré spatialement. On note d’ailleurs que la construction métaphorique être

7 Telle est … la traduction française du titre du roman d’I. Andrić.Telle est … la traduction française du titre du roman d’I. Andrić. 8 Quand on parle deQuand on parle de l’état d’un texte, on a en vue tout autre chose. 9 Directement ou indirectementDirectement ou indirectement cf. (Ce tableau + ce roman + ce paysage) est triste = « rend

triste »).



dans (un état Adjectif / un Adjectif état).ne convient qu’à SN « sujets » dénotant un humain :

(16) Ivan est dans un triste état : il est malheureux, mélancolique, inquiet (17) *Le roman Le Pont sur la Drina est dans un triste état

sauf, dans le cas de (17), si l’on vise tel exemplaire du roman serbe..

« (Être) traduit (du serbo-croate) en français » caractérise pourtant bien un état au sens où « (être) inquiet, malade, mélancolique » en caractérise un. Dans le cas de « (être) traduit » il s’agit d’un état résultant. Mais que signifie exactement traduire un poème du serbo-croate en français ? Que le poème « est en serbo-croate » et que ce poème, au terme du procès, « est en français » ; le poème, non nécessairement écrit, « appartient » d’abord à une langue puis à une autre. C’est cette « appartenance » qui est modifiée. Faut-il parler de changement d’« état » ? Rien n’est moins sûr. Car le contraste est net entre (18) – (19) et (20) – (21) :

(18) Dans quel état est Ivan ?(19) –Il est bien malheureux / Il a grossi / Il est devenu riche

(20) Dans quel état est le poème de Mallarmé ?(21) –*Il est (en français/en serbo-croate) *- Il est (français/serbo-croate).

Il y a « changement », mais au sens où il y a « changement » ou équivalence quand on convertit, par exemple, des heures en minutes ou les nombres premiers en équations mathématiques10. Mais alors, il ne s’agit pas d’« état » au sens strict -car tout rapport au temps est exclu, ou du moins est comme suspendu, mis en retrait. Si le changement ne porte pas sur un état, sur quoi porte-t-il ? On peut penser à la notion de « forme »11. Mais à condition de pouvoir donner de ce terme une définition consistante, intégrant le rapport d’« appartenance » très particulier du texte à chacune des langues dans lesquelles il est instancié. Cette relation d’appartenance résulte de l’association de la notion d’instrument -ou d’une notion approchante- avec l’idée de langue. Ainsi, l’allemand est une sorte de moyen de construire Faust, et traduire Faust consiste à élaborer un équivalent dans une autre langue, qui elle-même « sert d’instrument ou de moyen ». On peut dire aussi qu’ « une même valeur est donnée par le truchement d’un autre médium du même type »12. La « forme » d’un texte est différente par nature de la forme d’un être, puisque l’identité d’un texte traduit, contrairement à celle de tous les

10 La question se pose aussi à propos de la monnaie (La question se pose aussi à propos de la monnaie (convertir des euros en dollars). 11 Cette suggestion est due à C. Vet (com. pers.).Cette suggestion est due à C. Vet (com. pers.).12 Je dois à D. Stosic toute cette réflexion sur la notion d’instrument (com. pers.).Je dois à D. Stosic toute cette réflexion sur la notion d’instrument (com. pers.).



êtres, quels que soient les changements qui les affectent, « ne se redéploie ni dans l’espace, ni dans le temps »13.

2. Le verbe traduireLe verbe traduire ne semble pas avoir, jusqu’ici, retenu particulièrement

l’attention de ceux des linguistes qui se sont intéressés à la sémantique et à la syntaxe des verbes ; et qui en ont proposé des classifications –exhaustives ou non- en français et en anglais du moins. La rapide description des principales constructions du verbe traduire qui est proposée par Florea & Fuchs (2010 : 255)14 donne une idée du peu d’intérêt qu’a soulevé le verbe traduire.

2.1. Sous bénéfice d’inventaireLe verbe traduire apparaît, il est vrai, dans la classification systématique

des verbes du français proposée par Gross (1975 : 196, 356) ; mais uniquement dans la construction –surprenante à mes yeux- traduire que. Sauf erreur, François (1989, 1990) ne l’évoque pas non plus, fût-ce à la marge.

Plusieurs travaux français (entre autres Schnedecker & Charolles 1999) por-tent sur des verbes assez proches, tels (se) transformer, et plus généralement sur les phénomènes de « référents évolutifs », mais, sauf erreur, aucun ne comporte d’étude du verbe traduire, ni du nom traduction.

Le verbe traduire n’apparaît pas davantage dans les travaux anglo-saxons sur les verbes (entre autres Levin 1993, Talmy, vol. 1 et 2, 2000, Levin & Rappaport Hovav 2010, Croft 2010)15. Si l’on s’en tient au classement de Levin 1993 (177 sq.), on rapprochera traduire des verbes dits de « création » et de « transforma-tion », de type « turn verbs » comme en (a) :

(a) alter, change, convert, metamorphose, transform, transmute, turn.

On voit que le verbe translate ne figure pas parmi eux.

Pour décrire les « turn verbs », Levin & Rappaport (2010) proposent une « structure lexico conceptuelle » (SLC) de type « changement d’état ». Par exem-ple, le verbe to clean est pourvu de la SLC suivante :

(b) [ [ X ACT < RESULT >] CAUSE [ BECOME [ Y< CLEAN > ] ] ]

13 Selon la formule de D. Van de Velde (com. pers.).Selon la formule de D. Van de Velde (com. pers.). 14 On trouvera p. XXII-XXIII dans l’introduction de cet ouvrage (On trouvera p. XXII-XXIII dans l’introduction de cet ouvrage (Dictionnaire des verbes du

français actuel. Constructions, emplois, synonymes) un ensemble de références bibliographiques concernant les verbes : « ouvrages et dictionnaires de verbes (imprimés), dictionnaires de verbes électroniques (élaborés par des laboratoires de recherche publique) ».

15 Ces travaux comportent un nombre infime de références aux travaux français.Ces travaux comportent un nombre infime de références aux travaux français.



Comme l’a signalé Van de Velde (à paraître), ce schéma n’est pas satisfaisant à plusieurs égards. Mais on voit qu’il rend à peu près compte du sens causatif du verbe traduire, et que BECOME signale l’idée de changement. Cependant, il est clair que l’action de traduire porte sur un objet qui n’est pas de même nature que celui sur lequel porte l’action de nettoyer. Le premier est relié de manière très particulière à une langue, ou plutôt à deux langues : un texte est un « fragment actualisé » d’une langue source et, une fois traduit, ce même texte est un « frag-ment actualisé » d’une langue cible ; ce qui n’est pas le cas de l’objet sur lequel porte l’action de nettoyer. Le contrôleur de l’action, lui, est toujours un agent intentionnel dans le premier cas -pas nécessairement dans le second. Il s’ensuit que la nature de l’état résultant du changement induit par l’action ne peut qu’être bien différente, selon que l’on a « traduit » ou que l’on a « nettoyé ». Le problème reste donc entier -ou presque.

2.2. L’aspect lexical En ce qui concerne l’aspect lexical, de nombreuses questions restent ouver-

tes, notamment quant à l’articulation de l’aspect lexical lui-même avec l’aspect grammatical et –entre autres- du rôle des compléments de temps et de durée16. Je me contente ici de caractériser rapidement le verbe traduire selon la classifi-cation de Vendler (1967)17. Naturellement, aucune des propriétés ne correspond à une condition nécessaire et suffisante. Et elles valent pour le SV, et non pas pour le verbe seul.

Traduire dénote un événement de type « action » ou « événement » au sens large (et non un « état ») : il est [+dynamique] ou [-statif], comme le montre le fait qu’il peut entrer dans une phrase en corrélation avec une question en que faire? Ce qui n’est pas le cas de aimer ou de admirer :

(22) Qu’a fait Ana hier ? -Elle a traduit ce poème.

Traduire est [-homogène], à la différence des verbes d’état. Et il « porte dans son sens propre l’idée d’une borne terminale », comme le rappelle Haas (2009) à propos du verbe écrire. Traduire est donc [+télique] ou [+borné] ou [+transi-tionnel] ; et il est [+duratif] :

(23) Ivana a traduit ce poème en deux heures.

Comme l’a signalé Haas (2009), il accepte de se construire avec finir de, ce qui est une caractéristique des accomplissements.:

16 Voir, entre autres, Vet (1994).Voir, entre autres, Vet (1994).17 Comme bien d’autres avant lui, Croft (2010) note les difficultés que soulève la classificationComme bien d’autres avant lui, Croft (2010) note les difficultés que soulève la classification

de Vendler. Après avoir rappelé la célèbre classification et fait état de ses principales lacunes, Croft en présente une autre dans une perspective sensiblement différente.



(24) Tina a fini de traduire ce poème.

Quand il se construit avec un COD comportant l’article indéfini pluriel (des),.traduire réfère à un nombre indéterminé d’accomplissements, ce qui le rapproche des verbes d’activité :

(25) Tamara a traduit des poèmes

voire d’un verbe d’activité habituelle : 18

(26) Paul épluche des pommes de terre dans la friterie d’en face = « Paul est éplucheur de pommes de terre » (occasionnellement ou à titre de « profession »)(27) Paul traduit des pièces de théâtre pour cette maison d’édition = « Paul est traducteur de pièces de théâtre ».

2.3. Structure argumentaleLa complémentation de traduire, verbe d’accomplissement ou verbe d’ac-

tivité dans certains contextes est complexe, comme le rappellent les exemples (28) et (29) :

(28) Monika a traduit cette pièce de théâtre de l’allemand en français(29) Monika a traduit des pièces de théâtre de l’allemand en français.

Naturellement le COD ne peut être omis :

(30) *Greta a traduit de l’allemand en français

sauf si de l’allemand est interprété comme partitif avec le sens de (31) :

(31) (Marie/Greta) a traduit un certain nombre de textes allemands en français.

Plus intéressant à observer est le comportement, dans certaines constructions, des syntagmes correspondant à la langue source et à la langue cible.

On constate d’abord que le COD (« texte ») peut être omis, à condition que la langue cible soit mentionnée. Du moins, dans ce cas, seule la mention de celle-ci est à la rigueur possible –sauf, à nouveau, si on interprète le syntagme correspon-dant à la langue source comme un SN objet comportant un article partitif :

(32) ? (Ivana + Marie) traduit (souvent) en français / ? (Ivana + Marie) a (souvent).traduit en français

18 Voir Haas (2009) : « … le temps verbal n’affecte pas la télicité de l’accomplissement maisVoir Haas (2009) : « … le temps verbal n’affecte pas la télicité de l’accomplissement mais détermine si le point terminal a été ou non atteint » (p. 42). Voir aussi p. 251.



(33) ?? (Ivana + Marie) traduit (souvent) de l’anglais / ?? (Marie + Ivana) a (sou-vent) traduit de l’anglais.

Si le COD est présent, la seule mention de la langue cible donne également un résultat un peu meilleur que la seule mention de la langue source :

(34) Maria (traduit des romans en anglais + a traduit ce roman en anglais)(35) ? Maria (traduit des romans de l’anglais + a traduit ce roman de l’anglais)

sauf si le contexte est tel que la référence à la langue source va de soi :

(36) (Marie + Greta) a traduit de l’allemand cette pièce de théâtre de Schiller (36’) (Marie + Greta) a traduit de l’allemand des pièces de théâtre de Schiller

(37) (Marie + Greta) a traduit du français cette pièce de théâtre de Racine (37’) (Marie + Greta) a traduit du français des pièces de théâtre de Racine.

D’autres constructions font apparaître ce décalage entre langue source et langue cible. C’est le cas de l’interrogation partielle.

Commençons par signaler que les syntagmes interrogatifs correspondant à chacune des deux langues ont la forme de quelle langue ou.(en + dans) quelle langue et non pas d’où ni où, formes « adverbiales » plus clairement locatives, ni non plus de quoi/en quoi/dans quoi. Cf. (38)-(41) et (42)-(43) :

(38) *(D’où + De quoi) Maria a-t-elle traduit cette pièce de théâtre en grec moderne ?(39) *Maria a traduit cette pièce de théâtre (d’où + de quoi) en grec moderne ? (40) *(Où + (En quoi + Dans) quoi)) Maria a-t-elle traduit cette pièce de théâtre du grec ancien ?(41) *Maria a traduit cette pièce de théâtre du grec ancien (où + (en + dans).quoi))?

(42).(En + Dans) quelle langue Tina a-t-elle traduit du grec ancien cette pièce de théâtre ?(43) Tina a traduit cette pièce de théâtre du grec ancien (en + dans) quelle langue ?19

Si on compare les deux Sprep. correspondant à chacune des deux langues, il semble bien que l’interrogation sur la langue cible soit plus naturelle que celle portant sur la langue source. Cf. (44)-(45’) et (46)-(47’) :

(44) Tamara a traduit ce poème de l’allemand (en + dans) quelle langue ?

19 Comme le fait remarquer le relecteur/la relectrice, il serait utile de prendre également enComme le fait remarquer le relecteur/la relectrice, il serait utile de prendre également en compte l’emploi d’autres couples de prépositions, nettement plus spatiales, telles que de… depuis, de… vers.



(45) ? Tamara a traduit ce poème de quelle langue, en français ?(45’) ? Tamara a traduit ce poème en français de quelle langue ?

(46) (En + Dans) quelle langue Ivana a-t-elle traduit ce poème de l’allemand ? (47) ? De quelle langue Ivana a-t-elle traduit ce poème en français ? (47’) ? Ivana a traduit ce poème de quelle langue en français ?

Mais l’interrogation peut porter sur les deux syntagmes à la fois :

(48) De quelle langue (en + dans) quelle langue Ivana a-t-elle traduit ce poème ?(49) Ivana a traduit ce poème de quelle langue (en + dans) quelle langue ?

Il apparaît donc que traduire, verbe transitif causatif de changement, à valeur aspectuelle d’ « accomplissement » et contextuellement d’activité, a deux argu-ments syntaxiques, l’agent sujet et le COD thème, mais que les deux syntagmes prépositionnels correspondant à la langue source et à la langue cible, jouent un rôle important ; de plus, ils connaissent une disparité de « saillance », mais ils manifestent aussi un net lien de solidarité.

3. Le nom traductionAvant d’en venir au nom traduction, précisons rapidement en quoi consiste

un objet idéal ou « idéalité ».

3.1. Les idéalités20

Dans j’aime cette traduction, le SN vise une entité de type objet. Cet objet est non matériel. Husserl (1929, 1939) a proposé le terme idéalité pour distinguer les objets comme une sonate, un poème, un mot ou un discours, qui se caractérisent par le fait qu’ils sont munis d’un contenu à visée interprétative, à la différence d’un animal, d’une montagne ou d’une chaise.

Les idéalités de ce type entretiennent une relation non triviale avec le temps. En effet, pour qu’un concerto (ou une sonate) soit reçu, il faut qu’il soit joué, interprété. Pour qu’il soit compris, un poème doit être lu, entendu. Autrement dit, la portée à la connaissance d’autrui, à quoi est destinée l’idéalité en tant qu’entité à interpréter, exige la médiation d’un événement, lequel consiste en l’exécution du concerto (de la sonate), en la lecture ou en la déclamation du poème, en sa publication éventuelle. Selon le prédicat verbal de la phrase, cet événement reste virtuel comme en (50) ; ou bien il est actualisé comme en (51) :

(50) Chopin a composé ses deux concertos pour piano en 1830(51) Stevan vient d’écouter les deux concertos pour piano de Chopin.

20 Sur ce point, voir Flaux & Stosic (2011), Flaux & Stosic (soumis a, b), Stosic & FlauxSur ce point, voir Flaux & Stosic (2011), Flaux & Stosic (soumis a, b), Stosic & Flaux (2012).



Mais le nom concerto lui-même ne signifie pas l’événement qu’est son exécution/ interprétation. Cette complexité sémantique explique sans doute que ce type de nom soit parfois décrit comme dénotant un « événement faible » par opposition à un nom d’événement dit « fort » tel concert (Godard et Jayez 1993, 1996). Concerto pourtant ne dénote en aucun cas un événement, du moins si on considère qu’un événement, comme une propriété ou un état, est construit par abstraction21. Ou alors, il faut proposer une définition unitaire de la notion d’événement qui rende compte du contraste entre (52) et (53), (54) et (55), et aussi entre (56) et (57) :

(52) Le prochain concert aura lieu ce soir (53) *(Le prochain concerto + La prochaine sonate) aura lieu ce soir 22

(54) Que se passe-il donc ? _- Il y a un concert en ce moment(55) Que se passe-il donc ? * -Il y a un concerto en ce moment

(56) L’arrestation de Paul a eu lieu en plein concert(57) *L’arrestation de Paul a eu lieu en plein (poème + concerto + sonate).23

.À la différence de concerto, sonate, symphonie, mot, poème, les noms tra-

duction, description, transposition, démonstration,.sont perçus comme dérivés par la forme et par le sens, respectivement des verbes traduire, décrire, transposer et démontrer, ce qui fonde la distinction entre noms d’idéalités (désormais NId) « primaires » et NId « secondaires ». Chacune de ces deux sous-classes est nom-breuse. Pourtant, semble-t-il, la classe de NId n’a pas été jusqu’à présent établie comme classe de noms « aux côtés » des grandes classes de noms d’objets : noms d’êtres animés, d’êtres humains ou intentionnels, d’objets inanimés, parmi lesquels les noms d’objets naturels, les noms d’objets fabriqués (« iconiques » ou non), etc. 24

Considérons maintenant le nom traduction et ses relations avec le verbe traduire. Le nom dérivé peut servir à dénoter une « action » ou un « événement » au sens large (la traduction de ce poème lui a pris du temps). ; un objet idéal (cette traduction est réussie) ; et -par métonymie-.un objet matériel (laisse cette traduction sur mon bureau) 25.

21 Au sens de laAu sens de la Logique et de la Grammaire de Port-Royal.22 Condition suffisante mais non nécessaire, car tout nom d’événement n’est pas compatibleCondition suffisante mais non nécessaire, car tout nom d’événement n’est pas compatible

avec le prédicat avoir lieu, ni non plus avec survenir ou se produire.23 Sur les conditions d’emploi deSur les conditions d’emploi de en plein N, voir Haas (2009).24 Milner (1982) à la suite de Ruwet (1972) évoque certains noms dérivés de sens résultatif,Milner (1982) à la suite de Ruwet (1972) évoque certains noms dérivés de sens résultatif,

mais sans faire clairement le départ entre objets matériels et objets idéaux. 25 La caractérisation linguistique du nomLa caractérisation linguistique du nom traduction est rapidement évoquée dans Flaux &

Van de Velde (2000 : 106-107). Il nous aurait fallu distinguer plus clairement traduction signifiant un résultat idéal, et traduction signifiant un objet matériel par métonymie.



Commençons par le sens correspondant directement à la nominalisation.

3.2. Traduction, nom d’action/événementComme le verbe traduire, le nom traduction, au sens prédicatif, peut signifier

un « accomplissement » ou une « activité ». En tant que nom d’événement de type « accomplissement », traduction hérite

des propriétés aspectuelles du verbe. Il hérite aussi de sa structure argumentale26, ce que résument les exemples (58)-(59), et (60)-(61) :

(58) Ivana a traduit ce poème, du serbo-croate en français, en deux heures ; ce qui a surpris tout le monde(59) La traduction, par Ivana, de ce poème, du serbo-croate en français, en deux heures, a surpris tout le monde

(60) Ivana a traduit allègrement ce poème, du français en serbo-croate, en deux heures seulement ; ce qui a surpris tout le monde(61) (L’allègre traduction + La traduction allègre) par Ivana, de ce poème, du fran-çais en serbo-croate, en deux heures seulement, a surpris tout le monde 27.

Le « privilège » déjà repéré de la langue cible apparaît dans les exemples (62) à (64) :

(62) La traduction de ces poèmes par Ivana, en français, a beaucoup aidé ses confrères(63) La traduction de ces poèmes par Ivana a beaucoup aidé ses confrères(64) ?? La traduction de ces poèmes par Ivana, du serbo-croate, a beaucoup aidé ses confrères

et dans les exemples (65) à (66) avec l’emploi des adjectifs relationnels :

(65) La traduction française de ces poèmes par (Ivana + Marie) a beaucoup aidé ses confrères(66) La traduction serbo-croate de ces poèmes par (Ivana + Marie) a beaucoup aidé ses confrères.

En (65) on comprend qu’Ivana ou Marie a traduit des poèmes en français ; en (66) qu’elle a traduit des poèmes en serbo-croate.

Les principales caractéristiques sémantiques et syntaxiques du verbe tra-duire déjà relevées, et que rappellent les exemples (67) et (68), semblent bien

26 Sur les tests utilisables à propos du nom, voir Haas (2009).Sur les tests utilisables à propos du nom, voir Haas (2009).27 Une simple équivalence relie (60) et (61) ; les relations entre verbe + adverbe (Une simple équivalence relie (60) et (61) ; les relations entre verbe + adverbe (traduire allègre-

ment) et nom dérivé + adjectif (une traduction allègre/une allègre traduction) ne sont pas simples.



présentes quand le nom traduction s’utilise pour dénoter une activité, comme dans les exemples (69) et (70) :

(67) (Tatiana + Marie) trouve plaisir à traduire des poèmes du serbo-croate en français(68) (Tatiana + Marie) trouve plaisir à la traduction de poèmes du serbo-croate en français

(69) Traduire des poèmes, du serbo-croate en français, a demandé beaucoup de temps à (Tamara + Marie)(70) La traduction de poèmes, du serbo-croate en français, a demandé beaucoup de temps à (Tamara + Marie).

Le « privilège » de la langue cible signalé à propos du verbe et du nom d’accomplissement, caractérise également l’emploi de traduction au sens d’ « ac-tivité télique», comme le montrent :

– d’une part la suppression plus « naturelle » d’un des deux groupes pré-positionnels référant à l’une des deux langues : celui correspondant à la langue source, Cf. (71) à.(76) :

(71) Tatiana se consacre à la traduction de poèmes en français(72) ? Tatiana se consacre à la traduction de poèmes du serbo-croate

(73) ? Tatiana est en pleine traduction de poèmes en français(74) ?? Tatiana est en pleine traduction de poèmes du serbo-croate

(75) Ces poèmes sont en voie de traduction en français(76) ?? Ces poèmes sont en voie de traduction du serbo-croate

– d’autre part, le fonctionnement de l’adjectif de relation : s’il s’agit d’une traduction en français, seul (77) est possible ; ou du moins il est meilleur ou moins mauvais que (78) :

(77) ? La traduction française de poèmes occupe bien (Tatiana + Marie) en ce moment(78) *La traduction serbo-croate de poèmes occupe bien (Tatiana + Marie) en ce moment.

En tant que nom d’activité, traduction hérite, on le voit, de la structure aspectuelle de traduire. Quant à.sa structure argumentale, elle ne.semble pas différente. Et elle ne se dissocie donc pas non plus de celle de traduction, nom d’accomplissement. Elle manifeste, de plus, les mêmes caractéristiques déjà notées à propos de la langue cible.



3.3. Traduction, nom d’objet idéalLa complémentation semble bien être également, pour l’essentiel, « mainte-

nue » quand traduction a un sens non pas prédicatif mais résultatif (dénotant un « objet idéal ») : le nom peut être suivi des mêmes groupes nominaux référant à l’« agent », au « thème », à la « source » et à la « cible »28. L’ellipse de certains compléments est régie par des contraintes pour la plupart identiques à celles qui pèsent sur le verbe traduire et sur l’emploi prédicatif de traduction. Cf. (79) à (83) :

(79) La traduction de ce roman, du serbo-croate en français, par Vera, est restée célèbre(80) *La traduction, du serbo-croate en français, par Vera est restée célèbre(81) La traduction de ce roman, (du serbo-croate) en français, par Vera, est restée célèbre(82) La traduction de ce roman, en français, par Vera, est restée célèbre(83) ?La traduction de ce roman, du serbo-croate, par Vera, est restée célèbre.

Ces contraintes montrent aussi le « privilège » dont bénéficie la mention de la langue cible, privilège qu’on peut observer également avec l’emploi des adjectifs de groupe : si l’on sait que Luther a traduit la Bible du latin en allemand, on ne s’étonne pas de (84), mais on s’étonne de (85) 29 :

(84) La traduction allemande de la Bible par Luther est restée célèbre(85) ?? La traduction latine de la Bible par Luther est restée célèbre.

Enfin, traduction, nom d’objet idéal, se comporte de la même manière que lorsqu’il est employé avec un sens prédicatif, au regard de la question partielle. Cf. (86) à (92) :

(86) La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-croate en quelle langue, est célèbre ? (87) ? La traduction de ce poème par (Ivana + Marie), de quelle langue en français, est célèbre ? (89) La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, de quelle langue en quelle langue, est célèbre ?

(90) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-croate (à où/à quoi/dans quoi), est réussie ?(91) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où/de quoi) en français, est réussie ?

28 SurSur traduction, nom d’idéalité, voir Flaux & Stosic (soumis, a et b) et Stosic & Flaux (2012).

29 Exemples repris à Flaux & Stosic (soumis a).Exemples repris à Flaux & Stosic (soumis a).



(92) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où à où/de quoi en quoi), est réussie ?

Ou mieux (93) à (98) :

(93) En quelle langue la traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-croate, est-elle célèbre ? (94) ? De quelle langue la traduction de ce poème en français par (Ivana + Marie).est-elle célèbre ? (95) De quelle langue en quelle langue la traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, est-elle célèbre ?

(96) *(À où/À quoi/Dans quoi) la traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, du serbo-croate, est-elle réussie ?(97) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où + de quoi) en français, est réussie ?(98) *La traduction par (Marie + Ivana) de ce poème, (d’où à où + de quoi en quoi) en français, est-elle réussie ? 30

Récapitulons : traduction, comme traduire, peut signifier un accomplisse-ment. Cf. (99). Comme traduire il peut signifier une activité. Cf. (100). Et une idéalité. Cf. (101) :

(99) La traduction de ce roman par Marie a aidé ses collègues(100) Marie s’est lancée dans la traduction de poèmes serbes(101) Les traductions de Marie ont du succès.

Traduction, nom d’idéalité, présente un nombre impressionnant de proprié-tés communes avec traduction prédicatif. Cela pose évidemment la question de l’héritage. Ou plutôt conduit à s’interroger sur la question de savoir dans quels termes poser la question de l’héritage : héritage de la SLC, de la structure argu-mentale, de la structure aspectuelle et des rôles thématiques associés aux divers « participants », quelle que soit la manière dont la SLC intègre ces structures et les rôles thématiques associés aux participants.

ConclusionLe « passage d’un texte d’une langue à l’autre » n’a rien à voir avec un

mouvement, y compris un « mouvement fictif », car hormis l’agent, les entités concernées n’ont pas d’étendue (thème, source et cible). Or l’idée de mouve-ment non fictif ou fictif, du moins tel qu’elle est utilisée par Talmy (2000, 1 et

30 L’étude des contraintes portant sur l’ordre des mots dans ce type de construction exigeraitL’étude des contraintes portant sur l’ordre des mots dans ce type de construction exigerait d’être approfondie.



2), implique crucialement l’extension spatiale31. De même celle de « chemin », même métaphorique.

Le verbe traduire signifie un changement mais pas changement d’état : « être écrit en serbo-croate » est différent de « être écrit en français », mais ces deux prédicats n’expriment pas un état, du moins si un état correspond à une caractéristique physique ou psychologique. Rappelons que ce changement est comparable à celui (conversion) qui affecte des unités de mesure, des nombres et des fonctions mathématiques. C’est du côté de la notion de « forme » (en lien avec celle d’ « appartenance », notion elle-même en rapport avec celle d’instru-ment et de langue), qu’il faut poursuivre la réflexion et approfondir l’analyse. À la différence de la forme d’un être, la forme d’un texte (ou sens ?) est présentée -par la langue- comme indépendante de l’espace et du temps.

L’inadéquation des concepts d’état et de « mouvement fictif » vient de la nature idéale de ce sur quoi porte l’action de traduire : le texte. Il est dans un rapport très particulier -qui reste à décrire- avec la langue source et la langue cible. Au terme de sa transposition d’une langue dans une autre, qui sont des en-tités idéales très complexes, un texte reste le même tout en étant différent. Cette identité/altérité à soi est à certains égards très proche de celle d’autres idéalités telles que les sonates, les romans, etc. Mais elle est aussi différente, en raison précisément des rapports que le texte entretient avec les deux langues : il n’y a pas, semble-t-il, d’équivalent de telles relations pour la sonate ni pour le roman, même s’il existe des règles de composition musicale et de composition littéraire. L’idéalité qu’est un texte traduit apparaît irréductible à tout autre. Et sa relation avec la langue de départ et avec celle d’arrivée aussi.

BIBLIOGRAPHIE

Bonami, O., Boyé, G. & Kerleroux, F. (2009), « L’allomorphie radicale et la relation flexion-construction », in Fradin B., Kerleroux F. & Plénat M., Aperçus de morphologie, Saint-Denis : Presses Universitaires de Vincennes,103–125.

Croft,W. (2010), Verbs, Aspect and Argument structure, Oxford : Oxford University Press.

Flaux, N. (2002), « Les noms d’idéalités et le temps », Cahiers Chronos 10, 65–78.

Flaux, N. & Stosic, D. (2011), « Noms d’idéalités, prépositions et tempo-ralité », in E. Arjoca, C. Avezard-Roger, J. Goes & A. Tihu (éds), Temps, aspect et classes de mots : études théoriques et didactiques, Arras : Artois Presses Université, 155–178.

31 Voir aussi Stosic & Sarda (2009).Voir aussi Stosic & Sarda (2009).



Flaux, N. & Stosic, D. (soumis a), « Le nom traduction et sa complémen-tation », Colloque de St Jacques de Compostelle sur la complémentation (21-23 octobre 2010).

Flaux, N. & Stosic, D. (soumis b), «.Les noms d’idéalités.et la nominalisa-tion », Colloque NominalisationS, Arras 18-20 mai 2011.

Flaux, N. & Van De Velde, D. (2000), Les noms en français. Esquisse de classement, Paris-Gap : Ophrys.

Florea, L. S. & Fuchs, C. (2010), Dictionnaire des verbes du français actuel, Paris-Gap : Ophrys.

François, J. (1989), Changement, causation, action, Droz :.Genève.François, J. (1990), « Classement sémantique des prédications et méthode

psycholinguistique d’analyse propositionnelle », Langages 100, 13–32. Godard, D. & Jayez, J. (1993), « Le traitement lexical de la coercion »,

Cahiers de linguistique française 14, 123–149.Godard, D. & Jayez J. (1996), « Types nominaux et anaphores : le cas des

objets et des événements », Cahiers Chronos 1, 41–58.Gross, M. (1975), Méthodes en syntaxe, Paris : Hermann. Haas, P. (2009), Comment l’aspect vient aux noms, Doctorat soutenu à

l’Université de Lille 3.Husserl, E. (1996) [1929], Logique formelle et transcendantale, Paris :

PUF. Husserl, E. (1970) [1939], Expérience et jugement, Paris : P. U. F.Levin, B. (1993), English Verb Classes and Alternations, A preliminary

Investigation, Chicago : The University of Chicago Press. Levin, B. & Rappaport Hovav, M. (2010), « Lexical Conceptual Structure”, in

P. Portner, C. Maienborn & K. von Heusinger.(eds), Semantics: An International Handbook of Natural Language Meaning, Berlin : Mouton de Gruyter.

Milner, J.-C. (1982), Ordres et raisons de langue, Paris : Le Seuil.Pustejovsky, J. (1995), Generative Lexicon, Cambridge : MIT Press.Schnedecker, C. & Charolles, M. , (1999), « Référence et changement. Étude

du prédicat (se) transformer », in S.Vogeler, A. Borillo, M. Vuillaume & C. Vetters (eds), La modalité sous tous ses aspects, Amsterdam : Rodopi, 289–308.

Stosic, D. & Flaux, N. (2012), « Les noms d’idéalités sont-ils polysémi-ques ? », Bern : Peter Lang.

Stosic, D. & Sarda, L. (2009), « The many ways to be located : the expres-sion of fictive motion in French and Serbian », in M. Brala Vukovic & L. Gruic Grmusa (éds), Space and Time in Language and Literature, Cambridge Scholars Publishing, Cambridge : Massachussets, pp. 39–60.Cambridge : Massachussets, pp. 39–60.pp. 39–60.

Talmy, L. (2000), Toward a Cognitive Semantics, Cambridge : MIT-Press.Cambridge : MIT-Press.Van de Velde, D., (à paraître), « Les contraintes syntaxiques et sémantiques

qui pèsent sur les nominalisations à interprétation événementielle », Actes du



colloque Événement, événements et sous-événements, Paris 3-Sorbonne Nouvelle, 17-19 septembre 2009.

Vendler, Z. (1967), Linguistics and Philosophy, Ithaca New-York : Cornell Uiversity.

Vet, C. (1994), « Relations temporelles et progression thématique », in J.-P. Desclées et al (éds), Études cognitives, 57–88.

Нели Фло

TRADUIRE/TRADUCTION: НИ КРЕТАЊЕ, НИ ПРОМЕНА „СТАЊА“? (Резиме)

Глаголска именица traduction, изведена од глагола traduire, најчешће означава радњу и њен резултат. Међутим, специфичност резултата који се везује за ову именицу састоји се у томе што он није материјалног него идеалног карактера. Реч је о „идеалности“ у Хусерловском смислу те речи. У овоме раду указујемо на синтаксичко-семантичке релације (аспектуална вредност, аргументална структура) које повезују именицу traduction са глаголом traduire, као и на неопходност да се у оквиру номиналне семантике издвоји нова класа именица, а то су именице идеалности. У оквиру ове класе, именица traduction заузимала би засебно место услед изузетног карактера активности означене радњом „пренети текст с једног језика на други“ и њеног резултата.

Кључне речи: материјални предмет, идеални предмет (идеалност), догађај, текст, промена.

Примљено: 4. фебруара 2012, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.



BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 37–52) UDC 811.133.1’367.625’37

Denis Le Pesant Université Paris Ouest Nanterre La Défense & CNRS (UMR 7114)

CRITÈRES SYNTAXIQUES POUR UNE CLASSIFICATION SÉMANTIQUE DES VERBES DE LOCALISATION

Pour faire une classification sémantique des verbes locatifs, nous nous proposons de recourir à trois critères fondamentalement syntaxiques : les propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes d’action. Deux illustrations de la méthode seront données dans les domaines suivants : une classe de verbes transitifs directs de localisation et les trois principales classes de verbes à plusieurs arguments locatifs (types aller, partir/arriver et sortir/entrer).

Nous appelons prédicats de localisation les prédicats qui signifient une relation entre un objet ou un événement à localiser (le thème) et un objet servant de point de repère (le point de repère). Ces prédicats expriment des relations telles que les prépositions (être) dans (localisation interne), (être) hors de (loca-lisation externe), (être) devant (localisation externe antérieure sur l’axe frontal) etc. D’autre part, nous appelons argument locatif tout SN complément essentiel commutant avec l’adverbe interrogatif où ainsi qu’avec tous les autres adverbes locatifs (ici, quelque part, ailleurs etc.). Les principaux types de prédicats de localisation sont : des prépositions (devant, près de, au-dessus de etc.), des ver-bes à un seul argument locatif (habiter qqpart, planter qqch qqpart), des verbes transitifs directs (imprégner, entourer), des verbes à plusieurs arguments locatifs (aller de A à B, sortir de A par B), et des verbes intransitifs de déplacement à compléments locatifs optionnels (marcher, courir, nager).

Pour faire une classification sémantique de ce vocabulaire, nous recourons à trois types de critères syntaxiques1 : les propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes d’action. Deux illustrations de la méthode seront données dans les domaines suivants : a) une classe de verbes transitifs directs de locali-sation ; b) les trois principales classes de verbes à plusieurs arguments locatifs : les types aller, partir/ arriver et sortir/ entrer.

1 Nous nous situons dans la tradition des travaux du LADL sur les prédicats de localisation (cf.Nous nous situons dans la tradition des travaux du LADL sur les prédicats de localisation (cf. notamment Gross 1981, Lamiroy 1983, Boons 1985 et Guillet & Leclère 1992). Nous sommes aussi influencé par les travaux de Jean Dubois sur la classification syntactico-sémantique des prédicats (cf. Dubois & Dubois-Charlier 1993 ; François, Le Pesant & Leeman 2007) ainsi que ceux de l’école d’Andrée Borillo (cf. entre autres Borillo 1998, Aurnague 2004 & 2008, Laur 1989, Stosic 2009).



1. Définition syntactico-sémantique d’une classe de verbes transitifs directs de localisationUn ensemble de propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes

d’action suffit à définir une catégorie syntactico-sémantique de prédicats. Dans cette section, nous définissons au moyen de ces trois critères la classe de verbes transitifs directs dont font partie couvrir, surmonter et ceinturer2.:

(1) La neige couvre le sol ; une tour surmonte la colline ; un boulevard ceinture la ville

Ces verbes peuvent être qualifiés de prédicats de localisation, car : a) ils ont, comme les prépositions locatives de relation thème / point de repère, des valeurs de localisation interne et externe (avec contact, selon l’axe vertical, la-téral, etc.) ; b) ils mettent en relation les deux rôles thématiques caractéristiques de la catégorie : le thème et le point de repère de la localisation (landmark). Ces phrases se distinguent sémantiquement des phrases à un seul argument locatif par le trait suivant : elles ont toutes un effet nécessairement holistique (ex. le sol est couvert de feuilles), alors que les phrases à un seul argument locatif se caractérisent presque toutes par un effet non nécessairement holistique (ex. il y a des feuilles sur le sol).

Voici 29 verbes qui ont les mêmes propriétés que couvrir, remplir et parse-mer. Nous les avons regroupés par sous-classes sémantiques approximativement cohérentes en utilisant un quatrième type de critère dont il ne sera pas question ici, celui de la sélection lexicale.

couvrir, recouvrir, tapisser, revêtir remplir, emplirenrober imbiber, imprégner, mouiller, saturer, tremper consteller, joncher, parsemer border, franger, ourlerjalonner, ponctuer ceinturer, entourer, environnercoiffer, couronner, surmonter flanquerembarrasser, encombrer

Tableau 1 : une classe de verbes transitifs de localisation

1.1. Sous-catégorisation, diathèse, parcours de diathèsesPar sous-catégorisation du prédicat, il faut entendre les restrictions qu’il

opère sur le nombre et la nature syntaxique (nominale, phrastique, préposition-nelle ou non prépositionnelle) des arguments. Par diathèses, il faut entendre les alternances de « voix » (active, pronominale, passive) et les effacements et adjonctions d’argument(s), qui se manifestent par exemple au sein de la diathèse

2 Cette partie de notre article est un développement de ce que nous avons proposé dans LeCette partie de notre article est un développement de ce que nous avons proposé dans Le Pesant (2008).


Denis Le Pesant, Critères syntaxiques pour une classification sémantique...

variante causative vs variante non causative. La diathèse est une structure binaire. Nous appelons parcours de diathèses l’ensemble des diathèses d’un verbe ou d’une classe de verbes. Le parcours de diathèses des verbes du type de couvrir (cf. tableau 1) est le suivant :

• Diathèse voix active non causative vs voix passive en de (diathèse de permutation)

(2)a Des feuilles couvrirent cette zone (2)a’ vs Cette zone fut couverte de feuilles

• Diathèse voix active non causative vs voix pronominale. (diathèse de permutation)

(2)b Des feuilles couvrirent cette zone (2)b’ vs Cette zone se couvrit de feuilles

• Diathèse voix passive en de vs voix active causative (diathèse d’adjonction d’argument)

(2)c Cette zone fut couverte de feuilles (2)c’ vs Le vent couvrit cette zone de feuilles

• Diathèse voix active causative vs voix passive en par (diathèses de per-mutation d’arguments et d’effacement optionnel du complément en par)

(2)d Le vent couvrit cette zone de feuilles (2)d’ vs Cette zone fut couverte de feuilles (par le vent)

1.2. Modes d’action et parcours de modes d’actionLes quatre modes d’action (cf. Vendler 1959) sont : les états (‘states’), les

processus (‘activities’), les accomplissements (‘accomplishments’, c’est-à-dire « téliques non ponctuels ») et les achèvements (‘achievements’, c’est-à-dire « té-liques ponctuels »). La notion de mode d’action caractérise les prédicats non en eux-mêmes mais au sein de telle ou telle construction syntaxique ; de ce fait on peut l’étendre à la phrase. On dira par exemple que le verbe joncher, dans la phrase.« Cette zone fut jonchée de feuilles pendant deux heures », est au mode d’action état ; ou bien on peut dire que la phrase elle-même est au mode d’action état.

Un prédicat ou une classe de prédicats se caractérisent parfois par un seul mode d’action. Mais le cas le plus fréquent est le suivant : un verbe ou une classe de prédicats se caractérisent par plusieurs modes d’action, selon a) les tiroirs aspectuo-temporels auxquels on les conjugue, b) leur sous-catégorisation, par exemple le fait qu’un verbe transitif direct réalise ou non son complément essentiel peut modifier le mode d’action. Il arrive également qu’un prédicat ait deux modes d’action différents au sein de la même construction syntaxique et au même tiroir aspectuo-temporel (cf. infra § 1.2.2).



1.2.1. Modes d’action téliques vs modes d’action non téliquesLes quatre catégories de modes d’actions peuvent être réparties deux par

deux entre deux catégories : les téliques et les non téliques.• Les modes d’actions téliques regroupent les accomplissements et les

achèvementsLes phrases téliques admettent d’être sous-catégorisées par la préposition

temporelle de durée en et refusent de l’être par la préposition pendant :(3)a Ce bâtiment fut construit en 3 mois ; Paul arriva là en 3 minutes (3)b Ce bâtiment fut construit pendant 3 mois ; * Paul arriva là pendant 3

minutesLes phrases téliques signifient un événement mettant en jeu une substance

dont l’état final est différent de l’état initial : les exemples (3)a présupposent qu’il a fallu trois mois pour que le bâtiment passe de l’état de « non construit » à celui de « construit » et qu’il a fallu trois minutes pour que Paul passe de l’état de « non arrivé là » à celui de « arrivé là ».

La différence entre les accomplissements et les achèvements est de nature aspectuelle. Les deux types admettent l’auxiliaire aspectuel progressif ; mais les accomplissements sont les seuls verbes à accepter les auxiliaires inchoatif et terminatif :

(4) On est en train de construire ce bâtiment ; Pierre est en train d’arriver On (commence à, finit de) construire ce bâtiment * Pierre (commence à, finit d’) arriver

• Les modes d’actions non téliques regroupent les états et les processusLes phrases non téliques admettent d’être sous-catégorisées par les prépo-

sitions temporelles de durée pendant :(5)a Je fus malade pendant deux mois ; je lus pendant dix minutes (5)b.. ? Je fus malade en deux mois ; * je lus en deux moisElles signifient un événement mettant en jeu une substance dont l’état final

n’est pas différent de l’état initial : les exemples (5)a présupposent qu’au dernier instant d’un certain laps de temps, l’état ou le processus considérés étaient les mêmes qu’au premier instant. Les états et les processus se distinguent par une propriété aspectuelle : alors que les états refusent l’aspect progressif exprimé par l’auxiliaire être en train de, les processus l’acceptent (* Je suis en train d’être malade vs je suis en train de lire).

1.2.2. Un même verbe peut cumuler plusieurs modes d’actionIl est bien connu qu’un même verbe peut cumuler plusieurs modes d’action

différents selon ses variantes syntaxiques. En (6)a, le verbe lire est utilisé au passé simple (passé perfectif) dans son emploi dit « intransitif » (son complément essentiel n’est pas réalisé en vertu d’une diathèse de réduction d’argument) : c’est



un processus. Lorsque le complément est réalisé, la phrase devient ambiguë quant au mode d’action, comme le montrent les phrases (6)c et (6)d :

(6)a Paul lut pendant dix minutes(6)b * Paul lut en dix minutes (6)c Paul lut une revue (pendant dix minutes)(6)d Paul lut une revue (en dix minutes)

En (6)c le verbe est un processus ; la phrase signifie que la revue, au bout de cinq minutes, n’était pas lue (elle restait à l’état de « revue non lue », en tant que non lue complètement) ; en (6)d, le verbe est un accomplissement ; la phrase signifie que la revue, au bout de cinq minutes, était lue : elle était passée de l’état de « revue non lue par Pierre » à l’état de « revue lue par Pierre ».

Revenons maintenant à un des exemples (3)a, où le verbe construire est à la voix passive. Mettons-le à l’actif (diathèse de permutation). On constate alors que construire a deux interprétations : télique (accomplissement) et non télique (processus).

(7) On construisit ce bâtiment en 3 mois On construisit ce bâtiment pendant 3 mois (mais une faillite interrompit les

travaux)

Passons à un cas différent où le cumul des modes d’actions n’est pas lié à la syntaxe. Soient encore les phrases (2)a et (2)a’:

(8)a = (2)a/a’ Des feuilles couvrirent cette zone vs cette zone fut couverte de feuilles

Elles sont ambiguës car ce sont soit un état, soit un accomplissement :(8)b (Des feuilles couvrirent cette zone ; cette zone fut couverte de feuilles) pendant

2 jours (Des feuilles couvrirent cette zone ; cette zone fut couverte de feuilles) en 2

jours

1.3. Définition de la classe des verbes.transitifs de localisation de type couvrir par l’association du parcours de diathèses au parcours des modes d’actionAppelons parcours de modes d’action l’ensemble des modes d’action qu’un

prédicat ou une classe de prédicats peuvent avoir. Nous jugeons intéressant d’as-socier les deux parcours : le parcours de modes d’action et le parcours de diathèses (cf. § 1.1). Nous reprenons ci-dessous le parcours de diathèse du verbe couvrir (cf. exemples (2)) et lui associons le parcours de modes d’actions correspondant.

• Diathèse voix active non causative vs voix passive en de (diathèse de permutation)

(9)a Des feuilles couvrirent cette zone État ou accomplissement

(9)a’ vs Cette zone fut couverte de feuilles État ou accomplissement



• Diathèse voix active non causative vs voix pronominale (diathèse de permutation)

(9)b Des feuilles couvrirent cette zone accomplissement

(9)b’ vs Cette zone se couvrit de feuilles accomplissement

• Diathèse voix passive en de vs voix active causative (diathèse d’adjonction d’argument)

(9)c Cette zone se couvrit de feuilles accomplissement

(9)c’ vs Le vent couvrit cette zone de feuilles accomplissement

• Diathèse voix active causative vs voix passive en par (diathèses de permutation d’arguments et d’effacement optionnel du complément d’agent en par)

(9)d Le vent couvrit cette zone de feuilles accomplissement

(9)d’ vs Cette zone fut couverte de feuilles (par le vent) accomplissement ou État

1.4. Remarques• Remarques 1Les structures de (9)a et (9)b, identiques syntaxiquement, s’avèrent être

sémantiquement différentes. En effet la phrase (9)a est ambiguë puisqu’elle a deux modes d’action possibles. Donnons-en quelques exemples :

(10)a De l’eau de pluie a rempli ce baril pendant des mois (état) vs De l’eau pluie a rempli ce baril en deux heures (accomplissement)

(10)b Des remparts ont ceinturé le village pendant des siècles (état) vs Des remparts ont ceinturé le village en moins d’un mois (accomplissement)

En revanche, la voix active non causative (9)b est exclusivement un accom-plissement s’il est légitime, comme nous le croyons, de l’associer en une même diathèse à la voix pronominale (9)b’, qui ne peut être qu’un accomplissement.

• Remarques 2Les structures de (9)c’ et (9)d sont identiques syntaxiquement et sémanti-

quement (il s’agit la même phrase) ; en revanche si les structures (9)d’ et (9)a’ ont les mêmes modes d’action, elles sont distinctes syntaxiquement.

Montrons maintenant que la structure illustrée par (9)d’ est ambiguë du fait de sa dualité de modes d’action :

(11)a Le sol fut saturé d’eau (par l’inondation) en dix minutes (accomplissement)(11)b vs Le sol fut saturé d’eau (par l’inondation) pendant dix jours (état)

Le mode d’action état est compatible avec la structure (9)d’ dans sa variante avec le complément d’agent réalisé. Cela est attesté par l’emploi adjectival du participe passé (passif accompli perfectif) :

(11)c Voici un sol saturé d’eau par l’inondation



• Remarques 3Nous avons analysé dans ce qui précède les modes d’action de phrases consi-

dérées chacune au sein d’un couple faisant diathèse. Il reste un troisième mode d’action possible pour les phrases du type des feuilles couvrirent cette zone et le vent couvrit cette zone de feuilles (cf. exemples (9)a et (9)d), à savoir le mode d’action processus : les verbes transitifs directs de localisation appartiennent à une catégorie de verbes d’accomplissement qui peuvent être aussi des processus (cf. supra § 1.2.2, exemple (7)).

2. Définition syntactico-sémantique de trois catégories de verbes à plusieurs arguments locatifsNous passons maintenant à une deuxième illustration de la méthode de

classification sémantique consistant à prendre en compte les propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes d’action.

2.1. Présentation des verbes à plusieurs arguments locatifs Rappelons que nous appelons argument locatif tout complément essentiel

commutant avec un adverbe locatif (où, ici, là, là-bas, quelque part, ailleurs etc.). L’argument locatif peut être un SN.régi par une des quelque 200 prépositions lo-catives de relation thème/ point de repère, telles à, dans, vers, à côté de, au-dessus de, autour de etc.3 (ex. Je vis en France ; j’ai rangé le pain dans le placard.; va dans ta chambre). Dans d’autres cas, l’argument locatif est un SN.non régi par une préposition de relation thème/ point de repère (ex. J’habite rue Victor Hugo, je viens de Paris, je suis passé par Rouen). Rappelons aussi qu’on distingue deux types de verbes à argument locatif : ceux qui sont à un seul argument locatif tels vivre et ranger, et ceux qui sont à plusieurs arguments locatifs tels aller, partir, arriver, entrer et sortir. Voici des illustrations de la syntaxe de ces derniers :

(12) aller du point A au point C par le point B ; aller où, par où ? (13)a partir de Roissy ; partir d’où ?(13)b partir en Allemagne ; partir où ?(13)c arriver d’Allemagne ; arriver d’où(13)d arriver à Roissy ; arriver.où ?

(14)a entrer dans sa maison par la fenêtre ; entrer où, par où ?(14)b sortir de sa maison par la fenêtre ; sortir d’où, par où ?(15) se diriger vers le point A ; se diriger vers où ?

Les prépositions locatives de, par, vers et en direction de ne sont pas des prépositions locatives de relation thème/ point de repère, puisqu’elles ne signifient pas une relation thème/ point de repère de la localisation et qu’elles ne font pas

3 Par « préposition locativePar « préposition locative.de relation thème/ point de repère », il faut entendre les prépositions qui signifient une relation de localisation interne ou externe entre le thème et le point de repère de la localisation (cf. Le Pesant (2009) & Le Pesant (2011)b).



partie du segment qui commute avec l’adverbe interrogatif où et autres adverbes locatifs. Ce sont des prépositions locatives marqueurs d’argument locatif : res-pectivement les marqueurs de l’argument initial, intermédiaire et directionnel. L’argument terminal, qui a le privilège d’être un SN régi par une préposition locative de relation thème/ point de repère (cf. « aller au point C », « entrer dans sa maison » ainsi que les exemples (13)b et (13)d), est en revanche dépourvu de préposition locative marqueur d’argument terminal (on pourrait dire que l’argument terminal est marqué par le fait d’être dépourvu de marqueur d’argu-ment). Inversement, les arguments initial et intermédiaire sont introduits par une préposition locative marqueur d’argument locatif, mais sont en règle générale dépourvus de prépositions locatives de relation thème/ point de repère4.

Les verbes des exemples (12) à (14) et d’autres encore tels venir, retourner, passer (d’un point à un autre), monter, descendre, avancer, reculer, tomber, surgir, émerger, pénétrer, s’introduire, s’enfoncer etc.)5 ont la particularité, sur laquelle nous reviendrons au § 2.5, d’avoir un double emploi statique et « cinétique » :

(16). (Un mobile, un segment de droite) va du point A au point C par le point B.(17)a. (Mon avion, ce canal) part de Roissy(17)b (Jacques, le pipe-line) part en Allemagne.(17)c (Mon train, le pipe-line) arrive d’Allemagne(17)d (Luc, cette ligne à haute tension) arrive au Havre

(18)a (Max, le fil du téléphone) entre dans ma maison par la fenêtre(18)b (Le frigo, le fil du téléphone) sort de la maison par la fenêtre

D’autre part, il figure dans cette catégorie une proportion importante de verbes se conjuguant avec l’auxiliaire être. Un dernier phénomène surprenant caractérise une partie des verbes à plusieurs arguments locatifs, à savoir le fait d’accepter un complément de forme SV à l’infinitif à valeur finale se substituant ou s’ajoutant à l’argument terminal6 :

(19) aller (au centre-ville, 0) (dans un supermarché, 0) acheter un brosse à dents

Nous allons montrer que les verbes à plusieurs arguments locatifs, quand leur mode d’action n’est pas statif, sont des verbes téliques ; et qu’une partie d’entre eux (catégorie aller/ venir) sont des accomplissements alors que les deux autres catégories (partir/arriver et sortir/entrer) sont des achèvements.

4 Il existe de rares cas d’associations d’une prépositionIl existe de rares cas d’associations d’une préposition marqueur d’argument locatif avec une préposition locative de relation thème/ point de repère, comme dans sortir d’au-dessous de la table et passer par.derrière la maison.

5 Nous n’évoquerons pas ici les verbes causatifs à plusieurs arguments locatifs (Nous n’évoquerons pas ici les verbes causatifs à plusieurs arguments locatifs (transférer, transporter, emporter, emmener, accompagner etc.).

6 Dans Le Pesant (2011)a, nous faisons l’hypothèse que l’argument terminal a une valeur finaleDans Le Pesant (2011)a, nous faisons l’hypothèse que l’argument terminal a une valeur finale quelle que soit sa forme : SP à tête prépositionnelle locative ou SV à l’infinitif. Selon cette hypothèse, dans l’exemple (19) l’argument locatif terminal serait constitué de la juxtaposition de deux SP locatifs et d’un SV à l’infinitif, chacun des trois syntagmes ayant une valeur finale.



2.2. Les verbes d’accomplissement à plusieurs arguments locatifsLes exemples (20) illustrent la syntaxe des verbes de type « aller d’un point

à un autre » : (20)a J’irai (de Paris, 0) à Marseille (par Lyon, 0) en 3 heures(20)b * J’irai (de Paris, 0) à Marseille (par Lyon, 0) pendant 3 heures

Dans cette catégorie, le couple aller/retourner se caractérise par le fait que l’argument initial, quand il est effacé, est reconstructible par recours au contexte discursif (valeur anaphorique) ou à l’environnement extralinguistique (valeur déictique). À l’inverse, dans le couple venir/revenir c’est l’argument final qui, quand il est effacé, est reconstructible par recours au contexte discursif ou à l’environnement extralinguistique.

Ces verbes, ainsi que passer (d’un point à un autre) et se transporter, sont incontestablement téliques. Sont-ils des accomplissements ou des achèvements ? Le fait qu’ils refusent les auxiliaires inchoatifs et terminatifs (cf. *J’ai commencé à aller à Marseille) nous fait supposer que ce sont des achèvements (cf. supra § 1.2.1). Mais à cette hypothèse s’oppose le fait qu’ils peuvent réaliser simulta-nément leurs arguments initial et terminal, ce qui montre, surtout si on les met sous la portée d’un complément de date, que ce sont des téliques non ponctuels (accomplissements) :

(20)c J’irai de Paris à Marseille cet après-midi7

Ces verbes sont atypiques sur un autre point. On a vu aux §§ 1.2.2 & 1.3 que les accomplissements ont souvent un emploi processif ; or ce n’est pas le cas pour les verbes aller, retourner, venir et revenir, comme le montre l’exemple (20)b.

Montrons maintenant que les verbes appartenant aux couples (re)monter/(re)descendre et avancer/reculer sont eux aussi des verbes d’accomplissement à plusieurs arguments locatifs. Ils sont pourtant différents des précédents, car ils peuvent avoir un emploi « intransitif », c’est-à-dire sans les arguments locatifs ; ils acquièrent alors le mode d’action processus, sauf à ce que les arguments loca-tifs puissent être reconstruits par recours au contexte discursif ou aux conditions extralinguistiques :

(21)a Le train (monta, descendit, avança, recula) du point A au point B en 10 minutes

(21)b Le train (monta, descendit, avança, recula) pendant 10 minutes

D’autre part ils sont polarisés dans des directions alternatives (ex. monter/descendre) et, respectivement, selon l’axe vertical et l’axe frontal (ex. monter/avancer). Ils présupposent donc une référence au couple de termes polaires ini-

7 La phrase présuppose que le locuteur sera localisé successivement à Paris et à Marseille dansLa phrase présuppose que le locuteur sera localisé successivement à Paris et à Marseille dans l’espace de temps « cet après-midi ». On verra infra au § 2.3 que les verbes des catégories partir/arriver et sortir/entrer ne peuvent pas réaliser simultanément leurs arguments locatifs, ce dont nous déduirons que ce sont des verbes ponctuels (achèvements).



tial/ terminal, y compris dans leur emploi intransitif ; il en va de même du reste avec le verbe tomber.

La question se pose de savoir si ces verbes ne font pas plutôt partie de la catégorie des verbes intransitifs de manière de se déplacer (cf. Stosic 2009 : 112 & sqq), qui peuvent s’adjoindre des arguments locatifs :

(22) marcher, courir, conduire, nager, patiner, pédaler, skier, défiler, errer, voyager etc.

(22)a Pierre (marcha, nagea, skia, pédala, défila, erra etc.) pendant 10 minutes(22)b Pierre (marcha, nagea, skia, pédala, ?erra etc.) du point A au point B en 10

minutes

Ce ne nous semble pas être le cas. Les différences entre les verbes de manière de se déplacer illustrés par les exemples (22) et les verbes (re)monter, (re)descendre, avancer et reculer (exemples (21)) sont les suivantes :

• Contrairement aux verbes des exemples (21), les verbes de manière de se déplacer des exemples (22) n’ont pas de présupposition de polarité selon la direction et selon les axes vertical ou frontal.

• Contrairement aux verbes à sujet sémantiquement patient que sont les verbes des exemples (21)8, les verbes de manière de se déplacer des exemples (22) sont des verbes « inergatifs » à sujet nécessairement agent animé.

• Contrairement aux verbes des exemples (21), qui cumulent un emploi statif et un emploi « cinétique » (accomplissement), les verbes de manière de se déplacer des exemples (22) n’ont pas d’emploi statif.

• Contrairement aux verbes des exemples (21), les verbes de manière de se déplacer des exemples (22) sont entièrement indépendants des conditions d’environnement discursif ou extralinguistique. Illustrons cette propriété de complétude sémantique hors contexte par des exemples :

(23)a – Qu’arriva-t-il ce matin-là ? – Paul (marcha, courut, conduisit, nagea, patina, défila etc.)(23)b – Qu’arriva-t-il ce matin-là ? – * Paul (monta, descendit, avança, recula)Ces faits nous conduisent à considérer que les verbes (re)monter/

(re)descendre, avancer/reculer (ainsi du reste que d’autres verbes, tels (re)tomber, s’élever et s’abaisser).ne sont pas des verbes processifs intransitifs de manière de

8 En parlant de « sujet sémantiquement patient », nous faisons allusion à « l’hypothèse inaccusa-En parlant de « sujet sémantiquement patient », nous faisons allusion à « l’hypothèse inaccusa-tive » des générativistes (cf. Levin & Rappaport-Hovav 1995). Les verbes (re)monter, (re)descendre, comme du reste les verbes aller, venir, retourner, (re)venir et tomber sont des verbes à auxiliaire être susceptibles, sauf aller, d’être employés au passif adjectival (ex. un homme monté sur un âne, un bathyscaphe descendu à 5000 m au-dessous du niveau de la mer, un huissier revenu chez moi saisir mes meubles ; un enfant tombé dans le puits). Le cas des verbes avancer et reculer est différent, car ce sont des verbes neutres (ex. le curseur a avancé ; j’ai avancé le curseur ; un curseur avancé de 2 graduations).



se déplacer, mais une sous-catégorie des verbes d’accomplissement à plusieurs arguments locatifs.

2.3. Les verbes d’achèvement à plusieurs arguments locatifs Les verbes d’achèvement à plusieurs arguments locatifs ne peuvent pas,

contrairement à leurs homologues d’accomplissement (cf. § 2.2), réaliser simul-tanément leur argument initial et leur argument terminal :

(24)a * Nous sommes (partis, arrivés) de Paris à Marseille Nous sommes partis de Paris à 15h12 et nous sommes arrivés à Marseille à

18h27 Nous sommes arrivés de Paris à 18h279

(24)b * Nous sommes (sortis, entrés) de la maison dans le parc Nous sommes sortis du parc ; nous sommes (sortis, entrés) dans le parcCe phénomène montre selon nous que ces verbes, quand ils ne sont pas dans

leur emploi statif, sont des téliques ponctuels (achèvements) : de fait, l’objet thème ne peut pas être localisé simultanément à deux endroits différents.

Les types partir/arriver et sortir/entrer vérifient la propriété aspectuelle ca-ractéristique des verbes d’achèvement, qui est de refuser les auxiliaires aspectuels inchoatif et terminatif (cf. § 1.2.1) :

(25)a * J’ai (commencé à, fini de) (partir, arriver). * J’ai (commencé à, fini de) (sortir de, entrer dans) ma chambreEn revanche, comme attendu, l’auxiliaire aspectuel progressif est

admissible :(25)b Je suis en train de (partir, arriver, entrer, sortir)Nous distinguons maintenant deux sous-catégories : les achèvements de type

partir/arriver et les achèvements de type entrer/sortir. Un critère syntaxique dé-cisif sépare les deux groupes ; contrairement aux verbes du type sortir/entrer, les verbes du type partir/ arriver ne semblent pas avoir d’argument intermédiaire :

(26) Nous sommes (sortis, entrés) par une fenêtre ouverte ? Nous sommes (partis, arrivés) par une fenêtre ouverteDans le couple sortir/entrer, l’argument intermédiaire peut être actua-

lisé en même temps que soit l’argument initial, soit l’argument terminal ; de plus, les arguments initial et terminal ne semblent pas pouvoir être réalisés simultanément :

(27)a Nous sommes sortis de la maison par une fenêtre ouverte(27)b Nous sommes sortis dans la cour par une fenêtre ouverte

9 Il est à noter que dans cette phrase l’heure d’arrivée est mentionnée, mais pas le lieu. L’inverseIl est à noter que dans cette phrase l’heure d’arrivée est mentionnée, mais pas le lieu. L’inverse se produit avec le verbe partir : l’heure du départ est mentionnée mais pas le lieu (Nous sommes partis à Marseille à 15 h 12).



(27)c ? Nous sommes sortis de la maison dans la cour ? Les cambrioleurs sont entrés de la cour dans la maison

(28)a ? Les cambrioleurs sont entrés de la cour par une fenêtre ouverte(28)b Les cambrioleurs sont entrés dans la maison par une fenêtre ouverteNous pouvons enregistrer ces propriétés dans un schéma combiné de par-

cours de diathèses et de modes d’action. Voici une comparaison des types sortir et entrer ; on y observe la présence du double mode d’action état/ achèvement :

(29) TYPE sortir

• Réalisation de l’argument initial et diathèse d’effacement de l’argument intermédiaire

(29)a sortir de A par B État ou achÈvement

(29)b sortir de A État ou achÈvement

Ex. Un tuyau sortit de la citerne (par une ouverture carrée, 0) pendant 1000 ans L’eau sortit de la citerne (par une fissure de la paroi, 0) en moins de deux

minutes

• Réalisation de l’argument terminal et diathèse d’effacement de l’argument intermédiaire

(29)c sortir dans C par B État ou achÈvement

(29)d sortir dans C État ou achÈvement

Ex. Un tuyau sortit dans le bassin (par une ouverture carrée, 0) pendant 1000 ans

L’eau sortit dans le bassin (par une ouverture carrée, 0) en moins de deux minutes

(30) TYPE entrer

• Réalisation de l’argument final et diathèse d’effacement de l’argument intermédiaire

(30)a entrer dans C par B État ou achÈvement

(30)b entrer dans C État ou achÈvement

Ex. Un tuyau d’aération entra dans la cuisine (par une ouverture carrée, 0) pendant 10 ans

L’eau entra dans la cuisine (par une fissure du mur, 0) en moins de deux minutes

2.4. L’argument saillant des verbes d’achèvement à plusieurs arguments locatifsNous soutenons dans cette section que les quatre catégories de verbes

d’achèvement à plusieurs arguments locatifs (partir, arriver, sortir, entrer) ont chacune un ou plusieurs arguments saillants.



• Les arguments saillants des catégories partir et arriverLes catégories partir et arriver ne semblent pas admettre d’argument inter-

médiaire. D’autre part comme on l’a déjà vu par les exemples (24)a ainsi que la note 10, l’argument initial des verbes de la catégorie partir est sous la portée d’un éventuel complément d’heure-date, même quand il est non exprimé :

(31)a Je suis parti à Marseille à 15h12

En (31)a, le complément d’heure-date réfère à l’heure de départ, alors même que l’argument initial est effacé. Inversement, l’argument terminal des verbes de la catégorie arriver est sous la portée d’un éventuel complément d’heure-date, même il est effacé :

(31)b Je suis arrivé de Paris à 18h27

En (31)b le complément d’heure-date réfère à l’heure d’arrivée, alors même que l’argument terminal est effacé. Les exemples (31) illustrent la force de la prégnance, dans les catégories partir et arriver, respectivement de l’argument initial et de l’argument terminal, laquelle persiste même en cas d’effacement. Nous en déduisons que l’argument saillant de la catégorie partir est l’argument initial, et que l’argument saillant de la catégorie arriver est l’argument final.

• Les arguments saillants des catégories sortir et entrerLe couple sortir/entrer diffère du couple partir/arriver par le fait de pouvoir

réaliser l’argument intermédiaire, et même de pouvoir le réaliser seul :(32) Nous sommes (sortis, entrés) par une fenêtre ouverteIl est tentant de supposer que c’est l’argument intermédiaire qui est l’argu-

ment saillant des verbes des catégories sortir et entrer (ces catégories regroupe-raient donc des prédicats de « passage d’un lieu dans un autre »). Mais quel est le statut des autres arguments ? Appliquons pour le savoir le test de la portée du complément d’heure-date :

(33)a Nous sommes sortis de la maison par une fenêtre ouverte à 16 h 35(33)b Nous sommes sortis dans la cour par une fenêtre ouverte à 16 h 35

(34)a ? Les cambrioleurs sont entrés de la cour par une fenêtre ouverte vers 23 h(34)b Les cambrioleurs sont entrés dans la maison par une fenêtre ouverte vers

23 h

Supposons que dans chaque couple de phrases, les deux phrases réfèrent au même événement. Il est intuitif que dans les phrases (33) à verbe sortir, l’in-formation d’heure-date concerne un seul et même événement qu’on peut définir de façon équivalente selon les trois modalités suivantes : a) passer d’un milieu interne à un milieu externe ; b) quitter le milieu interne ; et c) atteindre le milieu externe. On en déduit que les arguments intermédiaire, initial et terminal des verbes de la catégorie sortir sont aussi saillants l’un que les autres.



Les choses sont différentes pour les verbes de la catégorie entrer, car la réa-lisation de l’argument initial semble difficile (cf. ex. (34)a) ; les deux arguments saillants de ces verbes seraient donc l’argument intermédiaire et l’argument final.

2.5. Remarque sur l’alternance des modes d’action état vs télique Il a été observé plus haut dans les exemples (16) à (18) et (29)-(30) que

nombre de verbes à plusieurs arguments locatifs cumulent un emploi statique et un emploi « cinétique ». Il s’agit d’un phénomène de polysémie régulière. Seules des expérimentations psycholinguistiques peuvent confirmer l’opinion généralement admise selon laquelle il y aurait dans cette alternative sémantique un emploi premier, l’emploi cinétique, et un emploi dérivé en quelque sorte mé-taphorique (cf. l’hypothèse du mouvement fictif de Talmy 2000). D’un point de vue purement descriptif, on peut se contenter de rendre compte de ce phénomène en termes d’alternance de deux modes d’action permise par la sémantique de ces verbes, sans se prononcer sur la question de la prééminence de l’un ou de l’autre. On peut alors avancer les conjectures suivantes :

• quand leur mode d’action est statif, certains verbes servent à localiser simultanément (par rapport au point de repère) un point initial, un point intermédiaire ou un point terminal pris sur le thème (l’objet à localiser) ;

• quand leur mode d’action est non statif, les mêmes verbes servent à localiser successivement (par rapport au point de repère et à l’intérieur d’un certain laps de temps) une position initiale, une position intermé-diaire ou une position terminale du thème (l’objet à localiser).

ConclusionLes classes de prédicats de localisation, à l’exception des classes de prépo-

sitions locatives de relation thème/ point de repère10, peuvent être définies prin-cipalement par des propriétés de sous-catégorisation, de diathèses et de modes d’action. Il en va de même avec une catégorie qui ne faisait pas l’objet de cet article : les verbes à un seul argument locatif (ex. habiter qqp, étaler qqch sur qqch, insérer qqch dans qqch). Quant aux verbes intransitifs de manière de se déplacer (marcher, nager, courir, défiler, etc. ; cf. Stosic 2009 : 112 & sqq) qui ont été évoqués supra au § 2.2, ils ont deux particularités remarquables : leur mode d’action est fondamentalement processif et ils s’adjoignent optionnelle-ment des compléments prépositionnels locatifs, ce qui les transforme en verbes d’accomplissement. Il nous paraît que le cadre théorique des grammaires de construction (cf. Golberg 1995) rend compte de ce phénomène d’une manière particulièrement élégante.

10 Ces dernières sont essentiellement définies par des propriétés de sélection lexicale.Ces dernières sont essentiellement définies par des propriétés de sélection lexicale.



BIBLIOGRAPHIEAurnague, M. (2004), Les structures de l’espace linguistique. Louvain-Paris :

Peeters.Aurnague M. (2008), « Qu’est-ce qu’un verbe de déplacement ? Critères

spatiaux pour une classification des verbes de déplacement intransitifs du fran-çais », In J. Durand, B. Habert & B. Lacks (eds), Actes du Congrès Mondial de Linguistique Française, CMLF’08. Paris : ILF & EDP Sciences, 1905–1917.

Boons, J.-P. (1985), « Préliminaires à la classification des verbes locatifs », Lingvisticae Investigationes, 9/2. Amsterdam : Benjamins.

Borillo, A. (1998), L’espace et son expression en français. Gap-Paris : Ophrys.

Dubois, J. et Dubois-Charlier, F. (1993), « Dictionnaire électronique des verbes français (LVF) », base de données électroniques de 26.610 entrées, dis-ponible sur http://www.modyco.fr

Dubois, J. & Dubois-Charlier, F. (1993), « Les Verbes Français (LVF) », Paris, Larousse. Épuisé depuis 2005, disponible sur http://www.modyco.fr

François, J., Le Pesant, D. & Leeman, D. (2007), Classement syntactico-sémantiques des verbes français, in Langue Française 153. Paris : Larousse.Paris : Larousse. Paris : Larousse.

Goldberg, A. (1995), A Construction Grammar Approach to Argument Structure. Chicago : The University of Chicago Press.

Guillet, A. & C. Leclère. (1992), La structure des phrases simples en français. Constructions transitives locatives. Genève : Droz.

Gross, M. (1981), « Les bases empiriques de la notion de prédicat sémantique », Langages 63 : 7–52.

Lamiroy, B. (1983), Les verbes de mouvement en français et en espagnol. Amsterdam : Benjamins.

Laur, D. (1989), « Sémantique du déplacement à travers une étude de verbes et de propositions du français ». Cahiers de grammaire 14.

Le Pesant, D. (2008), « Les verbes transitifs de localisation statique. Dia-thèses, modes d’action et sélection lexicale ». Actes du Congrès Mondial de Linguistique Française, CMLF’08.

Le Pesant, D. (2009), « Modes d’action, diathèses et portée des ajouts tem-porels dans le vocabulaire des verbes dits de déplacement ». Revue de Sémantique et Pragmatique 25-26. 31–43.

Le Pesant, D. (2011a), « Réflexions sur la thèse de Chai-song Hong sur les verbes de mouvement en coréen ». Cahiers de Lexicologie 2011-1, 98. 17–27.

Le Pesant, D. (2011b), « Problèmes de morphologie, de syntaxe et de clas-sification sémantique dans le domaine des prépositions locatives ». In Neveu, F., Blumenthal, P. & Le Querler, N. (éds), Au commencement était le verbe. Syntaxe, sémantique et cognition. Berne : Peter Lang. 349–371.



Levin, B. & M. Rappaport-Hovav (1995), Unaccusativity : at the syntax-semantics interface. Cambridge : MIT Press.

Stosic, D. (2009), « La notion de ‘manière’ dans la sémantique de l’espace », Langages 175, 103–121.

Talmy, L. (2000),, L. (2000), Towards a Cognitive Semantics. Vol. 1. Cambridge : The MIT Press.

Vendler, Z. (1959), “Verbs and Times”. Philosophical Review ReviewReview. 56 : 143–160.

Дени Лепезан

СИНТАКСИЧКИ КРИТЕРИЈУМИ ЗА СЕМАНТИЧКУ КЛАСИФИКАЦИЈУ ГЛАГОЛА ЛОКАЛИЗАЦИЈЕ

(Резиме)

Циљ нам је да покажемо да се семантичке класе лексема могу дефинисати путем синтаксичких критеријума. Разматрамо две категорије глагола локализације, тј. глагола који означавају неку спeцијалну релацију између предмета-теме и неког другог предмета као репера: прву категорију чине директно прелазни глаголи као што је recouvrir (la neige recou-vre le sol; le sol est recouvert de neige); друга обухвата глаголе као што су aller, partir, arriver, sortir, entrer. Синтаксички критеријуми класификације су: субкатегоризација глагола, тј. рестрикције у погледу синтаксичког окружења, дијатезе, тј. варијанте које се тичу реченичне форме (пермутације, брисање конституената), као и вендлеровске аспектуалне класе глагола, за које предлажемо синтаксичку дефиницију. Покушаћемо да покажемо да примена ова три критеријума на поменуте две категорије глагола омогућава да их опишемо и семантички класификујемо.

Кључне речи: синтакса, семантика, глаголи кретања, класификација, дијатезе, аспект.




BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 53–68) UDC 811.133.1’367.624

Florica HrubaruUniversitatea OvidiusEstelle MolineUniversité du Littoral-Côte d’Opale

ET SOUDAIN, PATATRAS !1 SOUDAIN VS SOUDAINEMENT :

UNE QUESTION DE POINT DE VUE ?

On montrera que les deux adverbes soudain et soudainement, définis l’un par l’autre dans les dictionnaires, ne sont pas synonymes, bien que pouvant occuper des positions analogues : soudaine-ment s’apparente à un adverbe de manière, tandis que soudain est un connecteur discursif2.

1. Introduction L’adjectif soudain (première moitié du XIIe siècle, TLFi3) a produit deux

adverbes, l’un par ajout du suffixe adverbial –ment (soudainement, 1165-70, TLFi), l’autre, plus récent, à partir d’une forme invariée de l’adjectif (soudain, 1487, TLFi). Ces deux adverbes reçoivent des définitions analogues – « d’une manière brutale et inattendue, tout à coup » pour soudainement ; « tout à coup, sans signe avant coureur » pour soudain (TLFi) –, le premier étant qualifié de « littéraire » dans le même dictionnaire. Cette caractérisation laisse entendre qu’une simple différence de registre distingue les deux adverbes, ce qui pourrait rendre compte de la moindre fréquence de soudainement (27 occurrences relevées après 2000 dans la base textuelle Frantext, contre 5684 occurrences de soudain pour la même période5). Cependant, le TLFi n’indique pas soudainement dans

1 Lang,Lang, Les indiens, 2001.2 Nos remerciements à A. Rabatel pour son aimable relecture et ses remarques stimulantes,Nos remerciements à A. Rabatel pour son aimable relecture et ses remarques stimulantes,

ainsi qu’aux relecteurs anonymes.3 Trésor de la Langue Française informatisé.4 Soit 586 occurrences deSoit 586 occurrences de soudain pour la période envisagée (date de parution), auxquelles doi-

vent être soustraites seize occurrences de l’adjectif soudain (masc. sg) et deux exemples ambigus.5 Afin de travailler sur un nombre équivalent d’exemples, notre corpus est constitué des 568Afin de travailler sur un nombre équivalent d’exemples, notre corpus est constitué des 568

occurrences de soudain relevées après 2000, et des 463 occurrences de soudainement relevées après 1900. Nous avons bien conscience du biais qui peut résulter de la comparaison de l’emploi de deux termes sur des périodes différentes, ce qui peut masquer certains faits relevant de la diachronie, mais nous avons préféré privilégier pour notre étude un nombre similaire d’occurrences.



la liste des synonymes de soudain (brusquement, brutalement, inopinément et subitement), ni soudain dans la liste des synonymes de soudainement (brusque-ment, brutalement, inopinément).

Dans cette étude, nous nous proposons de décrire les spécificités de chacun de ces adverbes. Dans la première section, nous montrerons que s’ils présentent une distribution apparemment similaire, ils se distinguent par des tendances préférentielles fortes. Dans la deuxième section, nous mettrons en évidence le fait que soudainement s’apparente aux adverbes de manière, tandis que soudain s’en éloigne considérablement. Dans la troisième section, nous exposerons les caractéristiques énonciatives de ces adverbes, qui diffèrent dans la prise en charge des points de vue.

2. Positions préférentiellesComme le souligne Nøjgaard (1995), « [l]a question de la place des com-

pléments adverbiaux est extraordinairement complexe » (ibid. : 244), et « il est extrêmement difficile de fonder une analyse fonctionnelle sur des critères posi-tionnels » (ibid. : 249). Il n’en demeure pas moins que les deux adverbes occupent préférentiellement des positions différentes, ce qui mérite d’être commenté. À l’exception du cas particulier dans lequel les adverbes sont incidents à un adjectif, les positions occupées par soudain et soudainement seront décrites sans préjuger de l’incidence6 des adverbes. Nous n’avons que modérément tenu compte de la ponctuation, dans la mesure où d’une part, les faits qu’elle révèle ne sont pas toujours aisément interprétables7, et où d’autre part, l’emploi des marques de ponctuation ne semble pas toujours cohérent8. Signalons toutefois qu’en position initiale, la ponctuation est le plus souvent absente, et qu’un détachement marqué par des virgules est plus fréquent dans le cas de soudainement que dans celui de soudain. Les principaux cas de figure ont été envisagés (positions initiale, finale, préverbale, post-verbale, etc.).

2.1. Position initialeLes deux adverbes peuvent occuper une position initiale, précédés ou non

d’un connecteur comme et, mais, car, puis, et puis, etc. :

6 Les termes d’Les termes d’incidence et de portée sont utilisés au sens défini par Guimier 1996 : « L’incidence, notion empruntée au linguiste français Gustave Guillaume, a trait au support syntaxique du mot, à l’unité linguistique à laquelle il est rattaché dans la phrase » (ibid. : 3). « L’incidence a été définie comme la référence syntaxique à un support ; la portée concerne sa référence sémantique, c’est-à-dire l’élément à propos duquel l’adverbe dit préférentiellement quelque chose » (ibid. : 4).

7 Sur ce point, voir Nøjgaard (1995 : 246-249).Sur ce point, voir Nøjgaard (1995 : 246-249).8 Voir par exemple :Voir par exemple :(i) Ceux-là, Joseph d’abord les avait pris pour des adversaires, puis il avait reçu d’eux,

soudainement un signe de sympathie, puis il avait appris qu’ils tenaient sur son compte, à lui Joseph, des propos fielleux. (Duhamel, Chronique des Pasquier)


Florica Hrubaru et Estelle Moline, Et soudain, patatras ! Soudain vs soudainement : ...

(1) a. Soudainement, l’Adélaïde abandonna son cuveau, sortit en essuyant ses mains dans son tablier et courut à la salle à manger. (Aymé, La jument verte)

b. Soudain, il s’immobilise, le regard vide, non : fixant le vide. (Pontalis, Fenêtres)

(2) a. Mais soudainement, une décision a été prise, dans des conditions mal éclaircies, et il fut transféré à la prison militaire de Marseille, […] (Mendès-France, Œuvres complètes)

b. Et soudain, la douleur en moi éclate et se déchaîne. (Havet, Journal)Ils peuvent apparaître en tête d’une proposition juxtaposée :(3) a. Et qu’il voie le papillon ou l’homme, ou une fleur, ou une vertèbre de

mouton lavée par la mer, soudainement c’est une nature qu’il perçoit, forte, équilibrée, suffisante. (Alain, Propos)

b. Suzanne ne bouge toujours pas, on essaie de lui poser des questions, aucune réponse, soudain Louise a une idée, elle dit aux réanimateurs : « Demandez-lui donc si elle veut des framboises. » (Guibert, Le mausolée des amants)

ou immédiatement après un morphème subordonnant9 :(4) a. Nous suivions le quai sans parler, quand soudainement un coup de sifflet

déchira l’air au bord du fleuve. (Vialatte, Les fruits du Congo) b. Le septième jour, un dimanche, je tenais sa main dans la mienne, quand

soudain il a ouvert les yeux - ils étaient verts - et m’a regardée. (Calle, Douleur exquise)

Soudain occupe presque trois fois plus fréquemment une position initiale que soudainement (186 occurrences, soit 32, 7 % vs 56 occurrences, soit 12 %). La position initiale est régulièrement interprétée comme ayant une portée exophrastique (Guimier, 1996 : 5), ce qui revient à dire que l’adverbe porte –sé-mantiquement– sur l’ensemble de la proposition en tête de laquelle il est situé. Toutefois, dans cette position, soudainement peut être coordonné à un adverbe de manière :

(5) J’ai reçu de vous, le 23, douze lignes d’une écriture plutôt atroce et signées illisiblement, qui paraissent avoir été écrites au café, dans un mouvement soudain, sous l’empire de je ne sais quoi. Soudainement donc, brièvement et fébrilement, vous me déclarez que vous m’aimez de toutes vos forces et que vous m’êtes fidèle. (Bloy, Journal 1)

ce qui semble difficilement être le cas de soudain : dans la même position, cet adverbe sera interprété comme portant sur l’ensemble de la phrase, y compris sur les adverbes brièvement et fébrilement :

(6) Soudain, brièvement et fébrilement, vous me déclarez que vous m’aimez de toutes vos forces et que vous m’êtes fidèle.

9 Les propositions relatives introduites parLes propositions relatives introduites par qui sont prises en compte dans la section 2.2.



2.2. Position préverbale Les deux adverbes peuvent être situés entre le sujet (y compris qui relatif)

et le verbe :(7) a. Bénarès soudainement déverse sur son fleuve tout son peuple, toutes ses

fleurs, toutes ses guirlandes, tous ses oiseaux, toutes ses bêtes. (Loti, L’Inde (sans les Anglais))

b. […] et l’émotion de sa mère soudain le gêne, […] (Guibert, Le mausolée des amants)

Ce cas de figure reste néanmoins marginal (19 occurrences pour soudaine-ment, soit 4,1 % et 24 occurrences pour soudain, soit 4,2 %).

2.3. Position intra-verbale Lorsque le prédicat verbal est conjugué à un temps composé, les deux ad-

verbes peuvent apparaître entre l’auxiliaire et le participe passé :(8) a. Le directeur de leur hôtel avait soudainement résolu d’interdire l’entrée

aux enfants locaux. (Matzneff, Ivre du vin perdu) b. La seule intoxication qui m’est soudain permise est celle de l’âme. (Havet,

Journal 1919–1924)

Cette configuration est plus fréquente dans le cas de soudainement (44 oc-currences, soit 9,3 %) que dans celui de soudain (21 occurrences, soit 3,7 %). Il en est de même lorsque les adverbes sont insérés entre un auxiliaire aspectuel et le verbe à l’infinitif (10 occurrences pour soudainement, soit 2,1 % vs 3 occurrences pour soudain, soit 0,5 %) :

(9) a. Ces traits venaient soudainement de se rembrunir. (Duhamel, Chronique des Pasquier)

b. Poussés par Andrée qui s’était mise soudain à rêver d’un « métier artis-tique », les anciens opticiens achetèrent un cinéma de quartier. (Grenier, Andrélie)

2.4. Position interne au prédicat Les deux adverbes peuvent apparaître à l’intérieur d’une locution

verbale :(10) a. J’eus soudainement besoin d’air. (Izzo, Chourmo) b. J’ai soudain très envie de dormir. (Brochet, Trajet d’une amoureuse

éconduite)

entre le verbe et un attribut obligatoire :(11) a. Elle devint soudainement tendue et implacable : […] (Moinot, Le guetteur

d’ombre) b. Puis, c’était devenu soudain intolérable. (Angot, Rendez-vous)

entre le verbe et le sujet inversé :



(12) a. – Cela vous dérangerait, je m’en doute, hurla soudainement Vanna. (Your-cenar, Denier du rêve)

b. « Tu es toujours cleptomane », m’a demandé soudain Thérèse, que je n’avais pas revue depuis quatre ans. (Guibert, Le mausolée des amants)

ou encore entre le verbe et un complément :(13) a. L’électricité s’allume soudainement de toutes parts, […] (Loti, Les derniers

jours de Pékin)b. Je tourne soudain la tête vers les colonnes du Trône, […] (Fellous, Avenue de

France)

Cette position est plus fréquemment occupée par soudainement (152 occur-rences, soit 32,8 %) que par soudain (140 occurrences, soit 24,6 %).

2.5. Position finaleEnfin, les deux adverbes peuvent être situés en fin de phrase (ou de

proposition) : (14) a. Il lui sembla que le vieux avait vieilli soudainement. (Guèvremont, Le

survenant) b. Dans ses yeux je lis une faute qu’elle verse dans mon regard, fait mienne

et je ne suis plus que ver de terre soudain. (Bouillier, Rapport sur moi)une marque de ponctuation indiquant le cas échéant un détachement :

(15) a. Ils avaient beaucoup de peine, soudainement. (Bloy, Journal) b. […] : P.J.B. « part sur le côté », en une fuite, ou en un retrait de la nécessité

de se mettre en avant : « Je suis le possesseur légitime des titres (éditeur), de la maison », comme si, ferme, droit, élancé, il affaissait une épaule, tordait une jambe, soudain ; le respect qu’il pouvait inspirer se modifie en « Il est tordu ». (Lucot, Frasques)

Qu’il y ait ou non détachement, soudainement apparaît bien plus fréquem-ment en position finale que soudain (62 occurrences, soit 13,4 % vs 17 occurrences, soit 3 % en l’absence de détachement ; 11 occurrences, soit 2,4 % vs 1 occurrence, soit 0,2 % en cas de détachement). Il est à noter qu’un adverbe de manière peut occuper une position finale détachée (Guimier 1996.: 43-44). Il correspond alors à un « ajout tardif au verbe » (ibid. : 44) :

(16) Cécile fit front, soudainement. (Duhamel, Chronique des Pasquier)

2.6. Incidence adjectivaleLes deux adverbes peuvent en outre être incidents à un adjectif ou à un

participe passé en emploi adjectival :(17) a. Malaise. La pénombre du bistrot. Et puis ce mec soudainement glauque,

soudainement inquiétant. Drôle de flic. Un cinglé ? (Page, Tchao pantin) b. […] en 1968 c’est un avant refait avec des doubles phares inclus dans l’aile,

au profil agressif et soudain moderne, […] (Bon, Mécanique)



(18) a. […] mais les regards sournois, les physionomies soudainement figées des jeunes filles qui se reposent et s’éventent m’en rendent certaine […] (Colette, Claudine à l’école)

b. Chaque fois, à chaque changement, un fils soudain délaissé, sinon déshérité, restait sur le trottoir, à la pluie. (Roubaud, Poésie : récit)

ce qui indique qu’ils peuvent tous deux correspondre à des adverbes de constituant. Ce type d’incidence est néanmoins bien plus fréquent dans le cas de soudaine-ment (85 occurrences, soit 18, 36 %) que dans celui de soudain (51 occurrences, soit 8, 98 %).

2.7. ConclusionsCes données –prédominance de soudain en position initiale et de soudai-

nement dans la zone verbale– semblent indiquer que soudainement correspond à un adverbe endophrastique10, tandis que soudain correspond à un adverbe exophrastique, et peut éventuellement être endophrastique lorsqu’il est incident à un adjectif.

3. Propriétés formelles des adverbes de manièreL’identification d’un adverbe de manière ne peut s’effectuer qu’au sein d’une

typologie adverbiale, les critères utilisés par les différents auteurs ne se recoupant que très partiellement (voir notamment Moline à par.). Néanmoins, certaines des différences entre les deux adverbes témoignent d’une affinité (soudainement) ou d’une absence d’affinité (soudain) avec la classe des adverbes de manière.

3.1. La gradationComme les adverbes de manière, soudainement admet la modification par

un adverbe de degré ou par une comparative corrélative : (19) a. Je n’ai pas eu le temps de bien tout voir. Tout est arrivé trop soudainement

[…] (Forlani, Gouttière) b. Aussi soudainement qu’elle s’est déchaînée, l’artillerie russe cesse de

tirer. (Malraux, La corde et les souris)

ce qui le distingue de soudain :(20) a. *Je n’ai pas eu le temps de bien tout voir. Tout est arrivé trop soudain.

10 Les notions d’Les notions d’adverbes endophrastiques et exophrastiques sont reprises à Guimier 1996. « Les premiers sont, d’un point de vue sémantique, des constituants internes à la phrase, qui affectent le contenu même de l’élément sur lequel ils portent, et ce faisant participent à la construction du sens référentiel de la phrase » (ibid. : 6). « Les adverbes exophrastiques sont des constituants externes à la phrase, en ce sens qu’ils ne participent pas à la construction de son sens référentiel, mais représentent des traces de l’intervention du locuteur qui commente tout ou partie de son énoncé ou de l’acte qui le produit » (ibid. : 6).



b. *Aussi soudain qu’elle s’est déchaînée, l’artillerie russe cesse de tirer11.

3.2. La modalisationComme les adverbes de manière également, soudainement est susceptible

d’être modalisé par presque, tandis que soudain paraît inapproprié dans ce contexte :

(21) a. À l’heure où le disque ensanglanté du soleil plonge derrière l’horizon des plaines, une grande coupure d’ombre s’ouvre presque soudainement devant nous dans la muraille Persique, entre des parois verticales de deux ou trois cents mètres de haut. (Loti, Vers Ispahan)

b. ?* […] une grande coupure d’ombre s’ouvre presque soudain devant nous.

3.3. La portée de la négationLes positions initiale et post-verbale seront décrites successivement.

3.3.1. Position initiale En position initiale, l’emploi de ne… pas paraît exclu :(22) a. *Soudainement, l’Adélaïde n’abandonna pas son cuveau. b. *Soudain, il ne s’immobilise pas.

La forme ne… plus est régulièrement attestée dans le cas de soudain, mais semble peu acceptable dans le cas de soudainement :

(23) a. Soudain je ne sais plus ce que va être ma vie. (Brochet, Trajet d’une amou-reuse éconduite)

b. ?*Soudainement je ne sais plus ce que va être ma vie.

3.3.2. Position post-verbale Un adverbe de manière est nécessairement inclus dans la portée de la néga-

tion, dont il constitue régulièrement le foyer12 (voir notamment Nøjgaard, 1995 : 19). Les deux adverbes peuvent constituer le foyer de la négation :

(24) a. Il ne s’est pas levé soudainement, mais au contraire très progressivement. b. Il n’apparaît pas soudain, pour ainsi parler, en l’air et comme par une

génération spontanée ; c’est le député d’une foule de tendances élémentaires qui l’appuient et le poussent ; […] (Blondel, L’action : essai d’une critique de la vie et d’une science de la pratique, 1893)

ce que montre le clivage :

11 Dans un exemple isolé,Dans un exemple isolé, soudain est modifié par l’adverbe de degré si :(ii) Les gens avaient des visages épanouis dans la nouvelle lumière de ce printemps si soudain

éclos ! (Havet, Journal 1919-1924)12 Sur les différences entre la portée et le foyer de la négation, voir Larrivée (2001).Sur les différences entre la portée et le foyer de la négation, voir Larrivée (2001).



(25) Nelly ! Ce n’est pas soudainement que son nom m’est venu à l’esprit. (Malet, Sueur aux tripes)

Cependant, à la différence des adverbes de manière, soudainement ne consti-tue pas nécessairement le foyer de la négation. Il en est de même pour soudain. De fait, il est souvent difficile de déterminer avec certitude le foyer de la négation. Dans les exemples suivants :

(26) a. […] et si tel malade infecté ne développera pas soudainement une forme gravissime, […] (Schwartz, Nouveaux remèdes et maladies d’actualité)

b. Si les circonstances ne m’avaient pas soudain séparé d’elle, je me demande si j’aurais pu la quitter. (Romains, Le Dieu des corps, 1928)

le clivage semble possible (si ce n’est pas soudainement que tel malade déve-loppera une forme gravissime ; ?? si ce n’était pas soudain que les circonstan-ces m’avait séparé d’elle), mais conduit à une interprétation un peu forcée des énoncés initiaux.

Il est à noter qu’en position postverbale, la particule pas précède l’adverbe (voir supra les exemples (24)), tandis que la particule plus lui succède :

(27) a. Puis le sommeil me gagna et je n’entendis plus les appels. Ou bien il n’y eut soudainement plus d’appels […] (Duperey, Le voile noir)

b. Ma signature apposée en bas du document, l’inspecteur n’a soudain plus la possibilité de m’emmener à l’hôpital […] (Lang, Les indiens)

Dans le premier cas (ne… pas, voir ex. (24)), l’adverbe est inclus dans la portée de la négation dont il peut constituer le foyer. Dans le second (ne… plus, voir ex. (27)), la négation porte sur le prédicat verbal et l’adverbe caractérise la cessation de la situation préalable.

3.4. Je trouve1 que pDe façon générale, les adverbes de manière posent une évaluation à partir

d’un fait dont la réalité est présupposée, ce que révèle d’ailleurs la portée de la négation. Ayant distingué deux emplois de trouver que p, l’un paraphrasable par « estimer, juger » (Ducrot et al., 1980.: 60), l’autre par « découvrir, inventer » (ibid. : 61), O. Ducrot montre que la complétive de trouver1 pose fréquemment une évaluation à partir d’un fait dont la réalité est présupposée (ibid. : 66-72)..Les deux adverbes diffèrent en ce que seul soudainement peut apparaître dans ce contexte.

(28) a. Je trouve1 qu’il s’est levé soudainement. b. *Je trouve1 qu’il s’est levé soudain.



3.5. La coordination avec un adverbe de manièreSoudainement peut être coordonné à un adverbe de manière en –ment :(29) Le 21 mars 1918, à 4 heures du matin, sur tout le front compris entre la vallée

de la Scarpe et celle de l’Oise, l’artillerie allemande entrait soudainement et violemment en action. (Foch, Mémoires pour servir à l’histoire de la guerre de 1914–1918)

La substitution de soudain à soudainement engendre un énoncé zeugmatique (voir Dupriez, 1984 : 473–474) : il semble bien en effet que les adverbes ainsi coordonnés ne ressortissent pas à la même catégorie :

(30) ??Le 21 mars 1918, à 4 heures du matin, sur tout le front compris entre la vallée de la Scarpe et celle de l’Oise, l’artillerie allemande entrait soudain et violemment en action13.

3.6. La réponse à une interrogation introduite par comment Le morphème comment permet d’interroger sur différentes notions (notam-

ment l’instrument, le moyen, la manière, la quantité, l’intensité, la qualité, voir Moline 2009), lesquelles varient en fonction des propriétés syntaxico-sémanti-ques du terme auquel il est incident. Par conséquent, la possibilité de constituer une réponse appropriée à une interrogative en comment ne garantit pas qu’un syntagme ressortisse à la catégorie des compléments de manière (voir Moline à par.). Néanmoins, avec certains verbes de déplacement initiaux internes (voir Laur, 1991 : 215), soudainement semble constituer une réponse –dénotant la manière– appropriée à une interrogation en comment, ce qui n’est pas le cas de soudain :

(31) a. Comment s’est-il levé ?/ Soudainement. b. *Comment s’est-il levé ?/ Soudain.

3.7. La glose par de manière Adj.Enfin, lorsque l’adverbe est postposé à ce type de prédicat, de manière sou-

daine constitue une glose acceptable de soudainement, mais pas de soudain :(32) a. Il se lève soudainement. = Il se lève de manière soudaine. b. Il se lève soudain. ≠ Il se lève de manière soudaine.

13 Voir également :Voir également : (iii) Dans un climat triste, froid pénétrant, la télévision déroule un peu de Sous les toits de

Paris (film de 1930), à ma gauche le radiateur électrique est une tour Maine-Montparnasse petite. Soudain, mais en douceur : Hubert en juillet 1955. Un temps : je suis à la fois cet H.55 et son observation ; le radiateur, dont le haut touche mon genou, me photographie. (Lucot, Frasques)



3.8. ConclusionCes caractéristiques indiquent que soudainement présente des parentés

certaines avec les adverbes de manière14, tandis que soudain s’en distingue considérablement.

4. Soudain vs soudainementRestent à décrire le comportement des deux adverbes et à répondre à la

question suivante : si soudain et soudainement ont, comme il a été montré, des descriptions similaires dans les dictionnaires, et s’ils peuvent occuper dans la phrase des positions analogues (avec des tendances préférentielles pour chacun d’eux), pourquoi la commutation n’est-elle pas toujours possible :

(33) a. Soudainement, la voix de Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! » (Pourrat, Les vaillances, farces et aventures de Gaspard des montagnes)

b. Soudain, la voix de Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! »

(34) a. Les parents sont sortis. Soudain, dans la nuit, on entend une carriole, des voix. (Calle, Douleur exquise)

b. Les parents sont sortis. *Soudainement, dans la nuit, on entend une carriole, des voix.

Nous nous intéresserons exclusivement à la situation dans laquelle l’adverbe occupe une position initiale, la phrase ayant la structure e1 soudain/ soudainement e2. En effet, il semble que l’acceptabilité de l’exemple (33b) et l’inacceptabilité de l’exemple (34b) proviennent respectivement de l’absence ou de la présence de e1, et que par conséquent l’analyse des emplois de ces adverbes doit être effectuée en relation avec e1.

Les spécialistes classent soudain et soudainement dans la catégorie des adverbes temporels connecteurs de discours (voir Lahousse 2003, Borillo 2005, Le Draoulec 2005). Borillo (2005) identifie trois types d’adverbes aspectuo-tem-porels susceptibles de fonctionner comme connecteurs temporels de discours : les adverbes relationnels de successivité (un peu plus tard, depuis, après, etc.), les adverbes d’immédiateté (aussitôt, tout de suite, immédiatement, sur le coup, etc.) et les adverbes de déclanchement rapide (soudain, tout à coup, d’un seul coup, brusquement, subitement, brutalement)15. Il est à noter que dans les articles qui traitent de ces adverbes, les exemples analysés contiennent toujours soudain, mais jamais soudainement.

14 Soudainement s’apparente aux adverbes qualifiés d’aspectuels par Melis (1983), « à la fron-tière de deux catégories traditionnelles et intuitives, celle des compléments de manière et celle des compléments de temps » (ibid. : 64).

15 Nous avons donné la liste complète des adverbes de déclanchement rapide fournie parNous avons donné la liste complète des adverbes de déclanchement rapide fournie par Borillo (2005).



Une phrase débutant par soudain / soudainement s’appuie sur un « cadre », un « topique scénique » introduit préalablement ou récupérable dans le discours, d’où l’inacceptabilité de (35) :

(35) – Pourquoi fais-tu cette tête ? – *Soudain/ *Soudainement le téléphone (a sonné + sonna)16.

Cette hypothèse est posée et vérifiée pour l’adverbe soudain par Le Draou-lec 2005. Dans cet article sur les connecteurs discursifs d’immédiateté aussitôt et soudain, l’auteur définit soudain comme un connecteur anti-orienté, dans la mesure où « il change la direction de la pensée » (ibid. : 28) :

(36) Tout était calme. Soudain, il entendit un grand bruit. (cit. Le Draoulec, 2005 : 28)

En (36), exemple prototypique de l’utilisation de soudain, l’adverbe introduit le « déclanchement rapide » de l’éventualité e2 en relation avec l’éventualité e1, déclanchement rapide qui s’accompagne d’un effet de surprise : le connecteur anti-orienté soudain introduit une éventualité qui survient contre l’attente créée dans e1. Ce fonctionnement de soudain comme connecteur anti-orienté est la source de l’effet de surprise. Soudain indique une relation logico-sémantique entre deux éventualités d’orientation logique ou argumentative opposée, et met fin à l’état e1 qui aurait pu continuer. La relation entre e1 et e2 n’est donc pas que syntaxique (voir Borillo 2005), elle est aussi logico-sémantique –c’est d’ailleurs à ce niveau que les sous-classes d’adverbes d’immédiateté et d’adverbes de déclanchement rapide établies par Borillo (2005) peuvent être distinguées.

Dans les exemples donnés en (37), soudainement marque la survenance rapide, sans pour autant modifier la direction de la pensée :

(37) a. Tout un tapage, tout un train de gestes et de discours, comme après une bouviérade. Soudainement, la voix de la Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! (Pourrat, Les vaillances, farces et aventures de Gaspard des montagnes)

b. Martin ouvrit les yeux. On se leva. Et, soudainement, les copains reprirent conscience d’occuper un lieu déterminé du monde. (Romains, Les copains)

c. La théorie de Darwin et Wallace a eu sur la classification des plantes les plus profondes répercussions. Soudainement, les espèces, les genres, les familles, et plus généralement les taxons que s’efforcent de découvrir les systématiciens, prirent leur sens profond et objectif, leur sens véritablement scientifique. (Collectif, Histoire générale des sciences)

Introduit par soudainement, e2 n’est pas anti-orienté par rapport à e1. S’il y a effet de surprise, il est dû au mode de survenance, rapide, de e2 par le biais du sémantisme de l’adverbe et non à la relation logico-sémantique entre les deux éventualités. En (37c), e2 apparaît comme une conséquence de e1, soutenue par

16 Ces énoncés sont possibles hors dialogue, la phrase exprimant, au passé simple, la voix duCes énoncés sont possibles hors dialogue, la phrase exprimant, au passé simple, la voix du narrateur.



le mot répercussion : il ne s’agit pas d’un fait aléatoire, soudainement ne marque pas de rupture.

En (38), nous avons remplacé soudainement de (37a) par soudain :(38) Tout un tapage, tout un train de gestes et de discours, comme après une bouvié-

rade. Soudain, la voix de la Perrine éclata : « Vois ! Vois ! L’autre saigne ! »

La phrase est acceptable, mais la lecture n’est pas la même. En effet, (37a), qui contient soudainement est glosable par : « la voix de Perrine éclata dans les conditions décrites dans e1 ». En revanche (38), qui contient soudain, est glosable par « dans les conditions décrites dans e1, personne ne s’attendait à ce que Perrine dise quoi que ce soit », ou encore par « contre toute attente, Perrine parla ». L’emploi de soudain comme celui de soudainement traduit la présence d’une instance extérieure qui manifeste son point de vue, et qui dans la distinc-tion L1/E1 vs E217 établie par Rabatel (1998), correspond à E1. L1/E1 désigne le « locuteur/énonciateur premier », « source énonciative d’un point de vue » (Rabatel, 2009 : 7), et E2 « se définit comme l’instance dialogique de l’altérité énonciative, renvoyant à des PDV [points de vue] internes à l’énoncé par rapport auquel L1/E1 se positionne » (ibid. : 7). Avec l’emploi de soudainement, e2 ne s’oppose pas aux attentes de E2, tandis qu’avec l’emploi de soudain e2 s’inscrit en rupture avec les attentes de E2. En outre, dans les phrases contenant soudain, l’énonciateur L1/E1 n’est pas un énonciateur direct. Il raconte de son point de vue actuel une histoire par rapport à laquelle il a un certain recul. Pour cette raison, soudain n’apparaît jamais dans le reportage en direct. S’il y a un présent, c’est un présent narratif :

(39) Et soudain la douleur éclate en moi et se déchaîne […] (Havet, Journal)En revanche, avec l’emploi de soudainement, le point de vue exprimé peut

être pris en charge soit par L1/E1 (voir (40a)), soit par E2 (voir (40b)) :(40) a. Je le vois : il est dans son fauteuil. Tiens, il se lève soudainement. b. Il entra dans la chambre. Elle se levait soudainement, et son visage était

hilare. Dans un coin de la pièce, …

Mais même avec le changement d’interprétation noté ci-dessus, la substi-tution de soudain à soudainement n’est pas toujours possible, comme le montre l’exemple (41), construit à partir de l’exemple (37c) :

(41) ?*La théorie de Darwin et Wallace a eu sur la classification des plantes les plus profondes répercussions. Soudain, les espèces, les genres, les familles, et plus généralement les taxons que s’efforcent de découvrir les systématiciens, prirent leur sens profond et objectif, leur sens véritablement scientifique.

17 A. Rabatel symbolise l’énonciateur second par e2. Comme nous avons utilisé e2 pour désignerA. Rabatel symbolise l’énonciateur second par e2. Comme nous avons utilisé e2 pour désigner l’énoncé introduit par soudain/ soudainement, nous remplaçons e2 par E2.



En effet, introduit par soudain, e2 correspond toujours à un fait percep-tualisable auquel E1/L1 à accès par l’intermédiaire du point de vue de E2. L’exemple (42), dans lequel l’imparfait remplace le passé simple, est pour sa part acceptable :

(42) La théorie de Darwin et Wallace a eu sur la classification des plantes les plus profondes répercussions. Soudain, les espèces, les genres, les familles, et plus généralement les taxons que s’efforcent de découvrir les systématiciens, prenaient leur sens profond et objectif, leur sens véritablement scientifique.

En (37c) et en (41), le passé simple maintient le point de vue de E1/L1, d’où l’acceptabilité de (37c) et l’inaceptabilité de (41). En (42), l’imparfait permet le transfert du point de vue vers E2 (voir Rabatel 1998). De plus, comme le mon-tre Molendijk (1985 : 86), « le propre de l’imparfait est de nous placer dans la situation de témoin oculaire de ce qui est rapporté ». Dans (42), le point de vue de E2 sur e2 est donc perceptuel. L1/E1 décrit le rapport entre e1 et e2 tel qu’il est perçu par E2.

En (41), la substitution de soudain à soudainement engendre un énoncé douteux : d’une part, e1 et e2, ne sont pas anti-orientés, d’autre part, les situations ne sont pas perceptualisables. Quand ces deux conditions ne sont par remplies, la substitution n’est pas possible. En (42) en revanche, e1 et e2 sont anti-orientés, et e2 est perceptuel pour E2.

Notre description de l’opposition entre soudain et soudainement permet par ailleurs d’expliquer certaines caractéristiques mentionnées précédemment. En position initiale, seul l’adverbe soudain est compatible avec la négation ne … plus. Cette négation introduit une « présupposition de réalisation antérieure » (Le Draoulec 1998). L’emploi de l’adverbe de survenance rapide coupe la continua-tion d’un procès qui aurait pu (ou dû) continuer. Cette cessation rapide s’oppose aux attentes de E2, inférées à partir de la présupposition. Par conséquent, seul soudain est possible. Le fait est confirmé par l’absence de soudainement dans ce contexte dans notre corpus. Nous avons également remarqué que soudain ne peut être focalisé dans une construction clivée, seul un constituant de phrase pouvant occuper cette position. Il est donc normal que soudain, connecteur de discours, ne le puisse.

5. ConclusionIl est bien connu qu’au terme d’un processus de grammaticalisation, cer-

tains adverbes de manière peuvent devenir des connecteurs discursifs quand ils occupent une position initiale (voir brusquement), tandis que d’autres conservent leur statut d’adverbe de manière y compris en position initiale (voir lentement). Les deux adverbes étudiés ont le même noyau sémantique. Ils se distinguent en ce que, indépendamment de la position occupée, soudain se comporte comme un connecteur discursif et soudainement comme un adverbe de manière. Il semble donc que les processus de grammaticalisation ne soient pas totalement achevés



dans le cas de soudainement, vraisemblablement en raison de la spécialisation précoce de soudain dans cet emploi. Notre analyse semble étayée par les don-nées fournies par la diachronie. Tandis que soudainement reçoit un sens initial d’adverbe de manière (DHLF18 : 1985), valeur encore clairement perceptible dans certains exemples de moyen français :

(43) Aristote, tenu et reputé par tout le pere de philosophye, dit que, combien que les consaulz quant ilz sont deliberez se doivent hastivement et diligemment executer, il veult touteffois et enseigne que, en conseillant, on soit pesant et tardif, c’est a dire que on y pense bien et longuement, que on delibere meure-ment et par loisir, non soudainement ne par hastiveté. (Fillastre, Le Traittié de Conseil, c.1472-1473)

soudain apparaît dès l’origine comme un connecteur discursif glosable par « sur le coup, aussitôt » (DHLF : 1985) :

(44) a. Et s’il advenoit que quelque fois le Roy la caressast plus que son devoir ne requeroit, soudain on eust veu une couleur ternie en son visage qui declaroit le peu de plaisir qu’elle prenoit en ses caresses, […] (Boaistuau, Histoires tragiques, 1559)

b. Soudain que le Roy fut entré, il ferma l’huis ; […] (Boaistuau, Histoires tragiques, 1559)

En français contemporain, l’adverbe soudain peut certes occuper une position post-verbale (Il se leva soudain). Dans ce cas, l’adverbe, bien qu’endophrastique, reste extraprédicatif, dans la mesure où les processus de grammaticalisation sont orientés de la manière vers la connexion discursive.

BIBLIOGRAPHIE

Anscombre, J.-C. (1980), L’opposition LONGTEMPS/ LONGUEMENT : Durée objective et durée subjective. Langue Française 88, 90–116.

Borillo, A. (2005), Les adverbes temporels et la structuration du discours. Cahiers Chronos 12, 1–18.

Ducrot, O. (1975), Je trouve que. Semanticos 1-1, 63–88.Ducrot, O. et al. (1980), Les mots du discours..Paris : Minuit.Dupriez, B. (1984), Gradus. Les procédés littéraires. Paris : Union générale

d’éditions.Guimier, C. (1996), Les adverbes du français. Paris : Ophrys.Larrivée, P. (2001), L’interprétation des séquences négatives : portée et

foyer des négations en français. Bruxelles : Duculot.Lahousse, K. (2003), La complexité de la notion de topique et l’inversion

du suet nominal. Travaux de linguistique 47, 111–136.

18 Dictionnaire Historique de la Langue Française.



Laur, D. (1991), Sémantique du déplacement et de la localisation en fran-çais : une étude des verbes, des prépositions et de leurs relations dans la phrase simple. Thèse de doctorat, Université de Toulouse-2.

Le Draoulec, A. (1998), La négation dans les subordonnées temporelles. Cahiers Chronos 3, 257–275.

Le Draoulec, A. (2005), Connecteurs temporels d’immédiateté : le cas de aussitôt et de soudain. Cahiers Chronos 12, 19–34.

Melis, L. (1983), Les circonstants et la phrase : étude sur la classification et la systématique des compléments circonstanciels en français moderne. Louvain : Presses Universitaires de Louvain.

Molendijk, A. (1985), Point référentiel et imparfait. Langue Française 67,.78-94.

Moline, E. (2009), Panorama des emplois de comment en français contem-porain. Travaux de Linguistique 58 : 7–17.

Moline, E. (à par.), Comment construire un paradigme des ‘compléments de manière’ ?. In Hrubaru, F & Moline, E. (éds), La Construction d’un paradigme, Actes du XVIIe Séminaire de Didactique Universitaire. Recherches ACLIF. Cluj : Echinox.

Nøjgaard, M. (1995), Les adverbes du français. Essai de description fonction-nelle (vol. 3). Historisk-filosifiske Meddelelserï 66. Copenhague : Munksgaard.

Rabatel A. (1998), La construction textuelle du point de vue..Lausanne-Paris : Delachaux et Niestlé.

Rabatel A. (2009), Figure et points de vue en confrontation, Langue Fran-çaise 160, 3–17.

Rey, A., dir. (1995) Dictionnaire Historique de la Langue française. Paris : Le Robert.

Ressources électroniques Base textuelle Frantext, http://www.frantext.fr/Dictionnaire de Moyen Français, http://www.atilf.fr/dmf/Trésor de la langue française informatisé, http://atilf.atilf.fr/tlf.htm



Флорика Хрубару, Естел Молин

« ET SOUDAIN, PATATRAS ! », SOUDAIN VS SOUDAINEMENT : ПИТАЊЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА?

(Резиме)

Речници нас наводе на помисао да су прилози soudain и soudainement готово синонимни, утолико пре што генерално могу заузимати исте позиције у реченици. Пажљивијим увидом у односе између ова два прилога може се уочити да сваки од њих преферира одређене позиције, те да soudain функционише пре као егзофрастички, а soudainement као ендофрастички прилог. Ова се два прилога разликују по томе што је soudainement ближи прилозима за начин, а soudain спада у тзв. дискурзивне конекторе. Као такав, овај последњи изискује присуство претходног контекста. Soudain и soudainement указују да се неки догађај десио брзо, али за разлику од soudainement, прилога soudain уводи исказ супротно оријентисан ономе који му претходи, што објашњава ефекат изненађења.

Кључне речи: soudain, soudainement, прилог за начин, дискурзивни конектор, тачка гледишта.




BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 69–87) UDC 811.133.1’367.3

Tatjana Samardžija-GrekFaculté de philologie de Belgrade

LE TEMPS ET L’ESPACE DANS LES PROPOSITIONS RELATIVES POSTPOSÉES ET TEMPORELLES

ANTEPOSÉES

L’article analyse la présence implicite et explicite des dimensions spatiale et temporelle dans deux types de subordonnées – les relatives dites narratives et les temporelles antéposées en quand/lorsque – et ce en tant que segments du texte narratif. Les restrictions surgissant au cours de leurs transformations dans les deux sens mettent au jour les formes différentes que revêtent l’espace et le temps dans la phrase et au-delà de la phrase.

1. Introduction

1.1. Objet de l’analyseLa présente analyse examine certains aspects de l’expression du temps et de

l’espace dans deux types de subordonnées – relatives et temporelles – en vue de comprendre les formes et les mécanismes de l’interaction spatio-temporelle aux niveaux phrastique et textuel que ces subordonnées engagent.

Du côté des relatives, nous visons la dimension spatiale dans ce type de re-latives à l’antécédent nominal1 spécifique2, GN ou pronom, que nous nommons, à la suite de J.-J. Brunner3, « relatives narratives ». De l’autre côté, le français exprime la dimension temporelle et les relations logiques par des subordonnées nommées circonstancielles ou adverbiales4, mais non la dimension spatiale.

1 Ces relatives adjectivales, que M. Rothenberg (1972) appelle « adjointes », s’appuient toujoursCes relatives adjectivales, que M. Rothenberg (1972) appelle « adjointes », s’appuient toujours sur un antécédent surtout nominal et plus rarement pronominal, auquel elles sont subordonnées.

2 « A la notion de SN spécifique s’attache avant tout celle de contingence empirique. Les in-dividus ‘spécifiques’ (ou particuliers) nécessitent des points d’ancrage empiriques, une délimitation spatio-temporelle.» (Kleiber 1981 : 218). Cela comprend également les noms d’événements comme la réception, la course, l’explosion, l’arrivée, le cortège, l’attentat, etc., lesquels réfèrent à des phé-nomènes spécifiques présents dans le temps et l’espace à la fois (voir à ce propos Samardzija-Grek 2008a : 49).

3 « Ces relatives qui n’en sont pas ».« Ces relatives qui n’en sont pas ». L’information grammaticale 8, 12–16, 1981.4 Certaines tournures conjonctives aujourd’hui temporelles tirent leur origine des relatives,Certaines tournures conjonctives aujourd’hui temporelles tirent leur origine des relatives,

comme chaque fois que, un jour que, du moment que (voir Le Goffic 1993 : 415).



L’espace dans les relatives à l’antécédent spécifique a plusieurs fois attiré notre attention5. Dans Samardzija-Grek (2008a : 307 et sqq.), nous avons relevé les conditions qui permettent la transformation syntaxique d’une phrase à relative narrative en une phrase à temporelle antéposée et vice versa, dans le contexte narratif. Les temporelles étant spécialisées dans l’expression du temps et, de l’autre côté, les relatives référant à l’espace6, il nous a semblé pertinent d’étudier l’expression du temps et de l’espace dans les deux.

En vue de cette comparaison, ne sont analysées que les relatives à l’antécé-dent nominal qui sont postposées au prédicat principal et en subordination inverse�, puisqu’elles visent non pas la détermination ou l’identification de l’antécédent, ce qui est la fonction prototypique des relatives en général, mais la narration des événements au premier plan dans lesquels participe l’entité-antécédent ; de là leur appellation « narratives» (Manon lança un regard désespéré à Bernard, qui intervint aussitôt. MANO 274).

Parmi les temporelles d’antériorité (TA), ne sont prises en compte que celles introduites par les conjonctions quand et lorsque, avec cette condition supplé-mentaire qu’elles soient en tête de phrase, et ce pour deux raisons :

– Du fait de leur statut de véritables cadratifs temporels ; – Du fait que la temporelle postposée, pourvu qu’il ne s’agisse pas de la

subordination inverse, n’est plus un outil narratif : la temporelle postposée8 présente l’évènement en rétrospective, en régression chronologique, sans faire progresser le récit.

Cette analyse est motivée par trois questions que soulève l’observation des relatives narratives et des temporelles antéposées en quand/lorsque dans le texte narratif:

1° Quel est le mécanisme d’expression de l’espace dans les subordonnées temporelles ?

5 Depuis notre thèse de troisième cycleDepuis notre thèse de troisième cycle Le temps dans les propositions relatives en français (1999), puis surtout dans notre thèse de doctorat Propositions relatives narratives en français (2008) ; v. aussi Samardzija-Grek (2008b i 2008c).

6 Cf. « (…) les compléments de lieu ne s’expriment jamais par des subordonnées circonstanciel-Cf. « (…) les compléments de lieu ne s’expriment jamais par des subordonnées circonstanciel-les, mais uniquement par des syntagmes prépositionnels (ou par des relatives substantivées : j’irai où tu voudras). » (M. Riegel, J.-Ch. Pellat, R. Rioul, Grammaire méthodique du français, p. 476).

7 Que les relatives narratives, exprimant un procès au premier plan, entrent dans le cadre deQue les relatives narratives, exprimant un procès au premier plan, entrent dans le cadre de subordination inverse, c’est postulé et démontré par Combettes (1994) et Depraetere (1996), puis développé dans Samardzija-Grek (2008 : 161, 400).

8 Insistons que ces temporelles restent au deuxième plan, postposées ou antéposées, et qu’ellesInsistons que ces temporelles restent au deuxième plan, postposées ou antéposées, et qu’elles diffèrent en plusieurs aspects des subordonnées temporelles inverses comme Nous étions à l’étude quand /SOUDAIN/ le proviseur entra… WEIN 131 (V. Samardzija-Grek 2008a : 393 et sqq.). Selon notre analyse (p. 332 et sqq.), les temporelles postposées de deuxième plan fonctionnent en rétros-pective, sans présenter les procès dans l’ordre chronologique, et ce en vue d’une approche analytique, explicative : Suj V quand… La temporelle est placée en position non marquée du circonstant, et n’impose aucun cadre temporel au procès principal.


Тatjana Samardžija-Grek, Le temps et l’espace dans les propositions relatives ...

2° Comment le temps est-il exprimé par les subordonnées relatives narra-tives (RN)?

3° Par quels procédés sémantiques et/ou syntaxiques, dans chacune de ces deux structures, le temps et l’espace se corrèlent-ils ?

Les transformations des phrases dans les deux sens (phrase à TA↔ phrase à RN), au sein du corpus des textes narratifs, permettront de mettre au jour quelques éléments de réponse à ces questions.

1.2. Repères théoriquesNotre analyse puise dans plusieurs modèles théoriques, afin d’observer

les deux subordonnées et leur représentation du procès principal sous plusieurs angles.

Nous empruntons toujours cette vision du mécanisme de la production des phrases et de la peinture de la réalité par le langage que développe, parmi les autres, R. Langacker (1999 : II, 13,283), qui établit un parallélisme multiple entre la langue et la réalité observée. Ainsi, chaque phrase traduit une « scène verbale », une pièce de théâtre minimale, où les entités représentées par les GN, participent à des changements dynamiques, représentés par les GV en tant qu’ac-tants ou, plus largement, participants. En ce qui concerne l’étude de l’espace, nous pensons à C. Vandeloise (2004a et b) et à ses études des dimensions et de l’espace en français.

La catégorisation selon la sémantique du prototype (G. Kleiber, 1990) et la catégorisation des textes (J.-M. Adam, 1992) nous a permis de voir la complexité du sens phrastique, produit de toute une série de paramètres d’importance inégale, et où l’identité même d’une subordonnée et son interprétation peuvent être plus ou moins facilement reconnaissables. La catégorisation axée sur les prototypes nous a permis (Samardzija-Grek 2008a) de reconnaître le sens primaire d’une structure syntaxique ou textuelle et d’expliquer ses emplois et significations dé-rivées (tel du moment que temporel et causal). Cela nous a expliqué aussi sous quelles conditions la relative peut exprimer une relation temporelle. Dans cet article, nous essayons de comprendre pourquoi l’encadrement temporel explicite dans les temporelles d’antériorité (TA) fixe en partie le cadre spatial des procès de la principale et de la temporelle.

En passant au niveau textuel, nous nous appuyons sur la « Perspective fonctionnelle de la phrase » (la Functional Sentence Perspective FSP, 1992) du linguiste tchèque Jan Firbas. J. Firbas considère la phrase comme porteuse d’une information complexe, partagée entre ses segments et en tension entre le début de la phrase, avec son niveau d’information bas, et la fin de la phrase, porteuse de l’information nouvelle, et qui rend la phrase pertinente au niveau informationnel. Essentiellement, cette perspective fonde la phrase, en tant qu’unité d’information complexe, sur la tension entre le thème et le rhème, de même que sur cet antago-



nisme entre la répétition de l’information et la progression narrative (J.-M. Adam 1985, 1999 ; B. Combettes 1988). B. Combettes 1988).. Combettes 1988).

Finalement, traitant des dimensions temporelle et spatiale exprimées par les relatives et les temporelles d’antériorité, nous ne perdons pas de vue des tra-vaux sur les cadratifs de M. Charolles, A. Le Draoulec, M.-P. Péry-Woodley, L. Sarda ou Élise Terran, surtout ceux recueillis dans le numéro 148 de la Langue française (2005).

Pour ce qui est des deux structures en particulier, mentionnons que les relati-ves narratives (RN) n’ont pas, à notre connaissance, engendré beaucoup d’analyses ou études systématiques. Notre thèse de doctorat, consacrée exclusivement à cette structure, s’inspire des rares mais précieux travaux : J.-J. Brunner (1981) leur donna le nom de « narratives » en signalant, par le titre de son article même, qu’il s’agit des relatives « qui n’en sont pas ». M. Rothenberg (1972) avait mentionné ces relatives sous le nom de « relatives de postériorité » ; Kr. Sandfeld (1965) les nomme « consécutives »9. En anglais, I. Depraetere (1996) les étudie sous le nom que leur avait donné O. Jespersen (1965:105) – continuative relative clause, ce qui va dans le même sens que l’appellation progressive relative clause, proposée par H. Van den Broeck (1973 : 41).

Quant aux temporelles d’antériorité (TA), nous fondons notre analyse sur la comparaison des TA avec les RN dans le contexte de Samardzija-Grek (2008a). Nous nous référons également aux analyses des TA en when en anglais de V. Ram-sey (1987) et de S. Thompson (1987), ainsi qu’à l’article de Sh. Ji (2010), lequel reprend les conclusions de ces deux linguistes dans un contexte pragmatique.

2. Les dimensions spatiale et temporelle dans les relatives dites narrativesNous rappelons, dans ce paragraphe, les propriétés qui font de la RN une

structure apte à exprimer la succession des procès dans le temps tout en se fondant sur la progression nettement spatiale.

La relative prototype10 fonctionne comme modificateur par rapport à son antécédent, rôle qui la rapproche de l’adjectif. Ce fonctionnement prototypique des relatives est confirmé par le choix des temps : une analyse statistique anté-rieure (Grek 1999 : 88 et sqq.), réalisée sur un corpus de 1000 relatives de tout type, a montré que ¾ des relatives affichent le présent ou, bien moins souvent, l’imparfait d’état/activité, de sorte que les oppositions temporelles (dans le sens où le contenu de la relative vaut dans un intervalle de temps plus ou moins limité) y sont affaiblies. Le prédicat de la relative est ainsi au service du GN antécédent ; il ne prédique pas pour raconter un événement au premier plan, même si ce prédicat

9 Voir K. Sandfeld (1965 : 252).Voir K. Sandfeld (1965 : 252).10 A en juger par les exemples cités dans les travaux clés de l’histoire des relatives en tant queA en juger par les exemples cités dans les travaux clés de l’histoire des relatives en tant que

catégorie linguistique (cf. S. Auroux 1984).



est spécifiant11. Cette subordination sémantique est surtout visible si la relative est antéposée au prédicat principal :

1 Les deux chiens qui s’étaient blessé la patte durent rester au camp. (exemple de Zemb 1987 :69)

Le prédicat de la relative, spécifiant, identifie les chiens au moyen de l’évé-nement désigné par le prédicat, et ne raconte pas le fait de se blesser.; le prédicat durent rester est l’information centrale de la phrase et représente son rhème. .

En position finale, le prédicat de la relative, spécifiant ou non, acquiert le statut de rhème à la fois de la proposition et de la phrase ; cela affaiblit les liens sémantiques (modification), surtout lorsque la relative n’est pas déterminative. Comparons ces trois exemples :

2 Il roulait le long des boulevards qui dominent le port. EXIL 63

3 Des lis (…) étaient encore dans les vases que naguère Fernand garnissait avec une si brûlante ferveur. GEN 140/2

Si, dans la première phrase, la relative postposée identifie les boulevards et n’apporte pas de procès externe mais interne, dans la deuxième, l’antécédent les vases sert de prétexte pour diriger notre attention sur le contenu de la relative.

Le texte narratif (historique ou de fiction) présente les événements réels ou considérés comme tels ; par conséquent, les TA et RN en tant qu’outils de la nar-ration doivent référer à des entités et à des événements spécifiques (observables). Les antécédents de ces relatives spécifiantes désignent donc des entités occupant un certain espace participant aux procès présents dans un espace-temps unique (car les procès de la relative et dans la principale sont reliés par une entité qui participe dans les deux).

Les RN sont la conséquence extrême de la suppression de la fonction mo-dificatrice de la relative et de la mise en relief du prédicat spécifiant. En position postposée, le prédicat de la RN (et n’oublions pas qu’elle n’est pas déterminante) exprime un procès de la même manière qu’une phrase simple. À considérer quelques exemples :

4 Il frappa à une porte, qui s’ouvrit. RAD 188/3

5 Un autre soir, Jonas appela Rateau qui accourut. EXIL 140

11 Voir Kleiber (1981 : 217). Selon que le prédicat de la relative opère lui-même un ancrageVoir Kleiber (1981 : 217). Selon que le prédicat de la relative opère lui-même un ancrage spatio-temporel ou bien sa référence dépend de l’antécédent, les prédicats spécifiants «peuvent être localisés indépendamment de la localisation de l’individu particulier, parce que leur sens implique des points de référence spatio-temporels. » (p. 219, 220), de sorte qu’ils sont donc « externes », car leurs occurrences représentent des phénomènes observables. Les prédicats qui ne possèdent pas cette propriété et leur localisation dépend de celle de l’entité-antécédent sont appelés « non.spécifiants », « internes » ou même « nomiques ».



6 (Deux RN !) Ce flux ionique engendre un courant électrique qui, se propageant de neurone sensoriel en neurone sensoriel, gagne le cerveau, (45) où la douleur est identifiée. SCI 4/3

7 Surgit une soucoupe volante, d’où sortent des guerriers aux yeux vitreux : il faut les tuer. RELI 27

8 Le roi trompait Montmorin, qui trompait Lameth (comme auparavant Mirabeau)... MICH 469

Le trait caractéristique de toutes ces phrases, où le temps peut varier consi-dérablement, c’est l’effet domino qui consiste en la double progression des événements : il y a progression spatiale et progression temporelle. Le présent et l’imparfait prouvent que la succession y repose non pas sur l’aspect grammatical exprimé par le temps, mais sur l’aspect lexical. Le croisement de l’imparfait avec l’aspect perfectif crée, dans le récit de Michelet, la succession réitérée, c’est-à-dire la multiplication de Le roi trompa Montmorin qui trompa Lameth… Le sujet de la principale initie le procès VP, lequel affecte l’antécédent-relatif et l’incite à déclencher le procès VR, tout comme une impulsion nerveuse voyage de neurone en neurone ; l’antécédent et le relatif fonctionnent ainsi comme une jonction sy-naptique. Les paramètres nominaux et verbaux définissant la phrase à RN sont si interdépendants qu’ils créent une double progression spatio-temporelle.

Les paramètres constitutifs définissant les RN comprennent:• La postposition de la relative (permettant la postériorité de son procès ;

c’est une subordonnée inverse) ;• L’aspect lexical perfectif (nous pensons aux achèvements et accompli-

ssements selon Vendler) ;• Les participants représentés par des substantifs concrets, dénombrables,

majoritairement au singulier ;• La nature double du relatif (dépendance anaphorique de l’antécédent,

mais indépendance syntaxique car la fonction syntaxique de l’antécédent ne conditionne pas celle du relatif) ;

• La valence de VP et VR (surtout transitifs) qui exige des compléments postposés;

Lorsqu’on réunit tous ces paramètres, ils forment ce que nous appelons le schéma actanciel de la phrase à RN :

SUJ (ACT1) > VP > ANT/REL (ACT2) > VR > ACT3 > ….Autrement dit, le sujet de la principale déclenche le procès de la principale

affectant l’antécédent/relatif, lequel déclenche le procès de la relative, qui peut atteindre une troisième entité, laquelle initiera un troisième procès, et ainsi de suite. Cette cascade de relatives est théoriquement illimitée :

9 Jean-Baptiste a une balleIl la lance à Pascal



Qui la lance à FrédéricQui la lance à LudovicQui la lance à LéonoreQui la lance à VictorQui la lance à YasminaQui la lâche, elle (sic) reste làAh (Anne Sylvestre, « La ronde des prénoms »)

Dans tous ces cas, la progression temporelle n’est pas définie par le séman-tisme de la conjonction (car le relatif est privé de tout sème temporel) ou par la simple postériorité syntagmatique12 ; elle résulte aussi des rapports actanciels.

Dans un texte narratif, le lien anaphorique entre l’antécédent et le relatif suffit pour exprimer un soudain changement d’orientation narrative au cours du récit, et ce au milieu de la phrase (cf. le test de la coordination avec mais dans 10a); la TA annonce elle-même une nouvelle étape dès le début de la phrase :

10 Ugolin poussa deux fois son coude dans le flanc du Papet, qui ne répondit rien. MANO 19710a Ugolin poussa deux fois son coude dans le flanc du Papet, mais il ne répondit rien.10b Quand Ugolin poussa son coude dans le flanc du Papet, il ne répondit rien.

Pour 9, par contre, le test de transformation temporelle ne permet pas de garder le même enchaînement, mais oblige à une segmentation de la chaîne, par exemple :

9a Quand Jean-Baptiste lance une balle à Pascal, celui-ci la lance à Fréderic ; quand Frédéric la lance à Ludovic, celui-ci la lance à Léonore, etc.

Le test de remplacement par mais est interdit du fait que tous les procès vont dans le même sens (unité d’orientation narrative) : la réaction d’aucun antécédent-relatif ne va pas à l’encontre de l’intention du sujet de la proposition précédente. Mais supposerait que Frédéric ne s’attend pas à ce que Ludovic passe la balle à un troisième. Par contre, et pour la même raison, la conjonction et y convient.

3. Les temporelles d’antériorité en quand/lorsque dans le texte narratif

3.1. Les TA et l’organisation du texteLa dimension spatiale des RN se construit sur le schéma actanciel centré

sur le lien anaphorique antécédent-relatif, lequel désigne une entité participant dans les deux procès enchaînés qu’elle rapproche dans le sens spatial. Les conjonctions quand/lorsque rendent explicite la dimension temporelle. Comme le résument les auteurs de la Grammaire méthodique du français, les connecteurs

12 La postériorité syntagmatique d’une subordonnée ne définit ni le premier plan de la prédicationLa postériorité syntagmatique d’une subordonnée ne définit ni le premier plan de la prédication ni l’identité d’une RN, comme nous montrons dans Samardzija-Grek (2008a : 227 et sqq).



temporels « permettent de découper le texte en séquences » et « marquent aussi la succession linéaire, dont ils peuvent expliciter différents stades13 ».

Les TA en quand/lorsque affichent un rôle organisateur dans le corps du texte, notamment ce type de TA que nous avons nommé « articulatoires14 », car elles introduisent une masse critique d’information textuelle qui « plie » le récit et l’oriente vers un autre but. C’est essentiellement à ces TA que correspondent les propriétés analysées.

11 La maison de la veuve Saverini, soudée au bord même de la falaise, ouvrait ses trois fenêtres sur cet horizon sauvage et désolé.

Elle vivait là, seule, avec son fils Antoine et leur chienne «Sémillante» ... Un soir, après une dispute, Antoine Saverini fut tué traîtreusement, d’un coup

de couteau par Nicolas Ravolati, qui, la nuit même, gagna la Sardaigne. Quand la vieille mère reçut le corps de son enfant, que des passants lui rappor-

tèrent, elle ne pleura pas, mais elle demeura longtemps immobile à le regarder, puis, étendant sa main ridée sur le cadavre, elle lui promit la vendetta. COUR 207/2

12 Alors la vieille alla acheter chez le charcutier un long morceau de boudin noir. Rentrée chez elle, elle alluma un feu de bois dans sa cour, auprès de la niche, et fit griller son boudin. Sémillante, affolée, bondissait, écumait, les yeux fixés sur le gril, dont le fumet lui entrait au ventre.

Puis la mère fit de cette bouillie fumante une cravate à l’homme de paille. Elle la lui ficela longtemps autour du cou, comme pour la lui entrer dedans. Quand ce fut fini, elle déchaîna la chienne. COUR 210

13 Il se coucha au son des gouttes crépitant sur les tuiles, tandis que les échos tendus tressaillant aux coups de tonnerre les renvoyaient contre les volets dont le frémissement faisait vibrer les vitres (…) ***15

Lorsqu’il s’éveilla, l’orage était déjà bien loin, et le jour blanchissait les fentes des volets. Il glissa aussitôt la main sous l’oreiller, pour s’assurer que le petit sac était toujours là. MAN2 46

Tous ces textes démontrent que la TA contient deux types d’informations16: d’une part, la TA reformule certaines indications du contexte précédent (la vieille mère = la veuve Saverini ; le corps = Antoine fut tué ; de son enfant = Antoine Saverini ; ce = le longue opération de conditionnement de la chienne ;

13 P. 618. C’est aussi la conclusion de S. Thompson et de V. Ramsey, qu’approfondit Sh. Ji.14 Sh. Ji parle de la fonction « médiative» ou « orientative » de ces TA (2010 : 3164)Sh. Ji parle de la fonction « médiative» ou « orientative » de ces TA (2010 : 3164)15 Les trois étoiles figurant dans le texte original correspondent, à notre avis, au tournant apportéLes trois étoiles figurant dans le texte original correspondent, à notre avis, au tournant apporté

par la temporelle qui suit immédiatement.16 Thomson et Ramsey ne parlent que du lien thématique de la TA avec le contexte amont

(« mediation », « orientation »), mais Sh. Ji suggère que certaines TA introduisent un nouvel évé-nement/situation non mentionné dans le contexte. Leur rôle consiste à « segmenter « le discours (« segmenting function ») car elles introduisent un nouveau point de départ pour le reste d’histoire : Mum tried her best to make small talk. How grown-up we looked ! she said. How pretty my hair was… As the sun slipped behind the mountains and a light breeze blew, we gathered our things to leave. We promised we’d be back soon. (Sh. Ji 2010 : 3166)



il s’éveilla = il a dormi) ; d’autre part, elle annonce aussi une nouvelle infor-mation par rapport à la situation précédente, annoncée ou même conditionnée par l’information reprise du contexte précédent (réception du corps ← meurtre d’Antoine; la finition de l’entraînement ← les phases de l’entraînement ; le réveil du dormeur ← le sommeil).

L’information reprise sert à relier la TA au contexte afin que la TA puisse se présenter comme sa continuation, mais le fait même qu’elle condense cette information (ce qui est surtout bien visible dans 12) annonce qu’un événement important se prépare, conditionné par cette information condensé. Or, la TA contient aussi plus ou moins (surtout selon les exemples de la fonction « segmen-tative » des TA que nous propose Sh. Ji) d’éléments nouveaux, non existants dans le contexte amont. Ensemble avec l’information reprise, ces éléments nouveaux désignent dans la TA un événement qui, en tant que continuation des événements précédents, déclenchera une nouvelle phase dans l’histoire décrite, dont le début est contenu dans la principale : Quand ce fut fini, elle déchaîna la chienne. Ce fut fini est la culmination de la phase décrite dans le contexte antérieur, et elle déchaîna ouvre la nouvelle phase.

Il reste à comprendre de quelle manière ces deux types d’information affec-tent la dimension spatiale des subordonnées temporelles (3.2.) et, surtout, en quoi ils conditionnent le rôle textuel des temporelles antéposées (section 4.2.)17.

3.2. L’espace des temporelles antéposéesLe sémantisme de la conjonction temporelle quand/lorsque, laquelle, par

définition, dénote la simultanéité, rapproche les procès de la temporelle (VT) et de la principale (VP) dans le temps, avec trois relations18 possibles pertinentes pour la progression narrative (où la succession des procès conditionne l’existence même du récit) : cooccurrence (« Deux situations ont lieu (ponctuellement) dans le même temps : quand peut être traduit par au (même) temps où ») ou coïnci-dence-antériorité (« Deux situations se succèdent à un même moment ; la fin de l’une coïncide avec le début de l’autre » ) et, plus rarement, le recouvrement partiel (inclusion)19.

17 Nous avons examiné l’interaction du temps et de l’espace uniquement pour les TA que nous avons appelées « articulatoires ». Nous distinguons les TA articulatoires et les TA « argumentatives ». Les TA articulatoires introduisent l’événement-charnière qui provoque une nouvelle étape du récit (Il la prit par le bras et la jeta par terre en braquant sur elle. Quand j’ai vu ça, alors j’ai tiré.) et figurent dans un contexte immédiat narratif ; les autres, argumentatives, apparaissent hors contexte narratif ou dans les parenthèses commentatives du récit, et évoquent des procès antérieurs illustrant le propos du contexte (C’était une femme forte. Quand elle a appris la diagnose, elle n’a même pas frémi.).

18 Nous reprenons la classification de A. Borillo (1988 : 72Nous reprenons la classification de A. Borillo (1988 : 72 et sqq).19 Le recouvrement total (« deux situations occupent une même durée »), en tant que quatrièmeLe recouvrement total (« deux situations occupent une même durée »), en tant que quatrième

relation des procès reliés par quand/lorsque,.ne permet aucune succession et n’est pas considéré ici.



Si la conjonction indique que les deux procès sont soudés dans le temps, qu’en est-il de leur contact dans l’espace ? Un procès spécifique implique un agent spécifique, donc entité présente dans l’espace. La structure temporelle elle-même n’en donne aucune indication explicite:

14 Quand il eut atteint son but, il se sentit désœuvré. SUP2 99/3

Le même cadre spatial pour les deux procès semble sous-entendu si le sujet est le même dans les deux propositions (ex. 15)20. Si la même entité exécute deux procès qui sont simultanés et successifs, cela implique, par défaut, que les deux procès sont exécutés dans le même espace.

Toutefois, si l’agent-sujet réalise le procès par intermédiaire, à distance, il est acceptable de dire d’une personne qui habite Bordeaux :

15 Quand il eut atteint son but à Madagascar, il se sentit désœuvré /à Bordeaux/.

VT et VP puissent survenir au même temps aux deux extrémités du monde, ce qui exige naturellement des sujets différents :

16 Quand il arriva /à Madrid/, elle lui téléphona /de Buenos Aires/.

En général, « l’unité de temps » n’oblige pas forcément à « l’unité de lieu » si la phrase ne dit rien sur la localisation du procès. Néanmoins, la coréférence des sujets (il – il) suppose par défaut que le « lieu », explicite ou non, soit le même pour les deux procès car l’agent des procès, une entité dans l’espace, est leur point commun et qu’il réunit les procès. Dans ce cas, ces procès se rejoindraient non pas à un point fixe dans l’espace, mais dans une entité mobile qui exécute les deux. L’agent unique est donc un des facteurs qui, faute d’indication contraire, impliquent la localisation commune des deux procès.

Le mouvement dans l’espace, que le lieu de son déroulement soit précisé ou non, peut être impliqué par le verbe :

17 Quand il arriva chez lui, il mit fin à leur affaire.

18 Quand l’affaire fut terminée, chacun rentra chez soi. GOFF 394

L’indicateur du cadre de référence peut se trouver dans le contexte amont:

19 Et les trois frères de s’approcher du gouffre. Pendant que le cadet se penchait pour mieux voir, il fut poussé par ses deux frères et tomba au fond de la mine. Lorsqu’il revint à lui, il songea au renard qu’il avait sauvé et se mit à crier : « Renard, renard, passe monts et vallées, j’ai besoin de ton secours ! » ADAM 84

Lorsque la proposition temporelle comporte elle-même l’indice de locali-sation spatiale, nous constatons que cet indice peut : – porter sur la phrase entière (agent unique) :

20 Dans le corpus de Samardzija-Grek (2008a), 42% de TA partagent le sujet avec la principaleDans le corpus de Samardzija-Grek (2008a), 42% de TA partagent le sujet avec la principale (pp. 341–345).



20 Quand les troupes et la garde nationale se rencontrèrent aux Tuileries, elles agitèrent les armes et fraternisèrent entre elles et avec le peuple. MICH 507

– porter uniquement sur VT, VP ayant son propre complément locatif (avec agents différents) ; à noter la postériorité de VP (bientôt tiré d’affaire est une prédication seconde contenant un troisième procès intermédiaire):

21 Au mois d’août 1790, lorsque Marat et Camille Desmoulins furent accusés par Malouet à l’Assemblée nationale, Camille, bientôt tiré d’affaire, alla trouver Marat et l’engagea à désavouer quelques paroles horriblement sanguinaires... MICH 424

La dimension spatiale reste donc très discrète dans les phrases à TA et se prête à plusieurs variations en fonction:

• Du contexte amont ;• De la coréférence des sujets ;• Du sémantisme des verbes.

4. Les différences spatio-temporelles entre les relatives narratives et les temporelles d’antérioritéCette dernière phase de l’analyse met au jour les formes sous-jacentes de

l’espace-temps dans les phrases à TA et à RN. Le fait de transformer la phrase à RN par une phrase à TA correspondante, ou l’inverse, révèle l’interdépendance du temps et de l’espace dans les phrases à TA et à RN.

4.1. De la relative narrative à la temporelle antéposéePrise isolément, une phrase à RN semble facilement transformable en phrase

à TA:

22 Elle fit signe au cocher, qui s’arrêta. SAND 252/4 → Quand/Lorsqu’elle fit signe au cocher, il s’arrêta.

23 Le matin du massacre, Gilbert alluma sa radio, qui resta muette. DIGE 120 → Quand Gilbert alluma sa radio le matin du massacre, elle resta muette.

24 Une violente dispute éclata entre les deux hommes, qui se séparèrent brouillés à mort. ALBI 73 → Quand une violente dispute éclata entre les deux hommes, ils se séparèrent brouillés à mort.

Remarquons que les phrases à TA résultantes gardent « l’unité de lieu » caractérisant les phrases à RN dont elles sont dérivées, et ce malgré les sujets différents. Cela est possible grâce à l’actant commun au cocher, sa radio, entre les deux hommes, qui change de fonction de la temporelle à la principale, tout comme l’antécédent et le relatif dans la phrase de départ diffèrent en fonction syntaxique mais réfèrent à la même entité.



Pourtant, si le prédicat de la principale comprend une construction composée d’une forme verbale tensée et d’un infinitif, il apparaît une différence importante entre les deux structures :

25 Je me charge d’apaiser monsieur le bailli, qui apaisera monsieur le cardinal. DAME 43 → ? Quand je me charge d’apaiser monsieur le bailli, il apaisera mon-sieur le cardinal.

Je me charge d’apaiser entend un premier procès en réalisation (je me charge) qui mène vers le deuxième à l’infinitif (apaiser) tandis que le schéma actanciel de apaiser le bailli qui apaisera, provoque le troisième procès par le deuxième. Il est juste de reprocher à cette analyse que l’infinitif ne désigne pas un procès réalisé mais inféré. Nous répondons d’abord que apaisera projette la réalisation du troisième procès dans l’avenir aussi. Puis, ce qui est essentiel, c’est que la structure relative, surtout ce lien entre l’antécédent et le relatif, relie les procès désignés par apaiser et apaisera. Elle.conditionne la réalisation du troisième procès par la réalisation du deuxième, à l’infinitif.

Par contre, dans la phrase transformée, la conjonction quand s’appuie tou-jours sur la forme finie: quand je me charge … il apaisera. Pour affirmer quand se passe le procès de la principale, la temporelle ne saurait référer au procès non réalisé à l’infinitif, mais au procès tensé. Ainsi, quand rapproche le premier et le troisième procès, non le deuxième. Par contre, la structure relative met en relation les procès qui engagent l’antécédent-relatif. Le premier procès affectant l’antécédent peut être exprimé par un infinitif, un participe ou un gérondif. De même, le procès affectant l’antécédent peut faire partie d’une subordonnée. Il peut aussi être exprimé par un impératif:

26 Je veux que tu cherches un Pierre Morion, qui te dira où aller. 26a ??? Quand je veux que tu cherches Pierre Morion, il te dira où aller. 26b Quand tu chercheras Pierre Morion, il te dira où aller.

27 Cherche Pierre Morion, qui te dira où aller.27a * Quand cherche Pierre Morion, il te dira où aller.

Considérons un exemple semblable:

28 On l’autorise à regagner Grenoble où on lui réserve un accueil chaleureux. DECA 31 → Quand on l’autorise à regagner Grenoble, on lui réserve un accueil chaleureux.

La phrase de départ indique effectivement trois procès : on l’autorise > il regagne Grenoble > on lui réserve un accueil chaleureux. En plus de l’obser-vation d’ordre syntaxique évoquée déjà à propos des exemples 25-27, il s’agit là aussi de l’espace dans les deux structures. Car la phrase de départ décrit le mouvement vers Grenoble : on l’autorise à regagner Grenoble où on lui réserve comprend un point éloigné de Grenoble où se passe le procès autorise, puis le



procès regagner qui relie ce point avec Grenoble ; enfin, le procès de la relative on lui réserve un accueil a lieu à Grenoble entièrement. C’est aussi le facteur spatial qui délimite les trois procès. Grenoble où est ce point dans l’espace qui délimite et relie les procès.

Les différences quant à l’expression de l’espace dans les deux structures peuvent être soulignées par le circonstant de lieu accompagnant le prédicat prin-cipal. Considérons la transformation de la phrase suivante:

29 Du Havre, il partit pour Alger.où il rencontra Guy de Maupassant. AFRI 8/2 29a Quand il partit du Havre pour Alger, il (y) rencontra ...29b *Quand il partit du Havre, il rencontra Guy de Maupassant à Alger. 29c Quand il partit du Havre, il rencontra Guy de Maupassant. 29d Quand il partit pour Alger, il rencontra Guy de Maupassant.

Dans la phrase de départ, le verbe partir relie les deux points extrêmes du voyage – le Havre et Alger. Le sujet se déplace du Havre vers Alger, où il.rencontre Maupassant. Alger est le point dans l’espace où se rejoignent les deux procès : l’un s’y termine pour rendre possible la réalisation de l’autre.

En plus, l’aspect perfectif de partir combiné avec les propriétés de la conjonc-tion quand affectera la transformation en phrase à TA. Si la phrase de départ désigne le mouvement spatial du Havre à Alger, la TA transformée attache le procès partit à l’un des deux points dans l’espace, le Havre ou Alger. Quand ne permet pas l’expression du mouvement spatial du point initial au point final de partit, mais fixe un point/intervalle dans le temps soit sur le moment de départ soit sur le moment d’arrivée, mais non sur les deux..

4.2. De la temporelle antéposée à la relative narrativeEn partant dans le sens opposé, nous remplaçons les phrases à TA par celles

à RN. Deux textes sont proposés à l’analyse. Voici le premier :

30 Comme il faisait une chaleur de trente-trois degrés, le boulevard Bourdon se trouvait absolument désert... Deux hommes parurent. L’un venait de la Bastille, l’autre du Jardin des Plantes. Le plus grand, vêtu de toile, marchait le chapeau en arrière, le gilet déboutonné et sa cravate à la main. Le plus petit, dont le corps disparaissait dans une redingote marron, baissait la tête sous une casquette à visière pointue. Quand ils furent arrivés au milieu du boulevard, ils s’assirent, à la même minute, sur le même banc. PECU 1

Le célèbre incipit de Bouvard et Pécuchet décrit la rencontre des deux protagonistes du roman. L’extrait nous présente leur rapprochement mutuel, qui culmine dans la phrase ouverte par une TA : Quand ils furent arrivés représente l’accomplissement d’une phase, ce moment mémorable où ils s’assoient l’un à côté de l’autre.



En quoi le contenu et la structure narrative du texte changeraient-ils si la dernière phrase, au lieu de s’ouvrir sur une TA, était remplacée par une phrase correspondante à RN ?

30a Ils arrivèrent au milieu du boulevard, où ils s’assirent sur le même banc.

Dans 30, nous avons mis en caractères gras les prédicats spécifiants désignant les mouvements (à l’exception de parurent)..La séquence décrit un mouvement continu de Bouvard et Pécuchet le long du boulevard jusqu’au moment de leur rencontre sur le banc. Comment cette rencontre est-elle décrite dans la phrase à TA de 30 et dans celle à RN de 30a ? Dans la section 3.1., nous avons illustré, sur les exemples 11 à 13, comment les deux types d’information qu’intègre la TA articulatoire déclenchent vers une nouvelle étape du récit. La TA de 30 termine-rait donc cette chaîne d’événements qui mène vers le premier événement de la rencontre de Buvard et Pécuchet : ils s’assirent, à la même minute, sur le même banc. Par rapport à la solution flaubertienne, la phrase à RN de 30a n’annonce pas, par sa structure, qu’un événement clé arrive. La phrase commence cette fois par la principale, laquelle ne contient aucun indice textuel qui signifierait ses liens textuels en amont ou en aval du texte. Comme on l’a montré dans la section 2, toute notion de temps est absente de la structure relative. La succession temporelle y provient des propriétés aspectuo-temporelles des prédicats, de l’or-dre chronologique (ou iconique21) et notamment de la succession spatiale selon l’effet domino : ils→ arrivèrent → au milieu du boulevard où→ (ils) s’assirent. L’antécédent-relatif désigne que le mouvement de la principale atteint un point dans l’espace où peut démarrer un deuxième procès. S’assirent succède à arri-vèrent. Où peut être remplacé par puis. La phrase peut se paraphraser aussi par ils arrivèrent … et s’assirent.

Pour résumer, la TA de 30 établit entre les procès une relation explicite-ment temporelle, en plus de signaler la cohésion textuelle. La RN de 30a est privée de tout indice d’ordre textuel dépassant le niveau de phrase et n’organise nullement le texte en amont ou en aval. Par contre, à l’intérieur de 30a, grâce aux propriétés syntaxiques et sémantiques de l’antécédent-relatif, la relation des procès VP et VR est explicitement spatiale : les événements qu’ils désignent sont réunis dans l’espace par le point d’espace qui leur est commun. En plus, comme l’antécédent-relatif est à la fois le point d’arrivée du premier et le point de départ du deuxième procès, cet effet domino établit une progression spatiale et, secondairement, temporelle.

21 V. sur l’ordre iconique dans Depraetere (1996) et Ji (2010). « Iconique » reprend le sensV. sur l’ordre iconique dans Depraetere (1996) et Ji (2010). « Iconique » reprend le sens étymologique du grec eikon, « image, réplique ». L’ordre iconique des prédicats ou propositions qui les contiennent imite l’ordre réel ou chronologique de leur réalisation. La postposition de la temporelle en quand n’est pas iconique, sauf dans le cas de subordination inverse : Elle somnolait sur le canapé lorsqu’un cri la fit sursauter.



À la recherche de la spatialité dans les TA, nous remplacerons furent arrivés par furent tout seul :

30b Quand ils furent au milieu du boulevard, ils s’assirent, à la même minute, sur le même banc.

Avec arrivèrent, disparaît à la fois l’intervalle dans lequel se réalise l’arri-vée, donc le mouvement spatial menant au boulevard, et le point final du procès impliquant aussi le point d’arrivée. Pourtant, la phrase 30a reste correcte. Le verbe être au passé simple désigne non pas un état homogène mais, borné des deux côtés, fut signifie l’entrée en état, son moment initial, ce qui, du fait de changement et avec un complément locatif, correspond à un événement. Dans Quand ils furent au milieu du boulevard, le prédicat désigne le moment initial de la présence d’ils à une position. La forme verbale implique que, avant ce moment, ils ont été ailleurs. Le contexte de 30 nous dit où. Or, la conjonction elle-même impliquerait que le procès est la continuation d’une chaîne de procès précédents. En remplaçant la phrase à TA par la phrase à RN, nous examinons à la fois le rôle du circonstant de lieu.:

30c Deux hommes parurent. L’un venait de la Bastille, l’autre du Jardin des Plantes. Le plus grand, vêtu de toile, marchait le chapeau en arrière… ?? Ils furent au milieu du boulevard, où ils s’assirent sur le même banc.

La phrase à RN semble avoir opéré une coupure entre le mouvement de rapprochement (venait, marchait).et la position et le moment exprimés par fut. Le lecteur ne voit plus comment ils se sont trouvés au milieu du boulevard. Le circonstant au milieu du boulevard ne garantit pas l’acceptabilité de la phrase.

Toutefois, il se trouve qu’un circonstant de temps peut remédier à cette rupture spatiale :

30d [Un peu plus tard/ bientôt/ en dix minutes/ *alors] ils furent au milieu du boulevard, où ...

L’intervalle désigné par ces circonstants remplace le sème de mouvement spatial de arrivèrent dans 30a: ils arrivèrent au milieu du boulevard… ↔ bientôt ils furent au milieu du boulevard…. Autrement dit, le circonstant temporel sous-entend la continuation de la progression spatiale. Par une analogie :

Quand ils furent au milieu du boulevard … = [Un peu plus tard/ bientôt/ en dix minutes/ *alors] ils furent au milieu du boulevard …

la conjonction de la subordonnée temporelle quand ils furent…doit apporter un élément de cohésion qui rattache la subordonnée temporelle et la phrase au contexte précédent.

30e L’un venait de la Bastille, l’autre du Jardin des Plantes. Le plus grand, vêtu de toile, marchait le chapeau en arrière, le gilet déboutonné et sa cravate à la main…



Quand ils furent au milieu du boulevard, ils s’assirent, à la même minute, sur le même banc.

D’après ce que nous avons affirmé au début du paragraphe 3.1., la temporelle articulatoire reprend partiellement l’information présupposée du contexte amont et y rajoute un élément nouveau mais annoncé par les informations présupposées. Si le contexte précédent présente deux personnes qui progressent l’une vers l’autre, la TA en quand devrait sous-entendre que quand ils furent implique une conclusion de cette progression. Autrement dit, la présence même de TA en quand fait référence au contenu des phrases précédentes et l’inclut dans la phrase à TA. Donc, une subordonnée exprimant les relations temporelles peut désigner aussi le mouvement dans l’espace lorsque cette temporelle désigne la continuation et la culmination d’une étape.

Nous discernons une preuve de cette interprétation dans l’extrait suivant:

31 Zadig laissa cette Syrienne et les autres chercher leur basilic, et continua de marcher dans la prairie. Quand il fut.au bord d’un petit ruisseau, il y trouva une autre dame couchée sur le petit gazon, et qui ne cherchait rien. ZADI 44

Soumettons la séquence aux mêmes transformations que 30 :

31a Zadig laissa cette Syrienne et les autres chercher leur basilic, et continua de marcher dans la prairie. ?? Il fut au bord d’un petit ruisseau, où il trouva une autre dame couchée sur le petit gazon. 31b (...) et continua de marcher dans la prairie. Il arriva au bord d’un petit ruisseau où il trouva une autre dame couchée sur le petit gazon, et qui ne cherchait rien.31c (...) et continua de marcher dans la prairie. Soudain/Bientôt/À présent, il fut au bord d’un petit ruisseau où il trouva une autre dame couchée sur le petit gazon, et qui ne cherchait rien.

Les variantes de 31, où la phrase à TA est remplacée par une phrase à RN, montrent les faits suivants :

a) Dès que la structure temporelle disparaît, le prédicat il fut ne peu pas assurer la cohésion avec le contexte précédent et se tait sur le point final du mouvement spatial continua de marcher. Dans 31a, il manque l’information qui expliquerait comment Zadig s’est trouvé à un moment au bord d’un ruisseau.

b) Remplacer fut par arriva remédie à ce manque en fournissant la dernière phase et le moment final de la progression spatiale : Il continua de marcher (…) il arriva.

c) Le même résultat peut être atteint en complétant il fut par un circonstant temporel qui indique le moment final de marcher et le moment initial de il fut au bord d’un petit ruisseau.



5. Conclusions– Un des rôles textuels des TA consiste à résumer les segments du contexte

précédent, de l’ordre temporel (fut tué d’un coup de couteau)).et spatial (la veuve Saverini, Antoine Saverini).à la fois, et ce afin d’y rajouter une information nou-velle en tant que leur continuation.

– Dans le cas des phrases à RN, la progression spatiale, fondée sur la structure actancielle, est doublée de progression temporelle, fondée sur l’aspect perfectif des prédicats VP et VR, et sur leur ordre syntagmatique correspondant à l’ordre chronologique des événements qu’ils désignent.

– La temporelle antéposée en quand/lorsque définit le cadre temporel de la principale par la forme verbale tensée de la temporelle et non pas par la forme verbale gouvernant l’antécédent.

– Par sa référence au contexte antérieur, la TA peut indiquer la continuation de progression spatiale.

BIBLIOGRAPHIE

Adam, J.-M. (1990), Éléments de linguistique textuelle. Paris : Mardaga, Philosophie et langage.

Adam, J.-M. (1992), Les textes : types et prototypes. Paris : Nathan Université.

Adam, J.-M. (1999), Linguistique textuelle. Des genres du discours aux textes. Paris :.Nathan Université

Auroux, S. (1984), «Du nom au verbe : la grammaire générale de Port-Royal à Destutt de Tracy». Modèles linguistiques VI-1, 11–21.

Borillo, A. (1988), « Quelques remarques sur quand connecteur temporel ». Langue française 77, 71–91.

Brunner, Jean-Jacques (1981), “Ces relatives qui n’en sont pas”. L’informa-tion grammaticale 8,12–16.

Charolles, M., Le Draoulec, A., Péry-Woodley, M.-P. & Sarda, L. (2005), “Temporal and spatial dimensions of discourse organisation”. French Language Studies 15, 115–130. Cambridge: CUP.

Combettes, B. (1988), Pour une grammaire textuelle. La progression thé-matique. Bruxelles : De Boeck – Duculot.

Combettes, B. (1994), “Subordination, formes verbales et opposition des plans”. Verbum 1, 5–22.

Depraetere, I. (1996), “Foregrounding in English relative clauses”. Linguis-tics 34, 699–731.

Firbas, J. (1992), Functional sentence perspective in written and spoken communication. Cambridge : CUP.Cambridge : CUP.



Greimas, A. J. (1976), Maupassant. La sémiotique du texte : exercices pratiques. Paris : Seuil.Paris : Seuil.

Jespersen, O. (1927, 1965), A Modern English Grammar in Historical Principles. Part II., Londres : George Allen & Unwin Ltd.; Copenhagen : Ejnar Munksgaard.

Ji, S. (2010), “The iconicity presumption and the functional distribution of English adverbial clauses: A textual perspective”. Journal of Pragmatics 42, 3163–3171.

Kleiber, G. (1981), »Relatives spécifiantes et relatives non spécifiantes«. Le Français moderne 49–3, 216–233.

Kleiber, G. (1990), La sémantique du prototype. Paris :.PUF.Langacker, R. W. (1999), Foundations of Cognitive Grammar. Vols. I et II.

Stanford : Stanford University Press.Le Goffic, P. (1993), Grammaire de la Phrase Française. Paris :.Hachette.O’Kelly, D. (1995), « Temporalité et textualité. Le cas Weinrich ». Modèles

linguistiques 32- XVI, 2, 145–165. Porhiel, S. (2005), « Les séquences thématiques ». Langue française 148,

111–126.Prévost, S. (2003), « Les éléments spatiaux : du topique au focus en passant

par les cadres ». Travaux de linguistique 47, 51–78.Ramsey, V. (1987), « The functional distribution of preposed and postposed

‘if’ and ‘when’ clauses in written discourse ». In Tomlin, R. (éd.), Coherence and Grounding in Discourse. Amsterdam : John Benjamins, 383–408.

Riegel, M., Pellat, J.-Ch. & Rioul, R. (1996) –& Rioul, R. (1996) – Grammaire méthodique du français. – Paris : PUF.

Rothenberg, M. (1972), « Les propositions relatives adjointes en français ». BSLP 67–1, 175–213.

Rothstein, S. (2004), Structuring Events. New York : Blackwell Publishing. Samardzija-Grek, T. (1999), Kategorija vremena u relativnim recenicama

francuskog jezika (La catégorie du temps dans les propositions relatives en fran-çais). Thèse de troisième cycle soutenue le 29 juin 1999 à la Faculté de Philologie de l’Université de Belgrade..

Samardzija-Grek, T. (2006), « Séquence relative narrative et coordination ». Verbum XXVIII, 403–420.

Samardzija-Grek, T. (2008a), Propositions relatives narratives en français. Thèse de doctorat, Paris III.

Samardzija-Grek, T. (2008b), «Space and time in narrative relative clauses». Proceedings of the Xth International Conference: TEXT PROCESSING AND COGNITIVE TECHNOLOGIES (Cognitive Modeling in Linguistics), Bechichi, Montenegro, du 6 au 13 septembre 2008, 47–68.



Samardzija-Grek, T. (2008c), «‘Poruka’ (‘Le Message’) Žaka Prevera : statička i/ili dinamička slika sveta». Tокови у савременој романистици...Bel-grade : Presses de la Faculté de Philologie de Belgrade, 177–199.

Terran, E. (2005), « Problème de fin de portée : l’exemple du cadre tem-porel ». Verbum. Les adverbes cadratifs et l’organisation des textes XXVII–3, 249–264.

Thompson, S. A. (1987), « Subordination and narrative event structure »,.in : Tomlin, R. (ed.), Coherence and Grounding in Discourse. Amsterdam : JohnAmsterdam : John Benjamins, 435–454.

Thompson, S. A. (1985), « Grammar and written discourse : Initial vs. Final purpose clauses in English ». Text 5, 1-2, 55–84.

Vandeloise, C. (2004), La dimension en français. Paris : Hermès Sciences – Lavoisier.

Vandeloise, C. (2004b), Aristote et le lexique de l’espace. Stanford : CSLIStanford : CSLI Publications.

Zemb, J-M. (1987). – « Tertium datur ». Langages 88, 65–76.

Татјана Самарџија-Грек

ВРЕМЕ И ПРОСТОР У ПОСТПОНИРАНИМ ОДНОСНИМ И АНТЕПОНИРАНИМ ВРЕМЕНСКИМ РЕЧЕНИЦАМА

(Резиме)

Аргументска структура сложене реченице која садржи наративну односну реченицу укључује именске и глаголске морфосинтаксичке категорије које исказују како напредовање (прогресију) у простору, тако и у времену. Антепониране временске реченице уведене везни-цима quand/lorsque на експлицитан начин одређују временски оквир радње означене преди-катом главне реченице. С друге стране, мада информација о просторном оквиру радње главне реченице свакако није обавезни део антепонираних временских реченица, на просторни оквир могу упућивати именске групе у функцији субјекта главне и временске реченице (било да су субјекти кореферентни или не), као и глаголи у функцији предиката главне или временске реченице и, на експлицитан начин, прилошке одредбе за место.

На нивоу приповедног текста, напротив, показује се да антепонирана временска реченица поседује не само већ познату кохезивну способност организације приповести у етапе, већ, као што у овом раду показујемо, управо способност антепониране реченице да сажме садржај не-колико претходних реченица и да назначи временску прогресију до које је претходни садржај довео – имплицира и континуитет у кретању ентитета и процеса у простору.

Кључне речи: простор, време, временске реченице, односне реченице, прогресија, наративни текст.




BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 89–108) UDC 811.133.1’367

811.135.1’367

Maria ŢencheaUniversité de l’Ouest – Timişoara

LES COMPLÉMENTS DU NOM DU FRANÇAIS EXPRIMANT DES RELATIONS SPATIALES

ET TEMPORELLES ET LEURS ÉQUIVALENTS EN ROUMAIN

Nous nous proposons de montrer la spécificité des relations spatio-temporelles exprimées en français par le complément du nom, en étudiant, à partir des données d’un corpus, la contribution des éléments constitutifs des structures syntaxiques envisagées : classes de référents correspondant au nom support et description des termes qui désignent le repère ; rôle des prépositions dans l’ex-pression des rapports entre cible et repère. On distinguera deux types de situations : a) auprès d’un nom support qui n’est pas lié à un verbe, le CNS/T est un ajout (un adjoint de nom); b) auprès d’un déverbal, le CNS/T est l’équivalent soit d’un complément argumental du verbe correspondant au nom support, soit, le plus souvent, d’un circonstant (adjoint de prédicat).

Dans une perspective comparative-traductionnelle, on étudie les équivalents roumains des structures du français analysées et les procédés de traduction mis en jeu.

1. Introduction La détermination spatio-temporelle n’est pas l’apanage exclusif des com-

pléments circonstanciels de lieu et de temps. Comme on le sait bien, il n’y a pas de correspondance univoque entre tel type de rapport (ou fonction) syntaxique et telle relation sémantique. Certaines grammaires proposent d’ailleurs une analyse syntactico-sémantique qui met en lumière la diversité des relations sémantiques exprimées par différents constituants de l’énoncé (CN, CAdj, CAdv).

Dans l’enseignement de la syntaxe française à des étudiants roumains, nous avons constaté des difficultés qui surgissent lorsqu’il s’agit d’identifier la fonction syntaxique de certains syntagmes prépositionnels, des confusions dues au sémantisme des SP ou des SN constitutifs de ces SP.

Dans ce qui suit, nous proposerons une analyse des compléments du nom qui reçoivent une interprétation temporelle ou spatiale et que nous désignerons par CNS/T : au rapport syntaxique exprimé par les termes envisagés (N←CN) s’attache une référence spatiale / temporelle. L’idée spatiale ou temporelle se retrouve d’ailleurs dans la structure sous-jacente à la phrase réalisée.

90 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVIII 2011 2


On parle souvent de localisation spatio-temporelle. En fait, il existe un certain parallélisme en ce qui concerne l’expression linguistique de l’espace et du temps et la façon dont on l’analyse ; on peut aussi rappeler le fait que les métaphores spatiales décrivant le domaine temporel sont d’usage courant.

Toute relation spatiale ou temporelle implique deux termes, à savoir le situé et le situant (Cristea 1979). Lorsqu’il s’agit des relations spatiales, on désigne généralement ces deux éléments par les noms cible et site, proposés par Vandeloise (1986). La cible, c’est l’entité ou le procès à localiser. Le site, c’est le repère qui sert à la localisation de la cible. Lorsqu’il s’agit des relations temporelles, il n’y a pas de terme consacré pour désigner l’entité ou le procès qui est « localisé », c’est-à-dire situé dans le temps ; quant au situant, on parle généralement de re-père temporel. Dans l’analyse des relations spatiales et temporelles exprimées par les CN, nous utiliserons le mot cible pour désigner l’élément visé, le situé, qu’il s’agisse d’une entité spatiale ou d’une entité temporelle, et le mot repère, parfaitement adapté pour les deux domaines – l’espace et le temps, pour parler du situant.

Dans le cas des compléments dits circonstanciels de lieu et de temps, le « situé » (la cible) est, de façon générale, le procès exprimé par le verbe régissant (ou, parfois, une entité), le « situant » (le repère) étant désigné par un SN ou un adverbe. La relation entre les deux est exprimée par des prépositions spécifiques, susceptibles de marquer des relations spatiales et/ou temporelles nombreuses et variées.

Dans le cas des CNS/T, le « situé », désigné par le nom support, est une entité ou un procès, le « situant » étant marqué, là aussi, par un SN ou un adverbe. La relation spatiale / temporelle – qui accompagne la relation syntaxique entre le CN et un nom – est spécifiée, en principe, par une préposition de sens spatial ou temporel ; pourtant, comme nous le montrerons plus loin, l’interprétation sémantique du rapport entre le CN et le nom qu’il détermine peut également être « cachée » par la relation syntaxique (c’est ce qui arrive souvent dans le cas du relateur de).

Nous allons décrire la contribution des éléments constitutifs de ces structures syntaxiques à l’expression de la détermination spatiale / temporelle, à savoir les classes de référents correspondant au terme régissant (le nom support), la classe grammaticale et les traits sémantiques des termes qui réalisent le CN, ainsi que le rôle des relateurs prépositionnels.

2. Classement des CNS/T

L’interprétation sémantique des compléments du nom – comme c’est le cas dans Le Bon Usage (Grevisse – Goosse 2008 : 429-432) – prend en compte le type de nom support : un nom « quelconque » ou bien un nom correspondant à un verbe ou à un adjectif. Dans le premier cas, le CN exprime la possession, l’appartenance, la caractérisation, etc. Lorsque le terme régissant est un déverbal

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 91XXXVIII 2011 2

Maria Ţenchea, Les compléments du nom en français exprimant des relations spatiales ...

(ou un autre nom lié à un verbe, morphologiquement ou non), il peut « recevoir pour compléments les différents syntagmes en relation avec ces verbes » : com-pléments subjectifs, objectifs, adverbiaux. En fait, ces compléments font partie de la structure argumentale du verbe sous-jacent (en tant que sujet/agent/ objet) ou expriment une détermination circonstancielle. Les CNS/T accompagnent soit des noms qui ne sont pas liés à des verbes, soit des noms ayant un correspondant verbal.

Nous nous proposons de classer les CNS/T suivant des critères sémantico-syntaxiques, en examinant tout d’abord les rôles qu’ils peuvent assumer dans la structure argumentale de la phrase. Nous distinguerons ainsi, dès le départ, deux types de situations.

a) La cible désignée par le nom support (un nom « quelconque », qui n’est pas lié à un verbe) est représentée par une entité impliquant une dimension spatiale / temporelle, qui la détermine et la définit. Le CNS/T qui exprime la situation spatiale / temporelle de la cible fonctionne dans ce cas comme adjoint de nom1.

Les CN de cette catégorie admettent la paraphrase par une proposition relative en qui (ou, parfois, par un verbe seul au participe passé) ; on explicite un verbe de la structure sous-jacente qui marque soit le positionnement dans l’espace ou dans le temps, soit un procès qui se déroule dans l’espace ou dans le temps visé, le SN-repère devenant alors un complément du verbe:

(1) Les départements d’outre-mer « (qui sont) situés outre-mer »(2) La dernière Biennale de Venise (PDV) « qui a eu lieu à Venise »(3) Ce bijou de l’architecture musulmane du IXe siècle. (SA) « qui date du IXe

siècle »)(4) Des séjours de trois semaines (SA) « qui durent trois semaines »

Le test de l’interrogation pourrait confirmer l’interprétation de ce type de CN. On peut utiliser le mot interrogatif quel (ex. Quelle Biennale ?), ou, éven-tuellement, lorsqu’il s’agit d’une demande de répétition, un syntagme interrogatif (placé après le terme régissant du CN) tel que d’où ?, de quand ?, ou encore quel précédant un nom générique à sens spatial / temporel :

(5) L’architecture musulmane de quelle époque ? (6) Le Symphonique de Boston (NO) → Le Symphonique d’où ? / de quelle

ville ?2

b) Le CNS/T détermine un déverbal : la cible est un procès (activité, accom-plissement, achèvement) impliquant donc une vision dynamique. Le complément en cause peut faire partie de la structure argumentale du verbe sous-jacent, en tant que complément argumental ou valenciel (complément essentiel,.obligatoire),

1 Nous reprenons ce terme à Creissels (1988).Nous reprenons ce terme à Creissels (1988). 2 La Biennale d’où ? semble moins naturel, puisqu’il s’agit non pas d’une entité concrète dont

l’existence serait liée à un certain endroit, mais d’un événement, qui a lieu à l’endroit désigné.



ou bien il fonctionne comme circonstant, adjoint de prédicat3.(complément non essentiel, facultatif) – ce qui est le cas pour la plupart des exemples de notre corpus. La structure N + CN est paraphrasable par une proposition ayant pour prédicat le verbe correspondant au nom ; le SP devient un complément du verbe (complément adverbial, cf. Grevisse-Goosse 2008 : 528) :

(7) À chaque retour du bout du monde (NO) « chaque fois qu’il retourne du bout du monde »

Dans ce cas, l’interrogation à l’aide de quel ? ne fonctionne pas (*quel re-tour ?). On peut, tout au plus, utiliser une question – qui est en fait une demande de répétition – portant sur le complément : Le retour d’où ?, mais on pourra également formuler une question qui explicite le verbe sous-jacent.

(8) Le départ de Paris → (Le départ) d’où?(9) Son décès en 1957 → Il est décédé quand ?

Notre analyse sera organisée en fonction des deux grands types de CN que nous venons de distinguer, qui prennent en compte les deux catégories de noms support envisagées plus haut, à savoir les entités et les procès. On peut constater que les CN spatiaux et temporels adjoints de nom s’excluent généralement dans le même contexte, à la différence des CN de la deuxième catégorie, qui admettent la coprésence d’un CN spatial et d’un CN temporel.

Les situations envisagées ont pu être identifiées à partir de l’étude d’un corpus, réunissant essentiellement des exemples de sources journalistiques. Nous proposons pour tous les exemples cités une traduction en roumain, ce qui nous aidera à construire une image comparative des CN exprimant des relations spatiales et temporelles en français et en roumain4. Cela nous permettra égale-ment de formuler certaines conclusions sur les procédés de traduction auxquels on peut – ou l’on doit –recourir dans la recherche des équivalents roumains de ce type de structures.

3. Le CNS/T est un adjoint de nom Nous préciserons, pour tous les cas où le CNS/T fonctionne comme adjoint de

nom, les classes sémantiques des noms pouvant désigner la cible et respectivement le repère, et nous insisterons sur la relation entre la cible et le repère, exprimée par la préposition de (que l’on peut d’ailleurs considérer comme marque prototypique de la relation de détermination dans le GN) ou par d’autres prépositions.

3 Selon les termes proposés par Creissels (1988).Selon les termes proposés par Creissels (1988).4 Le complément du nom du français (appelé parfois « complément déterminatif », cf. Grevisse-Le complément du nom du français (appelé parfois « complément déterminatif », cf. Grevisse-

Goosse 2008) a pour correspondant en roumain la fonction appelée « atribut substantival ».



3.1. Relations spatiales (CNS)La cible désignée par le nom support est représentée, essentiellement, par

une entité impliquant, de manière directe ou indirecte, une dimension spatiale. Comme on le verra dans les exemples de notre corpus, on a affaire à des classes très diverses d’entités, désignées par un nom propre ou par un nom commun, avec les traits [± matériel], [±humain] : espaces géographiques (ex. 10), « portions » de l’espace définies par leur fonctionnalité (ex. 13), divisions spatiales se rattachant à la géographie urbaine (ex. 11), objets créés par l’homme (ex. 12…), êtres, personnes, communautés et institutions envisagés dans leur spatialité (14, 15, 16, 27…), objets ou entités naturelles susceptibles de se déplacer dans l’espace (ex. 19, 20); entités temporelles définies en fonction d’une personne, en rapport avec une détermination spatiale (ex. 38) ; phénomènes ou événements impliquant une dimension spatiale, considérées comme des entités, dans une vision non dynamique (ex. 18, 34, 37…), espace figuré (ex. 26), etc.

Le repère, exprimé par un nom [+spatial] (nom propre ou nom commun) ou[+spatial] (nom propre ou nom commun) ou+spatial] (nom propre ou nom commun) ou par un adverbe de lieu à référence centrique ou allocentrique est, essentiellement, une entité spatiale ou considérée dans une vision spatialisée : espace géographique auto-défini, nommé (ex. 12, 14, 18…), espace défini dans le cadre de la géogra-phie urbaine (ex. 17), espace ayant une fonctionnalité déterminée (ex. 15), entité spatiale définie de manière relationnelle (ex. 13), institution considérée en tant qu’espace de travail (ex.16, 23…), etc.

L’entité-cible se trouve donc – elle existe et/ou se manifeste − dans un espace défini comme repère. En fait, les relations qui s’établissent entre la cible et le repère sont assez variées, et elles sont explicitées à l’aide de diverses pré-positions. En français, la structure des CNS - adjoints de nom est la suivante : Prép + (Prép) N / Adv. Nous distinguerons d’une part les CNS construits avec la préposition de, marque explicite de la relation de détermination, et, d’autre part, les CNS construits avec diverses prépositions lexicales ayant un sens spatial.

3.1.1. CNS en deLa préposition de a ici plutôt un rôle fonctionnel, exprimant la relation de

détermination, en l’occurrence le rattachement d’une entité-cible à l’espace défini par le repère5. Le rapport spatial est implicite, mais il peut toujours être explicité à l’aide d’une préposition qui marque la localisation spatiale, le plus souvent à (coïncidence) ou en / dans (intériorité).

Dans (10), on découvre, à côté du syntagme les prairies de la rive droite, un syntagme symétrique, qui explicite le rapport spatial : les terrains situés sur la rive gauche. Le CNS de la rive droite signifie en fait « (qui sont) situés sur la rive droite ».

5 Elle est proche parfois de la relation d’appartenance ou de caractérisation.Elle est proche parfois de la relation d’appartenance ou de caractérisation.



(10) Les évêques successifs de Tarbes vont acheter les terrains situés sur la rive.gauche avant d’acquérir [...] les prairies de la rive droite. (FL) → Episcopii care s-au succedat la Tarbes vor cump�ra terenurilemp�ra terenurile terenurile de pe malul stâng înainte de a achiziţiona [...] pajiştile de pe malul drept.

La préposition de a pour équivalents en roumain les prépositions composées de la (« de » + « à »), din (de + în « dans »), de pe, (« de » + « sur ») où l’on identifie comme premier élément la préposition de, marque de la détermination nominale, tout comme en français.

Nous citons ci-dessous un certain nombre d’exemples, qui sont de nature à illustrer une combinatoire cible – repère d’une grande diversité.

(11) ... dans les beaux quartiers du 16e ou de Neuilly. (NO) (« situés dans le 16e ou à Neuilly ») → ...în cartierele elegante din sectorul 16 (« du 16e arrondis-sement ») sau de la Neuilly.

(12) ....les peintures préhistoriques de la grotte Cosquer. (SA) (« qui se trouvent dans la grotte Cosquer ») → ... picturile preistorice din pe�tera Cosquer�tera Cosquer.

(13) ... les précieux potagers du voisinage. (NO) (« situés dans le voisinage ») → ...preţioasele gr�dini de zarzavaturi din vecinătate.

(14) la chute des régimes communistes d’Europe de l’Est en 1989. (LM) (« qui étaient en place dans l’Europe de l’Est ») → ... c�derea regimurilor comuniste din Europa de Est, în 1989.

(15) ... un vendeur du rayon hi-fi. (« qui travaille au rayon hi-fi ») (NO) → ...un vânz�tor de la raionul hi-fi.

(16) ... Stéphane Bonnet, du laboratoire Géosciences Rennes. (SA) (« qui travaille au laboratoire ... ») → ... Stéphane Bonnet,... Stéphane Bonnet, de la laboratorul GéosciencesGéosciences Rennes.

(17) ....les manifestants de la rue... (LM) (« qui se trouvent dans la rue ») → ... .manifestanţii din stradă ...

(18) ... la dernière Biennale de Venise. (PDV) (« qui a eu lieu à Venise ») → ... ultima Bienal� de la Veneţia.

Un cas un peu particulier est celui des entités-cibles capables de se déplacer dans l’espace, qu’il s’agisse d’un véhicule ou d’une entité naturelle telle que les nuages. Dans (19), la formule Le train de Bucarest admet une double interpré-tation (mais on peut dire, en fait, que la formule est une sorte d’étiquette à valeur distinctive) ; en roumain on a d’ailleurs deux équivalents distincts.

(19) Le train de Bucarest « qui va à Bucarest », « pour » / « qui arrive de Buca-rest » → Trenul de Bucure�ti (« à destination de », « pour ») / de la Bucure�ti (« en provenance de »).

Dans (20), la traduction a recours à une explicitation au moyen d’une pro-position relative comportant un verbe (sous-jacent en français) qui marque un mouvement orienté :



(20) Cette ligne de crête, qui arrête les nuages de l’Atlantique... (« les nuages qui viennent de l’Atlantique ») (SA) → Acea linie de creast� care opreşte norii ce vin dinspre Atlantic. (littér. « les nuages qui viennent de l’Atlantique »)

La préposition de peut également avoir pour régime un adverbe de lieu. Le CN a pour équivalent en roumain de / din + l’adverbe correspondant à celui du français :

(21) La chambre de devant (« qui est située dans la partie avant de la maison ») → camera din faţă

(22) Mon voisin du dessus / d’en bas (« qui habite au-dessus / en bas ») → vecinul de deasupra / de jos

Comme on a pu le voir, les équivalents roumains des CNS en de du français comportent toujours la préposition de, marque de la détermination nominale, ainsi qu’une deuxième préposition (parfois « amalgamée » à de), qui spécifie la relation spatiale entre l’entité-cible et l’espace-repère ; le français se contente de la préposition de, pour exprimer de manière explicite la détermination nominale, la spécification du rapport spatial étant, le plus souvent, le fait du contexte.

3.1.2. Autres prépositionsLes CNS se construisent aussi avec d’autres prépositions telles que : à, en,

dans, devant, sur, vers, qui sont des prépositions lexicales, exprimant des rapports spatiaux spécifiques. Ici, c’est la relation spatiale qui est exprimée de façon ex-plicite, le rapport de détermination entre la cible et le repère étant implicite.

En roumain, ces CN admettent deux types d’équivalents :a) la préposition qui exprime en français la localisation spatiale est rendue

par son correspondant. La relation de détermination entre le CN et le nom support reste implicite. Nous allons illustrer ce cas de figure par quelques exemples.

La préposition à du français a pour correspondant en roumain la préposition la. Dans (23), le GN auquel appartient le CNS est une construction détachée, avec une fonction proche de la prédication ; l’interprétation du CN est, en fait, assez proche de celle d’un CC:

(23) Journaliste au Monde, il a reçu le prix Albert-Londres ... (LP) (« X, qui est journaliste au Monde ») → Ziarist la cotidianul Le Monde, a obţinut premiul Albert-Londres ... (littér. « journaliste au quotidien Le Monde »)

Dans (24), le roumain utilise, tout comme le français, la préposition qui marque le rapport spatial ; il ne serait pas naturel d’employer ici, dans aucune des deux langues, la préposition de en tant que marque de la détermination nominale6:

6 On ne dira pas L’Ambassade de France de Belgrade, et on ne dit pas non plus Ambasada Franţei de la Belgrad. En fait, le rapport de détermination est ici proche de la prédication (il ne s’agit pas de la relation d’appartenance).



(24) L’Ambassade de France à Belgrade (« qui est en place à Belgrade » ; « la France a une ambassade à Belgrade ») → Ambasada Franţei la Belgrad.

Dans (25), on a les prépositions sur et à, traduites par pe et în (« dans »), qui expriment des rapports de « localisation » entre des cibles et des repères envisagés en tant que tels dans une vision spatialisée:

(25) ... d’une place sur une liste ou d’un rang au gouvernement. (LP) → ... un loc(LP) → ... un loc.pe o listă sau o funcţie în guvern.

Dans (26), le nom support tremplin induit l’idée d’un dynamisme, le repère spatial étant envisagé comme but d’un mouvement orienté ; la préposition vers, qui exprime la direction, est rendue en roumain par son correspondant spre:

(26) Hollande entend faire de son fief limousin un tremplin vers l’Élysée. (LP) (« qui le conduise vers l’Élysée ») → Hollande vrea s� fac� din fieful s�u� fac� din fieful s�u din regiunea Limousin o trambulin� o trambulin� spre palatul Élysée. (littér. « Hollande veut faire de son fief de la région du Limousin un tremplin vers le palais de l’Élysée »)

b) le roumain explicite le plus souvent la relation de détermination à l’aide de la préposition de, tout en conservant la préposition lexicale, qui spécifie la relation entre la cible et le repère. On peut remarquer la diversité des relateurs prépositionnels qui peuvent apparaître dans ce cas:

(27) ....la personne au bout de la ligne. (« qui se trouve au bout de la ligne ») → ... persoana persoanapersoana de la capătul firului. (littér. « la personne de + au bout de la ligne »)

(28) Son musée à Genève ... (« le musée qu’il a à Genève ») (PDV) → Muzeul s�u de la Geneva... (littér. « son musée de + à Genève »)

(29) ... après ses mésaventures électorales à Neuilly... (LP) → ...dup� p�ţaniile sale electorale de la Neuilly... (littér. « de + à Neuilly »)

Dans (30) et (31), c’est la présence du déterminant possessif auprès du nom support du CN qui impose en roumain l’emploi de la préposition composée de la:

(30) Le jardinet devant la mairie (« qui se trouve devant la mairie ») → Gr�diniţa�diniţa din faţa primăriei (littér. « le jardinet de devant la mairie »)

(31) La maisonLa maison dans la dune (« située dans les dunes / à côté d’une dune ») →« située dans les dunes / à côté d’une dune ») →située dans les dunes / à côté d’une dune ») → ») →) →→ Casa dintre dune (littér. « la maison d’entre les dunes »)

Dans (32), la relation spatiale est exprimée en français par la préposition outre, employée comme élément de composition ; la préposition de, marque spécifique de la détermination dans les GN, n’apparaît pas en français, mais elle est présente en roumain:



(32) Tous les orchestres outre-Atlantique ... (« qui existent outre-Atlantique ») (NO) → Toate orchestrele de dincolo de ocean … (littér. « d’au-delà de l’océan »)

À comparer avec le CN construit avec la préposition de (dont la présence est obligatoire dans ce contexte), constitué du nom composé comportant la préposition outre, qui marque la situation spatiale (géographique) de l’entité les départements:

(33) Les départements d’outre-mer → Departamentele franceze (« français ») de peste ocean

Dans (34) et (35), la préposition sur à sens spatial est traduite par din (de + în « dans »), qui explicite la relation de détermination, tout en opérant une modulation dans l’interpétation de la relation spatiale (sur → dans):

(34) ... ces hivers froids sur le nord de l’Europe (LM) (« qui se sont abattus sur... ») → ... aceste ierni reci din nordul Europei (littér. « du nord de l’Europe »)

(35) ... des modélisations, préalables aux expériences sur le terrain. (SA) (« ef-fectuées sur le terrain ») → ... o serie de modeliz�ri, prealabile.experienţelor.din teren. (littér. « du terrain »)

Dans (36) et (37), on conserve la préposition spatiale (sur → pe, en → în), tout en explicitant le rapport de détermination (de pe « de sur », din « de + en »):

(36) Le.livre sur la table (« qui est / se trouve sur la table ») → Cartea de pe masăă (littér. « de sur la table »)littér. « de sur la table »)

(37) Si les événements en Égypte ont tourné aussi bien que l’on pouvait espérer … (LM) (« les événements qui ont eu lieu en Égypte ») → Dac� evenimentele.din Egipt au luat întors�tura pozitiv� la care ne puteam aştepta ... (littér. « les événements d’Égypte »)

Dans l’exemple ci-dessous, où l’on met en relation une entité temporelle et un repère spatial, on est obligé d’utiliser en roumain un terme qui explicite cette relation, par l’intermédiaire d’un verbe : il s’agit d’une proposition relative, ayant comme prédicat le verbe passer, auprès duquel le CN du français devient un CC:

(38) L’historienne Mona Ozouf revient sur son enfance sur les terres bretonnantes du Trégor. (LP) (« qu’il a passée sur les terres ... ») → Istoricul Mona Ozouf revine asupra copil�riei sale, pe care �i-a petrecut-o în regiunea Tregor din Bretagne. (litter. « son enfance, qu’elle a passée dans la région du Trégor en Bretagne »)



3.2. Relations temporelles (CNT)Dans le cas des CNT, la « cible » (« le situé ») est soit une entité, désignée

par un nom ayant les traits [± matériel], [±humain] (entité spatiale, construction, objet, personne, institution, véhicule ; entité abstraite, etc.), qui se caractérise par une certaine dimension temporelle, soit une entité (division) temporelle ou un déroulement temporel, dont on précise la situation dans une chronologie ou bien la durée.

Le repère par rapport auquel s’établit la localisation temporelle est exprimé, le plus souvent, par un SN [+temps] (comportant un nom temporel ou un autre nom susceptible d’évoquer la temporalité d’un procès), par un SP construit avec une préposition temporelle spécifique, ou bien par un adverbe de temps, à référence centrique ou allocentrique7. Le repère peut être un moment ou une époque auto-définis (repères absolus du calendrier) ou qui sont définis en fonction d’un autre procès, ou bien en fonction d’un personnage historique, etc. Le plus souvent, le CNT peut être paraphrasé par une proposition relative du type : « qui date de... » , « qui a vécu (à telle époque) », « qui dure (un certain temps) » ...

Notre corpus nous a fourni moins d’exemples de CNT – adjoint de nom, c’est pourquoi nous avons jugé bon d’y ajouter des exemples de la langue courante, pour compléter le tableau des emplois envisagés ici.

Les CNT se construisent soit avec la préposition de, marque de la détermi-nation nominale, soit avec d’autres prépositions, à sens temporel.

3.2.1. La préposition deC’est la construction la plus fréquente. Nous en citons quelques exemples

dans lesquels on situe dans le temps l’existence de certaines choses, ou encore la vie ou l’activité de certaines personnes. Les équivalents roumains comportent la préposition composée din.

(39) Les poètes de la Renaissance (« les poètes qui ont vécu/écrit à l’époque de la Renaissance ») → Poeţii din epoca Rena�terii (« de l’époque de la Renaissance »)

(40) Les écrivains du XVIIIe siècle (« les écrivains qui ont vécu/écrit au XVIIIe siècle ») → Scriitorii din veacul al XVIII-lea

(41) ... ce bijou de l’architecture musulmane du IXe siècle. (« qui date du IXe siècle ») (SA) → ... aceast� bijuterie a arhitecturii musulmane din secolul al XIX-lea.

(42) ... la célèbre cité du temps d’Alexandre. (SA)(SA) → ... celebrul oraşş din vremea lui Alexandru cel Mare.

7 Dans la langue parlée (familière), on peut rencontrer des CN enDans la langue parlée (familière), on peut rencontrer des CN en de où le repère est une pro-position introduite par la conjonction de sens temporel quand : « Mon costume de quand j’étais en place » (Martin du Gard, dans Grevisse-Goosse 2008 : 430).



Comme dans le cas des CNS, le nom support peut désigner un véhicule ; le CN est, essentiellement, un élément qui définit le nom support, une sorte d’éti-quette ; cela est assez évident en roumain dans (43):

(43) le train du soir (« le train qui part / arrive le soir ») → trenul de searăă.(« de soir »)

(44) le train de minuit (« qui part / qui arrive à minuit ») → trenul de la miezul nopţii

Dans certains cas, c’est l’idée d’appartenance à une époque qui est soulignée dans la traduction, à travers la forme du génitif :

(45) ... le IIe siècle de notre ère. (SA)(SA) → ... secolul II al erei noastre (et non pas : *din era noastră)

(46) ... imaginer les animaux du futur. (NO) (« qui vivront dans le futur », ou « qui appartiendront au futur ») → ... s� ne imagin�m animalele viitorului.

Le repère temporel peut être désigné par un SP, qui définit une situation re-lative (en antériorité ou en postériorité), ou bien une distance temporelle. Comme dans les exemples précédents, la préposition de a un rôle fonctionnel, servant à marquer la relation de détermination au sein du groupe nominal:

(47) La situation d’avant / d’après la guerre → situaţia de dinainte de / de după război

(48) ... il en a été ainsi pour toutes les religions et sociétés d’avant l’âge moderne. (LM) → ... aşa s-a întâmplat cu toate religiile şi societ�ţile dinaintea epocii moderne.

(49) Quand on a connu le Saint-Denis d’il y a une cinquantaine d’années... (NO) (« tel qu’il était il y a une cinquantaine d’annés ») → Când ai cunoscut car-tierul Saint-Denis (cel de) acum 50 de ani...

Le CNT.en de peut se construire aussi avec un adverbe de temps, qui marque une époque ou la durée:

(50) les Français d’alors → francezii de atunci / din vremea aceea (« de ce temps-là »)

(51) le monde d’aujourd’hui → lumea de azi (52) les valeurs esthétiques d’hier → valorile estetice din trecut / ale trecutului

(« du passé »)(53) des amis de toujours → prieteni dintotdeauna (« des amis depuis

toujours »)

Le CNT peut marquer une durée quantifiée, la « mesure » d’un déroulement temporel ou d’une période suggérés par le nom support. La préposition de du français est rendue en roumain par son correspondant de:



(54) ... une première séance de quatre heures. (SM) (« qui a duré quatre heures ») → ... o prim� şedinţ� de 4 ore.

(55) ... des séjours de trois semaines. (SA).(« qui durent trois semaines »).→ ... sejururi de câte trei săptămâni. (« de trois semaines chacun »)

(56) Catherine Pégard [...] a décidé de tourner une page de vingt-cinq ans avec Le Point. (LP ) → Catherine Pégard [...] a decis s� încheie o perioadă de 25 de ani petrecută în redacţia revistei Le Point. (« une période de 25 ans passée dans la rédaction de la revue Le Point »).

3.2.2. Autres prépositionsDes prépositions telles que à, depuis, sous, pour ou autres peuvent spécifier

la situation temporelle (intériorité à une période, antériorité, postériorité, limite initiale, projection, etc.) : on utilise, dans chaque cas, le correspondant roumain de la préposition, pour exprimer la même relation temporelle.

(57) ... au IVe siècle avant J.-C. (SA) → ... în secolul IV înainte de Hristos.

Dans (58) on exprime la destination temporelle :

(58) des trains pour l’avenir → trenuri pentru viitor

Le SP introduit par la préposition sur construit un espace temporel ayant une certaine étendue (durée) qui définit l’entité cible :

(59) ... je préparerai un programme de travail sur plusieurs années. (NO) → ... voi(NO) → ... voi preg�ti un program de lucru pe câţiva ani.

Dans (60) et (61), le CN est proche d’un CC; le GN en apposition (struc-ture détachée) est l’équivalent d’une structure prédicative avec le verbe copule être :

(60) ... Lashkari Bazar, la capitale des Ghaznévides puis des Ghorides aux XIIe et XIIIe siècles. (SA) (« qui avait été la capitale... ») → ... Lashkari Bazar, capitala turcilor gaznevizi apoi a gorizilor în secolele XII �i XIII. (avec une modulation : à → în « dans »)8

(61) ... grâce aux Français – connaisseurs du terrain depuis presque un siècle. (SA) (« qui étaient des connaisseurs... ») → ... datorit� francezilor – buni cunosc�tori ai terenului de aproape un secol.

Dans (62), la traduction doit expliciter le SP en sous (emploi temporel en contexte) :

8 Dans l’énoncéDans l’énoncé Roi à 19 ans, il était le maître du monde à 28. (SA) → La 19 ani era rege, iar la 28, st�pânul lumii. (littér. « à 19 ans il était roi, et à 28, le maître du monde ») le SP« à 19 ans il était roi, et à 28, le maître du monde ») le SP à 19 ans n’est pas un CN : il doit être interprété comme CC, interprétation imposée par l’opposition qui structure la phrase.



(62) ...la stratégie politique de leur père sous Jacques Chirac. (LP) → ...strategia politic� a tat�lui lor� a tat�lui lor în timpul pre�edinţiei lui Jacques Chirac. (littér. « pendant « pendant la présidence de Jacques Chirac »)

4. Le CNS/T correspond à un complément du verbe Le nom support est un déverbal ou un autre type de nom pouvant être mis

en rapport avec un verbe ; il fait référence à un procès9. Le CNS/T – réalisé le plus souvent par un SP, mais aussi par un adverbe de lieu ou de temps – correspond soit à un complément argumental (essentiel, obligatoire) du verbe lié au nom support, soit, le plus souvent, à un circonstant, adjoint de prédicat (complément non essentiel, facultatif).

Nous précisons que ces compléments expriment la localisation spatiale et / ou temporelle, puisqu’il est possible d’employer un CNS et un (ou deux) CNT comme déterminants du même nom support. Dans ce qui suit, nous présenterons, à travers les exemples du corpus, ces trois types de situations. Dans chaque cas, nous indiquerons la structure verbale sous-jacente ; le nom support de la phrase réalisée correspond à un verbe-prédicat et son complément (CNS) devient un complément du verbe:

(63) son départ pour Paris / pour là-bas (il part pour Paris / pour là-bas) → plecarea lui la Paris/ acolo

(64) son départ dans trois jours (il part dans trois jours) → plecarea lui peste trei zile

Il arrive parfois que la préposition qui introduit ce CC soit différente de celle qui sert à construire le CN (ex. 75).

4.1. Relations spatialesLa relation spatiale est envisagée dans une perspective dynamique. Le nom

support est un déverbal ou un autre nom ayant une signification proche de celle d’un verbe et qui est susceptible d’évoquer un procès. Le repère est une entité spatiale (espace géographique auto-défini ou autre, lieu construit ayant une fonctionnalité déterminée, espace des objets, espace figuré, etc.). On peut avoir affaire à des structures prépositionnelles variées, qui expriment diverses relations spatiales (ablatif, allatif, prolatif, inessif, etc.).

De manière générale, on aura en roumain le même type de construction, avec correspondance des relateurs prépositionnels à signification spatiale ; des modulations sont possibles dans certains cas.

9 De façon générale, on peut constater que les structures du français ont des correspondantsDe façon générale, on peut constater que les structures du français ont des correspondants tout à fait semblables en roumain. Il existe néanmoins en roumain une catégorie spécifique de noms supports des CNS et CNT ; il s’agit des noms dérivés du supin, identiques pour la forme avec le participe (passé) substantivé à l’aide de l’article défini : aruncatul în sus « le (fait de) lancer vers le haut », sculatul devreme « le fait de se lever tôt » (cf. GLR 2005).



(65) Un voyage éclair en Allemagne, une visite éclair à Airbus ... (LP) (« on fait un voyage éclair en Allemagne, une visite éclair à Airbus » ; cf. les verbes voyager, visiter...) → O c�l�torie fulger→ O c�l�torie fulger în Germania, o vizit� fulger la uzinele Airbus ...

(66) ... une migration continue de la ligne de crête, en direction du côté aride. (SA) (« la ligne de côté migre continuellement ... ») → ... migrarea continu� a liniei→ ... migrarea continu� a liniei de creast� înspre partea mai aridă. (littér. « vers le côté plus aride »)(littér. « vers le côté plus aride »)

Lorsque le CNS dépend d’un nom support employé comme régime d’une préposition, la traduction roumaine n’accepte pas toujours le même type de construction ; on doit alors expliciter le nom régissant à l’aide d’une proposition subordonnée temporelle (on opère alors une transposition nom → verbe et une amplification), qui correspond en fait à la structure sous-jacente du français :

(67) ... à chaque retour du bout du monde, il confirme : [...] (NO) (« chaque fois[...] (NO) (« chaque fois...] (NO) (« chaque fois qu’il retourne ») → ... de fiecare dat� când se întoarce de la capătul lumii, el confirm� [acest fapt « ce fait »] : [...] (littér. « chaque fois qu’il revient »)

(68) Dès l’arrivée des premiers raisins aux portes du chai, ... (PDV) (« dès que les premiers raisons arrivent aux portes du chai ») → Înc� din clipa când primii struguri ajung la teasc... (littér. « dès l’instant où les premiers raisins arrivent au chai »)

(69) Agacé par le ruissellement du thé le long du bec de la théière ? (SA) (« le thé ruisselle le long du bec de la théière ») → V� enerveaz� faptul c� ceaiulV� enerveaz� faptul c� ceaiul curge pe lângă gura ceainicului? (littér. « vous êtes agacé par le fait que le« vous êtes agacé par le fait que le thé ruisselle ... »)

Dans certains cas, le GN comporte deux CNS, qui désignent, respectivement, la limite initiale et la limite finale d’un déplacement:

(70) ... les transferts de pollution de l’agglomération sur le reste de la région par l’action du vent. (NO) (« la pollution est transférée de ... sur... ») → ... transferul polu�rii din aglomeraţia urbană înspre restul regiunii sub acţiunea vântului.

Dans quelques exemples de notre corpus on a affaire à un espace figuré, dans une vision dynamique; le nom support évoque une action impliquant un point final à atteindre:

(71) ... [le] retour en force du béton sur le marché de l’innovation. (SA) (« le béton retourne en force → ... reapariţia în forţ� a betonului pe piaţa inovaţiilor.

(72) ... notre course effrénée à la connexion. (LP) (« nous courons après la connexion ») → ...goana noastr� nebuneasc� după conectare.

(73) Du coup, ç’a été la ruée sur les dépôts. (LP) (« on s’est rué sur ... ») → Imediat, toat� lumea s-a n�pustit asupra depozitelor bancare. (littér. « tout le monde s’est rué sur les dépôts bancaires »)



Dans (74), le nom support absence fait référence à un état (être absent, ne pas exister), avec un argument sujet (un CN subjectif); le CNS en Égypte doit être interprété comme un adjoint de prédicat. La traduction conserve la préposition spatiale (în) qui correspond à en du français, mais le SP devient un complément détaché, proche d’un CC : la présence d’un deuxième CN, assez long, auprès du nom absence, ayant le rôle sémantique de sujet, bloque en roumain la structure liée.

(74) ... l’absence en Égypte d’une large classe moyenne éduquée... (LM) (« la classe moyenne éduquée est absente en Égypte ») → ... absenţa,ţa, în Egipt, a unei largi clase de mijloc educate...

Lorsqu’il s’agit des noms de rues, le CN se construit en français sans pré-position, mais le roumain utilise la préposition în (« dans »):

(75) Je me souviens de mon arrivée rue Berthollet. (Nourissier, dans Grevisse-Goosse 2008: 354) → Îmi amintesc de sosirea mea în strada Berthollet.

4.2. Relations temporellesLe nom support est un déverbal ou un nom ayant une signification proche

de celle d’un verbe et qui est susceptible d’évoquer un procès. Le repère tempo-rel peut être un repère auto-défini (repère du calendrier), un autre procès ou bien un repère déictique. Le CNT est exprimé par un SP ou par un adverbe temporel.

Nous signalons ici quelques cas de figure identifiés dans notre corpus :• Nom d’action + en + date chiffrée (en construction liée). Le CNT est

intégré dans un GP plus ample, qui constitue une unité informationnelle soudée ; en roumain, l’information temporelle est présentée dans un groupe accentuel à part, en construction détachée (on a affaire à un adjoint de prédicat, complément non essentiel).

(76) L’achat de la grotte par Mgr Laurence en 1861 ... (FL) (« la grotte a été achetée par Mgr Maurence en 1861 ») → Cump�rarea grotei de c�tre Monseniorul Laurence, în 1861,...

(77) ... la chute des régimes communistes d’Europe de l’Est en 1989. (LM) (« les régimes communistes d’Europe de l’Est sont tombés en 1989 ») → ... c�derea regimurilor comuniste din Europa de Est, în 1989.

Dans (78), le CN temporel du français est intégré dans un GP plus ample (en construction détachée), précédé par l’adverbe temporel à signification négative jamais; en roumain, grâce à la présence de l’adverbe niciodată, détaché en tête de phrase, le groupe n’est pas scindé:



(78) Jamais, depuis la création de la maison en 1858, ... (PDV) (« la maison a été créée en 1858 ») → Niciodat�, de la înfiinţarea magazinului de bijuteriimagazinului de bijuterii în anul 1858, ... (« dans l’année 1858 »)

• Divers SP temporels en construction détachée. On a le même type de structures dans les deux langues:

(79) L’arrivée de l’Islam, à la fin du VIIe siècle, ... (SA) (« l’Islam est arrivé ... ») → Apariţia Islamului, la sfâr�itul secolului al VII-lea, ...

(80) ... avec la découverte, en septembre dernier (...), d’un gène de résistance à l’insuline... (SA) (« on a découvert ... ») → ... odat� cu descoperirea, anul trecut în septembrie, a unei gene rezistente la insulin�... (littér. « l’année dernière en septembre »)

Dans (81), le repère est exprimé par un adverbe de temps impliquant une chronologie relative, par rapport à un autre procès évoqué implicitement (l’adverbe après fonctionne comme anaphorique et renvoie au contexte qui précède) :

(81) La réouverture de la Dafa, peu de temps après, ... (SA) («on a réouvert la Dafa peu de temps après») → Redeschiderea şantierului arheologic de la Dafa, la câtva timp după aceea, ... (littér. «la réouverture du chantier archéolgique de Dafa à quelque temps après cela»)

• Le CN temporel est exprimé par un adverbe à référence déictique, suivi d’un deuxième CN (correspondant au sujet du verbe sous-jacent au nom d’action) ; en roumain, le CN temporel doit être déplacé après le CN subjectif, en construction détachée.

(82) ...l’explosion hier d’un réacteur... (LM) (« un réacteur a explosé hier ») → …explozia unui reactor, ieri...

Comme on vient de le voir, le plus souvent on retrouve comme équivalents en roumain des CNT du français des constructions du même type, avec correspon-dance des relateurs prépositionnels à signification temporelle (ou des adverbes qui réalisent le CNT). Cependant, il peut y avoir certaines variations telles que : ajout explicitant de certains noms temporels, changements du type de construction (liée / détachée), etc.

4.3. Relations spatiales et temporelles La phrase comporte à la fois un CNS et un CNT juxtaposés (voire même

deux CNT coordonnés par et). En roumain on a recours à des structures du même type, avec, parfois, des explicitations par ajout ou à des suppressions concernant certains repères spatiaux ou temporels auto-definis. Le CNS est un syntagme lié ; le CNT est un complément détaché.



Dans les trois premiers exemples, le nom support est un déverbal propre-ment dit (hospitalisation < hospitaliser, arrivée < arriver, décès < décéder). Le CNS, en construction liée, occupe la première place, précédant toujours le CNT, en construction détachée.

(83) Depuis son hospitalisation en urgence à Paris, au mois de novembre 2008, ... (LP) (« il a été hospitalisé d’urgence ... ») → De la spitalizarea sa de urgenţ� la Paris, în noiembrie 2008, ... (littér. « en novembre 2008 »)

(84) Le Foll se souvient encore de son arrivée à un rendez-vous, un jour de jan-vier... (LP) (« il est arrivé ... ») → Le Foll îşi aminteşte şi acum sosirea sa la o întâlnire, într-o zi de ianuarie...

(85) ... suite au décès à Colombes (Hauts-de-Seine), fin novembre, d’un Malien ... (RTL.fr) (« un Malien est décédé à Colombes... ») → în urma decesului la Colombes (departamentul Hauts-de-Seine), la sfâr�itul lunii noiembrie, a unui cet�ţean din Mali… (littér. « suite au décès à Colombes (département des Hauts-de-Seine) à la fin du mois de novembre, d’un citoyen malien »)

Dans les deux exemples que nous citons ci-dessous, le nom support n’est pas un dévérbal à proprement parler, mais il évoque toujours un procès, étant assimilable à un déverbal ; en fait, il fonctionne comme COD d’un verbe opéra-teur sous-jacent, dans le cadre d’une locution verbale (séjour < faire un séjour, syn. séjourner; victoire < remporter une victoire, syn. vaincre). Dans (86), on a deux CNT coordonnés par et ; dans (87), le CNS et le CNT sont, tous les deux, en construction liée:

(86) Ces deux brefs séjours à l’hôpital militaire du Val-de-Grâce, à la fin 2006 et au mois de mars 2007 ... (LP) → Aceste dou� scurte sejururi la spitalul militar Val-de-Grâce, la sfâr�itul anului 2006 �i în martie 2007... (« à la fin de l’année 2006 et en mars 2007 »)

(87) ... après sa victoire à Wimbledon en juillet 2010 (LM) → ... în urma victoriei sale de la Wimbledon, în iulie 2010 (« après sa victoire de Wimbledon, en juillet 2010 ») / în urma victoriei repurtate la Wimbledon în iulie 2010 (« après la victoire remportée à Wimbledon en juillet 2010 »).10

5. ConclusionNous nous sommes proposé de montrer la spécificité des relations spatiales

et temporelles exprimées par les CN, et pour ce faire, nous avons distingué deux types de contextes où ces emplois sont possibles. Lorsque la cible, désignée par le nom support, est une entité qui implique une dimension spatiale ou temporelle, le CNS/T fonctionne comme adjoint de nom, son interprétation étant proche de la caractérisation ou de l’idée d’appartenance et donc paraphrasable par une

10 Traduction fautive d’une étudiante : *în urma victoriei saleTraduction fautive d’une étudiante : *în urma victoriei sale*în urma victoriei saleîn urma victoriei sale din iulie 2010 de la Wimbledon, due à l’interprétation des CN comme déterminants d’un nom qui désignerait une simple entité.



proposition relative. Lorsque la cible est un procès, désigné par un nom lié à un verbe, le CNS/T correspond à un complément argumental ou bien à un circonstant, adjoint de prédicat.

Nous avons constaté le parallélisme existant entre les CNS et les CNT adjoints de nom, qui connaissent deux types de constructions: a) avec la préposition de,.préposition fonctionnelle exprimant la relation de détermination, le rattachement d’une entité-cible à un repère spatial ou temporel, et b) avec d’autres prépositions ayant une valeur lexicale, qui marquent divers rapports spatiaux ou temporels. L’analyse du corpus a pu mettre en évidence toute la richesse de la combinatoire cible – repère, qui met en jeu des classes sémantiques d’une grande diversité.

Pour ce qui est des CNS/T rattachés à un nom support se trouvant, d’une manière ou d’une autre, en relation avec un verbe sous-jacent, ils expriment la localisation spatiale et/ou temporelle, ce qui n’arrive pas dans le cas des CNS/

T–adjoints de nom. Ils sont introduits par des prépositions lexicales, susceptibles d’exprimer diverses relations spatiales ou temporelles.

Si l’on compare les CNS/T en français et en roumain, on constate une diver-gence notable entre les deux langues en ce qui concerne les compléments adjoints de nom qui expriment une relation spatiale. En roumain, l’emploi de la préposi-tion de, marque spécifique de la détermination dans les groupes nominaux, est obligatoire dans presque tous les cas où le français n’utilise qu’une préposition lexicale, ce qui a des conséquences dans la perspective de la traduction.

Pour ce qui est des équivalents roumains des structures étudiées, nous avons mis en lumière divers procédés de traduction auxquels on devrait avoir recours dans le passage du français au roumain. Bien sûr, il peut y avoir correspondance entre les deux langues (convergence L1 – L2), et donc traduction littérale du SP ou de l’adverbe qui assume la fonction de CNS/T. Mais, comme on a pu le voir dans de nombreux cas, on enregistre aussi des divergences, et l’on doit alors opérer divers changements en L2 par rapport à L1, changements qui, souvent, explicitent certains éléments de la structure sous-jacente. En voici les plus notables :

– explicitation du rapport syntaxique entre CN et N (divergence L1 – L2) : fr. Prép + N → roum. de + Prép + N;

– amplification (ajout) : fr. N + SP → roum. N + Prop. relative + SP; – transposition et amplification (terme → proposition): fr. SP (Prép

[+Temps] + N déverbal) + SP [+Lieu] → roum. Prop temporelle (conjonctive) + SN + V + SP [+Lieu]);

– réinterprétation, modulation (par exemple : situation spatiale → appartenance);

– construction liée → construction détachée; inversion syntaxique.Les résultats de cette étude pourraient s’avérer utiles, d’une part, dans

l’enseignement de la syntaxe, facilitant l’interprétation syntactico-sémantique correcte des structures syntaxiques et conséquemment leur utilisation adéquate.



D’autre part, la perspective comparative et traductionnelle pourrait offrir des points d’appui sûrs dans la formation des apprentis traducteurs.

BIBLIOGRAPHIE

Academia Român� (2005), Gramatica limbii române. Bucureşti: Editura Academiei Române. (GLR)

Amiot, D., De Mulder, W., Flaux, N., Ţenchea, M. (éds.), (1999), Fonctions syntaxiques et rôles sémantiques. Arras: Artois Presses Université.

Borillo, A. (1998), L’espace et son expression en français. Paris: Ophrys.Carlier, A., Sarda, L. (2010), « Le complément de la localisation spatiale :

entre argument et adjoint », CMLF 2010. Charaudeau, P. (1992), Grammaire du sens et de l’expression. Paris:

Hachette.Creissels, D. (1988), Quelques propositions pour une clarification de la notion

d’adverbe, dans Hommage à Bernard Pottier. Paris: ENS Éditions. 207–216.Cristea, T. (1979), Grammaire structurale du français contemporain.

Bucureşti: Editura Didactic� şi Pedagogic�.François, J., Rauh, G. (éds.), (1994), Langages, 113. Les relations actan-

cielles – sémantique, syntaxe, morphologie. Grevisse, M., Goosse, A. (2008), Le Bon Usage. Grammaire française, 14e

éd. Bruxelles: De Boeck & Duculot.Le Goffic, P. (1993), Grammaire de la phrase française. Paris: Hachette.Mardale, A. (2006), Categorii lexicaleategorii lexicale versus categorii funcţionale via

categorii semilexicale. Cazul prepoziţiilor a, de, la şi pe din limba român�, http://www. llf.cnrs.fr/ Gens/Mardale mardale_ categ.lex_categ.funct2006.pdf. Consulté le 5.2.2011.

Mardale, A. (2008), Sur la distinction entre prépositions lexicales et préposi-tions fonctionnelles, http://www.llf.cnrs.fr/Gens/Mardale/mardale_Prep.lex_Prep.fonct. pdf. Consulté le 5.2.2011.

Rémi-Giraud, S., Roman, A. (éds.), (1988), Autour du circonstant. Presses Universitaires de Lyon.

Riegel, M., Pellat, J.-Ch., Rioul, R. (1994), Grammaire méthodique du français. Paris: Presses Universitaires de France.

Vandeloise, C. (1986), L’espace en français : sémantique des prépositions spatiales. Paris: Éditions du Seuil.

Sources des exemplesFL : Le Figaro hors-série – LourdesLM : Le Monde NO : Le Nouvel Observateur n°2136



LP : Le Point n° 1905 PDV : Point de vue n°3100SM : Santé Magazine, juin 2010SA : Science et Avenir n° 755

Марија Ценкеа

ИМЕНСКЕ ДОПУНЕ У ФРАНЦУСКОМ КОЈЕ ИЗРАЖАВАЈУ ПРОСТОРНЕ И ВРЕМЕНСКЕ ОДНОСЕ И ЊИХОВИ РУМУНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ

(Резиме)Резиме)

Намера нам је да покажемо специфичности просторно-временских релација које у-временских релација које у француском изражава именска допуна (ИД) и да полазећи од примера из корпуса проучимо допринос елемената синтаксичких структура које анализирамо: класе референата које одговарају именичкој потпори и опис израза који означавају репер, као и улогу предлога у изражавању односа између предмета локализације и локализатора. Разликујемо два типа ситуација: а) уз именичку потпору која није изведена од глагола именска допуна (ИДС/Т) је адјункт (именичка допуна); б) уз глаголску именицу ИДС/Т је еквивалентна било аргументалној допуни глагола који одговара именичкој потпори, било неком циркумстансу (предикатском адјункту), што је најчешће случај.

С компаративно-традуктолошког становишта проучићемо румунске еквиваленте анализираних француских структура, као и поступке приликом њиховог превођења.

Кључне речи: синтакса, семантика, простор, време, именске допуне, француски, румунски.




BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 109–126) UDC 811.133.1’366.582.4

811.135.1’366.582.4

Eugenia Arjoca-IeremiaUniversité de l’Ouest, Timişoaraşoaraoara

CONVERGENCES ET DIVERGENCES DANS L’EMPLOI DU PASSÉ SIMPLE EN FRANÇAIS ET EN ROUMAIN

On s’intéressera dans cet article aux convergences et aux divergences signalées dans l’emploi du passé simple en français et en roumain actuels. La description du contenu conceptuel du passé simple dans les deux langues en termes de traits sémantiques inhérents et l’analyse pragmatique nous aideront à expliquer le fonctionnement discursif de ce temps verbal.

Introduction. En français comme en roumain, le passé simple (PS) est un temps hérité

du parfait latin, ce qui explique la variété des formes verbales et les difficultés que les locuteurs natifs ou étrangers (employant l’une des deux langues) ont à surmonter quand ils apprennent la conjugaison des verbes, en commençant par avoir et être et, respectivement, a avea et a fi. Ainsi, par exemple, aux formes verbales latines, pour la 1ère personne du singulier : habŭī, fŭī, cantāvī, tacŭī, fēcī, dixi, correspondent, en français, les formes : j’eus, je fus, je chantai, je tus, je fis, je dis, et en roumain : avuĭ, fuĭ, cântaĭ, tăcuĭ, făcuĭ, ziseĭ ; aux formes mersi et audīvi correspondent en roumain merseĭ et auziĭ.

Dans cet article nous nous proposons d’observer, en analysant différents types de textes (tous rattachés à la catégorie « récit »), quelques convergences et les principales divergences dans l’emploi du passé simple dans les deux langues, en tenant compte d’abord du fait qu’il appartient à deux systèmes verbaux appa-rentés, mais aussi différents. Toutes nos considérations porteront sur le français et le roumain contemporains.

En français, on l’appelle aussi passé indéfini en l’opposant ainsi au passé défini ou passé composé, les deux appartenant au prétérit ou parfait : « De là il e∫t arrivé que dans la plu∫part des Langues vulgaires, il y a deux ∫ortes de preterit ; l’yn qui marque la cho∫e préci∫ément faite, & que pour cela on nomme définy, comme j’ay écrit, j’ay dit, j’ay fait, j’ay di∫né ; & l’autre qui la marque indéterminément faite, & que pour cela on nomme indéfiny, ou aori∫te, comme j’écrivis, je fis. » (Grammaire Générale, p. 108, apud Fournier, à paraître)1 . De plus, en français,

1 Le signe graphique [∫] représente la lettre «Le signe graphique [∫] représente la lettre « s ».



on distingue le passé simple du passé antérieur, forme composée marquant l’an-tériorité dans une subordonnée temporelle, avec laquelle il entre en relation ; en roumain, il n’y a pas de correspondant pour le passé antérieur, la succession des verbes au passé simple indiquant la chronologie des événements.

Comme on le verra plus loin, en roumain actuel standard, le passé simple, appelé perfectul simplu est souvent remplacé par le passé composé, appelé per-fectul compus. Ainsi la dénomination métalinguistique roumaine de ce temps met-elle en évidence le fait que c’est un temps hérité du latin, temps lié à la valeur aspectuelle perfective. Les locuteurs roumains (sauf ceux de la province d’Ol-ténie, de certaines zones du Maramuresh et des Monts Apuseni) ne l’emploient plus dans la conversation courante ; ils en apprennent à l’école le paradigme de conjugaison.

L’imparfait (roum. imperfectul) et le plus-que-parfait (roum. mai-mult-ca-perfectul) sont les temps du passé avec lesquels le passé simple entre habituelle-ment en relation, dans les deux langues :

(1) O lumin� cenuşie, tulbure privea prin ferestre, când se trezi Glanetaşu. (Re-(Re-breanu, in GALR, I, 422)

(1’) Une lumière grise, trouble passait à travers les vitres, lorsque Glanetaşu se réveilla.

(2) Nu se uita şi nu vedea pe nimeni şi pentru întâia oar� nu răspunsese la salutul cuiva care trecu pe lâng� el şi îi dădu bună ziua. (Preda, in GALR, I, 423)

(2’). Il ne regardait nulle part et ne voyait personne et pour la première.fois,. il n’avait pas répondu au salut de quelqu’un qui était passé [littér. « passa »].près de lui et lui avait dit [littér. « dit »].« bonjour »2.

1. Convergences dans l’emploi du PS en français et en roumainNotre étude s’appuie, au point de vue théorique, sur l’idée qu’il faut faire la

distinction entre la (les) valeur(s) sémantique(s) propre(s) à chaque temps verbal (perspective référentielle) et les usages pragmatiques des temps verbaux, liés à « une importante variété d’effets de sens » (De Saussure 2010 : 136) produits par l’emploi dans le discours des formes verbales finies : « (...) les temps verbaux sont sémantiques puisqu’ils encodent de l’information, qui plus est référentielle, mais aussi pragmatiques car ils présentent à la fois une dimension inférentielle et discursive, et surtout qu’ils conditionnent l’ordre temporel dans une large mesure et donc dépassent le cadre de la phrase » (De Saussure 2010 : 137).

2 En roumain, l’imparfaitEn roumain, l’imparfait est soit temps déictique, soit temps de relation, le plus-que-parfait est un temps typique de relation, le passé simple est, selon les contextes où il apparaît, soit temps absolu, soit déictique (v. GBLR 2010 : 252–255).


Eugenia Arjoca, Convergences et divergences dans l’emploi du passé simple ...

1.1. Le PS – temps de l’événement. Traits spécifiques de nature aspectuo-temporelle Comme on vient de le dire, en français comme en roumain, le PS exprime

l’aspect perfectif ; c’est une forme verbale apte à exprimer un événement ou bien une série d’événements : « On admet généralement que le PS saisit les événements dans leur globalité » (Vetters, 1993 : 25)3.

Gramatica de bazǎ a limbii române définit la catégorie de l’aspect comme suit : « L’aspect surprend le changement d’état désigné par les verbes au point de vue de son déroulement, qui peut être considéré comme : – un événement unique, de courte durée (= aspect ponctuel ou momentané).ou comme étant en cours de déroulement, dans un laps de temps plus long (=aspect duratif ou continu) ; – comme achevé (=aspect perfectif) ou non achevé (=aspect imperfectif), etc. » (n. tr.) (2010 : 243-244 passim). Le passé simple, tout comme le passé composé, a une valeur aspectuelle perfective, indiquant une action ou un état achevés, mais sa valeur aspectuelle est plus nette que celle du passé composé; il s’agit d’une valeur ponctuelle » (n. tr.). (GBLR 2010 : 252)..

En français actuel standard, le PS s’emploie pour évoquer des événements situés loin dans le passé, qui n’ont plus de liaison avec le moment de l’énoncia-tion. Il s’agit d’une temporalité allocentrique, d’« un moment envisagé depuis un point de vue distinct du point de vue déictique du locuteur » (De Saussure 2010 : 136). Nous considérons que cette temporalité allocentrique est un sens présupposé impliqué par le contenu sémantique (conceptuel) de ce temps (voir plus loin l’exemple 3).

En roumain actuel, le PS désigne toujours l’action ou l’état achevés dans le passé, mais, en tenant compte des différents sens discursifs attachés à ce temps, nous formulons, dès maintenant, l’hypothèse qu’il y a deux paradigmes verbaux homonymiques, un premier paradigme correspondant à un PS employé surtout à la troisième personne, comme temps narratif fictionnel (v. plus loin l’exemple 3’). Le PS fictionnel est considéré comme temps absolu : « Il n’y a aucun rapport au moment de la parole » (n. tr.). (GBLR 2010 : 252). Ce premier paradigme du PS comporte le même sens présupposé de temporalité allocentrique que le PS français. Un second paradigme, homonyme du premier, serait le PS déictique (noté PS – roum.2), employé dans certains parlers régionaux (v. plus loin le point 3).

Les traits inhérents pour le PS français et pour le PS du roumain actuel standard (PS – roum.1) sont donc : [+perfectif, +temporalité allocentrique,

3 Voir aussi Imbs (1968 : 82): « L’étude du futur prophétique nous a montré que le futur seVoir aussi Imbs (1968 : 82): « L’étude du futur prophétique nous a montré que le futur se présentait volontiers en série avec lui-même, de manière à constituer un récit, projeté dans l’avenir. Le PS a la même propriété, qui est en relation avec sa définition la plus adéquate : la faculté de se construire en série avec lui-même dérive de son aptitude à projeter dans le passé des événements, qui se présentent par nature en série, et constituent ainsi une histoire. Aussi bien l’emploi du passé simple est-il étroitement lié à la notion d’événement, dont l’exacte saisie est essentielle pour le juste emploi de ce temps ».



+passé éloigné] ; pour le PS du roumain régional (PS – roum.2), on aura les traits suivants : [+perfectif, +temporalité déictique, +passé immédiat].

1.2. Le PS et le « récit »La représentation d’au moins un événement est une condition nécessaire à

l’existence d’un « récit », car les événements ne deviennent des récits que lors-qu’ils sont rapportés ou racontés par un narrateur-témoin. Le récit doit être situé à un niveau plus abstrait et plus général que l’on définira comme « type textuel » à côté d’autres types tels que « le descriptif », « l’explicatif », « l’argumentatif » et les types « conversationnel », « injonctif-instructif » et « rhétorique-poétique » (Adam 1987 : 10).

Plusieurs observations s’imposent dès maintenant, à savoir, le « récit » comme type textuel connaît diverses manifestations représentant des genres discursifs différents, tels que le « récit littéraire fictionnel », le « récit mémoria-listique (autobiographique) » produit par un énonciateur-acteur (participant aux événements racontés), le « récit historique », le « récit employé dans les dépliants touristiques », la « narration d’événements quotidiens » dans une conversation courante, etc. De plus, « (…) un discours réel se caractérise par sa dominante (argumentative, par exemple) et par le mélange de séquences de types différents (pas de narration sans description, une argumentation recourt souvent au récit, à l’explication et à la description, etc.) » (Adam 1987 : 10).

1.3. Le passé simple exprimant l’événement dans les textes de type ‘récit fictionnel’ et ‘texte mémorialistique’ Tout texte a sa propre temporalité, issue du réseau de relations entre les

temps exprimés par les formes verbales et/ou les adverbes temporels ou autres spécifications. Pour illustrer la capacité du PS d’être le temps de l’événement, nous allons examiner deux textes : le récit fictionnel, les exemples (3) et (3’) et le texte mémorialistique, les exemples (4) et (4’), sans prétendre que seuls ces deux genres discursifs4 sont représentatifs pour l’emploi du PS exprimant l’événement.

1.3.1. Le récit fictionnelPrenons d’abord l’exemple suivant :

(3) Sa conversion artistique eut lieu, d’une manière inattendue, au cours d’une errance un jour d’hiver, alors qu’il visitait le petit musée Edison (…). À l’entrée du bâtiment d’accueil, s’élevait un arbre spectaculaire, un banian, qui fit une très vive impression sur lui. C’était la première fois qu’il voyait un tel arbre. Il contempla longuement ce géant séculaire dont les racines adventives aériennes

4 Le terme « texte » étant polysémique, il sera utilisé dans notre article avec deux acceptionsLe terme « texte » étant polysémique, il sera utilisé dans notre article avec deux acceptions principales : « texte » comme catégorie prototypique large (par exemple, « récit » opposé à « des-cription », et à « argumentation »), ou bien « texte ou récit fictionnel, mémorialistique, etc. », c.à.d. un certain « genre discursif ».



partaient des branches et descendaient verticalement vers le sol où, formant de multiples piliers, elles devenaient de nouveaux troncs. C’était l’image du lent travail du temps, ce grand sculpteur, et comme une sorte de synthèse du monde. (…) À partir de ce moment, le banian devint son arbre de référence et sa devise : ce fut dorénavant pour lui l’emblème du travail créateur (Brulotte, 93-95).

(3’) Convertirea sa artisticǎ avu loc într-un mod neaşteptat, în timpul unei hoinǎreli într-o zi de iarnǎ când se dusese sǎ viziteze muzeul Edison (...) La intrareaLa intrarea în clǎdirea unde era recepţia muzeului, se înǎlţa un copac nemaipomenit, un banian, care-i produse o impresie deosebitǎ. Vedea pentru prima oarǎ un asemenea copac. Contemplǎ îndelung acest uriaş secular ale cǎrui rǎdǎcini plecau dinspre ramuri şi coborau în linie verticalǎ spre pǎmânt unde, formând un fel de stâlpi numeroşi, se transformau în trunchiuri. Era imaginea lucrǎrii lente a timpului, acest mare sculptor, un fel de sintezǎ a lumii. (...) Din acea clipǎ banianul deveni penru el copacul de referinţǎ, punct de reper şi devizǎ cǎlǎuzitoare : acesta fu ( reprezentă) pentru el de aci înainte emblema muncii creatoare.

Dans le texte de l’exemple (3), le récit fictionnel portant sur un épisode de la vie du sculpteur Turcotte commence par une triple spécification temporelle : les couples au cours d’une errance, un jour d’hiver et la proposition temporelle.« alors qu’il visitait ». La trame temporelle qui est comme un « squelette tex-tuel » est construite par les verbes à l’imparfait (imparfait en contexte narratif et imparfait descriptif à valeur aspectuelle « perfective »). Les verbes au PS (tous marqués par les italiques) expriment des événements uniques qui avaient eu lieu le jour où le personnage Turcotte découvrait dans le banian « son arbre de référence et sa devise ».

Les nœuds ou articulations du texte sont représentés par les verbes au PS, dont le rôle, à notre avis, est de signaler les événements importants vécus par Turcotte, autour desquels vont se disposer des fragments textuels, dont la cohésion est assurée par l’imparfait. L’alternance PS/IMP donne au texte une progression linéaire simple.

Si les verbes au PS ont à l’infinitif le trait aspectuel [+duratif], alors ils admettent la combinaison avec des adverbes ayant le même trait, tels que lon-guement, dans (3).: « Il contempla longuement » et encore, dans (4) : « Les hostilités durèrent encore ». .

La traduction en roumain du texte (3) respecte l’alternance du PS et de l’IMP, temps employés selon les règles suivantes :

– La règle générale pour l’emploi du passé simple formulée par Kamp et Rohrer en 1983 et reprise par Vetters (1993 : 17) est : « i. Le PS introduit un nouvel événement e qui précède le moment de la parole to ; ii. e suit le dernier événement déjà introduit ».

___E1___E2___E3___E4___E5___E6___E7______T0___



– La règle générale pour l’emploi de l’imparfait (Kamp et Rohrer, 1983 ; Vetters 1993 : 18) est : « i. La phrase à l’imparfait introduit un nouvel état s ; ii. Cet état se situe avant le moment de la parole to ; iii. Il contient le dernier événe-ment e (introduit par une phrase au PS) ».

_______E1______S1_____________T0___« On peut dire que le PS fait avancer le récit alors que l’imparfait le retarde

(…), le PS avance le point de référence en le déplaçant vers la droite, tandis que l’imparfait garde le point de référence du dernier événement » (Vetters 1993 : 18).

1.3.2. Le récit (texte) mémorialistiqueLa même analyse peut s’appliquer « grosso modo » au texte suivant, (4),

dans lequel apparaissent aussi le passé composé (PC) et le présent :

(4) Les hostilités durèrent (=durară /au durat) encore huit mois. Au mois d’avril 1945, quelques semaines avant la capitulation de l’Allemagne, pendant les vacances de Pâques, je vins (=venisem) à Paris pour le dernier trimestre scolaire. Je découvris (= am descoperit) le théâtre, le wisky, l’holocauste, les soldats américains (…). Les fêtes que Paris se donna pour la fin de la guerre, le 8 Mai, et surtout le 14 Juillet de cette année-là, sont.inoubliables (=sunt de neuitat). Jamais je n’ai revu (n-am mai văzut) pareille certitude dans.la joie. Mon parrain, ancien prisonnier libéré, m’emmena (=m-a dus) voir Le Dic-tateur de Chaplin. Trois mille personnes riaient et applaudissaient (=râdeau �i aplaudau). Je revins (=mă întorsesem) en vacances à Colombières trois ans après en être parti, avec mes parents. J’y retrouvais (=îmi regǎseam) mes amis, le soleil et la pêche. Tout semblait (=părea) indiquer un retour à la paix, aux mêmes manières de vivre. On commençait (=Începea) à parler des camps d’extermination ; et rien ne laissait imaginer (=nu l�sa s� se întrevad�) les vastes horreurs soviétiques. C’était (=era) comme un étrange réveil. L’énergie jaillissait (=ţâşnea) des ruines, l’euphorie l’emportait (=trecea înaintea) sur la conscience des choses. Au milieu du siècle, hommes et femmes avaient quelque peine à reconnaître la destruction, la mort et l’atrocité révélée. Il fallut (= a trebuit) des années pour admettre l’Histoire (Carrière, 304).

(4’) Ostilit�ţile durară /au durat încǎ opt luni. În aprilie 1945, cu câteva sǎptǎmâni înainte de capitularea Germaniei, în timpul vacanţei de Paşti, venisem la Paris pentru ultimul trimestru şcolar. Am descoperit teatrul, wisky-ul, holocaus-tul, pe soldaţii americani (...). Petrecerile care avură loc la Paris, cu ocazia sfârşitului rǎzboiului la 8 Mai, şi mai ales în ziua de 14 iulie din acel an, sunt de neuitat. Niciodatǎ n-am mai vǎzut o asemenea bucurie deplinǎ. Naşul meu, fost prizonier eliberat, m-a dus sǎ vǎd Dictatorul de Chaplin. Trei mii de persoane râdeau şi aplaudau. Mǎ întorsesem în vacanţǎ la C. cu pǎrinţii mei, la trei ani dupǎ ce plecasem de acolo. ÎmiÎmi regǎseam prietenii, soarele şi pescuitul. Totul pǎrea sǎ indice o întoarcere la pace, la aceleaşi maniere de a trǎi. Începea sǎ se vorbeascǎ despre lagǎrele de exterminare şi nimic nu lǎsa sǎ se întrevadǎ vastele orori sovietice. Parcǎ era o stranie deşteptare. Dintre



ruine ţâ�nea energia, euforia trecea înaintea conştiinţei lucrurilor. La mijlocul secolului, bǎrbaţilor şi femeilor le era greu sǎ recunoascǎ distrugerea, moartea şi atrocitatea. A trebuit sǎ treacǎ ani buni pentru ca Istoria sǎ fie acceptatǎ.

La traduction en roumain révèle des convergences, mais aussi beaucoup de divergences dans l’emploi des temps. En français, on a sept verbes au PS, dont un seul se traduit par le PS roumain (se donna=avurǎ loc), deux verbes au PS se traduisent par le plus-que-parfait (PQP) (je vins=venisem ; je revins=revenisem) et trois PS sont traduits par le passé composé (PC) (je découvris=am descoperit ; m’emmena= m-a dus ; il fallut= a trebuit) ; pour un cas, on peut choisir le PS ou le PC : durèrent = durarǎ / au durat. C’est que, en roumain, le passé composé reste la forme verbale privilégiée pour raconter des événements situés dans un passé lointain.

La référence temporelle initiale est donnée, quelques pages auparavant, par l’indication de la date historique « au mois de juin 1945 ». Huit mois s’écoulent à partir de cette date et l’on trouve une nouvelle spécification temporelle précise : « au mois d’avril 1945 », donc le comput temporel se fait à l’aide des unités de mesure du calendrier. Cette spécification temporelle est renforcée par le complé-ment « quelques semaines »… Les évenements présentés seront donc ultérieurs à ces dates chronologiques ; ils se succèdent assez rapidement les uns aux autres et leur succession est rendue par la succession des verbes au PS. Le complément temporel « cette année-là » indique lui aussi que les événements racontés se passent bien avant l’époque où l’auteur, les évoque. (Le 15 février, 2000).

Les imparfaits : « j’y retrouvais…, c’était comme… » illustrent bien l’im-parfait utilisé en contexte narratif et avec une valeur perfective. Tout comme le PS, ces imparfaits introduisent de nouveaux épisodes textuels à l’intérieur desquels d’autres verbes à l’imparfait ont le rôle de détailler les faits produits en concomittance ou simultanéité temporelle avec les deux imparfaits « perfectifs ». D’après Saussure (2010 : 140-141) : «L’usage descriptif de l’imparfait suppose une appréhension interne d’un procès – c’est l’acception d’ailleurs générale de l’imperfectif. Cette appréhension interne, représentée comme objective par le locuteur, suppose que le procès est vrai au point de référence, mais aussi avant et après, soit dans une extension floue, soit en fonction de limites définies par ailleurs (adverbes de durée ou informations contextuelles) ».

Le passé composé (jamais je n’ai revu) et le présent sont (inoubliables) sont employés pour introduire les commentaires actuels de l’énonciateur et aussi le moment de l’énonciation, différent de la temporalité « passé » du texte (les évé-nements avaient eu lieu 50 ans auparavant).

En conclusion, la traduction en roumain révèle certaines similitudes, mais aussi une forte tendance à remplacer le PS par le PC, forme temporelle qui assure dans les écrits en roumain les fonctions propres au PS français.



1.4. Le PS – temps susceptible d’exprimer une succession d’événementsNous avons vu que le PS est la forme la plus appropriée à l’expression de

l’événement faisant progresser le récit. L’événement peut interrompre le cours d’une histoire et, si, dans le texte, le passé simple est opposé à un temps duratif, il peut créer un effet de surprise :

(5) Deux coqs vivaient en paix. Une poule survint. (La Fontaine) (5’) Doi cocoşi trăiau în bun� pace. Dar apăru o g�in�.

Mais le plus souvent, il y a plusieurs événements qui se succèdent les uns aux autres, de sorte qu’ils forment une histoire. Une succession de verbes au passé simple a le rôle de fonder cette histoire. Par conséquent, le passé simple est employé, en français comme en roumain, dans les récits de toutes sortes. En roumain, Le PS est fortement concurrencé par le PC et le présent. Analysons d’abord l’exemple suivant :

(6) Au mois de juin 1944, des maquisards firent sauter une bombe dans le tunnel de Sainte-Colombe. Un train militaire y fut immobilisé quelque temps. Les Allemands se dispersèrent dans le village et prirent plusieurs otages. Ils les alignèrent devant le tunnel comme pour les fusiller. (…) Georges Barthès, son père et son beau-père travaillaient ce jour-là dans les parages. Ils réussirent à s’esbigner en douce le long de la rivière, en se cachant entre les roseaux (Carrière, 288).

(6’) În luna iunie 1944, câţiva lupt�tori din Rezistenţ� fǎcurǎ s� explodeze o bomb� în tunelul.de la Sainte-Colombe. Un tren militarUn tren militar fu imobilizat acolo pentru ceva timp. Nemţii se răspândiră în sat şi luară mai mulţi ostateci. Îi aliniară în faţa tunelului ca pentru a-i împuşca. În ziua aceea, Georges Barthès cu tat�l şi cu socrul s�u lucrau în împrejurimi. Reu�iră s� se fac� nev�zuţi de-a lungul râului, ascunzându-se în stuf�riş.

Dans l’exemple (6), l’évocation des événements tragiques, se fait à l’aide d’une série de verbes au PS, ce qui accroît la tension dramatique du récit et maintient éveillée l’attention du lecteur. Comme l’écrivain présente des faits qui s’étaient passés cinquante ans auparavant, au mois de juin 1944, il emploie tout naturellement le passé simple dont le sémantisme rend possible et adéquate cette évocation. Le point de référence temporelle est donc situé dans un passé lointain, explicité par le complément de temps ce jour-là.

D’après GBLR.: 2535, « Le passé simple fait avancer l’action dans la mesure où il indique une succession d’événements de manière beaucoup plus nette que le passé composé » (n. tr.).

5 D’ailleurs, Ašić et Stanojević (D’ailleurs, Ašić et Stanojević (à paraître) expliquent qu’il y a trois paramètres pour décrire les temps verbaux : l’instruction temporelle (à chaque temps verbal correspond une combinaison des points temporels pertinents sur l’axe du temps: E,R et S), l’instruction aspectuelle (une relation entre



Dans (6) et (6’), il s’agit d’un usage discursif prototypique pour le passé simple en français contemporain ainsi que pour le passé simple roumain, tel que nous l’avons défini sous le sigle : PS – roum. 1 (voir ci-dessus le point 1.1.).

Or, il faut observer que même s’il s’agit d’une suite de verbes employés au PS déictique (PS – roum. 2), la propriété de ce temps de créer une histoire ne se perd pas, bien au contraire, les événements se succèdent rapidement dans un intervalle très court de temps, qui ne va jamais dépasser l’espace de 24 heures. Le sujet des verbes au PS – roum. 2 est représenté par la personne du locuteur et, éventuellement, de l’allocutaire. Les faits évoqués se trouvent en grande proximité psychologique avec l’énonciateur, comme dans l’exemple suivant :

(7) Înc� din strad� văzui lumin� în dormitorul nostru.. Va s� zic� Matilda nu dormea ! Intrai în curte şi sunai. (…) Dar Matilda nu deschise. Sunai a doua oar� şi a treia oar�. Nimic. T�cere total�, a oraşului şi a casei. Stătui câteva clipe lungi.în singur�tatea care m� cuprinse în faţa propriei mele porţi. Scosei cheile, intrai şi începui s� urc sc�rile.(M. Preda,.258).

(7’) M’approchant de notre maison, je vis qu’il y avait de la lumière dans notre chambre. Donc, Mathilde ne dormait pas encore ! J’entrai dans la cour et je sonnai. (...) Mais Mathilde n’ouvrit pas. Je sonnai encore une fois et la troisième fois aussi. (...) Rien. Silence total, de la ville et de la maison. J’at-tendis quelques bons moments devant ma propre porte, saisi par la solitude que j’éprouvais sans le vouloir. Je sortis mes clés, j’y entrai et je commençai à monter les marches.

On voit clairement que le PS déictique a pour fonction discursive non seu-lement d’assurer la progression, mais aussi de marquer la subjectivité, comme le fait aussi la personne grammaticale de l’énonciateur-acteur, impliquée, en roumain, dans la forme verbale même6.

2. Convergences et/ou divergences : l’emploi du PS et du PC dans les récits historiques et les textes des dépliants touristiquesEn français, on utilise le PS pour présenter des événements historiques

anciens ou très anciens, dans les textes historiques et dans les dépliants touris-

E et R : R С E [pour l’aspect imperfectif] et E С R [pour l’aspect perfectif]) et l’instruction discursive (l’ordre temporel[progression, régression ou stagnation temporelle]). Selon ces instructions, les auteurs cités définissent les temps verbaux du passé comme suit :

Le PS: I) E,R-S; II) perfectif; III) progression temporelle / Pierre entra (e1). Marie sortit (e2). e1<e2

Le PQP: I) E-R-S; II) perfectif; III) régression temporelle / Pierre entra (e1). Marie était sortie (e2). e2<e1

L’IMP: I) E,R-S; II) imperfectif; III) stagnation temporelle/ Pierre entra (e1). Marie lisait (e2). e1 С e2С e2 e2

6 Notons que le texte de l’exemple (6) appartient au genre textuel “mémorialistique”, tandis que leNotons que le texte de l’exemple (6) appartient au genre textuel “mémorialistique”, tandis que le texte de l’exemple (7) est un “récit littéraire fictionnel” qui ressemble à un “récit mémorialistique”.



tiques qui présentent l’histoire d’un monument, d’un palais, etc. Voir en ce sens l’exemple (8) :

(8) Le roumain a une histoire complexe : entre 101 et 106 après J.-C., les Romains entreprirent (=întreprinseră/au întreprins) une colonisation massive de la Dacia, territoire habité par des peuplades thraces. En 271, Aurélien retira (î�i retrase/�i-a retras) ses troupes du territoire, qui posait de grandes difficultés d’occupation, et les Romains s’installèrent (= se instalară/s-au instalat) au sud du Danube. Sous l’effet des invasions slaves, ce domaine (correspondant à celui de la Bulgarie actuelle) fut déromanisé (=fu/a fost deromanizat), et on connaît mal les conditions dans lesquelles la latinité a pu se préserver pendant les siècles d’invasions (par les Slaves et plus tard par les Hongrois) et donner lieu à une enclave romane dans le monde slave (Bal et alii :.54).

La capacité du PS français d’exprimer des faits anciens est héritée « du par-fait (perfectum) latin, qui pouvait soit renvoyer à la situation passée elle-même (le perfectum historicum [...]), soit au résultat présent d’une situation passée (le.perfectum praesens ) » (De Mulder 2010 : 184). En roumain actuel, la situation est différente, puisque le PC est le temps du passé le plus utilisé pour désigner l’action ou l’état achevés, sans référence à d’autres repères temporels : « La distance temporelle par rapport au moment de la parole ne compte pas : Dan est venu depuis cinq minutes et il t’attend. // Basarab Ier.a vécu il y a sept cents ans ». (n. tr.).(GBLR 2010 : 250)7. Ce trait spécifique du PC le rend susceptible d’ex-primer des faits plus éloignés dans le temps surtout quand il entre en opposition textuelle avec le PS déictique que nous avons noté [PS – roum.2]8 Le PC a, donc, en roumain, deux valeurs sémantiques prototypiques : celle de temps déictique, exprimant la relation d’antériorité par rapport au moment de la parole ou bien celle de temps absolu, sans rapport à d’autres repères temporels.

Par conséquent, pour traduire en roumain le texte de l’exemple (9), il faut employer, de préférence, les verbes au PC là où, en français, on a le PS, tout en observant que le PS n’est pas exclu non plus, étant donnée notre hypothèse du double paradigme homonymique pour ce temps. Inversement, si, dans le texte d’un dépliant touristique portant sur l’histoire d’un monastère et de son église, on emploie, en roumain, les verbes au PC, alors, dans la traduction en français, on va utiliser de préférence le PS, en sachant que le PC n’en est pas entièrement exclu, grâce à un choix stylistique que le traducteur est libre de faire. Voir en ce sens le texte de l’exemple (9) :

(9) Domniţa Zamfira, fiica domnitorului muntean Moise Vod� Basarab din Bucureşti (…) a venit s� vad� m�n�stirea Prislop şi fiind impresionat� de frumuseţea ei a restaurat biserica între anii 1564-1580, devenind a doua

7 « Distanţa în timp faţ� de momentul vorbirii este indiferent� :« Distanţa în timp faţ� de momentul vorbirii este indiferent� : Dan a venit de cinci minute �i te a�teaptă. // Basarab I a trăit acum �apte sute de ani »

8 Voir en ce sens ci-dessous le §3.2.Voir en ce sens ci-dessous le §3.2.



ctitor� a M�n�stirii Prislop. A împodobit biserica cu.o pictur� nou� în fresc� şi a dăruit bisericii o icoan� a Maicii Domnului, care a fost dusă în 1762 la Blaj, dup� incendierea bisericii din ordinul generalului Buccow, guvernatorul Transilvaniei. (Sfânta Mănăstire Prislop, 2008 : 4).

(9’) La princesse Zamfira, fille du prince régnant valaque Moise Basarab de Bucarest est venue/vint voir le monastère de Prislop. Impressionnée par la beauté de celui-ci, elle a fait/fit restaurer l’église entre 1564 et 1580, devenant la seconde fondatrice de ce monastère. Elle a fait/fit décorer l’église d’une nouvelle peinture murale et a fait/fit don d’une icône de la Vierge Marie, qui a été/fut transportée à Blaj en 1762, après que l’église a été/fut incendiée par ordre du général Buccow, le gouverneur de la Transylvanie.

3. Divergences dans l’emploi du PS en français et en roumain actuels

3.1. Le PS – temps déictique dans les dialogues quotidiens (emploi régional)En roumain actuel standard, l’on observe une extension du passé com-

posé, qui remplace tantôt le passé simple à valeur de perfectum historicum (PS – roum.1), tantôt même le plus-que-parfait. En revanche, le passé simple déictique, à valeur de perfectum praesens (PS – roum. 2) reste une forme bien vivante employée couramment, surtout dans la conversation quotidienne, par les habitants de certaines régions telles que l’Olténie, une partie des Monts Apuseni et du Maramuresh :

(10) – Unde fuse�i ?9 . – Fusei la pit�, lapte.; luai şi nişte ou�. (10’) – Tu fus où ? (= « Tu as été où » ?) – Je fus (= « Je suis.allée ») acheter du pain, du lait. Je pris (= « J’achetai »)

aussi des œufs.

Le passé simple déictique (PS – roum. 2) est utilisé pour exprimer des actions accomplies dans un passé très récent, en référence avec le moment de l’énoncia-tion, qui ne saurait dépasser l’espace d’une journée, la règle des 24 heures étant strictement observée : « Ainsi, on dit correctement « j’ai fait cela hier » et « je fis cela ce matin » (n. tr.)10 (Le journal Adevărul, 2009). Qui plus est, les habitants de la Roumanie qui emploient couramment le PS déictique introduisent, dans leur expression, des verbes au PC pour indiquer des faits accomplis avant la journée considérée comme point de repère temporel.

Ainsi l’opposition formelle PS/PC correspondra-t-elle à l’opposition séman-tique passé récent /passé transgressant les limites d’une journée. Pour illustrer

9 Nous avons entendu nous-mêmes cette conversation, un jour d’été, le matin.Nous avons entendu nous-mêmes cette conversation, un jour d’été, le matin.10 “Astfel se spune corect“Astfel se spune corect Am făcut asta ieri şi Făcui asta (azi dimineaţă)”.



cet aspect important concernant l’usage pragmatique des deux temps en roumain actuel régional, nous allons donner l’exemple (11) qui surprend une conversation téléphonique entre deux personnes féminines vivant en Olténie. La conversation téléphonique a lieu, dans le train, entre une femme qui rentre chez elle, à Turnu-Severin (elle venait d’Italie) et son amie :

(11) – Veni b�iatul cu prietena lui. A cunoscut-o şi tat�-s�u. M� duse pân� la gar�. (...) – Nu mi-e foame. Băui cafea. (...) – Melisa m� duse pân� acolo (= la controlul vamal). Veni Ştefan ? Ce găti�i ? (...) A venit ? P�i, ai zis c� nu vine. (...) Imediat m� a�teptă b�iatul (la aeroport) şi venirăm repede (la tren). Când furăm acolo s� ne îmbarc�m (la Milano), veni avionul plin din România. (...)(...) Exact cum ai venit tu. Daniel l-a rugat pe Adrian (pentru biletul on-line). Cumpără11 iar biletul. Cine l-a pus s�-l ia pe numele lui ? (...) În Egipt era groaznic, cu goange, mirosea urât, ştii, ajunsese şi a plătit imediat la alt hotel. (...) Uite c� plecă trenul ! Mâncai o brioş� de alea. Mergem spre Bucureşti.

Dans la transposition littérale du texte (11), nous avons mis en italique seulement les verbes au PS et au PC ; les verbes au PC : a venit, ai zis, ai venit, a rugat, a pus, a plătit expriment tous des actions ou des faits achevés avant le jour où le dialogue a lieu et cela en l’absence de toute autre spécification temporelle supplémentaire.

Il faudra observer aussi que, si l’on voulait transposer ce texte en français actuel, on emploierait pour les verbes au PS (à trois exceptions près) le PC et le PQP à la place des verbes au PC. Pour les verbes plecă, băui et mâncai, il faudrait employer le passé récent : le train vient de se mettre en marche, je viens de boire, et respectivement, je viens de manger.

(11’) – Le gars y vint (à l’aéroport).avec son amie. Son père à lui a fait sa connais-sance. Il m’emmena jusqu’à la gare. – Non, je n’ai pas faim. Je bus du café. (...) – Melissa me conduisit jusque là (jusqu’au contrôle des bagages). Ştefan vint-il ? Qu’est-ce que tu fis à manger ? (...) Est-il venu ? Mais, tu as dit qu’il ne viendrait pas (...) Le gars m’y attendit (à l’aéroport) et nous vînmes vite à la gare. Qund nous fûmes là, pour nous embarquer (à Milan), l’avion vint de Roumanie plein à craquer. (...) C’était comme le jour quand tu es venue, toi. Daniel a prié Adrian de lui acheter le billet on-line. Mais il dut acheter à nouveau le billet. À qui la faute s’il l’a acheté à son nom ? (...) En Égypte, la situation était insupportable, il y avait des insectes parasites, ça sentait mauvais, tu sais...il y était arrivé et il a payé tout de suite une chambre à un autre hôtel. (...) Voilà que le train se mit en marche ! Je mangeai une de ces brioches. Nous allons vers Bucarest.

11 Avec l’accent tonique sur la dernière syllabe ; en accentuant la première syllabe, on auraitAvec l’accent tonique sur la dernière syllabe ; en accentuant la première syllabe, on aurait l’indicatif présent.



La signification temporelle fondamentale du PS – roum.2 inclut donc, comme sens présupposé, la référence au moment actuel de l’énonciation12.

3.2. L’opposition PS / PC – effet de sens stylistique dans le récit littéraire fictionnelLes écrivains roumains, soucieux de distinguer, dans les textes narratifs,

différentes époques temporelles, emploient la relation passé simple déictique vs passé composé pour opposer des faits accomplis au moment où l’on parle à des faits situés à des périodes antérieures à ce moment, dans un passé plus éloigné. Parfois cette opposition temporelle est utilisée aussi pour établir une certaine chronologie des événements.

Nous allons présenter deux textes tirés du roman Baltagul de M. Sadoveanu, remarquables du point de vue de leur cohésion temporelle..Dans les deux textes, on évoque une série d’événements liés à la découverte par Victoria Lipan du fidèle chien de son mari disparu. Celui-ci avait beaucoup de troupeaux de moutons et avait été assassiné en haute montagne. La découverte du chien devra hâter la fin des recherches du corps du berger disparu.

Dans le premier texte, situé à la fin du chapitre XII, l’auteur fait le récit pal-pitant de cette découverte, comme s’il y avait participé lui-même, en employant des phrases courtes :

(12) Cotiră pe o hudiţ�, subt o râp�. În fund sta închis� o gospod�rie bine întocmit�. Cum ajunseră la zaplazul de scânduri, domnu Toma bătu cu toiagul în poart�. Îndat� răspunseră câinii. Vitoria se grăbi s� treac� înainte şi împinse portiţa. Îşi trase de la subsuoar� beţişorul ca s� se apere. Domnu Toma pă�i în urma ei, întinzând cu luare-aminte gâtul într-o parte, ca s� vad� ce se întâmplă. Trei câni năvăliră cu z�p�ituri sup�rate. Deodat�, cel mai mare, din mijloc, se opri. Stătură şi ceilalţi; apoi se răzleţiră, l�trând din laturi. Cel din mijloc stătea neclintit şi aţintit. Era un dul�u sur şi flocos, cu urechile şi cu coada scurtate, dup� moda din munte a ciobanilor. Vitoria îşi trecu beţişorul în stânga şi întinse spre el mâna dreapt�. – Lupu ! (Sadoveanu, 140-141)– Lupu ! (Sadoveanu, 140-141)

(12’) Ils tournèrent l’angle d’une petite rue étroite qui se perdait en bas d’un ravin. Au fond on voyait la porte fermée d’une belle ferme. Dès qu’ils furent arrivés à la palissade, M. Toma frappa de sa canne dans la porte. Aussitôt ce furent les chiens qui répondirent. Vitoria se hâta pour passer devant et poussa la porte. Elle tira la baguette qu’elle portait sous le bras, pour se défendre. M. Toma la suivit de près, tendant attentivement le cou, pour voir ce qui se passait. Trois chiens se précipitèrent en clabaudant. Soudain, le gros, qui se trouvait

12 Pan�-Boroianu (1982 : 431) en étudiant le PS dans les textes non littéraires d’Olténie, constatePan�-Boroianu (1982 : 431) en étudiant le PS dans les textes non littéraires d’Olténie, constate qu’il y a une synonymie avec le PC pour exprimer une action récente et que ce stade est maintenu jusqu’à la fin du XIXe siècle. « L’emploi du PS dans les parlers actuels d’Olténie pour exprimer une action passée dans les 24 dernières heures est un trait typique pour ces parlers régionaux et (…) représente une innovation destinée à conserver un phénomène archaïque : l’usage parlé du PS ».(1982 :434).



au milieu, s’arrêta net. Les autres firent pareillement, puis ils se dispersèrent en continuant d’aboyer. Celui du milieu se tenait immobile, le regard fixé sur les hôtes. C’était un gros chien au poil gris et abondant, aux oreilles et à la queue écourtées, d’après l’habitude des bergers montagnards. Vitoria se passa la baguette dans la main gauche et tendit vers lui la main droite. – Mon Loup ! (n. tr.)

La relation de coordination est dominante ; le passé simple s’impose : il s’agit d’actions rapides, achevées au moment même où l’auteur les présente. (C’est le moment de l’énonciation). Presque tous les verbes sont au passé simple ; les adverbes îndată (aussitôt).et deodată (soudain) soulignent l’aspect momentané exprimé aussi par les prédicats verbaux. L’imparfait apparaît deux fois seulement (stătea, era) pour exprimer un état duratif. Puisque le moment où se passent toutes les actions est le moment « présent », d’autres formes verbales, comme le subjonctif présent (să treacă, să apere, să vadă) et le présent de l’indicatif (se întâmplă) apparaissent normalement ; c’est le présent exprimant la simultanéité par rapport au passé simple pă�i (il (la) suivit).

Si on voulait transposer le texte en français, on devrait employer les mêmes temps du passé, à savoir le passé simple et l’imparfait, avec les mêmes valeurs aspectuelles. Au niveau des formes, il y aurait une seule différence, sans que l’on puisse observer une différence de valeur modale : à la place des verbes au subjonctif présent, en roumain, il y aurait des verbes à l’indicatif, en français.

La valeur modale reste inchangée, le subjonctif et l’infinitif expriment le but de l’action. La différence essentielle entre le texte roumain et sa variante française serait donnée par les valeurs temporelles du passé simple en roumain et en français. Si en roumain le texte est rattaché au moment « présent » (T0), en français, il serait rattaché à un passé lointain car le passé simple interrompt gé-néralement, en français, la liaison avec le présent. Le passé simple est un temps qui caractérise, selon E. Benveniste, le système de l’énonciation historique. Ce système imposerait l’emploi du morphème de l’imparfait à la place de l’indicatif présent dans la proposition complétive : « Domnu Toma p�şi … ca s� vad� ce se întâmplă. » – « Monsieur Toma la suivit de près… voir ce qui se passait ».

Dans.le deuxième texte, situé au début du chapitre suivant, le récit des évé-nements se fait à l’aide du passé composé pour exprimer des faits antérieurs au moment de la parole. Les discours indirect et surtout indirect libre caractérisent ce texte narratif. Le nouveau maître du chien de Victoria Lipan raconte comment il avait trouvé, quelques mois auparavant : « ast�-toamn� » (« l’automme dernier ») le chien égaré dans les montagnes :

(13) Dând l�murire la întrebarea nevestei, arătă c� acest câne de pripas a venit la gospod�ria lui ast�-toamn�, din râpile muntelui. L-a văzut dând târcoale ; pe urm� s-a suit pe-un colnic ş-a urlat, cum urlă cânii în singur�tate. A coborât şi s-a a�ezat în preajm�, supunându-se cu pântecele de p�mânt. Munteanul



a înţeles c� poate s� fie un câne r�t�cit de la ciobanii care au trecut cu oile. L-a judecat deştept şi vrednic dup� înf�ţişare şi a strigat la nevast� s�-i caute o bucat� de m�m�lig� rece. I-I-a adus m�m�liga aproape şi i-a lăsat-o. El s-a apropiat şi a mâncat-o lacom, din dou� înghiţituri. A venit la poart�, aşteptând s� i se deie drumul. Gospodarul a deschis poarta… (Sadoveanu, 141-142).(Sadoveanu, 141-142).

(13’) Donnant des explications à la question de la femme, il dit que ce chien vaga-bond était venu à la ferme en automne, des ravins de la montagne. Il l’avait vu rôder aux alentours, puis il était monté sur une butte et s’était mis à hurler, comme font les chiens solitaires. Il en était descendu et s’était assis, ventre à terre. Le montagnard avait compris que c’était peut-être un chien de berger égaré après le passage des troupeaux. Il l’avait jugé intelligent et adroit et il avait dit à sa femme de lui apporter un morceau de polenta froide. Il lui avait apporté la polenta et la lui avait laissée. Le chien s’en était approché et l’avait avalée avidement, en deux gorgées. Il était venu à la porte, attendant qu’on lui ouvrît. Le paysan ouvrit la porte. (n. tr.)

Comme on le voit, la relation syntaxique de coordination est dominante aussi dans ce texte. Les deux textes s’opposent chronologiquement ; l’opposition chro-nologique est réalisée par l’opposition formelle et sémantique entre le passé simple (employé dans le premier texte) et le passé composé (du deuxième texte).

Par conséquent, si on voulait transposer en français le deuxième texte, l’emploi du passé composé ne serait pas recommandable. En français, le passé composé reste lié au présent du moment de la parole. C’est pourquoi le temps qui irait dans ce cas, comme équivalent sémantique du passé composé roumain est le plus-que-parfait. L’indicatif présent poate serait remplacé par l’imparfait : « Le montagnard avait compris qu’il (= ce chien) pouvait être un chien égaré »

4. Conclusion : y a-t-il deux paradigmes homonymiques pour le PS en roumain ?L’emploi du PS en français et en roumain présente des similitudes, mais aussi

d’importantes divergences. Les sens du PS doivent être étudiés dans différents genres discursifs du « récit » considéré comme type textuel opposé aux types « descriptif » et « argumentatif », car la temporalité en général, et surtout la tem-poralité particulière des formes verbales sera toujours une question de linguistique textuelle, discursive et pragmatique. Dans un texte donné, les verbes au PS entrent en relation avec d’autres temps verbaux et/ou avec toutes sortes de spécifications temporelles. C’est par ce réseau de relations temporelles établies au niveau textuel que se précisent clairement et nettement les sens des temps verbaux.

La recherche que nous avons entreprise nous autorise à affirmer qu’il y a en roumain actuel deux paradigmes homonymiques pour le PS, à savoir :

• le paradigme du PS – temps du passé (noté PS – roum.1), utilisé comme temps narratif et interprété comme forme qui exprime la saisie globale d’un évé-nement (usage aspectuo-temporel) ; il apparaît surtout dans les textes écrits ;



• le paradigme du PS – temps déictique (noté PS – roum.2), utilisé dans le langage régional (en Olténie, dans certaines zones des Monts Apuseni et du Ma-ramuresh) et interprété comme un passé récent de valeur aspectuelle perfective. Il sert à exprimer des faits passés dans un intervalle d’au maximum 24 heures. Il apparaît dans des textes caractérisés par leur oralité.

S’il est employé de manière déictique, le PS est lié aux acteurs de l’énoncia-tion, le locuteur et l’interlocuteur ; il peut favoriser l’expression d’une confession à la 1ère pers, pour relater des événements très récents de la vie de l’énonciateur. Le PS devient ainsi une des marques de la subjectivité. La distinction que nous faisons entre les deux paradigmes homonymiques du PS en roumain actuel peut s’appuyer sur l’opposition faite par Saussure (2010 : 139-140) entre usage égo-centrique descriptif (le cas du PS – roum.2) vs usage interprétatif allocentrique ou métareprésentationnel (le cas du PS français et du PS – roum.1).

Traduire du français en roumain ou inversement suppose le respect des valeurs sémantiques fondamentales et des sens pragmatico-discursifs des temps verbaux qui apparaissent dans tel ou tel texte.

BIBLIOGRAPHIE

Adam, J-M. (19872), Le récit. Paris : Presses universitaires de France, coll. Que sais-je ?

Adam, J-M. (1992), Les textes : Types et Prototypes. Récit, description, argumentation, explication et dialogue. Paris : Nathan Université.

Arjoca-Ieremia, E. (2009), Le verbe et ses catégories spécifiques en français contemporain. Timişoara : Mirton.Timişoara : Mirton.

Ašiċ, T. & Stanojeviċ, V., V. (à paraître), « Existe-t-il une base conceptuelle commune pour.les temps verbaux et les prépositions temporelles ? »

Bal, W., J. Germain, J.-R. Klein et P. Swiggers (1991), Bibliographie sélec-tive de linguistique romane et française. Paris – Louvain-la-Neuve: Éditions Duculot.

Barbu, N., Vasilescu, T. (1961), Gramatica limbii latine, Bucureşti : Editura Didactic� şi Pedagogic�.

Benveniste, E. (1974), Problèmes de linguistique générale, II. Paris : Gallimard.

Condeescu, N. (1968), Traité d’histoire de la langue française, Bucureşti : Editura Didactic� şi Pedagogic�.

Fournier, J.-M. (à paraître), « Méta-termes et méta-notions dans le ré-seau terminologique et conceptuel de la complémentation : l’exemple de la détermination ».

De Mulder, W. (2010), « Histoire des temps verbaux du passé et interpré-tations en synchronie », dans.N. Flaux, D. Stosic, Co Vet (éds), Interpréter les temps verbaux. Berne : Peter Lang, 181–208.



De Saussure, L. (2010), « Pragmatique procédurale des temps verbaux : la question des usages interprétatifs », dans N. Flaux, D. Stosic, Co Vet (éds) Interpréter les temps verbaux. Berne : Peter Lang, 129–160.Berne : Peter Lang, 129–160.

Guţu-Romalo, V. (coord), (2005/2008),ţu-Romalo, V. (coord), (2005/2008),-Romalo, V. (coord), (2005/2008), Gramatica limbii române, vol. I, Cuvântul, vol. II, Enunţul. Bucureşti : Editura Academiei Române. [GALR]

Florea, L. S. (1999), Temporalité, modalité et cohésion du discours. Bucu-reşti: Editura Babel.

Grevisse, M., Goosse, A. (2008), Le bon usage. Grammaire française, 14e édition. Bruxelles : De Boeck & Duculot.

Imbs, P. (1968), L’emploi des temps verbaux en français moderne. Paris :Librairie C. Kliencksiec.

Maingueneau, D. (1999), L’Énonciation en linguistique française, Paris, Hachette Livre.

Ossenkop, Ch., 2001, « L’emploi du passé simple et du passé composé entre norme et réalité linguistique. Quelques remarques sur le français parlé du XVIIe siècle », dans Revue de Sémantique et Pragmatique, no. 9/10, 19–42.

Pan�-Boroianu, R. (1982), « Remarques sur l’emploi du passé simple dans les textes non littéraires d’Olténie », dans Revue Roumaine de Linguistique, XXVII, 5, Bucarest, 423–434.

Pan� Dindelegan, G., (coord.), (2010), Gramatica de bază a limbii române, Bucureşti, Univers Enciclopedic Gold. [GBLR]

Riegel, M., Pellat, J.-Ch., Rioul, R. (1997), Grammaire méthodique du français. Paris : PUF.

Vetters C. (1993a), « Temps et deixis », dans C. Vetters (éd.), C. (1993a), « Temps et deixis », dans C. Vetters (éd.),« Temps et deixis », dans C. Vetters (éd.), Le temps. De la phrase au texte,. Lille : Presses Universitaires, 85–115.

Vetters, C. (1993b), « Passé simple et imparfait : un couple mal assorti », dans Langue française, 100, 14–30.

Vetters, C. (2011), « À quoi servent les temps verbaux ? », dans D. Amiot, W. De Mulder, E. Moline et D. Stosic (éds.), Ars Grammatica. Hommagse à Nelly Flaux, Berne : Peter Lang, 337–354..

Weinrich, H. (1989), Grammaire textuelle du français. Paris : Didier/Hatier.

Textes de référenceBrulotte Gaëtan (2011), Le sculpteur du temps, in B. Libert (ed.) Au Pays

des arbres, regarder, lire, écrire, créer. Charleroi : Éditions Couleur Livres. Carrière Jean-Claude (2000), Le vin bourru, Plon.La Fontaine dans www.lafontaine.net/lesFables/listeFables.php?tri=alpha Preda Marin (2009), Cel mai iubit dintre pamânteni, I. Bucureşti : Jurnalul

Naţional, colecţia BPT.Sadoveanu Mihail (1969), Baltagul. Bucureşti : Editura Pentru Literatur�.



Еуџенија Аржока-Јеремија

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ У УПОТРЕБИ ФРАНЦУСКОГ И РУМУНСКОГ АОРИСТА

(Резиме)

Француски као и румунски аорист (passé simple – PS) потиче од латинског перфекта. У старофранцуском PS имао је вредност било садашњег перфекта, било историјског перфекта. У савременом француском PS се везује за изражавање свршености у прошлости, без везе са моментом говора. Њиме се догађаји могу представити као глобалне целине. У савременом румунском када је реч о аористу могуће је разликовати две хомонимне парадигме, према томе да ли је у питању апсолутно (алоцентрично) време, у ком случају се глагол употребљава у трећем лицу, или деиктичко време, које се употребљава у Олтенији, а које омогућава да се изрази блиска прошлост с временским границама које не треба да прекораче трајање једног дана. У овом последњем случају, глагол се најчешће јавља у прва два лица. Први тип аориста среће се нарочито у писаним наративним текстовима, а други у свакодневној конверзацији.

Кључне речи: перфективни аспект, алоцентрично време, деиктичко време, концептуално значење, пресупозиције, дискурзивне употребе.



СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES

BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 127–140) УДК 811.14’26”17/18”

Предраг Мутавџић*, Саша ЂорђевићФилолошки факултет Универзитета у Београду

САВРЕМЕНИ ГРЧКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВА СТАНДАРДИЗАЦИЈА У ПЕРИОДУ

ОД XVIII ДО XIX ВЕКА**

Грчки језик је, по добру или по злу, један од најконзервативнијих језика на свету.

Јоргос Сеферис

У раду аутори настоје да пруже синоптички увид у опште покушаје стандардизације грчког језика у периоду просветитељства. Ово раздобље новије грчке историје било је веома осетљиво, будући да су се у том кључном тренутку први пут поставила и важна питања у вези за нормирањем и стандардизацијом грчког језика.

На прелазу из XVIII у XIX век постојале су три струје (норме): једна је тежила да се грчки језик врати класичним (античким) узорима – архаистичка; друга је тражила афирмацију живог народног језика, димотике – димотикистичка; трећа је заговарала помирење између ове две искључивости – кораистичка..

1. Уводно разматрањеМеђу грчким лингвистима током XVIII, XIX и ХХ века постављало се

питање – шта би тачно требало да чини основицу савременог грчког језика? Свака од модерних европских нација приступила је решавању питања свог књижевног стандарда на различит начин, али се суштина сводила на једно: један дијалекат или један говор издвојио би се као доминантан да би касније послужио као основица за књижевни стандардизовани и нормирани језик1.

* predrag.mutavdzic�fil.bg.ac.rspredrag.mutavdzic�fil.bg.ac.rs** Рад је урађен у оквиру пројекта Министарства за науку и технички развој Републике

Србије Језици и културе у времену и простору, број 178002.1 На пример, захваљујући Дантеовом ауторитету, а пре свега његовом песничком језику

и изразу (додуше, и Бокачовом и Петраркином), као и питању културног престижа тоскански дијалект је узет за основицу савременог италијанског (Marazzini, 2004: 37-39). У Шпанији је кастиљански дијалекат постао књижевним и стандардним језичким изразом, опет из културних



Кoд Грка, а додали бисмо и код Срба, пре ослободилачких устанака, а код Срба и једно време након успостављања српске државне независности, језик је функционисао не толико као главни критеријум за испољавање националности, сходно ставовима националних идеологија оба народа у XIX веку, колико је био пре средство да би се достигла и постигла толико потребна националност. Управо о томе сведоче стихови митрополита мосхо-пољског Данила (�� , 1754–1825) објављени 1794. године у�� , 1754–1825) објављени 1794. године у Предговору његовог чувеног Четворојезичника (Λεξ�κό� �ε�ράγ��ω��о�)2:

Αλβανοί, Βλάχοι, Βούλγαροι, Албанци, Власи3, Бугари,αλλόγλωσσοι χαρήτε, сви ви другог језика радујте се,κι ετοιμασθήτε όλοι σας Ρωμαίοι спремите се да сви Ромеји4

να γενήτε, постанете,βαρβαρικήν αφήνοντας γλώσσαν, варварски језик, глас и обичајеφωνήν και ήθ�... оставите.... και ήθ�... оставите....και ήθ�... оставите.... ήθ�... оставите....ήθ�... оставите....... оставите....

Ови редови несумњиво говоре о томе да је потреба за хеленизовањем свих инојезичних говорника на грчкој територији била већ дубоко укорењена у грчком народу те да је, како је Китромилидис истакао, ово била само једна страна грчког националног питања у време консолидације и рађања Грка као савремене нације. Другим речима, како је религија била кључни фактор у одређењу припадности једном народу, а сходно томе и језик коришћен у богослужењу5, онда је и било сасвим оправдано да се створи један „пра-вославни комонвелт“ (�ρ�ό��ξ� κ��ε��) у коме ће само једна нација�ρ�ό��ξ� κ��ε��) у коме ће само једна нација имати доминантну улогу, а самим тим и један језик (Kitromilides, 1990:

и цивилизацијских разлога (да подсетимо, краљ Алфонсо Х Мудри је 1200. наредио да се на кастиљански преведу Библија као и дела из историје, астрономије и права /Real Historia, 1998: 321; Аlvaro et al, 2002: 1019/). Са друге стране, према наредби (eдикту) краља Франсоа I од 10. августа 1539, чланови 110 и 111 утврђују да се на суду има користити само француски језик како се не би стварала додатна језичка конфузија, што ће рећи да је говор Париза и шире околине наметнут као норма свима у краљевини (Маrchisello, 2008: 137). Када је реч о немачком, он је са Лутеровим преводом Библије почео да добија своју нормирану форму која је била до 1800. године завршена што се тиче писаног језика (тј. правописа). Тек од времена Аделунга и браће Грим немачки је почео да бива стандардизован и у говорном погледу, мада и даље постоје велике разлике између горњенемачког (који је прихваћен данас као званични стандардизовани немачки језик) и доњенемачког дијалекта (Krischke, 2009: 49–51).

2 У питању је грчко-бугарско-влашко-албански речник којим се користио и Вук Ка-раџић.

3 Реч је о Јужним Власима, Аромунима, а код нас познатим под називом Цинцари.4 Ромеј је био уобичајени назив за православног Грка током Византије и за време тур-

кократије.5 Овде желимо посебно нагласити да су православни Албанци, Цинцари и Бугари на

територији Македоније и Епира користили грчки као богослужбени језик. Албанци су тек проглашењем Албанске православне цркве 1922. године увели званично албански језик као богослужбени, што је потврђено и након признања њене аутокефалности 1937. године одлуком Васељенске патријаршије (��ά��, 2000: 257-259).��ά��, 2000: 257-259).


Предраг Мутавџић, Саша Ђорђевић, Савремени грчки језик и његова стандардизација...

35–36). Зато је језик код Грка, донекле као и код Срба, имао централан положај у односу на нацију, што је током XIX века изазвало бројне расправе у вези са коначном физиономијом националног језика. Већ је за аутора прве граматике, Николаоса Софијаноса (Ν�κό�� Σ�φ��ό�, око 1500–1551), настале у Венецији око 1540, потреба за неговањем језика била исказана као одговорност према укупном напретку нације. Због тога је он, из педагошких и родољубивих разлога, саставио своју Граматику и превео одабрана Плутархова дела. Жеља му је била да понуди Грцима исте могућности да се образују и школују на језику који познају као што су их имали Италијани. Учени грчки кругови у XVI веку и на почетку XVII сматрали су да је предуслов за ренесансу грчког народа преиспитивање наслеђа и традиције у савременом (тј. њиховом) добу. Само век касније на читавој хеленофоној територији, према италијанском лингвисти Банфију (Banfi, 1979: 420–422), могла се уочити следећа шаролика слика:

I. са једне стране, по градским насељима, у долинама река и у равни-цама живео је известан број становника који уопште није говорио грчки (Јевреји Сефарди, Аромуни, Турци, Албанци),

II. са друге стране, код нативних говорника грчког језика постојале су три језичке скупине (форме), и то:

а) архаизирајући језик православног клера и образованих;б) облици говорног грчког језика локалног карактера (Истанбул, Смир-

на, Јонска острва, Крит, централни делови Пелопонеза);в) грчке заједнице које говоре неким од савремених грчких дијалеката

и поддијалеката.

2. Грци и однос према језику на прелазу из XVIII у XIX векИз назначене трихотомије види се да није постојао један јединствен

национални језик заснован на једном дијалекту који би био одговарајући за сваки вид употребе у друштву. На питање која би варијанта грчког језика могла бити репрезентативна, јединственог одговора није било. Ниједна од наведених грчких језичких скупина није се могла подвести под категорију изворног народног језика нити је иједна од две последње поседовала развијен и нијансиран апстрактни речник. Једино је архаизирајућа језичка форма била у стању да одговори овом захтеву, пошто је њен речник изграђиван у континуитету �д два миленијума. Међутим, како је истакао Тоне, највећи�д два миленијума. Међутим, како је истакао Тоне, највећид два миленијума. Међутим, како је истакао Тоне, највећи проблем је био тај што је ову форму језика било тешко раширити међу народне масе (Tonnet, 1995: 148).

Када је реч о стварању националних западноевропских језика, оно се одвијало у складу са три важна параметра:

1. свака епоха је на свој начин схватала и посматрала значај и улогу језика у друштву;



2. усаглашавање или прилагођавање језика увек је било у интересу (тј. служби) нације, што ће рећи да је било мотивисано и културним разлозима и политичким начелима;

3. сама друштвена реалност одређивала је какав ће се језик (односно, његова форма) користити – усвајане су, мењане и доношене норме и правила чији је задатак био да регулишу (или да макар покушају да регулишу) сȃм изглед језика те да пропишу на неки начин оно што се сматра прихватљивим (прочишћеним, исправним, коректним) и оно што се сматра неприхватљивим (вулгарним, простим).

На грчком језичком подручју, на коме је вишевековна диглосија6 сувере-но владала званично до 1976. године7, грчки пут одређења такозваног „језика нације“ није био нимало лак и једноставан. Главно бреме представљало је, како смо већ истакли, двомиленијумско књижевно наслеђе, односно дуга и непрекинута писана традиција у оквиру које су сачувани многобројни језички слојеви. Због тога је за грчке традиционалисте током туркократије (до 1821. године) идол грчког језика био онај оличен у једној архаизованој варијанти која се ослањала и на византијску традицију и на античке (класичне) узоре. Овај вид језика сматран је јединим репрезентативним, за разлику од народног грчког језика, димотике (��κ�), чија је форма сматрана „вулгарном“ и��κ�), чија је форма сматрана „вулгарном“ и „недостојном“, понајпре јер је то „језик жена“. Овакво схватање се сасвим лепо уклапало у мишљење које је својевремено француски граматичар и један од првих нормативиста француског језика Вожла (Claude Favre de Vaugelas, 1585–1650) изнео 1647. године у свом делу Корисне примедбе о француском језику свима који желе добро говорити и писати (RemarquesRemarques sur la langue française, utiles à ceux qui.veulent bien parler et bien écrire): „За нас8 народ је пример рђаве употребе језика.“ Усвајање таквог недостојног

6 Када је реч о диглосији, њу посматрамо према већ устаљеној Фергусоновој дефиницији као језичку ситуацију у којој говорник или група говорника употребљава наизменично два језичка система у комуникацији која је строго утврђена социолошким конктекстом (Ferguson, 1959: 325.340). Другим речима, Фергусон је јасно назначио постојање дихотомије између го-ворне и писане форме језика које су, свака на свој начин, релативно одвојене и стабилне како дијахроно тако и синхроно.

У оквиру савремене грчке теоријске лингвистике, међутим, сусрећу се два назива за Фергусонову дихотомију која су и терминолошки и семантички опречна:

а) двојезичје, тј. диглосија (��γ��ω��), и��γ��ω��), и б) двообличје, тј. диморфизам (��ρφ��). Π�борници другог назива (а то је атинска језичка школа) истицали су да је он далекоборници другог назива (а то је атинска језичка школа) истицали су да је он далеко

верније осликавао грчку стварност, будући да није било речи о егзистенцији два засебна јези-ка на грчкој територији, на шта сугерише диглосија (и солунска језичка школа), већ о двема морфолошким формама једног те истог језика.

7 Те године је донесен Закон број 306 којим је званично проглашена димотика за наци-онални и службени језик Републике Грчке.

8 Мисли се на представнике високог и вишег француског друштва.



језика на националној основи значило би најдубље вулгаризовање свега што представља писану историју и традицију грчког језика, почев од античке књижевности, преко језика Светог писма, светих отаца Цркве и даље. Већ ово јасно показује како за грчке традиционалисте питање јединства националног колектива није никада било у првом плану колико питање формирања и постављања на чврсте темеље једне узвишене друштвене класе чији ће језик постати обавезан (или обавезујући) за све. Важна потпора традиционалистима била је и Васељенска патријаршија: образовани високи клер није благонаклоно гледао на све свештенике који су на проповедима користили народни језик који, како стоји у прогласу патријарха Неофита из 1802. године, није био у складу са „језиком светих канона Цркве, већ само неуког и простог народа“ (�ρ��όφ�ρ��, 1983: 124).�ρ��όφ�ρ��, 1983: 124)., 1983: 124).

Прелаз из XVIII у XIX век био је двоструко буран и изазован по грчку културну и просветитељску делатност:

а) Грци су, са једне стране, постали далеко више свесни свог културног, историјског и цивилизацијског континуума него било која друга савремена нација у Европи: готово сви европски просветитељи истицали су и/или су указивали на Грчку као на колевку европске културе и баштине цивилиза-ције у оквиру којих се развијала и јачала философска мисао. На тај начин је релативно оштро подељена европска религијска слика (односно, питање поделе хришћанства на римокатоличанство и православље) стављено у други план;

б) са друге стране, Грци су још више учврстили своју свест о свом је-зичком трајању кроз време и простор: идеја о томе да поседују један те исти језик, који је временом доживео нови облик, била је од пресудног значаја када је реч о потврђивању њиховог права на античко (духовно, културно, цивилизацијско, књижевно...) наслеђе.

3. Проблем грчке диглосије при крају XVIII и на почетку XIX векаОва два елемента умногоме су оснажила дефинисање и формирање

савремене грчке нације, али су и донела нове проблеме. Један од њих тицао се и такозваног грчког језичког питања (ε��κό γ��ω��κό ��ε��κό γ��ω��κό ��9) које је у време грчког просветитељства било најважније (или једно од најважнијих).

9 Овај назив је кованица угледног грчког књижевника и критичара Емануила Роидиса (Е�� , 1836–1904) која се први пут појавила 1885. године у Роидисовој језичкој�� , 1836–1904) која се први пут појавила 1885. године у Роидисовој језичкој студији посвећеној делу Моје путовање (Τ� ��ξ�� ) Јаниса Психариса (��ά�� Ψ��άρ��, 1854–1928) у атинском листу Акропољ (Ακρό��). Назив је скован према тада горућем питању у европској дипломатији, источном питању (��κό ��). Вредно помена је и то ��). Вредно помена је и то��). Вредно помена је и то да је Роидис, иако је писао користећи се архаизованом катаревусом (�ρ��), која је била неизоставни елемент, ако не и стожер његовог књижевног стила, у својим студијама о језику (Είδωλα, 1893) смело подржава Психарисову димотику. Управо Роидис својим ставом осликава комплексну природу језичког питања у Грчкој крајем XIX века.



Објашњење зашто је баш ово питање избило у први план у грчким интелектуалним круговима налази се у чињеници да се код Грка окретање ка прошлости и трагање за властитим националним коренима вековима одвијало искључиво на језичком пољу. Грци су једино ту могли директно повући паралелу између њих и својих античких предака. У време грчког просветитељства и током стварања савремене грчке државе (1821–1830) традиционалисти су управо у оној форми језика вековима фаворизованој пронашли највеће подударности, везе и блискости са класичним грчким. Наравно, та форма језика није била ништа друго до имитација која је покушавала да призове и створи што аутентичнији антички дух. Ова писана форма језика именована је катаревусом (κ��ρεύ��)10 – према појединим назнакама, године 1796. први пут је употребљен овај назив (Mackridge, 2000: 48). Π� својој форми, катаревуса је била архаизовани пуристичкиΠ� својој форми, катаревуса је била архаизовани пуристички модел и представљала је основицу званичног (мање-више нормираног) језика целокупне јавне (службене, административне) комуникације од друге половине XIX века па до средине 70-тих година XX века. С историјске тачке гледишта, појава катаревусе није донела Грцима суштински ништа ново: њену претходницу чинила је прилично уједначена наддијалекатска („општегрчка“) позновизантијска којна средњег регистра која је коришћена кроз цео период туркократије и нешто после њега11 у облику готово стандардизованог медија међународне комуникације на источном Медитерану и Балканском полуострву и која је показивала велике сличности са потоњом катаревусом. Са друге стране, катаревуса, која никада није била званична говорна форма грчког језика, била је својеврсни компромис између архаизма и колоквијализма и наметнута је као званични језик државе Грцима 1834. године првим изгласаним уставом12.

Народни грчки језик био је прилично различит од писане традици-ародни грчки језик био је прилично различит од писане традици-оналистичке језичке форме. Прво, у морфолошком и лексичком погледу димотика садржи многобројне варијанте које су рефлекс дијалекатских утицаја и уплива мноштва локалних говора. Друго, за разлику од катаре-вусе, димотика није имала чврсто изграђена, постављена или дефинисана

10 Ко и када је тачно први пут употребио овај назив није сасвим познато нити је истра-жено до самог краја.

11 Ова којна, која не припада ниједном званичном дијалекту савременог грчког језика, будући да је реч о једној ученој (дакле, вештачкој) творевини интелектуалних кругова, корис-тила се у фанариотским круговима у Цариграду, затим на дворовима подунавских кнежевина (Молдавија, Влашка), у оквиру развијене и разгранате трговачке, грчко-цинцарске дијаспоре у Панонији, Аустрији, Угарској, Србији, на Јадрану и другде. Појава овог језика може се историјски пратити бар до XIV и XV века, пошто се среће чак и у дипломатској преписци Високе Порте.

12 На устоличење катаревусе, између осталог, пресудно су утицали и песнички конкурси на Атинском универзитету у периоду 1850–1877, на којима су, према строгим правилима, првобитно могли учествовати само аутори који су се служили катаревусом. Димотика је била званично забрањена на тим конкурсима све до 1870. године.



граматичка правила. Према Херингу, димотика, иако изграђена и негована, и поред свих дијалекатских разлика, није била кодификована у правом смислу речи, док на језичком плану није испољавала функционалне разлике у односу на катаревусу (Hering, 1995). Први покушај њеног детаљног граматичког описа учинио је Манолис Тријандафилидис (��ό�� Τρ��φ��, 1883-1959) 1941. године објавивши Граматику савременог грчког језика. Али, овај капитални подухват није дочекан с одобравањем, јер је наишао на бројне отпоре и оспоравања, пре свега код атинских интелектуалаца и Васељенске патријаршије (Мутавџић, 2011: 487). Међутим, тек од јануара 1976. године стање се променило у корист димотике: тада је објављена Тријандафилидисова прерађена граматика према захтевима нове језичке реформе за употребу у основној и средњој школи. Треће, након радикал-них политичких промена13, димотика је у грчком друштву коначно добила заслужено политичко признање и потврду.

На прелазу између два века (XVIII–XIX), затим током читавог XIX и готово XX столећа вођене су оштре полемике у вези са правим избором језичке норме између живог народног језика и архаизоване форме коју су виши и високи грчки слојеви неговали14. Почетне размирице ширих основа између учених људи у погледу језика појавиле су се за време периода који се назива грчким просветитељством (��κό� ��φω��ό�) у коме су важна��κό� ��φω��ό�) у коме су важна питања била, поред питања јачања нације, и она о унапређењу и ширењу образовања те о културном уздизању Грка. Унапређење образовања тицало се, прво, спровођења свих неопходних реформи у образовном систему који је од византијских времена био готово непромењен и, друго, увођења нових научних сазнања у образовни процес. Да би се ширила научна мисао и да би се проширило знање, са француског језика су превођени уџбеници и приручници на грчки језик, али то превођење није било конзистентно, јер су и сами преводиоци били у недоумици на који „грчки“ треба да се преведу и штампају дела. Уједно, поставило се и питање грчке терминологије, понајпре у области природних наука, што је додатно интензивирало грчко језичко питање, односно трагање за правом језичком нормом. Преводиоци и писци уџбеника, попут Риге од Фере (��γ�� ε��ε��-�ερ��, 1757–1798), Јо-��γ�� ε��ε��-�ερ��, 1757–1798), Јо-сипа Мисиодакса (�� ό��ξ, 1730–1800) и Димитриса Катарциса�� ό��ξ, 1730–1800) и Димитриса Катарциса (��ρ�� Κ��ρ��, 1730–1807), углавном су се опредељивали за народни језик. За Мисиодакса је, на пример, богата усмена традиција грчког народа било највеће благо на које је требало да се свако угледа. Катарцис је био први

13 Овде имамо на уму рушење војне диктатуре и поново успостављање демократије у Републици Грчкој.

14 Почетком XX века грчко језичко питање попримило је трагичне размере. Фанатизам XX века грчко језичко питање попримило је трагичне размере. Фанатизам традиционалистичке струје сачињене углавном од студената и професора Атинског универзитета, добио је свој крвави епилог у уличним немирима, познатијим под називом Орестиака (�ρε��κά, 1901) и Евангелијака (��γγε��κά, 1903). Сукоби су избили због превода�ρε��κά, 1901) и Евангелијака (��γγε��κά, 1903). Сукоби су избили због превода Есхилове Орестије и Јеванђеља на димотику.



који је исте године као и наш Доситеј, 1783, а потом и 1791. на фанариотском двору у Букурешту затражио низ образовних реформи, укључујући ту и већ постављене захтеве да димотика буде званични језик образовања те да се класични грчки учи само преко савременог грчког, и то путем превода (Κ��ρ��–��ρά, 1970: 21). Катарцис је био уједно и први просветитељ–��ρά, 1970: 21). Катарцис је био уједно и први просветитељ��ρά, 1970: 21). Катарцис је био уједно и први просветитељ који је саставио граматику савременог ромејског језика (ρωμαίικη γλώσ-σα), како је у то време називан у Цариграду. Суштински, тај језик није био строго народни, будући да је донекле усклађиван с општим тежњама приближавања култури античких предака. Са друге стране, припадници традиционалистичке струје, као што су Евгеније Вулгарис (��γέ�� ύ��γ�-ρ��, 1716–1806) и Неофит Дука (Νεόφ�� ύκ��, 1760–1845), свештеници и професори по својој вокацији, као и Панајотис Кодрикас (Π��γ�� Κ�-�ρ�κά�) те Атанасиос Париос (Α��ά�� Πάρ��, 1721–1813), били су главни поборници цариградске учене елите која је сматрала да је класични грчки неприкосновен, јер је био језик културе, грчког православља и цркве, грчке градске културе и цивилизације. Исто тако, сматрали су да би осавремењено образовање имало свој пуни смисао и значај једино на атичком дијалекту, што је значило да је стандардизацију савременог грчког требало извести на два начина:

1. путем подражавања класичног грчког, и2. путем чишћења језика од свих страних утицаја.

Ово је посебно истакао Стефанос Комитас (Σ�έφ�� Κ��ά�, 1770–1837) који је у Предговору своје Практичне граматике (Π��γωγό� � Πρ�κ��κ� �ρ��κ�) из 1800. године назначио како је сваком ученику могуће да постигне „хеленску акрибичност“ (�κρ�βε�� ε��ύ) следећим практичним саветом: уколико се претходно добро упозна грчка граматика, приступа се прикупљању свих израза из античке књижевности златнога доба, а онда се они, уз имитирање, стручно уносе у писани и говорни грчки језик (Κ��, 1973: 152).

Свест да се нација окупља око језика имала је за последицу да се историја грчког језика посматрала као историја саме грчке нације. На прелазу из XVIII у XIX век није постојао један устаљен назив за језик којим Грци говоре, већ је фигурирало више њих: „ромејски“, као најшире заступљен (ρω�έ�κ�), „сада-шњи грчки језик“ (�ωρ�� ε��κ� γ��), који је предлагао Христопулос, док је једна велика већина употребљавала „хеленски“ (ε��κ�). Такође, код грчких интелектуалаца тога доба уочавала су се и следећа размишљања о грчком језику, односно о његовом карактеру и суштини:

1. за традиционалисте, грчки језик (односно, она форма грчког за коју су се залагали) унифициран је и кодификован у сваком погледу;



2. за заговорнике народног грчког језика у дијаспори (посебно у румунским земљама, попут Филипидиса и Константаса), „ромејски језик“ се налазио у великом сродству са грчким (ε��κ�);

3. за оснивача савремене грчке лингвистике, Адамантиоса Кораиса (Α��ά�� Κ�ρ��, 1748–1833), „језик је сȃм народ“ (� γ�� ε�� ό �� έ��), што је значило да је савремени грчки језик остатак класичног грчког;

4. за друге грчке ауторе представнике такозваног „хеладског димотикизма“ (попут песника Јаниса Вилараса /��ά�� ρά�, 1771-1823/ те Атанасиоса Христопулоса /Α��ά�� ρ��ό��, 1772-1847/), савремени грчки је пети дијалекат старогрчког, такозвани еолодорски (��ωρ�κ�), што ће рећи да је реч о комбинацији еолског и дорског дијалекта.

4. Адамантиос Кораис и покушај решења (превазилажења) диглосијеПоред револуционарних (устаничких) планова као и планова за ства-

рање савремене грчке државе и дефинисања њеног друштвеног уређења, појавио се и низ практичних питања: не само да је требало што пре дефи-нисати назив језика, било је неопходно и разрешити који ће језик, односно која ће норма и форма грчког језика, бити званична. Сва гласна опредељења грчких интелектуалаца (углавном оних из дијаспоре) за народни језик имала су своје културно оправдање као и историјско-цивилизацијско утемељење. Изнад свега, неоспорна је чињеница да су на појединим локалним дија-лектима грчког у ранијим периодима стварана књижевна дела која, према мишљењима савремених грчких и других теоретичара књижевности, нису толико велика и значајна по свом обиму, колико су више важна и драгоцена из угла историјског развоја грчког језика и његових дијалеката15. Судство,

15 Можда толико није значајна кипарска књижевност колико више критска. Кипарски дијалекат грчког језика је битан са историјске тачке гледишта због тога што се први правни документ на једном грчком дијалекту појавио управо на Кипру (Асизе јерусалимске, Α��ε�Α��ε� �� ερ��, XIII–XIV век). Са друге стране, кипарске љубавне песме (Κ��ρ��κά ερω��κάΚ��ρ��κά ερω��κά �ρ�γ�ύ��, популарно зване риме љубави /��ε� �γά��, XVI век) предсстављају први покушај песничке продукције на једном грчком дијалекту, иако је реч о препевима Петраркиних сонета као и других италијанских песника тога доба.

Међутим, критска књижевност настајала је и развијала се у сасвим специфичним историјским, културним и друштвеним приликама. Историјски сагледано, Крит се од 1212. до 1699. године налазио под млетачком управом, што му је омогућило да се и економски, и духовно, и интелектуално постави као водећи бастион поробљеног хеленства. Један од видних показатеља свеопштег напретка Крита у том периоду јесте појава књижевне продукције на критском дијалекту, чији је врхунац достигнут током XVI–XVII века када је настао и значајни књижевни корпус. Како се данас сматра, овај периферни дијалект био је на добром путу да постане доминантан грчки дијалект, односно основица књижевног језика, али бројни историјски и цивилизацијски разлози нису били благонаклони према њему.



школство, војска, администрација по природи ствари захтевају један устаљен и стандардизован речник као и устаљен систем графије који би се свуда на територији државе равноправно могли примењивати. Отуда је историјска појава Адамантиоса Кораиса важна: иако је одлично познавао старогрчки, није се залагао за његово насилно (принудно) увођење у систем комуника-ције и образовања, али није био ни за прихватање народног грчког, који је био препун страних утицаја, вулгаризама и дијалектизама.

Кораис је, између осталог, био и први Грк који је јавно заступао тезу о неопходности успостављања јединствене националне државе. У једном од својих предговора написао је да је за долазак до националне државе неопход-но спровести промене у целокупном образовном систему, у смислу да ће се поново задобијена слобода сачувати само и једино уколико се и општи ниво образовања грчког народа довољно подигне. По Кораисовом прорачуну, за те промене, које су подразумевале и промене у језику, требало је да прође око пола века. Њихову окосницу представљају три основна сегмента:

1. класични грчки је најважнији кључ нагомиланог вишемиленијум-ског образовног, културног, филозофског, књижевног и лексичког блага од кога потоње генерације треба да стекну камен темељац како би могле да потврде право на национално самоопредељење;

2. писани савремени грчки треба да буде ништа друго до логичан, са устаљеном граматиком и правилима (и кључним ослонцем на свој класични узор), те из тог разлога потребно је и логично да се истовремено користи и као говорни (колоквијални) језик;

3. начин да се у потпуности заокружи ова идеја јесте само један, и то следећи – да се изворни народни (односно разговорни) језик узме као корен, полазна тачка, а из практичних разлога и преких потреба тај корен треба обавезно „поправити“, „дотерати“ како би био што ближи класичном узору, својој претечи.

Ове идеје је Кораис први пут изнео 1804. у једном писму упућеном присном пријатељу Василијуу (А. В��ε��), а касније их је објавио и у прологу његовог превода �елиодоровог романа Етиопска повест (Α��-κά)16 из вероватно III столећа после Христа.

Но, критски дијалекат постао је неодвојиви део савременог грчког песништва, тачније речено песничке традиције Јонске песничке школе (Е��κ� ��) на челу са Дионисијем��κ� ��) на челу са Дионисијем Соломосом /��ύ�� Σ��ω�ό�, 1798-1857/, а нешто пре њега и Јанисом Виларасом. У том смислу, критска традиција настављена је на Јонским острвима (позориште, песништво). Пред крај свог живота Соломос је у потпуности усвојио поетику критског песништва (дистих, критска лексика....).

16 Α. Κ�ρ�� – Ά��, �ό�. I, стр. 823-856. Код нас је овај роман познатији под називомI, стр. 823-856. Код нас је овај роман познатији под називом Повест о Теагену и Хариклеји.



Како можемо видети из свега изнетог, када је реч о његовој философији језика, заступао је тезу да је народни језик основица („она се са мајчиним млеком усише“) која се нужно мора „прочистити“ (κ��ρ��ε��) од свих варваризама (Κ�ρ��-��ρά�, 1953: 132).

Кораисов философско-филолошки став према грчком језику био је еклектичан: са једне стране био је свестан постојања савршенства класичног језика и неприкосновености класичне грчке књижевности, али са друге није занемарио постојање народног језика. Између њих требало је да се успостави равнотежа, што је Кораис покушао да учини, поручивши традиционалистима: „Грци би могли поново освојити изгубљено, али тако да не изгубе оно што већ имају“ (ibidem). Из наведене реченице се дȃ закључити како је за Кораиса било важно да се преко народне језичке основице открије она класична, што је значило да се само на тај начин може докучити, открити и приближити старогрчки (и византијски грчки). Зарад остваривања тог циља, покренуо је 1804. године језичко планирање у виду опсежног морфолошког преуређивања савременог грчког језика као и његовог лексичког чишћења од свих страних или непожељних елемената. Овај приступ, данас познат под називом, данас познат под називом средње решење (�έ�� ό�), био је�έ�� ό�), био је ��ό�), био је��ό�), био је произвољан: ни сȃм се Кораис није увек дословно придржавао онога што је прокламовао или заступао. Ни његови следбеници нису били поштеђени произвољних језичких решења, па је зато такав хаотичан став према језику и језичком планирању неминовно водио у друштвена и интелектуална оспоравања и исмевања. Ма колико средње решење било генијално, оно није могло да дубље ухвати корена из два разлога:

а) спајање на вештачки начин два различита морфолошко-граматичка система, а све у циљу досезања идеалног (траженог, жељеног, савршеног) облика савременог грчког језика, врло брзо се показало неодрживим (тач-није, немогућим), јер је супротно свим природним и историјским законима развијања грчког језика;

б) оваква вештачки прописана норма о такозваном „коначном“ и „је-дином“ облику савременог грчког језика у писаној и усменој форми била је апсолутно неодржива, пошто јој се директно супротстављао живи народни говор који се, по логици ствари, одупире сваком одозго наметнутом и про-скрибованом облику нормирања и стандардизовања.

4. ЗакључакСтандардизација савременог грчког језика у периоду крај XVIII и по-

четак XIX века кретала се у оквиру три понуђена решења:а) прво решење понудила је снажна традиционалистичка струја,

предвођена архаистима, према којој је свако питање у вези са језиком и његовом нормом као и расправе у вези са њима излишно. Боље речено, готово решење налазило се у једној од варијаната архаизујућег језика



(класични грчки или византијски грчки као мешавина класичног, ученог и црквеног језика);

б) друго решење заступали су димотикисти, поборници живог народ-ног језика: сматрали су да га је требало донекле „уредити“, тј. нормирати и стандардизовати, јер нису били сигурни у то шта тачно представља „на-родни језик“;

в) треће решење изнео је Кораис, у виду компромиса између ова два предлога. Но, овај кораистички.компромис је за релативно кратко време одвео грчки језик у једну другу крајност, више ка класичној или архаизи-рајућом форми него ка изворној народној, што је резултирало да се до 1880. године одустало од Кораисове „учене димотике“ у недвосмислену корист катаревусе и покушаја њеног дефинитивног стандардизовања.

На крају, требало би нагласити да ни данас у Грчкој нису утихнуле све расправе у вези са коначном нормом и стандардом савременог грчког језика. Разлог томе лежи у чињеници да је оно што се обично сматра „савременим грчким“ једна успешна мешавина народне основице, коју углавном чине јужни говори, нарочито они са Пелопонеза, и катаревусе. Захваљујући понајпре образовању, а потом и средствима масовне комуникације, уплив катаревусе у народне говоре био је неминован, што је условило да димотика већ на почетку ХХ века буде увелико контаминирана бројним елементима из катаревусе.

ЛИТЕРАТУРА

Alvar, Carlos-Megías, Lucía-Manuel, José. (2002) Diccionario filológico de literatura medieval española volumen 21. Madrid: ed. Castalia. Castalia.

Banfi, Emanuele. (1979). “La situazione linguistica nella Grecia del secolo XVIII. Problemi ed elementi d’analisi”. Rendiconti Morali dell’Accademia nazionale dei Lincei, 8, 33, fasc. 7-12 (1979), 407–429.

Ferguson, Charles A. (1959). „Diglossia“. Word 15, 325-340.��ά�� A��ά��. (2000). “�κκ�� Α��β��: ��ρ�κ�

– Π�ε��κ� Π�ρά��. Τέ��”. �ρ��ό�� ε�ργ�� Α., Ο ΘΗΣΑΥΡΟΣ ΤΗΣ ΟΡΘΟΔΟΞΙΑΣ. 2000 Χρόνια, Ιστορία • Μν�μεία • Τέχν�, �΄ Τό��. Α��: Π��ρ��ρ�ε�� κ�� Α��κέφ��ε� �κκ��ε�, �κ��κ� Α��, 251–278.

Hering, G. (1995). „Die Auseinandersetzungen über die Neugriechische Schriftsprache“. Nostos (M. Stasinopoulos Edt.). Frankfurt: Lang, 189–264.

�ρ��όφ�ρ��, �. Ν. (1983). „Η Νέ� ��κ� γ�� εξέ��ξ� �� (15–19�� )“. Πρακτικά του 5ου Διεθνούς Συμποσίου Κλασσικών, Βυζαντινών και Νεοελλ�νικών Σπουδών (ε��έ��ε��: �. �ω��, �. Σ��άκ��, �. ��-�ρ��, Σ. Κ�ρ��, Π. ��ύρ�). Πά�ρ�: ��φ�κ� Σ�� Π��ε�� Π��ρ��, Τ�� Θεωρ��κ�� ω��γ��. 119–135.



Κ��ρ��, �. (1970). Τα ευρισκόμενα. (ε��. Κ. Θ. ��ρά). Α��: εκ�. �ρ��.

Kitromilides, P. (1990). „Imagines Communities and the Origins of the National Question in the Balkans“. Modern Greece: Nationalism and Nationality. (M. Blinkhorn & T. Veremis eds.). Athens: Sage Eliamep, 22–66.

Κ��ῆ�, Κ��. (1973). „Σ�έφ�� Κ��ᾶ�. Ὁ �εγά�� ά�κ�� ῦ �έ�� (1770–1833)“. Μορφα“ τ ς̈ Μαγν�σίας. �ό��: Ἔκ�� Ν��ρ�� Ν��ρ��Ν��ρ�� γ��. 149–157.149–157.

Κ�ρά��, Α��ά��. (1953)., Α��ά��. (1953).Α��ά��. (1953).. (1953). O Κοραής και � εποχή του Κοραής και � εποχή του. (E��έ��ε�� Κ. Θ.E��έ��ε�� Κ. Θ.��έ��ε�� Κ. Θ. ��ρά). A��: Aε�ό� [��κ� ��β��κ�, �ρ. 9].A��: Aε�ό� [��κ� ��β��κ�, �ρ. 9].��: Aε�ό� [��κ� ��β��κ�, �ρ. 9].Aε�ό� [��κ� ��β��κ�, �ρ. 9].ε�ό� [��κ� ��β��κ�, �ρ. 9].

Κ�ρ��, А. (1990). А. (1990).А. (1990).. (1990).1990). Απαντα, �ό�� Α΄. Α��: εκ�. Α�ε��φ�� ά��.Krischke, Wolfgang. (2009). Was heisst hier Deutsch?: kleine Geschichtene Geschichte

der deutschen Sprache. Muenchen: Verlag C.H. Beck oHG.Mackridge, Peter. (2000). Η Νεοελλ�νική Γλώσσα. Α��: εκ�. Π��.Marazzini, Claudio. (2004). Breve storia della lingua italiana. Bologna:

ed. Il Mulino.Marchisello, A. (2008). ‘«Abréviation des proces»: le strategie dell’or-«Abréviation des proces»: le strategie dell’or-

donnance di Villers-Cotterêts (1539) per la riforma dell’amministrazione della giustizia’. Il rinascimento giuridico in Francia: diritto, politica, storia. Atti del convegno internazionale di studi. Verona, 29 giugno – 1 luglio 2006, a cura di G. Rossi, Roma: Viella, 135–156.

Мутавџић, Предраг. (2011). „Вукова Писменица и Тријандафилидисова Граматика у светлу победе народног језика“. Научни састанак слависта у Вукове дане (8-11.09.2010), 40/1 – Два века савременог српског књижевног језика. Београд: Филолошки факултет–Међународни славистички центар, 481–492.

Real Academia de la Historia (España), (1998). España: reflexiones sobre el ser de España. Madrid: ed. Real Academia de la Historia.

Tonnet, Henri. (1995). Ιστορία τ�ς νέας ελλ�νικής γλώσσας – � διαμόρφωσή τ�ς. Α��: εκ�. Π��.



Predrag Mutavdžić, Saša Đor�evićĐor�ević

МОDERN GREEK LANGUAGE AND ITS STANDARDIZATION IN 18th AND 19th CENTURIES

(Summary)

The question of the national language was one of the most important issues for the Greek nation at the end of the 18th and the beginning of the 19th century. Its complex nature, due to both intricate tradition patterns and the mentality of Greek people, led the country to a language dichotomy which occupied the Greek intellectuals for centuries, sometimes with tragic consequences.

This paper presents and comments on the most important stages and turning-points of the struggle for the standardization of the Greek language and its codification. These issues appeared for the first time as a crucial problem of Modern Greek society. The paper suggests that by focusing entirely on the question of language and exhausting all its intellectual strength exclusively on this matter, Greece was not able to fully engage in other cultural activities as the rest of Europe, althoughfully engage in other cultural activities as the rest of Europe, although it had the means to do so.

Кључне речи: савремени грчки језик, стандардизација, нормирање, димотика, катаревуса, архаизам, језичко планирање.

Примљено: 12. новембра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.



BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 141–163) UDC 821.131.1.09 Pirandelo L.

Dušica TodorovićFacoltà di Filologia – Università di Belgrado

TENTAZIONI UMORISTICHE DEL PICCOLO PADRETERNO. CONSIDERAZIONI SULLE LETTURE DI ALCUNE OPERE PIRANDELLIANE

Nella lettura critica di alcune opere pirandelliane è possibile individuare principo organizzativo riconducibile alla satira menippea bachtiniana – quello della messa alla prova di un’idea e del suo portatore. Verificando le nostre letture in questa direzione scorgiamo possibilità metatestuali dei testi esaminati che anche in questo modo rivelano alcuni tratti distintivi dell’operare pirandelliano consoni alla sua poetica umoristica.

Incontri sulla soglia, incontri nella scritturaL’atto unico pirandelliano All’Uscita1 rappresenta lo stato della vita che dopo

la morte continua per un po’ di tempo, per inerzia, condensata nella coscienza.2 L’idea dell’esistenza di più livelli di vita e del continuare della vita per un certo periodo dopo la morte, di solito riconducibile alle conoscenze pirandelliane di stampo teosofico, riscontrabile in alcuni testi pirandelliani appartenenti al modo fantastico come manipolazione testuale di un sapere arcanizzato3, riporta a una “memoria di genere” del dialogo sulla soglia suggerita da Bachtin.4 Creazione

1 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, All’Uscita (mistero profano) in Luigi Pirandello, Maschere nude, Newton Compton editori, 2007, Roma pp. 1113–1120.

2 “I morti, lasciato il corpo inutile nelle fosse, escono lievi dalla aporta con quelle apparenze“I morti, lasciato il corpo inutile nelle fosse, escono lievi dalla aporta con quelle apparenze vane che si diedero in vita”. Ivi, p.1114.

3 “In the fantastic mode of writing, the “real” is confronted with an otherness: the forgotten,“In the fantastic mode of writing, the “real” is confronted with an otherness: the forgotten, unfamiliar and unseen. In that confrontation, the taken-for-granted categories of presence and repre-sentation are displaced. (…) The disciplines of arcane knowledge with their doctrines and practices, the secrets of alchemy, the symbolic language of the kabbala, Anton Mesmer’s use of animal mag-netism for a therapeutic method, all of which Enlightenment rejected and discredited, resurface.” Renate Lachmann, Cultural memory and the role of literature, in «European Review», XX (2004), n. 2, pp. 165–178, p. 174.

4 Dialoghi lucianeschi sono per Bachtin archetipo dei dialoghi sulla soglia. A proposito delDialoghi lucianeschi sono per Bachtin archetipo dei dialoghi sulla soglia. A proposito del dialogo con i morti nei termini della satira menippea cfr. Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostoje-vskog, Zepter book world, Beograd 2000. p. 111. (traduzione serba di Milica Nikolić). Sui legami fra Operette morali leopardiane scritte “alla maniera di Luciano” e All’Uscita cfr. Emanuela Cervato, “Reason and desire beyond life and death: echoes of Leopardi in ‘All’Uscita’” Journal of Society for Pirandello Studies Anno 2001 – n. 21. pp. 7–20.



di situazioni eccezionali per “mettere alla prova un’idea e il suo portatore”, per provocare comportamento del personaggio-uomo fuori dalle costrizioni della vita regolare, è uno dei tratti distintivi5 che Bachtin attribuisce alla cosiddetta satira menippea. 6

Non è comunque il nostro compito in questa occasione classificare il lavoro o i lavori di Pirandello secondo i termini di satira menippea, ma rilevare un procedi-mento che riteniamo pertinente per alcune delle opere pirandelliane qui citate. Si tratta appunto della messa alla prova di un’idea e del suo portatore, creando una situazione eccezionale per provocare la reazione-risposta del personaggio uomo, portatore dell’idea. Uno degli esiti di questo procedimento della prova dell’uomo davanti alle verità ultime è la disillusione, e quindi una implicita o esplicita “verità rivelata” sul come, meglio o meno peggio, conviene vivere nel mondo.

Nel caso dell’atto unico pirandelliano, l’Apparenza dell’Uomo grasso al-l’uscita del cimitero, prima di sparire, perché maturo per un’altra vita, rivela la sua verità – testimonianza7. L’ombra della madre morta nei Colloqui con i personaggi ha invece il seguente messaggio per lo scrittore – personaggio: “Guarda le cose anche con gli occhi di quelli che non le vedono piú! Ne avrai un rammarico, figlio, che te le renderà piú sacre e piú belle”8.

5 Il procedimento concerne la prova di un’idea, che svela l’incoerenza interna, le contraddizioniIl procedimento concerne la prova di un’idea, che svela l’incoerenza interna, le contraddizioni su cui si basano valori e convinzioni; è motivazione interna delle più audaci e sfrenate situazioni fantastiche e avventure giustificate e rischiarate con un obiettivo filosofico – creare situazioni ecce-zionali a scopo di provocare e provare idea filosofica – parola. Si tratterebbe dell’avventura dell’idea o della verità nel mondo. Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, cit., p. 133. A proposito dell’idea compositivo-organizzatrice della prova cfr. Michail Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo.in Michail Bachtin, Estetica e romanzo Einaudi 2001. trad. di Clara Strada Janovič pp. 31–405 p. 254.

6 Il genere bachtiniano ha avuto una fortuna complessa. E’ stata messa in discussione la stessaIl genere bachtiniano ha avuto una fortuna complessa. E’ stata messa in discussione la stessa nozione di genere nella intuizione teorica di Bachtin sulla satira menippea, postulata come modo invece da Nortrop Frye. Welleck, per esempio, ha messo in discussione anche l’interpretazione bachtiniana di Dostojevskij nei termini della satira menippea. Cfr. René Wellek, Bachtin’s view of Dostoevsky:Cfr. René Wellek, Bachtin’s view of Dostoevsky: “Polyphony” and “carnivalesque” in Toronto Slavic Quarterly,.vol. I,.1980. pp. 31-39..Non possiamo aprire ora una discussione sull’argomento; notiamo soltanto che alcune ricerche più o meno recenti, della retorica cognitiva da una parte e degli studi sul fantastico come memoria letteraria dall’altra, riprendono in maniera interessante la nozione di Bachtin. Cfr. Michael Sinding, Joseph Adamson The mind’s kinds: cognitive rhetoric, literary genre, and Menippean satire, McMaster University, 2003. Perrsity, 2003. PerPer la satira menippea, invece, in collegamento con il tema del doppio, del personaggio «che non coincide con se stesso», cfr. Rosemary Jackson, Fantasy: The Literature of Subversion, Methuen, London and New York, 1981; per la satira menippea soprattutto riguardo il commento alla critica todoroviana dei modi di Frye cfr. Christine Brooke-Rose, A Rhetoric of the Unreal: studies in narrative and structure, especially of the fantastic, Cambridge University Press, Cambridge 1981.

7 Sul gusto della vita, vitalismo inguaribile in opposizione alla coscienza disillusa dell’UomoSul gusto della vita, vitalismo inguaribile in opposizione alla coscienza disillusa dell’Uomo grasso e sulla “rivelazione, evangelo, ‘buona novella’ del ‘mistero profano’” com’è sottotitolato l’atto unico, cfr. AA.VV: Interviste a Pirandello: “Parole da dire, uomo, agli altri uomini”, a cura di Ivan Puppo, Rubbettino editore, 2002, nota 14. p. 185

8 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Colloqui con i personaggi in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, a cura di L. Lugnani, 3 vol., BUR, Milano 2007, vol. III, pp. 181–192, p. 192.


Dušica Todorović, Tentazioni umoristiche del piccolo padreterno. Considerazioni sulle letture ...

L’ apparenza del filosofo nel mistero profano All’Uscita, a differenza di altre apparenze, è destinata a rimanere sulla soglia. “Ogni stato incerto è peggio di un cattivo stato certo”, per citare, a proposito della condizione della soglia, perso-naggio della novella Zuccarello distinto melodista,9 uno dei numerosi personaggi pirandelliani alla ricerca dell’assoluto – in un certo modo una variante del philo-sophus gloriosus. E’ un’immagine estrema del filosofo, o filosofo-scrittore sulla soglia, spesso il personaggio di opere pirandelliane che tematizzano i colloqui con i morti, quali sono per esempio Notizie dell’altro mondo e Pensionati della memoria. La loro condanna è di osservare, disillusi, il mondo, ma di non potersene staccare, non potendo disilludersi ancora del tutto, per dirla con le parole dello scrittore nei Pensionati della memoria.10

Per il narratore della novella Notizie del mondo la messa alla prova consiste nella intenzione di guardare il mondo con gli occhi dell’amico morto. Scrivendo all’amico le notizie del mondo dei vivi, il filosofo-scrittore dell’omonima novella spiega così la propria disillusione:

Come vuoi che faccia io, se mi diventa subito palese la frode che chiunque voglia vivere, solo perché vive, deve pur patire dalle proprie illusioni?

La frode è inevitabile, Momo, perché necessaria è l’illusione. Necessaria la trappola che ciascuno deve, se vuol vivere, parare a se stesso. I piú non l’intendono. E tu hai un bel gridare: – Bada! bada! – Chi se l’è parata, appunto perché se l’è parata, ci dà dentro, e poi si mette a piangere e a gridare ajuto. Ora non ti pare che la crudeltà sia di questa beffa che fa a tutti la vita? E intanto dicono ch’è mia, solo perché io l’ho preveduta. Ma posso mai fingere di non capire, come tanti fanno, la

9 “Morti in anticamera, aspiranti morti, pochissimi e oppressi d’una disperata tristezza. Ogni“Morti in anticamera, aspiranti morti, pochissimi e oppressi d’una disperata tristezza. Ogni stato incerto è peggiore d’ogni cattivo stato certo.” Luigi Pirandello, Zuccarello distinto melodista in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. III 101-109; sull’immagine di “morti d’oggi, che non sono più in grado nemmeno di morire e fertilizzare la terra”, e bevono invece in un caffè concerto (ivi, p. 104) o giocano a carte e vincono (Chi fu?, cit., p. 300), cfr. Mihail Bachtin, Problemi poetike Dostojevskog, cit., p. 132, 135 e 140; ancora sulla carnevalizzazione della morte in Pirandello cfr. Luigi Pirandello, L’Umorismo, cit., p. 97. e nella novella Notizie del mondo, cit., p. 570. e p. 581. Scandali ed eccentricità distruggono l’integrità epica e tragica del mondo, formano una spaccatura nel corso stabile e normale degli eventi e delle questioni umane e liberano il comportamento dell’uomo da norme e motivazioni predeterminate. Bachtin sottolinea come questa spaccatura, oltre ad essere la causa di un trauma, è anche la fonte di un proscioglimento, carnevalizzazione del reale. A proposito del carnevale dei morti in Pirandello cfr. Giuseppe Zaccaria, “Pirandello. La forma carnevalesca del mondo” in Giuseppe Zaccaria, Le maschere e i volti. Il ‘carnevale nella letteratura italiana dell’Otto-Novecento Bompiani, 2003, pp. 107–143.

10 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, I pensionati della memoria in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. III pp.14-18, p. 18. Le implicazioni metatestuali della novella in Pensionati della memoria riguardano il narratore sulla soglia che colma (o si illude di colmare) il vuoto con altro vuoto manifestando la crisi della consistenza e del rapporto cosa-parola, conclude Musarra. Cfr. Franco Musarra, “‘I pensionati della memoria’ di Pirandello tra ironia e metadiscorsività”,.in AA.VV. Tempo e memoria nella lingua e nella letteratura, Atti del XVII Congresso A.I.P.I. Ascoli Piceno, 2009, pp. 43–58.



vera ragione per cui quello ora piange e grida ajuto, e mostrare d’esser cieco anch’io, quando l’ho preveduta?11

La trappola è inevitabile, come lo sono anche le illlusioni. Il narratore-scrit-tore ha solo saputo prevederla. Ipotizzando e riassumendo le repliche e obiezioni dell’interlocutore morto instaura con lui un dialogo sulla soglia.

Tu dici:– L’hai preveduta, perché tu non senti nulla!Ma come e che potrei vedere e prevedere veramente, se non sentissi nulla,

Momino? E come aver questo riso che par tanto crudele? Questa crudeltà di riso, anzi, tanto piú è sincera, quanto e dove più sembra voluta, perché appunto strazia prima degli altri me stesso là dove esteriormente si scopre come un giuoco ch’io voglia fare, crudele.12

Il motivo della trappola appare abbastanza di frequente nei testi pirandel-liani. Qui possiamo notare più immediatamente anche la sua importanza per la poetica umoristica. Prevedere la trappola è possibile proprio perché uno sente, come sentimento del contrario, il doppio legame che lega l’uomo alla vita, e di conseguenza, anche la vita come una trappola, alla quale è impossibile sfuggire, tematizzata nell’omonima novella pirandelliana13.

E’ lo stesso narratore sulla soglia però ad accorgersi ad un certo punto di tendere una trappola a se stesso, proprio per mezzo di una sua illusione – quella di poter continuare la vita all’amico morto, “riallacciandola a essa con le stesse fila che la morte ha spezzate,”14 guardando la vita con gli occhi di lui e scrivendogli le notizie del mondo15. Alla fine, quando si rende conto della trappola che tende in questo modo a se stesso, interrompe la scrittura. Anche lui, tentato dall’idea di far vivere l’amico morto dandogli le notizie del mondo che questi ha lasciato morendo, si è teso una trappola che non ha saputo e potuto prevedere.

La tentazione e la trappola sono frequenti veicoli semantici della messa alla prova dell’idea nei testi pirandelliani. Possiamo anzi dire che la ritroviamo alle volte in Pirandello come una strategia metatestuale, nella lettura critica, durante

11 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Notizie del mondo in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. I, pp. 565-588, p. 581.

12 Ibidem.13 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, La trappola in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II pp. 695–700.14 Luigi PirandelloLuigi Pirandello, Notizie del mondo in.Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 565.15 In ambedue le novelle colui che dialoga sulla soglia, più propriamente con la propria co-In ambedue le novelle colui che dialoga sulla soglia, più propriamente con la propria co-

scienza, è uno scrittore. Il narratore che scrive all’amico morto presume che l’amico non sia maturo per un’altra vita, essendo condannato a rimanere attaccato alla soglia della vita in cui ha fatto l’errore di sposarsi – quasi sempre una condanna nei mondi finzionali pirandelliani. Il narratore che scrive all’amico morto presume che l’amico non sia maturo per un’altra vita, ma condannato a rimanere attaccato alla soglia della vita in cui ha fatto l’errore di sposarsi. L’amico, quindi, presume e dichiara di sentire l’amico morto vicino, proprio sulla soglia. Ivi, p. 583.



il tentativo fallimentare di ricostruire la fabula, dopo “aver vissuto il fatto” nella lettura ingenua.16 In questi casi, la linea interpretativa, spesso eterodossa, provo-cata dalla lettura critica, di solito è sottilmente incoraggiata attraverso “inviti” semantici strategicamente collocati nel testo17, quali sono per esempio la trappola, la tentazione, la prova, il miracolo, disseminati nel discorso del narratore ironico, o quello dei personaggi, ironici e non. Questa linea interpretativa che coglie la polisemia delle parole menzionate o ambivalenza degli ennunciati, instaura un dialogo con la linea di lettura più marcata e reiterata semanticamente, mettendo in dubbio, da una parte, “la verità testuale” più immediatamente disponibile, e alle volte portando, dall’altra parte, a un discorso metatestuale. In questi casi, è come se si affacciasse, per usare l’espressione, insieme alle ricerche di Rino Caputo, il “piccolo, ma beffardo diavolo d’un costruttore di destini”18, a mettere alla prova soprattutto il mondo delle conoscenze e delle “fedi” del lettore.19

Per forza della parola umoristica, sembra quasi affacciarsi sulla soglia il fantasma del critico fantastico sdoppiato nell’atto della creazione,20 mentre crea e si guarda creare, ridendo della sua immagine derisa, sfidata o misconosciuta dai personaggi del proprio mondo testuale. Un’ immagine simile è illustrata nell’Umorismo, con un Socrate spettatore che guardando se stesso, deriso sulla scena, riderebbe, anche lui, di un riso umoristico.21 Il paragone sarebbe però più immediato se Socrate ridesse guardando i personaggi creati da lui, che „fanno come se lui non ci fosse“, come nella situazione dei Sei personaggi in cerca d’autore.22

Un autore, che si guarda creare, e produce i suoi miracoli narrativi umoristici rispecchiandosi nel testo. Sembra un gioco nascosto dell’autore con se stesso e con il suo mondo, lettore implicito compreso.

Il paradosso – tentatoreNell’atto unico All’Uscita il filosofo sulla soglia parla del suo cagnolino

che aveva l’idea fissa di entrare in chiesa. Il cagnolino del filosofo, descritto come “un vispo diavoletto”, voleva entrare dove non gli è permesso, essendo la chiesa la casa del sentimento ammirabile e rispettabile della fede, “non contento

16 Il fatto, ricordiamo, nei testi pirandelliani è spesso “sacco vuoto” da velare con la parolaIl fatto, ricordiamo, nei testi pirandelliani è spesso “sacco vuoto” da velare con la parola interpretante, perché “da solo non si regge”, come spiega anche il Padre in Sei personaggi. L. Pi-randello, Sei personaggi in cerca d’autore, a cura di Guido Davico Bonino, Einaudi, Torino 1993. pp. 21–91, p. 44.

17 Umberto Eco,Umberto Eco, Lector in fabula Bompiani, Milano 1979. pp. 198 – 200.18 Rino Caputo,Rino Caputo, Il piccolo padreterno. Saggi di lettura dell’opera di Pirandello Roma Euroma,

1996. p. 13.19 In questo modo il procedimento da satira menippea svela le sue origini nel dialogo socratico.In questo modo il procedimento da satira menippea svela le sue origini nel dialogo socratico.

Cfr. soprattutto Mihail Bahtin, cit., pp. 128 e 134.20 Cfr. Luigi Pirandello,Cfr. Luigi Pirandello, L’Umorismo, p. 83.21 Ivi, p. 29. 22 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Prefazione in Luigi Pirandello, Frammento da Sei personaggi, romanzo in

Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, pp.183–184.



comunque di abitare nel petto dell’uomo”23. Il cagnolino sembrava stupito dalla proibizione, facendo capire di essere convinto che dentro la chiesa non c’è nes-suno, tanto meno Dio:

…Ma questa è la sorte di tutti i sentimenti che si vogliono costruire una casa: si rimpiccoliscono, per forza, e diventano anche un poco puerili, per la loro vanità. E’ la sorte stessa di quell’infinito che è in noi, quando per alcun tempo si finisce in quest’apparenza che si chiama uomo, labile forma su questo volubile granello di terra perduto nei cieli.

La fede che si costruisce una casa si rimpicciolisce, e allora il motivo del cagnolino che provoca scandalo nella casa di Dio è veicolo della situazione ecce-zionale che mette alla prova una costruzione umana, un’idea.24 L’idea di letteraliz-zare quello che appartiene al linguaggio metaforico come un bagaglio cognitivo, ma anche a una fede precisa, circoscritta, “nominale”, consiste nella messa alla prova in questa novella ma anche in alcune altre opere pirandelliane.25

La messa in opera di quest’immagine umoristica del cagnolino in chiesa la ritroviamo nella novella Il vecchio Dio, nella quale un vecchietto disilluso, a cui è rimasto soltanto “il lanternino della fede” passa l’estate visitando le chiese, costruzioni-consolazioni, case del sentimento della fede. Il vecchio fa ridere tutti – anche in chiesa, quelle poche devote che si girano a spiarlo ridendo, ma lui non se ne accorge (… )“né gli nasceva il sospetto che qualcuno, pur lì, nella casa di Dio, potesse provar gusto a ridere di lui”.26

La scomposizione umoristica della luce unica rimasta della fede. come un’idea confortante e soprattutto confortevole per il vecchietto, qual è l’idea della chiesa come casa di Dio, sembra richiamare narrativamente l’idea del cagnolino in chiesa, che ci vuole entrare attirato da “tutte le belle cose che vede esposte dentro.”27 Anche il vecchio effettivamente visita la chiesa come un’opera d’arte, dopodiché tira fuori dalla tasca “qualche libretto d’amena lettura, che per la dimensione poteva parere un libro di preghiere” 28. Questa infantile precauzione, la maschera della rappresentazione di se stesso come un devoto, assorto nelle preghiere, viene umoristicamente messa in rilievo. Dalle sue letture amene il

23 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, All’Uscita, in L. Pirandello, Maschere nude, cit., p. 1115.24 “La parola umoristica interviene a restituire le cose alla loro ambiguità, e attraverso la pratica“La parola umoristica interviene a restituire le cose alla loro ambiguità, e attraverso la pratica

del paradosso ne dice l’irrapresentabilità.” Guido Guglielmi, La prosa italiana del Novecento II, Einaudi, Torino 1998. p. 10.

25 Sulla soglia “anche nel senso dostojevskijano” a proposito diSulla soglia “anche nel senso dostojevskijano” a proposito di Sei personaggi cfr. F. Angelini ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello in Letteratura italiana Einaudi. Le opere. Vol III a cura di Alberto Asor Rosa Einaudi Torino 1995 pp. 1–39, p.10.

26 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Il vecchio Dio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. I pp. 589–593. p. 590.

27 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, All’Uscita, in Luigi Pirandello, Maschere nude, cit., p. 1115.28 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Il vecchio Dio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 590.



vecchietto “di tanto in tanto levava il capo per riassumere o fingersi davanti agli occhi la scena descritta dal poeta”.29

Dopo il fingersi davanti agli occhi la scena suscitata dalle parole del poeta il vecchietto “si abbandona alle proprie fantasie o ai ricordi degli anni perduti”. Un’eco leopardiana, presente anche altrove, a determinare umoristicamente gli incontri con “l’infinito” dei morti vivi nei testi pirandelliani.30

Continuiamo intanto la nostra lettura:

Talvolta, mentre fantasticava così, tutto assorto, gli s’avvistava da una nicchietta nel pilastro di fronte qualche busto che pareva se ne stesse lì affacciato a guardare in chiesa.

– Oh! – faceva allora, tentennando il capo con un sorriso. – Te beato, amico mio. Si sta bene da morti?

E si levava di nuovo per leggere nell’iscrizione.funeraria il nome di quel sepolto, poi tornava a sedere e si metteva a conversare con lui mentalmente, guardandolo.31

A un certo punto, il vecchietto “chiacchiera” con uno dei morti, chiamandolo per nome, Hieronymus:

“- Siamo qua, caro il mio Hieronymus! Peccato che non sia più permesso farsi seppellire in chiesa. Mi farei scavare una bella nicchietta nel pilastro di fronte e, tu di là, io di qua, tutti e due affacciati, sentiresti che belle conversazioncine! (…) Mi sembra però che in chiesa ci si debba star meglio, da morti. Questo buon odor d’incenso; e messe e preghiere tutti i giorni. Nel camposanto, se vogliamo dirla, ci piove”. 32

Hieronymus potrebbe essere San Girolamo, che ha tradotto la Bibbia, che il vecchietto chiamato Aurelio, ricordiamo, fa finta di leggere. La visione di Sant’Agostino dell’ascesa di San Girolamo, soggetto pittorico di Carpaccio o di Antonello da Messina, qui è richiamata umoristicamente come una chiacchierata fra i vecchietti. Alla fine, nella “realtà del sogno” che lo sconcerterà, il signor Aurelio “farà una chiacchierata” anche con il vecchio Dio che sembra invece il sagrestano, e che lo invita ad abbandonare la chiesa in cui nessuno ormai viene a cercare lui, ma le opere d’arte, “tante belle cose”.33

29 Ibidem. 30 Notiamo a proposito anche l’allusione intertestuale che precede l’imminente incontro conNotiamo a proposito anche l’allusione intertestuale che precede l’imminente incontro con

il morto vivo nella novella Chi fu?: “E mi sovvennero le sere tranquille e beate, con la mia gioja accanto, la precedente mia vita, la casetta di lei”. Luigi Pirandello, Chi fu?, in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol I 297-301. p.298. A proposito dell’allusione intertestuale come un segnale del controllo del testo da parte dell’autore cfr. H. Porter Abbott The Cambridge Introduction to Narrative Cambridge, 2002. p.102.

31 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Il vecchio Dio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 591.32 Ibidem.33 Ricordiamo che anche signor Aurelio visita le chiese alla ricerca di “tante belle cose”, ana-Ricordiamo che anche signor Aurelio visita le chiese alla ricerca di “tante belle cose”, ana-

logamente al cagnolino che ci vuole entrare per il solito motivo.



Il vecchio Dio – sagrestano, dichiara la chiusura della chiesa e la abbandona, invitando il signor Aurelio a fare altrettanto, e di andare in campagna dove “c’è ancora un po’ di fede rimasta”.34

Il cagnolino in chiesa sembra a questo punto il motivo della visione di-sgregante umoristica, per certi versi scandalosa, situazione eccezionale, che si manifesta in questa novella per mezzo di un sogno-crisi che attraverso la sua “realtà” rivela “altre possibilità dell’uomo”, per dirla ancora con Bachtin.35 Il miracolo non può essere più un miracolo, perché non viene riconosciuto come tale, e allora diventa la realtà del sogno, una profana chiacchierata fra vecchietti, in un mondo testuale che ai miracoli e agli dei non crede più.

Le parole dell’amico – compagno di vizio, che suscitano impressioni riferite con altre parole dal narratore – fidanzato abbandonato e disperato, tornano ancora nella novella Chi fu? in un’altra allusione intertestuale nella scena-tentatrice alla “via del vizio”:

“Mi parlò... non saprei ridirvelo; ho soltanto l’impressione suscitatami dalle sue parole: una camera al bujo, con un gran letto, e a piè del letto un paravento; una fanciulla avvolta in un lenzuolo, come una fantasima; dietro il paravento una vecchia zia della fanciulla, che faceva la calza, seduta accanto a un tavolinetto tondo, con un lume che projettava sul muro, ingrandita, l’ombra della vecchia con le mani agili in moto. La ragazza non parlava, e si lasciava appena vedere in volto; parlava invece la zia, raccontando ai pochi fidati clienti un mondo di miserie: la nipote fidanzata con un ottimo giovane, che aveva un impiego lucroso, di fiducia, nell’alta Italia: il matrimonio, andato a monte per la dote: dote che c’era, ma che una sciagura di fa-miglia aveva ingojata. Bisognava rifarla, e in pochissimo tempo, prima che l’ottimo giovane venisse a sapere... – Sù l’uscio di quella camera – concluse Andrea Sanserra – si può scrivere: Spasimo.

Naturalmente, fui tentato.”36

Lo spasimo, commento laconico della “scenetta tentatrice” descritta, allo stes-so tempo è una profezia dell’omicidio di cui sarà incolpato il narratore inaffidabile della novella, grazie all’allusione intertestuale al tema dell’omonimo romanzo di De Roberto.37 Il narratore inaffidabile e deriso nel corso della sua improbabile testimonianza dell’incontro con il suocero morto, sarà incolpato dell’omicidio

34 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Il vecchio Dio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 593.35 Mihail Bahtin,Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, cit., p. 111.36 A proposito della soglia come cronotopo della crisi e della svolta di una vita cfr. MichailA proposito della soglia come cronotopo della crisi e della svolta di una vita cfr. Michail

Bachtin, 395. Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo in Michail Bachtin Estetica e romanzo, cit., p. 395.

37 Un altro commento laconico nel testo che funziona come profezia è stato notato da Lugna-ni, a proposito della novella Superior stabat lupus: “(…)tra lo stupore accorato de’ due vecchi che credevano d’assistere a una prodigiosa resurrezione.” L.Pirandello, Superior stabat lupus, in Tutte le novelle, cit, pp. 701–714. p. 702. Cfr. Lugnani nella nota 9 della novella, a pagina 1165: “(…)il sintagma (quasi una mise en abîme) non potrebbe essere più profetico (…)”.



che lui invece attribuisce proprio al morto vivo, anche lui condannato al vizio che lo lega ancora alla terra.

Il motivo dell’esistenza di più livelli di vita e del continuare della vita dopo la morte come manipolazione testuale del dialogo sulla soglia porta in alcune novelle pirandelliane all’attuazione dei brevi incontri con i morti. Questi incontri sono apertamente meravigliosi, attribuibili alla “realtà del sogno”, come nella novella menzionata, oppure nel caso dell’apparizione della donna morta nella novella Una visita. Questi contatti eccezionali sono spesso veicolati dai narra-tori umoristicamente inaffidabili, e alle volte possono condurre a un discorso metatestuale.

Il morto che ritorna, come accennato nella novella Notizie del mondo, anche se non sviluppato narrativamente, è spesso intrappolato dall’idea che lo condanna a tornare, proprio al punto dove ha perso la sua via d’uscita dalla vita, per dirla con le parole del “filosofo originalissimo”38, un morto vivo della novella Chi fu?

39 L’idea o il desiderio che trascina i morti di nuovo nella vita, nonostante la loro condizione di disillusione, è anch’essa una trappola postuma per loro:

Sì, son morto, Luzzi – soggiunse; – ma il vizio, capisci, è più forte! Mi spiego subito. C’è chi muore maturo per un’altra vita, e chi no. Quegli muore e non torna più, perché ha saputo trovar la sua via; questi invece torna, perché non ha saputo trovarla; e naturalmente la cerca giusto dove l’ha perduta. Io, per esempio, qui, all’osteria. Ma che credi? È una condanna. Bevo, ed è come se non bevessi, e più bevo, e più ho sete. Poi, capirai, non posso concedermi troppe larghezze”. 40

Nel suo commento dell’apparizione del morto condannato a tornare in vita nella novella Chi fu?, Lugnani ricorda il lavoro di Macchia sulla teosofia in Pi-randello, riportando un passaggio del Fu Mattia Pascal:

“Chi dunque insista e batta costantemente su un desiderio, viene a crearsi come un camerata invisibile, legato a lui dal proprio pensiero, quasi un cagnolino incatenato(…). Questo camerata, però, potrà anche essere un canaccio che morde, un vile mastino; e allora son guaj! Ma dipende da noi. 41

La prova in Pirandello riguarda soprattutto questa sfera etica del dipende da noi, di cui non sono privi neanche i suoi morti che ritornano, anche se disillusi. Saper riconoscere la sofferenza dell’altro, dell’uomo, non il caso giuridico o medico, ma dell’altro come me nel senso bachtiniano, di solito è il “perno”, per dirla con Pirandello, della legge del dio testuale. Un personaggio uomo, come l’avvocato nella novella Il Dovere del medico, “dotto più di filosofia che di leg-

38 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Chi fu? In Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., p. 299.39 Ivi, 298.40 Ivi, p.299. 41 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Tutte le novelle, citato dalla nota 12 alla novella Chi fu? p. 1088–1089.



ge, scettico, oppresso dalla noja della vita, stanco delle amarezze che essa gli aveva procacciate,” riesce “talvolta ad abbattere i confini formalistici del tristo ambiente giudiziario, perché un’aura di vita vi spirasse, vi passasse un soffio doloroso di umanità, di pietà fraterna, oltre e sopra la legge, per l’uomo nato a soffrire, a errare”42. E’ un altro insegnamento che si può trarre dalla disillusione dei personaggi pirandelliani.

Ricordiamo a questo punto la scenetta tentatrice che mette alla prova l’ambizione dell’avvocato Zummo nella novella La casa del Granella. Una famigliola di personaggi larvali racconta il suo triste e tormentoso caso all’av-vocato Zummo, presentandolo come “un pezzo concertato”: “A questo punto il padre la fece tacere con un gesto della mano. Doveva attaccar lui. Era un pezzo concertato, quello.” 43

Saranno gli spiriti buffoni, stavolta, ad affacciarsi alla soglia della vita per tentare i vivi, “gente positiva” che non vuole saperne della morte e dei morti, e tanto meno dell’eternità dell’anima44:

“E va bene! Io faccio l’avvocato. Ma ecco qua: l’anima immortale, i signori spiriti che fanno? vengono a bussare alla porta del mio studio: «Ehi, signor avvocato, ci siamo anche noi, sa? Vogliamo ficcare anche noi il naso nel suo codice civile! Voi, gente positiva, non volete curarvi di noi? Non volete più darvi pensiero della morte? E noi, allegramente, dal regno della morte, veniamo a bussare alle porte dei vivi, a sghignazzar dentro gli armadii, a far rotolare sotto gli occhi vostri le seggiole, come se fossero tanti monellacci, ad atterrir la povera gente e a mettere in imbarazzo, oggi, un avvocato che passa per dotto; domani, un tribunale chiamato a dar su noi una novissima sentenza...” L’avvocato Zummo lasciò il letto in preda a una viva eccitazione e rientrò nello studio per compulsare il codice civile. 45

Da notare la funzione di spiriti buffoni, un supplizio per la famigliuola e una tentazione per l’ avvocato pronto alla derisione:

“Il caso è nuovo e speciosissimo; e mi tenta, ve lo confesso”.(...) Subito il pensiero di quella strana causa si mise a girar nella mente dell’avvocato

Zummo come una ruota di molino. A tavola, non poté mangiare; dopo tavola, non poté riposare come soleva d’estate, ogni giorno, buttato sul letto.

42 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Il dovere del medico in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, vol. I pp. 691–712. p. 707.

43 Luigi Pirandello, La casa del Granella, in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II pp. 89–107. E’ possibile scorgere una simile scenetta anche in altri casi, che qui potremmo enumerare ma non abbiamo tempo di descrivere. Ricordiamo per esempio le novelle Effetti d’un sogno interrotto e Lapo Vannetti.

44 Ivi, p. 89.45 Ivi, pp. 97–98.



“Gli spiriti!“ ripeteva tra sé di tratto in tratto; e le labbra gli s’aprivano a un sorriso canzonatorio, mentre davanti a gli occhi gli si ripresentavano le comiche figure dei tre nuovi clienti, che giuravano e spergiuravano d’averli veduti. 46

Gli spiriti buffoni tentano le fedi e l’ambizione dell’avvocato Zummo che, dopo aver letto i libri di teosofia, sposa la causa metafisica, diventando in questo modo, umoristicamente, “spiritato” lui stesso:

Bisognava senz’altro ammettere l’ipotesi metafisica. O che era forse medium, lui, Zummo? Eppure parlava col tavolino. Non aveva mai composto un verso in vita sua; eppure il tavolino gli parlava in versi, coi piedi47.

(…).Ma potevano quei poveri Piccirilli condividere questo generoso entusia-smo del loro avvocato? Lo presero per matto. Da buoni credenti, essi non avevano mai avuto il minimo dubbio su l’immortalità delle loro afflitte e meschine animelle. Quegli esperimenti, a cui si prestavano da vittime, per obbedienza, sembravano loro pratiche infernali. E invano Zummo cercava di rincorarli. Fuggendo dalla casa del Granella, essi credevano d’essersi liberati dalla tremenda persecuzione; e ora, nella nuova casa, per opera del signor avvocato, eccoli di nuovo in commercio coi demonii, in preda ai terrori di prima! Con voce piagnucolosa scongiuravano l’avvocato di non farne trapelar nulla, di quelle sedute, di non tradirli, per carità! 48

L’avvocato Zummo non è il tipo dell’avvocato della novella Il dovere del medico, che cerca di aiutare l’uomo che erra, ma un avvocato ambizioso e superbo che non si cura dai clienti ma della possibilità di vincere una causa e guadagnarsi la gloria di colui che ha affermato la legalità dell’anima eterna per la prima volta in un processo del tribunale.49 La trappola inevitabile per un

46 Ivi, pp. 96–97. 47 Lugnani attribuisce questa frase al gioco sull’equivoco offerto all’autore dal fatto che nellaLugnani attribuisce questa frase al gioco sull’equivoco offerto all’autore dal fatto che nella

metrica greca e latina i versi erano composti di più piedi, ossia di più unità metrico-ritmiche minime, il che gli permette di concludere che il tavolino parla, dunque, in versi. Cfr. Luigi Pirandello, La casa del Granella, cit., n 27., p. 933. E’ da aggiungere però la possibilità dell’allusione a un episodio della vita di Victor Hugo e all’opera “forse più bizzarra e meno nota dell’autore”, un verbale sulla seduta spiritica in cui si cerca di provare l’autenticità dello spirito – se sia quello vero o invece burlone: “(…)a questo punto il tavolo si agita e si dondola alternativamente e ritmicamente su ogni piede, come se ballasse: si manifesta così il fantasma del danzatore Auguste Vestris”. Cfr. Donatella Boni, Victor Hugo: Procès verbaux des séances des tables parlantes à Jersey (giovedì 8 dicembre 1853) in Donatella Boni, Discorsi dell’altro mondo. Nascita e metamorfosi del colloquio fantastico postumo. Ombre corte Verona, 2009. pp. 125–129. L’autore, Hugo, si presenta come cancelliere delle sedute spiritiche durante le quali gli spiriti poeti gli comunicano i loro versi scanditi dai tavoli. Leggiamo la parte più pertinente per la nostra analisi, citata dal libro della Boni:“‘I tavoli battevano colpi finché non si indicava loro la lettera giusta dell’alfabeto. Hugo riempì due grossi quaderni, che voleva diffondere come nuova Bibbia’. La Boni giustamente nota le interferenze fra le loro comunicazioni dall’oltretomba e la produzione dell’autore Hugo. Ivi, p. 70.

48 Ivi, p.100.49 Ivi, p. 106-107.



personaggio nelle condizioni di Zummo è quella di voler sapere la verità invece di aiutare i clienti:

Finché quei fenomeni gli erano stati riferiti da gentuccia come i Piccirilli e i loro vicini, egli, uomo serio, uomo colto, nutrito di scienza positiva, li aveva derisi e senz’altro respinti. Poteva accettarli? Seppure glieli avessero fatti vedere e toccar con mano, avrebbe piuttosto confessato d’essere un allucinato anche lui. Ma ora, ora che li sapeva confortati dall’autorità di scienziati come il Lombroso, come il Richet, ah perdio, la cosa cambiava d’aspetto! 50

Ricordiamo che la novella apre con il motivo dei topi intrappolati e chiude con l’agguato al Granella:

I topi non sospettano l’insidia della trappola. Vi cascherebbero, se la sospetta-ssero? Ma non se ne capacitano neppure quando vi son cascati. S’arrampicano squ-ittendo sù per le gretole; cacciano il musetto aguzzo tra una gretola e l’altra; girano; rigirano senza requie, cercando l’uscita.

L’uomo che ricorre alla legge sa, invece, di cacciarsi in una trappola. Il topo vi si dibatte. L’uomo, che sa, sta fermo. Fermo, col corpo, s’intende. Dentro, cioè con l’anima, fa poi come il topo, e peggio.

“Spiritato” a sua volta dalla nuova fede nell’eternità dell’anima, l’avvocato Zummo tende un agguato al Granella, che “vuole guardare in faccia questi signori spiriti”, sfidandoli. Vediamo la diavoleria finale complottata da Zummo spiritato che insieme ai compagni fa l’agguato al Granella:

Complottò subito, per quella notte stessa, l’agguato. Cinque o sei, con lui, cinque o sei: non si doveva essere in più! Tutto stava a cacciarsi in quel fondaco, senza farsi scorgere dal Granella. …

Più viva soddisfazione di quella non poteva dare a Zummo l’esercizio della sua professione d’avvocato! Quella notte stessa, poco dopo le undici, egli sorprese il Granella che usciva scalzo dal portone della sua casa, proprio scalzo, quella notte, in

50 Ivi, pp. 98–99. Cfr. una situazione analoga, a proposito dell’autententificazione del miracolo in L’avemaria di Bobbio in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II, pp. 657–662, pp. 661–662: “Bobbio ghignò. Il ghigno gli si contorse subito in una smorfia, per un tiramento improvviso del dolore, ed egli vi applicò la mano su, forte, a pugno chiuso. Il ghigno era di sfida.

– E allora, – disse, – vediamo un po’. Montaigne e Sant’Agostino mi siano testimonii. Vediamo un po’ se mi passa ora, come mi passò allora.

Chiuse gli occhi e, col sorriso frigido su le labbra tremanti per lo spasimo interno, recitò pian piano, con stento, cercando le parole, l’avemaria, questa volta in latino (…)”.

Stavolta Dio testuale non volle far passar dolore, che invece gli passò quando (…) “Bobbio, in quel fremito di tenerezza angosciosa, con la coscienza sconvolta, senza sapere più quello che si facesse, aveva fissato lo sguardo lagrimoso a quel lanternino (…)” cominciò a pregare, nel momento in cui gli sono riaffiorate le parole della preghiera conosciuta da fanciullo e quasi dimenticata nella sua vita adulta “ormai senza fede e scettico”. Ivi, p. 658 e 659.



maniche di camicia, con le scarpe e la giacca in una mano, mentre con l’altra si reggeva su la pancia i calzoni che, sopraffatto dal terrore, non era riuscito ad abbottonarsi.

Gli balzò addosso, dall’ombra, come una tigre, gridando:– Buon passeggio, Granella!Il pover’uomo, alle risa sgangherate degli altri appostati, si lasciò cader le

scarpe di mano, prima una e poi l’altra; e restò, con le spalle al muro, avvilito, basito addirittura.

– Ci credi ora, imbecille, all’anima immortale? – gli ruggí Zummo, scrollandolo per il petto. – La giustizia cieca ti ha dato ragione. Ma tu ora hai aperto gli occhi. Che hai visto? Parla!

Ma il povero Granella, tutto tremante, piangeva, e non poteva parlare”. 51

Mettere alla prova la parola pirandellianaTornando all’immagine del camerata invisibile, un cane o un canaccio,

scopriamo che, se indirizzando invece i pensieri agli altri, essi vanno diritti al loro destino, a esercitare il potere di cui li abbiamo investiti:

“(…)quando i pensieri e i desiderii nostri non riguardino piu noi stessi ma s’indirizzino altrui, gli esseri che ne risultano vanno al lor destino, come saette, ad esercitare quel potere di cui gli abbiamo investiti, rafforzato per giunta da quella tremenda ripetizione, a cui ho accennato più su”.52

Il motivo del cagnolino-idea contiene, abbiamo visto, un’origine, o un’inter-pretazione teosofica. Nella novella La prova incontriamo invece l’idea di un orso in chiesa53. Anzi, il narratore si scusa maliziosamente dello scandalo che sta per provocare, dichiarando che non è “propriamente lui” a introdurre l’orso in chiesa (“so il rispetto che si deve portare a una chiesa”) ma è un’idea di due chierici che si accingono a partire in missione per la Cina. All’inizio della novella siamo quindi affidati a un narratore a sua detta “spregiudicato”, un illusionista scettico e ironico che ci invita a ridere dell’idea dei chierici facendone una rappresen-tazione maliziosa. Il narratore fa entrare in chiesa un orso-messaggero di Dio, grazie all’atto performativo riuscito, (“ecco intanto l’orso davanti alla chiesa”), un “vero e proprio miracolo”, ci spiega. 54

Notiamo questo motivo per mettere in risalto i personaggi-orsi, nati dall’idea attribuita ai chierici, mandati dal narratore ambivalente-burattinaio malizioso che tende alla fine la trappola soprattutto al narratario. Il narratore spregiudicato crea una rappresentazione maliziosa invitandoci a ridere dell’idea dell’orso in chiesa attribuita ai chierici, ma la narrazione che segue rivela quello che Lugnani nota

51 Ivi, pp. 106–107. 52 Cfr.Cfr..nota 37 nel testo.53 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, La prova in Luigi Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. III, pp. 574–577,

p. 574.54 Ibidem.



a ragione – che a essere messo alla prova alla fine sembra lui, che da narratore spregiudicato dell’inizio, alla fine sembra trasformato in un profeta, in un’apo-logia del Dio grande che perdona perché capisce tutto. Aggiungiamo, però, una forte ambivalenza del profeta, marcata anche dal diavolo reiterato nel discorso, che chiude addirittura come l’ultima parola tutta la novella. Ogni movimento interpretativo ci riporta al narratore – l’illusionista-burattinaio malizioso e ironico all’inizio, che testimonia un’esperienza di passaggio verso una posizione profetica, di mediazione di due mondi, in un’apologia in cui il diavolo nominato più volte nel discorso, non è rintracciabile nella storia. Il diavolo appartiene al discorso che lo evoca, e addirittura chiude questo apologo. Così il diavolo come tentazione del discorso nei testi pirandelliani qualche volta appaga la curiositas dei lettori, al livello di fabula, e qualche volta la punisce. A essere messo alla prova insieme al narratore è quindi anche il narratario, in questa maliziosa apologia che tematizza anche la vendetta di un dio piccolo e il perdono del Dio grande, che comprende i suo personaggi-chierici55.

In ogni caso, nato dall’atto performativo riuscito – un vero e proprio mi-racolo narrativo, l’orso dialoga con il sagrestano “che trasecola”: “Scusi, Dio?” La risposta del sagrestano è: “Tu, orso, vuoi parlare con Dio”? Commiserando l’incomprensione del sagrestano, l’orso replica così:

Dovresti invece maravigliarti che sto parlando con te. Dio, per tua norma, parla con le bestie meglio che con gli uomini.56

Vediamo adesso un’altra entrata in scena, quella dei personaggi che entrano in un altro tempio, quello teatrale, casa dell’arte, dell’idea dell’arte. Questi altri personaggi si presentano invece ai “sacerdoti” di quell’altro tempio così:

Il padre: Io mi faccio meraviglia della loro incredulità! Non sono forse abituati lor signori a vedere balzar vivi quassù, uno di fronte all’altro, i personaggi creati da un autore?57

Ricordiamo che ognuno dei personaggi è presentato come una realtà creata di un’idea del sentimento che perora nella commedia da fare. Qui le realtà create

55 La tematizzazione della prova del riso rende legittima la domanda su chi ride l’ultimo (prova come iniziazione, cfr. orsi in chiesa – Luperini) L’idea dell’orso in chiesa, come una prova per il lettore che “vuole capire tutto e alla fine non capisce più niente” fa venire in mente che la domanda da fare a proposito del tema della novella sia chi ride l’ultimo; la risposta è che a ridere l’ultimo può essere solo l’autore. Sulla messa in rilievo della prova del riso nella novella cfr. R. Luperini, Pirandello, Laterza, Bari-Roma 1999 p.169.

56 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, La prova, cit., p. 574.57 “Padre: (…) nessuno meglio di lei può sapere che la natura si serve da strumento della fan-“Padre: (…) nessuno meglio di lei può sapere che la natura si serve da strumento della fan-

tasia umana per proseguire, più alta, la sua opera di creazione./ Capocomico: Sta bene, sta bene. Ma che cosa vuol concludere con questo?/ Padre: Niente, signore. Dimostrarle che si nasce (…) anche personaggi.” Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 30.



sembrano proprio reindirizzate, investite dal potere di chi le ha create ma non ne voleva sapere del loro dramma, verso il loro destino – come la realtà creata del cagnolino-camerata. Notiamo a proposito anche l’ammiccamento umoristico nella messinscena della prova del Giuoco delle parti nei Sei personaggi – anche qui appare un cagnolino portato in teatro dall’ attrice, criticata dal capocomico per quest’impertinenza:

“È tutta vestita di bianco, con un cappellone spavaldo in capo e un grazioso cagnolino tra le braccia; …Il capocomico (borbottando): ‘Anche il cagnolino! Come se fossimo pochi i cani qua’” 58

L’immagine del cagnolino-idea è ancora fertile. Il cane ubbidisce per sua natura, contraddistinto dalla sua fedeltà, per cui non mette in discussione le in-tenzioni del suo padrone, diventando anche “canaccio che si scaglia su qualcuno se indirizzato”. Quest’idea del cane o orso che sia, che, parafrasando da La prova, seguono ubbidienti la loro natura, che è il modo con cui Dio parla con loro59, si complica quando si tratta dei personaggi (o orsi) parlanti, con le loro intenzioni e le loro idee sulla propria missione. Dalla ribellione alla volontà dell’autore-personaggio costruito nel dialogo con loro, al farsi portavoci improbabili delle intenzioni dell’ autore, oppure sentirsi abbandonati o comunque non seguiti dall’autore che non possono concepire, il passo è breve.

Ricordiamo, per esempio, che proprio grazie alla polisemia della parola „prova“, capace di veicolare diverse realtà, si svolge la messa alla prova dei due chierici da parte degli orsi messaggeri di Dio, nell’omonima novella. Anche la prova teatrale però in questo modo diventa una dimostrazione alla compagnia teatrale „che si nasce anche personaggi“ come ribadisce il Padre60. Però, per-sonaggio „si nasce nella mente dell’autore, non certo sulle tavole di un palco-scenico“61, ammonisce maliziosamente Pirandello nella prefazione, spiegando „la prodigiosa nascita della Madama Pace“, dimostrazione che si nasce anche personaggi, ma non sulle tavole di un palcoscenico62. E la prova della „nascita prodigiosa“ della Madama Pace, non è allora una prova umoristica della sua

58 Ivi, p. 24.59 L. Pirandello, La prova, cit., p. 575.L. Pirandello, La prova, cit., p. 575.60 Lo stesso succede nella novellaLo stesso succede nella novella La Prova. Alzando il coltrone pesante della chiesa, l’orso si

indirizza verso la sagrestia, dietro le quinte del momento liturgico. Il narratore-puparo appartiene al cronotopo intermedio del teatro. Cfr. M. Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo, cit., p. 313.

61 “(…) contro una bugiarda apparenza logica, quella fantastica nascita è sostenuta da una vera“(…) contro una bugiarda apparenza logica, quella fantastica nascita è sostenuta da una vera necessità misteriosa organica correlazione con tutta la vita dell’opera.” Luigi Pirandello, Prefazione, in Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 15.

62 “Capocomico: Ma io la prego di credere che la professione del comico, caro signore, è una“Capocomico: Ma io la prego di credere che la professione del comico, caro signore, è una nobilissima professione! Se oggi come oggi i signori commediografi nuovi ci danno da rappresentare stolide commedie e fantocci invece di uomini, sappia che è nostro vanto aver dato vita – qua, su queste tavole – a opere immortali!” Ivi, p. 29.



esistenza nella scrittura, una dimostrazione dell’esistenza del creatore dell’opera, piccolo padreterno, misconosciuta e per questo non comunicante? E’ in ultima analisi anche una prova per i personaggi drammatici e metadrammatici da parte del loro „creatore“, autore.

In Sei personaggi in cerca d’autore come dialogo sulla soglia, “anche nel senso dostojevskijano”, come nota Franca Angelini63, ci interessa il procedimento della creazione della situazione eccezionale, uno scandalo, ovvero il paradosso della ricerca impossibile dell’unico autore possibile – quello non concepibile.

I personaggi non possono concepire le intenzioni dell’autore metadram-matico, come osserva Eco a proposito dei mondi possibili nei Sei personaggi.64.Possono concepire soltanto l’autore – personaggio del dramma, e cercare di indovinare le sue intenzioni.65

Il figlio, portatore di sdegno, è quello più vicino alle intenzioni dell’autore. Nel momento in cui vuole abbandonare la scena, credendo di interpretare così la volontà dell’autore, viene fermato, rivelando così una collisione fra intenzioni del Dio testuale-autore, e quelle dei personaggi:

Poi, rivolgendosi a lui, appena il Capocomico lo avrà lasciato: Ebbene, vattene!Il Figlio resterà proteso verso la scaletta, ma, come legato da un potere occulto,

non potrà scenderne gli scalini; poi, tra lo stupore e lo sgomento ansioso degli Attori, si moverà lentamente lungo la ribalta, diretto all’altra scaletta del palcoscenico; ma giuntovi, resterà anche lì proteso, senza poter discendere. La Figliastra, che lo avrà seguito con gli occhi in atteggiamento di sfida, scoppierà a ridere.

– Non può, vede? non può! Deve restar qui, per forza, legato alla catena, indissolubilmente. (…)Il padre (al Capocomico, fremendo)Lei lo può costringere, signore!/.Il figlio: Non può costringermi nessuno!”66

Ricordiamo la scena degli orsi fermati nella loro intenzione di punire i chierici da una volontà superiore:

Capirono che invece era stato proprio Dio e non il diavolo allorché videro i due orsi voltarsi alla loro risata, fieramente irritati. Certo in quel momento i due orsi attesero che Dio, sdegnato da tanta incomprensione, comandasse loro di tornare indietro e punire i due sconsigliati, mangiandoseli.

Confesso che io, se fossi stato dio, un dio piccolo, avrei fatto così.

Ma Dio grande aveva già tutto compreso e perdonato. Quel primo sorriso, per quanto involontario, dei due giovani chierici, ma certo nato dalla vergogna di aver

63 F. Angelini ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello inF. Angelini ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello in Letteratura italiana Einaudi. Le opere. Vol III a cura di Alberto Asor Rosa Einaudi Torino 1995 pp.1–39, p.10.

64 U. Eco,U. Eco, Lector in fabula, cit., p. 166.65 L. Pirandello,L. Pirandello, La prova, cit., p. 577.66 L. Pirandello,L. Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 84 e 85.



tanta paura, loro che, dovendo fare i missionari in Cina, s’erano imposti di non averne, quel primo sorriso era bastato a Dio, proprio perché nato così, inconsapevolmente, nella paura; e aveva perciò comandato ai due orsi di ritirarsi.67

L’autore è colui che “intende chi non lo intende”, come maliziosamente inserisce Pirandello stesso nella sua Prefazione ai Sei personaggi. “Chi ha occhi più penetranti” per dirla con un invito-tentazione di Pirandello nella prefazione, e sotto l’illeggibilità del “miracolo” delle allegorie negative dei Sei personaggi, di cui parla Luperini68, è tentato di scorgere “valori insoliti in esso racchiusi69”, resemantizzandole, entrando nella trappola dell’autore, si renderà conto che questi “valori racchiusi” appagano sì il suo desiderio di gioco di lettura, rivelando però ancora una volta e in un altro modo l’impossibilità dell’appagamento di un desi-derio di conoscenza totale, a parte quella rispecchiata, offrendoci un’illusione di verità rivelata autoriflessiva e ironica, un miracolo autoreferenziale.

Ricordiamo adesso la collocazione strategica della trappola e della tentazio-ne in Sei personaggi in cerca d’autore. I personaggi, dopo aver tentato a lungo l’autore, irrompono alla prova tentando l’ambizione del capocomico di apparire come l’autore:70

Il padre (dopo averli un po’ osservati, con un pallido sorriso): Ma sì, signori! Quale altra? Quella che per loro è un’illusione da creare, per noi è invece l’unica nostra realtà.

Breve pausa. Si avanzerà di qualche passo verso il Capocomico, e soggiungerà: Ma non soltanto per noi, del resto, badi! Ci pensi bene.

Lo guarderà negli occhi. Mi sa dire chi è lei?E rimarrà con l’indice appuntato su lui.Il capocomico (turbato, con un mezzo sorriso)Come, chi sono? – Sono io!Il padre: E se le dicessi che non è vero, perché lei è me?Il capocomico: Le risponderei che lei è un pazzo!Gli Attori rideranno.Il padre: Hanno ragione di ridere: perché qua si giuoca; al Direttore: e lei può

dunque obbiettarmi che soltanto per un giuoco quel signore là indicherà il Primo Attore che è “lui”, dev’esser “me”, che viceversa sono io, “questo”. Vede che l’ho colto in trappola?

Gli attori torneranno a ridere.

67 L. Pirandello,L. Pirandello, La prova, cit., 579.68 “Allegoresi negativa, contraddizione fra ordo idearum e ordo rerum, il momento demoniaco,“Allegoresi negativa, contraddizione fra ordo idearum e ordo rerum, il momento demoniaco,

irrazionale, in quanto irriducibile agli schemi razionali e cognitivi […].”R. Luperini, Pirandello, cit,, p. 117.

69 L. Pirandello,L. Pirandello, Prefazione, in Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 17.70 L. Pirandello,L. Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., p. 49, 80 e 77.



Quando a proposito dei Sei personaggi Borgese parla del „sentimento d’esilio che ci angoscia“ cita una replica del Padre – personaggio accorciata nella versione del 1925, nella quale il padre parla della: „vendetta del Demone dell’Esperimento che è in me, purtroppo: cioè l’attuazione di un bene impossibile...quando manchi la fede assoluta, quella fede che ci fa accettare umilmente la vita com’è. E noi orgogliosamente intendiamo di sostituirci ad essa, creando per gli altri una realtà che crediamo a modo loro; mentre non è, signore; perché ciascuno ha in sè la propria realtà che va rispettata in Dio, anche quando sia nociva a noi!71“

L’impossibilità di attuazione del bene della fede assoluta offre lo spazio alle narrazioni del dramma gnoseologico della modernità (Luperini) di un autore che non ha voluto rinunciare al suo gioco solitario.

Ricordiamo che per Bachtin la libertà del personaggio è un momento del disegno dell’autore. La parola del personaggio fuoriesce non dal disegno, ma solo dall’orizzonte monologico dell’autore. configurazione temporale della vita dell’eroe divengano fenomeno estetico e acquistino senso solo grazie al dono di un’altra coscienza, della coscienza dell’autore. L’autore ha davanti a sé la vita dell’eroe nella sua totalità: dalla nascita alla morte. E’ lui a dare il valore all’eroe-personaggio. L’io dall’interno di se stesso non può, naturalmente, vivere questi due momenti cruciali dell’esistenza, e quindi non possiede un punto stabile da cui osservare la propria vita e valutarla. 72

Il Dio testuale che si guarda creare si vede come il vecchio Dio dell’omo-nima novella, involontariamente sfidato, spodestato, impossibile, inconcepibile, misconosciuto e deriso.

Questa impostazione di lettura alla quale abbiamo accennato qui aiutandoci con l’ intertestualità pirandelliana, come un’ipotesi di un altro sguardo prospet-tico su un testo anamorfico, in verità è stata una prova, per rimanere nel tema, di una nostra lettura critica basata sull’intentio operis del testo dei Sei personaggi. L’abbiamo fatta servendoci della metafora echiana delle sceneggiature intertestuali svilluppata nella nozione di configurazioni narrative come strumento critico per i luoghi testuali oscuri e latenti. Questo concetto di Umberto Eco, vicino ai concetti del topos e del motivo, è stato recentemente ripreso da John Pier a proposito di configurazioni narrative:

Il concetto di “sceneggiature intertestuali” permette di accostarsi all’atto di lettura interpretandolo come procedimento di abduzione, attraverso cui il Lettore Modello (Eco) trova nella propria enciclopedia intertestuale le cosiddette “sceneg-giature” ossia “strutture di base” più o meno riconoscibili in ogni racconto.73

71 Luigi Pirandello,Luigi Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore, cit., 118–119.72 Sull’autore-creatore e il problema del punto spazio-temporale dal quale l’autore guarda gliSull’autore-creatore e il problema del punto spazio-temporale dal quale l’autore guarda gli

eventi che egli raffigura cfr. Michail Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo, cit., pp. 402–403.

73 Cfr. “sceneggiatura intertestuale” in Umberto Eco,Cfr. “sceneggiatura intertestuale” in Umberto Eco, Lector in fabula, cit., pp.81–84. John Pier, Configurazioni narrative (introduzione di Alessandra Diazzi) in «Enthymema» I (2009), pp. 67–93, p. 67) http://riviste.unimi.it/index.php/enthymema/article/view/417.



Realtà fantastica di una lettura criticaPer una lettura che si serva della sceneggiatura intertestuale di genere fanta-

stico, come abbiamo fatto noi, bisogna individuare elementi del genere fantastico todoroviano: 1. apparizione dei personaggi come metafora letteralizzata nella scena iniziale, 2. deus ex machina della Madama Pace che fa precipitare le cose e alla fine 3. oggetto mediatore, che qui è prova provata delle ombre dei perso-naggi alla fine, 74 quando il capocomico, come svegliatosi da un incubo, vedendo le ombre dei personaggi, si rende conto che di incubo non si trattava, ma di una realtà fantastica75. L’indecidibilità fra finzione e la realtà alla fine della commedia da fare è stato un altro invito testuale alla nostra prova di una lettura fantastica, non come prima lettura, quella ingenua, come avviene per i testi fantastici, dove il gioco con le convenzioni del genere, o le maschere di rappresentazione, per dirla con Pirandello, ad un certo punto produce uno spiazzamento ricettivo ri-conducibile al fantastico.76 Nell’esperienza della prima lettura, quella ingenua, il piccolo padreterno umoristico pare offrire spunti destabilizzanti il cui effetto principale è quello dello spiazzamento del lettore, impossibilitato a discernere fra gioco di bussolotti, prodigio artistico e gioco serio, convenzionale, tematizzato nella commedia da fare, e costretto a tornare sempre ai suoi passi fra inganno e sua cosciente neutralizzazione. Partendo invece da una lettura che si avvale di sceneggiatura intertestuale di genere fantastico possiamo nei Sei personaggi seguire una direzione opposta a patto, però, di credere inizialmente e umoristi-camente al disegno del creatore.77

Se il fantastico deve coglierci sempre impreparati, questa lettura opera in modo inverso, offrendoci un utilizzo dei procedimenti fantastici per un gioco metatestuale. Rintracciare un complotto del mondo testuale che incoraggia questa fede di lettura fantastica veicolata da una causalità di tipo fantastico è possibile, quindi, soltanto a patto di guardarsi leggere in una lettura critica.78

74 A proposito dei procedimenti narrativi e retorici utilizzati dal modo fantastico, cfr. RemoA proposito dei procedimenti narrativi e retorici utilizzati dal modo fantastico, cfr. Remo Ceserani, Il fantastico, Il Mulino, Bologna 1996; sulla presa alla lettera di una metafora p. 77; sui passaggi di soglia e di frontiera e sull’oggetto mediatore p. 81.

75 “(…) contro una bugiarda apparenza logica, quella fantastica nascita è sostenuta da una vera“(…) contro una bugiarda apparenza logica, quella fantastica nascita è sostenuta da una vera necessità misteriosa organica correlazione con tutta la vita dell’opera.” Luigi Pirandello, Prefazione, cit., p. 15.

76 A proposito della mimesi, meccanismi finzionali, slittamenti ricettivi e concezione delA proposito della mimesi, meccanismi finzionali, slittamenti ricettivi e concezione del mondo finzionale operante in questo testo rimandiamo a Jean-Marie Schaeffer, Pourquoi la fiction?, Editions du Seuil, Paris 1999 (trad. serba di V. Kapor e B. Rakić, Zašto fikcija, Svetovi, Novi Sad 2001, pp. 200-229).

77 “Tanto grande questa confusione quanto perfetta l’intima legge d’ordine che, in tutto obbe-“Tanto grande questa confusione quanto perfetta l’intima legge d’ordine che, in tutto obbe-dita, fa classica e tipica la mia opera e vieta ogni parola alla sua catastrofe(…)”. Luigi Pirandello, Prefazione, cit., p. 17.

78 Un forte interesse del fantastico per le capacita proiettive e creative del linguaggio lo rendeUn forte interesse del fantastico per le capacita proiettive e creative del linguaggio lo rende vicino alla poetica pirandelliana. Una riluttanza, o incapacita, a presentare versioni definitive della ‘verita’ o della “realta’ fanno del fantastico moderno un tipo di letteratura che attira l’attenzione sulle proprie pratiche di sistema linguistico. Cfr. Rosemary Jackson, cit., p. 37.



Citando Guglielmi, ribadiamo che l’artista dà così una possibilità di nuova vita alle verità singole tacciate di frode in un contesto pragmatico, attraverso la pratica del paradosso che le riscatta, veicolando una possibilità di conoscenza più profonda79 ma, più spesso, la conoscenza dell’impossibilità di conoscenza totale, fra l’altro tematizzata in molte altre opere pirandelliane. Quando spiega “i particolari minuti, che paiono volgari e triviali,” come dimensione umoristica della ricerca di contrasti e contraddizioni su cui l’opera si fonda, Pirandello ammonisce:

«Se il naso di Cleopatra fosse stato più lungo, chi sa quali altre vicende avre-bbe avuto il mondo». E questo se, questa minuscola particella che si può appuntare, inserire come un cuneo in tutte le vicende, quante e quali disgregazioni può produrre, di quanta scomposizione può esser causa, in mano d’un umorista come, ad esempio, lo Sterne, che dall’infinitamente piccolo vede regolato tutto il mondo!80

Questo “tarlo leibniziano”, come lo chiama Lugnani, tematizzato abbon-dantemente anche altrove81, diventa processo poetico di creazione dei mondi finzionali attraverso colloqui con i personaggi sulla soglia, provenienti da un altro mondo possibile82, come provocazione della situazione eccezionale per tentare un’idea e il suo portatore.

Alla fine, per dirla con Bachtin, la forma estetica allora è un dono portato dall’autore all’eroe, una reazione permeata di sensi e di valori. Soffrire e ridere della trappola in cui inevitabilmente si cacciano i suoi personaggi è un tratto di-stintivo di quel sentimento del poeta al quale bisogna risalire, ci invita Pirandello, per comprendere la sua opera83.

79 Guido Guglielmi, cit., p. 8.Guido Guglielmi, cit., p. 8.80 Sull’importanza delSull’importanza del se per la poetica umoristica cfr. Luigi Pirandello, L’Umorismo, cit., p.

98. 81 Cfr. per esempio in Luigi PirandelloCfr. per esempio in Luigi Pirandello Il giuoco delle parti, Paura d’esser felice. Segnaliamo

una prima tematizzazione del “caso che non si può ghermire”, nella novella Se ma vedere inoltre per esempio anche Paura d’esser felice oppure Il giuoco delle parti, il dramma intertestualmente richiamato nella prova della compagnia teatrale in Sei personaggi in cerca d’autore. Cfr. Dušica Todorović, Sei personaggi in cerca d’autore: una lettura fantastica, Atti della giornata di studi interuniversitari sul fantastico a Lubiana, ottobre 2009, Editrice ETS Pisa (in corso di stampa).

82 Sulle strategie che potenziano dominio virtuale, quello delle possibilità non autentificate, cfr.Sulle strategie che potenziano dominio virtuale, quello delle possibilità non autentificate, cfr. L. Doležel, Heterokosmika, cit. 157–160.

83 “Noi vediamo il fatto – così eternamente fissato – dov’egli vedeva e sentiva ancor nuova“Noi vediamo il fatto – così eternamente fissato – dov’egli vedeva e sentiva ancor nuova e calda la sua fattura; cioè noi vediamo il sentimento del poeta – divenuto quasi realtà fuori di lui – consistere nella rappresentazione ch’egli ha fatto”. L. Pirandello, La commedia di diavoli e la tragedia di Dante in L.Pirandello, Saggi, poesie, scritti vari, a cura di Manlio Lo Vecchio-Musti, vol. VI, Mondadori, Milano, 1973. pp. 343–361. p. 344. E’ curioso leggere qui le considerazioni sui sentimenti della vendetta e dello sdegno attribuibili al poeta: “(…)se noi siamo veramente di fronte a una buffa beneficiata dei diavoli popolari delle sacre rappresentazioni, gabbatori gabbati, sconci, crudeli, mostruosi(…) o non piuttosto a una finzione solo esteriormente d’un comico così grottesco, ma sotto, nell’intimo e segreto sentimento del poeta, più che mai drammatica e dolorosa”. Inutile



Abbiamo voluto in questo articolo offrire una lettura di alcuni testi pirandel-liani che possa fare un po’ di luce su alcuni procedimenti e motivi per ora forse non messi in rilievo abbastanza, nella speranza di contribuire in questo modo alla conoscenza dei testi di un classico che, per dirla con Calvino, non ha mai finito di dire quello che ha da dire.

BIBLIOGRAFIA

AA.VV. Interviste a Pirandello: “Parole da dire, uomo, agli altri uomini” a cura di Ivan Pupo, Rubbettino editore 2002.

F. Angelini ‘Sei personaggi in cerca d’autore’ di Luigi Pirandello in Lette-ratura italiana Einaudi. Le opere, a cura di Alberto Asor Rosa Einaudi Torino 1995. vol. III pp. 1–39.

M. Bachtin, Le forme del tempo e del cronotopo nel romanzo.in Estetica e romanzo Einaudi 2001. (trad. italiana di Clara Strada Janovič) pp. 31–405.

M. Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog Zepter book world, Beograd 2000. (traduzione serba di Milica Nikolić).

D. Boni, Discorsi dell’altro mondo. Nascita e metamorfosi del colloquio fantastico postumo, Ombre corte Verona, 2009.

Christine Brooke-Rose, A Rhetoric of the Unreal: studies in narrative and structure, especially of the fantastic, Cambridge University Press, Cambridge 1981.

R. Caputo, Il piccolo padreterno. Saggi di lettura dell’opera di Pirandello Roma Euroma, 1996.

E. Cervato, “Reason and desire beyond life and death: echoes of Leopardi in ‘All’Uscita’” Journal of Society for Pirandello Studies Anno 2001 – n. 21. pp. 7–20.

R. Ceserani, Il fantastico, Il Mulino, Bologna 1996.L. Doležel, Heterocosmica: fiction and possible worlds The Johns Hopkins

University press 1998. (Heterokosmika. Fikcija i mogući svetovi, Službeni glasnik Beograd 2008. traduzione serba di Snežana Kalinić.

U. Eco, Lector in fabula Bompiani, Milano 1979.G. Guglielmi, La prosa italiana del Novecento II, Einaudi, Torino 1998.Rosemary Jackson, Fantasy: The Literature of Subversion, Methuen, London

and New York, 1981.Renate Lachmann, Cultural memory and the role of literature, in «European

Review», XX (2004), n. 2, pp. 165–178R. Luperini, Pirandello Laterza, Bari-Roma 1999.

richiamare l’attenzione sulla tematica dell’incesto della commedia da fare e sull’intimo e segreto sentimento del poeta. Ivi, p. 361.



F. Musarra, ‘I pensionati della memoria’ di Pirandello tra ironia e metadi-scorsività,.in AA.VV. Tempo e memoria nella lingua e nella letteratura Atti del XVII Congresso A.I.P.I. 2009. pp. 43–58.

J. Pier Configurazioni narrative (introduzione di Alessandra Diazzi) in «Enthymema» I (2009), pp. 67–93, p. 67) http://riviste.unimi.it/index.php/enthymema/article/view/417.

L. Pirandello, La commedia di diavoli e la tragedia di Dante in L.Pirandello, Saggi, poesie, scritti vari, a cura di Manlio Lo Vecchio-Musti, vol. VI, Mondadori, Milano, 1973. pp. 343–361.

L. Pirandello, All’Uscita, in L. Pirandello, Maschere nude, Newton Compton editori, 2007, Roma, pp. 1113–1120.

L. Pirandello, Colloqui con i personaggi in L. Pirandello, Tutte le novelle a cura di L. Lugnani, 3 vol., BUR, Milano 2007, vol. III, pp. 181–192.

L. Pirandello, Notizie del mondo in L. Pirandello, Tutte le novelle cit., vol. I pp. 565–588.

L. Pirandello, Zuccarello distinto melodista in L. Pirandello, Tutte le novelle cit., vol. III pp. 101–109.

L. Pirandello, Il vecchio Dio in L. Pirandello, Tutte le novelle vol. I pp. 589–593.

L. Pirandello La casa del Granella in L. Pirandello Tutte le novelle vol. II pp. 89–107.

L. Pirandello, La prova in L. Pirandello Tutte le novelle cit., vol. III pp. 574–577.

L. Pirandello, La trappola in L. Pirandello, Tutte le novelle vol. II pp. 695–700.

L. Pirandello, L’avemaria di Bobbio in L. Pirandello, Tutte le novelle, cit., vol. II, pp. 657–662.

L. Pirandello, Sei personaggi in cerca d’autore a cura di Guido Davico Bonino, Einaudi, Torino 1993.

L. Pirandello, L’Umorismo..Newton Compton, Roma 1993.H. Porter Abbott The Cambridge Introduction to Narrative Cambridge,

2002.J.-M. Schaeffer, Pourquoi la fiction? Editions du Seuil, Paris 1999. (Zašto

fikcija, Svetovi, Novi Sad 2001. trad. serba di V. Kapor e B. Rakić). Michael Sinding, Joseph Adamson The mind’s kinds: cognitive rhetoric,

literary genre, and Menippean satire, McMaster University, 2003.Dušica Todorović, Sei personaggi in cerca d’autore: una lettura fantastica,

Atti della giornata di studi interuniversitari sul fantastico a Lubiana, ottobre 2009, Editrice ETS Pisa (in corso di stampa).

G. Zaccaria, Pirandello. La forma carnevalesca del mondo in G. Zaccaria, Le maschere e i volti. Il ‘carnevale nella letteratura italiana dell’Otto-Novecento pp. 107–143 Bompiani 2003.



Душица Тодоровић

ПИРАНДЕЛО: СУСРЕТИ НА ПРАГУ И ХУМОРИСТИЧКА ИСКУШЕЊА ТЕКСТУАЛНОГ БОГА

(Резиме)

У критичким читањима која се држе Ековог постулата intentio operis, на основу страте-гијски распоређених кључних речи које одређују наративни topic (у разматраним Пирандело-вим делима то су искушење, чудо и клопка), уочен је принцип организовања који упућује на проверавање идеје и њеног носиоца које Бахтин приписује такозваној менипској сатири. Тако Пиранделови фикционални светови, па и Шест лица траже писца као гносеолошка драма модернитета (Р. Луперини), преко интертекстуалних алузија као латентних позива аутора који на тај начин обзнањује своју контролу над текстом (Портер Абот), откривају структуру која још једном потврђује метатекстуалну природу поетике хуморизма. Одговарајући на Пиранделов позив у предговору за Шест лица траже писца „продорнијем погледу“ да у овој драми открије „необичне вредности које она скрива“, критички читалац је кадар да потврди ауторово упо-зорење да „приказати хаос не значи и приказивати хаотично“, те да уочи о чему је Пирандело говорио када је тврдио да је његова метадрама „у основи сасвим класична“.

Кључне речи: Пирандело, новеле, драме, хуморизам, метатекстуалност, наративне кон- фигурације.

Примљено: 10. децембра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.



BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 165–175) УДК 821.133.1.09–2”17”

Нермин ВучељФилозофски факултет Универзитета у Нишу

ДИДАКТИЧКИ ТЕАТАР ЕПОХЕ ФРАНЦУСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉСТВА

Трећа четвртина XVIII века у Француској у знаку је активног интелектуалног деловања француских филозофа у друштвеном животу, у знаку Дидроове и Даламберове Енциклопедије – дводеценијског издавачког подухвата, најзначајнијег у Француској XVIII века, и у знаку дидактичког театра као исходишта филозофске етичко-естетичке подуке и пропаганде. Намера овог истраживачког огледа је да понуди сажети увид у преовлађујућу поетику драмске уметности у епохи просветитељства у Француској, у поетику која, насупрот класицистичким начелима естетског савршенства, од позоришта захтева да етички едукативно делује на друштво и пропагира грађанске врлине.

Позоришна уметност у доба просветитељства у Француској требало је, према замисли њених теоријских заступника, да представља грађанску школу етике и политике. С обзиром на то да је у XVIII веку трагедија епо-хе француског класицизма сматрана одразом превазиђених друштвених односа, заснованих на начелима наметнутим од стране аристократије, која је у међувремену изгубила пређашње привилегије, грађанско друштво епохе просветитељства настојало је да кроз позоришни израз наметне нову духовност, другачије политичке погледе и своје друштвене идеале. Будући да је позориште тада још увек било место друштвеног окупљања, грађан-ске етичке подуке и политичког усмеравања, и утицало је на обликовање друштвене свести, што је улога коју данас имају електронски медији, оно је и сматрано привилегованим забраном учених ерудита и интелектуалаца које су, у Француској XVIII века, називали једноставно – филозофима.

1. Просветитељска драма насупрот класицистичкој трагедији Теоретичари XVIII века су нескромно поредили театар доба про-

светитељства са старогрчким класичним позориштем, а неутемељене театарске паралеле антика–просветитељство подвучене су и у поетичкој терминологији инсистирањем на појму драма. У петом тому Даламберовee и Дидроовe Енциклопедијe (Encyclopédie, 1755) читамо да термин драма (drame) етимолошки долази из старогрчког у значењу радња (action), да су Латини, у истом значењском смислу – радње или догађаја, изумели реч actus,



али да она означава само „део представе“, док се код Хелена драма односи на „цео комад“.1 Према томе, позоришни комади су код Грка „драме“, тј. „опонашање радње“ – закључује Мале (Mallet), потписник енцикопедијскеMallet), потписник енцикопедијске одреднице drame, изводећи из тога основну дефиницију:

Драма, или како се уобичајено каже позоришни комад, јесте дело у прози или у стиху, које се не састоји у простој причи као еп, већ у представљању радње.2

У XVIII веку се веровало даXVIII веку се веровало да драма, као реалистичан позоришни комад, треба да смени превазиђену, и од стварности отуђену, трагедију XVII века. Оно што су осамнаестовековни филозофи замерали седамнаестовековним драматурзима може се сажети на следећи начин: класицистичку трагедију одликују митолошке или псеудо-историјске основе позоришне радње, јунаци су из непостојеће стварности, болесне страсти су у основи трагичког суко-ба, драмски расплет је сведен на испуњење сталешких дужности, кретање на сцени је аутоматизовано, костими су свечани и у опреци с околностима радње, а говор је неприродан услед опонашања античког скандирања. Оно што су француски филозофи и драматурзи у XVIII веку (а неретко су у доба просветитељства филозофи били и позоришни писци) захтевали да се врати на позоришну сцену, а што је, како су они веровали, одликовало античко позориште, које тиме представља и узор, јесте следеће: животна реалистич-ност осликана кроз ликове преузете из непосредне стварности, друштвене околности у основи радње, реалистични костими и декор, аутентичан го-вор, што је значило да проза смењује римовани стих, и спонтан говор, који подразумева и истргнуте и недовршене реченице, крике и мумлање, речи поштапалице.

Теорија драматургије у XVIII веку поставила је поетичке смернице за ново позориште које би надмено поразило златни век Луја XIV. Међутим, позоришна продукција у епохи просветитељства показала је да се никаква драма из XVIII века не може поредити с уметничким дометима једног Ра-сина. Комедиографи епохе просвећености су такође млаки, а ни Бомарше ни Мариво се не могу поредити с Молијером. Разлози за крах позоришне уметности у XVIII веку могу се потражити у морализаторским начелима осамнаестовековне теорије драматургије.

1 Mallet, “Drame”,Mallet, “Drame”,“Drame”,Drame”,”,, Encyclopédie, Paris, 1755, t. V, p. 105. 2 « Un« UnUn drame, ou comme on dit communément une pièce de théatre, est un ouvrage en prose ou

en vers, qui ne consiste pas dans un simple récit comme le poème épique, mais dans la représentationème épique, mais dans la représentationme épique, mais dans la représentation d’une action. » Ibid.


Нермин Вучељ, Дидактички театар епохе француског просветитељства

2. Морално позориште XVIII века У опсежној студији Драма у Француској у XVIII веку (Le Drame en

France en XVIIIe siècle, 1910), Феликс Геф (Félix Gaiffe) своди целокупан позоришни опус епохе француског просветитељства на одредницу ди-дактичке филозофеме. Како се позоришна форма ослобађала формалних класицистичких начела, систематизованих у Боаловој поетици (Boileau,Boileau,.Art poétique, 1674), тако се мењало и само стваралачко одредиште: уместо класицистичке бриге о уметничкој лепоти, на сцену ступа просветитељска потрага.за „моралном и друштвеном корисношћу“ (utilité morale et sociale) – закључује Геф.3 Тако „морална подука“ (enseignement moral) постаје суштински циљ драме, а драма постаје „комад с тезом“ (pièce à thèse) – каже Феликс Геф, и наставља:

Позоришни комад постаје дијалошка јавна расправа у којој је сваком глумцу, кад на њега дође ред, додељен део истине који он треба да утуви у главу гледаоцу. Нажалост, под ту нижу форму се, коју је већ Волтер користио много у великом броју трагедија, представља драма у XVIII веку.4

То је случај и с Мерсијеовим комадима (Louis-Sébastien Mercier), поје-диначним примерима поткрепљује своје закључке Геф: „морална лекција“ (leçon morale) директно је изражена у свакој сцени, у сваком реду, у „развуче-ним говорима“ (prolixes discours) Мерсијеових јунака.5 Француски драмски писци у XVIII веку директно су нудили своје тезе, у толикој мери да није било потребе да се оне тумаче, нити да се трага за значењима у позоришним комадима, каже Геф и наставља:

Предавање из морала које је требало да нам буде одржано, одржаће нам, час неки резонер, који нам у свакој значајној сцени саопштава шта аутор мисли и шта ми треба да мислимо, час сами јунаци, који ће застати с ужитком, како би нам издиктирали неко мишљење о ликовима, о њиховом окружењу и главним друштвеним питањима која покреће позоришни комад.6

3 Félix Gaiffe,Félix Gaiffe, Le Drame en France en XVIIIe siècle, Armand Colin, Paris, 1910, p. 27. 4 « […] la pièce devient une conférence dialoguée où chacun des acteurs débite, à son tour,« […] la pièce devient une conférence dialoguée où chacun des acteurs débite, à son tour,[…] la pièce devient une conférence dialoguée où chacun des acteurs débite, à son tour,…] la pièce devient une conférence dialoguée où chacun des acteurs débite, à son tour,où chacun des acteurs débite, à son tour,chacun des acteurs débite, à son tour,

quelque parcelle des vérités qu’on a projeté d’inculquer aux spectateurs. C’est, malheureusement, sous cette forme inférieure, trop employée déjà par Voltaire dans un grand nombre de tragédies, que se présente le Drame du XIIIe siècle. » Ibid., p. 250.

5 Ibid.6 « Le cours de morale qui doit nous être enseigné sera professé, tantôt par un raisonneur, qui,« Le cours de morale qui doit nous être enseigné sera professé, tantôt par un raisonneur, qui,

à chaque scène importante, nous apprendra ce que l’auteur en pense et ce que nous devons en penser, tantôt par les héros eux-mêmes, qui s’arrêteront complaisamment pour nous dicter une opinion sur leurs personnes, sur leur entourage et sur les principales questions sociales qui soulève la pièce. » Ibid., p. 252.



Према Гефовој оцени, слабост француске просветитељске драме лежи у одсуству психолошке анализе, о којој је у XVIII веку уметнички бринуо једино Мариво. Међутим, из свеопште инфериорности просветитељске.драме, у односу на класицистичку трагедију, као „срећни изузетак“ (heureuse exception), Геф издваја, мада без ваљаног аргумента, Седенов комад Филозоф, а да то не зна (Michel-Jean Sedaine, Le Philosophe sans le savoir, 1765), и изводи закључак како је XVIII веку, да би имао уметнички вредно позориште, а не само пропагандно, недостајало „више Седена, а мање Дидроа“.7

Позоришна реформа, којом се у свом истраживању бави и Геф, и коју овај историчар поетике театра с правом назива неуспешном, веже се за шесту деценију XVIII века, или како Геф каже – „реформа од 1760. године“ (la réforme de 1760).8 Главним представником те реформе сматра се Дени Дидро који је изложио драмска начела у Разговорима о Ванбрачном сину (Entretiens sur Le Fils naturel, 1757) и расправи О драмској поезији (De la poésie dramatique, 1758), и чији су позоришни комади Ванбрачни син (Le Fils naturel, 1757) и Отац породице (Le Père de famille, 1758) постали модел за стваралачку продукцију просветитељског театра треће четвртине XVIII века, који је био у знаку позоришног жанра именованог грађанска драма.

3. Од плачне комедије до грађанске драме Непосредна претходница грађанској драми (drame bourgeois) треће

четвртине XVIII века јесте плачна комедија (comédie larmoyante) четврте и пете деценије, коју негује Нивел де ла Шосе (Nivelle de la Chaussée). Њу одликују, како то сагледава Феликс Геф – романескно у драмском заплету, сентиментално у сликању карактера и дирљиво у морализаторском тону.9 Историчар књижевности Лансон (Gustave Lanson), међутим, сматра да немаGustave Lanson), међутим, сматра да нема суштинске разлике између плачне комедије и грађанске драме, да „плачна комедија представља први облик грађанске драме“, и: „Некако је насумично дато име драма10 свему што се удаљавало или је изгледало да се удаљава од типа класичне трагедије и комедије.“11 Према Лансону, корене плачне комедије треба тражити код Детуша (Néricault Destouches), комедиографаNéricault Destouches), комедиографа прве половине XVIII века, у чијем се позоришном комадуXVIII века, у чијем се позоришном комаду Ташт човек (Le Glorieux, 1732), који се појавио само једну годину пре Ла Шосеове Лажне антипатије (La fausse antipathie, 1733), садржи „читава плачна комедија“:

7 Ibid., p..286. 8 Ibid., p. 47. 9 Ibid., p. 32. 10 Верује се да је Дефонтен (Desfontaines) први предложио термин драма (1741), а да је

потом Дидро наметнуо појам грађанска драма (1758). Gaiffe, op. cit., p. 93. 11 « On a donné un peu à l’aventure le nom de drame à tout ce qui s’éloignait ou paraissait

s’éloigner des types classiques de la tragédie et de la comédie. » Lanson,r des types classiques de la tragédie et de la comédie. » Lanson, » Lanson, Nivelle de la Chaussée et la comédie larmoyante, Hachette, Paris, 1887, p. 6 n. 1.



моралитет, честити ликови, романескна фикција, дирљиве сцене.12 У чему је онда Ла Шосеов допринос плачној комедији? Он је проширио романескно и сентиментално на цео комад, закључује Лансон, а комедија, одричући се чак и пристојног смеха, тежиће само емоцији и сузама.13

Детуш је своје комаде замислио као комедије карактера (comédie de caractère), по угледу на молијеровску комику, али их је Лансон сврстао радије у плачнe комедијe које се, опет према Лансону, не разликују суштински од грађанске драме. Оно што је Лансон рекао за Детушове комаде, може се рећи и за Ла Шосеове и Дидроове, али и за француски театар епохе просветитељства уопште: „обиље суза убудуће постаје мера врлине“ (l’abon-dance des larmes est désormais la mesure de la vertu).14 Да је улога позоришта да морално подучава, на томе је, пре претходно поменутих комедиографа, инсистирао Волтер који у драмском песнику види портпарола филозофије. Тако грађанско моралисање и сентиментално уздизање врлине представљају тачке театарских укрштања Волтера, Детуша, Ла Шосеа и Дидроа.15

4. Ричардсон и просветитељска драма У проучавању грађанске драме у Француској никако не треба занемарити

утицаје који долазе с друге стране Ла Манша, а који су засигурно допринели да се француски театар епохе просветитељства усмери ка дидактичкој филозофеми. Саздан сав од сентиментализма и моралисања, еволутивни вез драмске уметности, од Волтера, преко Детуша и Ла Шосеа, до Дидроа и других просветитеља драматурга, имао је узорни модел у енглеској књижевности, и то не само у енглеском позоришту, већ подједнако и у енглеском роману, посебно у романескном делу Семјуела Ричардсона (Sa-muel Richardson).16 Три Ричардсонова епистоларна романа17 Дидро назива „трима великим драмама“ које подстичу читаоца на етичке расправе: и само једно од тих дела „довољно је да аутора учини бесмртним“, а један једини човек написао је сва три – нема краја Дидроовом дивљењу према Ричардсону.18

12 Lanson,Lanson, op. cit., p. 124. 13 Ibid. 14 Lanson,Lanson, op. cit., p. 122. 15 Феликс Геф каже да је волтеровска трагедија утицала на настанак и развој историјске

драме, која ће добити на значају у XIX веку, у време романтизма, али која је, ипак, у XVIII веку мање практикована него дидроовска грађанска драма. Gaiffe,Gaiffe, op. cit., p. 98.

16 Феликс Геф говори о свеопштој англоманији у Француској друге половине XVIII века,XVIII века, која се огледала у свим сферама јавног живота и уметничког деловања, од одевања и тема за разговор, до начина говора и књижевног стваралаштва. Gaiffe, op. cit., p. 46.

17 Памела или награђена крепост (Pamela or Virtue Rewarded, 1740), Клариса или повест младе даме (Clarissa, or the History of a Young Lady, 1748) и Повест Сера Чарсла Грандисона (The History of Sir Charles Grandison, 1753)..

18 Denis Diderot, “Éloge de Richardson”,“Éloge de Richardson”,Éloge de Richardson”,”,, Œuvres Esthétiques, éd. Paul Vernière, Classiques Garnier, Paris, p. 41.



Шта налазимо у Ричардсоновим бесмртним делима? Исповести писане на нивоу пубертетске сладуњаво-ганутљиве емотивности, китњасте реченице које су као усахли цветови из којих је нестао сваки мирис, приче које тешко да измамљују било какав емотивно-психолошки уплив данашњег читаоца. То су романи које је прегазило време. Јунакиње су одане девојке, сиромашне и крепосне, чијој честитости прете надмени мушкарци, имућни и безобзирни; али, „јачи“ пол биће освојен врлинама „нежнијег“ пола, а оне, жртве судбине, заљубиће се у своје мучитеље, освојене њиховим моралним преображајем.19 У Ричардсоновим романима препознајемо оно што ће постати образац француске просветитељске драме, с обавезним филозофским моралитетом који подучава, како то каже Феликс Геф, да урођена човекова доброта стоји насупрот друштвеној искварености.20 Теоретичар француске драме описао је и њену галерију ликова: „поштени радници, честите пастирице, храбри урођеници, скромне занатлије“; „врлине села“ насупрот „пороцима града“, „постојане вредности радничке класе“ насупрот „болесној фриволности привилегованих“.21 У Ричардсоновим романима имамо све оно што Детуш, Ла Шосе и Дидро захтевају од естетског производа, а то је – проповедање врлине.

Драме XVIII века су сентиментални комади у којима, када се подигне завеса, јунаци ретко знају са сигурношћу коме је ко отац, син или брат, те над целом породицом лебди тајна о грађанском положају. У тим драмским причама обавезно се помињу далека путовања с бродоломима и тајна венчања, а расплет настаје разоткривањем истине о стварном породичном и сталешком пореклу јунака, и на крају једни другима уплакани падају у загрљај. Тако Геф сажима тематска начела грађанске драме XVIII века у Француској.22 Те закључке поткрепљују и весници дидактичког театра епохе просветитељства у Француској – Детушов Ташт човек (1732) и Ла Шосеова Лажна антипатија (1733), мада су ови стиховни римовани комади у формално-поетичком смислу и даље блиски класицистичкој доктрини, и прве грађанске драме – Дидроови прозни комади Ванбрачни син (1757) и Отац породице (1758), који су постали узорни модели просветитељске позоришне пропаганде.

Ташт човек, у истоименом Детушовом комаду, јесте богати грађанин Лизимон (Lisimon) који намерава да своју породицу уведе у племство тако што ће кћер Изабелу удати за грофа де Тифијера (comte de Tufière), осиромашеног таштог племића који настоји да браком финансијски оснажи

19 Берислав Гргић, преводилац Памеле на српскохрватски, у поговору каже да су Ри-чардсонови романи застарели, и замера аутору на непомирљивости „моралних ставова“ и на „млаком сентиментализму“. Берислав Гргић, Поговор, у књизи: Samuel Richardson, Pamela, II, Зора, Загреб, 1970, стр. 574.

20 Gaiffe, Le drame en France au XVIIIe siècle, Armand Colin, Paris, 1910, p. 253. 21 Ibid., p. 256. 22 Ibid., p. 305.



своју сталешку племенитост. Морално раскалашни Лизимон удвара се Лизети (Lisette), пратиљи своје кћери, у коју је заљубљен његов син ВалерLisette), пратиљи своје кћери, у коју је заљубљен његов син Валер (Valère). Појавиће се тајанствени сироти старац који се разоткрива као некадашњи племић, као брат охолог грофа де Тифијера и као отац убоге слушкиње Лизете, којој је право племићко име Констанца (Constance). Гроф постаје смернији, и новчано опскрбљен венчањем с Изабелом, док честита Контанца, чија се врлина очито оверава открићем да је племенитог порекла, узвраћа на Валерову љубав.

У Ла Шосеовој Лажној антипатији, тајним идентитетима се бране растављени супружници, венчани без љубави, вољом својих породица. После венчања, на излазу из цркве, Сенфлор (Sainflore) убија супарника, због чега мора да побегне у иностранство, а честита супруга Силвија (Sil-vie) одлази у манастир. Супружници се сусрећу после дванаест година, не препознавши једно друго, и заљубљују се, као Дамон (Damon) и Леонора (Léonore). Дужност налаже Дамону да призна како је већ ожењен другом, а честитост налаже Леонори, која је веровала да је већ удовица, да не пристане да Дамон због ње раскине свој пређашњи брак. На крају се све размрси, и Леонора и Демон се препознају као Силвија и Сенфлор, супружници од пре дванаест година, који се нису ни познавали ни волели, а који су сада заљубљени једно у друго.

Младић Дорвал (Dorval), у којег је заљубљена Констанца (Constance), сестра његовог пријатеља Клервила (Clairville), заљубљен је у Розалију (Rosalie), вереницу свог пријатеља, која му узвраћа истоветном нежном наклоношћу. То је заплет у Дидроовом комаду Ванбрачни син, „у којем се писац сувише често оглашава под огртачем филозофа“ (l’auteur s’y montre trop souvent sous le manteau du philosophe) – како је то добро оценио први званични дидролог Нежон (Jacques-André Naigeon).23 У духу грађанске врлине, Дорвал и Розалија морају да жртвују своју љубав. Појава изасланика у петом чину, чиме се открива да су Дорвал и Розалија брат и сестра, указује на то да је љубав којој се умало нису препустили могла бити инцестуозна. Очево признање незаконитог сина донеће Дорвалу друштвено уважавање, а благослов добијају љубавни парови, који заправо и нису у истинској узвраћеној љубави, Дорвал и Констанца, Клервил и Розалија. И други Дидроов комад, Отац породице, такође садржи све типичне елементе позоришних комада XVIII века: два заљубљена пара суочена с противљењем оца, убогу праљу чије врлине произлазе из скриване тајне о њеном племенитом пореклу, срећно разрешење на крају, уз препознавање крвних веза и, што је још значајније, задобијање вишег друштвеног положаја, којег је ванбрачно дете било лишено све до тренутка док не буде признато од биолошког оца.

23 Naigeon,Naigeon, Mémoires historiques et philosophiques sur la vie et les ouvrages de Denis Diderotphilosophiques sur la vie et les ouvrages de Denis Diderot, Brière, Paris, 1821, p. 171.



У француској грађанској драми XVIII века осећања су лажна, поступци конвенционални, а говор извештачен. Оно што је видљиво и јасно, додатно је непотребно вербализовано. Емотивна неуверљивост зачињена је максимама које ликови изговарају у свечаном дидактичком тону. Јасно је да уметнички неуспех комада, а који су ипак у позоришним салама у XVIII веку мамили усхићење и сузе, лежи у отвореној пропаганди на којој су и били саздани. Амерички теоретичар Филикс Векслер (Felix Vexler) позива се на Гефову анализу када закључује да је француска драма епохе просветитељства служила као „средство филозофске пропаганде“ (vehicle for philosophic pro-paganda), с обзиром на то што ју је филозофски клан и користио као жанр преко којег ће едуковати јавност.24 Дидролог Жак Шује (Chouillet) изнео је добре разлоге због којих је пропало Дидроово позориште: аутор у њима придикује као свештеник, а развучене тираде о врлини само су произвеле супротан ефекат.25 Проблем с морализмом у естетици је, како то добро објашњава српски теоретичар Иво Тартаља, у томе што би моралисти у уметности хтели да виде човека какав треба да буде, уместо да га сагледају онаквим какав јесте. Тартаља то објашњава на следећи начин:

Француски енциклопедисти су, на пример, подразумевали да је уметност у служби морала и да је позвање њено представити врлине као нешто лепо, пороке као нешто ружно. Цењена је такозвана песничка праведност, која би изискивала да сваки порок буде на видан начин кажњен.26

5. Естетско испред дидактичког Иако је грађанска драма поетички била осмишљена да надомести

недостатке и одбаци грешке до тада владајуће класицистичке трагедије, у расправи О драмској поезији, у којој Дидро заговара ново позориште за ново доба, када своја гледишта жели да илуструје добрим примерима, овај просветитељ посеже управо за класицистичким театром. Можда нико није владао умећем драмског дијалога у мери у којој је њоме владао Корнеј – диви се Дидро – јер, где год да застанете у његовом дијалогу, у вербалном сукобљавању ликова, увек вам се чини да је у праву онај који у том тренутку говори, толико је убедљив Корнеј.27 Не можете написати једну расиновску сцену, а да нисте рођени као Расин – једно је од бројних Дидроових усхићења краљем класичне трагедије.28 Ни Молијер се не може опонашати:

24 Vexler,Vexler, Studies in Diderot’s Esthetic Naturalism, Columbia University, New York, 1922, p. 19.

25 Chouillet,Chouillet, La formation des idées esthétiques de Diderot, Armand Colin, Paris, 1973, p. 457. 26 Иво Тартаља,Иво Тартаља, Теорија књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2000, стр. 68. 27 Diderot,Diderot, De la poésie dramatique, Œuvres Esthétiques, éd. Paul Vernière, Classiques Garnier,

Paris, 1994, p. 253. [О драмској поезији, у књизи: Diderot, Парадокс о глумцу и други есеји, прев. Радмила Миљанић, Валера, Београд, стр. 194]

28 Ibid., p. 256. [Исто, стр. 197]



Код њега има једносложних призора између четири или пет саговорника у којим сваки казује само своју реч, али та реч одговара датом карактеру и слика га. Има места у Ученим женама код којих нам перо пада из руку. Ако имамо нешто дара, он се помрачује. Читаве дане после тога не радимо ништа. Не допадамо се себи самима. Храброст нам се враћа тек пошто мало-помало заборавимо оно што смо читали и тек пошто ишчили утисак који смо при том имали.29

Из Молијера и Расина можемо извући подуку, јер свака истинска умет-ност нас нечему и подучава, али они не оглашавају своје максиме као што то чини театар XVIII века. На штету саме драме епохе просветитељства, моралне вредности које она промовише, у знаку су предрасуда, таштине и осредњости. У Детушовим, Ла Шосеовим и Дидроовим комадима није одбачена предрасуда о особи рођеној изван законите брачне заједнице. Дис-криминација те врсте није нестала на крају комада, већ је изгубила смисао када убога праља бива препозната као ћерка злехудом судбином унесрећеног племића, или када ванбрачно дете буде признато од стране оца.30 Тако се не досеже естетско, нити се испуњава суштински етичко. Дидактичка литера-тура је, прибегнимо крочеовској дефиницији, антипоезија, а морална про-паганда, уместо да подстиче развој индивидуалности, одгаја конформисте и штити друштвене предрасуде.

Феликс Геф исправно закључује да је, у промовисању идеја и доктрина, театар XVIII века незналачки деловао, док су то боље учинили и XIX век и Молијеров театар у XVII веку. Зашто није било могуће, у тзв. реформи од 1760. године, створити идејни театар који би ипак био прави театар, с борбеним представама, а које би ипак биле представе – пита се реторски Геф, и одговара:

Требало је више драмског смисла, а мало идеолошког смутилишта, више конкретне приљежности, а мање књишке учености, више запажања, а мање градитеља апстракција, више Седена, а мање Дидроа.31

29 « Molière est souvent inimitable. Il y a des scènes monosyllabiques entre quatre à cinqre à cinq interlocuteurs, où chacun ne dit que son mot ; mais ce mot est dans le caractère, et le peint. Il est desoù chacun ne dit que son mot ; mais ce mot est dans le caractère, et le peint. Il est des mais ce mot est dans le caractère, et le peint. Il est des endroits dans Les Femmes savantes, qui font tomber la plume des mains. Si l’on a quelque talent, il s’éclipse. On reste des jours entiers sans rien faire. On se déplaît à soi-même. Le courage ne revient qu’à mesure qu’on perd la mémoire de ce qu’on a lu, et que l’impression qu’on en a ressentie se dissipe. » Ibid.

30 У Дидроовом Оцу породице, Сен-Албен је негативни модел за све младиће племени-тог рода, зато што воли девојку без имена, породице и иметка, и на крају девојка не постаје достојна породице свог изабраника зато што је своје вредности доказала упркос пореклу, већ достојном постаје када јој се врати друштвени положај, који јој припада, а који јој је на рођењу био ускраћен.

31 « Il eût fallu, pour cela, plus de sens dramatique et moins de griserie idéologique, plus« Il eût fallu, pour cela, plus de sens dramatique et moins de griserie idéologique, plus de souci du concret et moins d’érudition livresque, plus d’observateurs et moins de constructeurs d’abstractions, plus de Sedaines et moins de Diderots. » Gaiffe, Le Drame en France au XVIIIe.siècle, 1910, p. 286.



Подсетимо на то да у овом истраживању нисмо поделили Гефово оду-шевљење Седеном, али можемо се сложити са свим замеркама које је Геф изнео на рачун дидактичког театра епохе просветитељства у Француској. Геф каже још и то да оно што је најлепше у просветитељској драми јесте њена теоријска намера, изнета као поетичко начело, а то је да служи чове-ку. Међутим, путеви су јој, у стваралачко-ументичком смислу, погрешни, а поступци су јој, у вредносно-естетском погледу, залудни. На такав закључак нас доводи и анализа изведена у овом истраживачком раду.

БИБЛИОГРАФИЈА

Chouillet, Jacques, 1973., Jacques, 1973. La formation des idées esthétiques de Diderot. Armand Colin, Paris.

Diderot, Denis, 1994. De la poésie dramatiques. In: Œuvres Esthétiques. Éd. Paul Vernière. Classiques Garnier, Paris, pp. 189–287.

Diderot, Denis, 1994. Éloge de Richardson. In: Œuvres Esthétiques. Éd. Paul Vernière. Classiques Garnier, Paris, pp. 29–48.

Diderot, Denis, 2006. O dramskoj poeziji. U: Paradoks o glumcu i drugi eseji. Prevod Radmila Miljanić. Valera, Beograd, str. 129–229.

Gaiffe, Félix, 1910. Le Drame en France en XVIIIe siècle. Armand Colin, Paris.

Grgić, Berislav, 1970. Pogovor, u: Samuel Richardson, Pamela, II. Zora, Zagreb, str. 571–574.

Lanson, Gustave, 1887. Nivelle de la Chaussée et la comédie larmoyante, Hachette, Paris.

Mallet, 1755. “Drame”.“Drame”.Drame”.”.. Encyclopédie. Paris, t. V, p. 105. Naigeon, Jacques-André, 1821. Mémoires historiques et philosophiques sur

la vie et les ouvrages de Denis Diderot. Brière, Paris. Tartalja, Ivo, 2000. Teorija književnosti. Zavod za udžbenike, Beograd. Vexler, Felix, 1922. Studies in Diderot’s Esthetic Naturalism. Columbia

University, New York.



Nermin Vučelj

LE THÉÂTRE DIDACTIQUE AU SIÈCLE DES LUMIÈRES (Résumé)

L’époque des Lumières en France est marquée par un activisme des philosophes sur les questions sociales, par un grand projet éditorial sans précédent – l’Encyclopédie de Diderot et d’Alembert, et par le théâtre didactique qui reflète les principes esthétiques et les idées morales des philosophes.

Cet article offre un précis de la poétique de l’art dramatique au siècle des Lumières en France. Le nouveau théâtre a inauguré le drame bourgeois, pièce en prose dont les personnages sont les hommes du quotidien, à l’opposition de la tragédie classique en vers représentant les héros de l’his-toire et des mythes. Le drame des Lumières, pratiqué dans la deuxième moitié du siècle, prend ses racines dans la comédie larmoyante de Néricault-Destouches et de Nivelle de La Chaussée dans lesNéricault-Destouches et de Nivelle de La Chaussée dans les-Destouches et de Nivelle de La Chaussée dans les années 1730 et 1740.

La poétique du drame a prêché l’utilité morale du théâtre et l’a opposée ainsi au beau esthétique du classicisme. Cet essai a pour l’ambition de considérer le côté didactique du drame bourgeois, qui est une des causes de l’échec du théâtre des Lumières.

Кључне речи: дидактички театар, просветитељство, грађанска драма, плачна комедија, Дидро, Детуш, Ла Шосе.

Примљено: 15. октобра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.


ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHES

BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 177–187) УДК 091=16”17”

Снежана ЈелесијевићУниверзитет у Београду – Филолошки факултет

ИЗВОД ИЗ „СЛОВА БРАТУ СТОЛПНИКУ“ У ХИЛАНДАРСКОМ ЗБОРНИКУ ИЗ XVIII ВЕКА ВЕКА

У раду је представљен и објављен до сада непознати извод из „Слова брату столпнику“, дела које се са све више основа приписује митрополиту кијевском Илариону, руском књижевнику из XI века. Извод је сачуван у хиландарском Зборнику поука светих отаца из XVIII века цркве-нословенске редакције и најраније 1754. нашао се у манастиру Хиландару. У раду се укратко излаже историја питања ауторства „Слова“ од његовог увођења у науку до данас, указује на до сада познате сачуване и несачуване српске преписе дела и износе резултати текстолошког поређења хиландарског извода и српских преписа.

„Слово брату столпнику“ одговор је „убогог и најмањег Илариона“ на „слово“ столпника кога „демони муче тајно мислима и на јави много, запове-дајући му да напусти своје место“.1 У Иларионовој посланици изобличавају се слабости монашког живота и снажно и убедљиво подсећа на монашке завете и суштину монашког подвига који захтева одрицање од света.

Од потпуних преписа једино се у српским приписује митрополиту кијевском Илариону.2 У заглављу руских уз име Иларион нема таквог одређења.3

Знаменити археограф и учени богослов Александар Васиљевич Горски, који је „Слово“ 1844. увео у науку, сматрао је да је преведено са грчког. Сли-ка монаштва у делу, по њему, није одговарала руским приликама у XI веку.XI веку. веку.

1 Према издању српског преписа из трећe четвртинe XIV века из Библиотеке Руске ака-e четвртинe XIV века из Библиотеке Руске ака- века из Библиотеке Руске ака-демије наука (Санкт Петербург), Приновљена збирка (Текущие поступления), бр. 13: Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Казань 1865, стр. 13 (у препису стр. 18а).

2 О митрополиту Илариону и његовим делима вид.: Словарь книжников и книжности Древней Руси, Вып. II (XI – перва�� половина XIV в.)XI – перва�� половина XIV в.) – перва�� половина XIV в.)XIV в.) в.), Ленинград 1987; Д. М. Буланин, О. В. Творогов, I.. Библиографические дополнени�� к стать��м, помещенным в „Словаре книжников и книжности Древней Руси“ (Вып. 2) [у:] Словарь книжников и книжности Древней Руси, Вып. 3 (XVII в. в.). Часть 4. Т–Я. Дополнени��, стр. 815–817; Письменные пам��тники истории Древней Руси. Летописи. Повести. Хождени��. Поучени��. Жити��. Послани��. Аннотированный ката-лог-справочник. Под редакцией Я. Н. Щапова. Санкт-Петербург 2003, стр. 175–181, 226–229; Православна�� энциклопеди��, Том XXII.XXII.. Икона – Инокеннтий, Москва 2009, стр. 122–126.

3 Православна�� энциклопеди��, Том XXII, стр. 124 (А. А. Турилов).XXII, стр. 124 (А. А. Турилов)., стр. 124 (А. А. Турилов).



На закључак да је реч о преводу навео га је и цитат из Јеванђеља: „иго мое помазано“ уместо „иго мое благо“ – грчко crhsto�� (на црквенословенском благъ) преводилац је прочитао као cristo�� (помазан).4 Сумњу у ауторство Илариона Кијевског изразио је и Николај Константинович Никољски.5 У преводна дела „Слово“ је убрајао архиепископ Филарет6, Алексеј Иванович Собољевски7, а у новије време тако га на основу језичке анализе оцењује и немачка научница Хајди Ландфестер8, што прихватају Герхархд Подскалски и Алексеј Иванович Алексејев9.

Могућност да је руски првојерарх имао удела у настајању овог дела, било да га је саставио на основу поука грчких аутора или само преписао, први је допустио Мемном Петрович Петровски.10 Претпоставку да је „Слово брату столпнику“, највероватније, оригинално руско дело, а не превод, Михаил Нестерович Сперански заснива на његовом раном присуству у руској писмености (о чему сведоче цитати „Слова“ у поуци „У„У суботу сиропусну памјат творим сјатих отец“ што се приписује Клименту Смољатичу11), на старини традиције која га везује за Илариона Кијевског и његовој лексици.12 Значајан аргумент у корист претпоставке да је дело

4 [А. В. Горскй], Пам��тники духовной литературы временъ Великого Кн��з�� Ярослава II, Прибавленя къ творенямъ святых отцевъ, в русскомъ перевод, Часть II, Москва 1844, стр.II, Москва 1844, стр., Москва 1844, стр. 220–222.

5 Н. Никольскiй, Матерiалы дл�� повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочиненiй. (X–XI вв.)X–XI вв.)–XI вв.)XI вв.) вв.), Корректурное изданiе, С.-Петербургъ 1906, стр. 93.

6 Историческое ученiе объ отцахъ Церкви. Филарета, Архиепископа Черниговскаго и Нжинскаго, Том III, Санктпетербургъ 1859, стр. 251–252.III, Санктпетербургъ 1859, стр. 251–252., Санктпетербургъ 1859, стр. 251–252.

7 А. И. Соболевскiй, Южнослав��нское влi��нiе на русскую письменность в XIV–XV вXIV–XV в–XV вXV в вкахъ [у:] Переводна�� литература Московской Руси XIV–XVII вXIV–XVII в–XVII вXVII в вковъ. Библiографическiе матерiалы. Академика А. И. Соболевскаго. С.-Петербургъ 1903, стр. 15, 17.

8 H. Landfester,H. Landfester, Grammatisch-syntaktische und lexikalische Untersuchungen zu drei unter dem Namen des Metropolite Ilarion überlieferten slavischen Texten: „Rede über das Gesetz und die Gnade“, „Lobpreis auf den Fürsten Vladimir“, „Belehrung an die, die der Welt entsagt haben“. Berlin, 1971, стр. 81–82.

9 Г. Подскальски, Христианство и богословска�� литература в Киевской Руси (988–1237 гг.), Издание второе, исправленное и дополненное для русского перевода, Санкт-Петербург 1996, стр. 155; А. И. Алексеев, „Наказание к отрекшимс�� мира“ Илариона Великого в контексте полемики о монастырском „ст��жании“ XVI в.XVI в. в., Опыты по источниковедению. Древнерусская книжность: редактор и текст, Вып. 3, С.-Петербург 2000, стр. 16; А. И. Алексеев, Под знаком конца времен. Очерки русской религиозности конца XIV – начала XVI ввXIV – начала XVI вв – начала XVI ввXVI вв вв., Санкт–Петербург 2002, стр. 191, 215 (нап. 73).

10 Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Стр. 8–9, 12.

11 На њих је указао Н. К. Никољски у: Н. Никольскй, О литературныхъ трудахъ мит-рополита Климента Смол��тича, писател�� XII вXII в вка, Санктпетербургъ 1892, стр. 211–221. У том ранијем раду он се, очито, приклањао мишљењу М. П. Петровског о ауторству „Слова“ (стр. 216).

12 М. Н. Сперанский, К истории взаимоотношений русской и югослав��нских литератур (русские пам��тники письменности на юге слав��нства) [у:] М. Н. Сперанский, Из истории русско-слав��нских литературных св��зей, Москва 1960, стр. 18–19.


Снежана Јелесијевић, Извод из „Слова брату столпнику“ у Хиландарском зборнику ...

руско изнео је Дмитриј Михајлович Булањин, скренувши пажњу на топос о одсуству у писца атинског образовања (не бо вьзрастохомь вь аѳинѣ ни философїи ѹчихом се – Зборник, Библиотека Руске академије наука (Санкт Петербург), Приновљена збирка (Текущие поступления), бр. 13, стр. 19б13), који је широко заступљен у старој руској писмености, а у грчкој књижев-ности није пронађен.14 На руско порекло „Слова брату столпнику“ може указивати и састав двају српских зборника – поменутог БАН, Тек. пост. 13 и Зборника слова светих отаца из Збирке Народне библиотеке Србије (НБС), бр. 26 – који „садрже низ оригиналних старих руских текстова“, међу којима је „Слово“, у заглављу приписано Илариону Кијевском, „и дела чија је најстарија историја у словенској писмености везана за источносло-венску традицију“15. Сем тога, „у средњовековној словенској писмености непознати су случајеви атрибуирања словенским ауторима текстова које су написали поштовани грчки аутори, развој псеудоепиграфа одвијао се у супротном смеру“16.

У науци су до сада позната три потпуна српска преписа овог дела – у зборницима БАН, Тек. пост. 13 (трећа четвртина XIV века)XIV века) века)17, НБС 26 (трећа четвртина XIV века)XIV века) века)18, у Зборнику Збирке рукописа манастира Савине (Црна Гора), бр. 22 (око 1418)19, и један фрагментарни српски препис, само уводног дела, у Зборнику Збирке рукописа манастира Хиландара, бр. 45520

13 Вид. нап. 1. У издању: Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Стр. 15.

14 Д. М. Буланин, Античные традиции в древнерусской литературе XI–XVI вв.XI–XVI вв.–XVI вв.XVI вв. вв., Мюнхен 1991, стр. 242–243, 245–246.

15 Письменные пам��тники истории Древней Руси, стр. 228 (И. П. Старостина, А. А. Турилов).

16 Православна�� энциклопеди��, Том XXII, стр. 125 (А. А. Турилов).XXII, стр. 125 (А. А. Турилов)., стр. 125 (А. А. Турилов).17 О рукопису вид.: А. Г. Сергеев, Наблюдени�� над сборником гомилий РНБ, собр. Кирилло-

Белозерского монастыр�� № 116/241, Опыты по источниковедению. Древнерусская книжность: археография, палеография, кодикология, С.-Петербург 1999, стр. 117, нап. 42. Издање преписа у: Поученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Стр. 13–35. Вид. нап. 1.

18 Опис у: Љ. Штављанин-Ђорђевић, М. Гроздановић-Пајић, Л. Цернић, Опис ћирилских рукописа Народне библиотеке Србије, књига прва, Београд 1986 (Опис јужнословенских ћи-рилских рукописа, том II), стр. 45–52, бр. 27.II), стр. 45–52, бр. 27.

19 Опис у главним цртама у: Д. Богдановић, Инвентар рукописа манастира Савине [у:] Д. Медаковић, Манастир Савина. Велика црква, ризница, рукописи, Београд 1978, стр. 93, бр. 22. Датирање вид. и у: Р. Станковић, Рукописне књиге манастира Савине. Водени знаци и датирање, Археографски прилози, 20, Београд 1998, стр. 282, бр. 22.

20 Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, Београд 1978, стр. 174–175, бр. 455. Издање у: Н. Туницкiй, Хиландарскiй отрывокъ „Слова къ брату столпнику“ съ именемъ Иларiона, митрополита Кiевскаго, Въ память столтiя (1814–1914) Императорской Московской Духовной Академiи. Сборникъ статей, принадлежащихъ бывшимъ и настоящимъ членамъ академической корпорацiи, Въ двухъ частяхъ. Часть первая, Сергiевъ Посадъ 1915, стр. 480–482.



(око 1360–137021) у коме се у заглављу такође помиње Иларион, митрополит кијевски.22

У руској рукописној традицији поред пуних преписа срећу се преписи без уводног дела, али и низ извода различитог обима.23 Нама су за сада поз-ната два српска преписа без увода – из Патерика Збирке рукописа манастира Дечана (Деч.), бр. 96, из последње деценије XIV века (1391/92–1400/01)XIV века (1391/92–1400/01) века (1391/92–1400/01)24 и Зборника полемичких састава и поученија монасима из Збирке рукописа Пећке Патријаршије (Пећ), бр. 83, из девете деценије XIV века (1380–1385)XIV века (1380–1385)25. Један краћи извод из „Слова“ налазио се у српском рукопису старе збирке Народне библиотеке у Београду који у опису носи назив Слова и Лествица Јована Схоластика и датира се XV веком, на стр. 274а.XV веком, на стр. 274а. веком, на стр. 274а.26 Други, дужи извод могао би бити састав у Зборнику са номоканоном из XVII века (стр. 166а),XVII века (стр. 166а), века (стр. 166а), такође из старе збирке Народне библиотеке.27 У непотпуним српским пре-писима, укључујући изводе, аутор је назван само Иларионом – светим или светим оцем нашим.28

У српској средини, у Хиландару, најраније 1754. нашао се зборник поука светих отаца који је у запису о његовој куповини назван Отачником (Збирка рукописа манастира Хиландара, бр. 506)29. Купио га је, како стоји

21 Р. Станковић, Водени знаци хиландарских српских рукописа XIV–XV векаXIV–XV века–XV векаXV века века, Београд 2007, стр. 69.

22 Вид.: Письменные пам��тники истории Древней Руси, стр. 226, 228 (И. П. Старостина, А. А. Турилов); Православна�� энциклопеди��, Том XXII, стр. 125 (А. А. Турилов); А. А. Тури-XXII, стр. 125 (А. А. Турилов); А. А. Тури-, стр. 125 (А. А. Турилов); А. А. Тури-лов, Пам��тники древнерусской литературы и письменности у южных слав��н в XII–XIV вв.–XIV вв.XIV вв. вв. (проблемы и перспективы изучени��) [у:] Slavia Cyrillomethodiana: Источниковедение истории Cyrillomethodiana: Источниковедение историиCyrillomethodiana: Источниковедение истории: Источниковедение истории и культуры южных слав��н и Древней Руси. Межслав��нские культурные св��зи эпохи средневе-ковь��, Москва 2010, стр. 187.

23 Вид.: Н. Никольскiй, Матерiалы дл�� повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочиненiй. (X–XI вв.)X–XI вв.)–XI вв.)XI вв.) вв.), стр. 100–105.

24 Опис у: Д. Богдановић, Љ. Штављанин-Ђорђевић, Б. Јовановић-Стипчевић, Љ. Васиљев, Л. Цернић, М. Гроздановић-Пајић, Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани, Књига прва. Приредила Надежда Р. Синдик. Београд 2011, стр. 394–399. Последњом деценијом XIV века (1395–1400) датиран је у: М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић,XIV века (1395–1400) датиран је у: М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић, века (1395–1400) датиран је у: М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић, Рукописне књиге манастира Високи Дечани, Књига друга. Водени знаци и датирање, Београд 1995 (Опис јужнословенских ћирилских рукописа, том IV), стр. 35, бр. 98.IV), стр. 35, бр. 98.), стр. 35, бр. 98.

25 Опис у: В. Мошин, Рукописи Пећке патријаршије, Старине Косова и Метохије, књига IV–V, Приштина 1968–1971, стр 110–113, бр. 105. Датирање према: М. Гроздановић-Пајић, Р.–V, Приштина 1968–1971, стр 110–113, бр. 105. Датирање према: М. Гроздановић-Пајић, Р.V, Приштина 1968–1971, стр 110–113, бр. 105. Датирање према: М. Гроздановић-Пајић, Р., Приштина 1968–1971, стр 110–113, бр. 105. Датирање према: М. Гроздановић-Пајић, Р. Станковић, Датирање и водени знаци српских ћирилских рукописних књига Пећке патријаршије, Археографски прилози, 13, Београд 1991, стр. 47, бр. 83.

26 Опис у: Каталог Народне библиотеке у Београду. IV.IV. Рукописи и старе штампане књиге. Саставио Љуб. Стојановић. У Београду 1903 (фототипско издање, Београд 1982), стр.стр. 179–181, бр. 428. (30). У опису се не указује на његово порекло.

27 Каталог Народне библиотеке у Београду. IV.IV. Рукописи и старе штампане књиге. Саставио Љуб. Стојановић. Стр. 345–347, бр. 486. (439).

28 У руском рукописном наслеђу „Слова брату столпнику“ Иларион се одређује као митрополит кијевски једино у рукописима XV и XVI века уз извод под насловом „От иногоXV и XVI века уз извод под насловом „От иного и XVI века уз извод под насловом „От иногоXVI века уз извод под насловом „От иного века уз извод под насловом „От иного слова“: Православна�� энциклопеди��, Том XXII, стр. 124 (А. А. Турилов).XXII, стр. 124 (А. А. Турилов)., стр. 124 (А. А. Турилов).

29 Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191, бр. 506.



у запису где се мешају српскословенске и српске језичко-правописне црте са рускословенским, „грѣшный Ігнатіа іеромонахъ за дванадесѣтъ грѡша ѡт Исаиа Москалѧ вь лѣто /аѱнд (1754) го года мѣсѧца марта ва перваго днѧ ва монастыре изѡграфском“30. Редакција је црквенословенска, књига је писана полууставом са обележјима типографског писма XVIII века.XVIII века. века.31

Извод под насловом Словѡ свѧтагѡ ілариона о ѡтъверженїи мира сегѡ налази се на стр. 86а–88б. Димитрије Богдановић га је у опису одредио као „Илариона (Великог), слово о одбацивању овог света“32. Реч је, заправо, о завршном делу целовитог текста „Слова брата столпнику“, убедљивом позивању монаха да се угледају на живот својих отаца који је дирљиво описан.33 У прегледу извода из „Слова“ које даје Н. К. Никољски34 оваквог састава нема. О његовом месту у руској традицији „Слова брату столпнику“ за сада је тешко говорити, будући да не постоји критичко издање руских преписа. Зато ћемо скренути пажњу само на нека текстуална одступања, тачније, лексичке разлике у њему у односу на српске преписе Тек. пост. 13, НБС 26, Сав. 22, Пећ 83, Деч. 96. Прво наводимо пример из хиландарског извода а онда из српских преписа, према Тек. пост. 13: ризами черными (86а) – ѡдеждею (33а); свидѣтельства (86б) – послоушьства (33б); въ разсѣлинахъ земленыхъ (86б) – вь распаданїи земльныхь (34а); исполнѧх (87а) – имѣхоу (Сав. 22, 68б: имѣяхоу); звѧцанїемъ (87а) – звьнѣниѥмь (34а); мѧтежа (87а) – мльвь (34б; Пећ. 83, 164а и Деч. 96, 319б: клопота); смѧтенїѧ (87а) – метежа (34б); царьство на брань сшедшїѧсѧ (87а) – землѥ кь земли (Деч. 96, 319б: землю кь земли; Пећ 83, 145б: воины сь воины) на сѣчь сьшьдьше (Деч. 96, 319б: сьшьдьшоу) се (34б); в кратцѣ же рещи (87а) – сьпроста же (34б; Пећ. 83, 164б: просто же); древесъ колѣбанїе (87а) : дрѣвноѥ (Пећ 83, 69а и Деч. 96, 320а: дрѣвесь) двизаниѥ (34б); листвїѧ шмѣнїе (87а) – вѣтвїи (Пећ 83, 164б и Деч. 96, 320а: вѣтвы) шоумѣниѥ (34б); по престатїи (87а) : по ѹтишенїи (34б); мира сегѡ (87б) : вѣка сего (35а); хлѣвины водрзиша (87б) : коуще потькноуше (35а; Пећ. 83, 164б: хыже вьдрѹзише); в кратцѣ рещи (87б) : сьпроста рещи (35а); обвенїе (87б) : ѡбоущоу (35а–35б); возсїѧвш (87б) : ѡсвьтшоу (35б); въ печали разсждающи имъ (88а) : печали имь ѡтьложе (35б); очи совокпи (88а) : чи стисноу (36а); отокъ мажтъ (88а) : мастми мажоуть (36б); оумилѧемсѧ (88а) : сьжаляѥм си (36б); ѡтьверженїѧ (88а) : ѡтьмѣтания (36б). Завршетка хиландарског извода – не хощемъ совершенно свобѡдитисѧ (88б) – нема у српским преписима. Приметно је да се хиландарски текст на многим

30 На стр. Iа запис: „I сіа отъ моихъ книгъ, СIа запис: „I сіа отъ моихъ книгъ, Смеωнъ, монахъ хиландарски“: Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191.

31 Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191.32 Д. Богдановић, Каталог ћирилских рукописа манастира Хиландара, стр. 191.33 Вид. одговарајући текст у издању преписа Тек. пост. 13 и руском издању из 1639: По-

ученіе, приписываемое Иларіону митрополиту Кіевскому. Издалъ М. Петровскій. Стр. 31–35; Потребникъ иноческіи, з рз, стр. тѳб (379б)–тдб (384б).

34 Н. Никольскiй, Матерiалы дл�� повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочи-ненiй. (X–XI вв.)X–XI вв.)–XI вв.)XI вв.) вв.), стр. 100–105.



местима подудара само са Деч. 96 и Пећ 83, који међу српским преписима текстолошки чине засебну групу.

Претпостављамо да је рукопис руски, имајући при том у виду и да је купљен од Исаије Москаља. Ипак, на опрез и неоходност испитивања језика читавог зборника наводи нас датив именице лѣствица – по молитвеннѣи лѣствицы (87а).

У прилогу доносимо издање извода према микрофилму у Археографс-ком одељењу Народне библиотеке. Припремајући га за штампу држали смо се следећег начела: скраћенице са титлом разрешавали смо помоћу полу-кружних заграда, без титле – помоћу угластих. При том смо самогласнике настале вокализацијом полугласника бележили самогласничким словима, а у осталим случајевима руководили смо се нормом Речника старог руског језика Измаила Ивановича Срезњевског.35 Надредна слова спуштена су у ред. Задржана је изворна пунктуација. Сви надредни знаци су изостављени, изузев великог апострофа. Кустоде испуштамо.

Дуга је у Срба рукописна традиција другог дела које се приписује Илариону – „Слова о подвизавању ка Богу укратко“ или „Поуке о користи душевној“ (Потьщим се братиѥ кь вѣчиѣи жизни свѣтлѣи... – БАН, Тек. пост. 13, стр. 36б–38б).36 Нама су до сада позната два његова српска преписа из XIV века, један из зборника насталог око 1696–1705, и обрада из 1732, дело века, један из зборника насталог око 1696–1705, и обрада из 1732, дело Гаврила Стефановића Венцловића. Нови, до сада непознати извод „Слова брату столпнику“ у хиландарском рукопису XVIII века, ма које национал-XVIII века, ма које национал- века, ма које национал-ности био његов преписивач, продужује трајање у српској средини још једног дела знаменитог кијевског митрополита из XI века.XI века. века.

(86а) СЛОВѠ СВѦТАГѠ ІЛАРИОНА О ѠТЪВЕРЖЕНЇИ МИРА СЕГѠ

Возлюбимъ оубо братїе благаго бога и тои единъ бдетъ часть наша въ живщихъ на земли не оусты токмо или ризами черными любовь к нем имѣимъ но дѣлесы и нравы своими оувѣримсѧ ем аще оубо любимъ егѡ не ѡслшаемсѧ званїѧ на бракъ егѡ и таѧ ѡставлѧемъ яже ѡтъреченны сотворѧютъ насъ званїѧ егѡ аще любимъ его послѣдимъ стопамъ егѡ яко и апостоли и заповѣди тыѧжде приемше такоже и они еже не стѧжати ни злата ни сребра ни мѣди (86б) ни жезла ни двою риз могли оубо быхомъ такожде пожити аще быхомъ хотѣли ибо и во градѣхь нашыхъ многи видимъ оубогїѧ не имще ни оукрха хлѣба на оутрїи день и господь

35 Матеріалы дл�� словар�� древне-русскаго ��зыка по письменнымъ пам��тникамъ. Трудъ И. И. Срезневскаго. Томъ второй. Л-П. Санктпетербургъ 1902; Матеріалы дл�� словар�� древ-не-русскаго ��зыка по письменнымъ пам��тникамъ. Трудъ И. И. Срезневскаго. Томъ третій, Санктпетербургъ 1912.

36 Вид.: [А. В. Горскй], Пам��тники духовной литературы временъ Великого Кн��з�� Ярослава II, стр. 219–220, 292–299 (издање и превод на руски); Н. Никольскiй, Матерiалы дл�� повременнаго списка русскихъ писателей и ихъ сочиненiй. (X–XI вв.)X–XI вв.)–XI вв.)XI вв.) вв.), стр. 105–110.



не оуморѧетъ ихъ гладомъ и не приемше заповѣди по заповѣди живтъ кромѣ же и сего свидѣтельства аще быхомъ вѣр имѣли къ дающем скотѡмъ пищ ихъ и птеньцемъ врановымъ призывающимъ егѡ не оустрашилисѧ быхомъ нищеты сеѧ вѣдѧще яко всѧкїѧ твари и дыханїѧ честнѣиши есмы по образ божїю создани и паче всѣхъ нами печетсѧ господь аще ли оубо таковое житїе оустрашаетъ ны и немощно намъ мнитсѧ лѣности ради еже и оубозїи в насъ творѧтъ не приемше образа иноческагѡ то какѡ оуже можемъ помыслити еже начати по стопамъ отьцъ своихъ ходити и житїю ихъ поревновати иже оудивиша и аггелы своимъ житиемъ разгнѣмъ оубо книги и прочтемъ житїѧ свѧтыхъ отьцъ да оувѣмы ѡтъ пребыванїѧ ихъ какѡ люблѧх бога и тогда велми окаимъ житїе свое и ложныи обѣтъ какѡ всѧ мира сегѡ оуметы вмѣниша какѡ всѧ яже во свѣтѣ семъ ѡставиша како ходиша во ѡвчинахъ и въ козїѧхъ кожахъ лишени всегѡ яже во свѣтѣ семъ скорбѧще не ѡ сщихъ въ мирѣ семъ но ѡ страшномъ сдищи ѡзлоблени ѡтъ бѣсовъ и неразмныхъ человѣкъ въ пстынѧхъ пребывающе и в пещерахъ ѡсобѧщесѧ и въ разсѣлинахъ земленыхъ преходѧще и бѧше чюдо по истиннѣ видѣти како овїи в ркахъ дѣло держаще молитв же оусты и размомъ (87а) плетще и к вышнем возсылающе и тако день провождах дрзїи же на версѣхъ горскихъ яко ластовицы вогнѣздившесѧ шептах ѱаломскїѧ пѣсни овїи якѡ елени горы высокїѧ ѡбхождах и былиемъ пстыннымъ доволство оутробы своеѧ исполнѧх иніи же яко заѧцы въ каменїихъ прибѣжища своѧ творѧх овїи же ѡтъ нихъ сѣдѧще прї источникахъ ѡтъ камене текщихъ и звѧцанїемъ сладкимъ оушеса ѡглашающе и ркама своима напивающесѧ благодарѧх бога и паки на вѣтрѣ тихо повѣвающемъ прохлаждахсѧ рцѣ и очи и оумъ же и дш к бог возводѧще и по молитвеннѣи лѣствицы к нем восходѧще и присьно с нимъ бесѣдюще то бо имъ бѣ дѣло вын и тогѡ ради изыдоша ѡтъ мира якоже съ господемъ богомъ своимъ ходити вын не обѧземи житеискими печалми и всѣми нестроиными сщими в молвѣ восходѧще же на высокїѧ холмы смотрѧх на всѧ страны и не видѧх мира ни слышах мѧтежа и игранїѧ не бѣ имъ во очїю градскаго смѧтенїѧ народнагѡ кричанїѧ ни прїидоша ко оушима ихъ блдницъ скверныхъ пѣсни не видѣша царьство на брань сшедшїѧсѧ не видѣша крове проливаемы и образа богомъ почтеннагѡ лица человѣчьскаго мечемъ ѡтъ тѣла ѡтълчаема в кратцѣ же рещи всего окаѧнства человѣчьскагѡ не видѣша токмо во очїю имъ бѧше древесъ колѣбанїе и листвїѧ шмѣнїе и по престатїи шмѣнїѧ источникомъ звѧцанїе птичее пѣнїе кїѧждо своѧ пѣсни воспѣвающи не бѣ оубо тѣмъ печали избѣжаша бо печали мира ѡтъшедше ѡ сем же единомъ (87б) печахсѧ какѡ оумъ сохранити неврежденъ сетою мира сегѡ како дш чист пред богомъ поставити и неѡсквернен похотми плотскими над всѣми же сими какѡ доухъ137свѧтыи въ дшы своѧ вселити и рещи готово сердьце мое боже како молитв бодр и нелѣностн творц своем возслати лишишасѧ мира да творца всегѡ мира насладѧтсѧ избѣжаша человѣкъ да со аггелы бесѣдютъ ѡтъвергоша покои и веселїе мирское да во ѡномъ вѣцѣ почїютъ обнищашѧ тѣломъ да доухомъ разбогатѣютъ ѡтъвергошасѧ имѣнїѧ и славы да небеснаѧ сокровища

1 У рукопису дхъ, на снимку не видимо титлу.



прїимтъ безъ чести здѣ на земли быша да ѡтъ аггелъ прославѧтсѧ изыдоша ѡтъ полатъ и хлѣвины на холмѣхъ водрзиша да въ небесьныхъ полатахъ возлѧгтъ и в кратцѣ рещи всѧко всѣми образы тѣло свое ѡскорбиша да дшы пространьство обрѧщютъ кто бо тѣмъ вод на рцѣ возлїѧ ктѡ обвенїе подаде кто ложе постла кто брашно различнѡ оустрои никтоже не имще бо ни слжащаго ни слжимагѡ алчни жаждни оуединени слезни поникли дрѧхли оумилени изсшени непомиловани неѡмовени непосѣщени нищи нази солньце бо ихъ наги ѡставлѧше заходѧщи и наги обрѣташе восходѧщи бѧх же имъ днїе якѡ степени день ѡтъ дне приближахсѧ ко господ своем день пребывше хвалѧх бога яко не в мирскомъ мѧтежи и молвѣ прешедше егѡ оутр же паки возсїѧвш рцѣ къ вышнем воздѣвах яко не в мѧтежехъ мирскихъ ѡсвѣти ихъ солньце но на горахъ едини печали имъ ѡтъ сатаны пришедши и искшенїю не имѣѧх человѣка оутѣшающаго (88а) ихъ не бѧше кто въ печали разсждающи имъ или к ком пришедше скорбь премѣнити развѣ къ едином бог к нем же и прибѣгоша и весь животъ свои пред нимъ положиша дивство дивное такѡвое житїе аггеломъ чюдное такѡвое пребыванїе и естество плотское превосходѧ кто бѣ тѣхъ въ болѣзни посѣщаѧ или иссыхающеи оутробѣ вод ко оустомъ принесяи кто тѣмъ издыхающимъ очи совокпи кто погребателнаѧ пѣнїѧ над ними ѡтъпѣтъ кто ѡмы кто погребе кто возопи со слезами оупокои господи дш нѣсть никтоже господь единъ тѣмъ бысть и оутѣха и ѡтърада и прибѣжище и слга и хранитель приближишасѧ бо к нем невозвратно и онъ пристпи к нимъ неѡтъстпно возлюбиша егѡ и вдадесѧ имъ взыскаша его и вселисѧ въ нихъ и прїѧтъ ихъ якѡ достоины себѣ оувы оумъ изстпаетъ ми помѧнвъ любовь юже имѣѧх ко господ прѣподобьнїи тїи яко тако пожиша любве егѡ ради и всѧ претерпѣша да оугодницы христовы прозовтсѧ мы же аще единъ часъ главою поболимъ или единъ прыщь на тѣлѣ нашемъ оузримъ стенемъ аще ли разболимсѧ то не якоже иноцы но якоже мирстїи обсѣдѧтъ бо ны дрзи наши совѣты творѧще которое оубѡ былїе слчитсѧ на оустрабленїе наше тогда же и женскїѧ рки тѣло наше ѡсѧзаютъ отокъ мажтъ и собратисѧ творѧтъ ѡтъходѧтъ же воздыхающе и мы на нихъ зрѧще оумилѧемсѧ и до слезъ да ни в начатцѣ ѡтъверженїѧ нашего ни въ юности ни въ старости ни во здравїи ни въ болѣзни ни на исходѣ тѣлесе мира (88б) ѡтъмѣтаемсѧ но и еще любимъ егѡ и держимсѧ егѡ неѡтъстпно донелѣже дша наша въ тѣлѣ нашемъ есть не хощемъ совершенно свобѡдитисѧ



Слика 1. Збирка рукописа манастира Хиландара, бр. 506, стр. 87б



Слика 2. Збирка рукописа манастира Хиландара, бр. 506, стр. 88а



Снежана Елесиевич

ВЫПИСКА ИЗ „СЛОВА БРАТУ СТОЛПНИКУ“ В ХИЛАНДАРСКОМ СБОРНИКЕ XVIII ВЕКАXVIII ВЕКА

(Резюме)

„Слово брату столпнику“, все обоснованнее приписываемое русскому автору XI века, киевскому митрополиту Илариону, в русской и сербской рукописных традициях сохранилось как в полном виде, так и в списках без предисловия и выписках разного объема. В статье из-ложена история вопроса об авторстве „Слова“ и указаны все его сохранившиеся и погибшие сербские списки. В работе отождествляется и вводится в научный оборот до сих пор неиз-вестная выписка из „Слова“, находящаяся в Отечнике, точнее, в Сборнике поучений святых отцов, принадлежащем библиотеке Хиландарского монастыря (Хиландар, № 506, XVIII век, церковнославянская редакция). В монастыре этот сборник оказался не ранее 1754 года и на сегодняшний день является самым поздним свидетельством бытования „Слова“ в сербской среде. Текстологическое сравнение хиландарской выписки из „Слова брату столпнику“ с соответствующими ей частями сербских списков произведения – полных (БАН, Тек. пост. 13, XIV век; НБС 26, XIV век; Сав. 22, XV век) и с отсутствующим предисловием (Деч. 96, XIV или самое начало XV века; Печ 83, XIV век), – показало, что выписка близка к печскому и дечанскому спискам, которые в сербской рукописной традиции данного произведения текс-тологически составляют отдельную группу. Ряд чтений предположительно русской по языку хиландарской выписки, отличающихся от чтений сербских списков, требует специального рассмотрения, с учетом всей русской рукописной традиции „Слова“. К статье приложено издание текста хиландарской выписки.

Кључне речи: „Слово брату столпнику“, митрополит кијевски Иларион, ауторство „Слова“, срп-ска традиција „Слова, хиландарски зборник из XVIII века, хиландарски извод из „Слова“.

Примљено: 20. децембра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.



BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 189–199): 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 189–199)pp. 189–199). 189–199) УДК 811.133.1’342.8

Branko RakićFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu

AKCENAT GRUPE U FRANCUSKOM JEZIKU

U ovom radu govorićemo o francuskom akcentu, kao i o određenim, opšte prihvaćenim, a nedovoljno preciznim terminima pod kojima je ovaj akcenat poznat, kao što su intenzitetski akcenat (accent d’intensité ili accent tonique) i akcenat reči (accent lexical). Definisaćemo i pojam ritmičke grupe koja je od izuzetnog značaja jer upravlja ritmom i akcentuacijom u francuskom jeziku i poja-snićemo zašto smo se opredelili da za akcenat u francuskom jeziku upotrebljavamo pojam akcenat grupe. Cilj nam je, dakle, da ukažemo na posebnosti francuskog akcenta, akcenta grupe, kao i na posebnosti ritmičkog uređenja francuskog jezika.

1. Da li je francuski jezik bez akcenta?Potvrdan odgovor na ovo pitanje sve do sedamdesetih godina XX veka, niko

nije ni pokušavao da ospori. Većina autora slagala se u oceni da francuski jezik nema akcenat, a ovakvom stavu doprinosila su sledeća dva faktora:

– tradicionalna i neodgovarajuća shvatanja da većina evropskih jezika poseduje dinamički akcenat koji se isključivo odlikuje rastom intenziteta na naglašenom slogu, a u koja se francuski jezik nikako nije uklapao jer u njemu na naglašenom slogu nema značajnijeg povećanja akustičke energije, to jest intenziteta, niti frekvencje u odnosu na nenaglašene slogove. Ovakve stavove opovrgla su eksperimentalna istraživanja šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka koja su pokazala da se, kako primećuje Martine, „u većini jezika, naglašeni slog izgovara energičnije, na većoj visini i duže od nenaglašenih slogova.“1;

– pogrešna auditivna impresija slušalaca naviknutih na jezike u kojima se akcenat realizuje ponajviše povećavanjem akustičkog intenziteta, a koji pred „slogovonom jednakošću“ (l’égalité syllabique) francuskog jezika (fenomena da svi slogovi osim naglašenog približno isto traju) stiču utisak da u njemu akcenta ni nema.

Sedamdesetih godina XX veka, Malmberg2 koji razlikuje jezike sa intenzi-tetskim akcentom, poput engleskog i španskog jezika, zatim jezike sa tonom reči,

1 Martinet, A,Martinet, A, Éléments de linguistique générale, Paris, Armand Colin, 1967, str. 89.2 Malmberg, B,Malmberg, B, Les domaines de la phonétique, Paris, Presses universitaires de France, 1971,

str. 198.



ili tonske jezike, poput kineskog, kao i jezike u kojima su prisutni i intenzitetski akcenat i tonsko variranje, poput švedskog jezika, smatra da je francuski jezik bez akcenta.

S druge strane, Vjolan3 takav pogrešan auditivni utisak objašnjava činje-nicom da slušaoci naviknuti na odre�eni ritam, na primer, engleskog jezika, u kojem se akustički izražen element, dakle element sa najvećim intenzitetom javlja uglavnom na početku reči, sistematsko duženje finalnog sloga akcenatske celine (ritmičke grupe) u francuskom jeziku tumače kao odsustvo intenziteta, i shodno tome nepostojanje akcenta.

I u engleskom i u francuskom jeziku, u percipiranju akcentovanog sloga glavnu ulogu igra povećanje energije, ali je u pitanju različita vrsta energije. U engleskom jeziku, radi se o povećanju akustičke energije, to jest intenziteta, a u francuskom jeziku, akcenat je na kraju akcenatske celine (ritmičke grupe) i realizuje se povećavanjem artikulacione energije, to jest trajanja, koju prati ušteda na planu akustičke energije. Vjolan4 zbog toga francuski akcenat naziva ritmičkim akcentom (accent rythmique), a Lot5 i Lore6 akcentom trajanja (accent de durée).

Samim tim, netačne su tvrdnje da zbog činjenice da na finalnom slogu ak-cenatske celine nema povećanja intenziteta, na tom slogu nema ni akcenta, jer, kako primećuje Vjolan, „pojam akcenat upućuje na element nekog niza, element koji je najvažniji za razumevanje, a koji se u francuskom jeziku sistematski javlja na kraju, dok se u engleskom nalazi uglavnom na početku. U oba jezika postoje akcenti, ali su oni, usled njihovih dijametralno suprotnih položaja, različite prirode.“7

U vezi sa akcentom u francuskom jeziku, važno je napomenuti da obično nosi neodgovarajuće kvalifikacije, i kada je reč o akustičkim parametrima koji učestvu-ju u njegovoj realizaciji, i kada se radi o segmentima na kojima se realizuje.

Tako se francuski akcenat najčešće kvalifikuje kao intenzitetski (accent d’intensité, accent tonique), što predstavlja već arhaična shvatanja da je akce-nat većine evropskih jezika dinamički ili ekspiratorni, to jest da se karakteriše isključivo povećanjem intenziteta. Ovakvo shvatanje osporava, najpre, Martine koji se poziva na eksperimentalna istraživanja svojih savremenika, prema kojima je, na primer, u engleskom jeziku „stalna karakteristika svakog akcenta brzo variranje melodijske krivulje, ali i da je to variranje praćeno povećavanjem intenziteta i trajanja.“8

3 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 41.4 Ibid, str. 43.5 Lhote, É,Lhote, É, Enseigner l’oral en interaction, Paris, Hachette, 1995, str. 140.6 Lauret, B,Lauret, B, Enseigner la prononciation du français: questions et outils, Paris, Hachette, 2007,

str. 47.7 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 42.8 Martinet, A,Martinet, A, Éléments de linguistique générale, Paris, Armand Colin, 1967, str. 90.


Branko Rakić, Akcenat grupe u francuskom jeziku

Prema Malmbergu, akcenat reči ispoljava se veoma redundatno, odnosno „kao proizvod združenog dejstva tri pomenuta parametra (intenziteta, visine i trajanja).“9

U francuskom jeziku, kako konstatuje Pjer Leon, „akcenat je vrhunac arti-kulacione energije koji se manifestuje fizičkim povećanjem dužine, intenziteta i eventualno menjanjem frekvencije pri prelasku sa neakcentovanog na akcentovani slog i/ili tokom izgovora akcentovanog sloga.“10

Upravo zbog činjenice da akcenat proizilazi iz kombinacije sva tri navedena parametra, to jest trajanja, intenziteta i visine, bilo bi pogrešno odre�ivati fran-cuski akcenat kao intenzitetski, jer bi to značilo da u imenu navedeni parametar intenziteta jedini i igra ulogu u realizaciji francuskog akcenta što se ne slaže sa stvarnim stanjem stvari.

Francuski akcenat nikada se ne realizuje isključivim povećanjem inten-ziteta na naglašenom slogu (finalni slog ritmičke grupe) u odnosu na nenagla-šene slogove. Ovakvu konstataciju, Leon11 potkrepljuje rezultatima merenja prema kojima je intenzitet na naglašenom slogu veći za samo 3 dB u odnosu na nenaglašeni slog što je jedva dovoljno da bi se razlika u intenzitetu uopšte i primetila.

Na naglašenom slogu ne javlja se ni jasno markirano variranje osnovne frekvencije F0 (frekvencije vibriranja glasnica), nego samo slabije i postepeno uzlazno ili silazno kretanje frekvencije tokom realizacije samoglasnika. Vjolan12 i Pjer Leon13, zbog toga, konstatuju da je francuski akcenat poseban po tome što neznatne varijacije intenziteta i frekvencije na akcentovanom slogu ne mogu samostalno da doprinesu njegovom percipiranju. Ključni parametar koji se sa njima istovremeno javlja i koji, gotovo uvek, predstavlja osnovnu akcenatsku oznaku jeste trajanje. Zbog ove karakteristike francuskog akcenta, naglašeni slog je, u principu, dva puta duži od nenaglašenog.

Na osnovu eksperimentalnih merenja, Vjolan14 dolazi do zaključka da se povećanje dužine sloga koji je percipiran kao poslednji slog neke ritmičke gru-pe javlja u 90 % slučajeva, dok se variranje osnovne frekvencije javlja u 56 % slučajeva, a povećanje akustičkog intenziteta samo u 27 % slučajeva.

U vezi sa odnosima izme�u tri navedena parametra u poslednjem slogu neke ritmičke grupe, Vjolan15 konstatuje da se istovremeno variranje sva tri parametra pod akcentom javlja samo u 17 % slučajeva, dok u 42 % slučajeva variraju samo

9 Malmberg, B,Malmberg, B, Les domaines de la phonétique, Paris, Presses universitaires de France, 1971, str. 192.

10 Léon, P,Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 107.11 Ibid, str. 108.12 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 45.13 Léon, P,Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 107.14 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 48.15 Ibid.



dva parametra, a u 38 % samo jedan, kao i da se u najvećem broju kombinacija javlja povećanje trajanja.

Francuski akcenat ponekad se kvalikfikuje i kao leksički akcenat (accent lexical) što, s tačke gledišta segmenata na kojima se dati akcenat realizuje, tako�e ne odgovara stvarnosti. Takav naziv navodio bi na zaključak da akcenat u fran-cuskom jeziku može nositi svaka akcentogena reč, dakle, svaka reč osim klitika16 koje ne mogu biti naglašene (non accentuables), a koje pripadaju zatvorenim klasama (veznici, predlozi, determinanti), što nije tačno. Stvarno stanje sasvim je drugačije jer akcenat u francuskom jeziku poga�a samo poslednji slog akcenatske celine (ritmičke grupe) koja se može sastojati od nekoliko reči.

2. Ritmička grupa kao osnovna jedinica ritmičkog uređenjaOsnovna jedinica ritmičkog ure�enja u francuskom jeziku je akcenatska

celina koja može da se sastoji od jedne ili nekoliko reči i ona se naziva ritmičkom grupom. Kako se francuski akcenat realizuje, ponajviše duženjem samoglasnika u poslednjem slogu ritmičke grupe, opredelili smo se za pojam akcenat grupe (accent de groupe) koji, izme�u ostalih, predlažu i Karton17, Šampanj-Mizar i Burdaž18 i Monik Leon19. Ovaj naziv odabrali smo jer svaka pojedinačna reč unutar ritmičke grupe gubi svoj potencijalni akcenat u korist poslednje reči u grupi, kao i zbog toga da prednost ne bismo davali samo jednoj od fizičkih manifestacija akcenta (intenzitet, dužina, visina) nauštrb drugih.

Dakle, možemo reći da se standardni francuski jezik odlikuje oksitonskim akcentom, to jest akcentom koji poga�a poslednji izgovoreni slog neke seman-tičke, to jest ritmičke grupe, kao i da se taj akcenat, sa proširenjem semantičke grupe udesno, i sâm pomera udesno, što možemo ilustrovati sledećim primerima: la pe`tite (mala), la jo`lie (lepa), la jolie pe`tite (lepa mala), la jolie petite mai`son (lepa mala kuća).

Ritmička grupa je celina koja na poslednjem slogu nosi akcenat grupe, a kako, izme�u ostalih, primećuju Gard20, Pjer Leon21 i Monik Leon22, ona pred-stavlja grupu reči tesno povezanih smislom koja izražava odre�enu ideju i, tako, formira smisaonu celinu.

16 Francuski jezik poznaje isključivo proklitike koje, naravno, nikada ne mogu biti akcentovane.Francuski jezik poznaje isključivo proklitike koje, naravno, nikada ne mogu biti akcentovane. Me�utim, u jednom jedinom slučaju, moguće je govoriti i o enklitikama, i to o enklitikama koje nose akcenat. Naime, dok u primeru Je le prends (Ja ga uzimam), proklitika le ne može biti akcentovana, jer akcenat grupe pada na poslednji slog date grupe, u zapovednom načinu iza kojeg dolazi zamenica direktni objekat Prends-le (Uzmi ga), enklitika le nosi akcenat jer se nalazi na kraju grupe.

17 Carton, F,Carton, F, Introduction à la phonétique du français, Paris, Bordas, 1974, str. 98.18 Champagne-Muzar, C, Bourdages, J,Champagne-Muzar, C, Bourdages, J, Le point sur la phonétique, Paris, CLE, 1998, str. 28.19 Léon, M,Léon, M, Exercices systématiques de prononciation française, Paris, Hachette, 2003, str.

103.20 Garde, P,Garde, P, L’accent, Paris, Presses universitaires de France, 1968, str. 95.21 Léon, P,Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 100.22 Léon, M,Léon, M, Exercices systématiques de prononciation française, Paris, Hachette, 2003, str.

102.



Prema Pjeru Leonu23, ta smisaona celina je sintagma, a ritmička grupa je, zapravo, sintagma koja je aktualizovana u govoru i koja se završava naglašenim slogom. Napomenimo ovde da se akcenti obeleževaju kosom crtom koja stoji ispred naglašenog sloga, i da se tako, istovremeno obeležavaju i granice izme�u dve susedne ritmičke grupe: `Oui il m’a `dit qu’il vien`drait mais je ne le crois `pas. Ovde je reč o demarkativnoj funkciji akcenta, karakterističnoj za jezike sa fiksnim akcentom, a koja, kako primećuje Pjer Leon, „olakšava dekodrianje smisanonih celina ili sintagmi.“24

Na osnovu ovog shvatanja, mogli bismo ustanoviti odre�ene principe koin-cidiranja smisaonih celina (sintagmi) i ritmičkih grupa.

Tako, na primer, kao ritmičke grupe mogu da se realizuju imenske sintagme (SN) koje se sastoje od ličnog imena, ili imenice, prideva i determinanta, a koji su:

– u funkciji subjekta Pierre / arrive (Pjer stiže), to jest Mes amis français./ sont arrivés (Stigli su moji francuski prijatelji);

– ili u funkciji direktnog ili indirektnog objekta Nous avons téléphoné / à nos amis français (Telefonirali smo svojim francuskim prijateljima).

Kao ritmičke grupe, mogu da se realizuju glagolske sintagme (SV) koje se sastoje:

– od lične zamenice koje samostalno nikada ne mogu da oforme ritmičku grupu i ličnog glagolskog oblika (Il arrive – On stiže):

– modalnog glagola i infinitiva (Elle doit partir – Ona mora da krene);– glagola i zamenica u funkciji direktnog i indirektnog objekta (Nous

l’avons vue – Videli smo je);– glagola i kraćeg priloga (Vous parlez vite – Govorite brzo);– glagola i kraće predloške sintagme u funkciji priloške odredbe za mesto

(Il va au bar – On ide u bar);– glagola i kraćeg direktnog objekta (Pierre / aime le pain – Pjer voli

hleb);– glagola être (biti) i sintagme koja mu sledi (Le café / est sur la table.

– Kafa je na stolu).I na kraju, kao ritmičke grupe mogu da se realizuju i predloške sintagme

(SP) koje su u funkciji:– priloških odredbi za mesto (Vous les avez vus / devant la faculté – Videli

ste ih ispred fakulteta)– za način (Il est parti / sans nous dire adieu – Otišao je bez

pozdrava);– za vreme (Vous êtes arrivés / il y a deux jours – Stigli ste pre dva

dana);23 Léon, P,Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 100.24 Ibid, str. 109.



– za uzrok (Le musée est fermé / pour la rénovation – Muzej je zatvoren zbog renoviranja);

i za cilj (Il est parti en France / pour faire des études – Otišao je u Fran-cusku da studira).

Ritmičku grupu, Vjolan naziva ritmičkom celinom (unité rythmique) i pritom konstatuje: „Takva celina retko se podudara, kako na planu produkcije, tako i na planu percepcije sa napisanom rečju koja figurira u rečniku.“25

Naime, sledeći iskazi koji se sastoje od različitog broja napisanih reči, sa-činjavaju ritmičku grupu sastavljenu od dva izgovorena sloga: Bonjour; À table; Qu’elles viennent.

Pored toga, prema Vjolanu26, ritam u francuskom jeziku direktno utiče na razumevanje poruke, jer ritmičke celine, to jest grupe, odgovaraju smisaonim celinama u govoru, što ilustruje sledećim primerom: / Viens / On est en retard /, gde kose crte označavaju kraj, odnosno početak ritmičke grupe.

Ritmičku grupu, Marten, u zamišljenom iskazu bez prozodijske strukture koji naziva tekstom, naziva akcenatskom grupom: „akcenatska grupa se definiše kao niz slogova od kojih je barem jedan, i to poslednji, proeminentniji (istaknutiji) od ostalih.“27

S druge strane, aktualizaciju, to jest stvarnu realizaciju teksta u govoru, Mar-ten28 naziva iskazom koji sadrži odre�enu prozodijsku strukturu koja predstavlja hijerahiju minimalnih prozodijskih jedinica, to jest prozodijskih reči, a što su, zapravo, u iskazu realizovane akcenatske grupe.

Dakle, što se tiče načina na koji se, kako konstatuje Marten29, obrazuju akcenatske, to jest ritmičke grupe, treba reći da njih tvore reči koje mogu biti naglašene (accentuables) dakle reči koje pripadaju otvorenim klasama (glagoli, imenice, pridevi i prilozi) oko kojih gravitiraju reči koje ne mogu biti naglašene (non accentuables), dakle, reči koje pripadaju zatvorenim klasama (veznici, predlozi, determinanti), i koje su u odnosu zavisnosti sa rečju koja pripada nekoj otvorenoj klasi.

Za razliku od koncepcije koju je izneo Pjer Leon30 o podudaranju sintagmi i njihovih u govoru aktualizovanih „predstavnika“, to jest ritmičkih grupa, Marten31 zastupa stav da, u spontanom govoru, ne mora uvek biti potpunog podudaranja izme�u akcenatskih grupa u tekstu i prozodijskih reči u iskazu, to jest da se jedna prozodijska reč može odnositi i biti u vezi sa jedinicom koja je veća od akcenatske grupe.

25 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 8.26 Ibid, str. 3427 Martin, P,Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 95.28 Ibid.29 Martin, P,Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 96.30 Léon, P,Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 100.31 Martin, P,Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 98.



Ovakvom mogućem ritmičkom preure�ivanju iskaza doprinosi ritmički fenomen poznat kao vremenska ravnoteža (l’équilibre temporel) ili euritmija (eurythmie).

Govoreći o fenomenu vremenske ravnoteže o kojem je me�u prvima govo-rio Gramon32, Vjolan33 primećuje da u okviru iskaza, ritmičke grupe teže da se uravnoteže, to jest da traju približno isto.

Ova ravnoteža ogleda se: 1) u istom broju izgovorenih slogova u svakoj od sukcesivnih ritmičkih grupa neke ritmičke sekvence, kada je tempo govora istovetan u celom iskazu, kao na primer u iskazu koji se sastoji od dve ritmičke grupe od kojih svaka ima po četiri sloga Il a neigé (4) / toute la journée (4); 2).u maloj razlici u broju izgovorenih slogova po uzastopnim ritmičkim grupama, kada tempo govora varira od jedne do druge ritmičke celine kao u primeru Elle s’appelle (3) / Catherine (2), gde je tempo sporiji u celini koja sadrži manje izgovorenih slogova, a brži u celini u kojoj ih ima više.

U slučaju da je razlika u broju izgovorenih slogova izme�u uzastopnih ritmičkih grupa prevelika, kao u sledećem primeru, u kojem se prva ritmička grupa sastoji od jednog, a druga od četiri sloga Viens (1) / on est en retard (4), kratka grupa se duži, ili iza nje dolazi pauza čime se nadomešta njena mala „vremenska težina“.34

O ovom fenomenu govori i Marten35, ali ga naziva euritmijom (eurythmie) i unosi novo vi�enje stvari, to jest da izme�u prozodijske i sintaksičke strukture ne mora uvek biti podudaranja, što znači da je govornik u prilici da se opredeli ili za prozodijsku strukturu koja bi bila kongruenta sa sintaksičkom, ili za neku euritmičniju strukturu u slučaju da kongruenta struktura to nije.

Ovo možemo da ilustrujemo primerom (Julien adore le café chaud) koji ima dve moguće prozodijske realizacije, od kojih je prva kongruenta sa sintaksičkom strukturom (SN+SV = Julien /adore le café chaud), a druga prednost daje ritmičkoj ravnoteži nauštrb sintakse (Julien adore / le café chaud).

U prvom slučaju, usled različitog broja slogova dve sintaksičke grupe Julien (2 sloga) i adore le café chaud (6 slogova), doći će do ritmičkog uravnotežavanja dve navedene grupe tako što će SN sa manje slogova (Julien) biti izgovorena sporije, dok će SV koja ima više slogova (adore le café chaud) biti izgovorena brže.

32 Grammont, M,Grammont, M, Traité de phonétique, Paris, Librairie Delagrave, 1933, str. 418.33 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 37.34 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 38.35 Martin, P,Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 102.



slika 1.36

U drugom slučaju, prozodijska struktura nije kongruentna sa sintaksičkom, broj slogova dve prozodijske reči Julien adore (4 sloga) i le café chaud (4 sloga) je isti zbog čega je njihovo trajanje isto i bez pribegavanja variranju tempa.

U slučaju neeuritmične realizacije, dakle u slučaju prozodijske strukture koja je kongruentna sa sintaksičkom (Julien / adore le café chaud), pored povećavanja ili smanjenja brzine govora, drugi način ritmičke kompenzacije predstavljalo bi uvo�enje pauze posle segmenta sa manjim brojem slogova, kako bi dve nesraz-merne celine bile uravnoteženije.

Ovo možemo ilustrovati još jednim primerom koji navodi Marten37 Le frère de Max adore les chocolats. Ako bismo se vodili kongruencijom izme�u sintagme i ritmičke grupe, ovu rečenicu bismo podelili na dve ritmičke grupe Le frère de Max / adore les chocolats, što znači da bi se akcenat grupe realizovao duženjem vokala u poslednjem slogu svake od navedene dve ritmičke grupe koje, u sintaksičkoj organizaciji, odgovaraju SN (Le frère de Max) i SV (adore les chocolats).

Marten38 se, sa ovim principom, slaže, ali i primećuje da se spontana re-alizacija, usled svojih brojnih mogućih varijacija i nepredvidljivosti, ne može ukalupiti u unapred odre�ene i krute okvire.

Naime, vodeći se idejom ritmičke organizacije francuskog jezika, Marten39 kao jedan od veoma važnih faktora pominje i tempo govora, primećujući da u navedenoj rečenici, u slučaju da nam je tempo govora brz, reč „frère“ koja može

36 Slika je preuzeta iz Martin, P,Slika je preuzeta iz Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 102.37 Martin, P,Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 98.38 Ibid, str. 93.39 Ibid, str. 98.



da nosi akcenat, neće biti akcentovana, dok će u sporom govoru, ista ta reč imati akcenat.

Tako�e je važno napomenuti da se u govornom francuskom jeziku duge reči spontano izbegavaju, kako bi se smanjila dužina ritmičke grupe, pa se ritmičke grupe u francuskom jeziku karakterišu malim brojem slogova.

Zbog toga, Vjolan40 konstatuje da je u francuskom jeziku prosečan broj slogova u spontanom govoru 2,5 po ritmičkoj grupi, dok za razliku od njega, Pjer Leon41 smatra da su u svakodnevnom spontanom govoru najčešće ritmičke grupe koje sadrže od 4 do 5 slogova, to jest preciznije rečeno da se u spontanom govoru mušakaraca najčešće javljaju ritmičke grupe sa 4,7 slogova, a u govoru žena, grupe sa 4,4 sloga. Zbog svega navedenog, a s obzirom da se, u francu-skom jeziku, najčešće javljaju ritmičke grupe sastavljene od četiri sloga, ritmički obrazac francuskog jezika je niz od tri kratka nenaglašena sloga iza kojih dolazi dugi naglašeni slog.

Prema Elizabet Gembretjer42, ritmičke grupe su sekvence koje se, u spon-tanom govoru, obično, sastoje od 3 do 5 slogova, dok Elizabet Lot43 konstatuje da se pojam ritmička grupa često koristi, a retko definiše, budući da joj dužina i funkcije variraju, ali dodaje i da se retko dešava da ritmička grupa ima više od 9 slogova. U pogledu maksimalne moguće dužine ritmičke grupe, Landersi i Renar44 zapažaju da se ritmičke grupe mogu produžavati do 8 slogova.

Nasuprot njima, Marten45 smatra da maksimalan broj slogova po ritmičkoj grupi u francuskom jeziku, kada je tempo govora uobičajen za svakodnevni govor, ne prelazi 7 slogova, što je poznato kao pravilo sedam slogova. U slučaju da je tempo govora brži, ritmičke grupe mogu da se produže do 10 ili 11 slogova.

Značajno je napomenuti da o ovom pravilu sedam slogova prema kojem se u govoru ne mogu javiti celine duže od sedam uzastopnih slogova, od kojih je poslednji naglašen i dug, kao i o činjenici da je najčešći tip akcenatske celine u francuskom jeziku, celina sa četiri sloga, još 1550. godine, govori Luj Megre46 u delu Le treté de grammere francoeze (Traktat o francuskoj gramatici).

40 Wioland, F,Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991, str. 35.41 Léon, P,Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université, 1998, str. 111.42 Guimbretière, É,Guimbretière, É, Phonétique et enseignement de l’oral, Paris, Didier/Hatier, 1994, str. 34.43 Lhote, É,Lhote, É, Enseigner l’oral en interaction, Paris, Hachette, 1995, str. 138.44 Landercy, A, Renard, R,Landercy, A, Renard, R, Éléments de phonétique, Bruxelles, Didier, 1977, str. 101.45 Martin, P,Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 105-106.46 Louis Meigret.Louis Meigret.



slika 2.47

3. ZaključakNa kraju ćemo podsetiti na najvažnije zaključke u vezi sa akcentom grupe

u francuskom jeziku:– osnovna jedinica ritmičkog ure�enja je ritmička grupa koja, najčešće,

koincidira sa sintagmom;– svaka pojedinačna reč unutar ritmičke grupe gubi potencijalni akcenat

u korist poslednje reči u grupi, pa se standardni francuski jezik odlikuje oksitonskim akcentom;

– akcenat se realizuje povećavanjem artikulacione energije (trajanja), koju prati ušteda na planu akustičke energije, a naglašeni slog je, u principu, dva puta duži od nenaglašenog;

– najčešće se javljaju ritmičke grupe sastavljene od četiri sloga;– maksimalan broj slogova po ritmičkoj grupi, kada je tempo govora

uobičajen za svakodnevni govor, ne prelazi 7 slogova, a u slučaju da je tempo govora brži, ritmičke grupe mogu da se produže do 10 ili 11 slogova.

LITERATURA

Carton, F, Introduction à la phonétique du français, Paris, Bruxelles, Mon-tréal, Bordas, 1974.

Champagne-Muzar, C, Bourdages, J, Le point sur la phonétique, Paris, CLE international, 1998.

Garde, P, L’accent, Paris, Presses universitaires de France, 1968.Grammont, M, Traité de phonétique, Paris, Librairie Delagrave, 1933.

47 Slika je preuzeta iz Martin, P,Slika je preuzeta iz Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009, str. 106.



Guimbretière, É, Phonétique et enseignement de l’oral, Paris, Didier/Hatier, 1994.

Gudurić, S, Osnovi fonetike sa fonologijom francuskog jezika, Beograd, Zavod za udžbenike, 2009.

Landercy, A, Renard, R, Éléments de phonétique, Bruxelles, Didier, 1977.Lauret, B, Enseigner la prononciation du français: questions et outils, Paris,

Hachette, 2007.Léon, M, Exercices systématiques de prononciation française, Paris, Ha-

chette, 2003.Léon, P, Phonétisme et prononciation du français, Paris, Nathan Université,

1998.Lhote, É, Enseigner l’oral en interaction, Paris, Hachette, 1995.Malmberg, B, Les domaines de la phonétique, Paris, Presses universitaires

de France, 1971.Martin, P, Intonation du français, Paris, Armand Colin, 2009.Martinet, A, Éléments de linguistique générale, Paris, Armand Colin,

1967.Wioland, F, Prononcer les mots du français, Paris, Hachette, 1991.

Branko Rakić

ACCENT DE GROUPE EN FRANÇAIS (Résumé)

Dans cet article, nous parlerons de l’accent français, et de certaines dénominations généralement acceptées, mais inadéquates, sous lesquelles il est connu, telle que l’accent d’intensité ou l’accent tonique, ainsi que l’accent lexical. Nous essaierons d’expliquer pourquoi nous leur avons préféré le nom d’accent de groupe et nous tâcherons de définir la notion de groupe rythmique représentant l’unité de base de l’organisation accentuelle et rythmique du français. Notre travail a donc pour objet la description des particularités de l’accent et du rythme du français.

Ključne reči: slogovna jednakost, ritmička grupa, akcenat grupe, pravilo sedam slogova, euritmija, intenzitet, osnovna frekvencija F0, dužina.

Primljeno: 20. decembra 2011, prihvaćeno za objavljivanje 12. marta 2012.



BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1, (pp. 201–215) УДК 811.163.41’373.45 : 811.133.1

Тијана, КрстићФИЛУМ – Крагујевац

НЕКЕ НАПОМЕНЕ О ФРАНЦУСКИМ РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗ ОБЛАСТИ ВОЈСКЕ И МОДЕ

У раду је реч о француских речима у српском језику из области војске и моде. У првом делу, у његовом уводу, дају се неке напомене о утицају француске културе на српску културу, а потом се говори о позајмљеницама и процесу адаптације, прво о фонолошкој, а затим о морфолошкој адаптацији, док се у другом делу рада дају примери француских речи из области војске и моде које су ушле у српски језик и које данас чине саставни део његовог вокабулара.

1. УводПрисуство француских речи у српском књижевном језику није, нарав-

но, новијег датума. Имајући у виду да је Хрватска још у доба Каролинаца имала прве контакте с Француском, и то пре свега у војном и религиозном погледу, може се закључити да су прве француске речи ушле у наш језик крајем XII и почетком XIII века (Крстић, 2005: 74).

Географски услови и трговачке, црквене и културне везе Далмације с Венецијом, Италијом и јужном Француском, допринели су да се француска књижевност (пошто су многи италијански писци писали управо на фран-цуском језику) наметне читавој нашој култури.

Упркос знатно мањем утицају француске културе на Европу у XV и XVI веку и то због Стогодишњег рата, политичке анархије и др., Универзитет у Паризу задржава и даље свој углед који је стекао знатно раније, тако да су многи млади људи, жељни знања, из различитих крајева Европе долазили у Париз да студирају. Међу њима се налазио и известан број наших људи који су касније постали познати хуманисти и признати научници и филозофи.

У истом периоду, у XV и XVI веку, француски уметници раде у Дал-мацији као архитекте, вајари и резбари. Они су донели утицај готике и француске ренесансе у Далмацију, а сигурно су унели и неке стручне фран-цуске изразе у наш језик. Захваљујући географском, приморском положају Далмације, културне и уметничке везе ових крајева са Француском наставиле су да се развијају и у доба готике и ренесансе, продубљујући се у XVIII и XIX веку, а трају, наравно, још и данас. Али нису само културни и трговачки



односи Хрватске с Француском утицали да неке француске речи директно или индиректно уђу у наш језик. Веома битан фактор био је и француски војни утицај на Хрватску у XVII и XVIII веку, јер су многи хрватски плаће-ници били у служби француских краљева Луја XIII и Луја XIV. Овде треба истаћи да нису само војни термини преко хрватских војника улазили у наш језик, већ и многе друге речи. Поједине француске речи нису директно улазиле у српски или хрватски језик, већ преко неког другог језика као што је италијански, немачки или руски. Позајмљенице регимента, ађутант, на пример, јесу француске речи које су преко немачког ушле и у наше језичко подручје (Крстић, 2005: 75).

Многи видови француског живота били су под изузетним утицајем француског краља Луја XIV (1638–1715) па тако и свет моде, а будући да је Француска под Лујем XVI постала снажна сила, француски стил почео је доминирати. У XVIII веку аристократија и богато грађанство осталих европских држава верно су модом пратили оно што се носи у Паризу.

Утицај француске културе на европску културу, дакле и на српску, још већи је у XIX веку, посебно у његовој другој половини, и у том периоду знатан број француских речи, било директно, било индиректно, преко неког другог језика, улази у српски језик.

У наставку овог рада, прво ће бити речи о позајмљеницама и о процесу адаптације, на фонолошком и на морфолошком нивоу, а затим ће бити при-казан један број француских речи из области војске и моде које су ушле у српски језик; а управо је то и циљ нашег рада: приказати што већи број ових француских речи које данас чине саставни део српског вокабулара.

2. Позајмљенице и процес адаптацијеПроблем позајмљеница привлачи пажњу лексикографа још у XVIII

веку. Њихово проучавање је веома значајно за компаратаивну лингвистику. Међутим, након појаве структурализма1 у лингвистици, проучавање по-зајмљених речи престаје да буде предмет интересовања, што се нарочито манифестовало у Америци.

Основа реченичког фонда француског језика састављена је, у највећем делу, од речи које су произишле из латинског језика. Тај основни речник вре-меном се обогатио знатним бројем речи које су доспеле из других језика.

Основа реченичког фонда српског језика састављена је, у највећем делу, од народног српског слоја језика.

Наравно, и француски и српски језик имају потребу преузимања речи из других језика. То је одлика свих језика који се користе у свету.

1 Структурализам језик сматра скупом међусобно повезаних лексичких, граматичких и фонолошких елемената које треба посматрати на синхронијском нивоу. Друштвени аспект употребе језика је ван подручја главног интереса. Лингвистика се усмерава више према језику и синхронији, а мање према говору и дијахронији.


Тијана Крстић, Неке напомене о француским речима у српском језику из области ...

Дакле, позајмљенице чине значајан слој сваког језика.Како бисмо дефинисали позајмљенице?То су речи које је један језик преузео из других језика и које су постале

саставни део лексичког фонда тог језика. Или, другим речима, позајмљени-це су језичке јединице преузете из једног језичког система у други језички систем.

Позајмљивање речи из других језика карактеристично је за све језике. Позајмљенице настају као резултат односа међу народима, и то пре свега, културних, друштвених, економских и политичких. Према томе, позајмље-нице су нека врста међународне размене.

Треба напоменути да до позајмљивања речи често долази из моде која прелази у снобизам, а не из потребе да се попуни нека празнина у лексици једног језика (Крстић, 2005 : 74–75).

Српски књижевни језик је, уосталом као и други књижевни језици, говорни и писани језик којим се припадници српске језичке заједнице служе као општим у свакодневној комуникацији и култури уопште, а који је засно-ван на утврђеним фонетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима. Ти обрасци чине норму књижевног језика или, другим речима, они чине систем правила која су обавезна за све оне који тим језиком говоре и пишу.2

По својој структури, српски књижевни језик је исти језик свугде где се њиме говори и пише. Екавског је и (и)јекавског изговора и има два рав-ноправна писма, ћирилицу и латиницу, чији је избор остављен слободној вољи сваког појединца.

Улазак страних речи у наш језик условљен је најчешће културно-ис-торијским и географским карактером, тако да и у народном, а поготово у књижевном језику има велики број позајмљеница из других, пре свега, европских језика.

Наравно, треба истаћи да су те лексеме и гласовно и граматички при-лагођене нашим речима, односно нашем језику.

У лексичком фонду српског књижевног језика, поред домаћих речи, налазе се и турцизми (речи из турског језика или оне речи које су преко турског дошле из персијског и арапског), русизми (речи из руског језика), хунгаризми (речи из мађарског језика), англицизми (речи из енглеског језика), германизми (речи из германских језика, а посебно из немачког),

2 Тако је фонетска норма прописала начин изговарања и писања гласова, па ће, на пример, неправилно бити рећи ћекић уместо чекић, тражијо уместо тражио, леб уместо хлеб.

Морфолочка норма је утврдила, на пример, облике 3. лица множине презента глагола јахати јашу, а не јаше, или глагола волети воле, а на волу.

Синтаксичка норма је утврдила да стандардни облик изражавања радње која се врши напоредо с временом исказа може бити само презент глагола несвршеног вида, као на пример, у реченици: Киша пада, док ће у тој ситуацији презент глагола свршеног вида Киша падне бити погрешно, односно огрешење о норму.



романизми (речи из латинског и романских језика) и грецизми (речи из грчког језика).

Страна реч приликом интеграције у језик прималац пролази корз три фазе.

Прва фаза интеграције подразумева да је говорно лице које упот-ребљава неку страну реч свесно да та реч није познат елеменат у језику примаоцу и због тога је објашњава како би се његов исказ разумео. У овој фази страној речи се најчешће додаје реч звани или израз што би... (нпр., Французи...) рекли.3

Током друге фазе, страна реч се не тумачи, јер се више не осећа као потпуно страни елеменат у језику. Међутим, и даље се осећа да реч није у потпуности интегрисана, то јест, да није адаптирана на свим језичким ниво-има. У овој фази се речи у писању означавају разним графичким средствима, као што су наводници или курзив. Потреба за графичким означавањем про-излази из чињенице да реч није графички адаптирана у језику примаоца.

У говору је истицање знатно отежано. Понекад се стране речи изго-варају посебном интонацијом или се покушава подражавати оригинални изговор.

Током ове две фазе интеграције није још јасно да ли ће страна реч пос-тати позајмљеница. Тек се у трећој фази може говорити о позајмљеници. Реч је прошла кроз фонолошку, морфолошку и семантичку адаптацију и графички се више не одваја од осталих речи језика примаоца (Поповић, 2005: 19–27).

Приликом позајмљивања страних речи, у језику примаоцу може да дође до супституције, то јест, замене елемената језика даваоца (даватеља) елементима језика примаоца (приматеља) или до импортације, то јест, уноса елемената језика даваоца, при чему долази до иновације у језику примаоцу.

Преузимање елемената и правила другог језика може да буде лексич-ко (при чему долази до преузимања лексема језика даваоца), семантичко (преузимање семема, приликом чега се мења значење постојеће речи због међујезичке идентификације са страним моделом), морфолошко (при чему долази до преноса везаних морфема), фонолошко (при чему долази до преузимања фонема из језика даваоца), прозодијско (настаје приликом трансфера нагласка или интонације), синтаксичко (пренос синтаксичких правила) и ортографско (код којег долази до преноса графема).

3 На пример: Не мислим тако, баш напротив, што би Французи рекли: au contraire.



3. Адаптација на фонолошком нивоуФонолошким посуђивањем се сматра утицај гласовног састава једног

језика на фонемски инвентар, дистрибуцију и артикулаторне навике другог језика.

Приликом адаптације на фонолошком нивоу, може доћи до трансфо-немизације, то јест, до супституције фонолошких елемената језика даваоца елементима језика примаоца или до импортације, то јест, уноса фонолошких елемената у језик прималац.

Трансфонемизација може да буде нулта (фонема језика даваоца се замењује фонемама језика примаоца, при чему се самогласници на разли-кују по отворености и месту артикулације, а сугласници по месту и начину артикулације), делимична (фонеме језика примаоца само делимично одго-варају опису фонема језика даваоца; самогласници се могу разликовати по отворености, али не и по месту творбе, а сугласници по месту, али не и по начину артикулације) и слободна (до ње долази уколико језик прималац нема ни делимичне артикулаторне еквиваленте, па се фонеме из језика даваоца замењују слободно; овај тип трансфонемизације најчешће се заснива на ортографији (Поповић, 2005: 28–64).

4. Адаптација на морфолошком нивоуПозајмљена реч из страног језика уклапа се у домаће морфолошке

категорије и при том поприма морфолошка обележја релевантна за језик прималац, или губи изворна обележја уколико она у њему нису релевантна. Тако, на пример, именица позајмљена из језика који не поседује категорију граматичког рода, прелазећи у језик који је поседује, нужно добија обележје рода. У обрнутом случају, када се у језику даваоцу разликује, а у језику примаоцу не разликује граматички род, именица ће то обележје изгубити. Обим ове врсте адаптације зависи од сличности или различитости морфо-лошких систeма језика примаоца и језика даваоца. Адаптација је слабија уколико су морфолошке структуре два језика сличније, а јача и сложенија уколико су оне различитије.

За истраживање морфолошке адаптације позајмљеница важно је дефи-нисати облик речи од којег полазимо у морфолошкој анализи. То је основни облик речи, који је с морфолошког становништа неутралан (Филиповић, 1986: 117.) Основни облик речи је онај облик који можемо наћи у речницима. То је облик номинатива једнине за именице, номинатива једнине мушког рода за придеве и инфинитив за глаголе. Основни облик позајмљене речи може имати различите степене морфолошке адаптације. Међутим, строге поделе на различите степене морфолошке адаптације нису могуће пошто осим морфолошких, на њих утичу и фонолошки и семантички чиниоци и границе измећу њих нису увек прецизне (Поповић, 2005: 66–70).



Основни облик трпи две врсте промена. С једне стране, он улази у систем флексије, а са друге, у систем творбе речи. На пример:

Флексиони облици омогућавају синтаксичко уклапање речи у шире јединице, а они настали деривацијом и композицијом, при чему сваки има своју флексиону парадигму, представљају лексичку експанзију основног облика речи..Први процес ћемо назвати примарном,.а други секундарном адаптацијом, јер тада полазимо од већ адаптираних речи. У морфолошкој анализи позајмљеница из француског језика.раздвојићемо ова два процеса. Само први обухвата позајмљивање и уклапање страних речи у морфолошки систем језика примаоца. На пример, беж је неадаптирани придев и према томе сигурно припада примарној адаптацији. Модеран је адаптирани придев из примарне адаптације док је модернизован.придев секундарне адаптацје, изведен од глагола модернизовати (Поповић, 2005: 84–87).

Приликом преласка у српски језик, француске речи у начелу не мењају категорију: именице се преносе као именице, придеви као придеви, глаголи као глаголи. У веома малом броју случајева долази до промене врсте речи. Што се тиче односа врста речи које се позајмљују, именице чине највећи број. Оне задовољавају потребу да се именују квалитети које именује придев. Оне су такође најсамосталнија врста речи – оне говоре саме о себи, док је глагол далеко више укључен у језички систем и несамосталнији, исто као и придев, који је подређен именици. И француски и српски поседују категорију рода: мушки и женски у француском, мушки, женски и средњи у српском. Оба језика такође разликују природни и граматички род. Што се тиче придева, они се из француског језика преносе на два начина:

1. Мањи број је морфолошки неадаптиран и ушао је у српски језик у оном облику у којем се налази и у француском, прошавши претходно кроз фонолошку адаптацију: беж (< beige), оранж (< orange).

2. Већи број придева је формиран од француског облика којем је додат придевски суфикс -ан (-ни, -ани): елегантан (< élégant ).



5. O француским речима из области војске и моде у српском језикуОвом приликом биће представљен само један број француских речи из

области војске и моде које су ушле, било директно, било индиректно, дакле преко неког другог језика, у српски стандардни језик. Лексеме наводимо, наравно, абецедним редом са значењима која имају у савременом српском стандардном језику. Латинично слово f. означава лексему женског рода, а слово m. – мушког рода, а у српском – ћирилично ф. и м.

А. Област војске adjudant (m.) – ађутант (м.); помоћник; млађи официр додељен на

службу вишем официру, пратилац вишег официра;alarme (f.) – аларм (м.) (Неке француске именице ж. р. приликом пре-

ласка у српски језик не адаптирају финалну консонантску групу; другим речима, тим адаптираним именицама у српском језику не додаје се вокал -а, што је аутоматски довело до промене рода; узбуна; немир, неспокојство, забринутост; страх;

alliance (f.) – алијанса (ф.), (Многе француске именице ж. р. приликом преласка у српски језик адаптирају финалну консонантску групу, додајући јој вокал -а, и тако задржавају исти род); спајање, удруживање; савез; при-јатељство; споразум између две државе;

appel (m.) – апел (м.), (именице које се завршавају консонантом (наста-вак -ø ) улазе у тип Km+Pø4; позив, позивање, дозив, знак;

armée (f.) – армија (ф.); оружана сила, војска; arsenal (m.) – арсенал (м.); оружница; магацин за смештај ратне опреме,

нарочито у морским пристаништима; artillerie (f.) – артиљерија (ф.), (Неким француским именицама ж. р.

чији се модел завршава на -i, у српским позајмљеницама додаје се -а да би се сачувао исти род, с једне, и као начин фонолошке адаптације, с друге стране). Графија -ill- и -il најчешће се адаптира у српско -љ;.

artilleur (m.) – артиљерац (м.); (-ill прешло у -љ); војник који рукује топом, топџија;

attaché (m.) – аташе; (м.), (Графија -é одговара српском -е.); на рад додељени службеник, нпр. код војске, неког посланства;

attaque (f.) – атак (м), (У француском језику наставак -ø даје Km+Pø у српском); напад, нападање, навала, јуриш;

4 Km – конгруенцијски индикатор; Pø – парадигматски индикатор који се у српском језику одређује према наставку у номинативу једнине.



baïonnette (f.) – бајонет (м.); дуг нож са два реза или више резова, који се меће на пушку (пронађен у Бајони 1640. г.);

bataillon (m.) – батаљон (м.) (Француско -ill адаптирало се као српско љ) ; одред војске који представља, према формацији, трећину или четвртину пешадијског пука, обично са 800 до 1000 војника, подељених у 4 чете;

batterie (f.) – батерија (ф.), (додаје се вокал –а ради чувања истог женског рода); више топова (4–8) исте врсте, са потпуном опремом и прибором, који представљају једну борбену јединицу;

bombe (f.) – бомба (ф.), (консонантској групи се додаје -а да би се сачувао исти женски род);.

bravoure (f.) – бравура (ф.); ваљаност; храброст, јунаштво, неустрашивост; јуначко дело; нешто израђено или изведено са великом вештином и стручношћу;

brigade (f.) – бригада (ф.); 1. вој. јединица састављена обично од два пука истог рода војске; 2. скупина или група радника који раде на извршењу одређеног задатка;

brigadier (m.) – бригадир (м.), (Резултат секундарне адаптације); 1. вој. командант бригаде; 2. коњички подофицир у француској војсци; 3. руководилац радне бригаде;

cadet (m.) – кадет (м.); ученик, питомац војне академије, официрски приправник; млађи син, син мезимац, нарочито у племићким породицама, који се спрема за војну службу;

calibre (m.) – калибар (м.), (Разбијање консонантске групе помоћу вокала); пречник шупљине код ватреног оружја; пречник метка, зрна; величина и тежина топовског метка; фиг. вредност, ваљаност, важност; калуп, образац; врста, ков, фајта, сој;

carabine (f.) – карабин (м.), карабина (ф.), карабинка (ф.), (Када је реч о граматичком роду најпродуктивнији је суфикс -а, док се се веома малом броју речи додаје суфикс -ка); пушка, лакша и краћа од пешачке, за коњицу, артиљерију и сл.;

cassation (f.) – касација (ф.), (Интервокално -s из модела се у реплици углавном не мења Француске именице са суфиксом -tion у српском језику добијају суфикс -ција); отпуштање из службе, смењивање са дужности, лишење чина; поништење, нпр. једне пресуде и др.; највиши суд који доноси коначне одлуке о пресудама првостепених и апелационих судова;

cocarde (f.) – кокарда (ф.); значка (на капи или капуту) као знак припадности неком сталежу (војсци) или некој организацији (политичкој, социјалној, културној, спортској итд.), знак чланства неког сталежа или неке организације;



commandeur (m.) – командир (м.); заповедник чете, батерије, ескадрона и др.; витез, носилац некога вишег ордена, нпр., „легије части”;

convoi (m.) – конвој (м.); група трговачких или транспортних бродова са пратњом јединица ратних бродова (ради заштите од напада непријатељских подморница и авиона); свака оружана пратња којој је задатак заштита;

cordon (m.) – кордон (м.); узица, гајтан, врпца (нпр. на шеширу); трака, лента (од ордена); арх. горњи венац на подзиду (симсу); вој. ланац војних стража за заштиту границе од кријумчарских упада, војна граница;

corps (m.) – кор; тело, целина; заједница, друштво, еснаф, сви представници једног реда људи (официрски, дипломатски кор), одред војника под једним командантом (армијски кор);

courage (m.) – кураж (ф.), (Осим ове именице, ниједна српска именица француског порекла са консонантским завршетком није женског рода); храброст, срчаност, одважност;

courrier (m.) – курир (м.), (Велики број именица са суфиксом -ier у српски језик доспео је преко немачког у измењеном облику, тако да се у српском јавља суфикс -ир); гласник, скоротеча, улак; службеник или поверљива особа које влада или посланство шаљу са важним вестима, актима и сл. (због хитности и веће сигурности);

escadron (m.) – ескадрон (м.); вој. тактичка јединица коњице од 120 до 150 коњаника у ратном стању, под командом командира ескадрона;

flotte (f.) – флота (ф.); бродовље, морнарица (ратна, трговачка); нарочито: целокупна поморска снага једне државе;

flottille (f.) – флотила (ф.); 1. мала флота, ескадра (ф.); 2. одред мањих ратних бродова за акцију поред морске обале, по језерима и рекама (нпр. „дунавска флотила”);

garde (f.) – гарда (ф.); стража, телесна стража једног владаоца; нарочито одабрана, елитна трупа свих родова војске као засебна војна јединица; фиг. одане и поуздане присталице, нпр. неког политичког првака, вође и сл.;

garnison (f.) – гарнизон (м.); вој. посада, војска која борави у једној вароши; варош у којој борави војска;

gendarme (m.) – жандарм (м.); првобитно, у Француској: коњаник у тешком оклопу; доцније: назив за поједине коњичке пукове; данас: чувар једног поретка и безбедности, полицајац, редар, позорник, пандур;

grenadier (m.) – grenadir (m.), (Велики број француских именица са суфиксом -ier у српски језик доспео је преко немачког у измењеном облику тако да се у српском јавља суфикс -ир) ; вој. првобитно: пешак одређен за бацање бомби, бомбаш; доцније: језгро пешадије;



guillotine (f.) – гиљотина (ф.) (Француско -ill адаптирало се као српско -љ); по француском лекару Гиљотину (J. I. Guillotin) названа справа за из-вршење смртне казне одсецањем главе (уведена 1792. за време Француске револуције);

massacre (m.) – масакр (м.); покољ, мрцварење, убијање, крвопролиће; médaille (f.) – медаља (ф.); (Француско -ill адаптирало се у српско -љ,

вокал -а за означавање женског рода); колајна, споменица израђена од ме-тала; одликовање, орден;

mine (f.) – мина (ф.); подземни ходник у руднику и утврђењу; тамник, лагум; рудник, мајдан, рудно окно; рудна жица; руда; вој. челична кутија напуњена јаким разорним материјалом за уништавање непријатељских објеката (утврђења, бродова, мостова и др.); фиг. скривен план коме је циљ уништавање кога или чега; графит за писаљке;

mitrailleuse (f.) – митраљез (м.), (Ова лексема је у српски ушла преко језика посредника, немачког језика, а у немачки је ушла из француског језика). Немачки не утиче много на промене оригиналног рода, који се у немачкој реплици најчешће задржава. mitrailleuse (f.)> nem. mitrailleuse (f.), ср. митраљез (м.); врста топа са више цеви, који се врло брзо испаљује;

partisan (m.) – партизан (м.); 1. име којим су Наполеонови завојевачи, 1812. године, називали групе руских сељака и родољуба које су се самостално организовале и, оружјем отетим у Народноослободилачком рату Југославие; 3. присталица неке странке или личности;

patriotisme (m.) – патриотизам (м.) (Јавља се вокал -а- како би разбио консонантску групу); љубав према отаџбини, родољубље; локални патрио-тизам љубав ограничена само на најужи завичај или место рођења;

rapport (m.) – рапорт; (м.) извештај, саопштење, достава, изјава (усмена или писмена); вој. службени извештај, исказ по званичној дужности;

régiment (m.) – регимента (ф.); (Многе француске именице м. р. на -ant и на -ent у српском језику добијају наставак -а, прелазећи тако у именице ж. р.); вој. пук (војске); фиг. мноштво, гомила света;

réserve (f.) – резерва (ф.); задржано право, ограда; залиха, причува, оно што је остављено или што се чува за случај потребе; вој. војници који су одслужили стални кадар и који се позивају под врховном (стратегијска резерва) или неком другом команданту да је употреби тамо где се укаже потреба; допунска војска, допуна; фиг. уздржавање, уздржљивост, опрез-ност; са резервом са изузетком, уз ограду, осим; без резерве без изузетка, без ограде, безусловно, потпуно;

réserviste (m.) – резервист (м.), (морфолошки неадаптирана именица); војник из резерве, из причуве, причувник;



volontaire (m.) – волонтер (м.); (морфолошки неадаптирана именица); онај који служи добровољно и бесплатно; добровољац (војник).

Б. Област моде beige – беж (Морфолошки је неадаптиран придев и припада примарној

адаптацији. Реч беж спадa у непромењивe придевe. Нема посебне ознаке ни за род ни за број. Дошло је само до фонолошке адаптације);

bijou (m.) – бижу (м.), (И поред тога што у српском језику нема именица које се у номинативе једнине завршавају на -у, финално -у из модела остаје и у реплици. Позајмљенице које се у номинативе једнине завршавају на -i и на -u улазе у тип Km+Pø);.

blouse (f.) – bluza (f.), (Тежња за очувањем изворног ж. р. испољава се обележавањем женског рода додавањем наставка -а тако да ова позајмљена именица улази у тип Кф+Па);

boutique (f.) – бутик (м.), (Именице које се завршавају консонантом (наставак -ø ) улазе у тип Km+Pø);

bretelle (f.) – бретела (ф.); broche (f.) – брош (м.), (Именице које се завршавају консонантом

(наставак -ø ) улазе у тип Km+Pø);bronze (f.) – бронза (ф.)complet (m.) – комплет (м.), (Дошло је само до фонетске адаптације.

Француски назал -ом се у реплици замењује са -он или са -ом.);

corset (m.) – корсет (м.), (Интервокалнокорсет (м.), (Интервокално -с прелази у -з);costume (m.) – костим (м.), (Вокал -y се у српском језику, у највећем

броју случајева замењује са -и);cravate (f.) – кравата (ф.), (Тежња за очувањем изворног ж. р. испољава

се обележавањем женског рода додавањем наставка -а тако да ова позајмљена именица улази у тип Kf+Pa);

décolleté (f.) – деколте (м.) (Графија немо е нема гласовну вредност и не преноси се. Дошло је до промене рода у тип Km+Pe);

diamant (m.) – дијамант (м.) (Како је у српском језику -и готово увек од следећег вокала одвојено помоћу -ј, то правило се преноси и на позајмљенице.);

élégant – елегантан (На морфолошком нивоу, придев елегантан је резултат примарне адаптације француског придева éлéгант. Суфикс -ан се додаје на цео облик модела и онда када овај већ садржи француски при-девски суфикс);



espadrille (f.) – еспадрила (ф.), (У једном броју речи графија -ill, као у овом примеру, замењује се са -л , а не као у већини случајева када -ill даје -љ);;

écharpe (f. ) – ешарпа (ф.), ( Додаје се -а, тако да консонантска секвенца није више на крају речи, а и да би се сачувао изворни род) ;

jupon (m.) – жипон (м.), (Овде је дошло само до фонолошке aдаптације);lila – лила (На морфолошком нивоу је неадаптирани придев. Нема

посебне ознаке ни за род ни за број);

manchette (f.) – манжетна (ф.), (Немачки је језик посредник за ову реч тако да се на фонолошком нивоу многе промене могу објаснити начином адаптације француских речи у немачком. Консонант -н долази из немачког облика за мн. Manchetten, јер се реч најчешће употребљава у плуралу);

mannequin (m.) – манекен (м.), (Природни род је обележен само у реплици: манекен-манекенка);

mode (f.) – мода (ф.);modèle (m.) – модел (м.);moderne – модеран (-а из придева модеран поред фонетске улоге, јер

разбија консонантску групу на крају речи, има и морфолошку: када се убаци између –р и –н, добија се формат за мушки род придева. Модеран је адаптирани придев из примарне адаптације док је модернизован придев из секундарне адаптације изведен од глагола модернизовати);

mondain (m.) – монден (м.);mousseline (f.) – муслин (м.), (Именица која припада типу Km+Pø);

nuance (f.) – нијанса (ф.), (Графем -u се изговара -и а између њега и следећег вокала се убацује -ј);

orange – оранж (Морфолошки неадаптиран; ушао је у оном облику у којем се налази у француском, прошавши претходно фонолошку адаптацију);

parfum (m.) – парфем (м.)5, ( ТипТип Km+Pø. );perle (f.) – перла (ф.) – бисер, Kf+Pa И перл (м.) – штампарско писмо,

Km+Pø;poudre (m.) – пудер (м.), (Убачен је вокал -е између консонаната на

крају речи);

5 Глагол парфимисати резултат је фонолошке и морфолошке адаптације француског глагола parfumer, a не деноминатив од parfem.



revers (m.) – реверс (м.), (Морфолошки неадаптирана именица);revue (f.) – ревија (ф.), ( Финално -u прелази у наставак -ија. Због вокала

а ова реч улази у тип Kf+Pа);rouge (m.) – руж (м.), (Нема морфолошке адаптације);

salon (m.) – салон (м.), (Нема морфолошке адаптације);satin (m.) – сатен (м.), (Графија -in се замењује са -ен);

talon (m.) – талон (м.), (Нема морфолошке адаптације) ;toilette (f.) – тоалета (ф.), (Тип Kf+Pа) – одело и тоaлет (м.), (Тип

Km+Pø) – купатило.tricot (m.) – трико (м.), (Позајмљенице које се завршавају на -о улазе

у тип Km+Pø. Завршни вокал је део основе, а не наставак као код домаћих речи);

velours (m.) – велур (м.).

6. Закључак Именице француског порекла су се у потпуности уклопиле у морфо-

лошки систем српског језика. Када је реч о роду именица, смањење пара-дигматских типова је очигледно:

Домаће именице Именице француског порекла Km+Pø, Pa, Po, Pe Km+Pø, Pa

Kf+Pa, Pø Kf+Pa Kn+Po, Pe –

Придеви приликом трансфера из француског језика лексички су веома добро интегрисани у српски језик и морфолошки веома стабилни. Они имају сва обележја домаћих придева. Међутим, иновацију у морфологији представља и појава непромењивих придева.

Изнесени примери француских речи које су ушле у српски стандардни језик, откривају нам, пре свега, области човековог живота којима оне при-падају. То су речи, као што смо видели, из области војске и моде. Наравно, и речи из других области живота, као, на пример, из области културе, науке, уметности, трговине, кулинарства и др., ушле су, на сличан или на исти начин, у српски језик, али ова тема излази из оквира теме овог рада.

Упркос дубоким разликама у структури језика, упркос географској удаљености која је била толико видљива у прошлим вековима, српски језик је преузимао и још увек преузима речи из француског језика.



Те француске позајмљенице су се по својим семантичким и морфолош-ким својствима интегрисале у српски стандардни језик и данас чине једну од његових врло значајних компоненти.

ЛИТЕРАТУРА

Белић, А. (1998). Општа лингвистика – О језичкој природи и језичком развитку. Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.

Bréal, M. (1930). Essai de Sémantique. Paris, Hachette.Larousse. (1959-1964). Grand Larousse encyclopédique. 10 vol., Paris,

Larousse.Grevisse, M. (1969). Le Bon Usage. 9e édition. Gembloux (Belgique):

Editions J. Duculot, S. A. Guiraud, P. (1955). La Sémantique. Paris: Collection “Que sais-je?”, Presses

Universitaires de France. Jovanović, S. A. i dr. (1993). Savremeni francusko-srpskohrvatski rečnik sa

gramatikom. Beograd, Prosveta. Jovanović, S. A. i dr. (1993). Savremeni srpskohrvatsko-francuski rečnik.

Beograd, Prosveta. Клајн, И. (1998). Врсте романизама у савременом српскохрватском

језику и путеви њиховог доласка. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLI/1, 69- 89..

Крстић, Н. (2004). О француским позајмљеницама у српском књижев-ном језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLVII/1–2, 93–112.

Krstić, N. (2005). Prilozi uporednoj francusko-srpskoj leksikologiji. Novi Sad, Zmaj.

Littré, E. (1959). Petit Littré – Dictionnaire de la Langue française. Paris, Gallimard – Hachette.

Mitterand, H. (1963). Les Mots français. Paris: Collection “Que sais-je?”, Presses Universitaires de France.

Moris, Č. (1975).Osnove teorije o znacima. Beograd, BIGZ. Поповић, М. (2005). Речи француског порекла у српском језику..Београд,

Завод за уџбенике и наставна средства. Прчић, Т. (2008). Семантика и прагматика речи. Нови Сад, Змај. Putanec, V. (1974). Francusko-hrvatski ili srpski rječnik. 2. izdanje, Zagreb,

Školska knjiga.Речник српскохрватскога књижевног језика. 1967–1976, I–VI. Нови

Сад, Матица српска. Станојчић, Ж., Поповић, Љ. (1997). Граматика српскога језика. Пето,

исправљено издање, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.



Стевановић, М. (1975). Савремени српскохрватски језик. (Граматич-ки системи и књижевнојезичка норма), I, Увод, Фонетика, Морфологија. Београд, Научна књига.

Filipović, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezičnih dodira. Zagreb, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti – Školska knjiga.

Tijana Krstić

QUELQUES REMARQUES SUR LES MOTS FRANÇAIS DANS LA LANGUE SERBE CONCERNANT L’ ARMÉE ET LA MODE

(Résumé)

Ce texte porte sur les mots français dans la langue serbe concernant l’armée (le vocabulaire militaire) et la mode. Dans la première partie de ce texte, nous avons donné quelques remarques sur l’influence de la culture française sur la culture serbe, et ensuite quelques remarques sur les mots d’emprunt et sur le processus d’adaptation, phonologique et morphologique. Dans la seconde partie de ce texte, nous avons donné des exemples avec des mots français concernant l’armée et la mode qui sont entrés dans la langue serbe, et qui font, aujourd’hui, partie intégrante du vocabulaire serbe.

Кључне речи:.језик, говор, француски, српски, морфолошко-фонолошка адаптација, речи из области војске и модe.

Примљено: 17. октобра 2011, прихваћено за објављивање 12. марта 2012.


БИБЛИОГРАФИЈА – BIBLIOGRAPHIE

BIBLID: 0015-1807, 39 (2012), 1 (pp. 217–261) UDK 014.3 FILOLOŠKI PREGLED ”1997/2011”

Milka PavkovićFilološki fakultet Univerziteta u Beogradu

PETNAEST GODINA NOVE SERIJE FILOLOŠKOG PREGLEDA:

BIBLIOGRAFIJA RADOVA (1997–2011)

1997.

1. GLAUDES, Pierre L’essai est-il un genre littéraire?/ Pierre Glaudes. – 1–2 (1997), 11–18.2. NOVAKOVIĆ, Jelena Ivo Andrić et Gérard de Nerval/ Jelena Novaković. – 1–2 (1997), 19–32.3. PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana La recepción de la poesía moderna hispanoamericana en el área del idioma

serbio/ Ljiljana Pavlović-Samurović. – 1–2(1997), 33–43.4. SANSONNA, Anna Una metamorfosi romantica del cunto de La Mortella di Gian Battista

Basile: Das Märchen von dem Myrtenfräulein di Clemens Maria Brentano/ Anna Sansonna. – 1–2(1997), 45–59.

5. RIZZI, Vincenzo Il Beato Macario/ Vincenzo Rizzi. – 1–2(1997), 61–68.6. KOSTIĆ, Veselin The Open Structure of Shakespeare’s Plays/ Veselin Kostić. – 1–2(1997),

69–80.7. MUIR, Lynette R. Perceval’s Religious Education and the Secret Prayer of the Names of God/

Lynette R. Muir. – 1–2(1997), 81–90.8. JOVANOVIĆ, Milivoje Maяковский и Гумилев/ Mиливое Йованович. – 1–2(1997), 91–106.9. STANAREVIĆ, Rada Монтажа и авангарда/ Рада Станаревић. – 1–2(1997), 107–120.



10. BEČANOVIĆ-NIKOLIĆ, Zorica Заплет и преображаји заплета у теорији приповедања Пола Рикера/

Зорица Бечановић-Николић. – 1–2(1997), 121–138.11. BUNJAK, Petar Никола Манојловић-Рајко као преводилац пољске књижевности/ Петар

Буњак. – 1–2(1997), 139–162.12. TODOROVIĆ, Dušica Тишмина реч у италијанском звучању/ Душица Тодоровић. – 1–2(1997),

163–173.13. POPOVIĆ, Mihailo Sur l’acception des mots cité et ville en ancien français/ Mihailo Popović.

– 1–2(1997), 175–186.14. TERZIĆ, Aleksandar О синонимии словосочетаний с родительнь�м в русском язь�ке в со-

поставлении с сербским/ Александр Терзич. – 1–2(1997), 187–197.15. МОЈАŠEVIĆ, Miljan Павловићева књига Од Есклавоније ка Југославији, по читању једног

германисте/ Миљан Мојашевић. – 1–2(1997), 199–202.16. KOSTIĆ, Veselin Нови погледи на енглеску средњевековну драму/ Веселин Костић.

– 1–2(1997), 203–206.17. MITROVIĆ, An�elka Џубран поново међу нама/ Анђелка Митровић. – 1–2(1997), 206–209.18. ĐURIĆ, Željko Toдор Манојловић, Нови књижевни сајам. Приредио Михајло Пантић./

Жељко Ђурић. – 1–2(1997), 209–210.19. STANKOVIĆ, Bogoljub Mr Milena Slavić, dr Ljubica Nestorov, dr Ivan Nestorov, Tehnički rečnik:

rusko-srpski/ Богољуб Станковић. – 1–2(1997), 211–212.20. PIPER, Predrag Русизми у српскохрватским реченицама/ Предраг Пипер. – 1–2(1997),

212–216.21. BUNJAK, Petar Славистика, Београд, књ. I, 1997/ Петар Буњак. – 1–2(1997), 217–218.

1998.

22. HILL, Joyce Anglo-Saxon Scholarship and Viking Raids: The Exeter Book Contextua-

lised/ Joyce Hill. – 1(1998), 9–28.


Milka Pavković, Petnaest godina nove serije Filološkog pregleda

23. LEROY, Claude Signé Michaux: l’humour et le mal du nom/ Claude Leroy. – 1(1998),

29–42.24. NOVAKOVIĆ, Jelena Ivo Andrić et Guy de Maupassant/ Jelena Novaković. – 1(1998), 43–51.25. DIMIĆ, Ivan Негован Рајић-носталгија као наизменичност фикције и фантазма/

Иван Димић. – 1(1998), 53–66.26. PIPER, Predrag О великим и малим језицима у светлу лингвистичке екологије/ Предраг

Пипер. – 1(1998), 67–85.27. STANOJEVIĆ, Veran О квантитативној природи неодређеног и одређеног члана у францус-

ком језику/ Веран Станојевић. – 1(1998), 87–104.28. HLEBEC, Boris English Adverbs Morphologically Identical to Adjectives in Opposition

with their –ly Counterparts/ Boris Hlebec. – 1(1998), 105–114.29. MANTCHEVA, Dina L’écriture dramatique du symbolisme français/ Dina Mantchéva. – 1(1998),

115–127.30. CABASSI, Nicoletta Un approccio agli apologhi di Obradović/ Nicoletta Cabassi. – 1(1998),

129–149.31. ĆURIĆ, Boban Библейские мотивь� в рассказе Родина Льва Лунца/ Бобан Чурич.

– 1(1998), 151–164.32. POPOVIĆ, Ljudmila Перераспределение типов знаний между участниками эпистолярной

интеракции/ Людмила Попович. – 1(1998), 165–174. 33. IGNJAČEVIĆ, Svetozar Jeдан наш непознат часопис/ Светозар М. Игњачевић. – 1(1998),

175–186.34. VINAVER-KOVIĆ, Milica Oд уметности речи ка свеколикој уметности: естетички субјективизам

Жерара Женета/ Милица Винавер-Ковић. – 1(1998), 187–195.35. EROR, Gvozden Izme�u sažetog i oskudnog (Miroslav Beker, Uvod u komparativnu knji-

ževnost)/ Gvozden Eror. – 1(1998), 195–199.36. KORDA-PETROVIĆ, Aleksandra Miroslav Kvapil, Miscellanea slavica litteraria. Euroslavica, Praha, 1997./

Aлександра Корда-Петровић. – 1(1998), 199–201.



37. PANOVIĆ, Ivan Türkçe-S�rpça Sözlük/ Slavoljub Đin�ić, Mirjana Teodosijević, Darko

Tanasković/ Иван Пановић. – 1(1998), 202–205.38. MICHEL, Pierre Le cas Octave Mirbeau: du ”prolétaire de lettres” à ”l’intellectuel”/ Pierre

Michel. – 2(1998), 9–22.39. NOVAKOVIĆ, Jelena Флоберова преписка у огледалу Андрићевих записа/ Јелена Новаковић.

– 2(1998), 23–39.40. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija Oсобености приповедачког поступка Марсела Емеа/ Марија Џунић-

Дрињаковић. – 2(1998), 41–56.41. BUNJAK, Petar Прилог семантичкој интерпретацији Песме о крају света Чеслава

Милоша/ Петар Буњак. – 2(1998), 57–69.42. LOMA, Miodrag Филолошка критика Фридриха Бајснера у примени на дело Фридриха

Хелдерлина/ Миодраг Лома. – 2(1998), 71–95.43. LAZAREVIĆ, Persida La teoria di Francesco Dall’ Ongaro sulla tradizione orale dei Serbi: Sulla

poesia popolare dei popoli slavi; Domenica di sera; Dei canti popolari illirici/ Persida Lazarević. – 2(1998), 97–110.

44. VUČO, Julijana La frequenza del lessico nei manuali d’italiano L2/ Julijana Vučo. – 2(1998),

111–127.45. MIŠKOVIĆ, Mirjana Towards a Unitary Account of English Sentence Adverbials/ Mirjana

Mišković. – 2(1998), 129–146.46. FILIPOVIĆ-SAVIĆ, Jelena The Status of Serbian as a Minority Language within the Serbian-American

Community/ Jelena Filipović-Savić. – 2(1998), 147–157.47. ČOLIĆ, Ljiljana Осврт на развој турског језика у светлу критичког и осавремењеног

издања Историје Мехмеда Нешрија/ Љиљана Чолић. – 2(1998), 159–167.

48. МARICKI-GAĐANSKI, Ksenija Знање и значење/ Ксенија Марицки-Гађански. – 2(1998), 169–171.49. CESBRON, Georges Deux livres récents sur l’imaginaire de Gilbert Durand/ Georges Cesbron.

– 2(1998), 171–178.



50. EROR, Gvozden Реализам као „реализми“ с атрибутима/ Гвозден Ерор. – 2(1998),

178–186.51. МОЈАŠEVIĆ, Miljan Темељита студија из науке о књижевности/ Миљан Мојашевић.

– 2(1998), 186–189.52. BUNJAK, Petar Adam Mickiewicz,Adam Mickiewicz, Oda do młodości w przekładach na języki slowiańskie/

Петар Буњак. – 2(1998), 189–191.53. МARICKI-GAĐANSKI, Ksenija Теоријска лингвистика у Грчкој/ Ксенија Марицки-Гађански. – 2(1998),

191–193.54. TERZIĆ, Bogdan Један значајан речник: Руско-српски речник/ Богдан Терзић. – 2(1998),

193–196.55. BUNJAK, Petar Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословен-

ској средини/ Петар Буњак. – 2(1998), 196–197.56. KORDA-PETROVIĆ, Aleksandra Драгутин Мирковић (30.VIII 1921.–15.III 1998.) / Aлександра Корда-

Петровић. – 2(1998), 199–200.

1999.

57. KOSTIĆ, Veselin KOSTIĆ, Veselin Should Shakespeare be read or seen?/ Veselin Kostić. – 1–2(1999),

9–30.58. NOVAKOVIĆ, Jelena Ivo Andrić et Maurice Barrès/ Jelena Novaković. – 1–2(1999), 31–46.59. PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana Valeurs esthétique et éthique dans l’ interprétation du motif de l’ingratitude

dans les œuvres El Conde Lucanor de don Juan Manuel et Historia uni-versal de la infamia de Jorge Luis Borges/ Ljiljana Pavlović-Samurović. – 1–2(1999), 47–55.

60. LEVI, Milanka Les Liaisons dangereuses et les tragédies de Racine: l’intertextualité à

l’œuvre/ Milanka Levi. – 1–2(1999), 57–69.61. BAJAZETOV-VUČEN, Aleksandra Die Pflicht zur Flucht. Das Groteske und das Phantastische als Medien des

Eskapismus bei Meyrink, Brod und Werfel/ Aleksandra Bajazetov-Vučen. – 1–2(1999), 71–99.



62. ĐURIĆ, Željko Leopardi nella vita letteraria serbe tra le due guerre: un’interpretazione/

Željko Đurić. – 1–2(1999), 101–112.63. KONSTANTINOVIĆ, Izabela Сонет у француском песништву/ Изабела Константиновић. – 1–2(1999),

113–153.64. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan Александар Поуп: O батосу или Уметност тоњења у поезији/ Срдан

Богосављевић. – 1–2(1999), 155–175.65. IGNJAČEVIĆ, Svetozar Југословенске теме у романима Алистера Меклејна/ Светозар М.

Игњачевић. – 1–2(1999), 177–197.66. TOPIĆ, Miroslav Метрички и тематски контекст Баладе Чеслава Милоша/ Мирослав

Топић и Петар Буњак. – 1–2(1999), 199–226.67. GREK, Tatjana Vreme u odnosnim rečenicama francuskog jezika/ Tatjana Grek. – 1–

2(1999), 227–250.68. TANASKOVIĆ, Darko Summa арапске граматике/ Дарко Танасковић. – 1–2(1999), 251–257.69. VINAVER-KOVIĆ, Milica Тело у покрету (Corps en mouvement: études réunies par Alain Vaillant)/

Милица Винавер-Ковић. – 1–2(1999), 258–262.70. KORDA-PETROVIĆ, Aleksandra Česká a slovenská literatura dnes. Ústav pro českou literaturu AV ČR,

Slezka univerzita, Praha-Opava, 1997/ Aлександра Корда-Петровић. – 1–2(1999), 263–265.

71. VUČO, Julijana Нове технологије у настави страних језика/ Јулијана Вучо. – 1–2(1999),

265–270.72. МARICKI-GAĐANSKI, Ksenija Нове неохеленске публикације у свету/ Ксенија Марицки-Гађански.

– 1–2(1999), 270–271.73. МARICKI-GAĐANSKI, Ksenija Путовања грчим просторима/ Ксенија Марицки-Гађански. – 1–

2(1999), 272–273.74. MITROVIĆ, An�elka Рибарева кћи: арапске народне приче из Ирака/ Анђелка Митровић.

– 1–2(1999), 273–279.



75. BUNJAK, Petar Песништво Десанке Мaксимовић лицем према свету/ Петар Буњак.

– 1–2(1999), 279–283.76. KLAJN, Ivan Јулијана Вучо: Лексика уџбеника страног језика/ Иван Клајн. – 1–

2(1999), 283–285.77. PAVLOVIĆ, Mihailo B. Одлазак великана француске књижевности XX века: Жилијен Грин

(1900–1998)/ Михаило Б. Павловић. – 1–2(1999), 287–288.78. NOVAKOVIĆ, Jelena Даринка Невенић-Грабовац (10.VI 1910–6.VII 1999)/ Јелена Новаковић.

– 1–2(1999), 289–290.79. KONČAREVIĆ, Ksenija Вера Николић (5.3. 1925–20.9. 1999)/ Kсенија Кончаревић. – 1–2(1999),

291–294.

2000.

80. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan Zeugma: “Strukturna invarijanta?”/ Srdan Bogosavljević. – 1(2000),

9–26.81. PAVLOVIĆ, Mihailo B. Антоан де Сент-Егзипери (1900–1944): сто година од рођења пилота

и писца/ Михаило Б. Павловић. – 1(2000), 27–38.82. TOMA, Savica Гетеов Фауст на српском језику/ Савица Тома. – 1(2000), 39–53.83. TOPIĆ, Miroslav Поезија Јулијана Тувима у преводима Десанке Максимовић/ Мирослав

Топић и Петар Буњак. – 1(2000), 55–69.84. VINAVER-KOVIĆ, Milica Le temps dans Fureur et mystère de René Char/ Milica Vinaver-Ković.

– 1(2000), 71–81.85. IVKOVIĆ-MAKSIMOVIĆ, Mirjana La littérature postmoderne au Québec: la réécriture de l’Histoire et du mythe

dans quelques romans historiographiques/ Mirjana Ivković-Maksimović. – 1(2000), 83–94.

86. STEVIĆ, Slobodan Dimenzije varijabilnosti u italijanskom jeziku/ Slobodan Stević. – 1(2000),

95–104.



87. STOJANOVIĆ, Branislava Polonistika na internetu/ Branislava Stojanović. – 1(2000), 105–120.88. FILIPOVIĆ, Jelena Verbos de movimiento en español y en serbio: una aproximación al análisis

semántico aplicado a la enseñanza de e/le/ Jelena Filipović, César L. Díez Plaza. – 1(2000), 121–132.

89. МARICKI-GAĐANSKI, Ksenija Користан приручник класичне књижевности за сваког: Concise Com-

panion to Classical Literature/ Ксенија Марицки-Гађански. – 1(2000), 133–134.

90. OBUĆINA, Predrag Maciej Grochowski: Słownik polskich przekleńsrw i wulgaryzmów/

Предраг Обућина. – 1(2000), 134–137.91. STANOJEVIĆ, Veran STANOJEVIĆ, Veran Marc Wilmet: Grammaire critique du français/ Веран Станојевић.

– 1(2000), 137–142.92. POLOVINA, Vesna Александар Белић, Општа лингвистика/ Весна Половина. – 1(2000),

142–145.93. TRBOJEVIĆ-MILOŠEVIĆ, Ivana Зборник радова Владимиру Секулићу у част/ Ивана Трбојевић-

Милошевић. – 1(2000), 145–149.94. ĐOKIĆ, Dragoljub Bez naučnih pretenzija: Jezici balkanskih zemalja (i engleski)/ Dragoljub

Đokić. – 1(2000), 149–152.95. SRDIĆ, Smilja Хоберг, Рудолф и Урсула: Мали Дуден/ Смиља Срдић. – 1(2000),

152–153.96. ZJELINJSKI, Boguslav Међународна славистичка конференција «Језик, књижевност и култура

Словена-некад и сад III» / Богуслав Зјелињски. – 1(2000), 155–157.97. SLAVKOVIĆ, Marija Ка поетици словенског историјског романа: Међународни научни скуп

Књижевност и историја IV- Историјски роман код Словена/ Марија Славковић. – 1(2000), 157–160.

98. NOVAKOVIĆ, Jelena Одлазак зачетнице француског Новог романа: Натали Сарот (1900–

1999)/ Јелена Новаковић. – 1(2000), 161–163.99. GLIŠOVIĆ, Dušan Totalisarismus contra Kafka/ Dušan Glišović. – 2(2000), 9–29.



100. NOVAKOVIĆ, Jelena Одјеци Малармеове поетике у српској књижевности почетком XX

века/ Јелена Новаковић. – 2(2000), 31–43.101. MILINKOVIĆ, Snežana Јоаким Вуjић и Ђулио Чезаре Кроче/ Снежана Милинковић. – 2(2000),

45–71.102. TOPIĆ, Miroslav Десанка Максимовић и Адам Мицкјевич: питања интертекстуалности/

Мирослав Топић и Петар Буњак. – 2(2000), 73–103.103. STEVIĆ, Slobodan Ure�ena raslojenost italijanskog jezika/ Slobodan Stević. – 2(2000),

105–113.104. LINDSTROM, Lena Valeurs illocutoires dérivées d’énoncés de forme interrogative en français,

en anglais, en suédois et en russe/ Lena Lindström. – 2(2000), 115–135.105. MANČIĆ MILIĆ, Aleksandra Два шпанска преводиоца приповетке Лазе К. Лазаревића Све ће то

народ позлатити/ Александра Манчић Милић. – 2(2000), 137–156.106. SRDIĆ, Smilja Graphische Gestaltung des Hildebrandsliedes/ Smilja Srdić. – 2(2000),

157–162.107. DI GESE, Nadja I luoghi del tempo sospeso: la stazione, il treno e la notte nelle novelle

pirandelliane/ Nadja Di Gese. – 2(2000), 163–174.108. BINOVA, Galina Формь� и средства воплощения современной русской литературной

эротики/ Галина Бинова. – 2(2000), 175–182.109. LEŠTARIĆ, Srpko Арапске народне женске приче/ Српко Лештарић. – 2(2000), 183–190.110. DEKANIĆ-JANOSKI, Sonja Нови каменчићи у мозаику/ Соња Деканић-Јаноски. – 2(2000),

191–194.111. ĐURIĆ, Željko Hrvatsko-talijanski književni odnosi 7 (Zbornik radova)/ Жељко Ђурић.Hrvatsko-talijanski književni odnosi 7 (Zbornik radova)/ Жељко Ђурић.

– 2(2000), 194–195.112. PIPER, Predrag Ranko Bugarski, Lica jezika (sociolingvističke teme)/ Предраг Пипер.

– 2(2000), 195–199.113. DIEZ PLAZA, César L. Joseph H. Greenberg, Indo-European and its Closest Relatives: The Eu-

rasiatic Language Family/ César L. Díez Plaza. – 2(2000), 200–203.



114. TRNAVAC, Radoslava Cliff Goddard: Semantic Analysis/ Радослава Трнавац. – 2(2000),

203–204.115. DEVIĆ-ROMANOVA, Valentina K третьей книге Славистической библиотеки. Б. Станковић, Лекси-

кографски огледи/ Валентина Девић-Романова. – 2(2000), 204–205.116. OBUĆINA, Predrag Nowy słownik ortograficzny PWN z zasadami pisowni i interpunkcji/

Предраг Обућина. – 2(2000), 206–209.117. VUČO, Julijana Ivan Klajn: Esercizi di lessicologia e fraseologia italiana-Vežbe iz itali-

janske leksikologije i frazeologije/ Јулијана Вучо. – 2(2000), 209–212.118. TANASKOVIĆ, Darko Проф. др Славољуб Ђинђић (24.април 1935.–30.март 2000.)/ Дарко

Танасковић. – 2(2000), 213–220.

2001.

119. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan Идиотактон/ Срдан Богосављевић. – 1–2(2001), 9–25.120. KOSTIĆ, Veselin Тhe Contextualization of Verse and Prose in Shakespeare’s Plays/ Veselin

Kostić. – 1–2(2001), 27–58.121. NOVAKOVIĆ, Jelena Jacques Prévert et le surréalisme/ Jelena Novaković. – 1–2(2001), 59–70.122. GLUMAC-TOMOVIĆ, Ljiljana Расправе о Молијеровом утицају на Стерију/ Љиљана Глумац-Томовић.

– 1–2(2001), 71–79.123. PILIPOVIĆ, Jelena Семантика и симболика имена у Трагању за изгубљеним временом/

Јелена Пилиповић. – 1–2(2001), 81–97.124. STEVIĆ, Slobodan Italijanski neostandard/ Slobodan Stević. – 1–2(2001), 99–109.125. STANOJEVIĆ, VeranSTANOJEVIĆ, Veran Les propriétés sémantiques des déterminants et la distinction indéfini–défini/

Veran Stanojević. – 1–2(2001), 111–123.126. GREK, Tatjana Neodre�eni član i relativna rečenica/ Tatjana Grek. – 1–2(2001), 125–145.



127. KONČAREVIĆ, Ksenija Ка новој парадигми методике наставе руског језика у инословенској

средини: идеја и реализација/ Ксенија Кончаревић. – 1–2(2001), 147–159.

128. MUTAVDŽIĆ, Predrag Emily Dickinson i renesansa američkog pesništva u žena/ Predrag

Mutavdžić. – 1–2(2001), 161–167.129. PATRAŠ, Vladimír The Problem of Commercialism and Communication in Non-State Radio

Broadcasting/ Vladimír Patráš. – 1–2(2001), 169–176.130. FILIPOVIĆ, Jelena Interlanguage and Error Analysis in SLA Theory: an Account of the ESL

Syllable Structure Acquisition by Serbian Native Speakers/ Jelena Filipović. – 1–2(2001), 177–189.

131. PROŠIĆ, Luka Онтолошки смисао језика: Мишо Кулић, Језик прије језика/ Лука

Прошић. – 1–2(2001), 191–194.132. POLOVINA, Pera Филолошко-лингвистички значај дела др Михаила Павловића/ Пера

Половина. – 1–2(2001), 195–200.133. PETROVIĆ-FILIPOVIĆ, Mirjana С.М. Федченко, Словарь русских созвучий/ Мирјана Петровић-

Филиповић. – 1–2(2001), 200–201.134. BUNJAK, Petar Књига о рими: Милосав Ж. Чаркић, Појмовник риме (на примерима

српске поезије)/ Петар Буњак. – 1–2(2001), 202–207.135. MITROVIĆ, An�elkaMITROVIĆ, An�elka Samarkand/Amin Maaluf/ Анђелка Митровић. – 1–2(2001), 208–213.136. VASIĆ, Vesna Бојана Шијачки-Маневић, Граматика грчког језика/ Весна Васић.

– 1–2(2001), 214–215.137. ZJELINJSKI, Boguslav Међународна славистичка конференција “Национални и наднационални

модел културе и појам Средње Европе” / Богуслав Зјелињски, прев. Бранислава Стојановић. – 1–2(2001), 217–219.

2002.

138. NOVAKOVIĆ, Jelena Tin Ujević et la (po)étique surréaliste/ Jelena Novaković. – 1(2002), 9–17.



139. DORION, Gilles La vie et l’œuvre d’Anne Hébert/ Gilles Dorion. – 1(2002), 19–32.140. ĐURIĆ, Željko Италијанска култура у једној књижевној полемици (Милош Црњански

и Марко Цар)/ Жељко Ђурић. – 1(2002), 33–44.141. PIPER, Predrag Важније типолошке одлике граматичке структуре српског језика у

поређењу са чешким/ Предраг Пипер. – 1(2002), 45–54.142. RAKIĆ, Stanimir Vrste reči i klasifikacija složenica u engleskom jeziku/ Stanimir Rakić.

– 1(2002), 55–65.143. KONČAREVIĆ, Ksenija Русистичко образовање данас: проблеми и перспективе/ Ксенија

Кончаревић. – 1(2002), 67–78.144. FILIPEK, Małgorzata Srbija i srpska književnost u Poljskoj izme�u dva svetska rata/ Małgorzata

Filipek. – 1(2002), 79–88.145. ĐUKIĆ, Marjana Жан Русе – анализа наративних нивоа/ Марјана Ђукић. – 1(2002),

89–101.146. RANKOVIĆ, Milan Зрели плод богате духовне бербе/ Милан Ранковић. – 1(2002),

103–105.147. KRIVOKAPIĆ, Mirko Миљан Мојашевић, Јужнословенске теме у Котином листу Allgemeine

Zeitung по дописима Вилхелма Хопеа (1831–1844). Везе немачко-српске Вукове и Вуковог доба/ Мирко Кривокапић. – 1(2002), 106–108.

148. ĐURIĆ, Miloš D. Алла Градинарова, Генеративизм / Милош Д. Ђурић. – 1(2002),

108–111.149. VUČO, Julijana Мила Самарџић, Саша Модерц, Letture, analisi traduzioni – Практикум

за вјежбе читања, тумачења и превођења/ Јулијана Вучо. – 1(2002), 111–114.

150. VASIĆ-АL SHAIKHSALAMA, Vesna Интердисциплинарно осветљавање старог света/ Весна Васић-Al

Shaikhsalama. – 1(2002), 114–118.151. TERZIĆ, Bogdan Зборник Матице српске за славистику: Библиографија 1970-2000./

Богдан Терзић. – 1(2002), 118–121.



152. MITROVIĆ, An�elka Панорама арапске књижевности/ Анђелка Митровић. – 1(2002),

121–128.153. DEKANIĆ-JANOSKI, Sonja Светозар М. Игњачевић (3.2.1938–25.4.2002)/ Соња Деканић-Јаноски.

– 1(2002), 129–132.154. PAVLOVIĆ, Mihailo B. La réception de Victor Hugo chez les Serbes/ Mihailo Pavlović. – 2(2002),

11–21.155. GARREAU, Bernard-Marie La réception de Victor Hugo chez plusieurs diaristes et épistoliers du début

du XXe siècle/ Bernard-Marie Garreau. – 2(2002), 23–36.156. MICHEL, Pierre Victor Hugo vu par Octave Mirbeau/ Pierre Michel. – 2(2002), 37–45.157. NOVAKOVIĆ, Jelena Victor Hugo dans les cahiers de notes d’Ivo Andrić/ Jelena Novaković.

– 2(2002), 47–56.158. BERTOLINO, Nikola La vision du Cirque de Gavarnie dans le contexte du poème Dieu de Victor

Hugo/ Nikola Bertolino. – 2(2002), 57–64.159. KONSTANTINOVIĆ, Izabela Les premiers traductions serbes des poèmes de Victor Hugo/ Izabela Kon-

stantinović. – 2(2002), 65–81.160. MILIĆEVIĆ, Olivera En marge du bicentenaire de Victor Hugo: une contribution anonyme/

Olivera Milićević. – 2(2002), 83–91.161. DAN, Mariana Mihaj Eminesku i spas od terora istorije/ Mariana Dan. – 2(2002), 93–99.162. SAMUROVIĆ, Katarina Au-delà du sujet : l’art de la non-parole dans la trilogie beckettienne/

Katarina Samurović. – 2(2002), 101–113.163. ŠEATOVIĆ-DIMITRIJEVIĆ, Svetlana Интертекстуалност у поезији Ивана В. Лалића: европски песници/

Светлана Шеатовић-Димитријевић. – 2(2002), 115–137.164. ĐORĐEVIĆ, Dragana Prilog proučavanju sistema gramatičkog člana u semitskim jezicima/

Dragana Đor�ević. – 2(2002), 139–154.165. ĐURIĆ, Željko Niccolo Tommaseo: Versi facili per la Gente difficile/ Жељко Ђурић.

– 2(2002), 155–156.



166. ĐURIĆ, Željko Il Settecento tedesco in Italia/ Жељко Ђурић. – 2(2002), 156–157.167. IVANIĆ, Dušan Добра вила српске народне поезије/ Душан Иванић. – 2(2002),

157–160.168. IVANIĆ, Dušan Историја седам појмова: Генетички видови (интер)литерарности:

основни појмови/ Гвозден Ерор/ Душан Иванић. – 2(2002), 161–163.169. ĐORĐEVIĆ, Dragana Хусеин, Таха, Зов керевана/ Драгана Ђорђевић. – 2(2002), 163–166.170. RUNIĆ, Jelena Мирча Елијаде, Тајна доктора Хонигбергера и друге новеле/ Јелена

Рунић. – 2(2002), 166–167.171. KRIVOKAPIĆ, Mirko Миљан Мојашевић (1918–2002)/ Мирко Кривокапић. – 2(2002),

169–171.172. KLOSEK, Eugeniusz Успомена на професора Казимјежа Фелешка (1939–2001)/ Eugeniusz

Klosek, Zbigniew Kowalski. – 2(2002), 172–173.

2003.

173. EROR, Gvozden Šta se poredi u poredbenim književnim studijama (littérature comparée)?/

Gvozden Eror. – 1(2003), 9–32.174. COL, Norbert L’Utopia de Thomas More: modèle ou illusion?/ Norbert Col. – 1(2003),

33–49.175. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan Samuel Werenfels’ De meteoris orationis in English Translation/ Srdan

Bogosavljević. – 1(2003), 51–63.176. BERTOLINO, Nikola Being Beauteous d’Arthur Rimbaud/ Nikola Bertolino. – 1(2003),

65–78.177. FELBABOV, Vladislava Рецепција Чича Томине колибе у нас/ Владислава Фелбабов. – 1(2003),

79–102.178. IZGARJAN, Aleksandra Рецепција афроамеричког женског писма у Србији/ Александра Из-

гарјан. – 1(2003), 103–117.



179. ĐERGOVIĆ JOKSIMOVIĆ, Zorica Рецепција енглеске књижевности: случај Макјуан/ Зорица Ђерговић-

Јоксимовић. – 1(2003), 119–131.180. BOUSTANI, Carmen Les effets du dédoublement chez May Menassa/ Carmen Boustani.

– 1(2003), 133–140.181. MUTAVDŽIĆ, Predrag Savremeni grčki kao me�unarodni jezik komunikacije/ Predrag Mutavdžić.

– 1(2003), 141–149.182. RADOJEVIĆ, Dragana The Italianisation of the Dialects of Italy/ Dragana Radojević. – 1(2003),

151–160.183. ĐORĐEVIĆ, Rahela Балкан у делима британских аутора/ Рахела Ђорђевић. – 1(2003),

161–169.184. LASEK, Agnješka Jan Adamowski: Kategoria przestrzeni w folklorze. Studium etnolingwi-

styczne/ Агњешка Ласек. – 1(2003), 169–171.185. ĐORĐEVIĆ, Dragana Abdul-Raof, Hussein:Abdul-Raof, Hussein: Arabic Stylistics: a Coursebook/ Драгана Ђорђе-Драгана Ђорђе-

вић. – 1(2003), 172–174.– 1(2003), 172–174.186. GERATOVIĆ, Branka У потрази за апсолутним: Octave Mirbeau, Correspondance générale/

Бранка Гератовић. – 1(2003), 174–177.187. POPOVIĆ, Mihailo Нада Петровић, Француска глаголска времена II/ Михаило Поповић.

– 1(2003), 177–180.188. STANOJEVIĆ, Veran Formal Semantic-The Essential Readings/ Веран Станојевић. – 1(2003),

180–184.189. STANOJEVIĆ, Veran Francis Corblin, Représentation du discours et sémantique formelle/ Веран

Станојевић. – 1(2003), 184–189.190. PAVLOVIĆ, Mihailo B. Две нове књиге Патрика Бесона/ Михаило Павловић. – 1(2003),

189–193.191. STOJANOVIĆ, Branislava Бруно Шулц у Лублину/ Бранислава Стојановић. – 1(2003), 195–198.192. POPOVIĆ, Mihailo Нада Петровић (1941–2003)/ Михаило Поповић. – 1(2003), 199–201.



193. ТRBOJEVIĆ, Ivana Ранка Куић (1925–2003)/ Ивана Трбојевић. – 1(2003), 203–204.194. TERZIĆ, Bogdan Мила Стојнић (1924–2003)/ Богдан Терзић. – 1(2003), 205–207.195. PAVLOVIĆ, Mihailo B. L’image des régimes totalitaires dans l’œuvre de Négovan Rajic, émigré

politique serbe et écrivain canadien/ Mihailo Pavlović. – 2(2003), 9–16.196. NOVAKOVIĆ, Jelena L’ intertextualité dans les œuvres de Marie-Claire Blais/ Jelena Novaković.

– 2(2003), 17–34.197. BOUSTANI, Carmen L’ écriture féminine dans Picture Theory de Nicole Brossard/ Carmen

Boustani. – 2(2003), 35–43.198. MELIĆ, Katarina Le sujet féminin pluriel de La Vie en prose/ Katarina Melić. – 2(2003),

45–53.199. POPOVIĆ, Diana Diversité dans la littérature canadienne: cas de Michel Tremblay/ Diana

Popović. – 2(2003), 55–60.200. ĐERGOVIĆ-JOKSIMOVIĆ, Zorica Cyberlanguage: Borislav Pekić’s and William Gibson’s Luinguistic Expe-

riments/ Zorica Đergović-Joksimović. – 2(2003), 61–72.201. EROR, Gvozden Šta se poredi u poredbenim književnim studijama (littérature comparée)?

II/ Gvozden Eror. – 2(2003), 73–100.202. GARREAU, Bernard-Marie La crise du symbolisme chez Alain Fournier/ Bernard-Marie Garreau.

– 2(2003), 101–121.203. MILINKOVIĆ, Snežana Примери транскодификације и интертекстуалности у Врчићевим збир-

кама народних прича/ Снежана Милинковић. – 2(2003), 123–135.204. TOPIĆ, Miroslav Август Бјеловски-пољски преводилац српске народне поезије/

Мирослав Топић и Петар Буњак. – 2(2003), 137–163.205. ĐORIĆ-FRANCUSKI, Biljana Рецепција дела Чарлса Персија Сноуа код Југословена/ Биљана Ђорић-

Француски. – 2(2003), 165–173.206. KAPOR, Vladimir „Trag interteksta“ u jednoj analizi Raška Dimitrijevića/ Vladimir Kapor.

– 2(2003), 175–185.



207. ČUDIĆ, Marko Prilog izučavanju ma�arsko-srpskih jezičkih interferencija u severnoj

Vojvodini/ Marko Čudić. – 2(2003), 187–205.208. ĐURIĆ, Miloš D. Јacques Moeschler et Antoine Auchlin, Introduction à la linguistique

contemporaine/ Mилош Д. Ђурић. – 2(2003), 207–210.209. TERZIĆ, Bogdan Милош Јевтић, Извесности и сумње Михаила Павловића/ Богдан

Терзић. – 2(2003), 211–213.210. RAFFO, Anton Maria Мирјана Косовић, Српско-италијански речник/ Аnton Maria Raffo.

– 2(2003), 214–215.211. TRBOJEVIĆ, Milena Будућност славистике као теорије и праксе/ Милена Трбојевић.

– 2(2003), 216–222.212. KORDA-PETROVIĆ, Aleksandra Избор књижевнотеоријских радова Алеша Хамана/ Александра Корда-

Петровић. – 2(2003), 222–225.213. PIPER, Predrag Хироши Јамасаки-Вукелић, Јапанско-српски и српско-јапански речник/

Предраг Пипер. – 2(2003), 226–229.214. ŁАSEK, Agnieszka Izabela Lis, Śmierć w literaturze staroserbskiej (XII-XIV wiek)/ Agnieszka

Łasek. – 2(2003), 229–231.215. VUJOVIĆ, Ana Me�unarodni skup o nastavi francuskog jezika: Tur, 4–6. septembar 2003./

Ana Vujović. – 2(2003), 233–236.216. KRSMANOVIĆ, Zorana „Други језик: другост у канадској култури“: Београд, 18–20. октобра

2003./ Зорана Крсмановић. – 2(2003), 236–239.

2004.

217. KOSTIĆ, Veselin Шекспир у постмодернистичкој перспективи/ Веселин Костић. – 1–

2(2004), 9–40.218. RAKOČEVIĆ, Robert Le bruit de fond: introduction à la poétique perecquienne du vide/ Robert

Rakočević. – 1–2(2004), 41–54.



219. YAMASAKI, Kayoko Srpska avangarda i japanska poezija/ Kayoko Yamasaki. – 1–2(2004),

55–67.220. LINDSTROM, Lena The Function of Particles in Rhetorical Questions: a Comparative Analysis/

Lena Lindström. – 1–2(2004), 69–81.221. POPOVIĆ, Mihailo Осврт на принципе анализе значења францсуких структуралиста/

Михаило Поповић. – 1–2(2004), 83–100.222. GREK, Tatjana Predikat odnosne rečenice/ Tatjana Grek. – 1–2(2004), 101–125.223. NOMACHI, Motoki Pregled kategorije posesivnosti u slovenačkom jeziku (u pore�enju sa

drugim slovenskim jezicima)/ Motoki Nomachi. – 1–2(2004), 127–137.224. MANTCHEVA, Dina La dramaturgie d’ un francophone bulgare/ Dina Mantchéva. – 1–2(2004),

139–152.225. ĐORIĆ-FRANCUSKI, Biljana Kritička recepcija dela Vilijama Goldinga kod Srba i Hrvata: I. Pre dobijanja

Nobelove nagrade / Biljana Đorić-Francuski. – 1–2(2004), 153–170.226. ĐERGOVIĆ-JOKSIMOVIĆ, Zorica Prikazi dela Ijana Makjuana u našoj periodici/ Zorica Đergović-Joksimović.

– 1–2(2004), 171–182.227. MILUTINOVIĆ-BOJANIĆ, Sanja Jonas, ou l’histoire de la naissance/ Sanja Milutinović-Bojanić. – 1–2(2004),

183–194.228. KESEROVIĆ-JOVANOVIĆ, Aleksandra Концепт глагола ићи у чешком, руском и српском језику/ Александра

Кесеровић-Јовановић. – 1–2(2004), 195–200.229. ЕROR, Gvozden O figurama antitetičkih povezivanja komično-satirične prirode ili O termini-

ma i terminološkim piramidama / Gvozden Eror. – 1–2(2004), 201–212.230. LATIFIĆ, Amra Нина Гурьянова, Олbга Розанова и ранний русский авангард/ Амра

Латифић. – 1–2(2004), 213–216.231. SABO, Bojana Татьяна Никольская, Авангард и окрестности/ Бојана Сабо. – 1–

2(2004), 216–219.232. ČUDIĆ, Marko Бруно Шулц: приредила Бранислава Стојановић/ Марко Чудић. – 1–

2(2004), 219–223.



233. BORISENKO-SVINARSKA, V. V. Второй Международнь�й конгресс исследователей русского язь�ка

“Русский язь�к: исторические судьбь� и современность” / В. В. Бори-сенко-Свинарская. – 1–2(2004), 225.

234. KOPRIVICA, Verica Милош Докулил (5.VII 1912–2.IX 2002)/ Верица Копривица. – 1–

2(2004), 227–229.235. TERZIĆ, Bogdan Kирил Свинарски (13.II 1916, Москва–30.III 2004, Београд)/ Богдан

Терзић. – 1–2(2004), 231–233.236. PAVLOVIĆ, Mihailo B. Лепосава-Бела Ст. Павловић (1906–2004)/ Михаило Павловић, Љубица

Миљковић. – 1–2(2004), 235–240.

2005.

237. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan Gottscheds Essay Zufällige Gedanken von dem Bathos in den Opern/ Srdan

Bogosavljević. – 1(2005), 9–36.238. LAZAREVIĆ-DI GIACOMO, Persida La guerra russo-austriaca contro i turchi (1787–1791/92) negli scritti di

Joso Krmpotić e di Dositej Obradović/ Persida Lazarević-Di Giacomo. – 1(2005), 37–53.

239. BUNJAK, Petar Ђорђе Поповић-Даничар као преводилац и популаризатор пољске

књижевности/ Петар Буњак. – 1(2005), 55–77.240. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija L’univers romanesque ayméen: à la limite de deux genres/ Marija Džunić-

Drinjaković. – 1(2005), 79–92.241. STANOJEVIĆ, Veran Les noms de nombre nus et les noms de nombre modifiés en français/ Veran

Stanojević. – 1(2005), 93–111.242. KEMPF, Lucie Autour des Trois sœurs de Tchekov/ Lucie Kempf. – 1(2005), 113–124.243. ČUDIĆ, Marko Jedna malo poznata prevodilačka avantura Danila Kiša: tri ma�arske pesme

Mihajla Vitkovića/ Marko Čudić. – 1(2005), 125–140.244. ĐORIĆ-FRANCUSKI, Biljana Kritička recepcija dela Vilijama Goldinga kod Srba i Hrvata: II. Posle dobi-

janja Nobelove nagrade / Biljana Đorić-Francuski. – 1(2005), 141–159.



245. MUTAVDŽIĆ, Predrag Један поглед на претерите у колоквијалној комуникацији (прилог

синтакси балканских претерита) / Предраг Мутавџић. – 1(2005), 161–173.

246. ĐURIĆ, Miloš D. Dalibor Soldatić, Prilozi za teoriju novog hispanoameričkog romana/ Miloš

D. Đurić. – 1(2005), 175–179.247. GERATOVIĆ, Branka Axel Maugey, Désirs francophones, désirs francophiles/ Бранка Гератовић.

– 1(2005), 179–181.248. STOJANOVIĆ, Branislava Benešić i Poljaci/ Branislava Stojanović. – 1(2005), 181–185.249. PANIĆ, Natalija Robert M. Hammond, Jelena Filipović, Fonética y Fonología Espańolas

para Serbiohablantes/ Natalija Panić. – 1(2005), 185–188.250. SABO, Bojana Мария Цимборска-Лебода, Әрос в творчестве В��чеслава Иванова.

На пути к философии любви/ Бојана Сабо. – 1(2005), 188–190.251. AJDAČIĆ, Dejan Савремени украјински роман/ Дејан Ајдачић. – 1(2005), 190–193.252. POPOVIĆ, Mihailo Оливера Милићевић (1946–2004)/ Михаило Поповић. – 1(2005),

195–197.253. NOVAKOVIĆ, Jelena Иван Димић (1921–2004)/ Јелена Новаковић. – 1(2005), 199–201.254. ЕROR, Gvozden Komparatistika i “teorija”/ Gvozden Eror. – 2(2005), 9–26.255. KAMBAS, Chryssoula Walter Benjamins Die Aufgabe des Übersetzers und ihre Affinität zu

Wilhelm von Humboldts Sprachtheorie/ Chryssoula Kambas. – 2(2005), 27–53.

256. GLIŠOVIĆ, Dušan Peter Handke, Eine Poetik/ Dušan Glišović. – 2(2005), 55–69.257. BOGOSAVLJEVIĆ, Srdan Balada u nemačkom ekspresionizmu/ Srdan Bogosavljević. – 2(2005),

71–82.258. SRDIĆ, Smilja Bedetungsermittlung von Wörtern in althochdeutschen Sprachdenkmälern/

Smilja Srdić. – 2(2005), 83–91.



259. MANTCHEVA, Dina L’ insolite dans la dramaturgie de Yordan Raditchkov et de Stanislav Stra-

tiev/ Dina Mantchéva. – 2(2005), 93–103.260. VUJOVIĆ, Ana Izražavanje restrikcije u klasičnom francuskom jeziku/ Ana Vujović.

– 2(2005), 105–119.261. ĐORIĆ-FRANCUSKI, Biljana Srpskohrvatska književna kritika o stvaralaštvu Angusa Vilsona/ Biljana

Đorić-Francuski. – 2(2005), 121–141.262. VASIĆ-АL SHAIKHSALAMA, Vesna Милош Н. Ђурић као преводилац Ксенофонтових Успомена о Сок-

рату/ Весна Васић-Al Shaikhsalama. – 2(2005), 143–152.263. MILINKOVIĆ, Ljubo Контрастирање руског и српског дискурса на часу руског језика/ Љубо

Милинковић. – 2(2005), 153–170.264. KOČEVSKI, Ivana Ivan Dorovský, Slavista Josef Páta/ Ivana Kočevski. – 2(2005), 171–174.265. TODOROVIĆ, Dušica Prevo�enje kao sudbina (Тraduzione e poesia nell’Europa del Novecento,

a cura di Anna Dolfi)/ Dušica Todorović. – 2(2005), 175–176.266. PAŽĐERSKI, Dušan-Vladislav Антологија кашупске поезије/ Душан-Владислав Пажђерски. – 2(2005),

177–179.267. STOJANOVIĆ, Branislava Историја јужноафричке књижевности (на језику африканс, од

настанка до XIX века)/ Бранислава Стојановић. – 2(2005), 179–181.268. MRVALJEVIĆ, Ivana Željko Đurić, Dušica Todorović Lacava, Segnalibro/ Ivana Mrvaljević.

– 2(2005), 181–183.269. STANKOVIĆ, Ivana Јован Ђукановић, Комуникативна граматика немачког језика/ Ивана

Станковић. – 2(2005), 183–186.270. PAVLOVIĆ, Mihailo B. Одлазак великог аполинаристе: Мишел Декоден (1919–2004)/ Михаило

Павловић. – 2(2005), 187–188.271. REVZINA, Olga Михаил Леонович Гаспаров (13.IV 1935–7.XI 2005)/ Oльга Григорьевна

Ревзина. – 2(2005), 189–190.



2006.

272. ЕROR, Gvozden Pitanje literarnosti i nasle�e komparatističke misli/ Gvozden Eror.

– 1(2006), 9–28.273. BEČANOVIĆ-NIKOLIĆ, Zorica Dekonstrukcija i čitanja Šekspirovih istorijskih drama/ Zorica Bečanović-

Nikolić. – 1(2006), 29–50.274. IVANOVICI, Victor Arcadia. La última locura de don Quijote/ Victor Ivanovici. – 1(2006),

51–64.275. ĐURIĆ, Željko Komparativne varijacije o srpskoj gra�anskoj poeziji XVIII veka/ Željko

Đurić. – 1(2006), 65–88.276. LAZAREVIĆ-DI GIACOMO, Persida Funkcionalne pozadinske pretpostavke poezije i proze Adama Tadije Bla-

gojevića/ Persida Lazarević-Di Giacomo. – 1(2006), 89–104.277. GLUMAC-TOMOVIĆ, Ljiljana L’art pour l’art et le Parnasse. La doctrine de Théophile Gautier et ses

tenants/ Ljiljana Glumac-Tomović. – 1(2006), 105–116.278. LEDWINA, Anna L’écriture de S.-G. Colette en tant que création artistique à la recherche

d’une expérience de l’ immédiateté/ Anna Ledwina. – 1(2006), 117–132.279. JONČIĆ, Maja О летних праздниках в Посолони А. Ремизова: Иван-Купала и жат-

веннь�е обрядь�/ Майя Йончич. – 1(2006), 133–147.280. BAJIĆ, Dragana Algunas consecuencias gramaticales del aspecto verbal abierto en las

lenguas eslavas/ Dragana Bajić. – 1(2006), 149–160.281. ĐUKIĆ, Marjana Danilo Kiš et les nouvelles formes littéraires/ Marjana Đukić. – 1(2006),

161–166.282. ĆURIĆ, Boban Драма Царевић Алексеј Мерешковског на сцени Народног позориш-

та (на материјалу београдске периодике)/ Бобан Ћурић. – 1(2006), 167–176.

283. SABO, Bojana Пьеса „Не убий“ Андреева в постановке Ракитина/ Бояна Сабо.

– 1(2006), 177–182.



284. RADIĆ-BOJANIĆ, Biljana (Kreativna) upotreba tastature u elektronskim ćaskaonicama/ Biljana Ra-

dić-Bojanić. – 1(2006), 183–189.285. IČIN, Kornelija Неизвестнь�й рассказ “Деловой день” Евгения Аничкова/ Корнелия

Ичин. – 1(2006), 191–197.286. RADIĆ-BOJANIĆ, Biljana Two Editions of English Words/ Biljana Radić-Bojanić. – 1(2006),

199–202.287. MIĆIĆ, Sofija Neurobiološki pristup usvajanju jezika/ Sofija Mićić. – 1(2006),

203–206.288. MRĐA, Marija Столетие Даниила Хармса / Марија Мрђа. – 1(2006), 207–211.289. MITROVIĆ, An�elka Novi prevodi iz orijentalnih književnosti/ An�elka Mitrović. – 1(2006),

211–217.290. VUJOVIĆ, Ana Naučni skup o interkulturalnosti u nastavi/ učenju francuskog kao stranog

i drugog jezika/ Ana Vujović. – 1(2006), 219–222.291. SOLDATIĆ, Dalibor Љиљана Павловић-Самуровић (1935–2006)/ Далибор Солдатић.

– 1(2006), 223–225.292. КОSTIĆ, Veselin Душан Пухало (1919–2006)/ Веселин Костић. – 1(2006), 227–229.293. ЕROR, Gvozden Komparatistika i literarnost: obnovljeni prioriteti?/ Gvozden Eror.

– 2(2006), 9–32.294. ATANASSOV, Stoyan Tzvetan Todorov ou le moi dialogique au carrefour des cultures/ Stoyan

Atanassov. – 2(2006), 33–47.295. JAKUBCZUK, Renata Révolte tragique des protagonistes féminins chez Camus et Rostworowski/

Renata Jakubczuk. – 2(2006), 49–59.296. VASIĆ, Danijela Motiv magičnog bega u najstarijem delu japanske književnosti–Kođikiju

i srpskim narodnim pripovetkama/ Danijela Vasić. – 2(2006), 61–73.297. RUNIĆ, Jelena On the Syntax of Determiners in Serbian and Romanian/ Jelena Runić.

– 2(2006), 75–93.



298. ĐORIĆ-FRANCUSKI, Biljana Recepcija romana Ajris Merdok na srpskohrvatskom jezičkom području/

Biljana Đorić-Francuski. – 2(2006), 95–116.299. LOMA, Miodrag Историјскофонетска транслитерација јеврејског писма/ Миодраг Лома.

– 2(2006), 117–129.300. MIĆIĆ, Sofija Collocations in Teaching English for Specific Academic Purposes/ Sofija

Mićić. – 2(2006), 131–139.301. KRSTIĆ, Zora Kratak prikaz razvoja gramatike kao naučne discipline u Kini od osnivanja

do osamdesetih godina 20.veka/ Zora Krstić. – 2(2006), 141–151.302. LEWASKIEWICZ, Łukasz Konfrontativni osvrt na sportsku leksiku u oblasti fudbala u srpskom i

poljskom jeziku/ Łukasz Lewaskiewicz. – 2(2006), 153–165.303. KRIVOKAPIĆ, Mirko Knjiga o recepciji prvog dela Geteovog Fausta/ Mirko Krivokapić.

– 2(2006), 167–172.304. RAKIĆ, Stanimir Laura Benau, Phonological Relations Between Words/ Stanimir Rakić.

– 2(2006), 172–182.305. STANOJEVIĆ, Veran Михаило Поповић, Речи француског порекла у српском језику/ Веран

Станојевић. – 2(2006), 182–185.306. PAŽĐERSKI, Dušan-Vladislav Први речник кашупског језика?/ Душан-Владислав Пажђерски.

– 2(2006), 185–190.307. VUJOVIĆ, Ana Округли сто Француски језик у Србији, Библиотека града Београда, 5.

мај 2006./ Ана Вујовић. – 2(2006), 191–194.308. NIKOLIĆ, Jasmina Me�unarodna naučna konferencija Avances en el estudio de la literatura

oral (Usmena književnost danas) AELO35, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 24-26. novembra 2006/ Jasmina Nikolić. – 2(2006), 194–196.

309. RADIĆ-BOJANIĆ, Biljana 21. ciklus predavanja “Vilem Matezijus” u Pragu/ Biljana Radić-Bojanić,

Nataša Milivojević. – 2(2006), 196–198.



2007.

310. ЕROR, Gvozden Komparatistička terminologija: izvorni pojmovni skupovi/ Gvozden Eror.

– 1(2007), 9–29.311. STEVIĆ, Slobodan Govorni činovi/ Slobodan Stević. – 1(2007), 31–60.312. GORDIĆ-PETKOVIĆ, Vladislava Род, идентитет и женски континент: сазревање и трансформација у

прози Саре Вотерс и Јудите Шалго/ Владислава Гордић-Петковић. – 1(2007), 61–72.

313. AŠIĆ, Tijana L’ usage temporel des déictiques spatiaux en français/ Tijana Ašić.

– 1(2007), 73–84.314. STANOJEVIĆ, Veran De la syntaxe générale à la syntaxe du français: le cas des noms de nombre

en français/ Veran Stanojević. – 1(2007), 85–101.315. OKEANSKI, Vjačeslav P. Поэтика культурь� в структуре художественной персонологии драмь�

А.Н. Островского “Гроза”/ Вячеслав П. Океанский. – 1(2007), 103–108.

316. CAMARGOS WALTY, Ivete Lara Anthologies: archives et exclusion; violence et réalisme/ Ivete Lara Ca-

margos Walty. – 1(2007), 109–120.317. KLIČKOVIĆ, Dalibor Кратак преглед досадашњих истраживања стваралаштва Рјуносукеа

Акутагаве: значај компаратистичких проучавања/ Далибор Кличковић. – 1(2007), 121–133.

318. RADIN-SABADOŠ, Mirna Антиутопија као једна димензија стварности – “Воњаја гражња

наранџа у рукама господјина особно” / Мирна Радин-Сабадош. – 1(2007), 135–147.

319. KARANFILOVIĆ, Nataša Патрик Вајт и традиција реализма/ Наташа Каранфиловић. – 1(2007),

149–154.320. JANIĆIJEVIĆ, Jasna Зборник о Сартру/ Јасна Јанићијевић. – 1(2007), 155–158.321. VINAVER-KOVIĆ, Milica О књизи Епохе и правци у француској књижевности професора Сло-

бодана Витановића/ Милица Винавер-Ковић. – 1(2007), 159–162.



322. RUNIĆ, Marija Милка Ивић, Језик о нама: лингвистички огледи, шест/ Марија Рунић.

– 1(2007), 163–165.323. STEVIĆ, Slobodan Tatjana Šotra, Kako progovoriti na stranom jeziku/ Слободан Стевић.

– 1(2007), 166–169.324. POPOVIĆ, Mihailo. Др Веран Станојевић и др Тијана Ашић, Семантика и прагматика

глаголских времена у француском језику/ Михаило Поповић. – 1(2007), 170–173.

325. PAŽĐERSKI, Dušan-Vladislav Две велике кашупске годишњице/ Душан-Владислав Пажђерски.

– 1(2007), 175–182.326. VUJIĆ, Jelena Младен Михајловић (1937–2007)/ Јелена Вујић. – 1(2007), 183–185.327. NOVAKOVIĆ, Jelena Слободан Витановић (1928–2007)/ Јелена Новаковић. – 1(2007),

186–188.328. ЕROR, Gvozden Komparatistička terminologija: novije akvizicije/ Gvozden Eror. – 2(2007),

9–30.329. NOVAKOVIĆ, Jelena Le surréalisme et la psychanalyse/ Jelena Novaković. – 2(2007), 31–42.330. LEDWINA, Anna Le roman du XXe siècle comme une tentative de définir le temps et l’espace

de la connaissance humaine/ Anna Ledwina. – 2(2007), 43–54.331. SOLDATIĆ, Dalibor Освајање Хиспанске Америке и колонијална управа као кључ за при-

ступ хиспаноамеричкој књижевности/ Далибор Солдатић. – 2(2007), 55–69.

332. АNTONIADOU, Olympia Littérature engagée dans l’ espace balkanique: André Kédros, r- évolution

identitaire et d-éconstruction idéologique/ Olympia Antoniadou, Efstratia Oktapoda. – 2(2007), 71–86.

333. FILIPOVIĆ, Jelena Baladas y la balada: la oralidad desde unas perspectivas sociolingüísticas

y antropológicas/ Jelena Filipović, Jasmina Nikolić. – 2(2007), 87–94.334. MELIĆ, Katarina Moi, Tituba sorcière...Noire de Salem: le(s) discours d’une vie/ Katarina

Melić. – 2(2007), 95–108.



335. BALA, Monika Бела Хамваш као кризеолог/ Моника Бала. – 2(2007), 109–120.336. MRVALJEVIĆ, Ivana Часопис Дурмитор – јединствен примјер рецепције италијанске књи-

жевности и културе/ Ивана Мрваљевић. – 2(2007), 121–133.337. RAKIĆ, Stanimir Jennifer Hay, Causes and Consequences of Word Structure/ Станимир

Ракић. – 2(2007), 135–144.338. ČUDIĆ, Marko Полифоничност критичко-теоријских гласова/ Марко Чудић. – 2(2007),

145–149.339. PETROVIĆ, Novica О једном значајном доприносу изучавању рецепције савременог

енглеског романа у нас/ Новица Петровић. – 2(2007), 149–152.340. GVOZDEN, Vladimir Књижевност и неизвесности/ Владимир Гвозден. – 2(2007), 152–154.341. LONČAR, Ana Norbert Col éd., Écritures de soi/ Ana Lončar. – 2(2007), 155–156.342. VINAVER-KOVIĆ, Milica Надреализам у свом и нашем времену/ Милица Винавер-Ковић.

– 2(2007), 156–160.343. NOVAKOVIĆ, Jelena Наративне полифоније/ Јелена Новаковић. – 2(2007), 160–163. 344. BUNJAK, Petar Људмила Поповић, Фокусна перспектива украјинске књижевности/

Петар Буњак. – 2(2007), 164–169.345. AŠIĆ, Tijana Veran Stanojević, Les noms de nombre en français: essai de sémantique

formelle/ Тијана Ашић. – 2(2007), 170–172.346. STOJADINOVIĆ, Dragoljub Никола Милошевић (1929–2007): поводом годишњице смрти/

Драгољуб Стојадиновић. – 2(2007), 173–176.347. TARTALJA, Ivo Милан В. Димић (1933–2007)/ Иво Тартаља. – 2(2007), 177–178.348. BUNJAK, Petar Миливоје Јовановић (1930–2007)/ Петар Буњак. – 2(2007), 179–181.349. SCHUBERT, Gabriella Зоран Константиновић (1920–2007)/ Gabriella Schubert. – 2(2007),

182–186.



350. SEKERUŠ, Pavle Madeleine Stevanov (25.VI 1923–25.VI 2007)/ Pavle Sekeruš. – 2(2007),

187–188.351. GRUBAČIĆ, Slobodan Срдан Богосављевић (1953–2007)/ Слободан Грубачић. – 2(2007),

189–191.

2008.

352. ЕROR, Gvozden Od pojma do termina – i natrag: komparatistička terminologija na prekret-

nici/ Gvozden Eror. – 1–2(2008), 9–36.353. GREK, Tatjana Effet de dominos (temps et espace des relatives dites narratives)/ Tatjana

Grek. – 1–2(2008), 37–52.354. ELEZ, Vesna Le diable et la leçon panthéiste dans la Tentation de Saint-Antoine et Bou-

vard et Pécuchet de Gustave Flaubert/ Vesna Elez. – 1–2(2008), 53–65.355. NOVAKOVIĆ, Jelena L’horizon autobiographique de Georges Perec: l’épisode yougoslave /

Jelena Novaković. – 1–2(2008), 67–76.356. COLVILE, Georgiana M. M. Surréalisme, réalisme magique, synésthésie et la légende du roi Cophetua

dans Rendez-vous à Bray (1971) et Benvenuta (1983) d’André Delvaux/ Georgiana M.M. Colvile. – 1–2(2008), 77–91.

357. ANTIĆ, Jelena La métamorphose des personnages imposée par le double jeu de la femme

dans les romans d’Anne Hébert Kamouraska et les Fous de Bassan/ Jelena Antić. – 1–2(2008), 93–102.

358. NIKOLIĆ, Jasmina Вук Караџић и Рамон Менендес Пиндал: две поетике усменог

стварања/ Јасмина Николић. – 1–2(2008), 103–113.359. BUNJAK, Petar Прилози о пољској књижевности у српској периодици доба реализма

(1881- 1895)/ Петар Буњак. – 1–2(2008), 115–151.360. RADOJEVIĆ, Jovan Приче са колиме Варлама Шаламова: од интертекста ка митопоетици/

Јован Радојевић. – 1–2(2008), 153–168.361. KUZMANOVIĆ-JOVANOVIĆ, Ana Типолошко поређење оријентализама у српском и шпанском језику/

Ана Кузмановић-Јовановић. – 1–2(2008), 169–177.



362. RAKIĆ, Stanimir Белешка о структури, типској учесталости и писању енглеских сло-

женица/ Станимир Ракић. – 1–2(2008), 179–190.363. STOJIČIĆ, Violeta Анализа грешака у колокацијама при превођењу са српског језика на

енглески/ Виолета Стојичић. – 1–2(2008), 191–201.364. POSPIŠIL, Ivo Журнал Стил как методологический базис интердисциплинарного изу-

чения язь�ка и литературь�/ Иво Поспишил. – 1–2(2008), 203–206.365. ĐURIĆ, Miloš D. Ivana Trbojević-Milošević: Modalnost, sud, iskaz: epistemička modalnost u

engleskom i srpskom jeziku/ Милош Д. Ђурић. – 1–2(2008), 207–213.366. ŠOTRA, Tatjana Ana Vujović, L’éducation en France/ Татјана Шотра. – 1–2(2008),

214–216.367. STANOJEVIĆ, Veran Tijanа Ašić, Espace, temps, prépositions/ Веран Станојевић. – 1–2(2008),

217–219.368. NOVAKOVIĆ, Jelena Фантастични свет Марсела Емеа/ Јелена Новаковић. – 1–2(2008),

220–221.369. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija Aна Вујовић, Савремена француска култура: неки аспекти/ Марија

Џунић-Дрињаковић. – 1–2(2008), 222–224.370. MIHAILOVIĆ, Dragana Bibliografija srpske književnosti u prevodu na češki jezik (1945–2007)/

Dragana Mihailović. – 1–2(2008), 225–250.371. TERIĆ, Gordana Момчило Д. Савић (1921–2008)/ Гордана Терић. – 1–2(2008), 251–252.372. TUTNJEVIĆ, Slaviša Новица Петковић (1941–2008)/ Славиша Тутњевић. – 1–2(2008),

253–260.373. BUNJAK, Petar Милана Радић-Дугоњић (1952–2008)/ Петар Буњак. – 1–2(2008),

261–262.

2009.

374. ЕROR, Gvozden Pitanja terminologije u eposi komparatistike kao mora bez obala/ Gvozden

Eror. – 1(2009), 9–37.



375. VIDAKOVIĆ-PETROV, Krinka Српска тема у делу Висентеа Бласка Ибањеса/ Кринка Видаковић-

Петров. – 1(2009), 39–55.376. CAPDEVILA, Joaquim La lucha por el bien hablar en Cataluña. Ivon L’Escop y la Lliga del

bon mot: propaganda purificadora y propuestas linguísticas/ Joaquim Capdevila. – 1(2009), 57–65.

377. JOVOVIĆ, Tatjana Поетика немогућег Зинаиде Хипијус/ Татјана Јововић. – 1(2009),

67–80.378. POPOVIĆ, Mihailo Les facteurs sémantiques et sociolinguistiques du dégroupement des

unités lexicales françaises provenant du même étymon/ Mihailo Popović. – 1(2009), 81–93.

379. MELIĆ, Katarina Exil: parole douloureuse, parole libératrice/ Katarina Melić. – 1(2009),

95–104.380. GERATOVIĆ, Branka Problem identiteta u romanesknom stvaralaštvu Žilijena Grina/ Branka

Geratović. – 1(2009), 105–113.381. KARANFILOVIĆ, Nataša Identitet i razlika: postkolonijalni profil anglofone književnosti/ Nataša

Karanfilović, Vladislava Gordić-Petković. – 1(2009), 115–122.382. JOVANOVIĆ, Aleksandra V. Caught in a Web: Alias Grace and The Enigma of Arrival/ Aleksandra V.

Jovanović. – 1(2009), 123–130.383. MATIĆ, Andrija Функција лика Моли Лејн у роману Амстердам Ијана Макјуана/

Андрија Матић. – 1(2009), 131–138.384. KIRILOVA, Olga Сербские переводь� Б. Акунина к проблеме перевода непереводимого/

Ольга Кириллова. – 1(2009), 139–161.385. SILAŠKI, Nadežda Kako metafore funkcionišu u diskursu/ Nadežda Silaški. – 1(2009),

163–167.386. ŠOTRA-KATUNARIĆ, Tatjana Prilog univerzalnoj gramatici ljudskih jezika/ Tatjana Šotra-Katunarić.

– 1(2009), 168–173.387. STANOJEVIĆ, Veran Mihаilo Popović, Leksička struktura francuskog jezika: morfologija i

semantika/ Veran Stanojević. – 1(2009), 174–176.



388. KONSTANTINOVIĆ, Izabela Frankofona kritika u zborniku kanadističkih studija / Izabela Konstantino-

vić. – 1(2009), 177–179.389. WOJCIAK, Monika Зјемовит Федецки (1923–2009)/ Мonika Wójciak. – 1(2009), 181–186.390. POPOVIĆ, Mihailo Проф. др Пера Половина (1920–2009)/ Михаило Поповић. – 1(2009),

187–190.391. BOJOVIĆ, Zlata Предраг Станојевић (1960–2009)/ Злата Бојовић. – 1(2009), 191–193.392. BAZIN, Laurent Transe et indiscipline: la littérature a-t-elle encore sa place dans les études

françaises?/ Laurent Bazin. – 2(2009), 11–18.393. NOVAKOVIĆ, Jelena Une forme particulière de l’ intertextualité: la littérature française dans les

cahiers de notes d’ Ivo Andrić/ Jelena Novaković. – 2(2009), 19–30.394. LONGRE, Jean-Pierre Raymond Queneau, du surréalisme à l’OuLiPo/ Jean-Pierre Longre.

– 2(2009), 31–41.395. SEKERUŠ, Pavle Supercherie et pastiche comme procédés d’ une mystification des chansons

populaires sudslaves/ Pavle Sekeruš. – 2(2009), 43–51.396. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija Le rapport entre l’art et la vie dans l’œuvre de Marcel Aymé/ Marija Džu-

nić-Drinjaković. – 2(2009), 53–63.397. TEŠANOVIĆ, Biljana Système de projection et programmes d’écriture dans Molloy de Samuel

Beckett/ Biljana Tešanović. – 2(2009), 65–72.398. VINAVER-KOVIĆ, Milica La responsabilité et la culpabilité tragique dans Les Bienveillantes de

Jonathan Littel/ Milica Vinaver-Ković. – 2(2009), 73–81.399. BJELIĆ, Nikola La transformation du mythe de Don Juan dans La nuit de Valognes d’ Eric-

Emmanuel Schmitt/ Nikola Bjelić. – 2(2009), 83–89.400. GERATOVIĆ, Branka Julien Green et la psychanalyse/ Branka Geratović. – 2(2009), 91–97.401. LONČAR, Ana Structure narrative d’ une nouvelle de Victor Hugo/ Ana Lončar. – 2(2009),

99–106.



402. VALČIĆ-BULIĆ, Tamara La Conquête française du Brésil: écritures et réécritures/ Tamara Valčić-

Bulić. – 2(2009), 107–113.403. KRSMANOVIĆ, Zorana Les études médiévistes autrefois et aujourd’hui: le cas de l’ hostilité de

Chrétien de Troyes envers le mythe de Tristan/ Zorana Krsmanović. – 2(2009), 115–122.

404. MELIĆ, Katarina Les (ré)écritures de l’histoire dans Le livre du rire et de l’ oubli et L’ Insou-

tenable légèreté de l’être de Milan Kundera/ Katarina Melić. – 2(2009), 123–131.

405. ANTIĆ, Jelena Les jeux de la femme imposés par le conflit: le désir – les contraintes tra-

ditionnelles dans les romans d’Anne Hébert: Kamouraska et Les fous de Bassan/ Jelena Antić. – 2(2009), 133–139.

406. POPOVIĆ, Diana Le jeu du hasard dans Le Cahier noir de Michel Tremblay/ Diana Popović.

– 2(2009), 141–147.407. PANIĆ, Marija Les références autobiographiques et culturelles dans Les hommes-taupes

de Négovan Rajic/ Marija Panić. – 2(2009), 149–157.408. MATIĆ, Ljiljana Les chemins de l’écriture d’ Hélène Dorion, la grande dame de la littérature

québécoise et l’ambassadrice de la francophonie / Ljiljana Matić. – 2(2009), 159–169.

409. CORBLIN, Francis La vocation existentielle des pronoms indéfinis/ Francis Corblin. – 2(2009),

171–183.410. POPOVIĆ, Mihailo Les facteurs morphosyntaxiques de l’ homonymie en français/ Mihailo

Popović. – 2(2009), 185–197.411. STANOJEVIĆ, Veran Pour un modèle de description des temps verbaux du français intégrant

trois paramètres/ Veran Stanojević. – 2(2009), 199–209.412. AŠIĆ, Tijana Est-il possible d’avoir des définitions minimales des prépositions spatiales

et temporelles du français?/ Tijana Ašić. – 2(2009), 211–221.413. SAMARDŽIJA-GREK, Tatjana Enseignement du français et théorie du prototype/ Tatjana Samaržija-Grek.

– 2(2009), 223–235.



414. KRSTIĆ, Nenad La traductologie: la conception linguistique/ Nenad Krstić. – 2(2009),

237–245.415. DROBNJAK, Dragana Adaptation sémantique des termes littéraires d’ origine française en serbe/

Dragana Drobnjak. – 2(2009), 247–256.416. VILIĆ, Ivana Télicité au niveau du syntagme verbal en français par rapport au serbe/

Ivana Vilić. – 2(2009), 257–266.417. ĐURIN, Tatjana Un festin serbe à la table de Rabelais (procédé traductologique de substi-

tution)/ Tatjana Ðurin. – 2(2009), 267–274.418. GUDURIĆ, Snežana La base articulatoire et le crible phonologique. Le cas des sujets serbo-

phones/ Snežana Gudurić. – 2(2009), 275–283.419. VRHOVAC, Yvonne Introduction du Portfolio européen des langues dans des écoles primaires

en Croatie-quelques questions de réflexion/ Yvonne Vrhovac. – 2(2009), 285–295.

420. ŠOTRA-KATUNARIĆ, Tatjana Reconsidérer l’ enseignement de l’expression orale/ Tatjana Šotra. – 2(2009),

297–304.421. VUJOVIĆ, Ana Le français en tant que langue de spécialité en Serbie/ Ana Vujović.

– 2(2009), 305–312.422. STEVANOVIĆ, Aleksandra L’ identification de différents types de l’intelligence permettant de faciliter

l’apprentissage et l’ enseignement de la langue française à l’école primaire/ Aleksandra Stevanović. – 2(2009), 313–319.

423. PAZIĆ, Zora Réflexions sur l’appropriation du français et du serbo-croate langue

étrangère par les apprenants serbophones et francophones/ Zora Pazić. – 2(2009), 321–330.

424. ЕROR, Gvozden Durbin bez okulara: o naznakama sutrašnjice poredbenih studija/ Gvozden

Eror. – 3(2009), 9–36.425. KAKRIDIS, Janis От антитезь� к парадоксу и обратно/ Янис Какридис. – 3(2009), 37–43.426. LEDWINA, Anna Le Bestiaire de Colette: source inépuisable d’ inspiration et objet immuable

d’ admiration/ Anna Ledwina. – 3(2009), 45–58.



427. MUTAVDŽIĆ, Predrag Чланови у савременом грчком језику и неке њихове основне синтак-

сичко-семантичке функције/ Предраг Мутавџић. – 3(2009), 59–74.428. MARIĆ, Biljana Именица и глагол у синтаксичкој деривацији: десупстантивни глаголи

у руском у поређењу са српским језиком/ Биљана Марић. – 3(2009), 75–86.

429. SPREMIĆ, Milica Linear and Cyclical Patterns of Time in Sir Thomas Mallory’s Le Morte

Darthur/ Milica Spremić. – 3(2009), 87–94.430. NIKOLIĆ, Jasmina Хиспанска теорија импровизације и јужнословенска епика/ Јасмина

Николић. – 3(2009), 95–107.431. TOPIĆ, Miroslav Поводом двају превода српских народних песама Амвросија Метлин-

ског/ Мирослав Топић, Петар Буњак. – 3(2009), 109–125.432. DAN, Mariana Стварност као „жива прича“ и идентитет као борба за смисао/ Мариана

Дан. – 3(2009), 127–137.433. JOVANOVIĆ, Aleksandra V. The Rethinking of “the Few and the Many”/ Aleksandra V. Jovanović.

– 3(2009), 139–148.434. SIBINOVIĆ, Miodrag Књига о фолклору и књижевном превођењу/ Миодраг Сибиновић.

– 3(2009), 149–157.435. PAUNOVIĆ-RODIĆ, Stefana Преглед словачко-српских песничких односа/ Стефана Пауновић-

Родић. – 3(2009), 158–160.436. GERATOVIĆ, Branka Littératures francophones et études de genre/ Branka Geratović. – 3(2009),

161–162.437. VASIĆ-AL SHAIKSALAMA, Vesna Граматика латинског језика/ Весна Васић-Al Shaikhsalama. – 3(2009),

163–164.438. VUJOVIĆ, Ana Julijana Vučo, Kako se učio jezik: pogled u istoriju glotodidaktike od pra-

početaka do Drugog svetskog rata/ Ана Вујовић. – 3(2009), 165–167.439. STOJANOVIĆ, Branislava Двадесет година од смрти Данила Киша (1935–1989): Exegi monumen-

tum/ Бранислава Стојановић. – 3(2009), 169–172.



440. BUNJAK, Petar Душан Квапил (1934–2009)/ Петар Буњак. – 3(2009), 173–174.441. KOPRIVICA, Verica Сећање на Душана Квапила/ Верица Копривица. – 3(2009), 175–177.442. GRUBAČIĆ, Slobodan Ратко Нешковић (1941–2009)/ Слободан Грубачић. – 3(2009), 178–179.443. JANIĆIJEVIĆ, Jasna Еулога за проф.др Ратка Нешковића/ Јасна Јанићијевић. – 3(2009),

180–181.

2010.

444. ЕROR, Gvozden World literature kao aktuelna komparatistička „akvizicija“/ Gvozden Eror.

– 1(2010), 9–32.445. LOMA, Miodrag Библијска прича о постању човека и Pаја (Пост 2, 4б-25) / Миодраг

Лома. – 1(2010), 33–69.446. HAVEL, Boris Jedan kritički osvrt na zapadnu orijentalistiku/ Boris Havel. – 1(2010),

71–87.447. JOVIĆ, Bojan Les aspects de la poétique surréaliste explicite/ Bojan Jović. – 1(2010),

89–100.448. RICHARD, Annie Une lecture féministe: la loi de la mère dans “Cendres et sang” de Fanny

Ardant/ Annie Richard. – 1(2010), 101–113.449. COLVILE, Georgiana M.M. De l’ Eros des femmes surréalistes et de Claude Cahun en particulier/

Georgiana M.M. Colvile. – 1(2010), 115–126.450. ĐURIĆ, Na�a Le motif de l’ encyclopédie: Tlön Uqbar orbis tertius de J.L. Borges

et L’Encyclopédie des morts de Danilo Kiš/ Na�a Đurić. – 1(2010), 127–140.

451. RADIN-SABADOŠ, Mirna Beli šum ekranske kulture-pripovesti o “efektima medija”/ Mirna Radin-

Sabadoš. – 1(2010), 141–149.452. MARVULLI, Maria Cristina Il diario su Čarnojević: l’ “inferno” bellico tra motivi sumatraisti e sugge-

sttioni dantesche/ Maria Cristina Marvulli. – 1(2010), 151–167.



453. GERATOVIĆ, Branka La dyade mère-fille dans deux livres d’ Annie Ernaux: Une femme et Je ne

suis pas sortie de ma nuit/ Branka Geratović. – 1(2010), 169–176.454. RAKIĆ, Stanimir Francis Katamba and John Stoneham, Morphology/ Stanimir Rakić.

– 1(2010), 177–183.455. POKRAJAC, Gordana Željko Đurić, Osmosi letterarie (ricerche comparate)/ Гордана Покрајац.

– 1(2010), 184–191.456. JOVIĆ, Bojan Пројекат “Надреалистички покрет и европске интеграције: париска и

београдска група”/ Бојан Јовић. – 1(2010), 193–197.457. VUJOVIĆ, Ana Научни скуп Настава и учење страног језика на раном узрасту/ Ана

Вујовић. – 1(2010), 198–200.458. RASULIĆ, Katarina Међународна конференција поводом 80 година рада Катедре за анг-

листику Филолошког факултета Универзитета у Београду Проучавање енглеског језика и књижевности: слика, идентитет, стварност/ Катарина Расулић. – 1(2010), 201–205.

459. KONSTANTINOVIĆ, Izabela Маргерита Арнаутовић (1926–2009)/ Изабела Константиновић.

– 1(2010), 207–209.460. GLAUDES, Pierre Barbey d’ Aurevilly, le roman et la question morale/ Pierre Glaudes.

– 2(2010), 11–31.461. ATANASSOV, Stoyan Tzvetan Todorov: la morale contre le moralisme/ Stoyan Atanassov.

– 2(2010), 33–51.462. NOVAKOVIĆ, Jelena Pour une éthique individualiste: Henry de Montherlant vu par Ivo Andrić.

– 2(2010), 53–64.463. RABATÉ, Dominique Morales du solitaire/ Dominique Rabaté. – 2(2010), 65–73.464. HUET-BRICHARD, Marie-Catherine Les arguties d’ un moraliste: La Femme de Claude d’ Alexandre Dumas

fils/ Marie-Catherine Huet-Brichard. – 2(2010), 75–86.465. MICHEL, Pierre Octave Mirbeau est-il un moraliste?/ Pierre Michel. – 2(2010), 87–99.



466. GOMEZ, Sylvie Appel à la trêve civile: naissance d’ une morale tragique/ Sylvie Gomez.

– 2(2010), 101–109.467. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija Les vertus essentielles dans l’ univers ayméen/ Marija Džunić-Drinjaković.

– 2(2010), 111–123.468. MAROT, Patrick L’ œil crevé du symbole (à propos de quelques yeux crevés ou arrachés)/

Patrick Marot. – 2(2010), 125–137.469. LAURICHESSE, Jean-Yves Giono et le moraliste imaginaire/ Jean-Yves Laurichesse. – 2(2010),

139–148.470. GERATOVIĆ, Branka Les frères Goncourt-réactionnaires ou révolutionnaires?/ Branka Geratović.

– 2(2010), 149–155.471. GEFEN, Alexandre L’ éthique est-elle un récit? Le récit est-il une éthique? Retour sur la querelle

du “narrativisme”/ Alexandre Gefen. – 2(2010), 157–166.472. ROGER, Jérôme “Moraliste” comme Henri Michaux: exception ou tradition française?/

Jérôme Roger. – 2(2010), 167–178.473. MELIĆ, Katarina Kundera: (im)moralisme du roman/ Katarina Melić. – 2(2010), 179–188.474. TEŠANOVIĆ, Biljana Emil Cioran, le nihiliste ou “l’ éthique du crépuscule” dans un monde

démystifié et démythifié/ Biljana Tešanović. – 2(2010), 189–197.475. ROUMETTE, Julien Les premiers récits de Romain Gary: la fiction au risque du discours moral/

Julien Roumette. – 2(2010), 199–209.476. RABENSTEIN, Helga Littérature-monde et morale/ Helga Rabenstein. – 2(2010), 211–220.477. ANTIĆ, Jelena La femme face à la morale et au péché dans les romans d’ Anne Hébert

Kamouraska et Les Fous de Bassan/ Jelena Antić. – 2(2010), 221–226.478. BJELIĆ, Nikola La condition humaine dans Oscar et la dame rose d’ Eric-Emmanuel

Schmitt/ Nikola Bjelić. – 2(2010), 227–233.479. PANIĆ, Marija Le continent-énigme: l’Afrique vue par les yeux de Kourouma et de Le

Clézio/ Marija Panić. – 2(2010), 235–243.



2011.

480. PILIPOVIĆ, Jelena Generandi gloria melis: зооморфна поетика Вергилијевих Георгика/

Јелена Пилиповић. – 1(2011), 9–24.481. MAKSIMOVIĆ, Danijela Od Beatriče do Lenke: Kostićeve varijacije Danteovih tema/ Danijela

Maksimović. – 1(2011), 25–39.482. JOVANOVIĆ, Aleksandra V. Writing Reality/ Aleksandra V. Jovanović. – 1(2011), 41–52.483. TRBOJEVIĆ-MILOŠEVIĆ, Ivana E-Mailing & Politeness/ Ivana Trbojević-Milošević. – 1(2011), 53–61.484.FABIJANIĆ, Ivo Ortografija osnovnoga oblika rusizama u engleskome jeziku/ Ivo Fabijanić.

– 1(2011), 63–82.485. MUTAVDŽIĆ, Predrag О перфекту у савременом грчком и о неким његовим сличностима са

перфектом у српском језику/ Предраг Мутавџић, Дарко Тодоровић, Анка Рађеновић. – 1(2011), 83–103.

486. VUČELJ, Nermin Didroov dvostruki paradoks: o glumcu i o gledaocu/ Nermin Vučelj.

– 1(2011), 105–114.487. KOČEVSKI, Ivana Egzistencijalistički opis tela i problemi identiteta (na primeru pripovetke

Lažni autostop Milana Kundere)/ Ivana Kočevski. – 1(2011), 115–124.488. POPOVIĆ-PECIĆ, Ana Prevo�enje obeležja posledičnog odnosa u engleskim rečenicama sa ve-

znikom and/ Ana Popović-Pecić. – 1(2011), 125–138.489. CEKOVIĆ-RAKONJAC, Nevena Difficolta di apprendimento dell’ italiano L2 da parte dello studente serbo:

livello fonetico/ Nevena Ceković-Rakonjac. – 1(2011), 139–149.490. PAVKOVIĆ, Milka Bibliografija članaka objavljenih u Filološkom pregledu (1963-1985)/

Milka Pavković. – 1(2011), 151–194.491. EROR, Gvozden Lokalno, me�unarodno, poredbeno-centri & periferije: Primerjalna književ-

nost u 20. stoletju in Anton Ocvirk/ Gvozden Eror. – 1(2011), 195–203.492. KOČEVSKI, Ivana Karel Krejči, Sociologie literatury. Ed. Miloš Zelenka, Ivo Pospíšil / Ивана

Кочевски. – 1(2011), 204–209.



493. GRUBAČIĆ, Slobodan Нови сусрет са делом Николе Милошевића/ Слободан Грубачић.

– 1(2011), 210–211.494. BUNJAK, Petar Кирил Тарановски, О српском стиху/ Петар Буњак. – 1(2011),

212–216.495. GRUBAČIĆ, Slobodan Ненад Љубинковић, Трагања и одговори. Студије из народне књи-

жевности и фолклора/ Слободан Грубачић. – 1(2011), 217–218.496.NIKOLIĆ, Marina Контрастивна проучавања српског језика: правци и резултати / Maрина

Николић. – 1(2011), 219–222.497. BARBI, Maurizio Gordana Grubač Allocco, Grammatica serba/ Maurizio Barbi. – 1(2011),

223–224.498. SCHERR, Barry P. Poetry and Poetics: a Centennial Tribute to Kiril Taranovsky/ Barry P.

Scherr. – 1(2011), 225–228.499. MIHAILOVIĆ, Dejan Нана Богдановић (1925-2011)/ Дејан Михаиловић. – 1(2011), 229–231.500. EROR, Gvozden Da li su doista Wellek i Warren autori Teorije književnosti? Da li je ve-

rodostojno što i verovatno? Ili: O prevodima i navodima/ Gvozden Eror. – 2(2011), 9–39.

501. JOVIĆ, Bojan Comparative (Digital) Literature Studies for an Open Scholarly Society

on the Web: the Case of Avant-garde/ Bojan Jović. – 2(2011), 41–51.502. POKRAJAC, Gordana Декамерон као извориште Држићу и Молијеру/ Гордана Покрајац.

– 2(2011), 53–68.503. KILIBARDA, Vesna Jakov Ćudina i Crna Gora/ Vesna Kilibarda. – 2(2011), 69–85.504. ČOVIĆ, Branimir О некоторь�х аспектах перевода б контексте интермедиальнь�х

реляций/ Бранимир Чович, Лариса Ивановна Раздобудько-Чович. – 2(2011), 87–99.

505. SILAŠKI, Nadežda Metaphors and Euphemisms-the Case of Death in English and Serbian/

Nadežda Silaški. – 2(2011), 101–114.



506. BUNJAK, Petar Пољска драма и позориште код Срба до Првог светског рата/ Петар

Буњак. – 2(2011), 115–142.507. KAMČEVSKI, Danko Две врсте лутања у англосаксонској елегији Потукач/ Данко Камчевски,

Маја Милутиновић, Јелена Андрејић. – 2(2011), 143–155.508. COLVILE, Georgiana M.M. Valentine Penrose et la Comtesse sanglante / Georgiana M.M. Colvile.

– 2(2011), 157–166.509. MARINKOVIĆ, Mirjana Orhan Pamuk o Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom/ Mirjana Marinković.

– 2(2011), 167–173.510. SKIBA, Anna O nekim semantičkim razlikama izme�u poljskih prostornih predloga pod/

nad i srpskih predloga pod/nad i ispod/iznad/ Anna Skiba, Robert Skiba. – 2(2011), 175–193.

511. STOJIČIĆ, Violeta Stilske kolokacije u književnom prevo�enju sa srpskog jezika na engleski/

Violeta Stojičić. – 2(2011), 195–203.512. DŽUNIĆ-DRINJAKOVIĆ, Marija Romain Gary ou le pouvoir ontologique de l’ imaginaire/ Marija Džunić-

Drinjaković. – 2(2011), 205–208.513. BELIĆ, Isidora Kosmopolitski amalgam raskoši i propadanja: kultura Srba u Trstu, izme�u

sna i sećanja/ Isidora Belić. – 2(2011), 209–214.514. RAKIĆ, Stanimir Allison Welterin, Tonal Accents in Norwegian. Phonology, Morphology

and Lexical Specification/ Stanimir Rakić. – 2(2011), 215–220.515. VUJOVIĆ, Ana Татјана Шотра, Дидактика француског као страног језика/ Ана

Вујовић. – 2(2011), 221–222.516. KONSTANTINOVIĆ, Izabela Франкофоне студије-Односи у разноликости: канадске перспективе

(Re)connecting through Diversity: Canadian Perspectives/ Les relations dans la diversité: perspectives canadiennes/ Изабела Константиновић. – 2(2011), 223–228.

517. VUJOVIĆ, Ana Друга међународна конференција Језик струке: изазови и перспективе/

Ана Вујовић. – 2(2011), 229–230.



518. JOVANOVIĆ, Vera Међународни научни скуп из француске лингвистике и дидактике

Expression de l’ espace et du temps en français: quelles formes pour quels sens?/ Вера Јовановић. – 2(2011), 231–236.

519. TODOROVIĆ, Dušica Dijalog u italijanskoj književnosti – Romanistentag, Berlin/ Dušica Todo-

rović. – 2(2011), 237–239.520. ZOGOVIĆ, Mirka Никша Стипчевић (14. VIII 1929–12. VI 2011)/ Мирка Зоговић. – 2(2011),

241–245.521. BUNJAK, Petar Богољуб Станковић (1938–2011)/ Петар Буњак. – 2(2011), 247–249.

REGISTAR AUTORA

Ajdačić, Dejan 251Andrejić, Jelena 507Antić, Jelena 357, 405, 477Antoniadou, Olympia 332Ašić, Tijana 313, 345, 412Atanassov, Stoyan 294, 461Bajazetov-Vučen, Aleksandra 61Bajić, Dragana 280Bala, Monika 335Barbi, Maurizio 497Bazin, Laurent 392Bečanović-Nikolić, Zorica 10, 273Belić, Isidora 513Bertolino, Nikola 158, 176Binova, Galina 108Bjelić, Nikola 399, 478Bogosavljević, Srdan 64, 80, 119,175,

237, 257Bojović, Zlata 391Borisenko- Svinarska, V.V. 233Boustani, Carmen 180, 197Bunjak, Petar 11, 21, 41, 52, 55, 66,

75, 83, 102, 134, 204, 239, 344,

348, 359, 373, 431, 440, 494, 506, 521

Cabassi, Nicoletta 30Camargos Walty, Ivete Lara 316Capdevila, Joaquim 376Ceković-Rakonjac, Nevena 489Cesbron, Georges 49Col, Norbert 174 Colvile, Georgiana M. M. 356, 449,

508Corblin, Francis 409Čolić, Ljiljana 47Čović, Branimir 504Čudić, Marko 207, 232, 243, 338Ćurić, Boban 31, 282Dan, Mariana 161, 432Dekanić-Janoski, Sonja 110, 153Dević-Romanova, Valentina 115Diez Plaza, Cesar L. 88, 113Di Gese, Nadja 107Dimić, Ivan 25Dorion, Gilles 139Drobnjak, Dragana 415



Džunić-Drinjaković, Marija 40, 240, 369, 396, 467, 512

Đergović-Joksimović, Zorica 179, 200, 226

Đokić, Dragoljub 94Đor�ević, Dragana 164, 169, 185Đor�ević, Rahela 183Đorić-Francuski, Biljana 205, 225, 244,

261, 298Đukić, Marjana 145, 281Đurić, Miloš D. 148, 208, 246, 365Đurić, Na�a 450Đurić, Željko 18, 62, 111, 140, 165,

166, 275Đurin, Tatjana 417Elez, Vesna 354Eror, Gvozden 35, 50, 173, 201, 229,

254, 272, 293, 310, 328, 352, 374, 424, 444, 491, 500

Fabijanić, Ivo 484Felbabov, Vladislava 177Filipek, Małgorzata 144Filipović-Savić, Jelena 46, 88, 130,

333Garreau, Bernard-Marie 155, 202Gefen, Alexandre 471Geratović, Branka 186, 247, 380, 400,

436, 453, 470Glaudes, Pierre 1, 460Glišović, Dušan 99, 256Glumac-Tomović, Ljiljana 122, 277Gomez, Sylvie 466Gordić-Petković, Vladislava 312, 381Grek, Tatjana 67, 126, 222, 353, 413Grubačić, Slobodan 351, 442, 493,

495Gudurić, Snežana 418Gvozden, Vladimir 340Havel, Boris 446Hill, Joyce 22

Hlebec, Boris 28Huet-Brichard, Marie-Catherine 464Ičin, Kornelija 285Ignjačević, Svetozar 33, 65Ivanić, Dušan 167, 168Ivanovici, Victor 274Ivković-Maksimović, Mirjana 85Izgarjan, Aleksandra 178Jakubczuk, Renata 295Janićijević, Jasna 320, 443Jončić, Maja 279Jovanović, Aleksandra V. 382, 433,

482Jovanović, Milivoje 8Jovanović, Vera 518Jović, Bojan 447, 456, 501Jovović, Tatjana 377Kakridis, Janis 425Kambas, Chryssoula 255Kamčevski, Danko 507Kapor, Vladimir 206Karanfilović, Nataša 319, 381Kempf, Lucie 242Keserović-Jovanović, Aleksandra 228Kilibarda, Vesna 503Kirilova, Olga 384Klajn, Ivan 76Kličković, Dalibor 317Klosek, Eugeniusz 172Kočevski, Ivana 264, 487, 492Končarević, Ksenija 79, 127, 143Konstantinović, Izabela 63, 159, 388,

459, 516Koprivica, Verica 234, 441Korda-Petrović, Aleksandra 36, 56,

70, 212Kostić, Veselin 6, 16, 57, 120, 217,

292Kowalski, Zbigniew 172Krivokapić, Mirko 147, 171, 303



Krsmanović, Zorana 216, 403Krstić, Nenad 414Krstić, Zora 301Kuzmanović-Jovanović, Ana 361Lasek, Agnješka 184, 214Latifić, Amra 230Laurichesse, Jean-Yves 469Lazarević-Di Giacomo, Persida 43,

238, 276Ledwina, Anna 278, 330, 426Leroy, Claude 23Leštarić, Srpko 109Levi, Milanka 60Lewaskiewicz, Łukasz 302Lindström, Lena 104, 220Loma, Miodrag 42, 299, 445Lončar, Ana 341, 401Longre, Jean-Pierre 394Maksimović, Danijela 481Mančić-Milić, Aleksandra 105Mantchéva, Dina 29, 224, 259Maricki-Ga�anski, Ksenija 48, 53, 72,

73, 89Marić, Biljana 428Marinković, Mirjana 509Marot, Patrick 468Marvulli, Maria Cristina 452Matić, Andrija 383Matić, Ljiljana 408Melić, Katarina 198, 334, 379, 404,

473Michel, Pierre 38, 156, 465Mićić, Sofija 287, 300Mihailović, Dejan 499Mihailović, Dragana 370Milićević, Olivera 160Milinković, Ljubo 263Milinković, Snežana 101, 203Milivojević, Nataša 309Milutinović, Maja 507

Milutinović-Bojanić, Sanja 227Miljković, Ljubica 236Mišković, Mirjana 45Mitrović, An�elka 17, 74, 135, 152,

289Mojašević, Miljan 15, 51Mr�a, Marija 288Mrvaljević, Ivana 268, 336Muir, Lynette 7Mutavdžić, Predrag 128, 181, 245,

427, 485Nikolić, Jasmina 308, 333, 358, 430Nikolić, Marina 496Novaković, Jelena 2, 24, 39, 58, 78,

98, 100, 121, 138, 157, 196, 253, 327, 329, 343, 355, 368, 393, 462

Nomachi, Motoki 223Obućina, Predrag 90, 116Okeanski, Vjačeslav 315Oktapoda, Efstratia 332Panić, Marija 407, 479Panić, Natalija 249Panović, Ivan 37Patraš, Vladimir 129Paunović-Rodić, Stefana 435Pavković, Milka 490Pavlović-Samurović, Ljiljana 3, 59Pavlović, Mihailo 77, 81, 154, 190,

195, 236, 270Pazić, Zora 423Paž�erski, Dušan-Vladislav 266, 306,

325Petrović-Filipović, Mirjana 133Petrović, Novica 339Pilipović, Jelena 123, 480Piper, Predrag 20, 26, 112, 141, 213Pokrajac, Gordana 455, 502Polovina, Pera 132Polovina, Vesna 92



Popović, Diana 199, 406Popović, Ljudmila 32Popović, Mihailo 13, 187, 192, 221,

252, 324, 378, 390, 410Popović-Pecić, Ana 488Pospišil, Ivo 364Prošić, Luka 131Rabaté, Dominique 463Rabenstein, Helga 476Radić-Bojanić, Biljana 284, 286, 309Radin-Sabadoš, Mirna 318, 451Radojević, Dragana 182Radojević, Jovan 360Ra�enović, Anka 485Raffo, Anton Maria 210Rakić, Stanimir 142, 304, 337, 362,

454, 514Rakočević, Robert 218Ranković, Milan 146Rasulić, Katarina 458Razdobutko-Čović, Larisa 504Revzina, Olga 271Richard, Annie 448Rizzi, Vincenzo 5Roger, Jérôme 472Roumette, Julien 475Runić, Jelena 170, 297Runić, Marija 322Sabo, Bojana 231, 250, 283Samurović, Katarina 162Sansonna, Anna 4Scherr, Barry P. 498Schubert, Gabriella 349Sekeruš, Pavle 350, 395Sibinović, Miodrag 434Silaški, Nadežda 385, 505Skiba, Anna 510Skiba, Robert 510Slavković, Marija 97

Soldatić, Dalibor 291, 331Spremić, Milica 429Srdić, Smilja 95, 106, 258Stanarević, Rada 9Stanković, Bogoljub 19Stanković, Ivana 269Stanojević, Veran 27, 91, 125, 188, 189,

241, 305, 314, 367, 387, 411Stevanović, Aleksandra 422Stević, Slobodan 86, 103, 124, 311,

323Stojadinović, Dragoljub 346Stojanović, Branislava 87, 137, 191,

248, 267, 439Stojičić, Violeta 363, 511Šeatović-Dimitrijević, Svetlana 163Šotra, Tatjana 366, 386, 420Tanasković, Darko 68, 118Tartalja, Ivo 347Terić, Gordana 371Terzić, Aleksandar 14Terzić, Bogdan 54, 151, 194, 209,

235Tešanović, Biljana 397, 474Todorović, Darko 485Todorović, Dušica 12, 265, 519Toma, Savica 82Topić, Miroslav 66, 83, 102, 204, 431Trbojević-Milošević, Ivana 93, 193,

483Trbojević, Milena 211Trnavac, Radoslava 114Tutnjević, Slaviša 372Valčić-Bulić, Tamara 402Vasić, Danijela 296Vasić-Al Shaikhsalama, Vesna 136,

150, 262, 437Vidaković-Petrov, Krinka 375Vilić, Ivana 416



Vinaver-Ković, Milica 34, 69, 84, 321, 342, 398

Vrhovac, Yvonne 419Vučelj, Nermin 486Vučo, Julijana 44, 71, 117, 149Vujić, Jelena 326

Vujović, Ana 215, 260, 290, 307, 421, 438, 457, 515, 517

Wojciak, Monika 389Yamasaki, Kayoko 219Zjelinjski, Boguslav 96, 137Zogović, Mirka 520


ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS

Słownik Stereotypów i symboli ludowych, t. 1, cz. 2, red. Jerzy Bartmiński. – Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii

Curie-Skłodowskiej, 1999. – 481 s.1

0. Може се учинити непримереним приказивање књиге објављене пре 13 година, али разлози су вишеструки. Први разлог је чињенице да књига која је пред нама никад није приказана код нас. Други је гостовање Јежија Бартмињског, уредника речника Słownik Stereotypów i symboli ludowych, у САНУ, као и Стањиславе Њебже-говске-Бартмињске, заменика уредника речника, у Институту за српски језик САНУ. Публика је на тим предавањима детаљније упозната с лублинском етнолингвистиком и приказиваним речником. Том приликом је најављен излазак следеће свеске. И последњи разлог је превод књиге Јежија Бартмињског Језик – Слика – Свет која ће омогућити нови контакт с лублинском етнолингвистичком школом.

1. У словенској етнолингвистици постоје две водеће школе – московска и лублинска.

Седамдесетих година прошлог века под руководством Никите Толстоја (1923–1996) и Светлане Толстој, са седиштем у Москви, започета су изучавања на-родне културе на одређеним деловима територије Русије која су касније прерасла у израду петотомног општесловенског етнолингвистичког речника, енциклопедијског типа – Словенске старине2 (Слав��нские древности; огледна свеска 1984, први том 1995, други том 1999, трећи том 2004, четврти том 2009).

У исто време, отпочета су у Лублину у Пољској етнолингвистичка истражи-вања с идејом стварања речника. Огледна свеска под називом Речник народних језичких стереотипа (Słownik ludowych stereotypów językowych) објављена је 1980. године. У њој се нашао чланак Јежија Бартмињског Теоретске поставке речника, као и 11 одредница различитих аутора. Прва свеска, насловљена Космос (Kosmos), првог тома речника унеколико промењеног наслова Речник народних стереотипа и симбола (Słownik stereotypów i symboli ludowych3 – даље у тексту SSiSL) изашла је 1996. године. Прва свеска садржи одреднице формиране око следећих појмова: небо (niebo), небеска тела која емитују светлост (światła niebieskie), ватра (ogień) и камење (kamienie).

2. Укратко ћемо се подсетити основних поставки SSiSL. Овај речник је покушај реконструкције традиционалне слике света и човека, извршен путем метода етнолингвистике и фолклористике.

1 Овај приказ настао је као резултат рада на пројекту бр. 178007 „Етимолошка истражи-вања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика“, који у целини финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.

2 Више о овом речнику в. Раденковић, Љубинко: Славянские древности. Этнолингвисти-ческий словарь в пяти томах, Balcanica : Annuaire de l'Institut des etudes balcaniques / Балканика: Годишњак Балканолошког института, XXXV, Београд, 2005, 323–327.

3 В. приказе прве свеске првог тома: Петровић, Тања: Słownik stereotypów i symboli ludowych, ur. Jerzy Bartmiński, Lublin 1996,Jerzy Bartmiński, Lublin 1996, Зборник Матице српске за славистику, 58–59, Нови Сад 2000, 240–243; и Косановић, Богдан: Słownik stereotypów i symboli ludowych, tom I: Kosmos. Red. Jerzy Bartmiński. Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. Lublin, 1996, 493 str., Славистика, IV, Београд, 2000, 277–278.



Под „стереотипом“4 се у речнику подразумева представа предмета формирана на основу искуства у извесном друштвеном оквиру, која одређује шта је предмет, како он изгледа, како делује и како га човек третира.

„Симбол“ je дефинисан као представа предмета која је третирана као репрезентант друге представе у оквирима већег система знакова.

Концепција речника је приказивање народне традиције а не опште, али аутори се не држе догматски тог ограничења јер граница између народне и опште традиције није оштра. Речник је заснован на записима дијалектолога, фолклориста и етнографа.

Фолклор је за ауторе речника усмено стваралаштво уплетено у ритуализоване ситуације и понашања, засновано на друштвено устаљеном знању о свету и систему заједнички признаваних веровања и вредности.

Етнолингвистички карактер речника заснива се пре свега на посматрању језика у контексту културе, изван чисто језичких података (лексике и семантике које су свакако основа речника), на узимању у обзир употребе језика, на посезању за друштвено устаљеним веровањима и обичајима који стварају блискојезички (не: ванјезички) контекст, као и фрагментарно на информацијама из области народне ликовне уметности.

Речник ће садржати 7 томова5 (I Космос. II Биљке. III Животиње. IV Човек. V Друштво. VI Религија. Демонологија. VII Време. Простор. Мере. Боје.). Речник не тежи да прикаже све појмове из народне културе – он садржи само одабране појмове.

Одреднице се састоје из апстракта, увода, експликације, документације и библиографије. У експликацији се у форми дефиниције наводе карактеристике које предмет одреднице има у народној традицији и које омогућавају реконструкцију његове језичко-културне слике. Експликација има сегментарну структуру. Сваки сегмент6 (фасета) има свој симбол – назив, хипероним, хипоним, спојеви, опозиције, порекло, изглед, особине итд. Овај део одреднице намењен је ширем кругу читалаца. Документација садржи изабране цитате из народних текстова – „кратке форме“ (загонетке, пословице итд.), магијска поезија, народна поезија, народна проза итд. Овај део одреднице намењен је читаоцима дубље заинтересованим за народну традицију и народно усмено стваралаштво.

Одреднице могу бити првог, другог или трећег степена. Одреднице првог степена обухватају цела семантичка поља (нпр. вода), као и основне одреднице (нпр. река). Оне садрже све елементе који се могу јавити у одредници (апстракт, (апстракт, увод, експликација, документација и библиографија). Одреднице другог степена су подређене одредницама првог степена и детаљније их одређују (нпр. речна вода). Одреднице трећег степена су мале, фрагментарне и служе прецизнијем одређењу одредница првог степена (нпр. Јосафатова долина).7

4 О термину стереотип у лингвистици в. Бартмињски, Јежи: Језик – Слика – Свет, Београд: SlovoSlavia, 2011, 169 –194.

5 Та подела се не односи и на број свезака којих ће бити више. 6 Списак фасета и њихових симбола налази се у уводном делу О „Речнику стереотипа“

прве свеске првог тома: Słownik stereotypów i symboli ludowych, t. 1, cz. 1, red. Jerzy Bartmiński, Lublin 1996. (16–17 str.).

7 Последња свеска ће садржати алфабетски индекс који ће поред одредница омогућити налажење и других јединица које се налазе у речнику а нису одреднице.



3. Јежи Бартмињски, уредник SSiSL, одржао је 22. септембра 2011.SSiSL, одржао је 22. септембра 2011. године у САНУ предавање под насловом Језички поглед на свет као проблем когнитивне етнолингвистике чиме је представио методолошке основе лублинске етнолингвистичке школе (а самим тим и SSiSL).

Истог дана Стањислава Њебжеговска-Бартмињска, заменик уредника SSiSL, одржала је у Институту за српски језик САНУ предавање под насловом Слика света и човека у лублинском речнику стереотипа (Картина мира и человека в люблинском словаре стереотипов) говорећи о концепцији речникa у поређењу с московским речником.8

Циљ лублинског речника је реконструкција традиционалне слике света и човека; циљ московског речника је реконструкција културног наслеђа у области духовне културе, објашњење етногенезе и етнокултурне историје Словена. Описивана јединица у лублинском речнику је ментални предмет (семантички корелат који стоји између предмета и његовог назива) доступан на основу језичких, текстуалних (фолклорних) података, као и података о понашању; у московском је то семантичка јединица „језика културе“ тј. суштински појам за словенску културу независно од тога да ли се он испољава кроз реч, дејство, веровање или предмет. Први речник је идеографски и ономасиолошки, а други је идеографско-културолошки с елементима једнојезичког речника. Чланак у лублинском речнику гради се по когнитивистичком принципу и допуњује се документацијом различитих контекста уређених по жанровима; у московском се чланак дели на сегменте (тематске блокове). У лублинском речнику коришћена је пољска грађа из XIX и XX века; у московском речнику коришћена је општесловенка грађа. Географија података обухвата у првом речнику пољску територију, а у другом све словенске земље.

У лублинском речнику користе се три врсте података – системски подаци (систем пољског језика и дијалекатска лексика) који обухватају називе и њихову етимологију, семантичке и творбене деривате, као и фразеологизме, затим текстуални подаци (из различитих фолклорних жанрова) и етнографски подаци.

У свом предавању Стањислава Њебжеговска-Бартимињска показала је различите структуре одредница примерима: Влашићи (Baby), одредница из I тома; пелен (piołunłunun), одредница из II тома; клобук 'врста злог духа' (kłobukobuk), одредница из VI тома. Влашићи имају следеће сегменте у делу експликација: именовање, категори-зација, спојеви, порекло, спољашни изглед, количина, деловање: кретње и светљење, локација и време, коришћење при одређивању времена и страна света, прорицање. Пелен садржи следеће сегменте: називи и њихова етимологија, значење речи и њени деривати, категоризација, спојеви, опозиције, порекло, спољашњи изглед и особине, лековита, магијска, обредна и привредна својства и начини примене, симболика. Кло-бук је описан следећим сегментима: називи и етимологија, категоризација, порекло, облик и спољашни изглед, склоност према храни и начин исхране, локација, време деловања, однос према човеку, карактер, заштита од клобука, како се избавити од клобука, како отети благо од клобука. Из наведеног се види да све три одреднице имају свега неколико заједничих сегмената. У следећем делу – документација – на-

8 Светлана Толстој је у Вуковој задужбини 17. октобра 2011. године представила речник Словенске старине. Обе представнице двеју различитих етнолингвистичких школа истакле су у својим излагањима дугогодишњу сарадњу између центара у Лублину и Москви.



лазе се: легенде и предања за одредницу Влашићи, изреке, свадбене песме, љубавне лирске и шаљиве песме за пелен, народна веровања, усмене приче и записи веровања и обреда за клобук.

У току предавања напоменуто је да се приводи крају израда наредне свеске речника. Стога је овај приказ, као што је већ речено, и најава изласка следеће свеске овог речника.

4. Прва целина друге свеске првог тома (17–152 стр.) насловљена je Земља, рељеф земљишта (Zemia, ukształtowanie ziemi). У њој су обрађене следеће одреднице првог степена: земља (ziemia), копно (ląd), острво (wyspa), долина (dolina), планина (góra), стена (skała), пећина (grota, pieczara, jaskinia), јаруга (jar, wąwóz); као и три одреднице трећег степена: Јосафатова долина (Dolina Jozafata), Лиса Гора (Łysa Góra), Шклана Гора (Szklana Góra).

Друга целина (153–426 стр.) под насловом Вода, воде (Woda, wody) садржи следеће одреднице првог степена: вода (woda), воде (wody), дунај – далека, незнана река (dunaj), извор (źródło, krynica, stok, zdrój), поток (ruczaj, struga, strumień, potok), река (rzeka), језеро (jezioro), море (morze), потоп (potop), поплава (powódź); затим следеће одреднице другог степена: жива вода (żywa woda), изворска вода (woda źródlana, woda kryniczna, woda ze stoku, woda zdrojowa), вода с потока (woda ze strugi, woda ze strumienia, woda z potoku), речна вода (woda rzeczna), језерска вода (woda z jeziora), морска вода (woda morska).

Трећа целина (427–464 стр.) носи наслов Подводно земљиште (Mokradłałaa). У њој се налазе следеће одреднице првог степена: мочвара/тресетиште (bagno,.trzęsawisko, moczary), блато (błoto), бара (kałuża); као и једна одредница другог степена: мочварни терени (błotа).

Последња, четврта целина (465–481 стр.) под насловом Подземље (Podzemie) има обрађену само једну истоимену одредницу првог степена: подземље.

Опште карактеристике речника, о којима је било речи, односе се и на ову свеску.

Величина одредница првог степена, односно величина (разноликост) делова експликације и документације зависи од значаја који описивани појам има у народној култури. Тако су у овој другој свесци првог тома одреднице земља и вода најобимније, док су нпр. одреднице јаруга и бара знатно краће.

Синоними или блискозначне речи обрађене су као посебне одреднице – нпр. ruczaj, struga, strumień, potok ‘поток’.

Дијалекатски називи су такође укључени – stok ‘поток’ (савр. пољ. ‘обронак’). Заниљив је пример апелативне ознаке дунај, настале од Dunaj ‘Дунав’, који у

пољском фолклору представља далеку, незнану реку.Као илустрација друге свеске првог тома, овде ће бити приказана одредница

извор (źródłoródłoódłodłołoo).Након апстракта следи увод у којем се приказује слика извора у пољској

народној традицији (у којој доминирају црте чистоте и светости), као и кратко указивање на паралеле у различитим митологијама и традицијама (нпр. извор Мимир у старогерманској митологији).

Експликација почиње кратком етимолошком анализом, где се наводи веза с лексемом gardłołoo 'грло' (у основном значењу 'отвор кроз који нешто пролази').



Као хипоними у различитим дијалектима наводе се: bełko 'дубоки извор', źródliskoródliskoódliskodlisko 'извор без дна', kadłubekłubekubek 'озидани извор у ливади' итд.

Извор се јавља у спојевима с крушком, липом, дрветом, као и каменом, а у опозицији с реком (мало : велико) и с јавором (женско : мушко).

Према народном тумачењу, извори настају на пример Исусовим или Богоро-дичиним деловањем.

Приписују му се следеће особине: чист (али и мутан), хладан, мали, дубок, без дна итд. Такође му се приписују особине светости и чудесности.

По броју, могу се јавити два, три или шест извора.Активност извора се описује следећим глаголима: извор избија, жубори, тече,

исушује се и сл.Покретачке активности су означене следећим глаголима: извор лечи, оживљава,

штити (од зла) и сл.Као објекат деловања, извор је окружен поштовањем, а извори уважавани као

чудесни постају предмет култа и сл.Извор се најчешће налази или на врху или у подножју узвишења; избија из

ливаде, баште итд. Према народним веровањима, око извора су живели демони, виле итд.

Извор се користи у лечењу, а раније се користио и у магијској пракси.Извор предсказује време и будућност.Еквивалент извору је бунар.Извор симболизује центар света и почетак догагађања, он је место сакралног;

означава живот, здравље, моралну чистоту, срећу итд.У документацији су наведени примери из коледарских, свадбених, љубавних,

религијских, војничких песама, затим балада, бајки, предања и легенди, као и сеоске писане поезије.

На крају одреднице дата је библиографија. И друга свеска првог тома заузела је важно место како у лублинској етнолин-

гвистичкој школи, тако и у целој славистичкој етнолингвистици. Стога с великим нестрепљењем ишчекујемо најављени излазак наредне свеске.

Жељко Степановић



Предраг Пипер, Прилози историји српске славистике: биобиблиографска грађа. – Београд: Чигоја штампа –

Филолошки факултет, 2011. – 737 стр. – ISBN 978-86-7558-857-3

У научној методологији славистичке науке и лингвистике уопште значајно место припада и историјским истраживањима, којима је сврха изналажење законитости развоја научне мисли, а тиме и боље разумевање њеног садашњег стања и перспек-тива. Са историјског становишта изучава се друштвена и културна условљеност научне делатности, мењање методолошких парадигми, постављених циљева, зада-така и стратегија истраживања, историјат научних идеја, теорија, концепата, прати се заснивање нових школа и праваца, концептуалних система и трендова. Предмет лонгитудиналних испитивања је и приказивање делатности најеминентнијих науч-них посленика, реконструисање научних приступа карактеристичних за одређене академске институције, оријентације разних научних гласила итд. У том смислу веома инспиративно поље истраживања јесте и историјат српске славистике – тема коју свакако треба сагледати у ширем контексту историјата словенске, европске и светске славистике и лингвистике, али и у контексту историјата српске науке, културе и школства.

За разлику од неких других словенских средина, у којима се историјату лингвис-тичке мисли посвећују монографске публикације, дисертације, зборници и мноштво прилога у периодичним публикацијама (нпр. историјат руске лингвистике предмет је монографија Ф. М. Берјозина, М. Г. Булахова, С. К. Булича, В. В, Виноградова, Н. К. Грунског, П. С. Кузњецова, Н. К. Куљмана, И. И, Мешчањинова, М. Н. Петерсона, С. В. Смирнова, Р. М. Цејтлина, В. В. Шчеулина, већег броја тематских зборника и радова објављених у часописима), у српској средини тек предстоји отпочињање инс-титуционалног, планског, организованог рада на проучавању властитог славистичког наслеђа. У том смислу у новије време Славистичко друштво Србије покренуло је пројекат «Српска славистичка баштина», који је резултурао појавом двеју научних књига у издању Друштва и «Чигоја штампе»1 и публиковањем више чланака и архивских материјала на страницама часописа «Славистика», као и објављивањем извесних раније необјављених рукописа који као такви представљају аутентичну грађу за будућа историјска истраживања2. У циљу теоријског саморазумевања, од-носно критичког процењивања и ревалоризовања српске славистике, неопходно је вршити обухватнија и шира истраживања архивске и документационе грађе, као и научне баштине оличене у монографијама, оригиналним и прегледним студијама и расправама и улагати напор у њихово аналитичко и системско презентирање.

1 Б. Станковић, 60 година Славистичког сруштва Србије. Београд, 2008; Д. Дамљановић – К. Кончаревић, Настава и методика наставе руског језика у Србији у XIX и XX веку: прилози за историју. Београд, 2010.

2 Б. Станковић (уред.), Сто година славистике у Србији. Зборник реферата са међу-народног научног скупа (Београд, 27-29.10.1977) издат 30 година касније. Београд, 2007; Б. Б.Б. Станковић (уред.), III међународни конгрес слависта. Београд, 2008..



«Разабирање у плетиву» српске славистичке мисли нужно отпочиње од њене библиографске основе. Наиме, као полазиште за историјска истраживања неопходни су обухватни библиографски прегледи разних типова који ће омогућити јасан увид у стваралаштво истакнутих појединаца и организација, продукцију славистичких часописа и зборника. Овог обимног и захтевног посла латио се наш еминентни сла-виста проф. др Предраг Пипер, дописни члан САНУ, који је завидно методолошко искуство неопходно за бављење њиме стекао при раду на серији библиографија југословенске, а касније и српске лингвистичке русистике – Библиографија југо-словенске лингвистичке русистике, т. 1–2 (Матица српска, Нови Сад, 1984, 1990) и Библиографија српске лингвистичке русистике (1991-2000), настала.у коауторству са др Биљаном Вићентић (Матица српска, Нови Сад, 2006).

Понуђени рукопис представља акрибично презентовану грађу за биобиб-лиографски речник српске славистике. Прилози који се у овој књизи објављују обухватају 72 биобиблиографије, већином слависта који су предавали или предају на универзитетима у Београду, Новом Саду, Никшићу, Косовској Митровици, Кра-гујевцу (дакле, из скоро свих универзитетских центара Србије и Црне Горе у којима се предају словенски језици). О свом методолошком приступу избору и презента-цији материјала аутор у предговору наводи: „О свим тим славистима сам писао у различитим приликама и различитим поводима, o многима и више пута, најчешће као председник комисије за избор у наставна или научна звања, а у неким случаје-вима поводом јубилеја, промоција књига или у облику енциклопедијских чланака, некролога и сл. У књизи доносим биографије и библиографије само оних слависта о којима сам раније писао“ (Предговор, стр. 5). Наравно, постојање ауторовог лич-ног контакта са свим прегаоцима славистичке мисли чије је стваралаштво нашло своје место на страницама ове књиге унело је у биографски и валоризациони део дозу личног приступа, што свакако може представљати драгоцено сведочанство за будућност, али, усуђујемо се рећи, и поуздан оријентир о свачијем месту у српској славистичкој науци – поуздан и непристрасан с обзиром на чињеницу да вредносне судове изриче један од најистакнутијих лингвиста данашњице.

Знатан део грађе која се овде доноси данас се може наћи на интернету или у различитим базама података, али, како истиче аутор, „прво, нигде се сва та грађа не може наћи на једном месту; друго, грађа која се налази на интернету је прилично непостојана, а треће, та грађа нигде није записана истом руком. Из најмање та три разлога, верујем да је корисно да она буде научној јавности доступна и у облику књиге“ (Предговор, стр. 7).

Рукопис је прегледно структурисан, а грађа функционално распоређена и опи-сана у складу са важећим библиографским стандардима. Аутор је библиографски део састављао ослањајући се на примарне и секундарне изворе (од ових потоњих поменућемо различите текуће и ретроспективне библиографије, базе података на академској мрежи и персоналне библиографије слависта чије је стваралаштво представио). Веома је битно напоменути да се на основу ове библиографије може стећи увид и у радове домаћих слависта објављиване у иностранству – категорију коју не констатују текуће библиографије „Јужнословенског филолога“. Заступљене су све области славистике (србистика, русистика, украјинистика, белорусистика, сорабистика, полонистика, бохемистика, словакистика, македонистика, бугарис-тика, словенистика, палеославистика) у разним методолошким оријентацијама



(фундаментална и апликативна, синхронијска и дијахронијска, монолингвална и конфронтациона истраживања).

Дело проф. др Предрага Пипера по својој концепцији, композицији, селекцији и презентацији материјала, новини, информативности, актуелности и обухватности представља драгоцен допринос историји славистике, лингвистике и наше нацио-налне културе. Оно може рачунати на широк круг реципијената – научних радника, универзитетских професора, студената филологије, као и свих који се интересују за славистичку мисао.

Ксенија Кончаревић



Научные концепции XX века и русское авангардное искусство. Ред. Корнелия Ичин. –.Белград:

Филологический факультет Белградского университета, 2011. – 404 стр.

У издању Филолошког факултета Универзитета у Београду 2011. године објављен је зборник радова на руском језику под насловом Научне концепције XX века и руска авангардна уметност. У духу сличних радова које карактерише шири-на приступа и слобода уметничке и теоријске мисли, редактор проф. др Корнелија Ичин саставила је зборник од већег броја вишеаспектних истраживања еминентних стручњака из разних центара Европе и САД, међу којима је и рад самог састављача. Проучавајући задату проблематику на материјалу једне од можда најинтересантнијих појава у руској и светској уметности XX века – на материјалу руске авангарде, аутори ових истраживања старали су се да покажу на који се начин свеобухватне друшт-вене промене и научни развој прве половине XX века одражавају на стваралаштво превасходно руских књижевника, као и других уметника у Русији овог, по много чему, интересантног периода.

Кроз 23 научна рада, која су заступљена у овој књизи, анализирају се такве појаве у руској култури XX века, као што су однос религиозне филозофије и науке кроз призму уметничког стваралаштва, утицај математике, физике и теорије бројева на стваралаштво појединих руских уметника, однос науке и митологије, савремене научне теорије у схватању авангардних стваралаца, питања времена и пространс-тва, прошлости, садашњости и будућности… На основу драгоцених података које су нам истраживачи у својим радовима представили, можемо схватити како су се представници руске авангарде трудили да у време општег научног и технолошког развоја иду не само у корак са својим временом, већ и да га претекну, дајући свој допринос обликовању уметности и култури будућности.

Како свака промена претпоставља неизоставан сукоб са наслеђем прошлости, евидентна је полемичка оријентација авангардних стваралаца према тековинама ранијих епоха, нарочито у области књижевности – што је, између осталог, и један од момената који је дефинисао авангарду као нов правац у уметности. Због тога не изненађује чињеница да се одмах на почетку књиге упознајемо са истраживањем Владимира Фешченка под насловом „Метаморфозе Логоса између религиозне фи-лозофије и науке: симболизам/авангарда“, где се разматра сукоб две супротстављене линије у интерпретацији појма Логоса у руској култури XX века. С једне стране, како аутор наводи, евидентна је тежња не само Велимира Хлебњикова, већ и пред-ставника других уметничких праваца у Русији тога доба ка ренесанси старогрчке мисли о Логосу, ка схватању Логоса као «говора саме природе, скривене суштине света», коју авангардни ствараоци призивају да омогући преображај устајалог света. Са супротне стране, овакво схватање Логоса изазива отпор конзервативног православно-религиозног крила, које устаје у заштиту хришћанског схватања о Богу-Логосу. У закључку, аутор гледа на супротстављеност религиозне филозофије језика и авангардне поезије као на позитивну појаву, синтезу речи, јединство у раз-личитости њеног тумачења.



Надахнутост руских авангардних стваралаца, превасходно футуриста, да де-конструишу постојећи језички систем, ритам, да десемантизују и атомизују речи, да одбаце уобичајени начин односа према Богу, Бивствовању и науци анализирана је у раду „Демонско у појединим манифестацијама руске авангарде и савремена наука“, аутора Јована Радојевића из Подгорице.

У „Неколико напомена о израчунавању, рачуну и множини бројева у руској књижевности XX века“ Анке Нидербуде из Минхена бавила се утицајем математике и бројева на радове три значајна представника руске авангарде. У првом случају, аутор указује на непосредну везу која постоји између платонског, формалистичког схватања математике, које је карактеристично за стваралаштво Павла Флоренског, и развој теорије множине. У другом случају, разматра се утопијски пројекат будућ-ности Велимира Хлебњикова, који претпоставља замену језика речи језиком бројева. Трећи случај доноси схватања Данила Хармса који, за разлику од Хлебњикова, не израчунава, већ броји, и самим тим у први план ставља природни ред бројева и њихову потенцијалну бесконачност.

Интерес ка математици у схватању руских авангардиста наставља се и у истраживању Роналда Вруна „Математика или Мистика: питање о научности исто-риософских погледа Велимира Хлебњикова“. Овде се полази од идеје да временом управљају закони, и да је кључ за разумевање тих закона у бројевима, што је инспи-рисало Хлебњикова на потрагу за доказима о цикличном развитку времена помоћу израчунавања. Роналд Врун закључује да се у овим радовима Хлебњикова одражавају и архаична и савремена схватања, али да одсуствују метафизичке импликације рели-гиозних или окултних парадигми – његова теорија се ослања на прецизне податке, а не на интуицију и митове.

Идеје Матјушина, Павлова и Ајнштајна су утицале на лењинградски круг авангардних уметника да развију идеју проширивања рецепције у односу на време и простор у циљу постизања истинске Речи, својеврсне свеобухватности рецепције, која ће поставити питање о месту „Ја“ у том систему. Овом идејом „проширене пер-цепције“ на материјалу теоријских радова песника Туфанова бавио се Жан-Филип Жакар у свом чланку „Од физиологије ка метафизици: видети и схватити „проширену перцепцију“, „ванмрежасто сагледавање“, „јасновиђење““.

Јекатерина Бобринска у свом чланку „Јуриш на небо: наука и митологија“ пратила је развој авиационе тематике у прве две деценије XX века као својеврсно од-вајање од земље и са њим повезану радикалну трансформацију човека и света који га окружује, а које је у складу са принципијелним позицијама авангардне естетике.

„О проблему научног дискурса беспредметног сликарства“ наслов је чланка Наталије Злидњеве у којем она напомиње да се склоност ка „научности“ авангар-дних и симболистичких уметника у раду и начину размишљања манифестовала у њиховим декларацијама и другим вербалним манифестацијама. Даље Злидњева сматра да је осмишљавање научног значаја уметничког експеримента ишло руку под руку са коришћењем практичних метода научног описивања света. На крају, аутор указује на неке сличности и разлике између симболизма и авангарде у односу на научни метод.

Ирена Бужинска у свом раду „У потрази за уметношћу будућности. Волдемар Матвеј (Владимир Марков) на раскршћу науке и истраживања ваневропске уметности



на почетку XX века“ се осврће на стваралаштво литванског уметника Волдемара Мат-веја, шире познатог руској публици под псеудонимом Владимир Марков. Као један од главних фактора који су утицали на рад не само Матвеја, већ и других представника руске авангарде, Ирена Бужинска наводи мистицизам. Ауторка даље констатује да су се главни правци Матвејевљевих теоријских и уметничких истраживања састојали у обраћању пажње на животно искуство „примитивног“ човека са, за њега карактерис-тичним, непосредним тумачењем и узајамним односима са светом који га окружује.

Кинематографија као идеална основа за уметнике почетка XX века мотивисала је Олгу Бурењину да у раду „Научник у огледалу киноавангарда“ истражи како су теоријски и експериментални радови појединих представника киноавангарда по-могли да се кинематографија трансформише из медијалне уметности у медијалну науку. Радећи на материјалу филмова Куљешова „Пројекат инжењера Прајта“, „Зрак смрти“, „Аелите“ Протозанова, „Челичним ждраловима“ Гардина, Бурењина развија мисао да је киноавангарда инсистирала на томе да се ликови и радња коју је стварала прихвати као стварност, односно, суштина феномена филмова о науци била је управо у томе што се од њих очекивало да постану нова реалност.

Како је у самом наслову свог научног рада „Разговор на нучне теме: Обериути и физика“ истакао, Александар Кобрински се овде бави заинтересованошћу обериута, а нарочито Веденског, за рушење принципа узрочно-последичних веза на атомском и субатомском нивоу.

Ширу обраду ове теме налазимо у раду „Теорија релативитета с аспекта Алек-сандра Веденског“, ауторке Корнелије Ичин. Како је за обериуте, међу којима се посебно истиче Веденски, карактеристично интересовање за физику, они нису могли остати равнодушни према тек развијеној теорији релативитета Алберта Ајнштајна. Она се у значајној мери одразила на експерименте Веденског са временом, просто-ром и кретањем. По мишљењу Корнелије Ичин, раскид узрочно-последичних веза у поезији Веденског представљао је раскид са класичарским рационализмом, што је навело песника на константну тежњу за продором у простор безизражајног кроз преодољавање језика, које и изазива у овом великом песнику осећај неповезаности света и уситњености времена.

„Шта је то Потец“ назив је истраживачког рада Михајла Мејлаха који се бави семантичком, граматичком, деривационом и етимолошком структуром речи, које улазе у сферу неологизма потец, широко коришћеног у појединим делима Алек-сандра Веденског.

Утицајем Александра Веденског као једној од најинтересантнијих појава руске авангарде бавила се и Ирина Антанасијевић у својој анализи „Трослојни свет А. Веденског“. Ирина Антанасијевић наглашава да се трослојни свет Веденског заснива на: – бројевима или математици, која оперише апстрактним појмовима; – мери или геометрији, као науци о реалној подели реалних делова; и – честици или физици, која у себи обједињује бесмртност и прецизност. На основу тога, аутор сматра да је трослојни свет Веденског, у суштини, тродимензионалан, и да је за њега појам времена стран, да он уноси хаос и носи у себи елеменат ограничености постојања материје, трансформишући га из живота–реалности у живот–апстракцију.

Татјана Јововић је у свом делу „Симулирање науке код Данила Хармса“ истра-живала како један од најистакнутијих представника руске авангарде – Данил Хармс,



– одабравши неку општеприхваћену истину или очигледну чињеницу, користи тај пример за свеобухватну анализу помоћу које претвара тај пример у бесмислицу и нелогичност. Само под таквим околностима, закључује Татјана Јововић, када је Хармс ослобађа предмет сваког устаљеног метода, он се може попунити новим смислом, који се креће стазама апсурда.

Стваралаштво Данила Хармса анализира се и у раду „Питање простора у драми Јелизавета Бам“, где аутор Јелена Кусовац сагледава организацију простора у текс-товима Хармса са две стране: с једне стране, простор се доводи у везу са реалним простором, док се са друге стране простор тумачи као космогонична, есхатолошка, измишљена појава, премда је главна карактеристика простора у оба случаја његова неодређеност, еклектичност и неограниченост.

За предмет свог истраживања Џон Виљем Норинс изабрао је размишљања Ни-колаја Олејњикова, једног од изражајнијих представника руске песничке авангарде које се, поред математике, интересовао и за теорију релативитета, природу времена и брзину простирања светлости, оптику, физиологију, теорију вероватноће, кибер-нетику, биологију, ентомологију и ботанику. У свом раду „Песник и наука, Н. М. Олејњиков“ Норинс је, истржујући основне правце размишљања познатог песника, запазио да Олејњиков разматра науку узимајући у обзир биолошку суштину оних који се њоме баве, и даље истиче да процес мишљења за Олејњикова није апстрак-тна, објективна процедура, већ начин понашања живог организма. Све ово је, по аутору, изазвало сумњу Олејњикова у истинитост закључака мисаоних процеса, чак и научних, које је немогуће решити.

Другачији правац у проучавању односа науке и књижевности заузео је Анато-лиј Корчински, који у свом раду „Истраживања Леонида Липавског: књижевност и/или наука“ покушава да утврди који услови чине једно дело уметничким или неуметничким. Реконструишући „научну“ теорију Липавског, Корчински сматра да он инсистира на нужности изузимања предмета истраживања од узрочно-последич-них веза које намеће свакодневно мишљење или научно-филозофска традиција, и започети истраживање „од нуле“.

„Авангарда из перспективе геополитике и политологије. Роман И. Здањевича „Филозофија“ и идеологија „словенске узајамности““ наслов је чланка, написаног у коауторству Леонида Кациса и Михаила Одеског, и у њему се на материјалу романа „Филозофија“ и појединих „словенских“ текстова М. А. Волошина сагледавају крајње позиције анти-заједништва авангардисте Иље Здањевича, али се и указује на чињеницу да је аутору овог романа било какав облик шовинизма или фобије ма са чије стране да долази био противан.

Поглед на стваралаштво још једног авангардног писца на основу тумачења његових дела можемо наћи у раду „Рађање романа из духа науке: „Скандалиста, или вечера на Васиљевском острву“ В. А. Каверина“, чији је аутор Иља Кукуј. Анализирајући роман Вењамина Каверина, Иља Кукуј је утврдио да је аутор, иначе ученик формалиста и у време настанка романа буквално већ остварени научник, у свом делу представио кризу како „архаиста“ – академске филологије и књижевности мејнстрима, – тако и „иноватора“ – у облику формалиста у свој њиховој укупности и појединачно, у лику Виктора Шкловског.

Публикација истог аутора – Иље Кукуја – под насловом „Дело о Хармонији, Анри Волоконски“ доноси нам нове научне радове песника Анри Волоконског, који



су се раније објављивали у зборнику „Језик као медијатор између знања и уметнос-ти“. Суштина стваралаштва овог песника, како наводи Иља Кукуј, је схватање улоге симетрије у структури атома и генетског кода.

Поделом поетике на историјску и теоријску у радовима В. М. Жирмунског бавила се Тања Поповић. Њено истраживање „Питања историзма и теорије књижев-ности у радовима В. М. Жирмунског о руској поезији XX века“ доноси нам основне поставке размишљања Жирмунског, који тврди да је задатак теоријске поетике – да тумачи смисао поетских метода, њихову узајамну повезаност и функцију у одређе-ном књижевном делу, за разлику од историјске поетике, чија је улога да одреди њихово порекло у поетском стилу епохе, као и њихов однос са будућим и прошлим моментима у развоју поезије.

„Уметност долази непозната. Тако је неми филм постао уметност“ Јан Левченко управо овим цитирањем Виктора Шкловског објашњава своју анализу става, који је изложен у чланку „Рађање кинотеорије формалиста из духа револуционарног авангарда: Случај Виктора Шкловског“, где се указује на чињеницу да су још 1920. године уметници-теоретичари авангарде у кинематографији озбиљно доказивали његов свеобухватни универзализам и синтетичност, док је за то време ОПОЯЗ, који је проглашавао аутономију било ког типа уметности, заправо, само пројектовао на кинематографију своје виђење књижевности.

У свом раду „Метареализам, Idem-forma и традиције руског авангарда“ песник и физичар Владимир Аристов разматра време дубоке и „успорене“ поезије. Аутор овог истраживања сматра да је, у суштини, метареалистичка школа предложила хипотетичке облике новог авангардног својства. Аристов подвлачи да Idem-forma покушава да буквално изради моделе „отворене индивидуалности“, то јест структура чија се целовитост не доводи у питање приликом разоткривања у другој индивиду-алности; – кроз нови простор целине она продиру у свет друге „јединице“, и тамо проналазе себе.

Читаоци овог зборника могу се упознати са веома интересантним радовима већег броја истраживача руске књижевности XX века, који им могу помоћи да боље сагледају теоријски процесе који су обликовали руску авангарду као правац глобалног уметничког наслеђа. Ова књига може бити од велике користи свима онима који се интересују или баве уметношћу, а нарочито поштоваоцима и проучаваоцима руске књижевности, као свеобухватан поглед на теоријско преплитање науке и уметности у стваралаштву руских уметника авангардиста почетком XX века.

Ненад Благојевић



Venecija i slovenske književnosti : zbornik radova. Priredili Dejan Ajdačić i Persida Lazarević Di Đakomo. –

Beograd : Slovo Slavia, 2011. – 581 str.

Zbornik radova Venecija i slovenske književnosti objavljen je 2011. u izdanju izada-vačke kuće Slovo Slavia iz Beograda.u redakciji Dejana Ajdačića i Perside Lazarević di Đakomo (Recenzenti: Jovan Delić, Univerzitet u Beogradu; Maria Rita Leto, Università degli Studi „Gabriele d’Annunzio“, Pescara-Chieti, Italia; Aлла Татаренко, Львiвский нацiональний унiверситет iменi Iвана Франка, Україна).

U zborniku su objavljeni radovi srpskih, crnogorskih, hrvatskih, bugarskih, itali-janskih, poljskih i ukrajinskih istraživača, me�u kojima su najbrojniji radovi srpskih i italijanskih autora. Zbornik obuhvata sledeće radove: З майбутноi книжки „Лексикон iнтимних мiст“ Венецi��, 1992, 2001. – Юрий Андрухович; Grad kao opšte mesto: jedan anglo-srpski pogled na Veneciju – Vesna Goldsworty; Rat torti – Mileta Prodanović; Mleci cvijet, a Carigrad svijet. Slika Venecije u epskim pesmama balkanskih Slovena – Mirjana Detelić; Demoni mletačkog dužda – Ljubinko Radenković; Ženidba Mlečankom: Ivan, Đu-rađ i Maksim Crnojević. Od ženidbe vladara do epskih obrazaca – Lidija Delić; Predstava o Veneciji u pesništvu Mavra Vetranovića – Slavko Petaković; Porodica Manuzijevih i Dubrovnik – Marinko Šišak; “Quel libro ...che vale un tesoro“ La circolazione dei manos-critti slavi a Venezia: dalle biblioteche religiose alla Pubblicca Libreria – Simonetta Pelusi;.Questioni del „Culphus“ (Dubrovnik, le lettere, il contrabbando e la pirateria). „Culphus“: cultura, rivalità, contrabbando; „Il Fiore di discorsi“ del predicatore – patriota fra’ Filip Grabovac, suddito della Serenisima – Rosanna Morabito; Hrvatska komponenta u mletač-kom tekstu iz 18. Stoljeća – Vesna Deželjin; Venecija Gerasima Zelića – Željko Đurić; Il viaggio dei „Conti del Nord“ a Venezia nella narrazione di Antonio Paravia –.Marcella Ferraccioli, Gianfranco Giraudo; Wenecjan jako Obcy, czyli czarnogorskiego wojewody Draška impresij z podrozy do Serenissimy opisanie. Na podstawie „Gorskiego wienca“ Piotra II Petrovicia Njegoša – Miłosz Bukwalt; Unita nazionali: il ruolo di Venezia nelle teorizzazioni di Niccolò Tommaseo (1849) – Anna Rinaldin; Njegoš i Venecija –.Vesna Kilibarda; Njegoševi susreti sa Venecijom – Vesna Vukićević.Janković; Šime Ljubić u Mletačkom arhivu – Persida Lazarević di Đakomo; Venecijanska crkva kao „frajla Lazin“ erotski simbol – Vesna Malbaški Pupovac; Vase Pelagića „Pismo iz Mljetaka“ – Dragana Novaković; Putopisi o Veneciji Đorđa Dere i Milana Savića – Nada Savković;“Benetke“ nel corpus „Nova beseda“. Qualche considerazione sull’ idea di Venezia in alcuni classici della literatura slovena – Maria Bidovec; Образи на Венеци�� в българската литература – Бойка Илиева; Образ Венецii в урбанистицi kuiвских поетiв – Вàчеслав Левицкий; Dva prevoda Pirandelove novele i smrt u Veneciji – Dušica Todorović; Venecija između Marka Cara i Miloša Crnjanskog – Danijela Maksimović; Venecija Miloša Crnjanskog – Lidija Mustedanagić; Miloš Crnjanski – memorie di Venezia – Maria Cristina Marvulli; Venezia segreta scoperta da Predrag Matvejić – Giacomo Scotti; Карнавалiзований хронотоп Вiктора Фiшла: Роман Машкари у Венецii – Okсана Палiй; Venecijanski karneval i čudesni vrt u slovenskoj književnosti i biti negde drugde – Dejan Ajdačić; Dve srpske replike na Tomasa Mana – Petar Pijanović; (Ne)očekivano o očekivanoj Veneciji- Kristina Posilović; Venecija: grad i književna konstrukcija-Zorica Đergović-Joksimović; Venecija – pro et contra. Između divljenja i prezira – Svetlana Šeatović-Dimitrijević.. .



U zborniku se može izdvojiti nekoliko tematskih celina: Venecija u epskom stvara-laštvu balkanskih Slovena sa motivom ženidbe sa preprekama i ženidbe sa Mlečankom (Ivan, Đura� i Maksim Crnojević), značaj Venecije u razvoju izdavaštva, putopisi Gera-sima Zelića, Njegoša, Vase Pelagića, Milana Dere i Miloša Crnjanskog; uticaj Venecije na ukrajinsku i bugarsku književnost i kulturu, karneval u Veneciji, uticaj urbanizma na stvaralačku viziju umetnika. Mogu se izdvojiti, kao manje celine, književnici čijim vezama sa Venecijom je posvećeno najviše radova: Milošu Crnjanskom i Njegošu. Obra�eni su i prevodi Pirandelove novele Il viaggio, sa temom Venecije, Tina Ujevića i Marka Cara, kao i uticaj novele T. Mana Smrt u Veneciji na savremenu srpsku prozu, koji se ogleda u pričama iz zbirke Vek Aleksandra Gatalice i u romanu Acqua alta Sanje Domazet. Pored pomenutih tema koje se izdvajaju kao centralne, u zborniku je razmatrano i stvaralaštvo dubrovačkog pesnika Mavra Vetranovića, njegova satirična poezija, značaj koji je porodica Manucijevih imala u razvoju izdavaštva, hrvatska komedija u kojoj se prepliću mletački i hrvatski dijalekat, stvaralaštvo Šime Ljubića u Mletačkom arhivu, Predraga Matvejevića, odnos ukrajinske poezije i Venecije u kojoj značajno mesto ima grad, uticaju italijanske kulture na Kijev… Interesantno je pore�enje Venecije i Crne Gore, gde je Venecija oličenje hedonizma, a Crna Gora striktnog moralnog i patrijarhalnog obrasca življenja (Wenecjan jako Obcy, czyli czarnogorskiego wojewody Draška impresij z podrozy do Serenissimy opisanie. Na podstawie „Gorskiego wienca“ Piotra II Petrovicia Njegoša – Miłosz Bukwalt).

Ideja i svest o smrti i njena veza sa Venecijom najuočljivija je u Dva prevoda Piran-delove novele i smrt u Veneciji Dušice Todorović i Dve srpske replike na Tomasa Mana Petra Pijanovića. Junaci se susreću sa smrću, ili su u njenoj blizini, što je podsticaj za ponovno preispitivanje sopstvenog života, njegove vrednosti i promašenosti. Junaci se nalaze pred ponovnim traganjem i preispitivanjem svog indentiteta. Uprkos prisutnosti smrti, u njima je i stalno prisutna svest o lepoti koju predstavlja Venecija, kao vid odbrane od stihije, neminovnosti i zla.

U našoj epskoj poeziji obra�enoj u radovima Mleci cvijet, a Carigrad svijet. Slika Venecije u epskim pesmama balkanskih Slovena Mirjane Detelić; Demoni mletačkog dužda Ljubinka Radenkovića; Ženidba Mlečankom: Ivan, Đurađ i Maksim Crnojević. Od ženidbe vladara do epskih obrazaca Lidije Delić. Venecija je obra�ivana u kontekstu nekoliko folklornih stereotipa: Mlečani su bogati, prevrtljivi i lukavi. U pesmama sa temom „ženidbe sa preprekom“ u kome se junaci žene ćerkom mletačkog vladara tako�e dominira stereotip mletačkog vladara kao prevrtljivog, spremnog na sve da bi ostvario svoj cilj, ili stekao bogatstvo. Dominira i stereotip o tu�em svetu, pa se može napraviti opozicija naše-tu�e, gde je naše predstavljeno kao ispravno i moralno, a tu� svet kao neprijateljski. Nevesta dolazi iz druge sredine, „preko mora” i predstavlja opasnost, oličenu u vidu mlade, lepe, ali lukave žene. Ovaj motiv je indirektno povezan sa smrću, jer je Venecijanka nosilac destruktivne lepote koja porobljava zaljubljenog. U narodnoj poeziji se Car Dušan i Maksim Crnojević žene Venecijankama, demonski lepom i kobnom. Latini koji su s onu stranu mora, pa samim tim pripadaju neprijateljskom svetu, definisani su kao tu�ini i ovde su predstavljeni kao varalice. Na taj način Venecija postaje simbol demonske moći lepote i njene destruktivne snage.

„Venecija se često poredi sa zlom i opakom ženom, pripisuju joj se osobine svojstvene isključivo ženskom rodu. Nepostojanost, lukavost, materijalizam udružen sa putenom i čulnom lepotom obeležavaju ove predstave o lepim Mlečankama. Venecija se potom razvija



kao raskolnička, pritvorna, lažna slika sveta i uklete lepote.”1 Kasnije će sliku Venecije kao demonskog lažnog sveta, kakva se pojavljuje u našoj narodnoj poeziji, zameniti slika sofisticirane lepote. Ovakvom tumačenju je najviše doprineo Laza Kostić, što je obra�eno u radu Venecijanska crkva kao frajla Lazin erotski simbol Vesne Malbaški Pupovac. Pored toga u tragediji Maksim Crnojević Laze Kostića pojavljuje se karneval. D. Ajdačić će se detaljno baviti ovom temom u radu Venecijanski karneval i čudesni vrt u slovenskoj književnosti i biti negde drugde.

U istraživačkim radovima o Veneciji istaknuto mesto zauzima putopisni žanr. Ovoj tematskoj celini pripadaju Putopisi o Veneciji Đorđa Dere i Milana Savića Nade Savković,.Venecija između Marka Cara i Miloša Crnjanskog Danijele Maksimović, Venecija Gera-sima Zelića Željka Đurića; Vase Pelagića Pismo iz Mljetaka Dragane Novaković. Autori putopisa su izneli svoj doživljaj Venecije iz potpuno različitih uglova; Savićev putopis je obeležen jednostavnošću i oduševljenjem, njegovom opijenošću gradom, dok je Đor�e Dera u svom opisu precizan i pruža praktičan vodič kroz grad. U zborniku je i rad koji je posvećen putopisnoj prozi Miloša Crnjanskog i Marka Cara: Venecija između Marka Cara i Miloša Crnjanskog Danijele Maksimović, čija je tema Carova kritika putopisne proze M. Crnjanskog zbog njene fragmentiranosti, neodre�enosti i preteranog detaljisanja. Ovoj grupi radova pripadaju i radovi koji se bave putopisnom prozom V. Pelagića i G. Zelića. Nasuprot ličnim zapažanjima svojih prethodnika, u putopisnom delu V. Pelagića nalazimo zanimljivu sociološki i ideološki obojenu sliku grada. U radu o Gerasimu Zeliću prikazan je njegov izuzetan dar u oslikavanju Venecije i njenih vrednosti. Karneval u Ve-neciji zauzima posebno mesto u radovima drugih istraživača. Karnevalski duh, koji spaja u sebi svetost i prestup, kao mesto spajanja kontrasta magnetično je za M.Crnjanskog, J. Andruhoviča, D. Ajdačića, O. Palija. Putovanje junaka po Veneciji je mesto gde nalaze smrt, ali i promenu, novinu. Ovde se ponovo Venecija javlja kao simbol smrti, kao večiti dualizam izme�u naših unutrašnjih i spoljašnjih bića, kao i naša metafizička začu�enost pred onosatranim. Venecija se pojavljulje i kao značajno mesto u sferi izdavaštva, simbol je bogatsva, raskoši, prosperiteta što je istaknuto u radu Rat torti M. Prodanovića u kome se detaljno opisuju običaji i navike u ponašanju ljudi na dvoru, mletačke aristokratije, njeno rasipništvo i otu�enost od svakodnevnog života.

Značaj ovog zbornika je u tome što daje detaljan prikaz slovensko-italijanskih književnih, kulturnih i umetničkih uticaja. Prvenstveno se to odnosi na uticaj italijanske kulture na južne Slovene, zbog geografske povezanosti i me�uzavisnosti dvaju naroda. Venecija u stvaralaštvu, kako naših, tako i inostranih pisaca i umetnika zauzima izuzetno važno mesto zbog originalnosti i večnosti tema koje su sa njom povezane. Teme se mogu definisati kao večne zbog neiscrpnosti i istovremeno, zbog nemogućnosti da se o njima donese neki konačni sud; ili neko trajnije razrešenje naših nedoumica. Venecija je kao paučina, neuhvatljiva, nestvarna; ona je inspiracija piscima u njihovim pokušajima da razmotre večno, da analiziraju karnevalska preokretanja stvarnosti, ili im služi kao raskrsnica života i smrti, sna i jave, gornjeg i donjeg sveta; shvatljivog i nespoznatljivog. Na taj način Venecija učestvuje u kosmopolitskoj povezanosti nacija, vera i stvaranju posebnih me�ukulturnih veza.

Ivana Petković

1 Venecija I slovenske književnosti: Svetlana Šeatovic-Dimitrijevic “Venecija pro et contra” str. 569.


ХРОНИКА – CHRONIQUE

Научни скуп Француске студије данас – Београд, 10. и 11. новембар 2011.

Катедра за романистику Филолошког факултета Универзитета у Београ-ду, Амбасада Републике Француске у Београду и Друштво за културну са-радњу Србија – Француска организовали су 10. и 11. новембра 2011. четврти научни скуп посвећен француским студијама данас. Циљ овог плуридис-циплинарног скупа био је да окупи истраживаче, докторанте и наставнике из региона и из Француске. У раду скупа учествовали су представници Француске, Бугарске, Македоније, Црне Горе и Србије, већином професори и предавачи на универзитетима и високим школама, као и истраживачи у институтима.

Пленарна излагања одржали су Катрин Фукс, Јелена Новаковић, Лоран Базен, Франсис Маркуен, Жан-Пол Мејер, Анри Боаје, Дина Манчева и Павле Секеруш, а она су била посвећена стилистици новог романа, дијалектици простора у надреализму, поетици савремене књижевности за децу, одлика-ма Мопасановог дела, семиографији и конотацији натписа на француском језику, особеностима изговора савременог француског језика, дискурсу сим-болиста и париским темама у француској романтичарској књижевности.

Потом се рад одвијао по секцијама. Две главне групе тема односиле су се на представљање простора у француској и франкофоној књижевности и на проучавање француског језика од форме до значења и обрнуто.

У оквиру прве секције говорило се о менталном, географском, позо-ришном, динамичком, митском, витешком, кубистичком простору у делима француских аутора од средњег века до наших дана, као што су Молијер, Бретон, Жилијен Грак, Маргерит Дирас, Жилијен Грин, Жорж Перек, Самју-ел Бекет, Натали Сарот, Мишел Битор, Франсоа Моријак, Мишел Турније, Ирена Немировски, Ромен Гари и други. Поједина излагања односила су се на поетику простора у романима афричке постколонијалне франкофоне књижевности, а нека на компаративне анализе динамике пејзажа или сим-болизам простора код француских и наших аутора (Марко Ристић, Бора Станковић, Вељко Дрљевић).

Излагања у другој секцији покривала су практично све основне аспекте лингвистике француског језика, како теоријске тако и примењене. Размат-рала су се питања везана за фонетику, морфологију, синтаксу и семантику, одлике језика пословица или медија, употребу времена или особености језика неких књижевника (попут Албера Камија и Мишела Уелбека). Неколико излагања представљених у оквиру ове секције односило се на методику наставе и учења француског језика на свим узрастима (почев од предшколског и основношколског до универзитетског), на коришћење ау-тентичних аудиовизуелних и мултимедијалних докумената или књижевних


ХРОНИКА – CHRONIQUE

облика у настави француског језика. Посебно бисмо истакли чињеницу да је неколико излагања било посвећено карактеристикама наставе и учења страног језика струке уопште, а посебно терминологији и семантици језика правних наука, што је једна од тема код нас занемарених, а веома значајних јер, између осталог, управо у професионализацији лежи и будућност учења француског језика.

Ана Вујовић


IN MEMORIAM

МИРОСЛАВ ПАНТИЋ (1926–2011)*

Пала ми је у дио тужна част да се у име Катедре за српску књижевност Филолошког факултета опростим од нашег знаменитог професора и знаме-ните личности српске науке о књижевности. Професор Пантић1 је готово сав свој радни вијек провео на Катедри за српску књижевност, а у исто вријеме даривао своја знања Институту за књижевност, катедрама за српски језик и књижевност у Новом Саду, Нишу, Приштини, Сарајеву, Српској академи-нији наука и умјетности. Својим великим заслугама он је стао у ред оних наставника некадашње Велике школе и Београдског универзитета који су били и остали „ватре догласнице“ између покољења, у ред који творе Ђурa Даничић и Стојан Новаковић, Јован Скерлић и Павле Поповић, чинећи част установама у којима су радили, сами за себе поставши установе-међаши у историји српске филологије и српске културе.

Предмет који је држао на редовним, постдипломским и докторским студијама професор Пантић је подигао на највиши ранг у србистици и славистичком свијету. Такав је ниво, међутим, дао свему чиме се бавио. Споменик трајнији од мједи данас су његова критичка издања Српских на-родних пословица и Српских народних приповиједака Вука Караџића. А кад знамо како се ти послови раде, колико напора, ерудиције и скрупулозности траже, застане дах пред њиховом величином. Уз поговоре или предговоре издањима, засебне прилоге у зборницима радова, студије у часописима, портрете писаца и дјела, историје регионалних књижевности (Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII века) или других области књижевности у Историји српског народа, професор Пантић је оставио један од најобимнијих и најразноврснијих опуса у нашој струци. Био је, међутим, велики и у малим формама: његове обраде дубровачко-приморских писаца у Матичином Лексикону писаца Југославије остају недостижан образац не само по неупоредивој скрупулозности, већ по томе што је у пабирцима архивске грађе знао открити цијели један живот и портретисати личност

* Из ријечи на испраћају земних остатака проф. Мирослава Пантића са Новог гробља у Београду.

1 Професор Мирослав Пантић је рођен у Свилајнцу, 9. јула 1926, гдје је завршио ос-новну школу и гимназију. На Филозофском факултету је студирао од 1945. до 1949. (Група за јужнословенске књижевности и језике.) Почео је да ради 1950. као асистент Хисторијског института ЈАЗУ у Дубровнику, одакле је 1953. преузет за асистента Института за проучавање књижевности САНУ. Од 1. марта 1954. је асистент за Југословенске књижевности од ренесансе до рационализма на Филозофском факултету, гдје је 1956. одбранио докторску дисертацију, постао доцент 1957, потом на Филолошком факултету ванредни (1962) и редовни професор (1970). На дужности управника УБ „Светозар Марковић“ био је током 1972. и 1973. године. За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1982. године. Умро је у Београду, 16. септембра, а сахрањен у Свилајнцу, 21. септембра 2011.


IN MEMORIAM

којом се бави. Ти био-библиографски прилози су чудо истраживачког под-вижништва, прецизности и новине.

Суђаје су професора Пантића обдариле врлинама у којима се стапала неутажива жудња за откривањем запретаних чињеница и задовољство у тексту: био је страсник лијепе, брижљиво биране ријечи и могућности њених сложених и разноликих веза с другим ријечима. Тако је гола чињеница у његовим студијама саопштавана у раскошном благозвучју. Љубав за чиње-нице, у вријеме превладавања теорија и методологија тумачења, чинила га је усамљеном великом заставом позитивизма у науци о књижевности, док нисмо схватили да се границе тумачења сударају непрестано с чињеницама: гдје нема њих, нема ни тумачења ни науке!

Почетак наслова првог у библиографијама забиљеженог рада професора Пантића из 1952. године назначује парадигму његовог цјелокупног дјела: „Архивске вести“. Архивска и библиотечка истраживања остаће жила ку-цавица његовог бављења баштином: рукописи, зборници, библиографије, пјесмарице, прилози познавању писаца, биљешке уз старе комедије, над-гробнице, штампари старих српских књига, позориште и свакодневни живот везан за њега , преписка, грађа, записи, предговори уз изборе дјела Марина Држића, или Мавра Орбинија, истовремено и портрети писаца, погледи на епохе и правце. Опус професора Пантића свједочи како је од архивских вијести пут водио у крупне облике и крупне жанрове наше струке, у сложена питања поетике епоха и аутора (Ренесансна књижевност, Марин Држић, Дубровачка књижевност, Хуманизам и ренесанса, усмена књижевност, Поетика хуманизма и ренесансе, Поетика Марина Држића). Уз ово су ишле књиге које је обједињавала изабрана истраживачка тема (Народне песме у записима XV–XVIII века...), махом рађене на архивско-библиотечкој грађи.

Почев у научној младости с књижевношћу Дубровника и Приморја „у епохама ренесансе, барока, просветитељства“, ширио је поље изучавања према другим регијама, новим епохама и новим типовима књижевности, стварајући монументална дјела с критичким издањима колико и са открићима која се броје у знамените датуме српске филологије (откриће првог записа бугарштице). Тамне и непрозирне путеве књижевне прошлости и српске књиге слиједио је са страшћу која није јењавала до његових позних година, а срећно се пренијела на покољења стручњака у многим обаластима про-учавања књижевности.

Ми, ђаци и колеге професора Пантића, нећемо заборавити с каквом нас је радошћу дочекивао и сусретао, нити с каквом је непопустљивом критичношћу пратио наш рад, нити колико је била танка преграда између козерије, конверзације и усмених огледа о широком спектру питања наше баштине и савремених прилика. Пред њим смо били на трајном испиту: пропитивао нас је колико смо достојни позива у којему не постоји крајњи досег, већ само тежња да се допре даље и више. То нашем опроштају даје


IN MEMORIAM

патос завјета пред сјенима непрежаљеног професора: како издржати на одабраном путу, на корист своје струке, свог народа и својих најближих и приближити се оним који су нам обрасци.

Записао је, поводом свог пријатеља и колеге Владана Недића, да је његово „дело дугога трајања“ и да „у судбини људској нема друге могућ-ности да се однесе победа над смрћу и над заборавом којим она прети“. Још увијек вјерујемо, заједно са Јованом Стеријом Поповићем, да се у тој борби побјеђује једино добрим дјелима, а знамо и да нам је суђено, како вели један наш стари писац, да уживамо само кратке радости посред неизмјерне невоље, болова и опасности, да остаје да се свом душом приљубимо ономе што је трајније од нас, а да са хладним прегором, на крају обрађене њиве, на крају бразда, ископамо и нашу раку. Тако ће и над земним остацима нашег професора остати бесмртно живо његово дјело у пољу српске књиге, трајно добро српске културе и свијетли гроб у историји Катедре. Знамо и то: што вријеме од растанка с проф. Пантићем буде дуже отицало, све ћемо више осјећати како нам недостаје и све ћемо се више увјеравати колико је и даље с нама. Продужујући гдје је он стао, најбоље ћемо се одужити његовом дјелу и његовој успомени.

Душан Иванић


IN MEMORIAM

Уредништво Филолошког прегледа с тугом се опрашта од проф. др Соње Деканић-Јаноски, агилне чланице

Уредништва од покретања нове серије нашег часописа (1997–2004).

СОЊА ДЕКАНИЋ-ЈАНОСКИ (1939–2012)

Дозволите ми да се у име Катедре за англистику Филолошког факултета у Београду опростим од наше драге професорке Соње Деканић-Јаноски.1

Професорка Соња Деканић-Јаноски рођена је у Зрењанину 1939. го-дине. Дипломирала је на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду 1963. године, где је и магистрирала, са темом Покушај естетске анализе и процене англосаксонских елегија у светлу послератне критике, 1969. године. Докторску дисертацију Смрт краља Артура у британској књижевности пре Џефрија од Монмута одбранила је на Филолошком фа-култету у Београду 1979. године. Године 1972. изабрана је за асистента на Катедри за англистику Филозофског факултета у Нишу, где је 1980. бирана у звање доцента, а 1986. у звање ванредног професора. Професорка Соња Деканић-Јаноски је од 1990. до 1995. године радила на Катедри за англис-тику Филозофског факултета у Новом Саду, а на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду, у звању ванредног професора, од 1995. до одласка у пензију, 2000. године.

У својој, готово тридесет година дугој универзитетској каријери, профе-сорка Соња Деканић-Јаноски дала је важан допринос изучавањима у оквиру књижевне англистике, као и настави енглеске књижевности на неколико ан-глистичких катедара у Србији. Припада уском кругу проучавалаца енглеске књижевности чија су интересовања била везана за најранију епоху енглеске књижевне историје – староенглеску књижевност – а круна њених проучавања ових далеких и магловитих англосаксонских књижевних почетака јесте прва и код нас једина студија о овом периоду – Критичка историја старе енглеске књижевности – која је доживела два издања. Први пут је објављена у Нишу 1988, а други пут, у издању Филолошког факултета у Београду и Нове светло-сти из Крагујевца, 1998. године. Поред староенглеске књижевности, научна интересовања и проучавања професорке Деканић-Јаноски обухватала су и потоње периоде енглеске средњовековне књижевности – англонорманску књижевност и књижевност Чосеровог доба – као и књижевност енглеске ренесансе. Била је редак и врстан познавалац најчувеније и најпопуларније легенде европског средњег века, легенде о краљу Артуру и витезовима Ок-

1 Слово одржано на сахрани проф. др Соње Деканић-Јаноски 3. априла 2012.


IN MEMORIAM

руглог стола. Својим интересовањем за артуријанску легенду, започетим то-ком рада на припреми докторске дисертације, професорка Деканић-Јаноски задужила је и проучаваоце српске средњовековне књижевности, јер је на енглески превела српски витешки роман артуријанског циклуса Повест о Триштану и Ижоти, који је објављен у престижној едицији Универзитета у Лидсу, у Великој Британији. Професорка Соња Деканић Јаноски имала је дугогодишњу плодну сарадњу са Институтом за студије медијевалистике у Лидсу, на којем је боравила као стипендиста Британског Савета и стекла степен магистра 1974. године, а потом се у Лидс враћала као учесник, пред-седавајући и организатор сесија на светским конгресима из медијевалистике који се тамо одржавају сваке године.

Имала сам привилегију да ми професорка Соња Деканић-Јаноски буде ментор при изради магистарског рада и да са њом сарађујем као асистент на општем курсу из Енглеске средњовековне и ренесансне књижевности који је држала на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. Као њен постдипломац, памтим разумевање, помоћ и подршку у саветима и стручној литератури које ми је несебично пружала током израде рада, а као њен асис-тент и сасвим млад почетник у настави књижевности на универзитетском нивоу, памтим наше сусрете пре мојих часова, на којима је са мном читала и тумачила текстове за вежбања, предочавајући ми оно најважније на шта је студентима требало скренути пажњу. Те драгоцене савете примењујем и преносим и данас, као наставник који има своје студенте и асистенте.

Професорка Соња Деканић-Јаноски остаће у трајном сећању чланова колегијума Катедре за англистику Филолошког факултета у Београду и генерација студената које је увела у чаробни свет енглеске књижевности. Испраћамо је са тугом, поштовањем и захвалношћу.

Слава јој.

Милица Спремић


IN MEMORIAM

МИХАИЛО ПАВЛОВИЋ (25. IV 1926 – 15. IV 2012)IV 1926 – 15. IV 2012)

Професор Михаило Павловић провео је целу универзитетску каријеру, од првог дана службовања до одласка у пензију, на Катедри за романистику, најпре на Филозофском, а касније на Филолошком факултету и оставио неизбрисив печат на њој и међу генарацијама романиста.

Професор Павловић је докторирао 1956. године на Универзитету у Бордоу са тезом Sidonie-Gebrielle Colette. Le monde animal dans sa vie etLe monde animal dans sa vie et dans sa création littéraire. Ова теза објављена је у Француској. Одабравши ову тему он је дубоко ушао у мистериозни свет односа човека и животиње у Колетином делу. Његове анализе ових префињених неизречених одно-са, анализе тишине и суптилне напетости прави су пример како читаоцу треба представити књижевно стваралаштво и помоћи му да га што боље схвати.

Професор Павловић је следио два велика правца у проучавању књи-жевности: француску књижевност XIX и XX века и проучавање француско--српских књижевних и културних веза.

Нарочито су значајни његови радови о Аполинеру, једном од најзначај-нијих песника с почетка XX века. Професор Павловић је умео да препозна и да минуциозно анализира велико књижевно наслеђе које је овај песник оставио после своје преране смрти. Професор Павловић је одавде повукао линију која води, или боље рећи вијуга, кроз целу француску књижевност прве половине XX века.

Посебно поље интересовања професора Павловића је била француска књижевност између два светска рата. О овој теми је објавио више књига, међу којима Француски роман између два рата, Француско позориште између два рата, Два виђења француске књижевности XX века. Основна карактеристика његовог приступа овим проучавањима је изузетна система-тичност и акрибичност. У његовим књигама о овој теми, као и у његовим предавањима француски писци су представљени веома јасно и прегледно, са свим неопходним подацима, тако да су студенти имали на располагању једну широку и истовремено концизну слику најзачајнијих праваца и тема у овом изузетно занимљивом периоду.

Други велики домен проучавања професора Павловића су француско--српске и француско-југословенске књижевне и културне везе. Ова истра-живања су сажета у књигама Југословенске теме у француској прози, Du regard au texte – Од погледа до текста, антологија француских текстова о Југословенима, Témoignages français sur les Serbes et la Serbie, Од Есклаво-није ка Југославији, Француска библиографија о српској и хрватској народниј поезији, У двоструком огледалу. Француско-српске културне књижевне везе,


IN MEMORIAM

Српске теме у француском роману XX века и другим књигама и бројним научним чланцима.

Ово је пионирски подухват од веома великог значаја за културе и књи-жевности оба народа, а нарочито за српски народ. Француски културни утицај је од друге половине XVIII века, а нарочито после Француске револу-ције и Наполеонових ратова био доминантан у целој Европи, од Шведске до Грчке и од Британије до Русије. Овај утицај није могао мимоићи ни Србију и оставио је дубоке трагове у њеној модерној култури, трагове којих често нисмо ни свесни. Професор Павловић је са себи својственом прецизношћу и систематичношћу проучавао узајамне културне и књижевне везе двају народа брижљиво сакупљајући и објашњавајући елементе српских (и југо-словенских) тема у француској књижевности и обратно.

Да бих илустровао до које је мере професор Павловић пажљиво и педантно анализирао француске текстове о Србији, навешћу само његове анализе топонимије и историјских чињеница у њима, на пример Le pont Brankov, La place de la bascule (Теразије) или указивање на грешку када једна јунакиња у једном француском роману каже да је Калемегданска тврђава изграђена у XVIII веку. И са друге стране анализира и француске топониме у нашим текстовима. Тако примећује да уместо „La rue du Monténégro“ која се појављује у једном роману, у Паризу постоји „Le passage du Monténégro“. Он такође анализира графију и фонетску и морфолошку адаптацију наших „непреводивих“ речи (ксенизама) које се појављују у француским тексто-вима: tchevaptchitchi, vechalitze, opanke, opanaques1.

Професор Павловић имао је и веома одговорне друштвене и стручне активности. Био је члан Управе Друштва за стране језике и књижевности, Управе друштва Југославија–Француска, члан Словенског института у Па-ризу, сарадник Института за књижевност и уметност и члан управе Друштва за упоредно изучавање књижевности, члан Европског друштва за културу, међународног друштва „Гијом Аполинер“, Удружења књижевника Србије. Био је главни и одговорни уредник Анала Филолошког факултета и члан уређивачког одбора Упоредних истраживања.

За своје целокупно научно и педагошко дело професор Павловић је награђен „Орденом заслуга за народ са сребрном звездом“, Наградом „Златна Романистика“ из фонда Маргерите Арнаутовић, француским од-ликовањима „Витез Реда академских палми“ и „Витез Реда књижевности и уметности“.

Као професор, Михаило Павловић је бројним генерацијама студената неуморно преносио своје огромно познавање француске књижевности. Ње-гови часови су били пример како се организују универзитетска предавања. Од студената је много захтевао, свестан да им много и пружа.

1 Српске теме у француском роману XX века, Београд, Чигоја штампа, 2000.


IN MEMORIAM

Одласком професора Павловића Катедра за романистику и српска научна заједница су изгубиле великог стручњака и педагога. Остаје сећање на његово дело и на један живот испуњен радом и љубављу према позиву коме је много дао.

Михаило Поповић

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

80

FILOLO[KI pregled = Revue de philologie : ~asopis za stranu filologiju / glavni i odgovorni urednik = rédacteur en chef Jelena Novakovi}. – God. 1, broj 1 (1963) – kw. 23, br. 1/4 (1985) ; god. 24, br. 1/2 (1997)– . – Beograd (Studentski trg 3) : Filolo{ki fakultet, 1963–1985; 1997– (Beograd : ^igoja {tampa). – 24 cmDostupno i na:http:/www.fil.bg.ac.yu/fpregled/index.htm. – Polugodi{we. – ^asopis ima paralelnu naslovnu stranu na francuskom jeziku. Objavquje ~lanke stranih autora u originalu (na nema~kom, francuskom i engleskom jeziku)ISSN 0015-1807 = Filolo{ki pregled COBISS.SR-ID 28393991

filoloski_pregled_2012-1.pdf

Documents