1

Stevan Bošnjak

FIZIKA SVESTI

2

Ne ide se Tamo Ono dolazi Ovde

3

OSAM PISAMA DUŠANU STOŠIĆU O KRAJU METAFIZIKE I POSTAVLJANJU OSNOVA

TEORIJE SVESTI

PRVO PISMO Dragi Dušane, Obratio si mi pažnju na fenomen Crnih Jama, u vezi sa najnovijim pokušajima u CERN. O tome odavno mislim sledeće: Jedina realna Crna jama (crne jame) u ovoj Vasioni su pojedinačni umovi i životi. Smrt je dokidanje stanja individualne crne jame (koja je individualni život i individualni mozak sa individualnim umom i individualnom svesnošću). Svaki je pojedinačni život i svaki je pojedinačni čovek otelovljenje pojedinačne crne jame. Oslobađanje iz okova crne jame-tela, čija je granica ujedno i horizont događaja, odigrava se smrću pojedinca i on iz statusa Crne jame postaje ceo Univerzum ( nulta frekvencija moždanih talasa u postmortalnim procesima daje beskonačnu talasnu dužinu.) Pa zar mozak sam i um njemu komplementaran odnosno moždane ćelije nisu najbolji dokaz potpunog kolapsa celokupne vasione (koju), kao prasliku, sadrži baš taj individualni mozak. (Uoči divnu paralelu između sistema mozak-um,mišljenje, svest i sistema korpuskula-talas, ono što se rogobatno zove korpuskularno-talasni dualizam, koji možemo sada zvati i mozgovno-misleni dualizam, odnosno svi ti dualizmi su izvodi primarnog materijalno-duhovnog dualizma, gde i čestica i mozak predstavljaju materijalni deo dijade, a talas, mišljenje, um i svest su talasni deo tog sistema). Ceo Svemir je kolapsiran i sadrži se u pojedinačnom umu, i on je u umu u beskrajno umanjenom( modelskom) stanju koje se zove proces mišljenja i to je stanje singularnosti Velikog Svemira( na sliku i priliku), tj. identičan Svemiru spolja koji je iz singularnog stanja (koje je proces mišljenja-stanje svesti), prerastao u stanje spoljašnje vasione (materija u različitim formama gustine. Za datu konačnu masu, singularnost je stanje maksimalne gustine, a beskrajna vasiona stanje minimalne gustine. Singularnost je stanje infimuma, a beskrajna vasiona stanje supremuma gustine, za datu masu.). Svest-misao-mišljenje-um, je ta singularno-beskrajna vasiona i ona ima najveću mogućnost razređivanja, od supergustih stanja do beskonačno retkih kakvo je beskonačno veliki fizikalni svemir. Jer, nesporno je da teorijski Univerzum, kao model, biva u našem umu i on je kao umanjeni model slika i prilika Realnog Univerzuma. Mera slaganja ova dva Univerzuma-zove se Istina i Nauka i tu postoji upravna proporcija. Nauka je razvijenija a bliži smo Istini kad su Teorijski Svemir u našoj svesti i Realni svemir bliži preklapanju. Jednom, nekada, ova će se dva skupa preklopiti. Tad će svaki Čovek-pojedinac postati Bog. Jasno ovo treba razrađivati. Svest-Misao-Mišljenje=Singularitet Mozak=Crna Jama

4

Telo= Crna Jama Sa Horizontom Događaja Život= Kompletan Crnojamski Sistem Smrt= Izlazak Iz Crne Jame itd. Ovim se povezuju psihologija, biologija, fizika i kosmologija. Jasno je da je po ovome misao supergusto stanje Vasione iz kog u procesu svesnih odluka može da počne kreacija Spoljašnjeg sveta, a koja je ništa drugo do put ka pretvaranju modela kao Infimuma u Stvarnost kao Supremuma ISTOGA.

Naglašavam da vredi ova jednakost proizvoda:

Model . Infimum= Stvarnost . Supremum Model = Stvarnost . Supremum/ Infimum

itd. Odnosno pretvaranje hipotetskog konstrukta u intervenišuću varijablu i sistema postavki u operacionalne definicije, što će reći da je: potpuno razvijena vasiona-misao dovedena do nule i obratno, pa opet može da vredi proizvod

opozita

Misao . Vasiona = 1 Misao = 1/Vasiona Vasiona = 1/Misao

Beskonačna misao je singularitet i ona je Bog. Razvoj vasione je put dokidanja Boga. Beskonačna Vasiona ne poznaje Boga, odnosno ona je dokinuta misao. Ali zato je tu čovek koji je inverzija boga. Na kraju beskonačne vasione bezbroj ljudskih umova stvoriće Novog Boga. Bog stvara iz Singulariteta. Na kraju Vasione je Čovek-Novi Bog.

*** U Nišu, 4. 4. 2010. na Uskrs i moj rođendan

5

DRUGO PISMO Dragi Dušane, Ovo sve rešava:

Misao . Vasiona = 1 Misao = 1/Vasiona

za: Vasiona = 0, X, Beskonačno Misao = Beskonačno, Y, 0

Beskonačna misao = BOG = Nulta Vasiona = Singularitet

Nulta misao = Nema Boga = Beskonačna Vasiona

Vrede i koeficijenti transformacije M = V

za M = k1

.V gde

k1 = M/V za V = 0, M = beskonačno za V = beskonačno, M = O

vredi i Bog . Čovek= 1 Čovek = 1/ Bog

za BOG = 0, Čovek = beskonačan = Drugi Bog na kraju Vasione.

Na kraju Vasione čovek vaspostavlja Prvog Boga, na višem nivou kao Drugi Bog, kako sam sve to matematički opisao.

6

TREĆE PISMO

Dragi Dušane, 1.Drugi BOG, na kraju Vasione, u beskonačnoj vasioni = VELIKI ČOVEK 2. I BOG i VELIKI ČOVEK se bore protiv NIŠTAVILA, PRAZNINE, NEBIĆA, na najultimativnijim mestima. BOG u SINGULARITETU VELIKI ČOVEK u beskonačnoj VASIONI. 3. Između BOGA NA POČETKU SVETA i VELIKOG ČOVEKA NA KRAJU SVETA je Čovek koji Evoluira, stvoren od PRVOG BOGA kreće se ka DRUGOM BOGU, odnosno VELIKOM ČOVEKU, kao kraju vlastite Evolucije. 4. VELIKI ČOVEK, ili DRUGI BOG je SEDMI HADERAH, onako kako sam to opisao u Poslanici Dostojevskom.

ČETVRTO PISMO Dušane, Ovo je u suštini isto, ali nije loše kao pojašnjenje:

METAFIZIKA . FIZIKA = 1

MF = 1/F za F = 0, Y, beskonačno

MF = beskonačno, 1/Y, 0

BOG . SVET = 1 BOG = 1/SVET

za SVET = 0, Y, beskonačno BOG = beskonačno, 1/Y, 0

* Važi i sledeća jednakost:

0 . ∞ = ∞ . 0 Gde je:

0 sa leve strane Prostor Singulariteta ∞ sa leve strane Gustina mase u Singularitetu

∞ sa desne strane je Prostor Vasione 0 sa desne strane je Gustina mase beskonačne Vasione.

7

PETO PISMO

Dragi Dušane, Bog iz Singulariteta biva dokinut razvojem fizikalne vasione, ali se istovremenim njegovim asimptotskim dokidanjem odvija evolucija Čoveka, kome ne ostaje drugo do da na kraju razvoja Vasione postane Drugi Bog, namesto dokinutog. To je ZLATNA STAZA-ona pesma koju sam spevao u OPUSU. Sada je jasan njen najdublji smisao. Evo modela koji se ponavlja: Roditelj je Bog koji stvara i biva dokinut razvojem potomka. Dijalektički napredak je očigledan***razvoj civilizacije, tehnike, tehnologija, komunikacije... ekstrapolacija i generalizacija na najširem novou definiše BOGA kao roditelja Čovečanstva, koji svojom žrtvom dokidanja i umanjenja vlastitih moći, omogućuje razvoj i rast moći Potomstva-Čovečanstva. Celokupna je Vasiona stoga prelazno stanje-pozornica bivanja Sveta između Dva Boga: Prvog i Drugog na kraju Sveta-Sina. Od Singularnosti do Beskonačnosti, to je put od Alfa Boga do Omega Boga ili VELIKOG ČOVEKA ili SEDMOG HADERAHA. Zato je izuzetno plauzibilna vrhunska sažimajuća opozitna formula

BOG . ČOVEK = 1

Ovim je učenje o OPOZITIMA, izvedeno do krajnjih konsekvenci.

8

ŠESTO PISMO

Dušane, Krajnja opozitna formula ima dva vida:

PRVI OBLIK Bog . Čovek = 1

Ovo znači da postoje krajnja teorijska stanja Sveta. Singularitet kao matematička nula Sveta, kao prostorna nula Sveta i Bog kao vrhunsko Duhovno biće sa bezgraničnim i beskonačnim atributima Svesti, Duha, Misli, Duše. Takođe postoji i Beskonačna prostorna i vremenska vasiona kao opozit Singularitetu i shodno tome beskonačna materija sa svim atributima fizičke beskonačnosti, beskrajnosti i bezvremenosti.

DRUGI OBLIK Bog . Čovek = constanta

Ovo znači da ne postoje teorijska stanja Sveta, da nema Singulariteta malopre opisanog, već stanja blisko singularitetu ali sa jednom granicom koja je ultimativna granica zabrane daljeg kolapsa materije i Sveta. Tada i vrhunsko biće nije Bog, nego skoro Bog. Tada nema ni beskonačne vasione sa svi malopre opisanim modusima. već skorovečne vasione sa granicom koja je neprekoračiva i koja je Limes zabrane dalje ekspanzije. Dakle postoje dva limesa kao infimum i supremum ove vasione i oni brane i onemogućavaju beskonačni kolaps kao i beskonačnu ekspanziju. Tada i Drugi Bog nije to već Skoro Drugi Bog. Ovo je adekvatno modelu cikličnog-stoičkog Svemira.

Šta je konstanta !

const.infimum = A const. supremum = B

Recimo da se može napisati:

const.infimum = 1/ const. supremum

i obratno.

9

SEDMO PISMO

Dragi Dušane Ovo je neplanirano sedmo pismo o kraju metafizike. Bitno je zbog nekih krucijalnih pojašnjenja. Valja uočiti jednu fundamentalnu činjenicu a ta je da Čovek-pojedinac tokom života izrači 1042 mislenih paketa, koji daju ukupnu masu demasifikacije reda 10-5 grama ili Plankovu masu. Druga bitna činjenica je da iz ovoga proističe da misao- kao atom procesa mišljenja, kao jedinica procesa mišljenja, ima merljivu masu reda 10-47 grama. Kad izračunaš prosečnu frekfenciju vezanu za datu masu, to je reda 100=1 Herc. Uz tu se frekfenciju jedinične misli vezuje se talasna dužina od 300.000 km, a proizvod, oba je konstanta c-brzina svetlosti. Eto veze između Uma i Kosmosa. Vezuje ih brzina svetlosti na opisan način. Ovo, molim Te stavi uz ostalih šest pisama, Dodatak i Tvoj odgovor. U Nišu 7.4.2010. ps: Iz moje najopštije formule o opozitima koja glasi:

OPOZIT . OPOZIT = OPOZIT . OPOZIT

sledi:

MASA . TALASNA DUŽINA = h/c = 2,202 . 10-37c.g. zamenimo:

Ukupna mislena masa tokom života = 10-5 g.

10-5 . λ = h/c = 2,202 . 10-37 c.g odgovarajuća talasna dužina λ je reda 10-32cm. Za pojedinačnu misao mase reda 10-47g., odgovarajuća talasna dužina je reda 1010cm.

10-47 . λ = h/c = 2,202 . 10-37

10

OSMO PISMO

ili o najkraćem putu kako doći do Ajnštajna i E=mc2

* Iz:

E = F . s = ma . s = ms2/t2 = mv2t2/t2 = mv2 za:

maksimum v = c = brzina svetlosti →E = mc2

Odavde proističe da je mc2 podskup šireg skupa mv2, pošto mv2 dozvoljava i beskonačne brzine, u svakom slučaju i one kojima je c=0, odnosno da im je brzina

svetlosti početna brzina.

Ajnštajn je imao hrabrosti i pameti da usvoji i u aksiom pretvori Majklsonov ogled o konačnosti brzine svetlosti i da ga ekstrapolira, bez preterane matematike na već poznato znanje, kako sam

gore pokazao. Jednostavno je odlučio da je Majklson u pravu i da je najveća moguća brzina, odnosno:

maksimum v = c = 3 . 1010 c/s Suština je ovde u jasnoj filozofskoj misli, a ne matematici. Drugi je aksiom da su sve Energije suštastveno jednake.

E = mc2 = hv = kT = ...

*** ps: Pojmovi kao što su informacija, masa, prostor, vreme, pripadaju ospoljenoj-u bilo kojoj formi razvijenoj Vasioni,odnosno Vasioni između Singularnosti = 0, i Beskonačne vasione = ∞. Beskonačna vasiona je isto što i Inverzna singularnost, a singularnost je isto što i inverzna vasiona, pa sledi: Singularitet: 0 = ∞-1 = 1/∞ Beskonačna vasiona: ∞ = 0-1 =1/0

I ovo je mapa Sveta: 0 . 1/0 = const. 1/∞ . ∞ = const. 0 . 1/0 ═ 1/∞ . ∞

Narodski rečeno: Proizvod Singularnosti i Vasione je uvek konstantan, a od toga da li je

konstanta=1 ili različita od 1, zavisi sudbina Sveta. Ako je konstanta=1, onda svet nastaje iz Nule, i nestaje u Beskonačnosti-odnosno postoje u punom smislu te reči teorijska stanja sveta tj. i

Singularitet i beskonačno razvijena Vasiona. Ako je konstanta manja od 1, onda ne postoje teorijska stanja Sveta i Vasiona večno oscilira

između Pseudosingularnosti i Pseudobeskraja-odnosno postoji samo večna fizička vasiona, najpribližnija stoičkom oscilirajućem svemiru ili hindu svemiru, odnosno skroz-na skroz-

materijalistička. Ako je konstanta veća od 1, onda su sva Čuda ne samo dozvoljena-već i moguća, pa i takve sitnice kao što su Večni život, Bog-Bogovi, Rajevi i Inverzije rajeva, ili Brzine koje kao nultu-početnu imaju brzinu svetlosti.

11

S

. V = const. const. = 1 Svet Nastaje i Nestaje const. ≤ 1 Večna, oscilirajuća fizička Vasiona const. ≥1 Svetovi čuda

S = Singularnost

V = Beskonačna Vasiona

DODATAK O Informaciji ( sa akcentom na informaciji moždanih talasa ) kao ontološkoj kategoriji

1. Uz masu, prostor, vreme, kretanje i naboj, informacija je osnovna ontološka kategorija.

2. Nosilac jedinične informacije je kvant dejstva.

3. Kvant dejstva (h) je elementarna informacija (I), koja se kreće brzinom svetlosti (c) po jedinici vremena (t).

4. Odavde sledi: t

cIh = ; za

ν

1=t sledi

νν

c

h

c

thIcIh ==→=

Ovo se može napisati kao 2c

hI

λ= pošto

λν

c= .

5. Dimenziona analiza, u CGS sistemu, pridodaje informaciji sledeće vrednosti:

pošto ν

ν2

2 cmhhcm =⇒=

zamenom dobijamo:

tmmmcm

c

cm

c

cm

c

hI λ

ν

λ

ν

νλ

ννν

ν

ν======= 222

22 /

6. Uočavamo da je informacija upravno proporcionalna talasnoj dužini a obrnuto proporcionalna frekvenciji

za 002

==⇒=c

hI

λλ

za ∞=⇒∞= Iλ

12

za ∞===⇒=0

0h

c

hI

νν

za 0==⇒∞=ν

νc

hI

7. Pošto moždani talasi pripadaju najnižim frekvencama elektromagnetnog spektra (od 0 do 50 Hz), zaključujemo da se psihički procesi mogu javiti i razvijati samo na niskim frekvencama, ma-lim energijama i velikim talasnim dužinama.

8. Odnos između informacije i mase je sledeći:

iz νIch = sledi niz jednakosti:

νν ⋅= Iccm 2

22 νIcmc = 2νImc =

2νλν Im =

νλ Im = . Odavde dobijamo ν

λmI = i

λ

νIm = .

Informacija je, dakle, obrnuto srazmerna frekvenci a upravno srazmerna talasnoj dužini, dok je masa obrnuto srazmerna talasnoj dužini a upravno srazmerna frekvenciji.

9. Informacija, masa i energija za jediničnu frekvencu ( 1=ν ) imaju sledeće vrednosti:

cgs,,

c

hI 37

10

27

10221103

10626 −−

⋅≈⋅⋅

⋅==

ν

erg,,hE 2727 10626110626 −− ⋅=⋅⋅== ν

g,,

c

Em 47

20

27

210740

109

10626 −−

⋅=⋅

⋅==

10. Iz tačke 8. zaključujemo da singularitet ima nultu informaciju, dok beskonačno trajan i besko-načno rasprostrt Univerzum ima i beskonačno veliku količinu informacije.

11. Formula νc/hI = ∗ predstavlja spojnicu fizikalnog i psihološkog univerzuma.

Kroz tu kapiju svet duha ulazi u svet materije i svet materije u psihološki univerzum.

Nema drugog prolaza.

12. Iz gornjih formula lako je naći količinu informacija celokupnog elektromagnetnog spektra:

Tako kosmički zraci sa najvećom frekvencom

∗ cg,c

h

c

L

c

ht

c

h

c

hI 37102022

1 −⋅=⇒⋅=⋅=⋅=

ν

kTmchIcE ====22

νν

13

(1026–1029 Hz) imaju najmanju informaciju ( cgs,,I 6663

102062102062−− ⋅−⋅= ).

Moždani talasi, u elektromagnetskom spektru, imaju najmanju frekvencu ( Hz500 −=ν ), a najveću

informaciju ( cgs,I ∞−⋅= −39104134 ).

13. Moždani talasi nulte frekvence imaju beskonačno veliku informaciju.

14. Ni jedan živi um ne može imati nultu frekvencu moždanih talasa.

15. Moždani talas nulte frekvence označava smrt individue.

Smrt je dakle, put u beskonačno veliku informaciju (u skladu sa tim i u beskonačan prostor i bes-konačno vreme).

16. Informacija je neuništiva, ona samo menja oblike postojanja.

17. Ovo upućuje na potpunu povezanost elektromagnetskog zračenja univerzuma sa fenomenima života∗) i smrti∗∗), sa psihičkim procesima, kao vidom energetskih procesa i zračenja univerzuma, niskih frekvenci i malih energija.

∗ Život je frekvenca različita od nule (0,1–50 Hz) i može se nazvati kinetičkom informacijom. Smrt je frekvenca jednaka nuli i može se nazvati potencijalnom informaciom, odnosno poljem potencijalne informacije. Odavde proističe da je ukupna informacija jednaka zbiru kinetičke i potencijalne, odnosno da ukupna informacija (polje informacije) sadrži u sebi sveukupnu informaciju umova kako živih tako i umrlih bića. ∗∗ Ukoliko ne postoji frekvencija moždanih talasa identična (jednaka) 0, onda ne postoji ni smrt (u smislu današnjeg razumevanja tog fenomena). U tom slučaju bi smrt bila samo neka vrsta ulaska u drugi domen (ili dimenziju) postojanja, na frenvencama nemerljivo bliskim nuli (infinitezimalno malim), frekvencama neopažljivim i nemerljivim klasičnim mernim instrumentima. Ja bih, tako, na primer, vizuelno percipiran nulti moždani talas na EEG (koji označava smrt individue) stavio pod optički mikroskop, zatim pod elektronski… Možda bi se percipirani ravan (nulti) moždani talas pod optičkim mikroskopom izlomio, možda bi se ravan talas ovog potonjeg pak izlomio pod elektronskim itd.

O moždanim talasima i informaciji

1. Moždani talasi su zračenje elektromagnetske prirode.

2. Mozak je generator moždanih talasa, odnosno atomi koji sačinjavaju moždane ćelije.

3. Jedini način na koji se psihički procesi mogu povezati sa fizičkim svetom je detekcija moždanih talasa.

4. Moždani talasi i psihički procesi su ekvivalentni.

5. Moždani talasi su most između psihičkog i fizičkog sveta.

6. Iz formule za informaciju ν1⋅= chI vidimo da je u trenutku smrti frekvenca moždanih

talasa jednaka 0, talasna dužina je beskonačna a takođe je beskonačno velika i informacija i vreme.

To znači da se smrću ulazi u polje beskonačno velike informacije, beskonačnog trajanja i beskonačne prostornosti.

7. Misli nastaju kao proizvod kvantnih procesa na atomskom nivou.

8. Mišljenje je suma pojedinačnih misli.

9. U mozgu istovremeno ne mogu postojati dva identična moždana talasa, niti dve identične misli.

10. Najniži energetski nivo mozga je koma, tj. frekvenca bliska 0.

11. Psihološki horizont događaja počinje kod umirućeg na frekvencama ispod 1/2 Hz i sve do frekvence od 0 Hz (smrti) mogući su relativistički i kvantnomehanički efekti.

12. Izgleda kao da se smrću izlazi iz singulariteta (individualnosti) koju predstavlja pojedinačni život i ulazi u nadindividualno, transcendirajuće polje beskonačne informacije.

13. Pojedinačni život je psiho-fizički singularitet.

Smrt oslobađa okova singularnosti i gravitacionog kolapsa, koji se na nultoj frekvenci potpuno ukida.

14. Ukupnu unutrašnju moždanu energiju, čijom deblokadom nastaju svi psihički procesi i ce-lokupna moždana aktivnost označavamo sa:

µµµ pkuEEE +=

gde je µu

E ukupna unutrašnja moždana energija, µk

E je vezana, kinetička-tranzitivna

moždana energija koja se pojavljuje na višim frekvencama, iznad 7 Hz i predstavlja svesnu moždanu aktivnost,

µpE je slobodna, potencijalna-supstantivna ili stacionarna moždana

energija koja se javlja na nižim frekvencama, ispod 7 Hz i predstavlja stanja transa, meditativne zadubljenosti, predsvesna stanja i nesvesna stanja, uključiv spavanje i snove. Ispod 1/2 Hz do 0 Hz je zona psihičke ergosfere (od psihičkog horizonta događaja koji počinje na oko 1/2 Hz, do psihičkog singulariteta koji je drugo ime za smrt a završava se sa 0 Hz).

15

Ova µp

E se deblokira procesom buđenja i povećanja moždane aktivnosti, zbog priliva

spoljašnje energije preko čula (apsorpcija i zatim emisija u vidu moždane i psihičke aktivnosti).

15. Ovo pokazuje da je poreklo misli na najdubljem materijalnom nivou i da je izvor misli atom, a da je mišljenje suma pojedinačnih misli, baš kao što je i korteks suma pojedinačnih atoma, odnosno neurona.

16. Misao je jedinica mišljenja.

17. Brzina misli ljudskog mozga prema brzini nervnih impulsa odnosi se kao brzina elektrona prema brzini ljudskog tela (makrobrzini), tj.

TeniV:VV:V =

µ

∗

Taj odnos je reda 1 prema 1.000.000, tj. brzina misli kao elektromagnetskog zračenja je oko 1.000.000. puta veća od brzine nervnih impulsa, a takođe je i brzina kojom elektron orbitira oko jezgra oko 1.000.000. puta veća od brzine kretanja ljudskog tela. Zanimljiva analogija.

18. Svi procesi u Univerzumu, odnosno svi energetski procesi, uključiv i psihičke (kao vid energetskih procesa), nastaju na račun demasifikacije.

19. Uzrok svim procesima u Svemiru, uključiv i psihičke su neprekidne i spontane transformacije u atomima i demasifikacija atoma pri svakoj transformaciji u vidu zračenja jediničnih talasnih paketa (a kao posledica spontanog pada elektrona sa orbita više na orbite nižih energija. Višak, odnosno ta razlika u energiji je izračeni talasni paket).

20. Atom zrači prosečno 108 talasnih paketa u s, tj. jedan talasni paket za 10-8 s. Odavde je moguće izračunati kolika je demasifikacija kortikalnog područja mozga potrebna za održavanje svih psihičkih procesa i moždane aktivnosti tokom života pojedinca.

Račun pokazuje da demasifikacija jednog milionitog dela g kortikalne moždane mase daje gorivo za sve psihičke procese i ukupnu moždanu aktivnost tokom života pojedinca.

Kako telo sadrži prosečno 1029 atoma, kako telo sadrži oko 1014 ćelija, to znači da svaka ćelija u telu, uključiv i moždane sadrži oko 1015 atoma. Pošto korteks sadrži oko 10.000.000.000 ćelija, znači da sadrži ukupno oko 1025 atoma.

Pošto atom po s izrači 108 talasnih paketa, to znači da korteks po s izrači 1033 talasnih paketa. Kako život pojedinca traje reda 109 s, to korteks tokom trajanja života izrači 1042 talasnih paketa.

Energija vezana za jedan talasni paket, ili energija jednog talasnog paketa je

ergHzsecerg,h 26127

10101062611−− =⋅⋅⋅=⋅= νε

za prosečnu frekvencu moždanih talasa od 10 Hz.

Ukupna izračena kortikalna energija, tokom trajanja života je

∗ Vµ – brzina misli (Vµ= c = λν), Vni – brzina nervnih impulsa,

eV – brzina orbitiranja elektrona, VT –

brzina ljudskog tela

16

erghnnE 162642

101010 =⋅=⋅=⋅= −

∑ νε

Masa vezana za ovu energiju dobija se iz 2mcE = i iznosi

gc

Em 5

20

16

210

109

10 −=⋅

==

21.To znači da možemo izračunati demasifikaciju i stvorenu toplotnu energiju (i energiju uopšte), svake psihičke delatnosti, uključiv i fenomen psihičke toplote (thummo).

Objektivno tumačenje ovoga može da počiva samo na tome, da je psihičkim radom došlo do stvaranja toplotne energije na račun telesne i moždane demasifikacije. Logični su i shodno tome mogući i obratni procesi – procesi remasifikacije, tj. transformacije psihičke energije u masu.

...

pps***Dragi Dušane, Ovo je jastvo-suštastvo suštine. Već sam pokazao da je jedinična misao mase reda 10-47 grama, da se uz tu masu vezuje frekvencija od 1 Hz i talasna dužina od 1010cm. Da je proizvod te frekvencije i te talasne dužine brzina svetlosti, odnosno da se brzina svetlosti vezuje za gornju masu. Sledi: 1. Čestica nosilac brzine svetlosti je foton 2. Foton ima masu reda 10-47 grama 3. Misao i foton povezuje identična masa. 4. Po masi su i jedinična misao kao atom mišljenja-kao jedinica svesti i jedinični foton kao jedinica svetlosti zamenljivi. Dva vida istog: Unutra-misao, spolja-svetlost. Ospoljena-ekspandirana je misao svetlost. Kolapsirana-pounutarnjena je svetlost misao. Spolja foton-unutra misao. Spolja Svemir-unutra Um Zajedničko: merljiva masa i misli i fotona je identična:10-47 grama Sledi

Postoje tri grupe brzina, jednake brzini svetlosti, manje od brzine svetlosti i veće od brzine svetlosti.

Jednaku brzini svetlosti imaju samo čestice mase m=10-47 grama-foton i jedinična misao.

17

Manju brzinu od brzine svetlosti imaju sve čestice mase veće od 10-47

grama. Ova Vasiona počinje dakle od jedne ultimativne barijere kakva je foton-misao rečene mase, i u njoj( ovoj Vasioni), nužno ne može postojati brzina veća od svetlosne. Veću brzinu od brzine svetlosti nužno imaju sve čestice mase manje od 10-47 grama. Njima je brzina svetlosti nulta ili početna. Niš, 15. april 2010. ppps. Odavde nužno proističe da su: Nosioci mortalnih procesa kod umnog bića-čoveka, čestice mase manje od 10 -47 grama, frekvencija ispod 1 Herz i talasnih dužina većih od 1010 santimetara. Ultimativni događaj koji odavde proishodi, je nulta frekvencija i beskonačna talasna dužina, odnosno neodređenost njihovog proizvoda (0 . ∞ ═ n), odnosno njihova pripadnost Drugoj Vasioni.

***

PLAVO

Biće pulsira među mojim šakama meko, toplo, krzneno i plavo.

Siguran si! I sigurno je - kaže. Na kraju ćeš biti zagledan nad svakom

proživljenom sekundom. Tako nastaju bezbrojni svetovi.

Ne brini - kaže. Iz svake proživljene sekunde

nov izniče Svet i nove Zagledanosti Izvor sam svetova - iz jednog u drugi...

među bezbrojnim pulsiram šakama toplo i meko, krzneno i plavo,

nad svakom sekundom pomno zagledano.

***

Sve tri ose svemira: x, y, z su veličine reda 1010 svetlosnih godina,

ili 1028 santimetara, ili 1036 atomskih prečnika

18

NA PUTU ZA OSAM BESKONAČNOSTI

Vrhovni kriterijum napretka pojedinca i širenja sfere uma čovečanstva-noosfere

je čistota i dobrota misli. Sve odatle proističe.

Nema zlih dela iz čistih i dobrih misli. To je jedini put ka osam beskonačnosti

(St.Evan)

Kakva je to civilizacija ( rasa, vrsta, oblik života), zasnovana na patnji mirijada drugih vrsta, rasa, civilizacija, drugih oblika života, drugih živih bića ! Kakva je njena perspektiva i da li uopšte postoji, da li je uopšte moguća !! Da li je zaslužila bilo kakvu perspektivu !!! Možda pre svih, treba pitati domaće životinje ljudskog roda. A šta ako se pravda namiruje u dubinama Vasione ! Šta ako dođu Neki, iz tih dubina, koji će nama biti Ljudi, a mi ćemo se takmičiti da budemo... ne goveda, ne ovce... već, daj Bože, njihovi lovački psi...!!!

19

POZITIVNE I NEGATIVNE MISLI KAO ATOMI POZITIVNOG I NEGATIVNOG PSIHIČKOG POLJA, ODNOSNO POLJA DOBRA I POLJA ZLA

Stavovi Važno je da se psihička energija usmerava u pozitivnom pravcu, u pravcu dobrih misli. Pojedinačne misli, kao atomi procesa mišljenja, stvaraju psihičko polje. Pozitivne misli uzrokuju psihičko polje Dobra. Negativne misli uzrokuju psihičko polje Zla. Fizičke vrednosti Težina jedinične misli, kao atoma mišljenja, je reda 10-47 grama. Trajanje života pojedinca je reda 3.109 sekundi. Broj misli po životu pojedinca je reda 109. Broj ikada živelih homo sapiensa u zadnjih 30.000 godina je reda 1011. Množenje 10-47 .109 .1011═ 10-27grama Ovo je apsolutna veličina, odnosno težina ukupnog Polja Dobra-Zla za Planetu Zemlju, u odnosu na homo sapiensa. O količini evolutivnog zla, gde mesožderi žderući biljoždere nanose neizmernu patnju biljožderima i sl., a koje nebrojeno nadilazi ono za homo sapiensa, o tome ne govorim. Koncentrisao sam se na Polje DOBRO-ZLO koje za homo sapiensa ima konstantu od 10-27 grama / 3 . 104 godina Odavde je lako naći energiju mc2 ═ 10-27.1020

vezanu za tu masu, i ona je reda 10-7 erga. To je ukupna (dosadašnja) masa i energija polja Dobro-Zlo za homo sapiensa: jedan elektron Zakon Dobro . Zlo ═ const.═ 10-27grama / 3 . 104 godina Dobro . Zlo ═ 10-7 erg.═ 10-27 gr. Na svakih 30.000 godina, za broj ljudi reda 1011, ta energija-masa, stvori jedan elektron. Fenomenalizacija polja Dobro-Zlo je, dakle, punktualna: stvara fizikalni svet-čestice.

20

Zaključak Misli (psihičko polje) su uzrok svih budućih posledica fizikalizovanih u Dobrim ili Zlim Delima. Svakom negativnom mišlju gradimo, širimo, jačamo negativno psihičko polje koje uzrokuje takva dela, koja se u spoljašnjem svetu definišu kao Zlo-i obratno.

Izbor je od sada krajnje jasan i jednostavan: Sve je na dlanu.

Njiše se kao polje žita.

***

Аnex 1 Gravitacija dve jedinične misli

F ═ γ . m1.m2/r

2 ═ γ . 10-47.10-47/1 ═ γ..10-94

Sabiranjem, nagomilavanjem-agregacijom gravitacija misli raste, bilo pozitivnih bilo negativnih, stvarajući sve veća Polja Dobra ili Polja Zla, odnosno materijalizujući se u Dobra ili Zla dela i činove. Dobro i Zlo su na neki način objekti, zato što ne postoje bez fenomenalizacije / pojavljivanja u ovom svetu / kroz dela, činove, postupke.

U tom svojevrsnom dualizmu talas-korpuskula: misao bi bila ovo prvo, a činovi, postupci, dela, ovo drugo.

***

KREŠČENDO I Mora da postoji završno, konačno i večno, skroz na skroz Stanje-Mesto, a to je Stanje-Mesto potpuno dokinute patnje, Stanje-Mesto u kom se sve želje, koje su u tom Stanju-Mestu nužno plemenite, ostvaruju i u kom večno biva beskonačno Dobro. Raj je početna stanica tog Stanja-Mesta. Ako nije tako, ako će postojanje i najmanje patnje biti večno, čemu vasionski život, čemu razum Vasione, čemu Vasiona sama i Stvaralac koji bdi nad svom tom materijalnom i duhovnom arhitekturom!?

KREŠČENDO II

Kako da spojim napeve tame, tišinu pučine, bezbednost morske obale što sluti daleke luke, zov visokih planina, ćutanje dubokih šuma,

kišu koja kaplje sa listova lipe jednog hladnog junskog jutra, misteriju dalekih platoa...Himalaje, Tibet, Vardenik, Vinkovce, Kaštele ...!?

21

Stevan Bošnjak

22

KREŠČENDO III

Omen

Ljudsko je Biće planina koja raste od rođenja, metar za metrom, sekundu za

sekundom, u četiri dimenzije, misao po misao u bezbroj neizrecivih svetova. Na kraju

dugog života, ta je planina velika kao planina Meru, veća je od planine Meru, veća je od

drveta Igdrasila, visoka je tri milijarde metara, visoka je tri miliona kilometara, u njoj

je deset rastojanja od Zemlje do Meseca. Ljudsko biće je div bez premca, kao Mulkurul

nadrasta brujanje privremenosti, presek je svih stanja Stvarnosti, moćnije od Zevsa,

žešće od olujnih kiša Monsurama, uzvišenije od titana Prometeja, izvor je Saglasja

Svetova. Kao Antej, stopalima uranja u Majku Zemlju kolevku života, dom i utočište, koja

će ostati Magna Mater i polja srebrnih vršaka Dađirlinga, i u ona Daleka Doba, kad se kao

spore Anunakija raseje Vasionom i raziđe u Osam Beskonačnosti. Ljudsko biće rukama

dodiruje oblake kometa, teraformira svetove koji prateći muziku nebeskih sfera, brode

dubokim svemirom i zatim gleda dalje: iza horizonata vidi senke, pa svetla, moćne

svetionike koji lome bedeme tame na Novim Granicama, tamo, tamo, gde nikada ne

skončavaju ritmovi uzvišenosti, ushiti i čežnje.

23

KREŠČENDO IV

Grafici etike

Dobro__________50%__________.________50%______________Zlo

Civilizacija: kosmička, ljudska, alijenska..., je u ravnoteži, ekvilibrijumu

Dobro ___________100%________________________________. Zlo ═ 0%

Raj, utopija Dobra

Dobro ═ 0% .________________________________100%___________ Zlo

Pakao, utopija Zla

A/ Dobro _________→____________________._____________ Zlo

Civlizacije A/B/ su u neravnoteži

B/ Dobro __________.________________________←_________ Zlo

Dobro _________→.← zona korisnika Dobra i Zla →.←_________ Zlo

Zona korisnika Dobra i Zla se sužava i širi. Što je ta zona uža, to su sukobi korisnika suroviji,

što je ta zona šira, mir je izvesniji. Postoji upravna srazmera između širine te zone i

agresivnih sukoba unutar i među civilizacijama. Trajna civilizacija je ona u kojoj postoji

ekvilibrijum dobra i zla. Da bi Dobro i Zlo uopšte i postojali, bilo kao teorijski koncepti, bilo

kao njihovo svetsko ovaploćenje, mora postojati ova zona korisnika, neutralna zona koja,

koja konzumira i jedno i drugo. To je realna civilizacija, to su društva, sistemi, klase i kaste.

Bez postojanja te zone, Dobro i Zlo bi se, kao metafizički koncepti demetafizikalizovali i

frontalno sučelili. Došlo bi do potpunog uništenja ili Jednog ili Drugog ili Oba. U trećem

slučaju bi zavladala totalna Entropija, bez bilo kog vida Bivstva, ni svetovnog ni teorijskog,

bez Raja, bez Pakla, bez Vasione, bez Bića. U slučaju potpune pobede Prvog, ostvario bi se

svekosmički i svedimenzionalni koncept Raja, kao Konačne Utopije Dobra. U slučaju

potpune pobede Drugog, ostvario bi se svekosmički i svedimenzionalni koncept Pakla, kao

Konačne Utopije Zla.Egzistencijalna širina neutralne zone predstavlja društvene sisteme,

društva i civilizacije u traganju za ovaploćenjem konačnih teorijskih ishodišta i osvajanjem

metafizičkih domena kao konačnih granica jedne fizičko-psihološko-socijalne vasione i

početka jedne, toliko u svemu od ove, drugačije vasione, da o njoj, ne samo da se ne može

ništa reći, već se ona uopšte ne može ni zamisliti.

24

KREŠČENDO V

Urobor, Simorg, Feniks

Jedino zajedničko Svim Vasionama je Bivstvo-Postojanje. Oblici bivstava su tako i toliko temeljno i začudno raznoliki, da duh njima stalno provociran, sa radošću i beskonačnom perspektivom, može da isčekuje, živi i izučava Večnost. Nema kraja raznolikosti, nema dosade koja bi mogla pretiti božanskom ili njemu naličnom umu. Večnost u vremenu prati neprolazna lepota prostornog i materijalnog bivanja sparenog sa tim vremenom, kao i neiscrpna radoznalost suverenog duha, koji iz svega toga iznedren, nedri sve nove i nove domene nedrenja novih domena, u beskraj, ne samo klasa domena, već i beskonačnog mnoštva entiteta jednog jedinog domena. Večnost bi, zaista, bila neizdrživa uz bilo koji oblik prolaznosti. Uz večnost su zato spareni predeli neprolazne lepote. Nije zato uzaludno, samo sve ono što večno nije, uzaludno je i ono što nije večna lepota. Nemoguć je bolji svet, neuzaludniji.

KREŠČENDO VI

Matematička Religija Psihologije *

Bog . 1/Bog (Antibog) = 1 Đavo . 1/Đavo (Antiđavo) = 1 Čovek . 1/Čovek (Antičovek) = 1

Bog . 1/Bog = Đavo . 1/Đavo = Čovek . 1/Čovek = 1 *

Fizički i psihološki svet kreće se, posreduje, vibrira, između dve beskonačnosti, jedne koja je beskonačno Ništa, odnosno Nebiće i piše se Nulom, i jedne koja je beskonačno Sve, odnosno Biće i piše se Jedinicom, a koje su njegove neprekoračive granice: 0 kao infimum i 1 kao supremum. Matematički i religijski svet, pak, bavi se kako krajnjim oblicima, onima koji se tiču ultimativnog-idealnog Bića i istog takvog Nebića, odnosno Nule i Jedinice, tako i onim prethodno opisanim, odnosno svom i svekolikom beskonačnošću elemenata, kategorija, atributa, stanja i domena između Nule i Jedinice, koje su Poiesis Čistog Bića.

25

St. Evan, 1980. Skok preko Gabrovačke reke u Nišu

26

Fizika svesti Batici Bibiju, Ganeši i Khumu božanskom lončaru

Oo poslednjem sastojku Nečega ( iza Plankove barijere) Najmanje Nešto se ne sastoji ni od Čega (Nečeg) manjeg (od Sebe). Od Čega je onda Najmanje Nešto Sačinjeno? Postoje dve mogućnosti: Najmanje Nešto ili nije uopšte Sačinjeno, ili je sačinjeno od Ničeg. Najmanje Nešto je Prvo Biće, prva rezultanta, prva vidljivost Nebića. Ako Ništa sačinjava, komponuje, Najmanje Nešto, onda je i Bilo koje Nešto sačinjeno od Najmanje Nešto, odnosno, bilo koje Nešto je, u krajnjem, ili sačinjeno ili od Ništa, ili uopšte nije Sačinjeno. Ako je, pak, Nešto uvek sačinjeno od sve manjeg Nečeg, onda će na kraju najmanje Nešto biti ili beskonačno malo Nešto ili Čisti broj.

Da li može postojati sve ono što se može zamisliti

Ako se skupovi postojanja i zamišljanja, fizički i misleni, fizički i matematički, mogu preklopiti, onda mora postojati moment kad iz druge dimenzije prostora, kad iz površine izranja treća dimenzija i kao njena direktna posledica-prva masa. Ako ne postoji takva mogućnost, tada nema preklapanja teorijskih i fizičkih skupova, tada je sve oduvek i zauvek dato, i tad smo najpribližniji cikličnom-stoičkom svemiru. Tada masa ne nastaje i ne nestaje, kao i prostor i vreme, oni istina menjaju forme pojavljivanja, ali su večno jednakovredne forme Bića. U onom prvom slučaju, kom, bez obzira na još dosta tanke dokaze, naginjem, masa nastaje iz prostora i vremena, vreme iz mase i prostora, prostor iz mase i vremena, masa i prostor su dva krajnja vida jedne forme Bića, i u tom je konceptu moguće i fizičko pojavljivanje mase iz teorijskog dvodimenzionog

27

sveta kakav je površina. Evo, u prilog tome jednog malog razmišljanja: Kako da biće, naprimer ja bude nuldimenziono za neki svet višeg dimenzionog nivoa? Tako što će ga bića iz svetova viših dimenzija opažati ili kao tačku, ili kao liniju ili kao površinu. Tako ću ja, a i ti mili čitaoče, Biću iz četiriprostordimenzionog sveta biti puka površina, najobičniji crtež sebe samoga, Biću iz petdimenzionog sveta biću linija, struna, poduža doduše ali potpuno obezličena čista dužina...ali Biću iz šestdimenzionog sveta biću Nula, zamalo ništa-tek puka tačka bez ijedne dimenzije. Moćiće o meni da diskutuje upravo onoliko koliko i ja o Bićima koja nastanjuju tačku na kraju ove poduže rečenice : OVU

TAČKU→ . Dakle, Ovo ili Ono ili i Ovo i Ono... Ustvari, samo proizvod teorijsko-matematičko-duhovnog i fizičkog svemira može dati bezdimenzionu konstantu 1, odnosno čisti broj i sve moguće transformacije unutar toga, uključujući i potpuna preobražavanja Jednog u Drugo, naprimer Mase u Prostor i sl. Proizvod dva entiteta fizičkog svemira će uvek dati konstantu koja je za Svet veća od 1, a za Antisvet manja od -1. odnosno konstanta će uvek biti različita od jedinice i nikada neće moći da se dogodi ono što je rečeno u Prvom slučaju: Svet, fizički svet će uvek ostati Fizički svet, menjaće forme i oblike postojanja od zamalo singulariteta do zamalo beskonačne i beskrajne vasione, ali se nikada neće vršiti preobražaji: skroznaskroz.

.,Ovo levo iza zareza je Ona najnaseljenija tačka Nultačkaste vasione

O konceptualnom i čulnom Manja savršenost naših čula omogućuje savršenijim teorijskim konceptima naših umova da opstaju. Zašto: zato što se čula odnose samo na datu individuu. Čula su nužno usmerena samo ka fizičkom svetu i datoj ličnoj istoriji. Teoriski koncepti naših umova nisu samo individualni već su i filogenetski, čak i da se odnose samo na fizikalnu stvarnost. Kod čula se radi samo o fiziološkim oruđima za jedno biće, kod teorijskih koncepata umovanja radi se o fiziološkim oruđima koja su evolutivno sabrana. To su simbolički procesi kao što je naprimer metafiziološki koncept kakav je učenje govora-jezika. Kortikalni procesi su i lični i nadlični-vrsni.

28

O proširenju čulnih moći i konceptualna razrešenja koja bi iz toga

proistekla Kada bi ljudi posedovali božanski vid-divjaćajaksas, odnosno da mogu da opažaju krajnje granice stvarnosti-fizičke vasione i one najmanje kao i one najveće, da mogu da vide molekule, jezgra atoma, elektronske oblake, elektrone, protone, neutrone, kvarkove, gluone, korpuskularne struje fotona, polja sila, da vide skroznaskroz zrnoliku strukturu Sveta, tada nikada i ne bi nastali teorijski koncepti: linearnost, kontinualnost, linija kao sleda tačaka, površina kao umnožak linija, platonske ideje i na njima zasnovana platonistička matematika. Bog nema problema sa kontinualnošću. On zna da je Svet skroznaskroz-diskretan. Bog ima božansko viđenje-divjaćajaksas. Razlika između čovečijeg i božijeg viđenja je taman tolika da u njoj nastanu ljudskom čulo-umu tako dragi dualni sistemi: kontinualno-diskretno. Božje viđenje ne barata teorijskim konceptima. To ostavlja nesavršenim sistemima čulo-um, dok se, eventualno, ne usavrše, dok ne dosegnu status divjaćajaksasa-sve( T )viđenja.

Dalje u tom pravcu (proširenje čulnih moći i odvratnost kao granica tog

proširenja) Moguće je da na isti način ne posedujemo Čulo 6 za zrnoliku strukturu stvarnosti, baš kao što ne posedujemo i Čulo 7 kojim bi smo posmatrali unutrašnjost vlastitih tela, one drhtave, odvratne protoplazme, koja pulsirajuće opominje i preti. Sa jedne je, dakle, strane, užas zrnolikosti Sveta skroznaskroz, ta pogubna pretnja nekontinualnog, taj neprekidno prirastajući (ka beskonačnosti) mentalni teror diskretnog...sa druge pak, gađenje i strepnja nad vlastitom nutrinom...! Pa, biće da je onda bolje ovako kako je. Otuda težnja ka kontinualnosti, ka platonskim svetovima idealnog, ka nekvantifikovanoj nadi i asimptotski prirastajućem dobroj beskonačnosti- raju. Kažem, možda!

29

Možda je ta težnja samo divan odbrambeni mehanizam Našeg uma i Onog (nastavimo dalje sa radošću kontinualnosti), Onog uma koji u krajnjem, iza ovog stoji.

O kontinualnom i diskretnom Zbog čega toliko težimo kontinualnom viđenju sveta, idealnim formama, nadrastanju diskretnog evolucijom mentalnih procesa dediskretizacije ( jer šta je linija nego kontinualni koncept koji nadrasta zbir tačaka kao nosilaca diskretnog, šta je površina nego nastavak te mentalne evolucije, šta je volumen, treća dimenzija nego kvalitativni skok kontinualnog i njegovo nadrastanje diskretnog ) ! Kažem, skoro da instinktivno ali i mentalno do krajnjih granica težimo kontinualnom, sa jedne strane i zbog mogućih, nama zasada potpuno nedostupnih razloga, sa druge pak, strane, zato što je kontinualno koncipiranje sveta spareno sa Večnošću. Oni su (Kontinualno-Večnost) kao Čestica-Talas, nerazdruživi, sa kakavom-takvom, ma koliko malom mogućnošću da večnost jednom, nekada, ma kad, bude osvojena. Svet diskretnog skroznaskroz tu šansu, taj zahvat, bilo koji zahvat za večnošću potpuno eliminiše. Diskretno viđenje kaže ovo: Svet je to-što je: tu i tamo tačkasto svetlilo na nitavilu tame, hladnoće i praznine. Na takvoj si sceni, to ti je pozornica: snađi se nakratko, ali kako god se, ma i nadugo snašao opet te, kao konačnica, čekaju zakoni termodinamike i entropija: praznina, studen i tama. Nema večnosti. Nema Entalpije. Mi možemo da je zamislimo samo kao parodiju skroznaskroz, grotesku same sebe-ontološki užas oko kog bdi jedan večan nekonektovan svet. Zato: Platon ili Hajzenberg! Ovaj izbor nije tek tako. Odavde se Japura i Rio Negro ili sustiču u Amazon, ili smo samo sa tri različite reči imenovali istu Iluziju.

30

FIZIKA MISLI, TEORIJA SVESTI

I Razvijam sledeću misao: uzimam skup mojih misli kao skup A skup B je svet van mene. Dajem sledeći iskaz a , koji pripada skupu A.

a: Ja mislim da fizički svet ima 52 prostorne dimenzije. Ovaj je iskaz sa stanovišta skupa A potpuno legitiman, pitanje je samo da li se on poklapa sa objektivnim stanjem u prostoru vasione, odnosno u skupu B. Ako se iskaz iz skupa A i status-stanje u skupu B poklope ili u najvećoj meri preklope, onda je iskaz iz skupa A tačan i svet ima 52 prostorne dimenzije. Ako se pak, ne poklope, na osnovu objektivnih kriterijuma kakvi su ponovljivi i proverljivi eksperimenti i intersubjektivne saglasnosti onda iskaz iz skupa A nije tačan. Ovo znači da postoji svojevrsan i objektivni i subjektivni, odnosno metodološki paralelizam između iskaza i odnosa u skupovima A i B, sveta psihe-duha-subjektivne stvarnosti i sveta van tog sveta, onog kog zovemo objektivna stvarnost. Subjektivna i objektivna stvarnost se kao i svaki drugi skupovi mogu suodnositi.Mogu se poklapati, presecati, dodirivati i sl. Zakoni, teorije, teoreme, pravila su ona mesta gde se skupovi A i B preklapaju. Euklidovski gledano skupovi A i B su u dva domena koji su paralelni i nikada se ne mogu preseći. Riman-Lobačevski-Boljaijevo gledište bi bilo da se ta dva skupa kao dva paralelna domena u zakrivljenom postojanju mogu 1.preseći ili 2.razići u nekoj zakrivljenoj beskonačnosti i ponovo se uliti u same sebe bez uzajamnog presecanja. Ponekad se čini da je ovaj model, bar sa stanovišta nekih kompleksnijih mislenih tvorevina najpotentniji. Očigledna preklapanja u skupovima A i B su neposredan i uvid i dokaz da je na delu još jedan klaster nadskupova u kojima su sadržani skupovi A i skup B, i da je u tom nadklasteru zaista opravdan i dokažljiv iskaz da vasiona ima 52 prostorne dimenzije.

31

Ovaj nadklaster C bi sadržavao sve subklastere tipa A i B i manipulisao bi njima samo preko relacije jednakosti i posredovanjem koeficijenata transformacije za svaki iskaz jednakosti. Pa u klasteru C je zaista moguć iskaz da je 3d vasiona iz skupa B jednaka 52d vasioni iz skupa A:

3dBC ═ 52dAC za:

3dBC ═ ρc52dAC

gde: ρc ═ 3dBC/52dAC ═ 3BC/52AC

II Sveskup C sadrži podskupove A (svesti, duha, psihe, mišljenja, duše, pamćenja...) i B ( fizičkog sveta, materije, mase, vremena, prostora, kretanja, naboja, polja, sila...). Veza između ovih skupova su: Tačno sređene, jedinične, sukcesivne i simultane, horizontalno i vertikalno povezane, interaktivne, kauzalne i determinišuće, uzročno-posledične, ulančane, suodnosne sa spoljašnjim svetom misli, koje se zovu: hipotetski konstrukti, intervenišuće ili operacionalne varijable, hipoteze, pravila, sistemi, teorije, konstante, sudovi, zaključci, stavovi, premise, teoreme, aksiomi, postulati, aksiomi, zakoni ... Postoji još jedna veza između dva sveta na najdubljem-jediničnom nivou: *Kvant fizičkog sveta je kvant dejstva ili Plankova konstanta i *Kvant psihičkog sveta je jedinična misao. Misaone operacije su jednostruke i redosledne. U isto vreme, odnosno po jedinici vremena moguća je samo jedna operacija, odnosno jedna misao. Misao je stoga atom, kvant mišljenja.

32

Imamo dakle dva skupa sveta: Skup A-svet psihe koji strukturiraju jedinične misli kao kvanti mišljenja. Skup B-fizički svet, koji počiva na jediničnim kvantima dejstva i atomima. Odavde sledi da je Mišljenje polje dejstva baš kao i svako drugo fizičko polje: elektromagnetno, gravitaciono, jako i slabo atomsko. U njemu su nosioci dejstva misli, baš kao što su u fizičkim poljima čestice sile.

III O mišljenju: -Mišljenje je tok, supstantivno zastojnih i protočnih (tranzitivnih), stanja svesti. -Misaone operacije teku u jednostrukom redosledu. Misli se, jedna po jedna, asociraju i ulančavaju. U jedinici vremena moguća je samo jedna misao.

Jedinično vreme:jedinična misao. Misli se pakuju kao jednostruki heliks, slično RNK-ribonukleinskoj kiselini ili ogrlici od jantara. -Čovek, ako bude te sreće poživi 90 godina ili oko tri milijarde sekundi ( 3.109 sec.). Broj jediničnih misli se kreće 1-10 misli po sekundi. Ukupno za života, to je reda 3.109-3.1010 jediničnih misli, ili suma od tri-trideset milijardi jediničnih misli. Ovo znači da jednostruki heliks misli od ukupno oko tri-trideset milijardi jediničnih misli ima ukupnu težinu od oko 10-37 grama, a ovo iz toga da jedinična misao ima težinu reda 10-47 grama. Ovo sam dokazao u stavovima iznetim u Pitagorinom soju i Opusu totumu, Unus Mundus br.44, pa zainteresovane upućujem u tom pravcu. Sad uvodimo onu formulu sa prethodnih stranica:

mG ═ rc2 Odavde je lako izračunati da je poluprečnik (r) jedinične misli reda 10-75centimetara, a da je dužina celokupnog ulančanog jednostrukog heliksa misli tokom života jedinke reda 10-65 santimetara. U volumen jednog atoma, moguće je gusto zapakovati 10171 jediničnu misao, a u volumen Plankovog prostora jedan gugol jediničnih misli (10100)

33

IV

Fizički svet Psihički svet Jedinična količina energije Jedinična količina svesti Kvant dejstva, Plankova konstanta Kvant mišljenja-1misao Jedinična količina energija-kvant dejstva-Plankova konstanta i jedinična količina svesti-kvant mišljenja-jedinična misao, povezani su sledećom relacijom

mc2═ h√ mM═10-47 grama═ Težina jedinične misli

sledi:

mMc2═ h√

10-47g .1020cm2/s2═10-27g.cm2/s .1/s

Ovo znači da masa jedinične misli ( jednog kvanta misli) od 10-47 grama, pri frekvenciji od jednog herca ima energiju od jednog kvanta dejstva.

10-47g .1020cm2/s2═ h.1/s

Nemoguće je misliti manje od jedne misli. To je najmanja, uopšte moguća i postojeća količina (kvant) procesa mišljenja i toka svesti.

34

V Svet C ═ Svet A + Svet B

Heliks sveta A Heliks sveta B ↓ ↓

35

VI *Tok svesti se sastoji od dva komplementarna stanja: supstantivnog ili čestičnog stanja koje je dovoljno određeno i trajno da bi se moglo detektovati i meriti i tranzitivnog stanja koje je neodređeno i ne može se detektovati i meriti. Tranzitivno stanje izmiče posmatranju i merenju, ono je čista dinamika svesnog toka, njegov impuls, kretanje i proces. Supstantivno je stanje statično u dovoljnoj meri da se može posmatrati i meriti, to je stanje položaja, određenog mesta, zastoja u toku, mesto kom je moguće odrediti koordinate. ** Rekli smo da je mišljenje asocijacija, sabiranje, jednostrukih, jediničnih misli koje su kvanti mišljenja odnoso toka svesti, ovo stoga što je u isto vreme moguća samo jedna-jedinična misao. *** Načelo neodređenosti, koje je postulirao Hajzenberg ovde može biti veoma plodno. Ono kaže da se u isto vreme ne mogu meriti supstantivno stanje u toku svesti, odnosno položaj jedinične misli i tranzitno stanje toka svesti, odnosno impuls jedinične misli. originalno načelo neodređenosti glasi ovako: ∆x . ∆p ═ h/2π Zbog jasnoće, koja neće uticati na suštinu rezultata ja ću aproksimovati pa ću pisati samo h sa desne strane jednačine, a ostaviću znak jednakosti iako u originalu stoji: veće ili jednako. Dakle: ∆x . ∆p ═ h ∆x , položaj čestice, jedinične misli, kvanta svesti ∆p, impuls čestice, jedinične misli, kvanta svesti h, Plankova konstanta, kvant dejstva, dimenzija reda: 10-27 grcm2/sec. Uočavamo komplementaran par koji čine jedinično supstantivno stanje misli i jedinično tranzitivno stanje misli. To se piše ovako:

∆Ms . ∆Mt ═ h Ovo znači da se povećanjem određenosti jednog člana para smanjuje određenost drugog i obratno. Što je statičnije zastojno stanje jedinične misli to je veće područje neodređenosti tranzitivnog stanja jedinične misli i obratno. Kasnije će biti izračunato polje neodređenosti jedinične tranzitivne misli, zato što već znamo vrednost jedinične supstantivne misli kao kvanta svesti. Ovde je:

36

Ms, jedinična supstantivna misao, kvant svesti Mt, jedinična tranzitivna misao, kvant svesti. No pre nego nastavimo sa računom vraćam se na sledeće: Tok svesti ucelo, sastavljen je kako sam rekao od kvanata svesti, odnosno jediničnih misli koje se asociraju recimo ovako ΣM═ M1+M2+M3+...+MN+...+M 3.10

9 - 3.10

10 gde je ΣM, suma jediničnih misli, odnosno proces mišljenja, odnosno tok svesti. M1+M2+M3+...+MN+...+M 3.10

9 - 3.10

10, su jedinične misli, kvanti svesti, sve jednake veličine. Ukupan broj tih kvanata tokom mislenog života čoveka može biti,kako već rekoh, od 3-30 milijardi jediničnih misli ili kvanata svesti. Fizički gledano tok svesti se dakle sastoji od supstantivnih i tranzitivnih stanja. Psihološki gledano, tok svesti se sastoji od svesti jave i svesti snova. U svesti jave važe uzročno posledični odnosi i zakoni fizičke vasione, a opet u svesti snova ne važe uzročno posledični odnosi niti važe zakoni fizičkog sveta. Vreme i prostor gube odlike a materija poprima magijska svojstva. Svest je dakle kao totum, sui generis, dvostruki heliks sačinjena od tih komplementarnih parova, kako rekoh, jednostrukog heliksa supstantivnog i jednostrukog heliksa tranzitivnog stanja, kao i odgovarajućih jednostrukih heliksa svesti jave i svesti sna. Kako smo već ranije izračunali da je masa supstantivnog stanja jedinične misli odnosno supstantivnog kvanta svesti reda 10-47 grama, lako je definisati područje neodređenosti tranzitivnog kvanta svesti:

∆Ms . ∆Mt ═ h 10-47 gr . ∆Mt ═ h

∆Mt ═ h/10-47 gr. ═ 1020cm2/sec

∆Mt ═ 1020cm2/sec , područje neodređenosti tranzitivnog kvanta svesti.

37

Vidimo da jedinični paket svesti čini komplementaran par supstantivnog kvanta svesti i tranzitivnog kvanta svesti. Za talasni deo paketa vredi: c ═ λ√, za supstantivni vredi: mc2 ═h√ Za talas između M1 i M2 važi c1, i tako redom, odnosno: c1 ═ c2 ═ c3 ═ c4 ═ c5 ═ c6 ═ c7 ═ c8 ═ c ═ λ√ ═ 1010cm/sec M1═ M2 ═ M3 ═ M4 ═ M5 ═ M6 ═ M7 ═ M8...═ 10-47gr Tad pišemo:

M1c1 ═ h√/c ═ 10-47gr . 1010cm/sec ═ 10-37 grcm/sec

Ovo je vrednost jediničnog paketa svesti, kvanta svesti, sastavljenog od supstantivnog dela mase 10-47 grama i talasnog dela koji se kreće brzinom svetlosti.

38

39