Filozofski fakultet

Univerzitet u Beogradu

IZVEŠTAJ O HOSPITOVANJU

Beograd, Mentor: Prof. Dr Arsen Đurović

Oktobar 2011. Student: Nemanja Brković

UVOD

U skladu sa nastavnim programom ispita Metodika nastave istorije na Odeljenju za

istoriju na Filozofskom Fakultetu u Beogradu obavio sam hospitovanje u OŠ „Dr Dragiša

Mišović“ u Čačku i u Gimnaziji u Čačku. U obe škole prisustvovao sam na po deset časova

istorije u nekoliko odeljenja, a po jednu nastavnu jedinicu obradio sam u ulozi nastavnika.

Takođe, kao što je programom predviđeno, anketirao sam učenike u po jednom od razreda u obe

škole.

Osnovna škola „Dr Dragiša Mišović“

Osnovna škola ’’Dr Dragiša Mišović’’ u Čačku otpočela je sa radom 1959. godine u delu

grada koji je tada bio periferija i u početku je imala 880 učenika raspoređenih u 22 odeljenja od I

do VIII razreda i 30 nastavnika. Škola je rasla uporedo sa sredinom, pa se danas se nalazi u širem

centru grada Čačka, ima 1096 učenika raspoređenih u 41 odeljenju i izrasla je u najrazvijeniju

gradsku školu. U skorijoj istoriji uslovi vaspitno – obrazovnog rada su znatno poboljšani i

intenzivno se radilo na stručnom usavršavanju nastavnika što se odrazilo na postignuća učenika

koji redovno postižu najbolje rezultate na prijemnom ispitu i najveću korelaciju sa opštim

uspehom na nivou opštine Čačak. Učenici OŠ ’’Dr Dragiša Mišović’’ izražavaju pozitivan stav

prema školi, nastavnike procenjuju realno i 78% učenika preporučuje svoju školu drugim

učenicima.

U ovoj ustanovi hospitovanje sam obavio kod nastavnice Mile Lekić , koja veoma dobro i

savesno obavlja svoj posao, a takodje me je veoma ljubazno primila i izašla u susret. U

nedostatku tehničkih sredstava predavanja ove nastavnice svedena su na frontalni oblik rada,

2

monološkom i dijaloškom metodom, ali se njenoj stručnosti ne može prigovoriti i u takvim

uslovima se, ipak, odlično snalazi i učenicima kvalitetno predaje.

U periodu od 4. do 6. oktobra prisustvovao sam na deset časova u odeljenjima V, VI, VII

i VIII razreda, a u odeljenju VIII/4 održao sam predavanje na temu „Srbija od 1903. do 1914.

godine“. Nakon uspešno održanog predavanja, narednog dana sam sproveo anketu u odeljenju

VIII/2, a opredelio sam se za odeljenje osmog razreda zbog logične pretpostavke da su najzreliji i

da će tako i odgovarati na pitanja iz ankete.

Gimnazija Čačak

Gimnazija u Čačku je škola sa velikom tradicijom i istorijom. Osnovana je 1837. godine,

uz gimnazije u Šapcu i Zaječaru, na predlog Vuka Karadžića Milošu Obrenoviću. Od 1831.

godine Čačak je bio sedište užičke episkopije, a od 1834. godine i sedište Raškog ’’velikog

serdara’’ Jovana Obrenovića, pa je tih tridesetih godina XIX veka sazrevala situacija da Čačak,

pored osnovne, dobije i jednu ’’praviteljstvenu’’ školu. Gimnazija je bila smeštena u zgradi koju

je za tu svrhu podigao Jovan Obrenović, ali je zbog loših uslova za rad, slabog uspeha i malog

broja učenika, već 1839. godine, ukinuta i premeštena u Užice. Ipak, na zahtev vladike Nićifora

Maksimovića, koji je smatrao da se gimnazija ne treba odvajati od sedišta episkopije, škola je

vraćena u Čačak 1842. godine u istu zgradu u kojoj otpočela rad. Te godine imala je jedan

razred, a od 1844. godine bila je trorazredna i imala je dva nastavnika za tri razreda. Međutim, i

pored dobrog rada i uspeha 1845. godine gimnazija je premeštena u Kragujevac, a Čačak je do

1869. godine bio bez Gimnazije.

Gimnazija u Čačku ponovo je otvorena 1869. godine ukazom Državnog saveta, a

smeštena je u zgradu Sreskog suda. Prve godine je imala jedan, već sledeće dva razreda i zbog

sve većeg broja učenika nametnula se potreba za novom zgradom, čije zidanje je završeno 1875.

godine i u njoj je škola bila do 1927. godine. Nakon podizanja nove zgrade, brzo su otvarani novi

razredi i škola je u XX vek ušla kao šestorazredna gimnazija sa osnovnom željom da postane

potpuna, osmorazredna. Sedmi razred je otvoren 1919, a osmi naredne, 1920. godine, a zidanje

3

nove zgrade, koje je započeto 1914. godine, pa prekinuto zbog rata, a zatim nastavljeno 1924,

dovršeno je 1927. Godine. Ova zgrada je poznata kao remek delo srpske arhitekture. Broj

učenika je nastavio da raste i godine 1937, kada je Gimnazija u Čačku proslavila 100 godina

postojanja imala je 1335 upisanih učenika, raspoređenih u 28 odeljenja i 46 nastavnika.

Nakon proslave stogodišnjice gimnazija je nastavila da se razvija. Sredinom šezdesetih

godina XX veka osnivaju se osmogodišnje osnovne škole, pa tako Čačanska gimnazija postaje

četvorogodišnja. Gimnaziju u Čačku danas pohađa 1184 učenika raspoređenih u 40 odeljenja, 16

prirodno-matematičkog i 24 društveno-jezičkog smera, a nastavu izvode 93 nastavnika.

U periodu od 5. do 7. oktobra 2011. godine obavio sam hospitovanje u Gimnaziji u

Čačku kod moje bivše profesorke Dragice Jeković. Profesorka je veoma kvalitetan predavač i

odlično obavlja svoj posao. Učenici pripremaju seminarske radove na teme iz gradiva koje njih

najviše interesuju i mislim da time profesorka dosta podstiče njihovo zanimanje za istoriju, što

mi je bilo očigledno na časovima. Mnogi učenici koji su se školovali kod ove profesorke,

uključujući i mene, studirali su ili studiraju istoriju, što će reći da profesorka veoma uspešno

obavlja svoj posao i uspeva da usmeri veliki broj svojih učenika.

Prisustvovao sam na deset časova u odeljenjima I i IV razreda društveno-jezičkog i

prirodno-matematičkog smera. U odeljenju I/3 održao sam predavanje sa temom ’’Mesopotamija

– opšte odlike’’, a anketiranje učenika sam obavio narednog dana u odeljenju IV/5.

4

METODOLOŠKA PRIPREMA ČASA

Osnovna škola

Pisana priprema za čas obrade novog gardiva:

Škola: OŠ „Dr Dragiša Mišović“

Nastavnik: Nemanja Brković

Datum: 5. oktobar 2011.

Razred i odeljenje: VIII/4

Nastavna tema: Srbija od 1903 - 1914. godine;

Nastavna jedinica: Kraljevina Srbija pre Prvog Svetskog Rata;

Tip časa: Obrazovno-vaspitni, izučavanje novog gradiva;

Nastavne metode: Dijaloško – monološki metod;

Oblik rada: Frontalni;

Cilj časa: Upoznavanje učenika sa situacijom u kojoj se našla srpska država posle Majskog

prevrata i njeno učešće u konačnom rešavanju Istočnog pitanja;

Ishodi časa: Smatram da je čas bio uspešan, da su učenici usvojili nužne stvari, da su shvatili

suštinu predavanja i uvideli pogreške u svom predznanju;

Nastavna sredstva: Udžbenik za osmi razred osnovne škole, istorijska čitanka i istorijska karta

’’Srbija početkom XX veka’’

Izvori i literatura za nastavnika:

Udžbenik za osmi razred osnovne škole,

Istorijski atlas, Beograd 2002;

5

Predmetna korelacija: Ovu temu sam povezao sa književnošću kroz priču o domaćim piscima

tog perioda i sa političkom geografijom Balkana koja se u tom periodu izmenila;

Aktivnosti nastavnika na času: Tokom predavanja zapisivao sam teze na tabli i objašnjavao sam

ispred karte, kada je bilo potrebno;

Aktivnosti učenika na času: Izuzev u uvodnom delu, učenici nisu bili mnogo aktivni tokom časa,

uglavnom su zapisivali podatke koji su za njih bili novi;

Artikulacija časa: Čas sam podelio na tri dela;

Uvodni deo: U uvodnom delu časa pokušao sam da kroz razgovor sa učenicima, dijaloškom

metodom, utvrdim stepen njihovog predznanja o temi. To je potrajalo 5-10 minuta;

Glavni deo: U glavnom delu časa održao sam predavanje u dužini od 25 minuta;

Završni deo: Završnih 10-tak minuta iskoristio sam da proverim koliko su od gradiva učenici

usvojili. Od onih učenika koji su zapisivali beleške zatražio sam da ih pročitaju, pa smo zajedno,

u kratkim crtama, jos jednom prešli lekciju i utvrdili suštinu.

Kao osnov za predavanje, odnosno za pripremu za čas, poslužio mi je udžbenik za osmi

razred osnovnih škola u kome je ova tema dobro obrađena. Pored toga, poslužio sam se i nekim

mojim beleškama sa studija i knjigama kako bih osvežio svoje znanje. Pre predavanja, pripremio

sam plan prema kome sam hteo da držim nastavu i nekoliko pitanja za uvodni, glavni i završni

deo časa. Predznanje učenika o temi pokazalo se nezadovoljavajućim, pa je zbog toga njihova

aktivnost u nastavi u daljem toku časa bila manja nego što sam predvideo. Tokom uvodnog dela

časa došao sam do zaključka da se predznanje učenika o ovoj temi temelji na popularnoj kulturi i

domaćoj kinematografiji i da je time stvorena iskrivljena i preuveličana slika stvari, pa sam u

daljem toku časa pokušao da im predočim realnu sliku iznoseći naučne podatke i činjenice.

Tokom predavanja koristio sam se kartom i na tabli sam zapisivao određene podatke. Smatram

da je čas bio uspešan i da su učenici shvatili suštinu predavanja. Uz to, primetio sam da

učenicima u ovom uzrastu pažnja opada nakon 30-tak minuta i uvideo sam da je oblik

interaktivne nastave teško, a ponekad i nemoguće izvodljiv.

6

Gimnazija

Pisana priprema za čas obrade novog gradiva:

Škola: Gimnazija

Nastavnik: Nemanja Brković

Datum: 6. oktobar 2011.

Razred i odeljenje: I/3

Nastavna tema: Mesopotamija – opšte odlike;

Nastavna jedinica: Stari Istok – opšte odlike;

Tip časa: Obrazovno-vaspitni, izučavanje novog gradiva;

Nastavne metode: Dijaloško-monološki metod;

Oblik rada: Frontalni i interaktivni;

Cilj časa: Upoznavanje učenika sa karakteristikama naroda i država Mesopotamije;

Ishodi časa: Kroz završno propitivanje došao sam do zaključka da su učenici dobro prihvatili

moje predavanje i smatram da su bili zainteresovani zbog promene predavača i načina rada.

Nastavna sredstva: Udžbenik i istorijska karta ’’Stari Istok – Mesopotamija’’

Izvori i literatura za nastavnika:

Udžbenik, Istorija za prvi razred gimnazije prirodno matematičkog smera , Beograd 2003.

Istorijski atlas, Beograd 2002;

Predmetna korelacija: Ovu temu sam povezao sa geografijom ispitujući i pričajući o

geografskim odlikama teritorije Mesopotamije i o državama koje su kasnije postojale na toj

teritoriji;

7

Aktivnosti nastavnika na času: Tokom časa sam držao predavanje, postavljao pitanja, pokazivao

na karti oblasti o kojima sam govorio i zapisivao na tabli ključne pojmove;

Aktivnosti učenika na času: Veći deo učenika bio je aktivan tokom čitavog časa, javljali su se i

odgovarali na pitanja, a ponekad su se i takmičili ko će pre dati odgovor;

Artikulacija Časa: Čas sam podelio na tri dela;

Uvodni deo: Uvodni deo časa, u trajanju od oko 10 minuta, iskoristio sam da se upoznam sa

učenicima i njihovim dotadašnjim znanjem o temi koju sam izlagao. Učenici su u ovom delu

časa aktivno učestvovali u nastavi;

Glavni deo: U glavnom delu časa održao sam predavanje u dužini od oko 20 minuta. Predavanje

sam više puta prekidao postavljajući, ne previše teška i zanimljiva pitanja kako bih održao

pažnju i zainteresovanost učenika;

Završni deo: U poslednjih 5-10 minuta časa pokušao sam da, postavljajući pitanja učenicima, ali

i odgovarajući na neka njihova, utvrdim koliko su od gradiva usvojili, šta su zapamtili i šta ih je

zainteresovalo.

Za pripremu časa, odnosno predavanja, poslužio mi je udžbenik za prvi razred srednjih

škola, kao i neke moje beleške i knjige sa studija, kojima sam obnovio poznavanje istorije Starog

veka. Takođe, uz izlaganje, pripremio sam i nekoliko pitanja koja sam nameravao da postavim

pre izlaganja, kako bih utvrdio koliko je predznanje učenika o ovoj temi i nekoliko pitanja koja

sam nameravao da postavim u toku izlaganja. Tokom časa nastojao sam da što više uključim

učenike u rad i da im pitanjima održim pažnju. Učenici su pokazali solidno predznanje i posle

početne zbunjenosti, lako su prihvatili da učestvuju u nastavi i da se javljaju na pitanja. Pitanja

sam formulisao tako da budu jasna i da ne budu teška, a kada se ne bi našao niko za odgovor,

pokušavao sam ih navesti dodatnim pitanjima da sami, korak po korak, dođu do logičnih

zaključaka i najzad do tačnog odgovora. Koncentrisanost je tokom časa uglavnom bila dobra i

pokušaj da se učenici drže fokusirani putem pitanja je bio uspešan. Po završetku izlaganja

zajedno sa učenicima sam, u krarkim crtama, ponovio lekciju i utvrdili smo suštinu, a i učenici

su imali par pitanja za mene. Mislim da su učenici bili kooperativni zbog promene rada i

zainteresovani za aktivno učešće u nastavi. Zadovoljan sam kako je čas protekao.

8

ANALIZA ANKETE

Osnovna Škola

Anketu sam obavio u odeljenju VIII/2 na uzorku od 27 učenika. Anketni list je sastavljen od

8 pitanja, od kojih je jedno bilo otvorenog tipa, a ostalih sedam zatvorenog tipa.

1. Klasifikujte po afinitetu one predmete koje imate u toku ove školske godine:

*predmeti su rangirani po ocenama gde je 1 najviša ocena

2. Navedite pozitivne i negativne strane udžbenika istorije:

a) pozitivne: lepe korice, zanimljiv, dobro ilustrovan, podsetnik;

b) negativne: obiman, preopširan, nerazumljiv, slaba primena u nastavi;

3. Da li koristite internet?

a) da: 26 učenika (96,3%); b) ne: 1 učenik (3,7%) ne;

9

4. Da li ste nekada bili u arhivu?

a) sa školom: 0 učenika (0%); b) samoinicijativno: 0 učenika (0%); c) nikada: 27 učenika

(100%);

5. Da li posećujete muzeje?

a) sa školom: 24 učenika (88.9%); b) samoinicijativno: 1 učenik (3.7%); c) nikada: 2 učenika

(7.4%);

6. Koristite li biblioteku za proširenje znanja iz istorije?

a) redovno: 1 učenik (3,7%); b) ponekad: 5 učenika (18,5%); c) nikada: 21 učenik (77.8%);

10

7. Da li pišete seminarske radove iz istorije u toku školske godine?

a) redovno: 0 učenika (0%); b) ponekad: 2 učenika (7,4%); c) nikada: 25 učenika (93,6%);

8. Da li koristite film u nastavi istorije?

a) redovno: 1 učenik (3,7%); b) ponekad: 7 učenika (25,9%); c) nikada: 19 učenika (70,4%);

Analiza ankete sprovedene u osnovnoj školi

Rezultati ankete u ovoj osnovnoj školi pokazuju da se istorija kotira se na visokom

trećem mestu sa prosečnom ocenom od 5,92. Čak četvoro učenika ocenilo ga je najvišom

ocenom, a imao je i dosta visokih ocena kod drugih učenika. Ovakav rezultat sklon sam da

pripišem stručnosti nastavnice i kvalitetu nastave, ali i činjenici da su učenici anketu radili na

času istorije uz prisustvo nastavnice. Drugo pitanje, samo po sebi neodređeno, nekima je

predstavljalo problem. Mnogi na njega nisu dali precizne odgovore, a neki nisu uopšte

odgovorili. Po koja pozitivna kritika stigla je od učenika koji su visoko kotirali istoriju, a glavne

zamerke uglavnom su bile na račun obimnosti i nerazumljivosti gradiva. Što se tiče trećeg

pitanja, anketa je pokazala da učenici u velikom broju koriste internet, što je u njihovom uzrastu i

11

u ovom vremenu i normalno. Međutim, kroz dalju analizu odgovora, nakon utvrđenih rezultata,

vrlo mali broj učenika izjasnio se da koristi prednosti interneta kao ispomoć prilikom učenja

istorije. Rezultati odgovora na pitanje da li su bili u arhivu su, po mom mišljenju, očekivani, što

zbog njihovog uzrasta i nezainteresovanosti, što zbog nepostojanja uslova da se poseta arhivu

organizuje u režiji škole. Za razliku od arhiva učenici su, uglavnom u organizaciji škole, obišli

muzeje grada Čačka, dok je jedan potvrdan odgovor na pitanje da li je posećivao muzeje u

sopstvenoj režiji stigao od jednog od učenika koji je na prvo mesto po omiljenosti stavio istoriju,

pa se to može povezati sa njegovim interesovanjem za istu. Šesto pitanje koje se odnosi na

korišćenje bibloteke za proširenje znanja iz istorije pokazuje da većina učenika koristi samo

udžbenik za učenje istorije, a vrlo mali broj koristi usluge biblioteke u tu svrhu. Seminarski

radovi nisu obaveza učenika, a odgovor da su ponekad pisali seminarske radove dali su učenici

koji su išli na takmičenja iz istorije. Naposletku, film je u nastavi istorije veoma retko zastupljen,

što se može pripisati tehničkoj neopremljenosti kabineta za istoriju, a oni učenici koji su

odgovorili da koriste film u nastavi istorije priznaju da su pod tim mislili na holivudske istorijske

spektale koji se ne mogu svrstati u naučno priznate istorijske filmove. Po mom mišljenju

anketiranje učenika na ovom nivou dalo je očekivane rezultate, pa i pored toga što se istorija

rangira veoma visoko po afinitetu, ostali segmenti su na veoma niskom nivou.

Gimnazija

Anketu sam obavio u odeljenju IV/5 na uzorku od 25 učenika. Anketni list je sastavljen od 8

pitanja, od kojih je jedno bilo otvorenog tipa, a ostalih sedam zatvorenog tipa.

1. Klasifikujte po afinitetu one predmete koje imate u toku ove školske godine:

*predmeti su rangirani po ocenama gde je 1 najviša ocena

12

2. Navedite pozitivne i negativne strane udžbenika istorije:

a) pozitivne: zanimljiv, dobro ilustrovan, nije opširan, dobre karte, razumljiv;

b) negativne: obiman, nerazumljiv, gradivo loše organizovano, previše o Svetu, malo o Evropi;

3. Da li koristite internet?

a) da: 25 učenika (100%); b) ne: 0 učenika (0%);

4. Da li ste nekada bili u arhivu?

a) sa školom: 0 učenika (0%); b) samoinicijativno: 0 učenika (0%); c) nikada: 25 učenika

(100%);

5. Da li posećujete muzeje?

a) sa školom: 18 učenika (72%); b) samoinicijativno: 7 učenika (28%); c) nikada; 0 učenika (0%)

13

6. Koristite li biblioteku za proširenje znanja iz istorije?

a) redovno: 2 učenika (8%); b) ponekad: 8 učenika (32%); c) nikada: 15 učenika (60%);

7. Da li pišete seminarske radove iz istorije u toku školske godine?

a) redovno: 3 učenika (12%); b) ponekad: 15 učenika (60%); c) nikada: 7 učenika (28%);

8. Da li koristite film u nastavi istorije?

a) redovno: 3 učenika (12%); b) ponekad: 8 učenika (32%); c) nikada: 14 učenika (56%);

14

Analiza ankete sprovedene u gimnaziji

Anketiranje učenika četvrtog razreda dalo je slične rezultate onima iz Osnovne škole uz

jednu očiglednu razliku koja se tiče seminarskih radova. Istorija se po omiljenosti kotira visoko

uz fizičko i strane jezike, s obzirom da je odeljenje na društveno-jezičkom smeru. Odgovori koji

se tiču prednosti i mana udžbenika su oprečni i idu od ’’zanimljiv, razumljiv i nije opširan’’ do

’’preobiman, nerazumljiv i loše organizovan’’. Kao dobre strane navode se karte i ilustracije. Svi

učenici koriste internet, a zahvaljujući istrajnosti profesorke njime se služe da prošire svoje

znanje iz istorije. Slučaj se (ne)odlaženjem u arhiv i razlozi za to su istovetni kao u Osnovnoj

školi, a učenici to obrazlažu činjenicom da i nisu previše zainteresovani za posetu nekom arhivu i

da generalno nisu upoznati sa tom ustanovom. Na pitanje koje se tiče posećenosti muzeja

rezultati su, opet, skoro identični osnovcima uz to što su gimnazijalci bili u prilici da, na

odeljenskim ekskurzijama, posete i neke muzeje u inostranstvu i uporede ih sa našim muzejima.

Osim što ne idu samoinicijativno u muzeje više od polovine učenika priznaje da ne koriste

usluge biblioteke za proširivanje znanja iz istorije., mada se pravdaju time da u tu svrhu koriste

internet. Učenici koji su odgovorili da koriste prednosti biblioteke za učenje istorije kažu da bi

voleli da, nakon završene srednje škole, studiraju istoriju. Ti isti učenici redvno pišu seminarske

radove iz istorije i uz pomoć profesorke često istražuju teme koje su van nastavnog programa.

Ostali učenici koji ponekad pišu seminarske radove, to rade zbog boljih ocena, jer je profesorka

voljna da nagradi njihov trud. Film se, generalno, malo koristi u školovanju, uglavnom zbog

tehničke neopremljenosti, pa je takav slučaj i u izučavanju istorije. Mali broj učenika koji koriste

film, rade to u sopstvenoj organizaciji na preporuku profesorke. Uzevši u obzir da su anketirani

učenici završnog razreda gimnazije, društveno-jezičkog smera može se zaključiti da su rezultati

u granicama očekivanog. Učenici su usmereni ka društvenim naukama i predmet istorija se

visoko rangira po afinitetu.

15

ZAKLJUČAK

Učenici danas i dalje imaju slične probleme koje su imale mnoge generacije pre njih,

poput loših materijalnih uslova, loše napisanih udžbenika ili profesora koji ne umeju da

komuniciraju na adekvatan način. Međutim, situacija se, ipak, nešto promenila. Po anketama se

vidi da su učenici postali aktivniji i ambiciozniji, da se koriste novim tehnologijama, pa tako i

prosveta mora da ide u korak sa vremenom i da koristi mogućnosti koje se napretkom u društvu

otvaraju.

Prisustvovanje nastavi u ulozi nastavnika i profesora mi je, u svakom slučaju, bilo od

značajne koristi i poslužiće mi kada i ako budem počinjao da radim taj posao, jer sam uspeo da

povežem teorijsko znanje sa fakulteta sa praktičnim radom. Uz to shvatio sam da je poziv

nastavnika mnogo komplikovaniji nego što se misli. Pored samog prenosa određenih znanja,

nastavnik mora da vodi računa o mnogim drugim stvarima poput discipline i stvaranja autoriteta.

Za ovaj poziv je potrebna dobra priprema, na svakodnevnom nivou i mnogo energije i

optimizma.

Beograd, oktobar 2011.

16