filozofija_racionalizma

8/6/2019 Filozofija_racionalizma

1/36

FILOZOFIJA

RACIONALIZMADekart, Spinoza i Lajbnic


2/36

2

RENE DEKART (1596-1650)


3/36

3

DEKART. metodologija

Polazi se od univerzalne sumnje, koja treba da nas oslobodi svih predrasuda

Utvruje etiri pravila metode koja proishode iz samog razuma:

1. JASNOST i RAZGOVETNOST kao kriterijum saznanja

2. ANALIZA (koja je dotad bila potisnuta od sinteze)

3. SINTEZA (uspostavljanje reda meu delovima preostalim posle analize)

4. SISTEMATINOST (sakupljanje, sreivanje i klasifikacija podataka preprouavanja)

Postoje dva puta otkrivanja istine:

a) INTUICIJA: b) DEDUKCIJA:

osnovni instinkt uz nagon za samoodranjem nuno zakljuivanje

nuno zakljuivanje iz (malobrojnih) prostih priroda sama inteligencija

obezbeuje razgovetnost pojmova shvata osnovne pojmove i totalitet

ali u pomo se moe prizvati i:

INDUKCIJA (nabrajanje):

koristi pri proveri svakog mnogolanog niza izvedenog dedukcijom

koristi se u odmenjivanju intuicije, kada ona biva nemogua


4/36

4

DEKART. radikalna sumnja

Primenom: radikalne sumnje (u sve postojee) i

pravila metode

dolazi se do potpuno pouzdane osnovne istine: Cogito, ergo sum.

DUH:

samim svojim postavljanjem potvruje i garantuje svoj bitak

kao formalni akt predstavlja kriterijum svoje istinitosti

Istorijski prevratnika postavka razuma kao autoriteta (nasuprot bogu)

Krajnja istina ove teze jeste sagledavanje identiteta miljenja i bitka

U miljenje se ubrajaju sva svojstva due (prevazilazi se trodelna koncepcija due):

sumnjanje pamenje

odricanje shvatanje

potvrivanje ljubav

oseanje mrnja i sl.


5/36

5

DEKART. mislea stvar

Cogito, za razliku od navedenih oblika miljenja, nije prosto miljenje vesamosvest ona je svest koja miljenje ini svojim predmetom

a) ak i kada se ovek vara (pogreno miljenje) on ipak misli

b) Znanje o tome da ovek misli jeste oevidna istina

c) ta se injenica intuitivno sagledava kao akt vlastite svesti, dakle oveka samog

d) koji, prema tome, postoji

Na taj nain:

konkretno ja, koje misli odreeno neto kao svoj predmet

pojavljuje se kao:

univerzalno ja, kao ista apstrakcija, ka ja mislim uopte, formalniakt svesti

i napokon, kao stvar koja mislires cogitans, metafizika supstancija


6/36

6

DEKART. protena stvar

I sam predmet saznanja postaje apsolut, jer se i tela i sve konane stvari mogujasno i razgovetno predstaviti

No sve kvalitativne osobine su za Dekarta neto mutno i haotino, privid izabluda nae mate, ega razum treba da se oslobodi svojom metodom

Ono to se jasno moe saznati na spoljnim stvarima su njihova kvantitativnaodreenja i njihovi matematiki, geometrijski odnosi

Oieni od svih ulnih kvaliteta, predmeti postaju geometrijske take uprostoru, a materija taj i takav geometrijski prostorprotenost

a) Liavanjem svih kvalitativnih odreenja

b) materija se postavlja kao apstraktna

c) pa kao takva i realnoprodukt razuma No poto postojanje prostora ne moe da bude samo realnost misli:

jer bi misao mislila samo sebe

a saznanje bi ostalo bez svog objekta saznavanja

prostor se proglaava za neto po sebi postojee, neto izvan miljenja

on postaje: protena stvarres extensa, tj. supstancija


7/367

DEKART. mehanicizam i kontinuum materije

Pod utiskom zadivljujueg napretka moderne prirodne nauke, a naroitomehanike pokuava na ontoloko pitanje da odgovori u mehanikom smislu

Mehanika je nauka o:

kretanjima tela

njihovim uzrocima (silama)

nainima na koje kretanja zavise od sila

Duhovna supstancija (res cogitans) i boanska supstancija prebivaju napotpuno drugim nivoima stvarnosti

Empirijsko-materijalna priroda je odreena:

telesnom supstancijom (res extensa):

beskonana

savreno homogena

u sebi identina masa

deljiva

kretanjem delova te supstancije, kojim biva oblikovana priroda svake pojedinanestvari i priroda kao celinabia kao maine

Jedna pokrenuta homogena masa je beskonaan kontinuum


8/368

DEKART. metafizika

Iz nunosti samog kretanja dekartovske misli sledi da:

prostor kao produkt miljenja

postaje neto potpuno razliito i apsolutno odeljeno od tog istog miljenja

red saznavanja postaje red stvarnosti(saznajni konstituens postaje metafizika kategorija)

odvajaju se:

saznanje od sveta

subjekt od objekta

postavljaju se kao nezavisni:

materijalna supstancija (res extensa), iji je glavni atributprotenost

duhovna supstancija (res cogitans), iji je glavni atribut miljenje


9/369

DEKART. bog

1. Supstancijaje ono to postoji samodovoljno2. Atributje osnovno, opte svojstvo supstancije

3. Modusi (stanja) su stala svojstva datog atributa, a samim tim isupstancije

Ovim dualizmom postavlja se sama razlika bitka i miljenja, a ne i jedinstvo

Pokuaj izmirenja uvoenjem boga kao tree supstancije u metafiziku

Ontoloki dokaz postojanja boga

Iz injenice da posedujemo ideju o bogu moemo da izvedemo boije postojanje:

budui da je bog savren u svakom pogledu

a ovek nije

onda uzrok ideje o bogu nije u oveku, ve u bogu Bog:

je garancija istinitosti naeg saznanja

jer nam je usadio prirodno svetlo uma (lumen naturale) kojim se intuitivno osvedoujemo u

je savren i dobar, te nas kao takav ne vara

Ako mi, ipak, imamo i lane ideje, onda to proizilazi iz nae nesavrenosti


10/3610

Baruh de Spinoza (1632-1677)


11/3611

SPINOZA. metafizika

Nastojanje da se prevlada dekartovski dualizam

1. Supstancija:

samo jedna: bog ili priroda (lat. deus sive natura)

sama svoj uzrok (causa sui) (da bi postojala nije potreban nikakav spoljanji uzrok)

ima beskonano mnogo atributa, ali mi poznajemo samo dva: protenost i miljenje

sutina i egzistencija se podudaraju

2. Atributi: predstavljaju neposrednu bit supstancije, ali ipak nisu identini sa njom

beskonani su

sutina i egzistencija se podudaraju

sadravaju u sebibeskonano mnotvo modusa

3. Modusi: jesu stanja supstancije

izraavaju supstanciju samo posredno preko atributa

konane, ograniene, pojedinane stvari (pojave)

sutina modusa nije u njima samima, ve je njihova egzistencija odreena drugimmodusom, a ovoga opet drugim i tako u beskraj

Iz ovako postavljene osnove Spinoza e dedukovati itavu svoju filozofiju.


12/3612

SPINOZA. supstancija i modusi

Po svojoj definiciji supstancija u sebi sadrava postojanje

Supstancija:

apsolutni i beskrajni bitak (bez poetka i kraja: vena i nestvorena)

autonomna

(neuzrokovana; sama svoj kreator) s beskonano mnogo atributa

priroda stvoriteljica (lat. natura naturans)

Konane stvari (modusi): odreene

uzrokovane meusobno ograniene

sadre u sebi svoju vlastitu negaciju

stvorene priroda (lat. natura naturata)


13/3613

SPINOZA. determinizam

Bog postoji:

snagom nunosti svoje vlastite prirode (causa sui)

slobodno (priroda koja kao celina postoji, deluje i stvara snagom svojih imanentnihzakonitosti i odreenja, a ne svojevoljno)

Apsolutni determinizam pojedinanih stvari, ispada delimian uzroni odnos: u redu i vezi stvari

u redu i vezi ideja (izmeu kojih nema meusobnog uzajamnogdelovanja, pa ni uzronog odnosa)

Sve supromene samo spoljanji pojavni momenti, a u svojoj osnovi sve ostajeuvek jedno te isto

Uzrok prethodi svojoj posledici logiki, a ne vremenski:

oni su od iskona identini, jedno su i isto

ali posmatrano s razliitih gledita


14/3614

SPINOZA. paralelizam poredaka sveta i saznanja

ovek:

kao konano bie mora da ivi u skladu s prirodnim zakonima

prirodne zakone mora prvo da sazna

Matematika:

predstavlja saznajno-teorijski ideal

prua geometrijsku metodu istraivanja slovi kao ontoloka pretpostavka (svet je racionalna, mehanika, geometrijska

struktura)

Metoda sledi iz postavke o potpunoj paralelnosti:

reda i veze ideja (saznajni red)

reda i veze stvari (ontoloki red)

SVET I SLIKA SUBJEKTA SU JEDNO: misaona i protena snagasupstancije su sasvim jednake: sve to iz nje sleduje idealno sleduje i realno

To znai da:

izvesno telo (koje se pojavilo u atributu protenosti) i

ideja o njemu (koja se pojavljuje u atributu miljenja)

predstavljaju jednu te istu stvar samo razliito datu, tj. ispoljenu u dva razliita modusa


15/3615

SPINOZA. deus sive natura

BOG

TRADICIJA SPINOZA

tvorac (stvorenog) apsolutno jedinstvo stvorenog i tvoreeg

sila ili dua sveta sam svet u njegovoj sveukupnosti

isto spiritualan spiritualan i materijalan

vremenski prethodan i transcendentanistovremen sa svetom i njemu

imanentan

antropomorfan i personalizovan bez razuma i volje

slobodan nuan


16/36

16

SPINOZA. etika

Dobro i zlo su relativni pojmovi i spadaju u proizvode razuma, a ne realnosti

Postoje tri osnovna afekta: udnja, radost i alost, sve ostalo su njihovekombinacije ili posledice

ovekov zadatakje da pomou razumskog saznanja savlada svoje afekte

Adekvatne ideje omoguuju delanje, a neadekvatne uzrokuju trpee stanje

Moralnim se postaje tako to se odbacuju nii i prihvataju vii stupnjevisaznanja

Slobodaje nunost delanja u sopstvenoj prirodibog je najslobodniji

Nema apsolutne slobode (sloboda i nunost se proimaju i usklauju)

SLOBODA JE SAZNATA NUNOST Saznanjem ovek moe da se uzdigne do: vrline, slobode, sree i blaenstva

Intelektualna ljubav prema boguje:

celovita svest i svestrana delatnost duha

radnja kojom duh posmatra samog sebe, u pratnji ideje boga kao uzroka


17/36

17

Gotfrid Vilhelm Frajer fon Lajbnic (1646-1716)


18/36

18

Nastojanje da se izmire materijalizam i spiritualizam

Razum ima odlunu prednost u odnosu na ula

Saznanje moe da bude:

mutno ilijasno

neadekvatno ili adekvatno

simboliko ili intuitivno

(savreno saznanje je istovremeno: jasno, adekvatno i intuitivno)

Aristotelov popis od 10 kategorija sveden je na sledei nain:supstancija, kvantitet, kvalitet, relacija, delovanje i trpljenje

LAJBNIC. gnoseologija


19/36

19

LAJBNIC. supstancija

kljuan filozofski pojam (Dekart, Spinoza) sutinski nezavisna, aktivna i mnogostrana (biti znai delovati)

(nema potrebe kao Dekart i Spinoza) da je supstancija: jedna, nezavisno postojeai individualna

Nezavisna, mnogostrana sredita delovanja nazivaju se monadama

Monade su u odnosu na atome:

sline: razliite:

jednostavne su (bez delova) apsolutno, a ne samo geometrijski ili hemijski

nedeljive nedeljive su, jer su metafiziki entiteti, sredita sile

neunitive meusobno su sve razliite, dok svi atomi lie

nematerijalne su, zbog ega deluju na nematerijalannain, pa mogu da predstavljaju i druge monade,a atomi su materijalni i vre samo materijalne funkcije


20/36

20

LAJBNIC. monade

a) od njih se sastoji svaka supstancija, tj. one same jesu jedina supstancija

b) vie su nalik dui nego telu, odakle sledi da je svekolikapriroda iva

c) nematerijalne su, upravo po svojoj moi predstavljanja

d) svaka monada je svet u malom (mikrokosmos)

e) ogledalo itavog univerzuma: u relaciji su sa svim drugim monadama i svese meusobno odraavaju (neko svevidee oko bi, gledajui u jednu monadu,moglo da vidi u njoj odraen celokupan ostatak stvorenog sveta)

f) meusobno se razlikuju po moi predstavljanja i materijalnosti

1. nestvorena monada, Bog, odraava sve stvari jasno i adekvatno (nematerijalna)2. stvorena monada, ljudska dua, predstavlja svesno, ali ne i potpuno jasno

(delimino materijalna)

3. svi nii oblici monada imaju sve mutnije predstave (sve vea materijalnost)


21/36

21

LAJBNIC. percepcija kao delovanje

Pokuaj da se spoji predsokratovski materijalizam i Platonov idealizam Nisu strogo odeljeni:

materija i duh

njihove funkcije

Svet se sastoji od neogranienog broja nedeljivih monada(skala od najniih estica praine do najvieg stvorenog intelekta)

Predstavljanje je delovanje

Predstavljanje je karateristika i materijalnih i nematerijalnih stvari: ono je mostkoji spaja dve vrste supstancija: materiju i duh

Postoji supstancijalni kontinuitet(od rudimentarne male percepcije minerala do apercepcije ljudske due)

Izmeu monada ne moe biti nikakvog meudelovanja, nego svaka monadaobavlja svoju sopstvenu delatnost (predstavljanja)


22/36

22

LAJBNIC. korespondencija monada

Opasnost: ako je svaka monada za sebe, svet bi prebivao u haosu Bogje na poecima stvaranja stvari uredio tako promene u jednoj monadi

savreno odgovaraju promenama u drugim monadama koje pripadaju datomsistemu

Primer:

izmeu due i tela nema nikakvog uticaja, ali, kao to dva asovnika tanopodeena pokazuju isto vreme nezavisno jedan od drugog

fizika delatnost monada tela odgovara psihikoj aktivnosti monada due

telo se ponaa kao da dua uopte ne postoji, a dua kao da nema nikakvog tela

ali ipak oboje deluju tako kao da utiu jedno na drugo

Razlika u stepenu objanjava svaku moguu razliitost:

nema lomova u kontinuitetu prirode

nie postojanje samo je manji stepen onog vieg (mineral, biljka, ivotinja, ovek)


23/36

23

LAJBNIC. kontinuitet postojanja

Udvostruavanje je besmisleno: nema dve iste monade, pa ni dvapredmeta ili dva dogaaja, inae bi to bio jedan predmet, odnosnojedan dogaaj

Svaka stvar se razlikuje od svake druge stvari = ne postoje istinskesuprotnosti

Postoje samo beskonano minijaturni pokreti:

tenost je vrsta sa niim stepenom vrstine

ivotinje su ljudi sa beskonano malim razumom itd.

Primena teorije infinitezimalnog rauna


24/36

24

prebiva u sreditu ogromnog harmoninog sistema monada (sveta) jeste izvorna, beskonana monada

neogranienoje moan, mudar i dobar

stvorio je sistem monada u kome vlada najbolji mogui oblik harmonije

(Svet je najbolji mogui svet, a vrhovni zakon konanih bia je zakon boljeg) njegova volja mora da prihvati ono to njegovo razumevanje vidi kao savrenije

mogue monade su prisutne u venosti Boanskog uma u njima prebiva impulska ostvarenju (to je mogua monada savrenija, taj impuls je vei)

pred njegovim prestolom odigrava se takmienje u kome najbolje monadepobeuju: Bog mora videti koje su najbolje i, stoga, eleti njihovo ostvarenje

u pozadini zakona boljeg deluje temeljniji zakon zakon dovoljnog razlogastvari ili dogaaji su stvarni kada postoji dovoljan razlog za njihovo postojanje

to je osnovni zakon miljenja, ba kao to je i prvotni zakon postojanja

LAJBNIC. bog


25/36

25

LAJBNIC. teodicija

Pokuaj da se pomiri ideja o dobroti Boga sa postojanjem zla u svetu

Pretpostavlja se da:

je samo Bog savren

je on uzrok svekolikog dobra, ali ne i zla

on samo doputa zlo

inae ovek ne bi bio slobodan

Poto je oveku ostavljena mogunost da bira izmeu dobra i zla

Bog je stvorio svet kao harmoninu celinu razliitih delova (pa i suprotstavljenih)

Svet u kome ivimo nije savren, ali je ipaknajbolji od svih moguih svetova

Priznaje se vrednost svim postojeim dokazima postojanja Boga: dopunjava dokaz o sluajnosti konanih bia

preoblikuje (dekartovski) ontoloki dokaz

dodaje (platonski) dokaz o nunosti naih ideja(nae ideje nisu nune tek u hipotetikom, ve i u apsolutnom i kategorikom smislu,

a ta se nunost ne da objasniti bez priznavanja da postoji apsolutno nuno Bie


26/36

VEBE


27/36

27

Hteo sam ovde u prvom redu da objasnim ta je filozofija, te sam poeo od

najjednostavnijih stvari, na primer, od toga da re filozofija znaimudroslovlje i da mudrost podrazumeva ne samo svakidanju pamet negosavreno znanje o svim stvarima to koje ovek moe da sazna kako bi se

bolje snalazio u ivotu, sauvao zdravlje i otkrio sve umetnosti. Nadalje samhteo da objasnim da je za sticanje takvog znanja nuno da se ono izvede iz

prvih uzroka. Ko se, dakle, trudi da to znanje stekne (a to, u stvari, znai, da

filozofira), mora da pone od istraivanja tih prvih uzroka, to znai odprincipa. Za te principe vrede dva osnovna uslova: jedan je da moraju da

budu tako jasni i razgovetni da ljudski duh pri paljivom posmatranju nemoe da posumnja u njihovu istinitost, a drugi je da je saznanje ostalih stvario njima zavisno na taj nain da se principi bez njih dodue mogu da saznaju,

ali ne i obratno stvari bez tih principa. Prema tome, valja pokuati da sesaznanje stvari to zavise od tih principa iz njih izvedu tako da u celom nizu

izvoda ne bude niega to nije sasvim jasno.

poetak u radikalnoj sumnji: filozofija kao savreno znanje o svim stvarima

jasnost i razgovetnost kao kriterijum saznanja

izvornost polazita kao uslov drugih saznanja

Rene Dekart. filozofija


28/36

28

DEKART. kriterijum saznanja

Siguran sam da sam neka mislea stvar. Znam li time takoe i ono to sezahteva da bih u neto bio siguran? U tom prvom saznanju zaista nemaniega osim jasnog i razgovetnog shvatanja (clara et distincta perceptio) onogato potvrujem. Naravno, to ne bi bilo dovoljno da me uveri u istinu o stvari,kada bi se ikada moglo da dogodi da je lano neto to shvatam tako jasno i

razgovetno. Zato mi se ini kako ve mogu da postavim opte pravilo: istinitoje sve ono to shvatam jasno i razgovetno.

Dekart:Meditacije, III, 33; WW VII, 35

Polazi se od univerzalne sumnje, koja treba da nas oslobodi svih predrasuda

Utvruju se etiri pravila metode koja proishode iz samog razuma, pri emu sujasnost i razgovetnost kriterijumi saznanja (i logiko-metodoloki postupcianalize, sinteze i sistematinosti)

Saznanje je:

jasno (odnosi se na sutinu (pojam) predmeta)

razgovetno (odnosi se na veze i odnose jednog predmeta sa drugim predmetima)


29/36

29

SPINOZA. ontoloki dokaz

Pod uzrokom samoga sebe razumem ono ija sutina sadri u sebi postojanje,ili ono ija se priroda ne moe shvatiti drugaije, nego kao postojea.

Etika, 1. Definicija

Parafraza ontolokog dokaza Anselma Kenterberijskog

Gnoseoloka varijacija: red ideja je isti kao i red stvari

Supstancija:

uzrok same sebe, da bi postojala nije potreban nikakav spoljanji uzrok

iz njenog pojma proizilazi da postoji: sutina i egzistencija se podudaraju(Osim toga:

samo jedna: bog ili priroda

ima beskonano mnogo atributa, ali mi poznajemo samo dva)


30/36

30

SPINOZA. ideje i stvari

Red i veza ideja jesu isti kao red i veza stvari.

Primedba: ... Prema tome, bilo da shvatimo prirodu pod atributomprostiranja, ili pod atributom miljenja, ili pod bilo kojim drugim, - uvek

emo nai samo jedan i isti red, ili samo jednu i istu vezu uzroka, to jest, istestvari koje sleduju jedna iz druge.

Etika, knjiga 2, Postavka VII

Metoda sledi iz teze o potpunoj paralelnosti saznajnog i ontolokog reda

Apsolutni determinizam pojedinanih stvari, ispada delimian uzroni odnos u redu i vezistvari i u redu i vezi ideja (izmeu kojih nema meusobnog uzajamnog delovanja, pa niuzronog odnosa)

Svepromene su samo spoljanji pojavni momenti, a u svojoj osnovi sve ostaje uvek jednoi isto

Uzrok prethodi svojoj posledici logiki, a ne vremenski, nego su oni od iskonaidentini,ali posmatrano s razliitih gledita

SVET I SLIKA SUBJEKTA SU JEDNO: misaona i protena snaga supstancije susasvim jednake: sve to iz nje sleduje idealno sleduje i realno

Neko telo (koje se pojavilo u atributu protenosti) i ideja o njemu (koja se pojavljuje uatributu miljenja) predstavljaju jednu te istu stvar samo razliito datu, tj. ispoljenu u dva

razliita modusa


31/36

31

SPINOZA. Intelektualna ljubav prema Bogu

Ko sebe i svoje afekte saznaje jasno i razgovetno, voli Boga, i tim vie to viesaznaje sebe i svoje afekte.

Etika, Postavka XV, str. 260

Jasno i razgovetno saznanje kartezijanski kriterijum saznanja

Izvor etikih normi lei u intelektualnoj ljubavi prema Bogu Kada teimo objektivnom saznanju prirode mi razumevamo prirodnu nunost isa njom se saivljavamo (amor fati)

Bog nije nita drugo doli priroda, pa saznanje prirode (pa i vlastite prirode, teprirode vlastitih afekata) daje osnovu za izgradnju normi vlastitog ponaanja

Poto shvatamo da se Bog na jednak nain odnosi prema svim ljudima i potosaznanjem prirode ustanovljavamo neto zajedniko za sve ljude, iz toga proizilazida na taj nain treba da se ponaamo i mi sami

Daje se legitimitet individualnoj potrazi za vlastitim dobrom, dok se zadataketike vidi u potrazi za zajednikim, a ne krajnjim dobrom


32/36

32

LAJBNIC. diskontinuitet

Realnost mnotva, naime, moe da potie samo od istinskih jedinica kojeodnekuda pridolaze i neto su drugo nego take, za koje je sigurno da se odnjih ne moe da sastavi kontinuum; stoga sam, kako bih naao te stvarne

jedinice, bio prisiljen da posegnem za formalnim atomom, jer materijalno

Neto ne moe istovremeno da bude materijalno (tj. proteno) i sasvimnedeljivo, odnosno istinski jedinstveno. Morao sam, dakle, ponovo da

prizovem i tako rei da vratim ugled danas toliko ozloglaenimsupstancijalnim formama.

Novi sistem prirode, WW IV, 478 i d.

Mora se nuno priznati da percepcija (predstava, opaaj) i ono to od njezavisi nisu objanjivi mehanikim razlozima, tj. oblikom i kretanjem.

Zamislimo li, recimo, mainu podeenu tako da bi mogla da misli, osea iopaa, tada moemo da je zamislimo proporcionalno toliko uveanom da seu nju moe stupiti kao u mlin. Pretpostavimo li to, razgledajui njegovuunutranjost, neemo nai nita osim pojedinih delova to udaraju jedan udrugi, ali nikada neto to bi objasnilo percepciju.

Monadologija, SS, 17


33/36

33

LAJBNIC. monadiki diskontinuitet

Problem granice deljivosti:

najmanji delovi uvek e biti ponovo deljivi

geometrijska taka sama nije protena, a ni take ne ine kontinuum Zenon: budui da postoji deljiv kontinuum nema kretanja (Ahil ikornjaa)

Lajbnic: budui da ima kretanja i deobe, ne moe postojatikartezijanski kontinuum lavirint za ljudski duh

Razlog jedinstva nije kvantitativan (protenost), vekvalitativan,formalan monada


34/36

34

LAJBNIC. monadologija

Monade nemaju prozora.

Delatnost monade je unutranja delatnost

Supstancija je definisana kao delovanje, pri emu je osnovno delovanjesupstancije predstavljanje

Izmeu monada ne moe biti nikakvog meudelovanja

Svaka monada obavlja svoju sopstvenu delatnost, odnosno da predstavljanezavisno od drugih monada


35/36

35

Kada bih za to imao vremena, uporedio bih svoje teze s tezamastarih i drugih valjanih ljudi. Istina je rairenija nego to se to

uopteno pretpostavlja, ali nam se vrlo esto ukazuje naminkanaili nam se, opet, prikazuje zamaskirana, ak oslabljena, osakaena

i iskvarena stranim dodacima koji umanjuju njenu vrednost ikorist. Kada bismo pokuali da razluimo tragove istine u starih ili

uoptenije reeno, u naih prethodnika, izvukli bismo zlato iz

blata, dijamant iz rudnika i svetlost iz tame, i to bi zaista bilavena filozofija (perennis quaedam philosophia).Pismo Remondu, 26. 8. 1714, WW 3, 624. i d..

ono to su filozofi sami pouavali gotovo je uvek istinito, a greke nastajunajee u onim iskazima u kojima protivree drugim filozofima

filozofska tradicija se odvija tako da celina koja je bitna za filozofiju dolazi doizraaja u razliitim aspektima, momentima, nijansama

filozofi se odaju odreenojjednostranosti ako prenaglaavaju neko opravdanogledite: sukob dva opravdana aspekta

postoje i velike sinteze, ali se stalno javljaju i novi, opravdani aspekti kojimoraju kritiki da se suprotstave tim sintezama

istorija filozofije i sama je filozofski proces: dijalog filozofa o nekoj istini

LAJBNIC.philosophia perennis


36/36

LAJBNIC.philosophia perennis

Povezivanje Platona i Demokrita, Aristotela i Dekarta, sholastike i moderne prirodne

nauke: tradicija se ne vidi kao arena samovoljnih svaa, nego kao dijalog koji svojimnapredovanjem u raznolikosti gledita razotkriva celinuphilosophia perennis

Sam Lajbnic zna da on nee da dovri sintezu svekolike filozofije, ali on traga za novimgleditima i nastoji da sintetizuje postojea

Pogleddiferencirane problemske svesti dri se otvorenim, da bi bio sposoban da prozrei raskrinka plitkost krilatica, pojednostavljenja, moda i ideologija

Kritikim usvajanjem i sistematskim razmatranjem pojedinih aspekata ujedno se otvaramogunost umne smislene orijentacije uprkos mnotvu filozofija, postoji uveksamojedna jedina filozofija

Napredak filozofijejeste napredak njene problemske svesti

Filozofija:

nije tematski redukovana

nije metodski apstraktna (poput prirodnih nauka)

je fundamentalna nauka

je univerzalna nauka

dri da je sutinska istina celine koja

nije spektakularna

li i i t ij l j

filozofija_racionalizma

Documents