firentinci u carigradu, drinopoqu i brusi (hÇç–hçÇ...

UDK 94(497.5 Dubrovnik)

34(497.5)

BOGUMIL HRABAK

FIRENTINCI U CARIGRADU, DRINOPOQU I BRUSI

(HÇç–HçÇ VEK)

Apstrakt. Na osnovu neobjavqene dubrova~ke arhivske gra|e autor je prou-

~io poslovno prisustvo Firentinaca u otomanskim prestonicama, pa delimi~no i

u Brusi. Firentinci su zakasnili da se pojave na pomenutom trì{tu jer nisu

imali izlaz na more. Kad su ga stekli, pokoravawem Pize i Livorna, radije su po-

slovali preko Ankone, da bi iza{li na more, i preko Dubrovnika, da bi kopnom br-

è stizali na pijace. Nisu bili prijateqi Mle~ana. Turci su im predavali mle-

ta~ku imovinu i povlastice koje je ranije imala Piza. Firentinci su najpre u Ha-

drianopoqu imali svoju agenciju (u drugoj polovini XV veka), a kad je turska pre-

stonica kona~no preba~ena u Carigrad, u tom gradu su imali svoga konzula, koji je

nazivan bail.

Firentinci su u Tursku uvozili razne vrste vunene i svilene tkanine i dru-

ge zapadne manufakturne izra|evine, a izvozili su ìtarice, sirove gove|e i bi-

voqe koè, vunu, kamelot i stipsu. U nov~anom saobra}aju rado su radili menica-

ma. Nisu osnovali manufakturu svojih {tofova u Turskoj, nego je to u~inio sara-

jevski katolik Bernard Brwakovi} 1682. godine.

Kqu~ne re~i. Firentinci, Mle~ani, Venecija, Carigrad, Drinopoq, Brusa,

Dubrovnik, Ankona, Mramorno more, ìto, koà, vuna, tkanine, kamelot, menica.

Firentinci su mnogo kasnili svojim dolaskom na Levant, pa i u vizantijsku

odnosno osmanlijsku prestonicu. To ka{wewe se nije odnosilo samo na Veneciju i

\enovu, dve glavne primorske sile na Sredozemqu, nego i na Pizu, koju su sami

podvlastili posle bitke kod Melorije. To zaka{wewe ipak nije bilo onoliko ko-

liko se u dosada{woj istoriografiji (XV vek) navodilo.

Ç

Firentinac Bencio del Buono imao je vrlo ~este kontakte sa Carigradom i

Solunom. U Carigradu je trgovao sa jednim svojim sugra|aninom i sa nekim Mle~a-

ninom. Firentinac \anino Kvirini za dobijenu pozajmicu, novembra 1336, pre-

dao mu je u zalog neki smotuqak sa ~etrdeset pet libara srebra i sto ~etrdeset dva

perpera i sa dva gro{a. Zamotuqak je bio zape~a}en Kvirinijevim pe~atom. Poseb-

no je zanimqiv kreditni ugovor (novembar 1339) prema kome je trebalo da dva kuri-

ra ponesu Benciovo pismo u Carigrad Mle~aninu Marinu i Bartolomeu Rodolfu,

kompawonima firme Bardi u Firenci, i da u Dubrovnik donesu odgovor. Poznato

je da bankarska ku}a Bardi nije tada imala filijalu u Carigradu; ako je firma i tu

delimi~no poslovala, delovala je ne samo kao bankarska nego i kao trgova~ka. Sto-

ga je mogu}e da je Del Buono bio œfaktorŒ banke Bardi u Dubrovniku.1

Poznati istraìva~ sredwovekovne trgovine Italijana na Levantu V. Hajd

smatra da Firentinci nisu znali ste}i naklonost vizantijskih careva i da su tek

avgusta 1439. godine dobili u znak blagodarnosti jednu diplomu, koja je predsta-

vqala kamen-temeqac wihove kolonije u Peri (delu Carigrada preko Zlatnog Roga,

dana{wem Bejogluu, gde su stanovali Zapadwaci). Tek za vreme otomanske vladavi-

ne Firentinci su nau~ili zadobiti simpatije sultana. Pomenutom poveqom Fi-

rentincima je predata crkva sv. Petra u Carigradu, koja je do konca XIV stole}a

pripadala Pizancima; dobili su i tri ku}e, a wihov se broj vremenom zna~ajno

uve}ao; primili su i pravo da drè u gradu konzula koji bi se brinuo o stabilizo-

vawu prilika Firentinaca u Vizantiji, {to je bilo sli~no praksi sa drugim trgo-

va~kim œnacijamaŒ. U stvari, Firentinska komuna nasledila je privilegije Pize

pre nego {to je ova u potpunosti potpala pod Firencu (1406. godine).2 Ipak, ne

treba zaboraviti da je vizantijski carski pretendent Manojlo, kad je Bajazid I od-

redio za vizantijskog cara Jovana, Andronikova sina, a Manojlo ipak stupio na

presto, morao da se ukloni i da obi|e i Firencu (1396), i druge dràve na Zapadu.3

Najva`niji razlog firentinskog kasnog pojavqivawa na Istoku nalazio se u

~iwenici da grad do po~etka XV veka nije posedovao pristani{te (posle Pize to

je bilo Livorno, od 1421), niti ratne i trgova~ke flote, a prve la|e Firenca je iz-

gradila po~etkom XV stole}a u stranim arsenalima. Prvi wen poklisar koji je po-

{ao vizantijskom vasilevsu krenuo je tek 1422. godine, a 1429. godine izvedena je

prva trgova~ka plovidba za Carigrad jednom galijom. Tek 1447. Firenca je stekla

stabilan i redovan brodski servis za Carigrad, na toj ruti stanice su bile Modon

(u Jonskom moru), Evbeja, Rod, Hios i Galipoq.4

28 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

1 I. Voje, Bencio del Buono, œIstorijski ~asopisŒ XVIII, Beograd 1971, 189–90; B. Kreki}, Kurir-

ski saobra}aj Dubrovnika sa Carigradom i Solunom u prvoj polovini XIV veka, œZbornik radova Vizantolo-

{kog institutaŒ XXI, Beograd 1984, 116.

2 G. Heyd, Le colonie commerciali degli Italiani im Orijente nel medio evo, Venezia–Torino, 457.

3 J. v. Hammer, Geschihte des osmanischen Reiches (=GOR), Pesth 1834, 201.

4 G. Heyd, n. d., 458–459.

Pre pomenutih godina Firentinci su se sluìli brodovima tu|ih zastava,

tim pre {to se brzo pokazalo da je plovidba iz Pize ili Livorna za Carigrad vrlo

dugotrajna, jer se zaobilazi cela italijanska œ~izmaŒ. Na toj ruti ne{tedimice su

harali muslimanski, katalonski i drugi gusari. Stoga je u praksu u{ao kombino-

vani transport: kopnom do Ankone, morem do Dubrovnika, a potom Jadranskim i

Jonskim morem ili kasnije ~e{}e kopnom œdubrova~kimŒ i œcarigradskimŒ dru-

mom. Putovawe karavanima bilo je mawe lagodno nego brodom, ali je bilo kudikamo

brè, pa i sigurnije, jer je pirata i korsara bilo i u Jonskom i u Egejskom moru.

Politi~ki odnosi Firence prema Vizantijskom i Otomanskom carstvu zavi-

sili su, u izvesnom smislu, i od odnosa sa Mleta~kom republikom, koja se ranije i

potpunije ukorenila u Carigradu i na Levantu. Firentinci su bili mla|i i sla-

biji partneri, te su pomagali akcije protiv Mle~ana, svojih konkurenata, mada su

sa wima 1439. godine zakqu~ili savez oko Ankonske Marke i nastojawa grofa

Sforce da se utvrdi u Marki.5

Pored Mle~ana, Firentinci su mawe zaobilazili \enovqane, s kojima su

ranije imali ~ak vi{e te{ko}a nego sa Venecijancima. U igri su bili i Katalon-

ci, koji su u Carigrad tako|e stigli sa zaka{wewem, ali su bili agresivni iz svoje

œlo|eŒ. Prvi veliki posao na Istoku Firentinci su zakqu~ili sa svojom latin-

skom bra}om. Dva firentinska trgovca su, naime, 1437. godine kupila 60250 tona

stipse po povoqnoj ceni od svega ~etiri perpera za tonu. Tu su iskoristili povla-

sticu \enovqana za izvoz stipse dobijenu od vizantijskog gospodara ostrva Miti-

lene, ~emu se sultan Murat II nije protivio. Stipsa je bila potrebna toskanskoj

tekstilnoj proizvodwi u procesu odstrawivawa masno}a iz vune.6

Firentinci su prili~no rano po~eli da koriste Dubrovnik kao poslovnu sta-

nicu u kopnenom i pomorskom prometu. Neki firentinski patricije po imenu

Fran~esko, ìteq Pere, trebalo je da primi {esto dukata, i to u Dubrovniku od \o-

vanija Batiste, \. Buondelmontija i nekog Tur~ina Isaka, silihtara i punomo}ni-

ka, kako se videlo iz pisma notara |enovqanske kolonije u Carigradu Nikole \ov.

Susmondija (od 3. februara po |enovqanskom datirawu).7 Tu je, svakako, re~ o kom-

penzaciji orijentalnom robom za tekstil i druge zapadne izra|evine isporu~ene u

Carigradu. Ozvani~ewe trgova~kog akta u kancelariji |enovqanske naseobine sve-

do~i o tome da su se Firentinci u Carigradu otiskivali u svet Istoka izbegavaju}i

posredstvo Venecije, pa i Ankone, zamewuju}i na Leventu Ankowane Dubrov~anima.

Kada govori o borbama oko turskog osvajawa Carigrada maja 1453, najpoznati-

ji istori~ar Osmanlijskog carstva J. F. Hamer uz mnoge zapadwake, pa ~ak i hra-

brog Ivana Dalmatinca, ne pomiwe Firentince.8 To ne ~ine ni F. Babinger, ni N.

Jorga. Hamer nije pomiwao Firentince u istoriji Osmanlija sve do Sulejmana Za-

konodavca, sem jednom u aferi 1479, koju pogre{no datira kao 1480. godinu.

Bogumil Hrabak: Firentinci u Carigradu, Drinopoqu i Brusi (HÇç–HçÇ vek) 29

5 N. Makâàveli, Istorià Florencii, Leningrad 1979, 197.

6 G. Heyd, n. d., 459–460.

7 Dràvni arhiv u Dubrovniku (u daqem tekstu: DAD), Div. not. LXIV, 55–55 (7. X 1419).

8 J. v. Hammer, GOR I, 415.

Posle utvr|ivawa Turaka u Carigradu, papa je poku{ao da okupi italijanske

dràvice. Napuqski vladar Alfonzo traìo je da mu Firenca nadoknadi ratne ras-

hode. Opet su Firenca, Venecija i herceg Kalabrije zakqu~ili dvadesetpetogodi-

{wi mir.9 Prema jednom savremenom italijanskom istoriopiscu, Firenca je 1453.

godine izgubila u Carigradu oko dvadeset hiqada dukata. Po{to Firentinci nisu

imali teritorijalnih poseda u Vizantiji, nisu ni{ta ve}e izgubili.10 Kada su Mle-

~ani u{li u rat sa Osmanlijskom imperijom (1463), du`d iz Venecije je prekliwao

svet da bude svestan opasnosti od Turaka i da se kona~no ujedini u borbi protiv

wih. Firentinci su se pravdali praznim izgovorima da ne napu{taju Carigrad,

pla{e}i se da }e biti uvu~eni u rat sa turskim sultanom. Jedino je dato obe}awe da

}e pre Boì}a 1463. godine u Carigrad poslati tri velike galije, navodno trgo-

va~ke, da bi preuzele firentinske gra|ane i wihovu imovinu.11 U stvari, Firen-

tinci i \enovqani su èleli da u Carigradu, Drinopoqu (Jedrenu), Galipoqu, Fo-

keji i po drugim gradovima i rudnicima preuzmu pozicije Mle~ana ~ije su trgo-

va~ke ku}e propale, povukav{i za sobom i neke firentinske firme.12 \ovani Kape-

lo je zapazio izri~ito neprijateqsko raspoloèwe prema Mleta~koj republici i

ustanovio je da su \enovqani i Firentinci u Peri i Galipoqu svojski delovali

protiv Venecije, te da su se trudili da uvere velikog vezira da Kapelo nije do{ao u

Carigrad da poradi na primirju. Pre toga, u jesen 1465, Mehmed II imao je pri svom

Divanskom savezu za savetnike Firentince, \enovqane, ali i Dubrov~ane.13

Za vreme ratnih godina, od 1463. do 1479. godine, italijanski trgovci su u

celini potisnuti u Carigradu. U tim godinama Firentinci su izbegavali dovoz

robe na Zlatni Rog i Bosfor morskim putem da bi izbegli mleta~ke zaplene, ali su

razvili kopneni prevoz od Dubrovnika do Drinopoqa i Carigrada. Kao karavanxi-

je posluìli su hercegova~ki vlasi, a za poslovne pratioce robe unajmqivali su

dubrova~ke mladi}e.14

Odmah zatim i Firentinci su stradali u talasu epidemije kuge koja je besne-

la u Carigradu. Gotovo nijedna ku}a nije bila bez gubitaka. âk je i sultanov prija-

teq Vermilio F. Kaponi upisan u spisak `rtava. U isto vreme odnosi izme|u Fi-

rentinaca i sultanovog praga postajali su sve prisniji. Reakcija na takvo dràwe

u hri{}anskom svetu primorala je Firentinsku komunu da zabrani svojim la|ama

da plove prema Bosforu i pozvala je stare{ine trgova~kih firmi u turskoj presto-

nici da se vrate u domovinu. Oni su na brzinu sakupili svoje efektive i ukrcali

se u ankonske la|e. Kad su bili na Jonskom moru, prema Modonu, mleta~ke galije su


9 N. Makâàveli, n. d., 203.

10 W. Heyd, Histoire du commerce du Levant au Moyen age, II, Leipzig 1923, 337.

11 F. Babinger, Mehmed der Eroberer und seine Zeit, Munchen 1953, 241.

12 F. Babinger, Mehmed Osvaja~ i wegovo doba, Novi Sad 1968, 217, 286.

13 F. Babinger, Mehmed der Eroberer, 275, 262.

14 Primerice: najam jednog dubrova~kog momka trajao je godinu dana, a slu`ba je po~iwala mese-

ca februara da roba stigne za prole}ne praznike i prodajnu sezonu (DAD, Div. not. XLV, 30 (24. I 1475).

opqa~kale povratnike, govore}i da su u ratu hri{}ani sa tih la|a snabdevali mu-

slimane oru`jem i drugom robom.

U toku ratnih godina prestao je pomorski saobra}aj Firentinaca u pravcu Ca-

rigrada i tek 1472. godine u morski rukavac Zlatnog Roga uplovile su dve firentin-

ske trgova~ke la|e. Do septembra 1472. u Carigradu je konzulovao Majnardo Ubaldi-

ni. Pored wega za najuglednije Firentince u Carigradu vaìli su Jakopo Tebaldi,

Nikolo Ardingeri i Karlo Marteli. Ova ~etvorica savetovala su sultanu da na Dar-

danelima podigne œCastelo del VituperoŒ (Zamak sramote) i da ga naoruà sa 30 bom-

bardi. Ukoliko se moè poverovati Benedetu Deju, koji je dao podatke o uhva}enim

mleta~kim pismima na Hiosu, sam Dej je kao sultanov izaslanik poslat u Kairo da

obavesti mamelu~kog sultana o namerama Mle~ana protiv muslimana.15

Kad je okon~an tursko-mleta~ki rat, obnovqeno je ~e{}e putovawe Firenti-

naca u Carigrad pomorskim putem. Sultan Bajazid II naredio je dubrova~koj vladi

da obezbedi plovidbeno sredstvo za dolazak Hijeronima Spinele, koji je bio odre-

|en da uredi odnose sa Portom kao firentinski poklisar.16 Firentinci u Peri

ponekad su poveravali dubrova~kim pomorcima da obave i wihove trgova~ke po-

slove u Dubrovniku. Na primer, Leone da Firence dao je 510 ugarskih dukata Ma-

rinu N. Radulovi}u, patronu nave sa Lopuda, da izvr{i wegov poslovni nalog, sva-

kako sa Federikom Sav. Men~eti}em.17 I kasnije su firentinski zvani~ni pred-

stavnici koristili usluge dubrova~kih brodova. Tako je senator Pjetro deqi Al-

bici zatraìo od Dubrova~kog senata la|u za plovidbu u Livorno.18

Krajem XV veka, ali i kasnije, Carigrad je bio pozornica èstokog rivalite-

ta izme|u Mle~ana i Firentinaca. Suprotnosti su postojale i u samoj Italiji

zbog neprestane èqe Venecijanaca da pro{ire svoje teritorije i svoj politi~ki

i trgova~ki uticaj. Nije zaboravqeno da je sultan za qubav Firentinaca 1463. go-

dine bacio mleta~ke trgovce u Carigradu u tamnicu, a wihove ku}e predao wiho-

vim firentinskim rivalima. Od toga doba Firentinci su turskoj prestonici bi-

li prevalentni u odnosu na ostale Italijane i zapadwake.19

Porta je 1505. godine povisila carinske da`bine, koje su dotad iznosile 2%

vrednosti robe na 5% ad valorem. Tranzit je trebalo da se obavqa preko Herceg No-

vog. Siworija Firence je reklamirala da pomenute odluke Porte zna~e nabaciva-

we te{kog tereta firentinskim trgovcima, ali primedbe prekomorskih prijateqa

nisu uvaène.20 Znatno povi{ewe carinske stope nije uticalo na obustavu firen-

tinskog poslovawa u Carigradu, jer je 1507. godine vi{e od {ezdeset firentin-

skih kompanija imalo svoje agente na Zlatnom Rogu.21 Jedna ruska istorija Italije

je nerealno predstavila da je posle 1530. godine prestalo delovawe firentinskih


15 F. Babinger, Mehmed der Eroberer, 296.

16 Isto, 273.

17 Glasnik Zemaljskog muzeja (Sarajevo) XXIII (1911) 73, & 182 (1. XI 1483).

18 DAD, Div. not. C, 94 (9. IX 1528).

19 W. Heyd, Histoire du commerce, 339–340.

20 Isto, 343.

21 Istorià Italii, kn. I, redakcià S. D. Skaskin, A. A. Kotelânikova, V. N. Rutenberg, Moskva, 470.

trgovaca u Carigradu.22 Aprila 1532. firentinski bail u Carigradu Aleksis \e-

rardi trebalo je da na Porti re{i pitawe naplate carine za firentinsku robu koja

je upu}ivana u tursku prestonicu; u pitawu je bila visina carinske stope i mo-

gu}nost naplate menicom.23

Zabunu moè izazvati titula firentinskog predstavnika u Carigradu, koga

neki tretiraju i nazivaju konzulom. Taj predstavnik je, kao i u slu~aju Mle~ana,

nazivan œbailŒ. Juna 1500. godine to je bio Andrea Kamaski, koji je na putu za Ca-

rigrad oboleo na dubrova~koj la|i Bartola Tomanovi}a, pa je nekoliko dana proveo

u nekoj ku}i na Plo~ama.24 Aprila 1515. Zenobiju Medi~iju, kao imenovanom bai-

lu, opro{tena je carina na robu pristiglu u dubrova~ku carinarnicu. Avgusta

iste godine dubrova~ka carina iznosila je pola dukata za jeftinije vunene tkanine

na prohodu u Tursku.25 Bescarinski prolaz robe na putu u Carigrad obezbe|en je i

\ulijanu de Pitisu, kad su tom bailu iz Ankone stigle ve}e koli~ine sukna. Dok je

od jeftinijih tkanina napla}eno samo po deset gro{a od komada (pe~e), za pomodni

francuski {tof karkasonski uzimano je po dva dukata od kowskog tovara.26 Bail je

1543. godine bio \uqelmo da Somaja, a pre toga, 1539, Alvi|o \erardi.27 Firen-

tinski bail u Carigradu marta 1557. bio je \ovani-Batista Buondelmonti.28 Bail

1594. godine imao je i ra~unovo|u; to je bio Pjetro Nani, koji je od \ovanija Braga-

dina iz Venecije primio sanduk tekstila.29 Ponekad je pomenut i firentinski

prokonzul u Carigradu. To je, svakako, bio bailov pomo}nik i on je u Dubrovniku

zabeleèn februara 1516. godine.30

Izme|u kiparskog i austro-turskog œdugogŒ rata (1593) ve}i trgova~ki po-

slovi Firentinaca preme{teni su sa osovine Dubrovnik — Carigrad prema Beo-

gradu i Budimu, jer je zapadnoevropsko trì{te ponovo bilo zainteresovanije za

jeftinije balkanske i panonske sirovine nego za prodaju svojih manufakturnih

proizvoda, jer pijaca u turskoj prestonici nije bila dovoqno jaka da proguta na hi-

qade pe~a tkanina. Pomenuti rat je krajem XVI veka opet vratio firentinske tr-

govce u Peru i Carigrad, jer je izbacio iz prometa panonske sirovine. Ve} jula

1594. jedan od najve}ih potro{a~a italijanskih, engleskih i francuskih tkanina,

nakita i drugih manufakturnih izra|evina bio je Carigrad, gde se koncentrisalo

bogatstvo velike imperije. U isto vreme Carigrad je postao i veliko izvozno trì-

{te koà, a izuzetno i ìtarica.31


22 Isto, 470, autor je A. D. Rolova.

23 DAD, Cons. rog. XLI, 60 (6. IV 1532).

24 DAD, Cons. min. XXVI, 280 (11. VII 1500).

25 DAD, Cons. rog. XXXIII, 159 (28. IV 1515), 206 (18. VIII 1517).

26 DAD, Cons. rog. XXXV, 232 (9. VII 1520).

27 DAD, Div. canc. CXXIX, 9, at (7. V 1543); CXXV, 180–181 (29. V 1539).

28 DAD, Div. not. CXVI, 13–21 (12. X 1558).

29 Pisma Bartolomeu Bor|aniju (1593–1595), priredio T. Popovi}, œSpomenik SANUŒ 1, &

352, CXXIV, Beograd 1984 (u daqem tekstu: Bor|ani)

30 DAD, Cons. rog. XXXIII, 231, 279.

31 Isto, 184.

II

Za po~etak firentinskog poslovawa u Carigradu bili su va`ni odnosi Mle-

~ana sa Vizantijom i Turcima. Jedan izve{taj mleta~kog baila u Carigradu (iz ma-

ja 1425) govori o neprijateqstvu izme|u Mle~ana i vizantijskih vlasti, zbog ~ega

su mleta~ki trgovci koji su stanovali u Carigradu ponovo potisnuti u Peru. Bail

je ra~unao na to da se moè desiti da mleta~ki generalni kapetan mora pustiti u

Carigradski kanal (=Mramorno more) |enovqanske la|e koje idu u pomo} Turcima,

s kojima Mle~ani vode rat.32

Tridesetih godina XV veka u vizantijskoj prestonici radile su i firentin-

ske zanatlije. Bartolomeo Korzi i Domeniko Kolu~i, obojica kamenari, a Kolu~i

je bio i ìteq Pere, unajmili su za plovidbu la|u Natalina Marinova sa dubro-

va~kog bogatog ostrva Lopuda da preveze nekih 19 bala koà, verovatno bivoqih,

volujskih ili kamiqih. Vozarina je bila vrlo skupa i do Dubrovnika je iznosila

~ak 90 {kuda.33 U to vreme su ve} sa Istoka, pre svega iz Bruse i Carigrada, po~eli

da stiù kameloti (tkanina od kamiqe dlake ili kamiqa koà), koji su slagani po

vi{e desetina u œtableŒ. Firentinac Ilarion Ceki u ime svoje kompanije preve-

zao je 24 œtableŒ, a daqe 43 iz Dubrovnika u Ankonu, tako|e po skupoj tarifi pre-

voznine (77 dukata).34 Ovde se treba zadràti na li~nom imenu toga Firentinca:

ono je izrazito gr~ko, te je mo`da taj Firentinac i ro|en u vizantijskom svetu, jer

je gr~ki uticaj u Italiji nastao tek od sredine stole}a.

Sredinom XV veka Firentinci u Carigradu, tj. u Peri ne{to su se uti{ali

jer je vreme u politi~kom smislu bilo prenapregnuto. Ipak, postoji podatak o do-

lasku la|a sa robom iz œRomanijeŒ (tj. Vizantije) Firentinca Fran~eska Pitija

(oktobar 1444).35 Ta œRomanijaŒ nije bila sa obala Jadrana (od Spinarice, severno

od Valone) i Jonskog mora, niti je re~ o izvoznim proizvodima koji su izlazili na

ta mora (ìtarice, so, drvo, hrastove {i{arke, sto~ni proizvodi), jer se luke tih

obala i proizvodi izri~ito obeleàvaju i zbog razli~itih carinskih stopa.

Putovawe morem bilo je rizi~no, naro~ito od pustahija u Jonskom i Egejskom

moru, te su zato i daqe Firentinci rado koristili kopneni transport, pogotovo

kad je za poslove bilo potrebno kra}e vreme tranzita. Firentinski izvoz tkanina

i drugih zapadnih izra|evina i{ao je do Carigrada preko zna~ajnih pijaca u Sara-

jevu, Novom Pazaru, Skopqu, Sofiji, Plovdivu i Drinopoqu, te se deo robe i u

tim gradovima ostavqao. Tereti za Beograd slati su iz Trsta preko Ptuja i Slavo-

nije36 ili iz Ugarske Dunavom. êsto su Firentinci putovali zajedno sa Dubrov-

~anima koji su poznavali jezik i op{te prilike slovenskih zemaqa kroz koje su


32 Acta Albaniae veneta saeculorum XIV et XV, Josephi Valentini labore, XII, Munchen, 157–158, &

2971 (10. V 1425).

33 DAD, Div. not. CIV, 179–180 (7. IV 1437).

34 DAD, Div. not. CIV, 139–140 (24. I 1437).

35 DAD, Cons. min. X, 74 (30. V 1444).

36 W. Heyd, Histoire du commerce II, 299.

prolazili karavani. Bilo je slu~ajeva kad su Firentinci u Dubrovniku predavali

dubrova~kim trgovcima tekstil i drugi espap u neku vrstu tranzitnog komisiona,

s tim {to bi, pored transportnih usluga, Firentinci platili i osigurawe od ri-

zika ili bi na sebe preuzimali ~ak i rizik ekspedovawa dubrova~ke robe ako je ova

upu}ivana zajedno sa firentinskom. Carigradski Firentinci su koristili Du-

brov~ane i u nekim poslovima. Kad su traìli da dubrova~ka vlada izvr{i sekve-

star nekog tereta slatog morem, dubrova~ka vlada je odbila da obavi traèno za ra-

~un nekog Paola di Kole.37

U Dubrovniku su Firentinci pla}ali uvoznu i izvoznu carinu, koja je

obi~no objediwena u jedan iznos, kao prohodna. Ta carina je iznosila u prvo vreme

~ak 20 dukata za svaku salmu (=kowski tovar) ukoliko bi se prevozila skupocenija

roba (svileni damast, garbo, platno protkano zlatnim ìcama).38 U jednom tran-

sportu (avgusta 1486) firentinski trgovci su stigli u Dubrovnik sa 680 pe~a (tru-

ba, topa) vunenih tkanina, sa kojima su krenuli kopnom u Tursku. Carina, tada ve}

povla{}ena u slu~aju Firentinaca, iznosila je 610 dukata i mogla je biti pla}ana

kasnije, u Carigradu ili Drinopoqu. Godinu kasnije carina je utvr|ena na dve

tre}ine dukata od pe~e. Carina na jeftinija sukna iznosila je, na primer, kod ka-

rizeja samo pola dukata.39 Sa Firentincima koji su iz Turske slali u Dubrovnik

sirovu svilu i kamelot bio je povezan i Ajas-beg,40 koji je i sam bio izvoznik, pa je

strancima pravio te{ko}e.

Pla}awe menicom trasiranom na dubrova~ke poklisare tributa u Drinopo-

qu ili Carigradu primenio je i Nikolo Kal~idoni za sebe i svoje drugove Nikolu

\uretija i Fran~eska Fatija (januara 1489). Novac (181 dukat) trebalo je da donese

i poklisarima preda Dubrov~anin Nikola @upanov, dragoman (=prevodilac) u fi-

rentinskoj slu`bi.41

Iz jedne tu`be u Dubrovniku (januara 1481) vidi se ~ime su se tako|e bavili

Firentinci u Peri. Dubrova~ki apotekar \ulijano Jakopi tuìo je dubrova~kom

pomiriteqnom sudu svoga zemqaka \erolima Pjetrova iz Pere zbog 12 bisera, koji

su vredeli 72 dukata, a koji su nabavqeni za Umberta de Nobilisa iz Firence.42

Veliki istraìva~ orijentalne trgovine evropskih sila Vilhelm Hajd ozna-

~io je puteve koji su sa Jadrana, u prvom redu iz Dubrovnika, vodili u Drinopoq i

Carigrad. Prema wemu, dve trase (jedna je bila preko Trebiwa i Fo~e, a druga na

Livno i Sarajevo) spajale su se u Novom Pazaru, gde je ìveo i izvestan broj mle-


37 DAD, Cons. min. XXI, 259 (3. X 1481).

38 DAD, Cons. rog. XXIV, 109 (24. X 1482), 142 (29. X 1482). — U œLiber viridisŒ carinske odred-

be o Firentincima se ne pomiwu. Jedino u glavi 75, o odnosima Dubrovnika i Kotora (19. IV 1392) kao

svedoci su se potpisali i Petrus Conradi i Andreas Jacobi iz Firence (B. Nedeqkovi}, Liber viridis,

Beograd 1984, 45–47).

39 DAD, Cons. rog. XXV, 75, 119 (15. I 1486), 118 (20. IX 1486), 162 (2. X 1487).

40 DAD, Cons. rog. XXIV, 182 (25. VIII 1487).

41 DAD, Div. not. LXIX, 9 (10. I 1489).

42 DAD, Mob. ord. XLII, 13–13 (27. I 1481).

ta~kih trgovaca, daqe je kori{}en do Ni{a dubrova~ki, a od Ni{a preko Sofije i

Plovdiva poznati carigradski vojni drum.43

Dubrova~ke arhivske dokumentacije o Firentincima u Carigradu i Drino-

poqu ima najvi{e u prvih {est decenija XVI veka. Jula 1500. godine u rukama Jako-

pa Antonijevog, apotekara u Dubrovniku, Firentinca, sekvestrovan je kamelot ko-

ji je pristigao iz Carigrada sa \or|om Bartolijem, Firentincem.44 êtiri godi-

ne kasnije beleì se œemin firentinske nacijeŒ u Carigradu Pandolfo Korbine-

li, kome je u Dubrovniku opro{tena carina na tri trube svilenih tkanina, no{e-

nih na poklon sultanu.45 Taj œeminŒ, po turskoj nomenklaturi, bio je, u stvari,

œbailŒ po evropskom stilu administrirawa, sli~no mleta~kom bailu u Carigradu

i drugde. Ako su Turci takvom evropskom bailu dali ista ovla{}ewa kao svojim

eminima, taj emin-bail imao je velika prava u turskoj prestonici. Naredne godine

Dubrova~ki senat je nanovo razmotrio pitawe carine u o~igledno pove}anom izvo-

zu zapadnog tekstila u Otomansko carstvo. Karizeje i ostala vunena tkawa niè vr-

ste cariwena su i daqe po stopi od pola dukata za pe~u. Tako su optere}ena prohod-

nom carinom i druga sukna italijanske provenijencije koja su ukrcavana u Ankoni

za Dubrovnik i daqe za sultanovu carevinu. Odluka o tome done{ena je u vi{e na-

vrata kad su se javqali predlozi za pomerawe carine, posebno naniè.46

Antonio Sustewo, Firentinac koji je poslovao u Carigradu, poslao je (1505)

preko svoga zemqaka Andrea Karnesekija, kao kreditor, 800 dukata Parkionu Kro-

toneu, prema jednoj obligaciji; pomenuti novac trebalo je isplatiti Karnesekiju

u Dubrovniku, ali iz ruku Krotonea.47 Na predlog dubrova~kog apotekara \u-

lijana Jakopija, dubrova~ke la|e su dovezle oko 5000 stara p{enice iz œRomanijeŒ

(=nekada{we Vizantijske carevine) prema angaòvawu \or|a Barolija i Tomaza

Ajolfija, firentinskih trgovaca u Peri. Dubrova~ki senat je re{io da polovinu

toga tereta zadrì u Dubrovniku, a da se druga polovina moè izvesti.48 Pomenuto

zrnevqe nikako nije utovareno u Carigradu ili u wegovom kanalu (=Mramornom

moru), jer su takvu mogu}nost u redovnim prilikama jo{ spre~avali turski organi

vlasti zaduèni za promet ìtarica, nego je utovar morao biti obavqen u prista-

ni{tima Egejskog mora (Volos, Almiros, Evbeja, Kavala). Takav utovar je pretpo-

stavqao poslovne agente-nakupce, pa i neki papir turskih pa{a. Tomazo Ajolfi je

narednih godina osigurao svoju robu koju je morem slao u Dubrovnik ili Ankonu.

U jednom slu~aju œgraneŒ (=hrastove {i{arke za {tavqewe koà) utovarene su u

Patraskom zalivu na jednu lopudsku karavelu i osigurana na hiqadu dukata po sto-

pi od 5% vrednosti robe. Marta 1506. Jakopo \ustinijani je osigurao ìto, ukrca-


43 W. Heyd, Histoire du commerce.

44 DAD, Div. canc. XCIV, 134 (31. VII 1500).

45 DAD, Cons. rog. XXI, 229 (20. VI 1504).

46 DAD, Cons. rog. XXIX, 184 (10. II 1504), (20. VI 1505), XXX, 64 (12. VII 1525).

47 DAD, Div. not. LXXXIV, 3–4 (28. XII 1505).

48 DAD, Cons. rog. XXX, 111 (8. I 1506).

no na la|i Bartoli}a na skalama Patraskog zaliva; osigurano je 700 dukata po sto-

pi od 5% ad valorem.49

Zbog poja~anog gusarstva, naro~ito u Egejskom i Jonskom moru, od 1513. godi-

ne kod utovara proizvoda kupqenih od carigradskih Firentinaca osigurawe je

postala obavezna praksa. Lorenco Minijati, Firentinac sa stanovawem u Dubrov-

niku, rade}i za \irolama Gvarnerija iz carigradske Pere, osigurao je iz Monka-

stra (Crnomorsko primorje) prevoz voska, koji je utovaren u neku mleta~ku navu u

pristani{tu Carigrada ili Pere za Ankonu. Pored voska 30 osigura~a je osi-

guralo i neku p{enicu.50 Samo nekoliko dana docnije dubrova~ki patricije Miho

F. Kaboga, posluju}i za Antonija \erinija, Firentinca nastawenog u Peri, osigu-

rao je robu i trup la|e kojom je upravqao Zuan Bersilijeri iz Pere. Roba se sastoja-

la od p{enice, koja je ipak ukrcana u lukama Mramornog mora za 800 dukata, a stopa

osigurawa je iznosila 8% vrednosti utovara.51

Avgusta 1515. godine povodom novog poku{aja pomerawa carine na jeftinija

sukna za izvoz u Tursku, ostalo je ipak na staroj stopi od pola dukata za pe~u, kojoj

se cena nije pomerala od februara 1504. godine.52 Upravo sredinom druge decenije

XVI veka u trgovinskoj razmeni sa Turskom masovno su se pojavile skupe svilene

tkanine (damast, verovatno atlas iz Firence i drugo). Carina na tu skupu robu naj-

pre je bila ustanovqena za Firentince, pa su kasnije i Mle~ani,53 Jevreji, Grci i

drugi dobijali istu carinsku povlasticu kao Firentinci, i to je uvek nagla{avano

kod dono{ewa konkretne odluke. Drugi Italijani su tako|e (na primer, Zenobio Be-

rimi) pla}ali karizeje u ekspediciji za Carigrad samo pola dukata carine.54

Da se skrati skupi kopneni prevoz preko Bugarske, Srbije i Hercegovine u

Dubrovnik, postojao je i kombinovani prevoz kopnom (nekada{wom œVia Egna-

tiomŒ, ali ne na Dra~) do Valone, a zatim la|ama za jadranske destinacije. Kad su

gusari zapazili tu novinu, jedan {panski galeon je doplovio pred Valonu da bi od-

uzeo terete Firentincima i drugim hri{}anskim trgovcima koji su upravo stigli

iz Carigrada.55

Carinski re`im od februara 1504. godine produ`en je 13. avgusta 1518. na

naredne tri godine.56 Tada su u dubrova~koj gradskoj luci o~ekivali jo{ dve la|e sa

Zapada koje bi prevozile tekstil za Carigrad. Zanimqiv je bio slu~aj navodno budu-

}eg baila \ulijana de Pitisa. Wegova roba nije cariwena, ali \ulijano je bio samo

bail œin speŒ; wemu su ipak skromnija sukna, kad su se javila u gomili, cariwena, i

to samo pola gro{a za pe~u, a karkasonski (ju`nofrancuski) {tofovi po dukat od


49 DAD, Div. not. LXXXV, 69–69 (14. III 1526).

50 DAD, Div. not. CXII, 238–239 (5. V 1513).

51 DAD, Div. not. CXII, 242–244.

52 DAD, Div. not. CXII, 242–244.

53 DAD, Cons. rog. XXXV, (11. XII 1518).

54 DAD, Cons. rog. XXXV, 148 (5. XI 1519).

55 I diari di Marino Sanuto XX, Venezia, 53 i 77; B. Hrabak, Arbana{ke studije I, Beograd 2005, 162.

56 DAD, Cons. rog. XXXIV, 282, (12. VIII 1518).

salme (=kowskog tovara).57 \ulijano je (najpre) bio samo agent firentinskog baila u

Carigradu, pa je platio ~etvrtinu dukata za karizeje i druge jevftinije tkanine.58

Carina na debele engleske karizeje (od ~etvrtine dukata po pe~i) mogla je iz-

uzetno da se naplati i u Ankoni, uz garantiju dubrova~kog brodara. Tako je @eno-

vio D. \er|ini utovario karizeje na jednu navu Lukarevi}a za Carigrad, a carinu

bi naknadno platio u Ankoni.59 Povla{}enu carinu su pla}ali i zapadwaci, koji

su u Ankoni bili stranci. @ilijen Mi{elov iz Aviwona u dve bale koje je preve-

zao kroz Dubrovnik imao je 24 pe~e tankog supramana, ~etiri bale karkasonskog

{tofa, ~etiri bale jeftinijeg sukna i jo{ 21 pe~u u dve bale vunenih tkanina, pa je

platio 134 dukata carine.60 Povla{}enu carinu pla}ali su i Dubrov~ani koji su

poslovali u Firenci u slu~aju prohoda tkanina sa Zapada, pa su se i oni sluìli

modalitetima koji su vaìli za Firentince. Luka \uw. Buni} za tekstil vredan

hiqadu dukata na brodu œTutti santiŒ, uhva}enom od korsara na putu u Dubrovnik,

mogao je da plati menicom koja bi bila finirana na Zapadu u roku od mesec dana,

pod kaznom za ka{wewe od 25% vrednosti robe.61

Firentinci u Peri su se ponekad sluìli dubrova~kim pomorcima da obave

svoje trgova~ke transakcije u Dubrovniku. Na primer, Leone da Firenca dao je 510

ugarskih (austrijskih) dukata Marinu N. Radulovi}u, patronu nave sa Lopuda, da iz-

vr{i wegov poslovni nalog sa Federikom Sav. Men~eti}em.62 Firentinci su u Du-

brovniku zavisili od spretnih dubrova~kih brodara. U to vreme senator Pjetro deqi

Albici zatraìo je od Dubrova~kog senata brod za plovidbu u zaobilazno Livorno.63

Isplate carigradskih Firentinaca nisu ponekad bile ekspeditivne i o za-

kazanom roku. Tomazo Ajolfi iz Pere bio je obavezan (1528) da kompenzira 32902

ak~e kao ostatak ve}e isplate za hiqadu kowskih tovara p{enice iz Volosa dubro-

va~kom Firentincu Leonardu de Hijeronimisu. To zrnevqe je primio u Volosu du-

brova~ki patron Toma Antunov zvani Krivonosovi} od agenta Tomaza Ajolfija;

posle istovara ìta, isti pomorac je primio 50 pe~a karizeja i neki kordovan na

ime naknade za vozarinu; Leonardo je za tu robu bio duàn dubrova~koj carinarni-

ci 205 dukata i 35 gro{a; isplata je obavqena tek 1534. godine, dakle, posle gotovo

{est godina; za isplatu zakasnele carine morao se postaviti jemac, i to je bio Kar-

lo L. Sorko~evi}.64

Firentinski konzul u Dubrovniku @enovio Bartoli unajmio je neku cavtat-

sku saeciju za poverenika francuskog kraqa da se Napuqcu \ovaniju T. Gvidoneu

omogu}i da neke kowe iz Turske preveze u Veneciju.65


57 DAD, Cons. rog. XXXV, 232 (9.VI 1520).

58 Isto, 228 (24. V 1520).

59 Isto, 18 (5. XI 1519).

60 DAD, Cons. rog. XXXVI, 87 (18. VII 1521).

61 DAD, Cons. rog. XXXVII, 50–51 (2. V 1523).

62 DAD, Div. not. C, 84 (9. IX 1528).

63 DAD, Cons. rog. XXXIX, 136 (29. X 1528).

64 DAD, Div. canc. CXXI, 199–200 (24. III 1534).

65 DAD, Div. canc. CXXVIII, 98–99 (31. III 1541).

Firentinski bail i wegov notar u Peri tridesetih godina XVI veka po~eli

su preuzimati ulogu najprihvatqivijeg predstavnika hri{}anskih vlasti i trgo-

vaca u Otomanskom carstvu, izuzimaju}i Mle~ane i \enovqane. Testamenti Du-

brov~ana pisani u Carigradu (na primer, Andra Matovog, kroja~a) bili su ozvani-

~eni u firentinskom bailatu.66 Sli~no je bilo i sa Jevrejima. Carigradski rabin

[emuel Kenfus uzeo je u slu`bu hri{}anina Jakopa Man. Marinoretija na godinu

dana; wihov pismeni ugovor su osnaìli notar Filip Ar|etuni i biv{i bail Al-

vize \erardi.67

Od tridesetih godina carigradski Firentinci bili su posebno va`ni kod

trasirawa menica. Poslovni qudi ili poslanici hri{}anskih dràva uzimali su

od Firentinaca u Peri ve}e svote novaca na zajam. Taj bi novac (uz odre|enu kama-

tu) bio napla}ivan menicom na ugovorenom mestu. To su redovno radili dubrova~ki

poklisari kad ne bi sli~nim menicama stigao novac samih Dubrov~ana ili firen-

tinskih izvoznika za pla}awe carine. U prole}e 1537, primerice, od Fran~eska Ma-

walija uzeto je 1103 dukata.68 U leto 1539. dubrova~ki poslanici na Porti primili

su 450 dukata na po~ek od Karla âtoa; novac na menici ispla}en je u Dubrovniku

Zenobiju Bartoliju, glavnom firentinskom faktoru i konzulu toga vremena u gradu

sv. Vlaha;69 od istoga âtoa poklisari Marin Nat. Gu~eti} i Marin Pet. Saraka

primili su i 65 dukata, {to je menicom u Dubrovniku, tako|e, kompenzirano Zeno-

biju Bartoliju.70 Menicama su se sluìli i Firentinci, naro~ito pri pla}awu ca-

rine Dubrov~anima. Tako se Galeac Ant. Tadei na tri menice obavezao da }e dubro-

va~kim poklisarima isplatiti 642 dukata; menica je trasirana na Pavla Mar. Gra-

di}a, dubrova~kog agenta u Peri,71 koji bi stvarno primio novac za poklisare.

Firentinski trgovci u Peri ~e{}e su slali preko Dubrovnika kamelot, na

primer, Stefano Fieski 17 œtabliŒ svom zemqaku u gradu pod Sr|em Lorencu \ov.

Lotiju; ovaj je morao dokazati turskom eminu na Plo~ama Mehmedu da po{iqka ne

pripada sultanovim podanicima da ne bi morao platiti |umruk (tursku izvoznu

carinu); za potvrdu se Loti postavio jemcem, ina~e bi |umruk iznosio 2686 ak~i.72

U sli~nim slu~ajevima, kad bi Firentinci preuzimali robu Turaka, oni bi se

obavezali pomenutom eminu da }e |umruk biti namiren tako|e menicom u Carigra-

du, u jednom slu~aju preko nekog Mikielija.73 Kamelot koji je stizao iz sultanove

prestonice u Dubrovnik osiguravan je za daqu plovidbu u Ankonu. @enovio Bar-

toli je (1541) osigurao 37 œtabliŒ kamelota Alvi|u \erauliju na 700 dukata po

stopi od 2%.74


66 DAD, Div. not. CIII, 17 at (19. XI 1535).

67 DAD, Div. not. CVII, 70 (7. IX 1536).

68 DAD, Cons. rog. XLIII, 147 (1. VI 1587).

69 DAD, Cons. rog. XLIV, 206–207 (14. VII 1539).

70 Isto.

71 DAD, Div. not. CVI, 220 (22. II 1542).

72 DAD, Div. not. CVI, 243–244 (15. IV 1542).

73 Isto, 243 (15. IV 1542).

74 Isto, 148–148 (5. I 1541).

Pored koà i kamelota Firentinci iz Pere izvozili su i neke specifi~ne

œrobeŒ. Bail je bez carine dopremio u Dubrovnik i izvezao iz wega 12 rasnih kowa,

svakako arapske rase.75 Bescarinsko propu{tawe robe carinskog baila, koji je bio

i trgovac, bilo je i 1546. godine. Bili su to bala i po {tofova i sanduk svilenih

tkanina, vrlo traènih u Carigradu.76

Stalan izvoz ìtarica iz Osmanlijske imperije od strane Firentinaca po-

~eo je vi{e godina pre sredine XVI veka, kada je (1544) jedan slu~aj okon~an. Pre

vi{e godina Pavao Gradi}, dubrova~ki trgovac u Peri, dao je \. da Somaji 45015

ak~i, koje su pla}ene po ra~unu i naredbi Nikole de Kastratija, trgovaca u Firen-

ci. \uqelmo da Somaja je taj novac prebacio na ra~un ro|aka \ambatiste i Pjetra

Pomara, koji su se nalazili u Volosu na utovaru p{enice; taj novac ispla}en je u

Peri od J. A. Cakija, poslovnika Nikole Kastratija; akt o tome pisan je u Peri 9.

maja 1544. godine.77

Izvoz ìtarica iz zapadne Trakije i egejske Makedonije u jesen gladne 1549.

godine preduzeli su neki italijanski trgovci iz Pere. U jednom slu~aju jedan Fi-

rentinac uzeo je za ra~un nekog Latina iz Pere neku italijansku la|u da se iz Kavale

preveze hlebno zrno u Livorno i \enovu. Isto su preduzeli i neki carigradski Fi-

rentinci, ukrcav{i gr~ku p{enicu za Mesinu, pa zatim u Livorno ili \enovu.78

U to vreme dubrova~ke la|e su plovile za Rodolfa Kotoa, Gvida Kambija i

wihove ortake, Firentince, koji su iz luka Mramornog mora izvozili ìto, koè,

vunu i kavijar. Konkretno, neka dubrova~ka brodica utovarila je p{enicu u pri-

stani{tima Carigradskog kanala sa istovarom u Firenci i Livornu. Miho F. Ka-

boga, rade}i za Firentinca Pjetra Antonia Berinija osigurao je u Dubrovniku to-

var vredan 1450 {kuda za Livorno ili Ankonu. Za iste trgovce iz Pere Miho Kabo-

ga je (marta 1555) osigurao navu Nikole V. Sorko~evi}a.79

êtrdesetih godina za Firentince iz Pere poslovao je u Dubrovniku i Bar-

tol Mar. Cicer, ~ija je porodica ranije trgovala u Vrhbosni — Sarajevu; on je po-

sebno radio u ime \ovanija Vermakanea.80

U jednoj op{tinskoj kwizi dugova zabeleèn je niz firentinskih dragomana

koji su sluìli za slawe menica u Drinopoq i Peru. Ti poslovnici su bili: Cvje-

tko, Ivan \ur|ev iz Konavala, Nikola Luànin, Ivan Vra~evica, Andro Pavlov,

Rado Pavlov iz Konavala, Luka Radov, Ivan Dubrov~anin, Nikola Ivanov, patroni

la|a — Jakob Ivanov, Tomo Nikolin sa Lopuda i Rado Alegretov iz Slanog. Adre-

sati menica, tj. oni koji su imali da plate ozna~ene iznose bili su (1547): Anto-

nio \erini (Pera), \ovani Verni~e (Pera), Lorenco \. da Somaja, Lorenco Lodo-


75 DAD, Cons. rog. XLVI, 143 (10. VII 1543).

76 DAD, Cons. rog. XLVII, 261 (29. XI 1546).

77 DAD, Div. canc. CXXX, 118–119 (29. X 1544).

78 DAD, Div. not. CX, 194–195 (23. XII 1549).

79 DAD, Div. not. CXII, 244–44 (15. V 1553); B. Hrabak, Izvoz ìtarica iz Osmanlijskog Carstva u

XIV, XV i XVI stole}u, Pri{tina 1971, 259, 210.

80 DAD, Div. not. CX, 27–28 (12. XII 1542).

vikov Ugucon (Pera), Lorenco Karolo Rati, Lorenco Antonio \erini, Trukon de

Albicis.81

Pete decenije ¶çÇ stole}a po~elo je u Dubrovniku osiguravawe sirovih, ob-

ra|enih i obojenih koà. Andrea Varacaro preko Lorenca Minijatija je osigurao

kordovane i montonine ukrcane na hercegnovski brod Azap-age, kojim je upravqao

Fusuf rajs.82 Isti Minijati, kao agent \uqelma, francuskog ~asovni~ara u Du-

brovniku i Bernarda Cakija, Firentinca, osigurao je sirove koè utovarene na dva

gripa, kojima su patroni bili Perica i Stjepko iz Slanog za plovidbu u Ankonu;

osigurawe (po stopi od 3%) posebno se odnosilo na uskoke, koji su u toku godine zai-

sta uhvatili, pa zatim vlasnicima preprodali la|e i terete.83 Alvi|o \erardi, fi-

rentinski patricije, imao je u Peri palatu; u woj je pred bailom Pjerom Mat. âti-

jem Hilarion âti izjavio da je krcali{tima Mramornog mora utovario na jednoj

dubrova~koj navi volujske koè za Ankonu, delom osu{ene a delimi~no slane iz Var-

ne, i to po ra~unu Domenika âtija, da bi se u Ankoni koè predale Paolu Periza

Bakiju (?), koji bi isplatio vozarinu od 778 dukata; pored toga ukrcano je drugih 998

koà po kontu Ameriga âtija, da se isporu~e u Ankoni Paolu Peru|i.

Osigurawe volujskih koà iz isto~ne Bugarske i Dobruxe bilo je aktuelno za

carigradske Firentince 1553. godine.84 Bartol Cicer, rade}i u ime \ovanija Ve-

kija i Pjera K. Strocija, Firentinaca iz Pere, osigurao je (1557) koè ukrcane u

pristani{tu Pere na navu Tomaza dela Maca za Ankonu.85 Dubrovnik je tada bio

mesto za osigurawe dugih plovidbi i za Firentince koji su delovali u arapskim

zemqama. Antonio Velieri, posluju}i po ra~unu Fran~eska Rusti~ija, osigurao je

trup galeona Mata Pavlova, Dubrov~anina, na ruti za Livorno, po stopi od 10%

vrednosti robe.86

Pedesetih godina XVI veka intenzivirano je osigurawe robe carigradskih

Firentinaca koja je i{la morem za sultanovu prestonicu ili novca i orijental-

nih artikala u pravcu Ankone i Firence. Otavio \erini iz Pere obezbedio je no-

vac unesen na navu œSanta Maria di LorettoŒ (1550) u mestu Rodostu. Miho F. Kaboga

je (maja 1553) osigurao razli~ite vrste koà, koje su za pomenutoga Otavija \eri-

nija utovarene u Peri i u Rodostu na navu Paola di Re|a; 30 osigura~a dalo je kau-

ciju na 500 {kuda po stopi od 7%.87 Lorenco Minijati, poslovni ~ovek velikog

formata u Dubrovniku, u ime Fran~eska Korvencija iz Pere osigurao je razli~itu

robu, ukrcanu u pristani{tima u Mramornom moru (do Galipoqa) na navu Vin~en-

ca Trapanija za Ankonu.88


81 DAD, Deb. pro Com` III, 33, 33, 39, 35, 35, 33, 37, 38, 39, 43, 51, 52, 53.

82 DAD, Div. not. CVII, 158–159 (2. VI 1543).

83 DAD, Div. not. CVIII, 262–263 (18. I 1546).

84 DAD, Div. canc. CXXXVII, 171–172 (8. V 1553).

85 DAD, Div. canc. CXLIII, 42–43 (11. III, 1557).

86 Isto, 128–129 (2. V 1557).

87 DAD, Div. not. CXII, 236–237 (28. V 1559).

88 DAD, Div. not. CXII, 203–204 (7. III 1553), (po stopi od 7%).

Godine 1552. ima najve}i broj dokumenata koji se odnose na carigradske Fi-

rentince. Te godine izvoz ìtarica imao je apsolutni prioritet u eksportu iz

sultanove carevine zbog op{te gladi na Sredozemqu. Miho F. Kaboga, rade}i za

Otavija \erinija, osigurao je p{enicu ukrcanu na jednoj dubrova~koj navi u Mra-

mornom moru za Livorno ili Apuliju. Isti Kaboga je osigurao za \erinija 1450

zlatnih {kuda za kupovinu p{enice koja je bila utovarena u krcali{tima Cari-

gradskog kanala na neku dubrova~ku navu za Livorno ili za Ankonu, kao i na 800 du-

kata za samu navu.89 Jedan drugi dubrova~ki patricije osigurao je navu Lopu|anina

Ivana Cvjetkova u prevozu hlebnog zrna iz pristani{ta u Mramornom moru za Li-

vorno i \enovu.90

Lorenco Minijati je u ime Gabriela Ramona, poslanika francuskog kraqa na

Levantu, uzeo (1552) na plovidbu navu Ivana Cvjetkova sa Lopuda; patron je treba-

lo da se u Volosu predstavi sekretaru francuske ambasade u Carigradu Febu i An-

dreji Doku iz Pere, ambasadorovu poslovniku, da bi od wih primio ìto.91 Fi-

rentinci iz Pere izvozili su ìto iz Mramornog mora za Livorno, \enovu, ali i

za Veneciju, iako sa Mle~anima i \enovqanima nisu bili prijateqi, i za vreme

oskudne 1555. godine. Rodolfo Loti, Gvido i Lance Kambi i drugovi, trgovci u

Peri, osigurali su zrnevqe iz crnomorskih skela, kao i iz pristani{ta u Mra-

mornom moru na la|i Nikole Bjazijeva sa Krfa; hlebno zrno je trebalo predati Hi-

jeronimu Gvardiju i kompawonu u Livornu, Viare|u i \enovi.92 Pomenuti izvo-

znici iz Pere bili su vlasnici p{enice i na nekoj lopudskoj navi, koja je sa tere-

tom zadràna od turskih vlasti (oktobra 1552); pet meseci kasnije oni su ovlasti-

li M. Kabogu da rekuperira brod i teret.93

Tri akta firentinskog baila u Carigradu (maja 1558) u vezi su sa slu~ajem

otimawa neke kolo~epske nave dok je utovarivala p{enicu u pristani{tu Dri|ala

(?) od strane turskih galija; zate~eni italijanski trgovci u Peri u svojim iskazi-

ma svedo~ili su da nije re~ o krijum~arewu robe zabrawene za izvoz; potpisali su

se: dva hioska trgovca, koja su poslovala u Peri, dva dubrova~ka privrednika (Lu-

cijan Kaboga, Nikola Pakojevi}), jedan trgovac iz grada Luke, jedan Italijan zavi-

~ajan u Peri, osam mleta~kih poslovnih qudi i dva Firentinca — Bartolomeo

\ov. Peruci i Bernardo Kapasaka.94 Godine 1559. bilo je bescarinskog pu{tawa

robe carigradskog firentinskog baila u Dubrovniku.95


89 DAD, Div. not. CXII, 14–15 (11. II 1552). — Bilo je 33 osigura~a na 2250 dukata, po stopi od 8%.

90 DAD, Div. not. CXII, 149–150 (12. XII 1552).

91 DAD, Div. canc. CXXXVI, 156–158 (23. I 1552). — Utovar je mogu} i u Loreu, Simirosu i u

drugim mestima Voloskog zaliva (kanala), na la|u od 285 œkolaŒ nosivosti.

92 DAD, Div. canc. CXL, 187–188 (6. IV 1555).

93 DAD, Div. not. CXII, 123 (27. X 1552); Div. canc. CLVII, 194 (3. III 1553).

94 DAD, Div. not. CXVI, 13–21 (12. X 1558).

95 DAD, Cons. rog. LV, 47 (5. XII 1559).

Carigradski Firentinci su slali u rodni grad i kavijar (svakako od dunav-

skih riba); jedna po{iqka od 200 dukata vrednosti putovala je preko Dubrovnika i

Ankone.96

Iste 1552. godine snièna je carina na tkanine {panske provenijencije Lo-

rencu Minijatiju. Tada su i Mle~ani slali u Tursku svoj tekstil preko Dubrovni-

ka, dakle, kopnom.97

Od sredwih decenija XVI stole}a nastale su vi{evrsne te{ko}e u poslova-

wu po Otomanskoj imperiji. Tursko osvajawe Ugarske (1526–1541) otvorilo je ve}e

{anse izvozu sto~arskih proizvoda iz balkanskih i crnomorskih oblasti, ali je te

mogu}nosti potrla tzv. revolucija cena zbog velikog priliva lak{e dobijanog sre-

bra iz Amerike, {to je dovelo do monetarne krize i ubrzanog obarawa vrednosti

tanke turske ak~e. Firentinci su po~eli da se iz balkanskih zemaqa doseqavaju u

Carigrad i Jedrene, jer su se tu mawe osetili ugroèni od posledica monetarne

krize; krizu su u prestonim varo{ima lak{e mogli prevazi}i prodajom skupih

svilenih tkanina, nakita, srebrnine, jer su tim uvoznim artiklima mogli dizati

cenu, {to je trì{te ipak prihvatalo. Za carigradsku i drinopoqsku pijacu Fi-

rentinci su se èstoko morali boriti sa ranije i boqe uvreènim Mle~anima.

Ipak, u ankonskoj carinarnici 70 firentinskih kontingenata robe poslato je u

Carigrad i Drinopoq.98

Firentinci nisu vr{ili pritisak na finansijsko trì{te Dubrovnika jer

su imali banaka u svom gradu na pretek; isto tako nisu davali kredite drugima u

gradu sv. Vlaha.

Kamelot iz firentinskih naseobina na Istoku sticao se u Dubrovniku, oda-

kle je daqe preko Ankone stizao u Firencu. Dubrova~ki Firentinac Bartolomeo

Pe{oni sa ortacima prihvatao je po{iqke i osiguravao ih je za daqi deo puta.

Osigurani su kameloti \ovanija Paucana za 990 dukata (20 œtabliŒ), Pjetra Mon-

teje, a po nalogu Fran~eska Barin~anija za 65 dukata, za ra~un Franka Sasetaje za

430, za Pe{onija i prijateqe za 490, po kontu An|ela Gvi~ardinija iz Firence za

dve tre}ine i jedna tre}ina za Pe{onija (nije ozna~ena svota), za ra~un Federika

Pe{onija za 450 dukata. Svi navedeni dukati bili su ankonski i sastojali su se od

29 ankonskih gro{a. Pored toga Bartolomeo Pe{oni, rade}i za svoje kompawone,

dao je Pjetru de Rikordisu i Lauru \ovaniju — Pjetr. \erardiju 340 dukata i 21

gro{ ankonski; to je bilo za 20 œtabliŒ kamelota i za osigurawe, a {to je ovima

uputio Bartolomeo de Ba|o iz isto~nih kolonija.99 Postoji jo{ jedno osigurawe

po nalogu iz Carigrada. Mato Prodan~i}, rade}i za [ipiona Rinon~inija, a po

naredbi Nikole Prodan~i}a iz Pere, osigurao je bilo koju vrstu robe ukrcanu u

lukama Mramornog mora na nekom dubrova~kom galeonu za Livorno.100


96 D. Malikovi}, Dubrovnik i Ankonska Marka 1420–1620, Pri{tina 1995, 240.

97 DAD, Cons. rog. LI, 122, 106–106 (10. X 1552).

98 T. Popovi}, Firentinci u Bosni i Srbiji u XVI veku, œIstorijski ~asopisŒ XXXIV, Beo-

grad 1987, 115.

99 DAD, Noli e sicurta (u daqem tekstu: N–S) X, 16–18 (14. IV 1573), 18–18 (16. IV 1573).

100 DAD, N–S XII, 136–137 (11. XII 1578).

Prilike za firentinsku trgovinu u sredi{tu Osmanlijskog carstva su dece-

nijama u drugoj polovini XVI veka bile lo{e; u izvoz balkanskih sirovina su se

ukqu~ili u najve}oj meri Dubrov~ani, pored Mle~ana i drugih Italijana, a kame-

lot i sirovu svilu su tako|e mnogi izvozili, pre svega Jevreji, Turci i Persijan-

ci. Okolnosti su se ne{to popravile kad je nastao novi tursko-austrijski œdugiŒ

rat, ali samo za sirovine iz balkanskih zemaqa, jer je ponovo otpala ugarska siro-

vinska pijaca. Me|u samim Firentincima nastala je finansijska koncentracija u

Carigradu i Drinopoqu.

Prepiska firentinskog œfaktoraŒ u Dubrovniku Firentinca Bartolomea

Bor|anija pokazuje (1593–1595) poslovawe vi{e firentinskih trgovaca i agenata u

Peri i Carigradu. Ambro|o Grilo je bio poslovno povezan sa trgova~kom firmom

Kaponi i sa bra}om Vekijeti u Firenci; pomenuti nisu koristili Dubrovnik kao

etapnu stanicu u svom trgovinskom prometu. Iz Carigrada je otplovio za Ankonu i

Firencu Antonio Vekijeti da li~no obavesti duku Kozima II o poloàju Firenti-

naca i wihove trgovine u turskim oblastima.101 Godoardo de Gaqano i Pjetro Grasi

trebalo je da prime novac od svoga kompawona, i to iz Ankone preko dubrova~kih po-

klisara tributa. Godoardo je dobio zadatak da preko Dubrovnika primi i po{iqku

firentinske œrasiŒ (ra{e).102 \ovani ênton iz Novog Pazara je dao nalog da se deo

wegove robe preusmeri (krajem jeseni 1594) u Carigrad.103 Marta 1594. pismom na

Dubrovnik poru~ena je iz Firence za Carigrad ra{a razne boje.104

U Carigradu su, me|utim, poslovali i Mle~ani. Antonio da Kanale i Bernar-

do Agaci pripadali su redu najpoznatijih mleta~kih trgovaca u Peri. Na promet iz-

me|u Carigrada i Venecije koristili su mnoge posrednike, pa i B. Bor|anija u Du-

brovniku, koji je za wih primao bale {tofova i ekspedovao ih je u Drinopoq i Cari-

grad. Vrlo ugledan bio je i Pjetro Bragadin, koji nije pokazivao ve}e interesovawe

za balkanske pijace, a Dubrovnik je koristio samo kao pristani{te za prihvat robe.

Sluìo se uslugama hercegova~kih kramara u kopnenom saobra}aju.105 Mleta~ki tr-

govac Vin~enco Toriqa (prezime mu li~i na katalonsko) primao je tkanine od Ste-

fana \ustinijana iz Venecije i Pjetra Bragadina.106 Pjetro Bragadin se ponekad i

sam nalazio u Carigradu, gde je primao po{iqke iz zavi~ajnog grada preko hercego-

va~kog kramara Tome Stefanovi}a.107 Iako su bili Venecijanci, Vin~enco Toriqa

i \an Ulako poslovali su iz Carigrada sa Lorencom Gvidu~ijem iz Ankone, vero-

vatno Firentincem. Gvidu~i je bio zainteresovan za koè iz balkanskih oblasti, a u

Carigrad je slao firentinsku ra{u.108 Bilo je prilika da je Gvidu~i slao poruke u

Carigrad i preko Stefana \ustinijanija.109


101 Bor|ani, 19, & 1–3.

102 Isto, & 156 (20. X 1593), 383 (6. V 1594).

103 Isto, & 477.

104 DAD, Mob. ord. XLV, 117 (11. III 1594).

105 Bor|ani, 45.

106 Isto, & 482.

107 Isto, & 61 (novembar 1593), & 386 (jun 1594); veza s Ankonom.

108 Bor|ani, & 99, 101, 102.

109 Isto, & 163.

III

Firentinci su 1470. godine imali svoj Dom u Drinopoqu (Jedrenu), koji je

predstavqao wihovu poslovnu agenciju tada i za Peru. Pomenute godine overene su

u Domu na 560 dukata tri menice Dubrov~ana koji su poslovali u Drinopoqu, a tim

menicama su Stijepo i Vlaho Crijevi} platili 560 dukata Matku To. Buni}u.110

Februara 1472. godine Mar~eti} \or|a Kjarini iz Firence obavezao se da }e pla-

titi Pjetru i \ovaniju Fortinu, Firentincima, 146 dukata za tri meseca; pome-

nutu svotu Kjarini je dugovao za tkanine koje je primio od Jakopa Donaa iz Firen-

ce, a koje je slao Pjetru Nik. Popesku.111 Takvo zaduèwe u dubrova~kim op{tin-

skim kwigama Firentinaca koji su trgovali sa Istokom gotovo je jedinstveno. Po

ra~unu Antonija de Donisa (Dona) bio je primqen novac u Drinopoqu od strane

Martola Mi{qena, oko ~ega je postavqeno pitawe Jeronimu Rad. Gradi}u, s kojim

je Mi{qen za ìvota poslovao.112 Sedamdesetih godina XV veka Porta se jo{ ~e-

sto bavila u Drinopoqu, te su tamo odlazili i dubrova~ki poklisari. Jedan od

wih bio je i Jakob P. Buni}, koji je uputio 534 dukata tutorima naslednika Bazili-

ja de Bazilea.113

Oktobra 1482. godine neki Firentinci su se pojavili u Dubrovniku da izve-

zu tkanine u pravcu Drinopoqa i Carigrada. U Senatu nije prihva}en predlog du-

brova~ke vlade da se u Drinopoqu i Carigradu primi jemstvo za isplatu carine u

vezi sa tkaninama, a da odnosna sukna prenesu dubrova~ki trgovci, ali na rizik

transporta. Tada je uobi~ajena carina preko Dubrovnika iznosila 20 dukata od

kowskog tovara, bilo da je re~ o obi~nim tkaninama ili svilenim tkaninama prot-

kanim zlatnim nitima.114 Iz 1489. godine zabeleèna su dva konvoja sa vunenim

{tofovima za Drinopoq i Carigrad — jedan je pripadao Nikoli Kal~idinu sa

pla}enom carinom od 181,5 dukata (koja bi bila pla}ena dubrova~kim poklisarima

u Drinopoqu ili Carigradu), a drugi Fran~esku iz Urbina (delom za An|ela Ben.

Asaga iz Sijene) i Alesandru Ant. Ru~eliju iz Firence (sa 218 dukata carine za

436 pe~a vunenih tkanina œde garboŒ); carina za posledwa dva kontingenta bila bi

tako|e pla}ena poklisarima u Carigradu ili Drinopoqu.115

Drinopoq je za Firentince u centralnom delu Otomanskog carstva vaìo i

kao centar za sabirawe sirove svile i kamelota. Nikola Fifi} predao je \uwu

Pask. Sorko~evi}u 22 firentinske garbo-pe~e u Jedrenu odnosno preko Stijepa P.

Lukarevi}a. Lukarevi} je poslovao sa Persijancima koji su dolazili u Jedrene za

svotu od 3600 dukata, ne ra~unaju}i tro{kove. On je taj novac preko firentinskog


110 DAD, Deb. not. XXXIX, 76 (24. X 1470); I. Voje, Kreditna trgovina u srednjovekovnom Dubrov-

niku, Sarajevo 1976, 157, nap. 349.

111 DAD, Deb. not. XL, 76 i 78 (11. II 1472).

112 DAD, Div. canc. LXXIX, 100 (1. IV 1479).

113 DAD, Div. not. LXIV, 3 (17. V 1479).

114 DAD, Cons. rog. XXIV, 109 (24. X 1482), 112 (29. X 1482).

115 DAD, Div. not. LXIX, 9 (10. I 1489); Cons. min. XXIII, 224 (31. VIII 1489).

dragomana Nikole @upanova investirao u sirovu svilu, a delom i u kamelot, u po-

slovnoj vezi sa Antoniom Bartolomeom iz Firence, od koga je primio 2200 dukata a

zatim jo{ 1400 zlatnika. Isti Nikola Lukarevi} primio je i od Paskoja Lor. Sor-

ko~evi}a 21000 ak~i da ih investira u svilu, ali iz Bruse.116 Poslovawe sa Persi-

jancima u Drinopoqu je nastavqeno, i to preko dubrova~kog trgovca Nikole Dim.

Fifi}a, koji je ìveo u Drinopoqu. Nikola And. Kaboga bio je du`nik za 20000 +

5000 ak~i za 22 pe~e firentinskog {tofa œgarboŒ, {to je on preko posrednika u

Skopqu dostavio \uwu Sorko~evi}u u Drinopoq; u poslove sa Persijancima je

bio ume{an Stijepo P. Lukarevi}, kao u poslu sa 3600 dukata.117

Krajem XV veka u Drinopoqu je postojao po jedan firentinski trgovac koji

je primao menice za naplatu dubrova~ke carine, ako pojedini nalog nije imao izri-

~ito kakvog drugog adresata. Kako je bilo i neurednih uvoznika koji nisu izmiri-

vali svoje carinske obaveze, po~etkom 1495. godine takvima je dato tri meseca da

do aprila te godine novac po{aqu Bernardu \ekeniju (?), Firentincu nastawenom

u Drinopoqu, uz taksu od tri dukata za posredni~ku ulogu.118 Trasirawe menice je

uvek i{lo uz neku taksu ili kamatu, ukoliko ne bi do{lo do ekspeditivnog prije-

ma i isplate iznosa na menici.

Firentinski trgovci su se tako|e sluìli registracijom poslovnih akata u

dubrova~kom notarijatu ili kancelariji. Na molbu Jakopa \ulijanija (1508), no-

tirana su neka pisma \ovani-Batiste Ant. Dacija i \ulijana Ber. Galsija iz Fi-

rence. Jedno pismo Alesandra de Albicisa (od 4. januara 1507) nalagalo je da se

obavi rekuperacija pet bala sukna po ra~unu Filipa Kalbija i Alesandra deqi

Albicija, trgovaca u Drinopoqu.119

Ve} je napomenuto da su Dubrov~ani uzeti u slu`bu kao firentinski dragoma-

ni imali zna~ajno mesto u dnevnom operativnom poslovawu sa kupcima. Jolfi Toma-

zijev iz Drinopoqa primio je Simka, sina Katarine Jeline za tuma~a, uz platu od

400 ak~i, ali je isplatio samo sto, i bio je prijavqen dubrova~kom sudu.120 Ne treba

da za~udi eksploatacija strane radne snage. Bilo je sli~nih zloupotreba i na strani

dubrova~kih poslovnih qudi u Jedrenu. Firentinski dragoman Nikola @upanov tu-

ìo je Bartola Radi~evi}a, dubrova~kog trgovca u Dubrovniku da ostavqenih {est

pe~a skupog firentinskog sopramana nije, po wegovu nalogu, uputio u Drinopoqe,

nego je poslao dubrova~kom trgovcu u Smederevu Franu Krasinu.121


116 DAD, Sent. canc. LVIII, 62–63 (22. XII 1491).

117 DAD, Sent. canc. LVIII, 243–243 (10. XII 1494). — O trgovini Persijanaca u otomanskim gra-

dovima i u Dubrovniku vidi: B. Hrabak, Trgovina Persijanaca preko Dubrovnika, œZbornik Filozof-

skog fakultetaŒ, Beograd, sv. V/1, 1960, 257–267.

118 DAD, Cons. min. XXV, 133 (28. IV 1495).

119 DAD, Div. canc. C, 168 (7. VII 1508).

120 DAD, Sent. canc. LXXV, 4 (21. II 1513).

121 DAD, Sent. canc. LXXX, 276 (13. XI 1517).

Za svoje famule ({egrte) drinopoqski trgovci su uzimali dubrova~ke mom-

ke. Nikolo Mat. Maestrini uzeo je za svog oca Matea, trgovca u Drinopoqu, Simka

Mihojevi}a na rad od osam godina, uz finalnu nagradu od osam dukata.122

Posle rata Prve svete lige (1537–1539) obnovqena je delatnost firentin-

skih trgovaca u Drinopoqu. Wihov rad je pomagao, pa u velikoj meri i koordini-

rao firentinski konzul u Dubrovniku Zenobio Bartoli. On je preko Fran~eska de

Nobilibusa, Firentinca iz Drinopoqa, izjavio u Dubrovniku da }e menica, tra-

sirana 11. marta 1519. biti pla}ena dubrova~kim poklisarima tributa, s tim {to

bi tih 400 dukata primili ne za carinu nego kao isplatu privatnog duga Ivanu M.

\ur|evi}u. Pomenuti Zenobio se obavezao da }e menica adresirana na \ovanija

Vivijanija biti ispla}ena za Antonija de Nobilibusa, i to najpre sa 150 dukata

poklisarima tributa; menica je na~iwena 12. marta 1539. godine.123 Pomen menice

trasirane u prvoj tre}ini 1539. zna~io bi da se Firentinci ipak nisu ni za vreme

rata Prve svete lige povukli iz stare otomanske prestonice. Postoji i jemstvo Ze-

nobija Bartolija (marta 1540) da }e Andrea \erini platiti Marinu Pask de \ani-

nisu 104 cekina ili sultanina preko dubrova~kih poklisara kad budu po{li na

Portu; taj novac je bila menica koju je stvarno imao da isplati Stijepo Ru|a, Du-

brov~anin iz Skopqa, svojim verovnicima u Drinopoqu ili Peri, uz visoku ka-

znenu kamatu od 25% vrednosti novca.124

Kao {to se vidi Zenobio Bartoli je ponekad radio i za dubrova~ke poslovne

qude u Drinopoqu. On je (1543) preko Cvjetka Ivanova poslao u Drinopoq Jeru

Fr. Kabogi pe~u skupqeg {tofa (sopramana) menicom od 28 sultanina i tri gro{a,

{to je trebalo isplatiti Ridolfu Lotiju, firentinskom trgovcu u Drinopoqu; to

nije bila cena pe~e nego carina.125 Dubrov~ani firentinski dragomani primili

su (1543, 1546) tkanine od Zenobija Bartolija da bi ih uru~ili u Drinopoqu fi-

rentinskim, ali i dubrova~kim trgovcima. Ti dragomani su bili: Nikola Lu`a-

nin, Miho~ Dobreti}, Rado Matov, Vlaho Radov, Andro Vojihni}, Luka Radosavov

i Rado Pavlov. Primaoci pomenutog tekstila bili su: Ridolfo Loti, Marcilio de

Albicis, Otaviano \u. Pandolfi, Blondelino iz Pere, \uqelmo i Fran~esko da

Somaja (Pera), Jero F. Kaboga, \ulijano de Skumuga (?), Lorenco Otav. \erini.126

Bilo je slu~ajeva da su Dubrov~ani prodavali svoje tkanine Firentincima,

mada su im na pijaci bili konkurenti, ali ipak prijateqi, a ne kao Mle~ani. Miho

Fr. Kaboga tkanine koje je primio od Marina Mih. Buni}a prilikom svog odlaska

iz Drinopoqa prodao je Vin~encu Gotiju.127


122 DAD, Div. canc. CX, 8 (3. XII 1520).

123 DAD, Deb. not. LXXXII, 68 i 74 (31. I i 13. III 1540).

124 DAD, Deb. not. LXXXII, 75 (15. III 1549).

125 DAD, Deb. pro Com III, 5 (31. III 1543).

126 DAD, Deb. pro Com. III, 4, 8, 14, 6, 13, 19.

127 DAD, Div. canc. CXXXIII, 155–156.

Drinopoqski Firentinci su, kao i wihovi zemqaci iz Pere, ukrcavali ko-

è i vunu u luci Mramornog mora u Rodostu. O tome svedo~e osigurawa u Dubrov-

niku koja je inicirao Lorenco Minijati za Otavija \erinija (koji je posle 1547.

stalno ìveo u Drinopoqu); la|e su bile jedna dubrova~ka a jedna ankonska, po sto-

pi od 6 i 6,25% vrednosti tereta.128 Minijati je za \erinija osigurao i tovar

sklavina ukrcan na nekom pristani{tu u Mramornom moru, po stopi od 7% vred-

nosti robe.129 Veliki izvoznik Otavio \erini osiguravao je izvoène sirovine

za Ankonu preko jo{ jednog osigura~a; bio je to Fran~esko Gaetani, a utovar je opet

obavqen u Rodostu.130

Drinopoqski Firentinci kupovali su od Dubrov~ana ~ak i la|e. Dijamanti-

no Rali iz Drinopoqa primio je u Dubrovniku od Ivana S. Buni}a grip u dobrom

stawu; isplata cene broda obavqena je u Drinopoqu.131

IV

Za Brusu nema u Dubrovniku izri~itih arhivskih podataka da su u tom gradu

Dubrov~ani stalno stanovali, ali ima podataka o dopremawu bruske svile i ka-

melota preko Bruse. Ta roba je morala biti nabavqena povremenim dolaskom qu-

di iz Bruse i Perijanaca u Carigrad i ~e{}e u Drinopoq ili odlaskom pojedi-

nih Firentinaca u Brusu, nekad i Dubrov~ana. Septembra 1465. godine Antun

Pribisali} i Benko Glava{ dovezli su iz Bruse sirovu svilu (vlakna ili koko-

ne?) u Dubrovnik, {to je daqe trebalo ekspedovati u Firencu, dugo jedinu, uz Ve-

neciju, manufakturu svilenih tkanina; robe dvojice Dubrov~ana bilo je za 300

dukata.132 Avgusta 1470. Martin Kjarini, Firentinac iz Dubrovnika, obavezao

se da plati carinu za svilu koja je iz sultanove carevine stigla u grad pod Sr|em.

Martin sin Luke Martinova dopremio je svilu iz Turske, za koju mu je dubro-

va~ka vlada naplatila 550 modija soli.133 Domeniko P. de Korzis iz Firence se

tako|e, kao punomo}nik svojih zemqaka ve}ih trgovaca, bavio dopremawem svile

preko Dubrovnika. Posebno je bila traèna bruska svila œstravajŒ. Antun Luk.

Buni} poneo je na svom putovawu u Firencu za ra~un svoga brata 336 libara te

bruske svile po meri Bruse, za {to je na dubrova~koj carini platio 441 dukat i 2

gro{a.134

Firentinac Fran~esko de Saksetis umro je na jednom dubrova~kom brodu u

Etoliji, za vreme plovidbe iz Bruse; nosio je osam svitata sirove svile.135 Domeni-

ko Leone poslao je dva kowska tovara sirove svile u Dubrovnik; carinu je naplatio


128 DAD, Div. not. CIX, 90–90 (11. I 1547).

129 DAD, Div. not. CIX, 238–239 (22. III 1548).

130 DAD, Div. canc. CXXX, 248–249 (8. I 1549).

131 DAD, Div. canc. CXXXII, 197 (13. IX 1547).

132 DAD, Div. not. XLIX, 18–19 (17. IX 1465).

133 DAD, Cons. min. XVIII, 46, 49 (11. IX 1470).

134 DAD, Div. not. LXVI, 60 (25. VII 1485).

135 DAD, Div. not. LXVI, 100 (7. XII 1486).

on ili wegov poverenik u gotovom novcu dubrova~kim poklisarima.136 Predstavnik

firentinskog duke kupio je orijentalne robe u Brusi i Carigradu 1484. godine.137

Tamo gde nije ozna~eno da svila dolazi iz Drinopoqa, nego svila i kamelot iz

Turske, treba pretpostaviti da su karavani te artikle primili u Brusi. Neki Fi-

rentinci su (juna 1504) stigli iz Turske sa svilom i kamelotom u Dubrovnik.138 Ta-

mo gde svila dolazi zajedno sa kamelotom, i to kopnom tu je dolazak iz Bruse izvesni-

ji. Dve godine kasnije Haud Bajram iz Bruse dopravio je u Dubrovnik 549 komada ka-

melota; za to je primio 72 pe~e firentinskog sopramana, doplativ{i jo{ 673 duka-

ta; trampu su obavili Jakopo \ulijani i Martino Obleski preko dubrova~kog senza-

la Petra Milatovi}a.139 Koncem decembra 1509. Firentinac \ovani Ambro|o pri-

mio je na Hiosu od Katalonca iz Pere Pera Labiea tablu kamelota (od 80 komada) i

pe~u ormezina (orijentalne tkanine), {to je ukrcano u Tripolisu (verovatno sirij-

skom) sa obavezom da se dopremi u Dubrovnik, a potom u Napuqsku kraqevinu.140 Du-

brov~ani su slali kamelot iz Bruse. Na primer, Vlaho Pal. Gu~eti} uputio je

œsandukŒ — tablu (od 55 komada) kamelota iz Bruse u Firencu.141

Kamelot je bio vrlo skup. Firentinac Fran~esko Mark. de Goteskis ostavio

je Pavlu M. Gradi}u ~etiri table kamelota, {to je vredelo 250000 ak~i; kako se

Fran~esko nije javqao da preuzme svoj zalog, Gradi} ga je preko telala upozorio da

}e roba biti prodata na dra`bi (po ve}oj ceni).142

Kamelot je tako|e osiguravan u Dubrovniku. Zenobio Bartoli je po nalogu

Bartolomea \erardija osigurao table kamelota i wemu sli~nog mokajara za Anko-

nu.143 Posle 1539. godine izgleda da se ugasilo poslovawe Firentinaca sa Brusom.

Posle toga vremena Turci iz Bruse su bili dovoznici orijentalne robe. Pervis iz

Bruse, rob Hrani-^elebije iz Bruse, na pitawe Fran~eska Tolija, Firentinca, i

Konstantina Manolisa, Grka, dragomana, izjavio je da je du`nik Domenika Kalija

iz Ankone za 537,5 dukata; tek posle te izjave Tur~inu je dozvoqeno da iz Dubrov-

nika sa ogromnom koli~inom robe otplovi u Ankonu.144

V

Dopremawe robe iz Carigrada i Drinopoqa u Dubrovnik ili u obrnutom

pravcu iz grada sv. Vlaha u otomanske prestonice nije bio posao bez te{ko}a. Pre-

bacivawe morem je sporo obavqano, a na plovidbi je redovno pretila opasnost od

pirata i korsara, kako muslimanskih tako i hri{}anskih. Na primer, pred Valo-


136 DAD, Cons. min. XXII, 96 (21. V 1483).

137 DAD, Div. canc. LXXXIII, 1–2 at. i 5 at.

138 DAD, Cons. min. XXVIII, 45 (25. VI 1504).

139 DAD, Div. not. LXXXV, 153 (16. VIII 1506).

140 DAD, Sent. canc. LXXVII, 4–4 (12. I 1515).

141 DAD, Div. canc. CII, 56 (15. IV 1510).

142 DAD, Div. canc. CXXIII, 13 (10. XII 1535).

143 DAD, Div. canc. CXXV, 186–188 (29. V 1539).

144 DAD, Div. canc. CLVIII, 118 (17. VI 1573).

nom je neki {panski galeon nasrnuo na la|u sa teretom Firentinaca (1515) koja je

jedrila u Carigrad.145 Kod Dra~a je napadnut i uzap}en brod œHabibaŒ, na kome je

bilo vi{e hio{kih trgovaca, a neki su bili i iz Ankone.146 Putovawe kopnom je

bilo znatno brè i ne{to bezbednije, ali i skupqe, pa i ono nije bilo obezbe|eno

od drumskih razbojnika. Primerice, neki karavan na putu iz Kotora u Carigrad

bio je pre Novog Pazara presretnut i u wemu je ubijeno osam Turaka.147 Pored sla-

wa robe postojao je od davnina i kurirski saobra}aj iz Dubrovnika za Carigrad.148

Nadle`ni u karavanima bili su kramari, kao aranèri i lica odgovorna za

primqenu robu. To su obi~no bili Hercegovci, ali i neki skopski Jevreji.149 Je-

dan karavan je pred Skopqem opqa~kan (juna 1594).150

Ve} je pomenut zna~aj dragomana i famula i u tranzitu. Firentinski drago-

man u Carigradu primao je (1500) godi{we samo 500 ak~i, ali je imao pravo na na-

platu provizije od robe.151

Carine su bile stalno na dnevnom redu, kako uobi~ajene tako i mogu}e poseb-

ne, na primer, za ve}u ili ~e{}u ekspediciju. Carine su postojale i u Dubrovniku

i u turskim prestonicama, kao specijalne i povi{ene. Dubrova~ka carina se uz po-

lagawe jemstva odnosno jemaca mogla isplatiti i u Carigradu i Drinopoqu,

obi~no dubrova~kim poklisarima tributa menicom na kakvog trgovca.152 Tkanine

koje su prevoène za firentinskog baila u Carigradu propu{tane su bez naplate

carine.153

Na kraju treba pomenuti jedan raritet. Firentinci nisu poku{ali da na

Istoku proizvode svoje tkanine. Sarajevski katolik Bernard Brwakovi} je otvo-

rio (1682) manufakturu firentinske ra{e u Carigradu.154


145 B. Hrabak, Ugroèna plovidba za Siriju i Egipat i mleta~ke i dubrova~ke mere da se ona obezbedi

(XIV i XV vek), œZbornik Filozofskog fakulteta u Pri{tiniŒ XIV (1980), 42.

146 Bor|ani, & 159–161.

147 Isto, & 477.

148 B. Kreki}, Kurirski saobra}aj Dubrovnika sa Carigradom i Solunom u prvoj polovini XIV veka,

œZbornik radova Vizantolo{kog institutaŒ I, Beograd 1952.

149 Bor|ani, & 318 (15. I 1594), 397 (28. VIII 1594).

150 Isto, & 160.

151 G. Muller, Documenti sulle relazioni della citta toscane coll'Oriente cristiano e con Turchi fino

all'anno 1531, Firence 1879, 332, 338, 342.

152 Neki primeri: DAD, Cons. rog. XXV, 271 (9. X 1488); Cons. min. XXII, 18 (12. IV 1482), 93

(16. VI 1483); XXIII, 70 (14. VII 1487).

153 DAD, Cons. rog. XXXIX, 89 (3. VI 1528); XLVII, 261 (29. XI 1546).

154 Archivio di Stato, Venezia, Cinque savi alla Mercanzia, V, 32, fol. 395 (4. XIV 1682, iz Pregadi).

BOGUMIL HRABAK

LES FLORENTINS A CONSTANTINOPLE, ADRIANOPLE

ET BROUSSE (HÇç–HçÇe siecle)

R e s u m e

C’est dans les materiaux non publies des archives de Dubrovnik que l’auteur a etu-

die la presence des Florentins dans les capitales ottomanes et partiellement a Brusa. Par

rapport aux puissances commerciales italiennes, les Florentins sont arrives tres tard sur ce

marche, parce qu’ils n’avaient pas d’acces maritime. Quand ils l’ont obtenu, apres avoir

soumis Pise et Livourne, ils sont davantage passes par Ancone, afin de se rendre par voie

maritime jusqu’a Dubrovnik, et pour acceder plus vite aux marohes a l’interieur des

terres. Ils n’etaient pas amis avec les Venitiens. Les Turcs leur cedaient les biens des Ve-

nitiens et les privileges autrefois possedes par les habitants de Pizza. Les Florentins avai-

ent d’abord (dans la deuxieme moitie du XVe siecle) leur agence a Hadrianoplje (Edirne),

et lorsque la capitale turque fut deplacee a Costantinople, ils y avaient leur consul dit bail.

Les Florentins exportaient en Turquie les differents tissus de laine et importaient

des cereales, des peaux de bæufs et de la buffles, la laine, de la camelote et de l’alun. Lors

de la circulation financiere, ils travaillaient volontairement avec les traites.

Ils n’ont pas fonde la manufacture des etoffes en Turquie, mais c’est Bernar Brnja-

kovi}, un catholique de Sarajevo qui l’a faite 1682.

Mots-cles. Florentins, Venitiens, Constantinople, Adrianople, Brusa, Dubrovnik,

Ancone, Mer de Marmara, ble, peaux, laine, tissus, camelote, traite.


firentinci u carigradu, drinopoqu i brusi (hÇç–hçÇ...

Documents