Finansijski izveštaji kao predmet analizeKorišćenje ostalih izvora informacija za

potrebe analize i informaciona asimetrija

Finansijski izveštaji kao predmet analize

Bazične aktivnosti

Finansijski izveštaji opisuju aktivnosti firme

koje stvaraju vrednost

InvesticioneKratkoročna sredstva:• Gotovina, potraživanja, zalihe, utrživi finansijski instrumenti (akcije, obveznice i sl.)• Dugoročna sredstva:• Nekretnine, postrojenja, oprema•Ulaganja u akcije i obveznice •Nematerijalna sredstva

Bilans Stanja

Poslovne

• Prihodi od prodaje

Troškovi prodatih proizvoda ili Nabavna vrednost prodate robe

Troškovi prodaje

Troškovi opšte uprave i administracije

Troškovi kamata na kredite

Troškovi poreza na dobitak

FinansijskeTekuće , kratkor. obaveze• Dobavljači, obaveze za poreze, •obaveze za zarade itd.• Netekuće, dugoročne obaveze:

•Obaveze za obveznice•Zadržani dobitak•Akcijski kapitalBilans uspeha

Izveštaj o novčanimtokovima

Bilans Stanja

Izveštaj o zadržanomdobitku

Interesne grupe

• Interesne grupe čine različiti korisnici (individue ili firme) koje imaju izražen ekonomski interes u tom preduzeću

• U okruženju deluju različite interesne grupe (akcionari, kreditori, investitori u obveznice, državni organi, kupci, dobavljači, zaposleni i dr.)

• Oni imaju očekivanja od preduzeća• Očekivanja mogu biti finansijska i nefinansijska:

• Finansijska (stopa prinosa na sopstveni kapital, obezbediti rast cena akcija svake godine za 10%, obezbediti stabilne i kontinuirane dividende od 5 $ po akciji)

• Nefinansijska (dobra reputacija preduzeća, radni moral i slično)

Primarne interesne grupe

• Korisnici sa finansijskih tržišta- investiciona javnost

• Eksterni korisnici – investitori (ulagači kapitala, oni koji obezbeđuju kapital)– INVESTITORI U AKCIJE I– INVESTITORI U KORPORATIVNE OBVEZNICE– KREDITORI (banke u zemljama sa nerazvijenim

finansijskim tržištem)

Informacione potrebe investitora i kreditora

• Osnovna odluka investitora – da li da ulože novac u akcije i/ili obveznice određene firme?

• Osnovna odluka kreditora – da li odobriti ili produžiti kredit konkretnom preduzeću?

Korišćenje informacija u donošenju odluka investitora

Informacije o makroekonomskim uslovima

Informacije o privrednoj grani

Informacije o kompaniji

Procena očekivanog cash flow-a koji će akcija / obveznica da odbaci

Vrednovanje

akcija ili obveznica

INVESTICIONA ODLUKA

Korišćenje informacija u donošenju odluka kreditora

Informacije o makroekonomskim uslovima

Informacije o privrednoj grani

Informacije o kompaniji

Procena mogućnosti naplate odobrenog kredita (glavnice i kamate)

KREDITNA

ODLUKA

Cilj računovodstva prema MSFI/MRS

• prema Okviru (par. 15) cilj računovodstva je da pruži informacije o sposobnosti preduzeća da stvara novac i ekvivalente novca (Novčani tokovi), kao i informacije o proceni dinamike stvaranja novca i izvesnosti tih novčanih tokova

• stvaranje novca• dinamika • izvesnost

Pitanje/Problem na osnovu MSFI/MRS

• Da li je cilj računovodstva da se ostvari što veći saldo na tekućem računu ili dinamika stvaranja novca kao cilj prema MSFI/MRS upućuje na nešto drugo...

Investicione i kreditne odluke baziraju se na informacijama

• Informacija je osnova za donošenje investicionih i kreditnih odluka

• Investitori i kreditori se nalaze izvan kompanije (eksterne interesne grupe)

• Za razumevanje poslovanja neke kompanije oni se oslanjaju na finansijske izveštaje (bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima)

Finansijski izveštaji kao početni korak u razumevanju poslovanja korporacije

• Svaki investitor će uložiti svoj kapital u neki poduhvat ako su zadovoljena sledeća dva uslova:– Sigurnost uloženog kapitala (bilans stanja)– Uspešnost poslovanja firme u koju se

investira ili koja se kreditira (bilans uspeha)

• Bilans stanja i bilans uspeha nazivaju se izveštaji opšte namene (general purpose financial statements)

• To znači da ovi izveštaji moraju da podmire informacione potrebe investitora i kreditora, a na taj način biće podmirene i potrebe drugih interesnih grupa

Finansijski izveštaji kao početni korak u razumevanju poslovanja firme

Da li je računovodstvo jedini izvor informacija za investitore i kreditore?

–NE

Drugi izvori informacija

• Poslovna finansijska štampa

• Procene brokerskih kuća

• Procene investicionih savetnika

Računovodstvo kao izvor informacija

• Konkuriše zajedno sa drugim izvorima informacija za pridobijanje pažnje investicione javnosti

• Tradicionalno računovodstvo je često bilo predmet kritika, u smislu da ne pruža adekvatne informacije za investitore i kreditore i da se na bazi tih informacija donose pogubne investicione odluke (finansijski skandali – Enron, WordCom, Barings bank i slični)

Problemi koji se javljaju na finansijskom tržištu u smislu javne dostupnosti informacija

• Kupac (investitor) zna manje o akciji ili obveznici od njenog emitenta (preduzeće)

• Nejednakost u poznavanju informacija naziva se informaciona asimetrija

Informaciona asimetrija

INVESTITORI U AKCIJE, OBVEZNICE

KREDITORI (BANKE)

KORPORACIJA

Informaciona asimetrija

• Dva problema proizlaze iz asimetrije:– Negativna selekcija (adverse selection)- rizik koji

postoji da se izabere pogrešna firma u koju treba investirati novac ili kojoj treba odobriti kredit i

– Zloupotreba (moral hazard)- nastaje nakon finansijske transakcije, kad je novac već uložen, to je rizik da će emitent (odnosno menadžment) preduzeti aktivnosti koje su u suprotnosti sa investitorom, to su aktivnosti koje ugrožavaju sposobnost da emitent vrati novac investitoru ili kreditoru (dividende, kamate, otplata glavnice kredita i slično)

Smanjenje informacione asimetrije

• Postojanje finansijskih institucija (preko kojih se obezbeđuju javne informacije- dilersko-brokerske kuće, investicione banke, investicioni savetnici)

• Državna regulatorna tela (Security and Exchange Commission)

• Korporativna kontrola (agencijski problem)• Ugovorna ograničenja kod odobrenja kredita

(restrictive covenants)

Uloga državnih regulatornih tela u smanjenju informacione asimetrije (Komisija za hartije od vrednosti,Security and

exchange Commission, SEC)

• Regulativa je način da se održi poverenje u finansijska tržišta i zato država reguliše ceo finansijski sektor

• Nosioci insajderskih informacija (menadžeri, brokeri, advokati firme i drugi) su pod kontrolom države

• Uloga države je u kontroli ravnopravne dostupnosti informacija investitorima

• Sve informacije koje mogu uticati na cenu akcije/ obveznice moraju biti javno dostupne investitorima

Ravnopravna dostupnost informacija kao način smanjenja informacione asimetrije

• Rizik negativne selekcije i rizik zloupotrebe se smanjuje publikovanjem informacija u prospektu, finansijskim izveštajima i revizorskom izveštaju

• Publikovanje izjava korporativnih zvaničnika, informacije koje daje sama korporacija preko predstavnika za štampu

• Ostali izvori informacija (finansijske analize, novinski izveštaji, reportaže, globalna i nacionalna makroekonomska i politička zbivanja)

Propisi koji se odnose na funkcionisanje finansijskih tržišta i računovodstva

• Zakon o hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima

• Zakon o investicionim fondovima

• Zakon o računovodstvu i reviziji

Propisi/agencije koje regulišu funkcionisanje finansijskih tržišta i računovodstva u SAD

Regulatorna agencija Subjekt regulacije

Security and Exchange commission

Finansijska tržišta i berze, ponekad donosi računovodstvene standarde (Serbanes-Oxley Act, 2002)

Federal Reserve System Sve depozitne institucije

FASB- nije državna agencija

Donosi US GAAP (američke opšteprihvaćene računovodstvene principe)

Računovodstvo kao izvor informacija

• Iako nije jedini izvor informacija o firmi računovodstvu pripada primarno mesto

• Bilans stanja daje informaciju o sigurnosti uloženog kapitala (finansijska struktura)

• Bilans uspeha daje informaciju o efikasnosti uloženog kapitala (dobitku ili gubitku)

• Ostali izvori informacija iz računovodstva (Izveštaj o novčanim tokovima, Izveštaj o promeni na kapitalu i Napomene)

Računovodstvo smanjuje informacionu asimetriju?

•DA

Na koji način se smanjuje informaciona asimetrija?

Princip potpunih napomena (full disclosure principle)

• Razvoj ovog principa duguje se zahtevima investitora i kreditora za većom transparentnošću informacija

• U SAD-u je 2001.g. donet propis pod nazivom FD (Full Disclosure) kojim se reguliše da menadžment ne objavljuje informacije selektivno samo određenim grupama analitičara, već investicionoj javnosti u celini

• Javno dostupna informacija utiče na kretanje cena akcija/obveznica

• Investitori i kreditori prepoznaju računovodstvene informacije kao signale koji utiču na povećanje ili smanjenje cene akcija / obvzenica firme

Povećanje obima računovodstvenih informacija

• Kvantitativne (računovodstvene, prikazane u osnovnim finansijskim izveštajima) i

• Kvalitativne (informacije o tržištu, tržišnim segmentima, strategiji poslovanja itd.)

• Persperktivne, buduće, očekivane, prognozirane, a ne “istorijske” informacije – kako je to sada slučaj

Uloga revizije

• Nezavisna revizija – glavna “rampa” za obimno krivotvorenje finansijskih izveštaja (F.I.)

• Odgovornost za realnost F.I-ja je primarno na menadžmentu

• Odgovornost revizora je da o prezentiranim F.I izraze nezavisno ekspertsko mišljenje

• To mišljenje se uvek izražava u odnosu na to da li su ti F.I-ji prezentiranu skladu sa tzv. “definisanim okvirom za finansijsko izveštavanje” (MRS, GAAP, Zakon o računovodstvu, ili nešto drugo.

• Izveštaj revizora tangira: (1) klijenta; (2) revizore, i, (3) korisnike F.I-ja

• Računovodstvene informacije su čuvari ulaza (gate keeper) na finansijskim tržištima

• Ako računovodstvene informacije nisu tačne i blagovremene nastaje nepoverenje

• Nepoverenje urušava institucije i finansijsko tržište u celini

Uloga računovodstva na finansijskim tržištima