Municipal Support Program Program podrke optinama

Finansijsko planiranje

za mala i srednja preduzea

MSP is funded by the Government of Switzerland through the Swiss Agency for Development and Cooperation (SDC). Implementers: Joint Venture URBAS-INTERCOOPERATION

Ovu knjigu, Poslovni plan praktino uputstvo (Der Business-Plan. Eine praxisorientierte Wegleitung) objavila je banka CREDIT SUISSE, koja je finansirala i prevod na srpski jezik. Prevod i tampu je organizovala Kancelarija MSP u Kraljevu. Program podrke optinama (MSP Municipal Support Program) je program vajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC Swiss Agency for Development and Cooperation) koji sprovodi vajcarski konzorcijum URBAS-INTERCOOPERATION. Program pomae sedam optina u centralnoj i junoj Srbiji, a ima za cilj promovisanje autonomne, efikasne i odgovorne optinske uprave, kao i uea graana u optinskoj vlasti. Prevod: Gordana Timotijevi Kraljevo, novembar 2002.

1

SADRAJ

FINANSIJSKO PLANIRANJE, PREGLED

INSTRUMENTI FINANSIJSKOG PLANIRANJA

PLAN PRILIVA SREDSTAVA

Predvieni prihodi i rashodi u narednoj poslovnoj

godini

BILANSNI PLAN

Predviene situacije u pogledu imovine i finansiranja na kraju naredne poslovne godine

PLAN LIKVIDNOSTI

Predviene tekue uplate i isplate u toku naredne poslovne godine

VANO

Koristite finansijsko planiranje kao instrument rukovoenja Uradite i planiranje po oblastima (Planiranje prodaje, Planiranje proizvodnje itd.) Razvijte scenarija Prvi sluaj najbolji sluaj Pokuajte da ne prepoznajete samo rizike, ve i da anse uzimate ozbiljno Blagovremeno ukljuite saradnike Vae finansijsko planiranje stalno prilagoavajte realnosti, jer budunost moe da se planira samo do izvesnog stepena

2

OD VIZIJE DO CILJA PREDUZEA

Svako preduzee treba da razmilja o buduem razvoju, ukoliko ta razmiljanja nisu strukturisana jo u prvoj fazi i razraena do poslednjeg detalja. Ove jo nejasne ideje se karakteriu kao vizije. Na osnovu vizija se kasnije dobijaju tane predstave ciljevi preduzea koje osnivai preduzea ele da ostvare. Vizije se konkretizuju tako to se pretvaraju u ciljeve preduzea i u pisanoj formi unose u poslovni plan. Poslovni plan obuhvata sve oblasti preduzea: proizvod, marketing, proda-ju robe, osoblje, finansije itd. On pomae da se blagovremeno prepoznaju odnosi i prob-lemi. Ukoliko nema paljivo uraenog poslovnog plana, postoji opasnost da se odluke donose na osnovu trenutne situacije, a ne s obzirom na dugorono postavljene ciljeve.

Broura Poslovni plan U brouri Poslovni plan rukovoenje orijentisano prema praksi, koju je izdao CREDIT SUISSE, dat je uvod u izradu poslovnog plana. tampano izdanje moe da se dobije u svakoj poslovnici CREDIT SUISSE, ili preko interneta na adresi: www.credit suisse.ch/corporate. Celokupni sadraj broure nalazi se na istoj web-adresi kao i datoteka PDF i moete direkno sa interneta da ga prebacite na svoj kompjuter.

VIZIJA

FINANSIJSKO PLANIRANJE

Pomou finansijskog planiranja preduzee trai odgovore na sledea pitanja:

Koliki e biti prihod, rashod i dobit?

Kako e izgledati situacija u pogledu imovine i finansiranja?

Kako se garantuje sposobnost plaanja preduzea?

Da bi se odgovorilo na ova pitanja, na raspolaganju stoje instrumenti planiranja.

Plan priliva sredstava

Bilansni plan Plan likvidnosti

CILJEVI PREDUZEA

POSLOVNI PLAN

Konkurencija

Osoblje

Sedite

Trite

Marketing

Proizvodi

3

TA JE FINANSIJSKO PLANIRANJE

Finansijsko planiranje dugorone ciljeve koji su formulisani u poslovnom planu pretvara u brojke i prognozira prihode, rashode i dobit. Takoe se bavi buduim imovinskim stanjem i likvidnou. Dalje, finansijsko planiranje obavezuje poslovno rukovodstvo da se aktivno bavi budunou firme. Finansijsko planiranje nudi sledee prednosti:

Samo sa prethodno uraenim finansijskim planiranjem mogu kontinuirano da se porede planirani zadaci sa poslovnom realnou (poreenje realno planirano). Problemi se na vreme prepoznaju i mogu odmah da se preduzmu protiv-mere. Za vreme planskog perioda prua se mogunost da se aktuelna situacija u preduzeu dobro proveri u smislu "samokontrole".

INSTRUMENTI FINANSIJSKOG PLANIRANJA Bez obzira da li se radi o velikom, srednjem, ili malom preduzeu, dobro finansijsko planiranje obuhvata najmanje sledea tri instrumenta:

Plan priliva sredstava (budet) Bilansni plan Plan likvidnosti

Izmeu ova tri instrumenta planiranja postoje uzajamni odnosi. Tako na primer, "dobit" odreena u planu priliva sredstava utie na dunike u bilansnom planu i na prispee plaanja u planu likvidnosti. Ako se uradi finansijsko planiranje, onda se detaljno planira sledea godina i dobija se grubi pregled za naredne 2 do 3 godine. U vezi sa ovim vai princip: Realno koliko je mogue i detaljno koliko je potrebno. Finansijsko planiranje moe da se uradi i za pojedinane delove i proizvode, a ne samo za celo preduzee.

Procenjivanje od strane banke Banka takoe smatra korisnim da firma ima finansijsko planiranje. Planirane brojke pokazuju, naime, da li zbog planiranih investicija postoji dodatna potreba za kapitalom i kada bi mogla da nastupi eventualna teka situacija u pogledu likvidnosti. Banka tada moe, zajed-no sa preuzetnikom, da unapred razvije odgovarajua finansijska reenja. Istovremeno, banka dobija sveobu-hvatnu sliku o firmi. To, opet, moe pozitivno da utie na dobijanje kredita i na rejting.

4

5

VIZIJA CILJEVI PREDUZEA POSLOVNI PLAN FINANSIJSKO PLANIRANJE

BILANSNI PLAN (godinji) PLAN PRILIVA SREDSTAVA (godinji)

Tekua sredstva Utroak materijala Promet

Potraivanja

Tui kapital, kratkoroni BRUTO REZULTAT

Prihodi od poslovanja Zalihe Trokovi poslovanja

REZULTAT POSLOVANJA Materijalna osnovna sredstva

Tui kapital, dugoroni

Trokovi stranog poslovanja

Prihodi od stranog poslovanja

Finansijska osnovna sredstva Sopstveni kapital DOBIT PREDUZEA

Plan priliva sredstava (zove se i budet) pokazuje oekivanu dobit u narednoj godini. U ovu svrhu se porede predvieni prihodi i rashodi.

Bilansni plan prognozira situaciju u pogledu imovine i finansiranja na kraju jedne planske godine. On pokazuje vrednosti imovine (aktiva) i obaveze pored sopstvenog kapitala (pasiva).

LIKVIDACIONI PLAN (meseni)

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec

Plan likvidnosti prognozira tekue uplate i i isplate u toku jedne godine. On odgovara na pitanje da li e uvek biti prisutno dovolj-no sredstava da se plate tekui izdaci (zakupnina, plate itd.)

6

KAKO DA SE URADI FINANSIJSKO PLANIRANJE?

Po pravilu se planirani zadaci izvode iz prolosti i daju im se odgovarajui ciljevi za budunost. Trebalo bi da se uradi i takozvani budet koji se zasniva na nuli, to znai na osnovu slobodnog budeta, sa planiranim zadacima koji se ne zasnivaju na podacima iz prolosti. U vezi sa ovim treba da se razmisli o tome koji su faktori odluujui za funkcionisanje firme. Posle toga se pomou osnovne koliine definiu planirane brojke.

U osnovi, vai sledee: Ne koristite suvie podataka! Ograniite se na najvanije brojke. Funkcija i poreklo svakog planiranog broja treba da budu transparentni. Opseno finansijsko planiranje ima malo smisla, vano je da se odri preglednost.

Finansijsko planiranje moe da se uradi na dva naina: Vrh dole, to znai da poslovno rukovostvo unapred daje planirane brojke i radnici se za to izjanjavaju. Ili obrnuto, dno gore, pri emu radnici daju planirane zadatke, a poslovno rukovodstvo ih prihvata ili revidira.

Finansijsko planiranje se radi krajem poslovne godine. Zavretak protekle godine, kao i situacija tekue godine su poznati i ve moe dobro da se planira za narednu godinu.

Tabele, kao to su na primer radne liste u prilogu ove broure, treba posmatrati samo kao pomona sredstva koja moraju da se prilagode sopstvenim potrebama. Dobro finan-sijsko planiranje se u prvom redu zasniva na razmiljanjima o budunosti, pri emu popunjavanje polja brojkama nije odluujue.

Ukoliko postoji poslovni plan, treba ga uzeti u obzir u finansijskom planiranju.

KONTROLA FINANSIJSKOG PLANIRANJA Bez kontrole, finansijsko planiranje ima malo smisla. Samo stalnim proveravanjem realnih vrednosti i planiranih zadataka mogu blagovremeno da se prepoznaju odstupanja i preduzmu protiv-mere. Kako se vri kontrola? Kod svakog pojedinanog instrumenta planiranja porede se realne vrednosti i planirani zadaci. Pritom su se u praksi kao ispravni pokazali sledei postupci:

U tabelama treba predvideti posebnu kolonu za: planirane brojke, realne brojke, odstupanja, tekstualne komentare i mere. Odstupanja izraziti i procentualno! Ona dolaze do izraaja kao apsolutni brojevi. Tekstualne komentare uraditi tako da kratkim, jasnim reenicama ukau na uzrok odstupanja. Posebno plan priliva sredstava treba da ima istu konstrukciju kao raun priliva sredstava. To olakava poreenje izmeu realnih i planiranih vrednosti. Ne kontroliite samo brojke! Podjednako je vano da se prepoznaju uzroci i da se shvate odnosi.

Kada se vri kontrola? Plan likvidnosti: ovde se kontrola vri meseno; u zavisnosti od situacije u preduzeu. Takoe je dobro da se nedeljno uzporede isplate i uplate. Kod plana priliva sredstava i bilansnog plana vri se zakljuna kontrola kvartalno ili na pola godine, pri emu se promet proverava meseno. Ko treba da bude informisan? O odstupanjima izmeu realnih i planiranih stanja treba razgovarati sa nadlenim radnicima, poverenicima ili savetnicima u banci. Vano je da svi odgovorni zajedno pronau mogue uzroke odstupanja i da uvedu mere korekcije.

KONTROLA

PLAN PRILIVA SREDSTAVA BILANSNI PLAN PLAN LIKVIDNOSTI

(PLANIRANI) (PLANIRANI) (PLANIRANI)

Prihod i rashod koji se predviaju

Situacija koja se predvia u pogledu imetka i finansiranja

Uplate i isplate koje se predviaju

RAUN PRILIVA SREDSTAVA BILANS LIKVIDNOST (REALNI) (REALNI) (REALNA)

Aktuelni prihod i rashod Aktuelna situacija u pogledu imetka i finansiranja Uplate i isplate

KONTROLA KONTROLA KONTROLA

Poreenje izmeu realnog i planiranog stanja (zakljuno kvartalno, na pola godine)

Poreenje izmeu realnog i planiranog stanja (zakljuno kvartalno, na pola godine)

Poreenje izmeu realnog i planiranog stanja (meseno, eventualno nedeljno)

VIZIJA

CILJEVI PREDUZEA

POSLOVNI PLAN

FINANSIJSKI PLAN

PLAN PRILIVA SREDSTAVA

BILANSNI PLAN

PLAN LIKVIDNOSTI

7

8

KVARTALNA KONTROLA BUDETA

Planirana godina 1. kvartal 1. kvartal

Plan % Plan % Realno % Komentar za 1. kvartal

Prihod od poslovanja na osnovu isporuka i usluga (promet) 2000 100 450 100 420 100

U 1. kvartalu je bilo manje radova popravke; Stanje sa nalozima za 2. kvartal ipak veoma dobro

- Rashod za meterijal, robu i usluge treih lica 850 42 190 42 180 43

= Bruto rezultat (bruto dobit) 1150 58 260 58 240 57 - Rashod za osoblje 770 39 150 33 150 36 Radnici na odreeno su primljeni za stalno - Rashod za prostorije 40 2 10 2 10 2 - Odravanje, popravke, zamene, lizing 30 2 6 1 12 3 Vanredna popravka aparata za zavarivanje - Izdaci za vozila i transport 20 1 5 1 4 1 - Osiguranje od teta na stvarima,

dabine, takse, odobrenja 30 2 8 2 8 2

- Izdaci za energiju i uklanjanje otpada 5 0 2 0 1 0

- Izdaci za rukovoenje i informatiku 40 2 10 2 15 4 Poveani izdaci, novi ureaji za AOP: problemi sa softverom - Izdaci za propagandu 25 1 5 1 3 1

- Ostali poslovni izdaci 15 1 4 1 3 1

- Izdaci za kamate 38 2 9 2 9 2 + Prihodi od kamata 2 0 0 0 0 0 - Amotizacija 30 2 6 1 6 1 = Rezultat poslovanja 109 5 45 10 19 5 +/- Uspeh stranog poslovanja 5 0 0 5 1 - Izdaci za porez 20 1 0 5 1 = Dobit/gubitak preduzea 94 5 45 10 14 3

9

KAKO SE KORISTE OVA UPUTSTVA?

Modularna konstrukcija Ova broura je predviena kao alat za rad pri planiranju i budetiranju. Ona sadri tri instrumenta koja se meusobno dopunjuju: plan priliva sredstava, bilansni plan i plan likvidnosti. Kada Va savetnik u banci zatrai, na primer, budet, on uglavnom misli na instrumente finansiranja koji su ovde navedeni. U zavisnosti od situacije, ponekad je dovoljan samo paljivo uraen plan priliva sredstava (budet). esto, kada se na primer pojavi usko grlo u plaanju, dobro je da banka ima uvid i u plan likvidnosti. Radne liste Uz ovu brouru su priloene i radne liste koje slue kao osnova za individualno finansijsko planiranje. Namerno su uraene uopteno da bi mogla da ih koriste i mala i srednja preduzea. Internet Radne liste moete da uzmete i sa interneta kao programirane dokumente u Excel-u. Klijenti iz malih i srednjih preduzea e na Web-strani CREDIT SUISSE-a nai dodatne informacije i pomona sredstva na temu finansiranje. (www.credit-suisse.ch/corporate) Pokazatelji Pomou jasno definisanih pokazatelja brzo moe da se odredi finansijska situacija firme. Kao osnova se koriste podaci iz plana priliva sredstava i bilansnog plana. Veoma je vana pravilna interpretacija: pokazatelj mora da se odnosi na veliine koje mogu da se porede. Na primer, na pokazatelj iz proteklog perioda ili na presek iz brane.

10

Instrument finansijskog planiranja

PLAN PRILIVA SREDSTAVA,

DA BI VAA FIRMA JO DANAS PREPOZNALA SUTRANJU DOBIT Plan priliva sredstava, koji se zove i "budet", stavlja oekivani prihod (promet) naspram odgovarajuih izdataka. Pri veim prihodima, razlika daje dobit preduzea, a pri veim izdacima - gubitak. Preduzee moe da zapostavi niz drugih instrumenata planiranja, ali ako nema plan priliva sredstava, onda nedostaje vaan instrument za utvrivanje "planiranih zadataka" za promet i izdatke (trokove). Ovo se posebno odnosi na male firme i individualne radnje.

11

VREMENSKI FAKTOR Detaljni realni plan priliva sredstava se radi za jednu godinu. Naredne 2 do 3 godine se grubo planiraju. POKAZATELJI

Svaki preduzetnik eli da zna kakav e rezultat da postigne njegovo preduzee sa uloenim kapitalom (kapitalna dobit). Dobit od sopstvenog kapitala Dobit od sopstvenog kapitala pokazuje prihode od kamata na sopstveni kapital koji je uloio preduzetnik/vlasnik.

Dobit preduzea 94 000 Sopstveni kapital

x 100 = 1 015 000

x 100 = 9,3 %

Dobit od ukupnog kapitala Kod dobiti od ukupnog kapitala se ne pravi razlika da li je uloeni kapital strani (npr. bankovni krediti) ili sopstveni kapital. Dobit preduzea + rashod za kamate 94 000 + 38 000

Sopstveni kapital x 100 =

2 105 000 x 100 = 6,3 %

Sopstveni kapital nosi vei rizik od stranog kapitala i trebalo bi prema tome da ima veu dobit. Ovo treba da se uzme u obzir kod ciljnih zadataka za kapitalnu dobit. Kao uporedna veliina za dobit od sopstvenog kapitala moe da se koristi dobit drugih ulaganja kapitala (npr. vrednosni papiri). Ipak, za dobit od sopstvenog kapitala mora da se za poveani rizik i neznatnu likvidnost urauna i dodatak za to. Dobit od ukupnog kapitala treba da bude iznad kamatne stope za bankovne kredite.

Visina prihoda jednog preduzea ne pokazuje se samo u odnosu dobit - kapital. Podjednako su vani i odnosi veliine prihoda prema obimu posla (npr. prometu). Mara kod bruto dobiti: Mara kod bruto dobiti odgovara na pitanje: koliko procenata od prometa ostaje za pokrivanje ostalih rashoda, poto se oduzmu rashodi za robu?

Bruto dobit 1 150 000 Promet

x 100 = 2 000 000

x 100 = 57,5 %

Mara kod slobodnog priliva novca: Mara kod slobodnog priliva novca se izraunava iz dobiti preduea + amotizacija. Ako se odnosi na promet, onda ova vrednost ukazuje na dobit.

Dobit preduzea + amortizacija 94 000 + 38 000 Promet

x 100 = 2 105 000

x 100 = 6,3 %

Navedeni pokazatelji variraju u zavisnosti od preduzea i brane. Preporuuje se da se razvoj parametara prati u jednom duem vremenskom periodu i da se utvruje prema vrednostima iz protekle godine. Takoe se preporuuje uporeivanje u okviru brane. Pokazatelji iz odreenih brani mogu da se dobiju u odgovarajuim udruenjima, a takoe mogu da se koriste i "Rezultati vajcarskih preduzea" koje Savezni zavod za statistiku izdaje jednom godinje.

12

VANO ZA PLAN PRILIVA SREDSTAVA

Nemojte biti preterani optimisti! Bolje je da se budui promet postavi tako da bude nii, a rashod vii.

Najvanija brojka u planu je iznos oekivanog prometa. On se daje kao prednost za pojedinane mesece. To olakava planiranje likvidnosti i pomae pri kontroli budeta.

Uporedite svoje planirane brojke sa planom priliva sredstava iz poslednje godine. Idite od pozicije do pozicije i razmiljajte o moguim utedama.

Rashod je u direktnom odnosu sa prometom. Uporedite procentualnu raspodelu rashoda i prometa sa prosenim vrednostima iz svoje brane! Ovo poreenje se preporuuje kod svake pozicije rashoda.

PLAN PRILIVA SREDSTAVA 1. god. % 2. god. % 3. god. % 1 Prihod od poslovanja na osnovu isporuka i usluga (promet) 2000 100 2300 100 2400 100 2 - Rashod za meterijal, robu i usluge treih lica 850 42 1000 43 1000 42 = Bruto rezultat (bruto dobit) 1150 58 1300 57 1400 58 3 - Rashod za osoblje 770 39 920 40 920 38 4 - Rashod za prostorije 40 2 50 2 50 2 5 - Odravanje, popravke, zamene, lizing 30 2 40 2 35 1 6 - Izdaci za vozila i transport 20 1 30 1 30 1 7 - Osiguranje od teta na stvarima, dabine, takse, odobrenja 30 2 30 1 30 1 8 - Izdaci za energiju i uklanjanje otpada 5 0 5 0 10 0 9 - Izdaci za rukovoenje i informatiku 40 2 30 1 30 1 10 - Izdaci za propagandu 25 1 25 1 30 1 11 - Ostali poslovni izdaci 15 1 20 1 20 1 12 - Izdaci za kamate 38 2 35 2 30 1 12 + Prihodi od kamata 2 0 2 0 2 0 13 - Amotizacija 30 2 40 2 45 2 = Rezultat poslovanja 109 5 77 3 172 7 14 +/- Uspeh stranog poslovanja 5 0 10 0 10 0 - Izdaci za porez 20 1 16 1 25 1 = Dobit / gubitak preduzea 94 5 71 3 157 7

13

KAKO SE RADI PLAN PRILIVA SREDSTAVA?

Pri budetiranju pojedinih pozicija treba obratiti panju na sledee take:

1. Promet

Planirana koliina robe za prodaju s obzirom na veliinu trita i konkurenciju Oekivani razvoj cena Promene u asortimanu proizvoda

2. Rashod za materijal, robu i usluge treih lica

Srazmerno koliini proizvodnje Razvoj cena pri kupovini materijala Promene u asortimanu proizvoda

3. Rashod za osoblje

Planirana primanja / otputanja Prilagoavanje zarada Plata preduzetnika kod individualnih preduzea Socijalna davanja (uglavnom su srazmerna sumi plata) Trokovi, trokovi obrazovanja, oglasi za traenje osoblja

4. Rashod za prostorije

Ukupni trokovi prema ugovoru o zakupu Ukoliko nekretnina pripada firmi, navesti zakupninu prema aktuelnim cenama i uzeti je u obzir kao priliv sredstava kod stranog priliva

5. Odravanje, popravke, zamene, lizing Trokovi odravanja, popravki, zamene, lizinga za ureaje, maine, ureaje za AOP itd.

6. Izdaci za vozila i transport Trokovi za pretplate, benzin, osiguranja, odravanje

7. Osiguranje od teta na stvarima, dabine, takse, odobrenja

Osiguranje od teta na stvarima, jemstvo, dabine, takse itd. Da li se oekuju novi zakoni, ije uvoenje moe znatno da utie na poveanje dabina i taksi?

8. Izdaci za energiju i uklanjanje otpada Trokovi za struju, vodu, uklanjanje otpada, posebnog otpada

9. Izdaci za rukovoenje i informatiku

Softver, licence, savetovanje AOP Kancelarijski materijal, tampane stvari, telefon, potarina, taksa za internet Honorari za knjienje, kontrolu i savetovanje

10. Izdaci za propagandu

Trokovi za propagandu, trokovi za reprezentaciju, pokloni za klijente Jubilarne priredbe, uvoenje novih proizvoda

11. Ostali poslovni izdaci Svi poslovni izdaci koji jo nisu pomenuti

12. Izdaci za kamate / prihodi od kamata

Kamate na planirano potraivanje kredita prema bilansnom planu Oekivani razvoj kamata

13. Amortizacija

Umanjenje vrednosti osnovnih sredstava Da li je u Vaem planu priliva sredstava uzeta u obzir amortizacija za planirane investicije? (uporedite bilansni plan: "Osnovna sredstva")

14. Uspeh / rashod stranog poslovanja Prihodi i rashodi koji nisu u vezi sa uinkom preduzea, kao na primer nekretnine

(hipotekarni rashod za kamate, rashod za nekretnine, prihod od zakupnine), hartije od vrednosti (prihodi od kamata, realizovana kursna dobit) ili rashod za porez (samo kod pravnih lica: direktni savezni porez, kantonalni i optinski porez)

14

Instrument finansijskog planiranja

BILANSNI PLAN,

DA BI VAA FIRMA NA KRAJU GODINE DOBRO STAJALA Bilansni plan pokazuje situaciju u pogledu imovine i finansiranja preduzea na kraju planirane poslovne godine (planske godine). "Aktiva" ukazuje na budue vrednosti imovine i njihov sastav. Kod "pasive" se iskazuju predviene obaveze (dugovi) i sopstveni kapital. Bilansni plan na taj nain daje informacije o strukturi imovine i kapitala u jednom preduzeu. Bilansni plan je u tesnom uzajamnom odnosu sa planom priliva sredstava (budetom). Na primer: Kod "aktive" u bilansnom planu planirana investicija utie na poveanje osnovnih sredstava. Na "strani pasive" moe da se vidi da li e investicija da se finansira sopstvenim kapitalom ili bankovnim kreditom. Ova investicija pokazuje svoje dejstvo i u planu priliva sredstava: Tako verovatno dospevaju novi trokovi za odravanje i popravke, treba da se izvri amortizacija, a i trokovi za osoblje mogu da se promene.

15

VREMENSKI FAKTOR Bilansni plan se radi jednom godinje. Sledea godina se radi detaljno, a naredne 2 do 3 godine se planiraju grubo. POKAZATELJI

a) Pokazatelji finansiranja Pokazatelji finansiranja pokazuju da li je preduzee "zdravo" i da li se bezbedno finansira. to je oblast poslovanja rizinija, utoliko vie sopstvenog kapitala mora da stoji na raspolaganju. Dobro je da se stepen sopstvenog finansiranja uporedi sa prosenim vrednostima iz sopstvene brane. Potencijalni davaoci kredita iz dela stranog kapitala, kao to su npr. banke, kreditnu sposobnost jednog preduzea, pored ostalog, procenjuju i na osnovu raspoloivog sopstvenog kapitala. Stepen sopstvenog finansiranja:

Sopstveni kapital 1 015 000 Ukupni kapital (bilansna suma)

x 100 = 2 105 000

x 100 = 48,25 %

Sopstvenog kapitala ima dovoljno ako stepen sopstvenog finansiranja iznosi 25 50%. Stepen zaduenja:

Strani kapital 1 090 000 Ukupni kapital (bilansna suma)

x 100 = 2 105 000

x 100 = 51,8 %

Zaduenje je jo uvek podnoljivo ako stepen zaduenja iznosi 50 75%. b) Pokazatelji pokria Pokazatelji pokria opisuju odnos izmeu sopstvenog kapitala / dugoronog stranog kapitala i osnovnih sredstava. Ovaj pokazatelj ukazuje na to da finansiranje nije svrsishodno i ispituje da li su dugorono investirana osnovna sredstva zaista finansirana dugoronim kapitalom. U vezi sa tim se takoe govori i o "zlatnom pravilu finansiranja". Stepen pokria 1:

Sopstveni kapital 1 015 000 Osnovna sredstva

x 100 = 1 320 000

x 100 = 76,9 %

Kao uzeta veliina naznaena je vrednost od 75 100%. Stepen pokria 2: (Sopstveni kapital + dugor. str. kapital) (1 015 000 + 57 000)

Osnovna sredstva x 100 =

1 320 000 x 100 = 120,1 %

Ovaj pokazatelj treba da iznosi najmanje 100%.

16

c) Pokazatelji likvidnosti Pokazatelji likvidnosti pokazuju da li se garantuje sposobnost plaanja. Najvaniji pokazatelj je stepen likvidnosti 2. Stepen likvidnosti 2 od 60 % do 100% se smatra dovoljnim. U odreenim sluajevima moe da bude dovoljan i nii stepen likvidnosti: na primer, kada na raspolaganju stoje neiscrpljeni limiti kredita, ili kada vlasnik firme moe da ubaci kapital iz privatnih rezervi. Stepen likvidnosti 1 ("udeo gotovine"):

Tekua sredstva 160 000 Kratkoroni strani kapital x 100 = 520 000 x 100 = 30,8 %

Moe da se preporui "udeo gotovine" od 15 %. Stepen likvidnosti 2 ("promenljivi udeo"):

(Tekua sredstva + potraivanja) (160 000 + 260 000) Kratkoroni strani kapital x 100 = 520 000 x 100 = 80,8 %

Stepen likvidnosti 2 je najvaniji pokazatelj. Po pravilu se nalazi izmeu 60 - 100 %. Stepen likvidnosti 3 ("trenutni udeo"):

Obrtna sredstva 785 000 Kratkoroni strani kapital x 100 = 520 000 x 100 = 151 %

"Trenutni udeo"" treba po pravilu da ima vrednost izmeu 120 % i 150 %. VANO ZA BILANSNI PLAN

Prednost je ako bilansni plan radite posle plana priliva sredstava. Izvesne pozicije bilansnog plana mogu svakako da utiu na izmene pozicija koje se odnose na rashod u planu priliva sredstava. Onda bi one morale da se uklope naknadno.

U prilogu bilansnog plana navedite eventualne prispele obaveze, kao to su jemstva ili garancije. Takoe treba da navedete i obaveze iz lizinga.

Bilansni plan Vam daje pregled finansijskog poloaja jednog preduzea. On dobija dodatnu izraajnu mo ako se analizira pomou pokazatelja.

17

OBJANJENJA I BITNE POENTE ZA IZRADU BILANSA

AKTIVA

1. Tekua sredstva (blagajna, pota, banka) Ako preduzee radi sa poslovnim kreditima, zadrava se to je mogue manje tekuih

sredstava

2. Potraivanja (dunici)

Visina dunika (otvoreni rauni) se orijentie prema visini prometa i prosenim rokovima koje klijenti imaju za plaanje. Preraunavanje stanja dunika:

Promet (bez prodaje za gotovo) x oekivani rokovi plaanja kod kupaca u danima x =

360

Po pravilu treba da se tei to kasnijem roku plaanja dunika

3. Zalihe, gotovi proizvodi i poluproizvodi, zapoeti radovi Vrednovanje se vri prema nabavnoj ceni, odnosno prema trokovima proizvodnje

4. Konto aktivnih razgranienja (privremena aktiva)

Unapred plaeni rashod (npr. zakupnina, osiguranje) za narednu godinu Iznosi iz tekue godine (usluge osiguranja, zaostala obeteenja) koji jo nisu prispeli i koji nisu sadrani u zahtevima, zalihama.

5. Uea Uea u drugim preduzeima ili sestrimskim drutvima

6. Dugoroni zajmovi Krediti koji se odobravaju vlasniku, lanovima njegove porodice, drugim preduzeima ili

privatnim licima

7. Skladite, kancelarijski nametaj, maine, vozila, nekretnine, zemljite

Ove pozicije osnovnih sredstava u bilansnom planu igraju centralnu ulogu i zahtevaju paljivo planiranje Kod ovih pozicija treba takoe da se obrati panja i na umanjenje vrednosti postojeih maina, postrojenja i nekretnina kroz amortizaciju, u zavisnosti od roka trajanja. Ulaganja u osnovna sredstva, kao i prodaja postojeih postrojenja, treba da se planira veoma precizno. U ovu svrhu se preporuuje da se uradi investicioni plan (pogledati prilog) koji sadri sve kupovine i prodaje planirane za narednu godinu. Delovanje kupovine, prodaje, ili lizinga treba uzeti u obzir u planu priliva sredstava (promet, amotrizacija, izdravanje, trokovi za osoblje itd.), kao i u planu likvidnosti (u trenutku uplata i isplata).

8. Nematerijalne vrednosti Vrednost patenata, licenci, ugled firme ukoliko mogu da se aktiviraju.

18

PASIVA

9. Kratkorone obaveze po osnovu isporuka i usluga

Visina poverilaca (rauni koji treba da se plate) se orijentie prema visini kupovine robe i prosenim rokovima plaanja preduzea. Preraunavanje stanja poverilaca:

Kupovina robe x planirani rokovi plaanja u danima x =

360

Iskoristite mogunost popusta kod isporuilaca

10. Kratkorone finansijske obaveze (poslovni krediti, otvoreni bankovni krediti)

Poslovni krediti slue za finansiranje obrtnih sredstava. Ukoliko nema tekuih sredstava (pogledati deo "Aktiva"), sposobnost plaanja se osigurava poslovnim kreditim. Vano je da se u budet unese samo planirano korienje limita kredita, a ne njegova ukupna visina.

11. Pasivni konto razgranienja (privremena pasiva) i kratkorona smanjenja vrednosti

Ve sadrane isplate za usluge koje treba da se predvide za narednu godinu (npr. ugovor o zakupnini) Rashod koji se odnosi na tekuu godinu i za koji nema rauna, niti je izvreno plaanje (npr. porezi, garancije).

12. Dugorone finansijske obaveze

Dugoroni bankovni dugovi, kao pozajmice ili hipoteke Investicije, kao to je kupovina nekretnina, treba da se finansiraju dugorono

13. Druge dugorone obaveze Pozajmice firmi od strane vlasnika, lanova porodice ili treih lica

14. Sopstveni kapital / akcijski kapital

Kod individualnih preduzea se sopstveni kapital dobija iz razlike izmeu aktive i stranog kapitala. Kod akcionarskih drutava (AG), drutava sa ogranienim jemstvom (GmbH), komaditnih i kolektivnih drutava, nominalna glavnica / akcijski kapital se menja samo po odluci poslovnih partnera ili generalne skuptine.

15. Privatno (samo kod kolektivnih i komaditnih drutava) Privatna primanja, udeo dobiti i gubitka, kao i potraivanja kamate deoniara

16. Rezerve, dobitak prema bilansu Nepodeljena dobit akcionarskih drutava i drutava sa ogranienim jemstvom

PRIMER INVESTICIONOG PLANA Investicje u mainama, pokretnoj imovini, ureajima za AOP, nekretninama i zemljitu

Iznos Vremenski period/ godina

Svrha / korienje Finansiranje iz tekuih sredstava, uzimanja kredita, lizinga ili sopstvenog kapitala

AOP ureaji 10.000 Prolee, 1. god. Uvoenje novog softvera Iz tekuih sredstava za knjigovodstvo

kao i plaanje preko interneta Efektivniji rad

Hidraulina maina za savijanje ivica 80 000 Godina 2 Bolja re enja za izradu fasada/krovova, Racionalniji nain rada

BILANSNI PLAN AKTIVA Obrtna sredstva 1. god. 2. god. 3. god. 1 Tekua sredstva i hartije od vrednosti (blagajna, pota, banka, hartije od vrednosti koje mogu da se realizuju kratkorono) 160 160 120 2 Potraivanja (dunici) 260 310 300 3 Zalihe (trgovaka roba, zalihe materijala) 50 70 80 3 Gotovi proizvodi i poluproizvodi, zapoeti radovi 300 350 340 4 Konto aktivnih razgranienja (privremena aktiva) 15 20 20 Ukupno obrtna sredstva 785 910 860

Osnovna sredstva 5 Finansijska ulaganja: uea 50 50 50 6 Finansijska ulaganja: dugoroni zajmovi 0 0 0 7 Maine, aparati, alati, proizvodni ureaji i ureaji na skladitu 120 160 130 7 Kancelarijske maine, ureaji za AOP, komunikacioni sistemi, kancelarijski nametaj 20 16 16 7 Vozila 30 18 33 7 Ulaganja u stvarna osnovna sredstva (nekretnine i zemljite) 1100 1100 1100 8 Nematirijalna ulaganja (patenti, licence, ugled firme) 0 0 0 Ukupno osnovna sredstva 1320 1344 1329 Ukupno aktiva 2105 2254 2189

PASIVA Strani kapital, kratkoroni 1. god. 2. god. 3. god. 9 Kratkorone obaveze po osnovu isporuka i usluga (isporuioci i drugi poverioci) 130 190 160 10 Kratkorone finansijske obaveze (bankovni dugovi itd.) 200 250 250 Druge kratkorone obaveze (npr. porez na viak vrednosti, prispele dividende) 150 150 150 11 Konto pasivnih razgranienja (privremena pasiva) i kratkorona smanjenja vrednosti 40 50 50 UKupno strani kratkoroni kapital 520 640 610

Strani dugoroni kapital 12 Dugorone finansijske obaveze (dugoroni bankovni ugovori, obaveze iz lizinga, hipotekarni dugovi) 550 530 510 13 Druge dugorone obaveze 20 20 20 Smanjenje vrednosti, dugorono 0 0 0 UKupno strani dugoroni kapital 570 550 530

Sopstveni kapital 14 Sopstveni kapital / nominalna glavnica / akcijski kapital 300 300 300 15 Privatno (samo kod kolektivnih i komaditnih drutava) 0 0 0 16 Rezerve, dobitak prema bilansu 715 764 749 Ukupno sopstveni kapital 1015 1064 1049 Ukupno pasiva 2105 2254 2189

19

20

Instrument finansijskog planiranja

PLAN LIKVIDNOSTI,

DA BI VAA FIRMA UVEK IMALA NOVCA Za mala i srednja preduzea plan likvidnosti je najvaniji instrument planiranja. Likvidnost, naime, ne znai nita drugo, ve da neko preduzee u blioj i doglednoj budunosti bude plateno sposobno, da moe da izmiri potraivanja, kao to su zakupnina, plate, kamate i rauni isporuilaca. Ako neko preduzee, dugorono gledano, stie dobit, a samo je u kratkom roku plateno sposobno, dospee u tekoe. Za plan likvidnosti se koriste iste osnovne informacije i pretpostavke kao i kod plana priliva sredstava i bilansnog plana. Dok plan priliva sredstava poredi predvieni rashod i prihod, plan likvidnosti razmatra priliv novca: naspram oekivanog prispea novca (uplate) stavljaju se dospele obaveze plaanja (isplate). Planiranje likvidnosti se vri meseno, planirani prihodi i rashodi se zbog toga analiziraju za svaki mesec. Odluujue je vreme uplata i isplata, a ne datum na raunu. Treba uzeti u obzir i sezonska kolebanja u plaanju, kao i kolebanja koja su specifina za preduzee. U zavisnosti od poslovne situacije, poreenje izmeu prispelih plaanja i obaveza pokazuje viak novca, ili potrebu za novcem. Ovo poslednje se zove i "usko grlo likvidnosti" i moe da ugrozi preivljavanje jednog preduzea.

21

VREMENSKI FAKTOR Likvidnost se planira na jednu godinu, u mesenim razmacima.

VANO ZA PLAN LIKVIDNOSTI Planiranje

Planirani promet i rashod (uporedi plan priliva sredstava) ili kupovina i prodaja osnovnih sredstava (uporedi bilansni plan, investicioni plan) treba ralaniti na one mesece u kojima e biti efektivno plaeni. Obratite panju na vremenska pomeranja izmeu kupovine / prodaje (zakljuivanje ugovora) i odgovarajueg priliva / odliva novca. Obratite panju na sezonska kolebanja. Odravajte minimum tekuih sredstava (najmanja likvidnost). Imajte rezervu za nepredviene izdatke.

Upravljanje

Ozbiljno razjasnite bonitet, pre svega, velikih dunika. to pre fakturiite izvrene usluge. Strogo vodite evidenciju opomena i po potrebi ugovarajte plaanje unapred. Stanje na skladitu odravajte na neophodnom minimumu i ispitajte mogunost kupovine po porudbini, kao i isporuke "Tano na vreme ". Plaanja isporuilaca su vaan sastavni deo upravljanja novcem. To znai: kada je likvidnost dobra treba brzo platiti i pritom potpuno iscrpsti mogunost popusta. Kada je likvidnost napeta, pokuajte da produite rokove za plaanje ili ugovorite delimino plaanje. Kada radite sa otvorenim bankovnim kreditom (poslovnim kreditom) i, ako je mogue, sva prispea plaanja vodite preko odgovarajueg tekueg rauna. Drite samo malo sredstava na potanskom ekovnom raunu.

Dodatne mere kad doe do uskog grla u likvidnosti

Odloite sve popravke, izuzev najneophodnijih. Povucite sve investicije. Ipak, obratite panju: atraktivnost proizvoda i inovacije moraju ipak da se pospeuju, jer one dugorono obezbeuju promet. Lizing, umesto kupovine Prodajte imovinu (postrojenja, pokretnu imovinu, hartije od vrednosti) koja nije neophodna za funkcionisanje posla. Smanjite svoja privatna uzimanja. Podignite kredit za premoavanje. Ukljuite sopstveni kapital.

22

KAKO SE RADI PLAN LIKVIDNOSTI

UPLATE

0. Prodaja za gotov novac

Kod prodaje za gotov novac prispee novca treba uneti u odgovarajui mesec

1. Plaanja dunika Kod dunika se usluga, fakturisanje i plaanje uglavnom ne vri u istom mesecu.

Oekivana plaanja dunika treba unositi prema vrednostima na osnovu iskustva. Tako e na primer, od usluga koje su fakturisane u januaru, jedan deo biti plaen u februaru, ostatak tek u martu, ili jo kasnije.

2. Ostala prispea gotovog novca od zakupnine, hartija od vrednosti, kamata Uplate od zakupnine i kamata mogu da pristiu meseno, kvartalno, polugodinje, ili

godinje.

ISPLATE

3. Plaanja robe i materijala Isporuke robe, uluge, dobijanje rauna, kao i plaanje kreditorima su stvari koje se

uglavnom ne deavaju u istom mesecu.

4. Zarade, plate, socijalna davanja Zarade se uplauju meseno, socijalna davanja meseno, kvartalno ili polugodinje. Treba

uzeti u obzir plaanje bonusa, davanje gratis i 13. platu u mesecu u kojem se isplauje.

5. Propaganda, porezi, trokovi kapitala, osiguranja, kancelarijski trokovi i trokovi uprave, zakupnina, ostala plaanja, porez na viak vrednosti

U planu priliva sredstava se porede odgovarajue pozicije Pre svega treba obratiti panju na razliite modalitete plaanja tekuih ugovora. Takoe treba da se uzmu u obzir i isplate koje nisu redovne. (Tako se, na primer, godinja premija za osiguranje plaa jo u januaru.)

OSTALE UPLATE / ISPLATE

6. Uplate iz prodaje sredstava / isplate za investicije Porede se odgovarajue pozicije u bilansnom i investicionom planu.

7. Privatna ulaganja / privatna uzimanja Treba zadrati sva privatna primanja, kao i planirane privatne uplate vlasnika.

8. Ostale uplate / ostale isplate Sve oekivane uplate novca se unose kao uplate kupaca, kao i planirani odlivi novca, npr.

vraanje kredita.

9. Viak novca / potreba za novcem

Ukoliko plan likvidnosti pokazuje dodatnu potrebu za novcem, ona mora da bude pokrivena prodajom kapitalnih sredstava, uzimanjem novih kredita, ili nekim drugim merama Ukoliko manjak u likvidnosti preti egzistenciji preduzea, onda se sa druge strane smanjuje prekomernost rentabilnosti. Poveana likvidnost moe da se iskoristi za otplatu dugova, ili moe kratkorono da se uloi. O ovakvim mogunostima treba da se razgovara

sa savetnikom u banci. Na kraju, cilj je "optimalna" likvidnost.

PLANIRANJE LIKVIDNOSTI / PLANIRANJE BUDETA

Ukupno JANUAR FEBRUAR

M

a

r

t

A

p

r

i

l

M

a

j

J

u

n

J

u

l

A

v

g

u

s

t

S

e

p

t

e

m

b

a

r

O

k

t

o

b

a

r

NOVEMBAR DECEMBAR plan. real. plan. real. plan. real. plan. real. plan. real. 0 Prodaja za gotov novac: 100 1 + Plaanja dunika: 1900 144 116 176 162 2 + Ostala prispea gotovog novca: + a) Zakupnina 1 + b) Hartije od vrednosti / kamate 2 + c)

= Uplate, ukupno 2002 144 116 176 163

3 + Plaanje robe i materijala 850 80 90 60 4 + Zarade, plate, socijalna davanja 750 50 50 60 104 5 + Propaganda 25 50 5 + Porezi, trokovi kapitala 58 5 19,5 5 + Osiguranja 30 30 5 + Opti izdaci za kancelarije i rukovoenje 80 1,6 8,1 16,5 5 + Zakupnina 5 + Ostale isplate (stuja, voda itd.) 20 2,5 2,5 5 + Porez na viak vrednosti 70 12 12 10

= Isplate, ukupno 1883 161.6 162,6 127 212,5

= Bruto priliv / odliv novca (uplate / isplate) 119 -17.6 -46,6 49 -49,5 6 + Ostale uplate i prodaja sredstava + Ostale uplate (npr. uzimanje kredita od treih lica) 8 + Ostale uplate od plaanja kupaca 7 + Privatna ulaganja / poveanje kapitala 6 Ostale isplate za investitore 10 10 8 Ostale isplate (npr. isplate kredita treim licima) Ostale isplate za plaanje na raun isporuiocima 7 Privatna uzimanja 20 20

= Neto priliv / odliv novca 89 -37,6 -56,6 49 -49,5

+ Stanje u blagajni, poti, banci 160 110 72,4 15,8 64,8

9 = Viak novca / potreba za novcem 249 72,4 15,8 64,8 15,3

Korienje vika novca za: Pokrivanje potrebe za novcem preko:

23

PLAN PRILIVA SREDSTAVA godina 1 % godina 2 % godina 3 % Prihod od poslovanja na osnovu isporuka i usluga (promet) - Rashod za meterijal, robu i usluge treih lica = Bruto rezultat (bruto dobit)

- Rashod za osoblje - Rashod za prostorije - Odravanje, popravke, zamene, lizing - Izdaci za vozila i transport - Osiguranje od teta na stvarima, dabine, takse, odobrenja - Izdaci za energiju i uklanjanje otpada - Izdaci za rukovoenje i informatiku - Izdaci za propagandu - Ostali poslovni izdaci - Izdaci za kamate + Prihodi od kamata - Amotizacija

= Rezultat poslovanja

+/- Uspeh stranog poslovanja - Izdaci za porez

= Dobit/gubitak preduzea

24

25

BILANSNI PLAN AKTIVA

Obrtna sredstva godina 1 godina 2 godina 3

Tekua sredstva i hartije od vrednosti (blagajna, pota, banka, hartije od vrednosti koje mogu da se realizuju kratkorono)

Potraivanja (dunici) Zalihe (trgovaka roba, zalihe materijala) Gotovi proizvodi i poluproizvodi, zapoeti radovi Konto aktivnih razgranienja (privremena aktiva) Ukupno obrtna sredstva

Osnovna sredstva

Finansijska ulaganja: uea Finansijska ulaganja: dugoroni zajmovi Maine, aparati, alati, proizvodni ureaji i ureaji na skladitu Kancelarijske maine, ureaji za AOP, komunikacioni sistemi, kancelarijski nametaj

Vozila Ulaganja u stvarna osnovna sredstva (nekretnine i zemljite) Nematirijalna ulaganja (patenti, licence, ugled firme)

Ukupno osnovna sredstva

Ukupno aktiva

PASIVA

Strani kratkoroni kapital godina 1 godina 2 godina 3 Kratkorone obaveze po osnovu isporuka i usluga (isporuioci i drugi poverioci)

Kratkorone finansijske obaveze (bankovni dugovi itd.) Druge kratkorone obaveze (npr. porez na viak vrednosti, prispele dividende)

Konto pasivnih razgranienja (privremena pasiva) i kratkorona smanjenja vrednosti

Ukupno strani kapital kratkoroni

Strani dugoroni kapital

Dugorone finansijske obaveze (dugoroni bankovni ugovori, obaveze iz lizinga, hipotekarni dugovi)

Druge dugorone obaveze Smanjenje vrednosti, dugorono Total strani kapital dugoroni

Sopstveni kapital

Sopstveni kapital / nominalna glavnica / akcijski kapital Privatno (samo kod kolektivnih i komaditnih drutava) Rezerve, dobitak prema bilansu

Ukupno sopstveni kapital

Ukupno pasiva

PLAN LIKVIDNOSTI UKUPNO

JANUAR FEBRUAR MART APRIL MAJ JUN JUL AVGUST SEPTEMBAR OKTOBAR NOVEMBAR DECEMBAR

p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r. p. r.

Prodaja za gotov novac: + Plaanja dunika: + Ostala prispea gotovog novca:

a) Zakupnina b) Hartije od vrednosti / kamate c)

= Uplate, ukupno

+ Plaanje robe i materijala + Zarade, plate, socijalna davanja + Propaganda + Porezi, trokovi kapitala + Osiguranja + Opti izdaci za kancelarije i rukovoenje + Zakupnina + Ostale isplate (stuja, voda itd.)

+ Porez na viak vrednosti

= Isplate, ukupno

= Bruto priliv / odliv novca (uplate / isplate) + Ostale uplate i prodaja sredstava + Ostale uplate (npr. uzimanje kredita od treih lica) + Ostale uplate od plaanja kupaca + Privatna ulaganja / poveanje kapitala Ostale isplate za investitore Ostale isplate (npr. isplate kredita treim licima) Ostale isplate za plaanje na raun isporuiocima Privatna uzimanja

= Neto priliv / odliv novca

+ Stanje u blagajni, poti, banci

= Viak novca / potreba za novcem

Upotreba vika novca za:

Pokrivanje potrebe za novcem preko:

26

27

INVESTICIONI PLAN Investicije (ulaganja) u maine, pokretnu imovinu, ureaje za AOP, nekretnine i zemljite

Iznos Vreme / godina Svrha / korienje Finansiranje iz tekuih sredstava, uzimanja kredita, lizinga, ili sopstvenog kapitala

Uticaj investicija na promet (stanje prihoda), na rashod za osoblje i stvarni rashod, amortizacija

Dezinvesticije (prodaja objekata)

FINANSIJSKO PLANIRANJE, PREGLEDINSTRUMENTI FINANSIJSKOG PLANIRANJAPLAN PRILIVA SREDSTAVAPredvieni prihodi i rashodi u narednoj poslovnogodini

BILANSNI PLANPredviene situacije u pogledu imovine i finansi

PLAN LIKVIDNOSTIPredviene tekue uplate i isplate u toku naredn

OD VIZIJE DO CILJA PREDUZEATA JE FINANSIJSKO PLANIRANJEKAKO DA SE URADI FINANSIJSKO PLANIRANJE?KVARTALNA KONTROLA BUDETAKAKO SE KORISTE OVA UPUTSTVA?PLAN PRILIVA SREDSTAVA,KAKO SE RADI PLAN PRILIVA SREDSTAVA?

BILANSNI PLAN,OBJANJENJA I BITNE POENTE ZA IZRADU BILANSA

PLAN LIKVIDNOSTI,KAKO SE RADI PLAN LIKVIDNOSTI