Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUPRIMERI DOBRE PRAKSE - „AGROPAPUK“:

Izvoze u Rusiju sto tona mesa nedeljno

Strana 5.

SA PRODAVCIMA, KRAJ TEZGI I DRUMOVA:

Trgovina na 36 stepeni

Strana 7. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 68 • 24. jul 2015. • cena 40 dinara

od 13.7. do 17.7. 2015.

SA PLANTAŽA U FRUŠKOJ GORI

Pad ce na pše ni ce

Pad ce ne so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

TRADICIJA

Iako se sa da pro iz vod njom bo sta na u se lu ba vi tek ne ko li ko po ro di ca, Ša šin ci su za dr ža li tra di ci ju i pro šle

su bo te, po 26. put, or ga ni zo va li „Bo sta-ni ja du“. Naj ve ću lu be ni cu, te šku 21.285 gra ma, na ovu ma ni fe sta ci ju do neo je No vo sa đa nin Vla di mir Do bro mi rov.

Odr ža na su i tak mi če nja u br zom je-de nju lu be ni ca, pu ca nju bi čem, pra vlje-nju fe nje ra od bu dne va i ku va nju be ćar pa pri ka ša. Bi ra ni su i naj lep ša ko li ba, naj gla sni ja kle pe tu ša, naj bo lji sta rin ski ko la či, kao i naj lep ši srem ski fi ja ker.

Stra ne 10 – 11.

MUKE BOSTANDŽIJA

Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

Nezadovoljni cenom Strana 6.

Fo to

: Ž

. N

e go v

a no v

ić

Voće za ruske trpeze

Na 10,5 hektara u potesu Vukovac prostire se plantaža trešnje i kruške koju su pre šest godina zasadili

Andrija Papišta i Aleksandar Jakšić. Uložili su mnogo sredstava, truda, znanja i rada, a prave efekte takvog angažovanja još uvek očekuju.

Strana 20.

2 24. jul 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Vre li na! To je reč ko ja se kao lajt-mo tiv po na vlja ovog žar-kog jul skog me se ca. Tre pe ri i

le lu ja to pli va zduh a žed na ze mlja pu ca niz su ve bra zde. Go ri ne bo nad gla va ma. Te ško da bi ika da išli u Afri ku da sa di mo pa pri ka, osim u de či joj pe smi ci, ali eto sti že nam baš taj afrič ki ta las i ni ko me baš do pe sme ni je. Te ško je i lju di ma i ži-vo ti nja ma, i bilj ka ma. Ni kap ki še a po prog no zi me te o ro lo ga vi so ke tem pe ra tu re se oče ku ju i na red nih če tr na est da na. I ko li ko god pam ti li pro šlo le to po obil nim pa da vi na ma, po pla va ma, ele men tar nim ne po go-da ma, bo ja zan je da će ove trop ske jul ske tem pe ra tu re obe le ži ti se ća-nje na ovo le to.

I ta ko, dok jed ni tra že po volj ne aran žma ne put mo ra ili do ka kve ba nje i pla nin skog cen tra, po ljo pri-vred nik oti re znoj sa če la i gle da u ne bo i sun ce. Ho će li mu ovaj iz vor ži vo ta po tam ne ti i u cr no za vi ti trud i mu ku....

Đor đe Ši volj ski je dan od naj u-zor ni jih po ljo pri vred ni ka iz pod fru-ško gor skog se la Ste ja nov ci, je pri-lič no za bri nut. Reč je o mo der nom far me ru ko ji ob ra đu je oko 180 hek-ta ra ze mlje u su vom ra ta re nju, u tur nu su uvek ima oko 100 ko ma da svi nja, si los u sklo pu ga zdin stva ka-pa ci te ta 700 to na sa su ša rom, kol-skom va gom, kom bajn, ob no vlje nu me ha ni za ci ju...

I ka že Đor đe, dok tra ži mo pre-dah u hla do vi ni, da je naj ve ći pro-blem za na šeg se lja ka ne pred vi di-vost tr ži šta, od su stvo stra te gi je o ko joj se pri ča lo pre de set go di na. Za to i ne mo že da se zna šta se mo že oče ki va ti za tri go di ne , si tu-a ci ja se me nja u ro ku šest me se ci i to po ljo pri vred na ga zdin stva tr pe. Ne do sta tak stra te gi je raz vo ja uti če i na to da se i da lje za vi si od ću-di pri ro de i gle da nja u ne bo. Pro-zvo đač pre in ve sti ra, uzme kre di te a po tom ne ma pra ve po dr ške od stra-ne mi ni star stva i dr ža ve. Ni je reč o

pra šta nju du go va ne go o mo guć no-sti pro lon gi ra nja baš u si tu a ci ja ma ka da se za de si su ša ili ka kva dru ga ne po go da. Sma tra ovaj vred ni pro-iz vo đač da tre ba i da pro ra di svest kod na šeg se lja ka. Ne ko mo ra bi-ti ini ci jal na ka pi sla, pri mer ko ji bi u sva kom se lu dao ne ko od pro iz-vo đa ča ko ri ste ći si stem kap po kap ili ka kav dru gi za liv ni si stem..da se iz bu ši bar je dan bu nar u se lu i mi sli da bi po tom za pet go di na već bi lo po de set bu na ra u sva kom se lu.

Ko je su to kul tu re ko je su tre nut-no naj u gro že ni je usled ovih trop-skih, vi so kih tem pe ra tu ra?

- So ja, bez di le me! Ona je sa tim kra ćim ve ge ta ci o nim pe ri o dom, sa-da je u toj fa zi ka da bi joj tre ba lo bar ma lo vla ge i ni že tem pe ra tu re. Ku ku ruz je isto u te škom sta nju, ma da ne to li ko ko li ko so ja. Ni ma-lo ni je do bar onaj ve tar ko ji je uz ove tem pe ra tu re du vao. On je pro-blem! Sve ne ka i pr ži sun ce ali taj ve tar mo že da na ne se vi še šte te od ne pre kid nih de set sun ča nih da na. Sun co kre tu ovi žar ki da ni ni su to-li ko pro blem dok se po vr tar ske bilj-ke re dov no na vod nja va ju. Ja imam pod ku ku ru zom ne kih 70-ak hek ta-ra, ka kav je ta kav je, ne mo gu mu sa da po mo ći. So je ne mam pre vi še,

dok mi je sun co kret u ne koj do broj kon di ci ji za sa da. Ko li ko i ka ko će se ova su ša od ra zi ti u vre me nu pred na ma...ni šta ne mo ra da zna či. Kao i sa ce nom pše ni ce, mi sli li smo da će bi ti ni ža, a opet bo lja je ne go ka-ko smo se na da li. Uslov no re če no, for mi ra nje ce na ne za vi si sa mo od ove su še, lo kal no da, ali na iz vo zni-ke ne uti če. Tr ži šte dik ti ra ce nu. Po-nu da i po tra žnja.

Za bri nu ti su pro iz vo đa či i sa da se vo de po le mi ke po pi ta nju agro-teh ni ke. Ka kav je tre bao da bu de sklop, re đi ili če šći. Ka že Đor đe da se na klu pi is pred ku će, na uli ci, vo-de se pra ve de ba te me đu po ljo pri-vred ni ci ma.

- Či nje ni ca je da je kod pše ni-ce ta mo gde je pri me nje na pu na agro teh ni ka i rod bio bo gat i do bi-jen mno go vi ši pri nos. Naš se ljak se za do vo lja va pro seč nim, sa onim što do bi je ume sto da te ži da iz go di ne re zlu ta ti bu du bo lji, pri no si ve ći, rod kva li tet ni ji. Za do vo ljan je ako mu je rod bo lji od pr tet ho nih par go di na iako bi uz pu nu pri me nu agro-teh-ni ke mo gao da umno go me po bolj ša re zlu ta te i ostva ri naj bo lje pri no se. Ta kav od nos i raz mi šlja nje na šeg se lja ka, ni je do bar i mo ra li bi ta kvi da se za bri nu! Tre ba uvek gle da ti bo lje od se be – pri ča nam Đor đe - Tre ba mal ko sta vi ti vo de u usta pa pri zna ti ko je bo lji, ko bo lje ob ra đu-je ze mlji šte i ko ima ve će pri no se. Oni ko ji vo de na šu po ljo pri vre du ne sme ju da sum nja ju u na še re zlu ta te i gle da ju sa ne ve ri com. Ne ka gle-da ju kao i ja što gle dam u one ko ji su za pet go di na is pred me nei bo lji su od me ne. Tre ba gle da ti ka ko to ra de bo lji, ka ko to ra di kom ši ja i ka-kva mu je nji va, pa gle daj da i tvo ja bu de ta kva.

I dok se po zdra vlja mo po no vo gle da mo ka ne bu dok sun ce ne-sma nje nom ja rom pr ži plod nu srem sku ze mlju.“... Sun ce že že, za pa ra je lju ta..“ Ali ko me je sa da do pe sme...

Po tra ži li smo i reč stru ke. O tre-nut nom sta nju na po lji ma i ugro že-nim kul tu ra ma dipl. ing. Đu ro Pa ić iz Po ljo pri vred ne struć ne slu žbe u Ru mi, sa ve to da vac za ra tar ske i po-vr tar ske kul tu re, ka že:

- Use vi ko ji se sa da na la ze u po-lju, pre sve ga, so ja, ku ku ruz, še ćer-na re pa pa i sun co kret, već sa da su ugro že ni zbog ne do sta ka, od no sno manj ka vla ge u ze mlji štu. Tem pe-ra tu re su per ma nent no pre ko 30 ste pe ni, noć na tem pe ra tu ra je pre-ko 20 ste pe ni, što zna či da ima mo trop ske no ći. U na red nih ne ko li ko da na već će se uka za ti oset ne po-sle di ce. Sa po je di nih par ce la i sa da pro iz vo đa či do no se bilj ke ko je ima-ju simp to me uve lo sti. Za op sta nak bi lja ka i do bar raz voj neo p hod na je tzv. ka pi lar na vla ga u ze mlji štu ka ko bi bilj ka mo gla nor mal no da usva ja i vo du i po treb na hra ni va sa vo dom. Me đu tim, to sa da pre-la zi bli že len to ka pi lar noj vla zi gde bilj ka ote ža no usva ja taj deo pri-stu pač ne vo de ko ji se sa da na la zi u ze mlji štu i či ja je za li ha vr lo, vr lo ma la.

Do šli smo do tle da pri želj ku je mo bi lo ka kvu ki šu, ma kar ona do šla i u vi du le da na ogra ni če nom pod ruč ju, ko ji je mo guć na kon ova kvih trop-skih tem pe ra tu ra va zdu ha.

Po sto ji li u ovom tre nut ku bi-lo ka kav sa vet po ljo pri vred ni ci ma? Šta uop šte mo že da se uči ni?

- Te ško je sa da da ti ika kav ra-zu man sa vet, osim ta mo gde po sto-ji iole ne ka šan sa da se ne što za li je. Kod nas se za li va po vr će ali sa da bi bi lo ja ko do bro ako bi mo gla da se za li je so ja pa i ku ku ruz. So ja je naj-u gro že ni ja. Ona zna da uma nji pri-nos i vi še od 50 pro ce na ta. Ku ku ruz za sa da do bro pod no si ovu si tu a ci ju. Kod ra ni jih hi bri da ima mo već for mi-ran klip, za vr še nu oplod nju Ima mo ku ku ruz u fa zi mleč ne zre lo sti, na li-va nja zr na i po la ko ra ni ku ku ruz ide ka sa zre va nju - ka že Đu ro Pa ić i is-ti če da bi bi lo ko ja ki ša, čak ma njeg in te zi te ta, od 5 – 10 li ta ra po me tru kva drat nom, za ku ku ruz bi la spa so-no sna. Me đu tim kod so je bi tu sli ku pro me ni la sa mo ki ša od 15 – 20 pa i vi še li ta ra po kva drat nom me tru.

M. nin ko vić

trOp ska vre li na Jul ska

Žed ni use vi če ka ju ki šuso ja, ku ku ruz, še ćer na re pa pa i sun co kret, već sa da su ugro že ni zbog ne do sta ka, od no sno manj ka vla ge u ze mlji štu - ki ša, čak ma njeg in te zi te ta, od 5 – 10 li ta ra po me tru kva drat nom, za ku ku ruz bi la spa so no sna. Me đu tim kod so je bi tu sli ku pro me ni la sa mo ki ša od 15 – 20 pa i vi še li ta ra po kva drat nom me tru

U Sr bi ji se i na red nih da na oče ku je pre te žno sun ča no i ve o-ma to plo vre me s tem pe ra tu rom iz nad 35 ste pe ni Cel zi ju sa, ko ja sma nju je ni vo vla ge u ze mlji štu i ote ža va raz voj ja rih use va, što se mo že ne ga tiv no od ra zi ti na kva li-tet plo da i pri nos, sa op štio je Re-pu blič ki hir do me te ro lo škim za vod (RHMZ).

Agen ci ji Be ta je u Ode lje nju za agro me te ro lo gi ju RHMZ re če no da su pro leć ne po ljo pri vred ne kul tu re - ku ku ruz, sun co kret, so ja i še ćer-na re pa, u ge ne ra tiv nim fa za ma raz vo ja, te ako u na red nom pe ri-o du ne bu de bi lo pa da vi na, mo glo bi da bu de pro ble ma pri for mi ra nju i na li va nju zr na i dru gog plo da.

Na gla še no je da vi so ke tem pe-ra tu re va zdu ha i su vo vre me po-go du ju po ja vi bilj nih šte to či na.

Pre ma pro ce na ma agro me te-ro lo ga, ove go di ne će za ja re kul-tu re, a pre sve ga za ku ku ruz, bi ti ve o ma va žno da li su pri me nji va ne od go va ra ju će agro teh nič ke me re, ko li ko je sa ču va na vla ga u ze mlji-štu, i da li je oda bra na ade kvat na sor ta ili hi brid.

Pro ce ne su da su vo će i vi no-va lo za u do brom sta nju, jer ima-ju du blji ko ren ko ji cr pi vla gu iz du bljih slo je va ze mlji šta i za sa da ih ova kvi agro me te o ro lo ški uslo vi pre vi še ne ugro ža va ju.

Po prog no za ma RHMZ, od kra-ja ove sed mi ce mo gu ća je ret ka

po ja va plju sko va i gr mlja vi ne, a u po ne de ljak 27. i uto rak 28. ju la prog no zi ra se krat ko traj no osve-že nje.

RHMZ pod se ća da je pret hod-nu sed mi cu obe le ži lo su vo i ve o ma to plo vre me sa tem pe ra tu ra ma va zdu ha znat no iz nad pro se ka za ovo do ba go di ne, i da su mak si-mal ne dnev ne tem pe ra tu re bi le od 25 do 38 ste pe ni, a mi ni mal ne, ju-tar nje, od 11 do 25 ste pe ni.

U Voj vo di ni vla da ju su šni uslo-vi jer je u pro te klih 30 da na pa lo do 50 od sto uobi ča je ne pro seč ne ko li či ne ki še, dok je u osta lim de-lo vi ma Sr bi je taj pro ce nat od 75 do 125 od sto pro se ka za ovo do ba go di ne.

vi so ka tem pe ra tu ra šte ti use vi ma

Đu­ro­Pa­ić

Đor­đe­Ši­volj­ski­kraj­jed­nog­za­liv­nog­si­ste­ma

324. jul 2015.

AK TU LE NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

U let njim me se ci ma, po seb-no u uslo vi ma trop skih tem pe ra tu ra, neo p hod no

je vo di ti ra ču na o po ja ča noj lič noj i hi gi je ni pri li kom pri pre ma nja hra-

ne, tre ba iz be ga va ti si ro vu hra nu ži vo tinj skog po re kla i bi ti oba zriv sa mor skim po lo do vi ma.

Na čel ni ca Ode lje nja za ve te ri-nar sko jav no zdrav stvo Upra ve za

ve te ri nu Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne Ta ma ra Bo-ško vić iz ja vi o la je Ta nju gu da ak tu-el ni vre men ski uslo vi po go du ju raz-vo ju opa snih mi kro or ga ni za ma ko ji mo gu iza zva ti ali men tar ne in tok si-ka ci je, od no sno tro va nje hra nom.

Ona je na po me nu la da se mi kro-or ga ni zmi ina če na la ze u ze mlji štu, na na šim ru ka ma, kod kuć nih lju bi-ma ca i na svim osta lim stva ri ma.

- Vr lo je va žna hi gi je na – pra nje ru ku po sle to a le ta, po su đe, rad ne po vr ši ne, da ske za se če nje mo ra ju bi ti do bro opra ne i vr lo či ste, i vr lo je va žno raz li ko va ti rad i ma ni pu la-ci ju sa si ro vim me som i po vr ćem - is ta kla je Bo ško vić.

Ona je ob ja sni la da se da ska na ko joj se se če si ro vo me so mo ra do-bro opra ti vru ćom vo dom i de ter-džen tom, ka ko bi ka sni je tu mo glo da se se če i po vr će.

- Me so će se pe ći, pa će se svi even tu al ni mi kro or ga ni zmi ko ji se na la ze na me su uni šti ti, a po vr će će mo je sti si ro vo i mo že mo do ći u pro blem ako ne vo di mo ra ču na - upo zo ri la je Bo ško vić.

Ona je re kla da si ro vu hra nu me-so i po vr će tre ba dr ža ti u raz dvo je-nim po su da ma u fri ži de ru.

- Sva hra na u let njim me se ci ma mo ra da se dr ži u fri ži de ru, i sa-vet je da čim se ne što otvo ri – da se što pre po je de jer ta tem pe ra-tu ra fri ži de ra vi še ni je če ti ri ste-pe na ka ko je pre po ru če no ne go se kre će i do 12 ste pe ni, pa čak i 16 ste pe ni“ - na ve la je Bo ško vić, i do da la da sku va nu hra nu ne tre ba dr ža ti du že od dva sa ta na sob noj tem pe ra tu ri, i tre ba je za šti ti od

in se ka ta, glo da ra i kuć nih lju bi ma-ca ka ko bi spre či li pre no še nje ne-ke bo le sti.

Bo ško vić je ka za la da je va žno da se hra na ku pu je u re gi stro-va nim objek ti ma, kod odo bre nih pro da va ca, i ro bu ko ja ima de kla-ra ci ju i rok upo tre be kao i da se pro pi sa nog ro ka mo ra mo stro go pri dr ža va ti ka ko bi se spre či lo ne-ko even tu al no obo lje nje.

- Tre ba iz be ga va ti kon zu mi ra nje bi lo ko je si ro ve hra ne ži vo tinj skog po re kla – mle ko i mleč ni pro iz vo-di mo ra ju da bu du pa ste ri zo va ni, a me so do bro pe če no i ku va no, na vi še od 70 ste pe ni - pre ci zi ra la je Bo ško vić, i do da la da po tro ša či tre ba da bu du oba zri vi i sa mor-skim plo do vi ma.

Ka da je reč o bri zi o ži vo ti nja ma to kom vru ći na, Ta ma ra Bo ško vić je re kla da i za njih tre ba po što-va ti uslo ve kao za lju de – za šti ti ih od di rekt nog uti ca ja sun ca i dr ža ti ih u pro ve tre nim pro sto ri ja ma, sa do volj nom cir ku la ci jom va zdu ha.

- I ma lim i ve li kim ži vo ti nja ma vo da tre ba da bu de do stup na u sva kom tre nut ku, a tre ba ih hra-ni ti u ve čer njim sa ti ma“, na ve la je Ta ma ra Bo ško vić. S. P.

Sta ro pa zo vač ko JKP „Či sto ća“ pre ma uput stvu Upra ve za ve te ri nu Mi ni star stva po ljo pri-

vre de, zbog vi so kih let njih tem pe-ra tu ra, na lo ži lo je da se pro da ja na-mir ni ca ži vo tinj skog po re kla na ze-le nim pi ja ca ma u Sta roj i No voj Pa-zo vi oba vlja do 10 ča so va. To zna či da se po sle na ve de nog term mi na na otvo re nom, me so i pro iz vo di od me sa, mle ko i mleč ni pro iz vo di, med, ja ja i pro iz vo di od ja ja, kao i sve ža reč na ri ba ne mo gu pro da va-ti na po me nu tim ze le nim pi ja ca ma dok se ne obez be de od go va ra ju ći sa ni tar no-ve te ri nar ski uslo vi.

– Na mir ni ce ži vo tinj skog po re kla ra di odr ža va nja hi gi jen ske i mi kro-bi o lo ške is prav no sti mo ra ju bi ti upa-ko va ne u ori gi nal no PVC pa ko va nje i mo ra ju se ču va ti na tem pe ra tu ra-ma od 4 do 8 ste pe ni Cel zi ju sa. Mi smo re še nje ko jim se na la žu me re pre do stro žno sti do bi li od Sa ni tar ne in spek ci je 13.ju la i od mah smo po-stu pi li po nje mu. Pu tem sred sta va jav nog in for mi sa nja oba ve sti li smo po tro ša če i ko ri sni ke na ših uslu ga ka ko da po stu pa ju i da po ku ša ju da se pri dr ža va ju uput sta va ve te ri nar-skog in spek to ra. Mo ram po me nu ti

da ima mo od lič nu ko mu ni ka ci ju i sa gra đa ni ma i sa ko ri sni ci ma na ših uslu ga. Što se ti če JKP „Či sto ća“, mi či ni mo sve što je u na šoj mo ći da odr ža va mo hi gi je nu pi ja ca na što vi šem ni vou. Sva ke ne de lje se vr ši kom plet no pra nje pi jač nog pro sto-ra, - ka že Je zdi mir Ašće rić, ru-ko vo di lac pi jač nog sek to ra u ovom pred u ze ću i do da je da će ko ri sni ci nji ho vih uslu ga, kao i kup ci na vre-

me bi ti oba ve šte ni o svim, even tu-al no no vim in for ma ci ja ma re sor nog mi ni star stva i in spek cij skih slu žbi u ci lju za šti te zdra vlja po tro ša ča.

Po pre po ru ci sa ni tar nog in spek-to ra, skre nu ta je pa žnja i kup ci ma da sve ku po vi ne na mir ni ca ži vo tinj-skog po re kla oba ve do 10 sa ti. Pi-jač ni tr gov ci su upo zna ti s ak ci jom kon tro le pro iz vo da i pri dr ža va nja na lo že nih me ra pre do stro žno sti, ne pro ti ve joj se i ga ran tu ju is prav nost svo jih pro iz vo da, dok kup ci, po dr-ža va ju uput stvo Upra ve za ve te ri nu, ku pu ju ći kod pro ve re nih pro da va ca.

Kva li tet ro be se vi di na pr vi po-gled, tvr di du go go di šnji pi jač ni tr-go vac Jan ko Hu đec iz Sta re Pa zo-ve. On tr gu je već dva de se tak go-di na s po vr ćem, ja ji ma, mle kom i mleč nim pro iz vo di ma i ni ka da ni je bi lo pro ble ma.

- Na mir ni ce se do ne su sve že i ras hla đe ne i pro da ju se do 10 - 11 sa ti, uglav nom po zna tim mu šte ri ja-ma. Čuo sam za tu za bra nu pro da-je po sle 10 ča so va, ali bi i oni na ma tre ba li da obez be de tr žni cu s ras hlad-nim vi tri na ma – re kao nam je Hu đec i do dao da mu se kup ci ni ka da ni su ža li li na ne is prav nost pro iz vo da.

Struč nja ci upo zo ra va ju da je u let njem pe ri o du pri iz u zet no vi-so kim tem pe ra tu ra ma neo p hod no bi ti opre zan pri ku po vi ni, na či nu ču va nja i ob ra de na mir ni ca. Sa ve-

tu je se ku po vi na, sve žih, de kla ri-sa nih i neo šte će nih pro iz vo da po-zna tog po re kla.

G. Maj sto ro vić

STA RA PA ZO VA • ME RE PRE DO STRO ŽNO STI NA ZE LE NOJ PI JA CI U STA ROJ I NO VOJ PA ZO VI

Po sle 10 sa ti ne ma pro da je me sa, mle ka, ri be...Pi jač ni tr gov ci su upo zna ti s ak ci jom kon tro le pro iz vo da i pri dr ža va nja na lo že nih me ra pre do stro žno sti, ne pro ti ve joj se i ga ran tu ju is prav nost svo jih pro iz vo da

Jan ko Hu đec, pi jač ni pro da vac

Je zdi mir Ašće rić, ru ko vo di lac pi jač nog sek to ra u „Či sto ći“

Ak tu el ni vre men ski uslo vi po go du ju raz vo ju opa snih mi kro or ga-ni za ma ko ji mo gu iza zva ti tro va nje hra nom - Sva hra na u let njim me se ci ma mo ra da se dr ži u fri ži de ru, i sa vet je da čim se ne što otvo ri – da se što pre po je de jer ta tem pe ra tu ra fri ži de ra vi še ni je če ti ri ste pe na ka ko je pre po ru če no ne go se kre će i do 12 ste pe ni

HRA NA NA TROP SKIM VRU ĆI NA MA

Po ja ča ti hi gi je nu, opre zno sa me som

Ta ma ra Bo ško vić

Da ska na ko joj se se če si ro vo me so mo ra do bro opra ti vru ćom vo dom i de ter džen tom

Si ro vu hra nu me so i po vr će tre ba dr ža ti u raz dvo je nim po su da ma u fri ži de ru

4 24. jul 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (6)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Sve vi še folk sdoj če ra i po du­nav skih Šva ba, od no sno na­sled ni ka, in te re su je se kod

ov da šnjih advo ka ta da li i ka ko mo­gu da do đu do imo vi ne ko ja im je od u ze ta po sle Dru gog svet skog ra­ta. Već pod no se zah te ve za re sti tu­ci ju jer, ka ko nam je po tvr đe no, ni u Mi ni star stvu spolj nih po slo va, ni u Agen ci ji za re sti tu ci ju ne ma do­ku me na ta ko ji do ka zu ju da su već obe šte će ni, kao što se do sa da ve­ro va lo.

Ne ka da šnja Ju go sla vi ja za klju či la je iz me đu 1947. i 1983. go di ne sa vi še dr ža va spo ra zu me o obe šte će­nju za ne kret ni ne i po kret no sti od­u ze te na ci o na li za ci jom i kon fi ska ci­jom. S Ne mač kom ta kvog spo ra zu­ma ne ma.

Na pi ta nje advo ka ta Ti ho mi ra Kon stan ti no vi ća, kom su se obra ća li za in te re so va ni na sled ni ci folk sdoj­če ra, da li po sto ji spo ra zum Ti to – Brant, ko jim je do go vo re na od šte­ta, iz MSP je sti gao od go vor: „SFRJ je sa SR Ne mač kom za klju či la dva me đu na rod na ugo vo ra fi nan sij ske pri ro de, je dan 20. de cem bra 1972, dru gi 10. de cem bra 1974. go di ne u Be o gra du. Pred met oba do ku men ta je za jam ko ji je SRN odo bri la SFRJ”, pi šu No vo sti, kra jem 2013. go di ne.

I Agen ci ja za re sti tu ci ju je, po re či ma di rek to ra Stra hi nje Se ku li­ća, tra ži la od Mi ni star stva fi nan si ja, ako po sto ji, da im do sta vi ugo vor sa Ne mač kom. Ni su ga do bi li. Ta ko, Nem ci ko ji su osta li bez imo vi ne i pro te ra ni, ako su sud ski re ha bi li to­va ni, mo gu da pod ne su zah tev za re sti tu ci ju.

„Da bi stran ci ostva ri li pra vo na re sti tu ci ju po treb no je da ni su obe­šte će ni me đu na rod nim ugo vo rom, kao ni da ih je obe šte ti la ta ze mlja za imo vi nu od u ze tu u Ju go sla vi ji, ne za vi sno od me đu na rod nog ugo­vo ra. Stran ci mo ra ju Agen ci ji da do sta ve po tvr du te dr ža ve da ni su

obe šte će ni, a po treb no je da po sto ji i re ci pro ci tet u re sti tu ci ji”, ka že Se­ku lić.

Agen ci ji je do sa da pod ne to oko 25.000 zah te va, od če ga su 438 pod ne li stran ci. Naj vi še je hr vat­skih dr ža vlja na (72 zah te va), i njih Agen ci ja od bi ja kao neo sno va ne jer ne po sto ji re ci pro ci tet s Hr vat­skom. Iz istog raz lo ga od bi ja ju se i Ma ke don ci (27 zah te va). Austri jan­ci su pod ne li 70 zah te va, Nem ci 43, dr ža vlja ni SAD 30, Cr ne Go re 20 i Izra e la 15. Do sa da je imo vi na vra­će na dr ža vlja ni ma Izra e la i SAD ko ji su dr ža vljan stvo ste kli po sle 1965, kao i dr ža vlja ni ma BiH (Re pu bli ke Srp ske).

„Ako je ne ko ra ni je i pri mio na­dok na du, bio on stra no ili do ma će li ce, ta na dok na da bi la je is pod stvar­ne tr ži šne vred no sti zgra da, fa bri ka, pred u ze ća i po ljo pri vred nog ze mlji­šta. Tu je po vre đen prav ni in sti tut ‘ošte će nje pre ko po lo vi ne’, jer is pla­će na na kna da ni je ni pri bli žna po lo vi­ni tr ži šne vred no sti. I do ma ći i Evrop­ski sud za ljud ska pra va u Stra zbu ru bi će za tr pa ni tu žba ma ne za do volj nih. Po stup ci će tra ja ti tri do če ti ri go di­ne”, ka že Kon stan ti no vić.

Da ne bi smo svi gu bi li vre me, Kon­stan ti no vić pred la že iz me ne za ko na i da se biv šim vla sni ci ma ili na sled ni­ci ma da ju od go va ra ju će ne po kret no­sti. Ta ko bi dr ža va iz be gla za du ži va­nje i za ro blja va nje s ob ve zni ca ma na dva de set go di na.

Za ni mljiv je slu čaj Mi la na Vu ko sa­vlje vi ća, ko ji ima dvoj no, ne mač ko­srp sko dr ža vljan stvo, i ko ji po tra žu­je ču ve ni Ta di ća mlin, na pe ri fe ri ji Va lje va, vla sni štvo nje go ve maj ke Mi le ve. Kon stan ti no vić je za nje ga pod neo i kri vič nu pri ja vu pro tiv ne­po zna tog li ca iz op šti ne, jer se ne zna da li je mlin dat u vla sni štvo ili na ko ri šće nje tre ćem li cu.

„Agen ci ja ra di struč no i ko rekt­no, ali su pod ve li kim pri ti skom onih

ko ji su ot ku pi li imo vi nu, a mo žda i vla sti”, kon sta tu je Vu ko sa vlje vić.

Pra­vo­folk­sdoj­če­ra

Udru že nja Ne ma ca iz Voj vo di ne, po to ma ka folk sdoj če ra, sma tra ju da je Pred log za ko na o re sti tu ci ji ne pra ve dan pre ma nji ma, jer im ne omo gu ća va da po tra žu ju od u ze tu imo vi nu. Oni zah te va ju da ume sto 9. mar ta 1945. go di ne, ko ji je u za­ko nu od re đen kao da tum od ko jeg se ra ču na od u zi ma nje imo vi ne po­sle Dru gog svet skog ra ta, no vi rok bu de 21. no vem bar 1944. go di ne.

„To je da tum ka da je od lu kom ta da šnjih ko mu ni stič kih vla sti Nem­ci ma ko ji su ži ve li u Voj vo di ni kon­fi sko va na imo vi na, od u ze ta su im gra đan ska pra va, uklju ču ju ći i dr­ža vljan stvo, jer su pro gla še ni ko­lek tiv no kri vim za rat i oku pa ci ju”, na vo di se u sa op šte nju Udru že nja Ne ma ca. Nji ma je u se ver noj po­kra ji ni Voj vo di ni kon fi sko va no, ka ko ka žu, oko 400.000 hek ta ra ze mlji­šta, i pod se ća ju da je ta da iz Voj­vo di ne pro te ra no ne ko li ko sto ti na hi lja da Ne ma ca. Pre ma ne kim pro­ce na ma, u Sr bi ji tre nut no ži vi oko 4.000 Ne ma ca.

Go ran Ra do sa vlje vić, dr žav ni se­kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja i šef rad ne gru pe za iz ra du za ko na o vra­ća nju imo vi ne i obe šte će nju, za jav­nost ka že da će stra ni dr ža vlja ni mo­ći da ostva re svo je pra vo na vra ća nje imo vi ne ili obe šte će nje uko li ko ni su bi li pri pad ni ci stra nih oku pa ci o nih sna ga, uko li ko ni su obe šte će ni u svo joj ze­mlji na osno vu me đu na rod nog spo ra­zu ma i uko li ko s tom ze mljom po sto ji re ci pro ci tet. Re ci pro ci tet pod ra zu me va da dr ža vlja ni Re pu bli ke Sr bi je mo gu u toj ze mlji da stek nu svo ji nu ili na sle de imo vi nu. Da kle, uko li ko ne ko za do vo­lja va sve ove kri te ri ju me, mo ći će da ostva ri svo je pra vo po za ko nu. Me đu­tim, SFRJ ima spo ra zu me o po rav na­nju sa sko ro svim ze mlja ma či ji bi dr­ža vlja ni mo gli da po tra žu ju imo vi nu u po stup ku re sti tu ci je.

Pro fe sor Prav nog fa kul te ta Uni ver­zi te ta Union Zlat ko Ste fa no vić ka že da su folk sdoj če ri ko lo ni sti ko ji su pre Pr­vog svet skog ra ta na se lja va ni na te ri­to ri ji Voj vo di ne.

„Pre ma po da ci ma do ko jih smo do­šli”, na vo di on, „pri pa da lo im je 51 od­sto te ri to ri je Voj vo di ne, ima ju ći u vi du ze mlju. Pri kra ju Dru gog sve skog ra ta no va vlast ih je tre ti ra la kao ne pri ja te­lje za to što su bi li et nič ki Nem ci. Osim ma log bro ja, ko ji je za vre me ra ta pre­šao u par ti za ne, uglav nom su pro te ri­va ni, pro ga nja ni i ubi ja ni. Ras pr ši li su se po mno gim dr ža va ma, a pre vas­hod no su za vr ši li u Austri ji. Od u ze ta im je ze mlja i o sve mu to me po sto ji evi­den ci ja, jer Voj vo di na ima vr lo uzor ne ze mlji šne knji ge. Me đu tim, pi ta nje je ko li ko njih će po tra ži va ti imo vi nu i ko li­ko ih ima po tom ke. Ne ki su do bi li obe­šte će nje od Ne mač ke, Austri je…

Po sto ji pri ča o džen tlmen skom do­go vo ru Ti to – Brant, pre ma ko me je Ne mač ka tre ba lo da ih na mi ri, a da Sr bi ja za uz vrat ne tra ži rat nu od šte­tu. Ta mo smo ne što is kom pen zo va li i mi slim da se mno gi sma tra ju na mi re­nim”, na vo di Ste fa no vić. „Ve ru jem da će po stu pi ti po šte no i ne će tra ži ti obe­šte će nje od Sr bi je. Ma da, bi će si gur­no i onih ko ji će, ra ču na ju ći da se ne zna da su ta mo ne što do bi li, pod ne ti zah tev i ov de. Mi ne će mo mo ći da im ka že mo: vi ste na mi re ni ta mo, jer ne

zna mo da li su, po što je sve to ra đe­no pre ko ne kih usme nih pred sed nič kih do go vo ra”, ka že Ste fa no vić.

Zah­te­vi­Je­vrej­ske­za­jed­ni­ce

Za ko nom o vra ća nju imo vi ne i obe šte će nju pred vi đe no je da Je vre ji­ma ko ji ima ju po tom ke bu de vra će na imo vi na od u ze ta po sle Dru gog svet­skog ra ta, a da na Sta rom saj mi štu u Be o gra du bu de po dig nut me mo ri jal ni cen tar u znak se ća nja na žr tve Ho lo­ka u sta i osno van fond. Sa vez je vrej­skih op šti na Sr bi je je tra žio da za kon sa dr ži i od red be o vra ća nju imo vi ne ko ja je od Je vre ja od u ze ta to kom Ho­lo ka u sta u pe ri o du od 1941. do 1945. go di ne, a ne sa mo od 1945. go di ne. Je vrej ska za jed ni ca zah te va da se to od no si na pe riod od 1948. do 1953. go di ne, ka da je od u zi ma na imo vi na nji ho vih su na rod ni ka ko ji su se ise li li u Iz rael.

Šef rad ne gru pe za iz ra du za ko na Go ran Ra do sa vlje vić ka že za jav nost da je pred log Je vrej ske za jed ni ce pri­hva ćen ta ko što su po red Za ko na (u ko me su na ve de ni svi za ko ni na osno vu ko jih je od u zi ma na imo vi na i ko ji slu že kao osnov za obe šte će­nje), uvr šte na još dva za ko na ko­ji ma je od u zi ma na imo vi na. Tu se, pre sve ga, mi sli na Za kon o po stu­pa nju s imo vi nom ko ju su vla sni ci mo ra li na pu sti ti u to ku oku pa ci je, i na imo vi nu ko ju im je od u zeo oku­pa tor i nji ho vi po ma ga či iz 1945. go di ne. Taj za kon pred vi đa da se sva imo vi na ko ja je od u ze ta to kom ra ta mo že vra ti ti biv šim vla sni ci ma, a uko li ko oni ne ma ju na sled ni ke, ili se ne po ja ve, imo vi nu pre u zi ma dr­ža va.

„Na taj na čin, uko li ko ima biv ših vla sni ka, ili na sled ni ka ko ji na bi lo ko ji na čin ni su vra ti li imo vi nu ko ja im je od u ze ta to kom oku pa ci je, oni sa da

mo gu da pod nsu zah tev za vra ća nje imo vi ne. Što se ti če od u zi ma nja imo­vi ne na kon 1945. go di ne, ona će bi ti pred met vra ća nja sa mo ako je od­u ze ta pri me nom zakonâ na bro ja nih u čla nu 2. Svi oni ko ji ma je imo vi na od u ze ta na sil no, na bi lo ko ji na čin, mo gu svo ja pra va da ostva re na su­du. Tek kad sud pro gla si da im je imo vi na od u ze ta na sil no ili ugo vor ko ji su oni even tu al no pot pi sa li pod pri si lom pro gla si ni šta vim, ta li ca će mo ći da ostva re svo je pra vo po Za ko nu o vra ća nju od u ze te imo vi ne i obe šte će nju. Ko nač no, u se ća nje na sve žr tve to kom Dru gog svet­skog ra ta, ko je su stra da le od stra­ne oku pa to ra, bi će iz gra đen Me mo­ri jal ni cen tar na Sta rom saj mi štu”, ob ja šnja va Ra do sa vlje vić.

Me đu tim, Je vrej ska za jed ni ca se, ka ko se na vo di u pi smu ko je je upu­ti la ta da šnjem pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di ću, ne sla že s pred lo gom da se po sle di ce od u zi ma nja imo vi ne žr tva ma ho lo ka u sta na te ri to ri ji Sr bi­je, ko je ne ma ju ži vih na sled ni ka, ot­klo ne ta ko što će se po seb nim za ko­nom ure di ti osni va nje Me mo ri jal nog cen tra i obra zo va ti fond ko ji bi nji me upra vljao.

Ka ko Je vre ji iz Sr bi je sma tra ju, nji ho va za jed ni ca mo ra ima ti pra vo da sa ma ras po la že svo jom imo vi­nom, a ne da dru gi „u nje no ime i po svom na ho đe nju, od lu ču ju šta je u nje nom naj bo ljem in te re su”.

(Na sta vi će se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la­na „Sud bi na od u ze te imo vi ne˝. Knji­ga se mo že na ru či ti (ce na 2.000,00 di na ra) kod iz da va ča ba nat ski kul­tur ni cen tar, JNA 35, No vo Mi lo še­vo, e­mail:ba nat ski kul tur ni cen tar@g mail.com ili na tel 023/783­155 ili kod auto ra na e­mail:gu lan@nsca­ble.net ili na tel. 063/8­666­527).

FOLK­SDOJ­ČE­RI­TRA­ŽE­SVO­JE

Po­sle­rat­ni­me­đu­na­rod­ni­spo­ra­zu­mi­o­obe­šte­će­njuSvi­na­sled­ni­ci­Ne­ma­ca,­ko­ji­su­pro­te­ra­ni­po­sle­ra­ta,­ako­ni­su­već­obe­šte­će­ni,­mo­gu­da­po­vra­te­imo­vi­nu.­Stran­ci­su­pod­ne­li­438­zah­te­va,­od­če­ga­Nem­ci­43.­Imo­vi­na­je­vra­će­na­Izra­e­lu,­SAD­i­BiH.­Hr­va­ti­i­Ma­ke­don­ci­od­bi­je­ni

Ta di ća mlin: da li je dat u vla sni štvo ili na ko ri šće nje tre ćem li cu?

Biv ša Ju go sla vi ja za klju či la je spo ra zu me o obe šte će nju sa Ar­gen ti nom, Bel gi jom, Če ho slo vač­kom, Dan skom, Grč kom, Ho lan­di jom, Ma đar skom, Nor ve škom, Šved skom, Tur skom, Ve li kom Bri­ta ni jom, Austri jom i Či le om. Po dva spo ra zu ma za klju če na su sa Fran cu skom, Švaj car skom i SAD, a sa Ita li jom če ti ri.

Sva ki od ovih spo ra zu ma po­seb no re gu li še obe šte će nje. Ta ko

se ne ki od no se sa mo na obe šte će­nje za na ci o na li zo va na pred u ze ća (a ne i na od u ze to po ljo pri vred no ze mlji šte ili šu me), ne ki pak sa­mo na kon fi sko va nu imo vi nu, a bi tan je i vre men ski mo me nat

kad je li ce po sta lo stra ni dr ža­vlja nin.

Spo ra zum sa SAD pri me nju je se na li ca ko ja su bi la ame rič ki dr­ža vlja ni 1965, ali ne i na ona ko ja su ka sni je do bi la dr ža vljan stvo.

Po­je­di­nač­ni­ugo­vo­ri

524. jul 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iz Austri je je sre di nom pro šle sed mi ce na far mu Fru ško gor­ske mle ka re u Kru še do lu do pre­

mlje­no­60­ste­o­nih­ju­ni­ca­ko­je­će­bi­ti­po­de­lje­ne­zre­nja­nin­skim­sto­ča­ri­ma,­za­šta­je­iz­grad­skog­bu­dže­ta­iz­dvo­je­no­17,8­mi­li­o­na­di­na­ra.­Ju­ni­ce­su­si­men­tal­ske­ra­se,­sta­ro­sti­od­18­do­22­me­e­se­ca,­i­na­la­ze­se­na­far­mi­u­Kru­še­do­lu.­Ka­ko­uvo­zna­pra­vi­la­na­la­žu,­ ju­ni­ce­u­ izo­la­ci­ji­mo­ra­ju­pro­ve­sti­30­da­na.

Vla snik Fru ško gor ske mle ka re Sa va Vr ba jac,­ sa­ ko­jom­ je­ pot­pi­san­ ugo­vor­ o­ uvo­zu­ go­ve­da­ iz­Austri­je,­ re­kao­ je­ da­ su­ ku­plje­na­iz­u­zet­no­ kva­li­tet­na­ gr­la,­ ko­ja­ su­ u­ka­ran­ti­nu­i­ura­đe­na­su­sva­po­treb­na­is­pi­ti­va­nja.

­­Ka­da­sto­ka­do­đe­u­kran­tin,­mo­ra­da­se­ura­di­kom­ple­tan­ve­te­ri­nar­ski­nad­zor,­va­di­im­se­krv­i­ra­de­sve­po­treb­ne­ana­li­ze.­Na­kon­za­vr­šet­ka­ana­li­za,­po­ka­za­lo­se­da­je­sa­ju­ni­ca­ma­sve­u­ re­du­ i­ sa­da­se­sa­mo­če­ka­da­pro­tek­ne­rok­tra­ja­nja­ka­ran­ti­na­–­na­vo­di­Vr­ba­jac.60­si­men­tal­skih­ju­ni­ca­će­42­zre­nja­

nin­ska­sto­ča­ra­pre­u­ze­ti­to­kom­av­gu­sta­na­osno­vu­ugo­vo­ra­ko­ji­su­kra­jem­ju­na­pot­pi­sa­li­sa­Gra­dom­Zre­nja­nin.Za­me­nik­ gra­do­na­čel­ni­ka­ Zre­nja­ni­

na Sa ša San to vac­je­re­kao­da­je­ovo­

sa­mo­ je­dan­od­na­či­na­po­mo­ći­Gra­da­po­ljo­pri­vred­nim­pro­iz­vo­đa­či­ma.­­ Nji­ho­ve­ oba­ve­ze­ su­ da­ pr­vo­

žen­sko­te­le­vra­te­gra­du,­a­grad­da­lje­ do­de­lju­je­ dru­gim­ po­ljo­pri­vred­nim­ pro­iz­vo­đa­či­ma.­ Oba­ve­za­ sto­ča­ra­ je­da­pri­li­kom­ose­me­nja­va­nja­ko ri ste šam pi on sko po re klo se me na ka­ko­bi­se­do­bio­kva­li­tet.­Pla­ni­ra­mo­da ku pi mo još 60 ju ni ca i da na taj na­čin­po­dig­ne­mo­kva­li­tet­sto­čar­stva­–­re­kao­je­San­to­vac.­On­je­pod­se­tio­da­agrar­ni­bu­džet­Gra­da­Zre­nja­ni­na­iz­no­si­426­mi­li­o­na­di­na­ra.­ RTV

Kla ni ca „Agro pa puk“ iz Ku ku­je­va­ca­ kod­ Ši­da,­ vla­sni­štvo­po ro di ce Bra ti sla va Bo ga ti­

ća,­pu­na­dva­me­se­ca­iz­vo­zi­u­Ru­si­ju­sva­ke­ne­de­lje­ po­100­ to­na­me­sa­ i­me­snih­pre­ra­đe­vi­na.­Ova­kla­ni­ca­se­za­14­go­di­na,­od­ma­le­me­sar­ske­ra­di­o­ni­ce­u­koj­su­ra­di­li­uku­ća­ni,­raz­vi­la­ do­ in­du­strij­ske­kla­ni­ce­u­ko­joj­da­nas­ ra­di­ 350­ rad­ni­ka,­ pre­te­žno­me­šta­na­iz­Ku­ku­je­va­ca.­Dnev­no­se­pre­ra­di­me­sa­od­500­svi­nja­i­50­go­ve­da­od­če­ga­se­jed­na­pe­ti­na­pro­da­u­sop­stve­nih­30­pro­daj­nih­obje­ka­ta­u­Sr­bi­ji.Po­ro­di­ca­ Bra­ti­sla­va­ Bo­ga­ti­ća­ je­

pre­20­go­di­na­sti­gla­iz­Hr­vat­ske,­u­rat­nim­ raz­me­na­ma­ do­ma­ćin­sta­va,­u­vre­me­kad­su­sti­gli­i­svi­dru­gi­me­šta­ni­ko­ji­sa­da­ži­ve­u­oko­500­ku­ća­u­Ku­ku­jev­ci­ma,­pre­po­ro­div­ši­ovo­se­lo­pro­iz­vod­njom­hra­ne­ta­ko­da­u­nje­mu­vi­še­ne­ma­ne­za­po­sle­nih­i­po­to­me­su,­ve­ro­vat­no,­po­seb­ni­u­Sr­bi­ji.­­ Plan­ je­ da­ od­ idu­će­ go­di­ne­

dnev­no­ ko­lje­mo­ hi­lja­du­ svi­nja­ i­sto­ti­nu­ ju­na­di.­ Za­ ta­ko­ ne­što­ već­gra­di­mo­objek­te­ i­na­ru­či­li­smo­svu­po­treb­nu­ teh­no­lo­gi­ju.­ Za­po­sli­će­mo­još­ko­ju­sto­ti­nu­rad­ni­ka.­Kre­nuo­je­iz­voz­za­Ru­si­ju­i­kup­ci­su­pre­za­do­volj­ni­kva­li­te­tom­na­šeg­me­sa­i­me­snih­pre­ra­đe­vi­na.­Ima­mo­svo­je­far­me,­a­ku­pu­je­mo­sa­mo­eks­tra­kva­li­tet­to­vlje­nih­svi­nja­i­ju­na­di,­jer­na­ši­do­ba­vlja­či­ zna­ju­ da­ će­ sa­mo­ ta­ko­od­mah­bi­ti­is­pla­će­ni.­U­su­prot­nom,­

sto­ka­se­vra­ća­sa­va­ge­–­ka­že­Bra­ti­slav­ Bo­ga­tić.­­ Je­di­ni­ naš­ pro­blem­oko­iz­vo­za­u­Ru­si­ju­je­što­nam­ro­ba­pu­tu­je­pre­ko­ lu­ke­Bar­ i­mo­ri­ma­se­do­pre­ma­do­Kaljin­gra­da.­To­pu­to­va­nje­ tra­je­ i­ do­ 30­ da­na­ ume­sto­ da­bu­de­kod­kup­ca­za­tri­da­na.­Ne­ma­pre­vo­za­ na­šeg­me­sa­ pre­ko­ dr­ža­va­Evrop­ske­uni­je,­ jer­ još­ni­su­ ski­nu­te­sank­ci­je­Sr­bi­ji­za­svinj­sko­me­so­zbog­ ku­ge­ ko­je­ za­pra­vo­ sad­ i­ ne­ma­ u­ na­šoj­ ze­mlji,­ ni­ti­ po­sto­ji­ za­

ta­ko­ ne­što­ bi­lo­ ka­kva­ opa­snost.­Za­to­mo­lim­ da­ Vla­da­ Sr­bi­je­ pre­ko­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­to­re­ši­ i,­ne­sa­mo­me­ni,­već­i­dru­gi­ma,­ta­ko­omo­gu­ći­br­ži­i­lak­ši­iz­voz­za­Ru­si­ju.­Mo ja kla ni ca ima pri li ku da do go di­ne­bar­200­to­na­me­sa­i­me­snih­pre­ra­đe­vi­na­ iz­vo­zi­ ne­delj­no­ u­ Ru­si­ju,­po­seb­no­ na­Krim,­ gde­ se­ sve­ vi­še­tra­že­na­še­pre­hram­be­na­na­mir­ni­ce.

M. F.

Na­ ro­bo­ti­zo­va­noj­ far­mi­ kra­va­"Fo tos" u Cre pa ji pro na šli su re­še­nje­ za­ ove­ vre­le­ da­ne.­

Bez­ob­zi­ra­na­vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re­u­objek­tu­gde­bo­ra­ve­kra­ve­tru­de­se­da­bu­de­naj­vi­še­27­ste­pe­ni.Ka­ko­ bi­ se­ ži­vo­ti­nje­ ras­hla­di­le­

ko­ri­ste­se­ve­li­ki­ven­ti­la­to­ri,­a­ugra­đe­na­je­i­auto­mat­ska­čet­ka­ko­ja­im,­či­ni­ se,­ naj­vi­še­ pri­ja­ i­ re­lak­si­ra­ u­trop­skim­da­ni­ma.­­ Kra­ve­ se­ naj­vi­še­ oku­plja­ju­ na­

me­sti­ma­ gde­ su­ naj­ja­či­ ven­ti­la­to­ri,­gde­ ima­ju­naj­vi­še­ve­tra.­Mno­go­vre­me­na­ pro­vo­de­ u­ po­ji­li­ca­ma­ na­ko­je­se­i­pe­nju­da­bi­ras­hla­di­le­pap­ke,­po­li­va­ju­se­vo­dom­i­sna­la­ze­na­

sve­ mo­gu­će­ na­či­ne­ ­­ ka­že­Go ran Mi­lo­še­vić,­ru­ko­vo­di­lac­far­me.­­Obje­kat­je­otvo­ren­sa­sve­če­ti­ri­

stra­ne,­ ta­ko­da­pra­vi­mo­ i­pri­rod­nu­pro­ma­ju,­ vo­du­ re­dov­no­ me­nja­mo­ka­ko­ne­bi­bi­la­usta­ja­la­i­tru­di­mo­se­na­sve­na­či­ne­da­sma­nji­mo­tem­pe­ra­tu­ru­u­objek­tu­da­ne­bi­pa­la­pro­iz­vod­nja­mle­ka­­­na­veo­je­ka­že­Mi­ljan­Ata­nac­ko­vić,­di­rek­tor­far­me.Ka­da­su­vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re­kra­

ve­gu­be­ape­tit­i­za­to­da­ju­i­do­če­ti­ri­li­ta­ra­mle­ka­ma­nje.­Me­đu­tim,­na­ovoj­ far­mi­gde­kra­ve­ ima­ju­ro­bo­ti­zo­va­nu­mu­žu­sa­tim­ne­ma­ju­pro­ble­ma.­Ži­vo­ti­nje­su­za­do­volj­ne­a­pro­iz­vod­nja­mle­ka­ni­je­opa­la.­ RTV

CRE­PA­JA­•­NA­RO­BO­TI­ZO­VA­NOJ­FAR­MI

Ras­hla­đu­ju­kra ve ven ti la to ri ma

Ro bo ti zo va na far ma mu znih kra va

KRU­ŠE­DOL­•­JU­NI­CE­IZ­AUSTRI­JE­ZA­ZRE­NJA­NIN­SKE­STO­ČA­RE

Sa­mo­da­pro­đu­ka­ran­tinOba­ve­za­sto­ča­ra­je­da­pr­vo­žen­sko­te­le­vra­te­gra­du­i­da­pri­li­kom­ose me nja va nja ko ri ste šam pi on sko po re klo se me na ka ko bi se do bio kva li tet

Sa va Vre ba jac

Iz u zet no kva li tet na gr la

KU­KU­JEV­CI­•­PRI­ME­RI­DO­BRE­PRAK­SE:­KLA­NI­CA­„AGRO­PA­PUK“

Iz­vo­ze­u­Ru­si­ju­sto to na me sa ne delj noUme­sto­za­tri,­ro­ba­do­ku­pa­ca­sti­že­za­30­da­na­jer­ne­ma­pre­vo­za­na­šeg­me­sa­pre­ko­dr­ža­va­EU­jer­još­ni­su­ski­nu­te­sank­ci­je­Sr­bi­ji­za­svinj­sko­me­so­zbog­ku­ge­ko­je­za­pra­vo­sad­i­ne­ma­u­na­šoj­ze­mlji

Bra­ti­slav­Bo­ga­tić

Kla ni ca „Agro pa puk“

Pe ti na pro iz vod nje pro da je se u jed nom od 30 sop stve nih ma lo pro daj nih obje ka ta

6 24. jul 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Iako je vre me ber be ra nog ku pu sa pri kra ju, na ju gu Sr bi je nji ve su i da lje po kri ve ne zre lim gla vi ca ma.

Ni­ska­ce­na­i­ma­la­po­tra­žnja­na­te­ra­le­su­ pro­iz­vo­đa­če­ da­ ku­pus­ osta­vlja­ju­na po lji ma i da ih pre o ra va ju to kom pri pre ma za je se nju sad nju.

Šta se to de si lo sa ku pu som, pa ga­ni­ko­ne­će,­ni­kup­ci­na­pi­ja­ca­ma,­ni­ve­li­ki­ot­ku­plji­va­či?Pro­iz­vo­đač­ku­pu­sa­So­nja­Ni­ko­lić­

iz­ se­la­Žit­ko­vo­ka­že­da­ će­ si­gur­no­bi ti i ba ca nja ku pu sa.

- Ne po sto ji pro da ja na ve li ko. Sta la je i pro da ja na ze le nim pi ja-ca ma gde se, na ki lo gram, dnev no pro da sa mo dva de se tak ki lo gra ma ku­pu­sa­–­ka­že­So­nja­iz­oko­li­ne­Le­skov ca.Slič­na­je­si­tu­a­ci­ja­i­u­ni­škom­kra­

ju.­Mi­o­drag­Sta­jić­iz­se­la­Čo­kot­ka­že­

da su na pu sti li par ce lu jer im se ne is pla ti da se ku ku pus.

- Za dva do pet di na ra po ki lo-graq mu, to je ne is pla ti vo. Pre o sta-lo je sa mo da u nji vu na te ra mo ta-nji­ra­ču­i­da­sve­uni­šti­mo.­Ku­pus­je­spre­man­za­se­ču,­ali­ne­ma­mo­ko­me­da­ga­pro­da­mo­–­pri­ča­Mi­o­drag.La­ne­je­si­tu­a­ci­ja­bi­la­mno­go­bo­

lja, bi lo je i ot ku pa, a ove go di ne po­vr­ta­ri­su­pre­pu­šte­ni­sa­mi­se­bi.

- U mom se lu si gur no ima ku pu-sa­za­15­šle­pe­ra.­Sve­je­kva­li­tet­nan­ku pus, ali ne ma ko da ga ku pi i iz-ve­ze­–­re­kao­je­Sta­jić.Usko­ro­bi­tre­ba­la­da­poč­ne­i­sad­

nja zim skog ku pu sa, ali se ne zna da­ li­ će­ je­ uop­šte­ bi­ti­ u­ kra­ju­ ko­ji­je od u vek bio po znat po pro iz vod nji kva li tet nog ku pu sa.

Iz vor: RTV

Pro­iz­vo­đa­či­ lu­be­ni­ca­ ni­su­ za­do­volj ni ce nom od de set di na ra po ki lo gra mu ko ju im nu de na kup-

ci.­Pro­blem­je­i­to­što­kao­pro­iz­vo­đa­či­ne­ma­ju­obez­be­đen­pro­stor­na­pi­ja­ca­ma,­ka­ko­bi­u­se­zo­ni­ lak­še­pro­da­va­li­bo stan. Mi­lan­Po­po­vić­bo­stan­dži­ja­ iz­Ko­

vi­lja­ ka­že­ da­ mu­ je­ ovo­go­di­šnji­ rod­ma­nji­zbog­su­še­a­pro­blem­mu­pred­stva lja pro da ja jer ce nu dik ti ra ju na-kup ci.

- Ot kup na ce na je de set di na ra, a na­kvan­ta­šu­ce­na­je­od­12­do­13­di­na­ra,­dok­ je­u­ma­lo­pro­da­ji­ du­plo­ve­ća.­Stal no nas uce nju ju pre ko ot ku plji-va­ča,­a­na­pi­ja­ci­ne­mo­že­mo­da­pro­da­je­mo­lu­be­ni­ce­jer­se­pi­ja­ča­ri­ma­ne­is pla ti da nam iz da ju te zgu na me sec da na ko li ko tra je se zo na lu be ni ca - ka­že­Po­po­vić.

Alek san dra Ugri nov iz ba nat skog se­la­Sa­ku­le­pro­da­je­lu­be­ni­ce­is­klju­či­vo­na­pi­ja­ci.­Ovo­go­di­šnji­plo­do­vi­su,­ka­ko­ka­že,­kva­li­tet­ni­ji­i­sla­sni­ji,­iako­je­rod­ne­što­ma­nji­ne­go­pro­šle­go­di­ne.­­Pro­da­jem­na­pi­ja­ci­u­Bor­či.­Lu­be­

ni­cu­pro­da­je­mo­po­ce­ni­od­25­di­na­ra­­­ka­že­Alek­san­dra.

Pro fe sor no vo sad skog Po ljo pri vred-nog fa kul te ta prof. dr Žar­ko­Ilin­ka­že­da je ove go di ne pro iz vod nja lu be ni ca i­di­nja­uspe­šna.­Do­da­je­i­to­da­je­pro­iz­vod­nja­lu­be­ni­ca­po­če­la­na­vre­me,­ali­je­usled­hlad­nih­no­ći­ i­ ju­ta­ra­u­ ju­nu,­ber ba po me re na sa pr ve na dru gu po-lo vi nu ju la.

­­ Ono­ što­ in­te­re­su­je­ po­tro­ša­če­ je­da se ra di o iz u zet no kva li tet nom bo-sta nu ko ji ima do sta su ve ma te ri je i še­će­ra­­­ka­že­Ilin.U­ po­sled­njih­ 40­ go­di­na,­ po­vr­ši­ne­

pod lu be ni ca ma sve su ma nje, pa je sa­ oko­ 20­ hi­lja­da­ hek­ta­ra,­ pro­iz­vod­nja­ pa­la­ na­ 13­ hi­lja­da,­ ali­ se­ pri­nos­po­ve­ćao­ sa­ 20­ to­na­ na­ 100­ to­na­ po­hek­ta­ru,­jer­ozbilj­ne­bo­stan­dži­je­ra­de­na­usa­vr­ša­va­nju­pro­iz­vod­nje.

Iste su i srem ske mu ke, a da se

od­bo­sta­na­sve­ te­že­ži­vi,­po­tvr­đu­je­ i­Ni ko la Po pov ko ga smo za te kli kraj jed ne od broj nih pri ko li ca pre pu nih bo­sta­na­ko­je­su­za­kr­či­li­cen­tar­Do­bri­na ca. Ce nom je ne za do vo ljan, pa nam ma­lo­u­ša­li,­a­ma­lo­vi­še­u­tu­zi­po­ru­ču­je da su „ob ra li bo stan“. ­­ Ce­na­ je­ ka­ta­stro­fal­na.­ Ku­pa­ca­

ne ma, da je mo pr vo kla san pro iz vod za­ osam­ do­ 12­ di­na­ra,­ sa­mo­ da­ se­na­đe­ ko­ će­ da­ ku­pi.­ Kao­ što­ vi­di­te,­rod je za i sta fe no me na lan, ima ga, Bog je dao, ali sve je ba da va - ob ja-šnja­va­Ni­ko­la.Po­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ pro­iz­vod­nju­

bo sta na je sveo na je dan hek tar jer je­ pro­sto­ ne­mo­gu­će­ po­kri­ti­ sve­ tro­ško­ve.­­Da­bi­ ima­li­ do­bar­ rod,­ po­treb­no­

je­stal­no­da­pr­ska­te,­a­to­sve­ko­šta­i­ta­ko­u­krug.­Ni­je­mi­te­ško­da­ra­dim,­da od ju tra do mra ka se dim u trak to-ru, pri ko li ci, kom baj nu. Mi smo lju di pa­o­ri­i­to­nam­je­u­kr­vi.­Ali,­kad­tre­ba­da se dim kraj trak to ra ceo dan i kad mi­do­đu­na­kup­ci­iz­No­vog­Sa­da­i­tra­že­da­ume­sto­13­ro­bu­dam­za­12­di­na­ra,­a­ja­znam­ko­li­ko­ra­dim­i­znam­da­će­on mo ju lu be ni cu ta mo ne gde pro da ti po­du­plo­ve­ćoj­ce­ni,­do­đe­mi­da­pre­vr­nem­pri­ko­li­cu­ i­odem­ku­ći­–­ ljut­ je­Ni ko la.Da­ ne­ma­ za­do­volj­nih­ u­ do­bri­nač­

koj­uli­ci­bo­sta­na,­re­kao­nam­je­i­ne­što­sta­ri­ji­do­ma­ćin­Mi loš Bor ko vac. Ma-da­je­ceo­ži­vot­pro­veo­sa­bo­sta­nom­i­uz bo stan, tre nut no se, ka ko je u raz-go vo ru ne ko li ko pu ta na po me nuo „ni-če­mu­ne­na­da“,­osim­mo­žda­po­vrat­ku­ulo­že­nog.­­ Onaj­ ko­ iz­vu­če­ ulog,­ ima­ raz­lo­

ga­da­bu­de­za­do­vo­ljan.­Da­je­mo­ro­bu­za­bud­za­što,­a­ako­će­mo­po­šte­no,­sve­što­je­is­pod­pet­na­est­di­na­ra­za­nas­je­lo­še­i­ne­ma­mo­ni­ka­kvog­ra­ču­na­osim­lič­ne­i­po­ro­dič­ne­ča­sti­ko­ja­nas­pro­sto­na­go­ni­da­ra­di­mo­ze­mlju.­Do­la­ze­lju­di­iz­ No­vog­ Sa­da,­ Be­o­gra­da,­ Le­skov­ca,­ali­dža­ba.­Rod­je­od­li­čan,­imam­hek­tar­bo sta na i stal no sma nju jem, iz go di ne u go di nu sve je ma nje bo sta na u se lu i­pi­ta­nje­je­da­li­ću­ga­uop­šte­i­se­ja­ti­vi­še,­pri­ča­Mi­loš.

Za Acu­Olu­ji­ća,­ ko­ji­ već­ vi­še­ od­če­ti­ri­de­ce­ni­je­ži­vi­sa­bo­sta­nom,­lu­be­ni­ce­ i­di­nje­su­vi­še­od­po­sla.­One­su­

osno­va­ iden­ti­te­ta­ sva­kog­ me­šta­ni­na­Do­bri­na­ca.

- Imam tri ju tra bo sta na i ju tro di-nja.­Sma­nju­jem­kao­i­svi­i­još­ću,­ako­se­ne­što­ne­pro­me­ni.­Do­brin­ci­su­ima­li­ra ni je do 1.000 ju ta ra pod bo sta nom, a­da­nas­mo­žda­ne­što­pre­ko­100,­ako­je i to li ko. Moj pro blem ni je sa mo ce-na­ne­go­i­kva­li­tet.­Re­ci­mo,­uve­zli­smo­se­me­cr­nih­ lu­be­ni­ca,­a­do­bi­li­ ša­re­ne.­Dr­ža­va­ je­ obe­ća­la­ da­ će­ re­fun­di­ra­ti­deo­tro­ško­va,­ali­dža­ba­je­sa­da­o­to­

me go vo ri ti. Bo lje da se na pra ve ne ke ko­mi­si­je­i­slič­no­ko­je­će­vo­di­ti­ra­ču­na­o­ to­me­šta­se­uvo­zi.­Kon­kret­no,­pr­vi­sam­po­čeo­da­ se­čem,­ki­la­rio­ sam­sa­70­di­na­ra­i­do­šao­do­35­ta­ko­da­mi­slim­da­ ću­ se­ po­kri­ti.­ No,­mno­go­ je­ onih­ko­ji­ne­će,­pa­su­nji­ho­ve­mu­ke­broj­ni­je­od­mo­jih,­ka­že­Aca.­ ­­Bi­lo­ka­ko­bi­lo,­na­ma­pa­o­ri­ma­ne­pre­o­sta­je­ni­šta­dru­go do da ra di mo

E. S. P. - RTV

I­TO­SE­DO­GA­ĐA

Ku pus ostao na nji va ma

Rod kva li tet nog ku pu sa bi će “isek can” ta nji ra ča ma

NO­VI­SAD­•­SVA­KOG­LE­TA­ISTE­MU­KE­BO­STAN­DŽI­JA

Lu­be­ni­ča­ri­ne­za­do­volj­ni­ot kup nom ce nomOnaj­ko­iz­vu­če­ulog,­ima­raz­lo­ga­da­bu­de­za­do­vo­ljan.­Da­je­se­bo­stan­bud­za­što,­a­sve­što­je­is­pod­pet­na­est­di­na­ra­za­pro­iz­vo­đa­če­je­lo­še­–­Na­kup­ci­uce­nju­ju,­a­­pi­ja­ča­ri­ma­ne­is­pla­ti­da­iz­da­ju­te­zgu­na­me­sec­da­na­ko­li­ko­tra­je­se­zo­na­lu­be­ni­ca­-­Prof.­dr­Žar­ko­Ilin:­Iz­u­ze­tan­kva­li­tet­bo­sta­na

Do bri nač ka uli ca bo sta na

Ima i onih ko ji se ne će "po kri ti"

Prof. dr Žar ko Ilin

Pre vr nu li bi pri ko li ce kad ih na kup ci uce nju ju

724. jul 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Da li ste zna li da ki lo gram pa­ra daj za na Kvan ta škoj pi ja ci mo­že­te­ ku­pi­ti­ za­ sa­mo­ še­

sna­est­di­na­ra?­Iako­su­ce­ne­vo­ća­i­po­vr­ća,­ka­ko­ka­žu,­na­isto­rij­skom­mi­ni­mu­mu,­ me­đu­ te­zga­ma­ ne­ma­ve­ćih­gu­žvi.­Ne­za­do­volj­ni­su­i­pro­iz­vo­đa­či­ i­pre­pro­dav­ci,­ali­ i­kup­ci.­Pr­vi,­jer­će,­ka­ko­ka­žu,­je­dva­iz­vu­ći­ulog,­a­dru­gi,­jer­ne­mo­gu­se­bi­da­ pri­u­šte­ osnov­ne­ na­mir­ni­ce­ ni­po­ta­ko­ni­skim­ce­na­ma.Dok­jed­nom­ne­smrk­ne­dru­gom­

ne­ sva­ne,­ ka­že­ na­rod­na­ iz­re­ka.­Ve­li­ke­vru­ći­ne­do­ve­le­su­do­na­glog­sa­zre­va­nja­ vo­ća­ i­ po­vr­ća,­ što­ je­

do­ve­lo­ do­ dra­stič­nog­ pa­da­ ce­na.­Ta­ko­ na­ Kvan­ta­škoj­ pi­ja­ci,­ ka­žu,­za­1.000­di­na­ra­mo­že­te­ku­pi­ti­pun­auto­vo­ća­i­po­vr­ća.­­ Luk­ je­ 10­ di­na­ra,­ gaj­ba­ bre­

skvi­je­pro­šli­vi­kend­bi­la­do­85­do­120­di­na­ra,­lju­ta­pa­pri­ka­3­di­na­ra,­a ki lo gram pr vo kla snog pa ra daj za 16­di­na­ra­­­pri­ča­di­rek­tor­JKP­"Tr­žni­ca“­Mi­loš­Tu­bić.Pro­dav­ci,­ me­đu­tim,­ tvr­de­ da­

upr­kos­ ta­ko­ ni­skim­ ce­na­ma,­ ku­pa­ca­ne­ma.­Iako­sva­kog­ju­tra­do­no­se­sve­žu­ro­bu,­ko­ja­se,­uko­li­ko­se­ne­pro­da,­ ili­ba­ca,­ ili­ "od­la­zi­u­ra­ki­ju".

Ve­će­ gu­žve,­ ka­žu,­ stva­ra­ju­ se­tek­ na­kon­ osam­ sa­ti­ uve­če,­ ka­da­su­ce­ne­vo­ća­i­po­vr­ća­i­do­pet­pu­ta­ma­nje.­ Ni­ske­ ce­ne,­ ob­ja­šnja­va­ju­struč­nja­ci,­uslo­vlje­ne­su­od­no­som­po­nu­de­ i­ po­tra­žnje.­ U­ Sr­bi­ji­ se,­na­i­me,­pro­iz­ve­de­pre­ko­2,5­mi­li­o­na­ to­na­po­vr­ća,­ što­ je­du­plo­vi­še­ne­go­što­je­po­treb­no,­ima­ju­ći­u­vi­du­broj­sta­nov­ni­ka.Me­đu­tim,­ce­ne­će­na­tom­ni­vou­

osta­ti,­ pre­ma­ re­či­ma­ pro­da­va­ca,­još­ naj­vi­še­ dve,­ tri­ ne­de­lje.­ Po­sle­to­ga,­su­šni­pe­riod­mo­gao­bi­da­okre­ne­stva­ri­u­dru­gom­sme­ru.

RTV

Sre­da,­de­vet­ča­so­va,­a­na­grad­skoj­ pi­ja­ci­ u­ In­đi­ji­ ogrom­ne­gu­žve.­Do­ma­ći­ce­sa­ tor­ba­ma­

užur­ba­no­ku­pu­ju­neo­p­hod­ne­na­mir­ni­ce­za­ru­čak,­dok­pen­zi­o­ne­ri­opu­šte­no­ ća­ska­ju­ u­ obli­žnjoj­ ka­fa­ni­ci.­Naj­go­re­je,­či­ni­se,­pi­jač­nim­pro­dav­ci­ma­ko­ji­se­utr­ku­ju­ko­će­vi­še­pro­da ti i za ra di ti ko ji di nar vi še i ovog pi­jač­nog­ da­na­ ka­da­ tem­pe­ra­tu­ra­u­ ter­mo­me­tru­ pre­la­zi­ 36­ pod­se­ok.­Pra­va­ sli­ka­ grad­ske­ vre­ve,­ naj­bo­lje­se­mo­že­uoči­ti­na­ovom­me­stu,­gde­se­ja­sno­vi­di­ku­pov­na­(ne)moć­sta­nov­ni­šta.­Pr­vo­što­nam­je­pri­vu­klo­pa­žnju­je­ste­te­zga­sa­bo­sta­nom,­ko­ji­je­mo­žda­naj­tra­že­ni­ja­ro­ba­ovih­da­na...­Još­ako­su­iz­Do­njih­Pe­tro­va­ca,­on­da­pro­ma­ša­ja­ne­ma,­ka­žu­tr­gov­ci­ i­ hva­le­ se­ da­ to­kom­ jed­ne­pi­ja­ce­do­ne­su­i­do­po­la­to­ne­bo­sta­na,­a­uvek­se­tra­ži­ki­lo­gram­vi­še.

De jan i Sve tla na Ja no še vić go­di­na­ma­do­no­se­bo­stan­upra­vo­iz­ovog­srem­skog­se­la,­gde­su­na­sta­vi­li­ po­ro­dič­nu­ tra­di­ci­ju­ uz­go­ja­ bo­sta­na­po­sled­njih­15­go­di­na.

­­ Tač­no­ je­ da­ je­ na­še­ se­lo­ naj­po­zna­ti­je­ po­ pro­iz­vod­nji­ bo­sta­na­i­ da­ su­kod­nas­naj­sla­đe­ lu­be­ni­ce.­To­ nam­ po­tvr­đu­ju­ na­še­ mu­šte­ri­je­ko je re dov no sva ke pi ja ce do la ze i

pa­za­re,­a­ne­kad­i­dva­pu­ta­dnev­no­­­ka­že­De­jan­ko­ji­se­pro­iz­vod­njom­lu­be­ni­ca­ ba­vi­ go­di­na­ma­ i­ do­da­je­da­od­re­đe­nu­ko­li­či­nu­pro­da­ju­i­na­ve­li­ko.

­­ Pro­da­ja­ ide­ pri­lič­no­ do­bro,­ pa­nam se is pla ti da re dov no do la zi mo na­in­đij­sku­i­sta­ro­pa­zo­vač­ku­pi­ja­cu.­Na­jed­nu­pi­ja­cu­do­ne­se­mo­oko­200­ki­lo­gra­ma­di­nja­i­300­ki­lo­gra­ma­lu­be­ni­ca­ i­ sve­ se­ pro­da­ ­­ ka­že­ ovaj­pro­iz­vo­đač­bo­sta­na.­Ka­ko­da­lje­na­vo­di,­bo­stan­uz­ga­

ja­ju­na­po­vr­ši­ni­od­2,5­ ju­tra,­ ima­ju­si­stem­za­na­vod­nja­va­nje­kap­po­kap,­sa­naj­sa­vre­me­ni­jom­teh­no­lo­gi­jom­ali­ni­su­u­pot­pu­no­sti­us­pe­li­da­ga­za­šti­te­od­sun­ca.­­Bez­ob­zi­ra­na­to,­rod­bo­sta­na­je­

ve­o­ma­do­bar­­­ka­že­on.­­­Po­red­lu­be­ni­ca­u­po­nu­di­ima­mo­i­di­nje,­či­ja­je­ce­na­40­di­na­ra­za­ki­lo­gram­dok­je­ce­na­lu­be­ni­ca­20­di­na­ra­i­ve­o­ma­je­uku­sna­i­kva­li­tet­na.Po­red­bo­sta­na,­od­lič­no­ide­i­pro­

da­ja­ku­ku­ru­za,­ko­jeg­ima­u­ve­li­kim­ko­li­či­na­ma.­­­ Ku­ku­ruz­ se­ od­lič­no­ pro­da­je,­ s­

tim­što­je­da­nas­ma­lo­sla­bi­je­ne­go­ina­če.­Ce­na­ku­ku­ru­za­je­10­di­na­ra,­a do ne dav no smo pro da va li po ce ni od­17,5­di­na­ra­­­ka­že­Sla vi ca Živ­ko vić­iz­No­vih­Kar­lo­va­ca­i­do­da­je­da­je­ve­li­ka­po­nu­da­obo­ri­la­ce­nu.­­­Za­

če­ti­ri­pi­jač­na­da­na,­ko­li­ko­do­la­zi­mo,­pro­da­mo­oko­1.000­ko­ma­da.­Ina­če­su­prug­i­ja­se­po­ljo­pri­vre­dom­ba­vi­mo­30­go­di­na,­a­ku­ku­ruz­uz­ga­ja­mo­po­sled­njih­de­set­go­di­na.­S­ob­zi­rom­da­ni­je­bi­lo­ve­li­kih­ki­ša,­mo­že­mo­re­ći­da­je­rod­so­li­dan­a­u­ve­li­koj­me­ri­je­po­mo­glo­bla­go­vre­me­no­tre­ti­ra­nje­ku­ku­ru­za.Vo­ća­ri­iz­No­vog­Sla­na­ka­me­na­na­

pi­ja­cu­ do­no­se­ svoj­ naj­bo­lji­ pro­iz­vod,­a­to­su­bre­skve­i­šlji­ve.­

Mi lo rad Milj ko vić po ljo pri vred­nik­iz­No­vog­Slan­ka­me­na­se­20­go­di­na­ba­vi­uz­go­jem­vo­ća,­ko­je­uz­ga­ja­na­po­vr­ši­ni­od­pet­hek­ta­ra,­a­na­11­hek­ta­ra­uz­ga­ja­ku­ku­ruz­i­pše­ni­cu.­Ka­ko­ka­že­ovo­go­di­šnji­rod­vo­ća­je­upr­kos­su­ši­bio­od­li­čan,­pa­ga­ta­ko­re­dov­no­do­no­si­na­grad­sku­pi­ja­cu­dok­pre­o­sta­le­ko­li­či­ne­skla­di­šti­u­hlad­nja­či­„Slan­ka­men­ka“.­­ Što­ se­ ti­če­ ce­na,­ bre­skve­ se­

kre­ću­ od­ 60­ do­ 80­ di­na­ra­ u­ za­vi­sno­sti­od­sor­te,­a­pro­da­ja­ide­do­bro­tvr­di­on­jer­ima­kva­li­te­tan­pro­iz­vod.­Po­sla­je­ove­go­di­ne­bi­lo­do­sta,­ali­se­is­pla­ti­lo­­­ka­že­Mi­lo­rad­na­kra­ju­raz­go­vo­ra. M. Ba la ba no vić

NO­VI­SAD • NA KVAN TA ŠKOJ PI JA CI

Za hi lja dar ku pun ge pek vo ća i po vr ća

� Dra�sti�čan�pad�ce�na�na�kvan�ta�šu

SA PRO DAV CI MA, NA TE ZGA MA I KRAJ DRU MO VA

IN­ĐI­JA • TROP SKI DA NI NA GRAD SKOJ PI JA CI

Tr go vi na na plus 36 ste pe niMe sto gde se ja sno vi di ku pov na (ne)moć sta nov niš tva ­ Di nje 40, lu be ni ce 20, ku ku ruz 10, bre skve od 60 do 80 di na ra

Mi�lo�rad�Milj�ko�vić

Da­li­se­mo­že­pri­stoj­no­za­ra­di­ti­i­ sa­ma­lih­po­vr­ši­na­pod­pov­ćem?­Ni ko la Bo gić­ iz­ Di­vo­ša­ ka­že­ da­mo­že­jer­ lu­be­ni­ce­ i­pa­ra­dajz­pro­da­je­is­pred­svo­je­ku­će,­ne­no­si­ih­na pi ja ce i ne ma tro ško va za go ri­vo,­pi­ja­ča­ri­nu­i­iz­gu­blje­ni­dan.­Kraj­pu­ta­ko­ji­od­Ro­halj­ba­za­s­

Fru­ške­ go­re­ vo­di­ pre­ma­ Mi­tro­vi­ci­i­ Ši­du,­po­re­đa­no­ je­mno­štvo­ te­zgi­pre­pu­nih­vo­ća­i­po­vr­ća.­Me­šta­ni­Di­vo­ša­pro­da­ju­po­ljo­pri­vred­ne­pro­iz­vo­de­is­pred­svo­jih­ku­ća,­ne­ma­tro­ško­va­ od­la­ska­ na­ pi­ja­cu,­ a­ Ni­ko­la­Bo­gić­ka­že­da­mu­je­ova­kav­na­čin­pro­da­je­is­pla­tiv­čak­i­po­ce­nu­da­po­la­pro­da,­a­po­la­ro­be­ba­ci.Lu­be­ni­ce­su­20­di­na­ra,­pa­ra­dajz­

je­ 60­ di­na­ra­ na­ ki­lo­gram,­ na­vi­še­40­di­na­ra,­a­di­nje­40­di­na­ra.­­ Imam­ 50­ ari­ lu­be­ni­ca.­ ­ La­ne­

je­bi­lo­vi­še­ki­še­pa­su­lu­be­ni­ce­bi­le­krup­ni­je,­­a­sa­da­su­sit­ni­je.­Ove­go­di­ne­sam­ih­iz­neo­sam­ne­što­ra­ni­je­„u­tu­ne­le“,­a­u­apri­lu­je­bi­lo­i­mra­za­pa­su­i­oze­ble­–­pri­ča­nam­Ni­ko­la.­­­Ov­de­mi­naj­jef­ti­ni­je­da­pro­da­jem,­ne­mam­tro­ško­va,­ne­idem­na­pi­ja­cu.­Ta­mo­je­ma­la­ce­na,­lu­be­ni­ce­su­na­ve­li­ko­po­10­i­jef­ti­ni­je­od­10­di­na­ra,­što­je­ne­is­pla­ti­vo.­Dok­od­ne­sem,­pla­tim­pi­ja­ča­ri­nu­ i­us­put­ne­tro­ško­ve,­ne­is­pla­ti­se.­Po­la­ne­ka­pro­dam,­

po­la­ne­ka­ba­cim­i­bo­lje­mi­je­ne­go­da­no­sim­na­pi­ja­cu­za­5­di­na­ra.Za­pro­da­ju­je­naj­vi­še­an­ga­žo­van­

ta ta Sa va ko­ji­ je­ na­šao­ me­sto­ u­do­broh­hla­do­vi­ni,­slu­ša­ra­dio­i­če­ka­mu­šte­ri­je.­Ka­ko­Ni­ko­la­ka­že,­od­ove­pro­iz­

vod­nje­ne­će­od­u­sta­ti­jer­je­to­si­gur­

na­pa­ra­ko­ju­do­bi­ja­kod­ku­će,­a­ako­go­di­na­ bu­de­ lo­ša,­ on­da­ zbog­ma­njih­po­vr­ši­na­na­ko­ji­ma­ga­ji­ po­vr­će,­ni­gu­bi­tak­ne­će­bi­ti­ve­li­ki.­Osim­bo­sta­na,­Ni­ko­la­ove­go­di­ne­ima­i­60­ari­pa­ra­daj­za­i­na­da­se­da­će­kraj­ dru­ma­ prod­ti­ i­ naj­ve­ći­ deo­ro­da­pa­ra­daj­za. Ž. N.

Tr go vi na kraj dru ma

Ni�ko�la�i�Sa�va�Bo�gić

Mu�šte�ri�je�pre�za�do�volj�ne�po�nu�dom

Sla�vi�ca�Živ�ko�vić�iz�No�vog�Sa�da

8 24. jul 2015.

SE LU U PO HO DE – PA VLOV CI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Se lo Pa vlov ci, sa mo pet ki lo­me ta ra uda lje no od Ru me, spa daj da nas u ret ka me sta,

ko­ja­pru­ža­ju­idi­lič­nu­sli­ku­srem­skih­se­la,­ka­ko­za­ži­vot,­ta­ko­i­za­po­se­ti­ti.­Bu­nar­sa­đer­mom­­i­va­lo­vom­iz­ko jeg se na pa ja sva ko dnev no pre­ko­sto­kra­va­na­70­hek­ta­ra­se­o­skog­pa­šnja­ka,­ure­đe­na­put­na­in­fra­struk­tu­ra,­plod­ne­ora­ni­ce,­rod­ni­voć­nja­ci,­ zad­njih­go­di­na­ sve­vi­še­pri­vla­či­lju­de­ iz­ ve­li­kih­ gra­do­va.­ Za­to­ ovo­me­sto­ne­ma­pra­znih­ku­ća,­po­ma­žu­jed­ni­ dru­gi­ma,­ dru­gim­ re­či­ma­ Pa­vlov­ča­ni­ži­ve­u­brat­skoj­slo­zi.

Da se lo ima per spek ti vu to nam po­tvr­đu­je­ i­ Ve­ra­ Da­mja­no­vić,­ šef­me sne kan ce la ri je u Pa vlov ci ma, ko­ja­je­u­ovo­me­sto­do­šla­po­čet­kom­80­ih,­go­di­na.­Ka­že,­po­sla­li­je­iz­Pu­ti na ca da za me ni ko le gu, ov de se za­lju­bi­la,­uda­la­i­do­da­nas­osta­la.­­ Me­đu­ pr­vi­ma­ smo­ do­bi­li­ gas,­

ka­blov­sku­ te­le­vi­zi­ju­ i­ as­falt­ po­uli­ca­ma.­ Ra­ni­jih­ go­di­na­ bi­lo­ je­ vi­še­sta nov ni ka, mno go vi še se pro iz vo­dio­ bo­stan,­ pa­ra­dajz,­ ku­pus...­ Bi­lo­je­to­do­ba­re­ne­san­se­po­ljo­pri­vre­de.­Da­nas­je­sve­ma­nje­mla­dih.­Ima­mo­

oko­30­mo­ma­ka­sta­ri­jih­od­30­go­di­na­ko­ji­ni­su­ože­nje­ni,­dok­de­voj­ke, uglav nom od la ze iz se la ­ pri­ča­ Ve­ra,­ dok­ u­ pro­la­zu­ po­zdra­vlja­dok to ri cu, ko ja sva ko dnev no do la zi u­se­o­sku­am­bu­lan­tu,­ko­ja­se­na­la­zi­pre ko pu ta nje ne kan ce la ri je.Se­lo­ da­nas­ bro­ji­ oko­ 400­ sta­

nov ni ka. U Osnov noj ško li ''Jo van Jo­va­no­vić­ ­­ Zmaj'',­ ko­ja­ ima­ če­ti­ri­ raz­re­da­ od­ 1­­ 4,­ ove­ go­di­ne­ na­ras­pust­ je­oti­šlo­se­dam­uče­ni­ka.­U­sle­de­ćoj­škol­skoj­go­di­ni,­u­klu­pa­ma­bi­će­ih­dva­ma­nje­u­od­no­su­na­ovu­go di nu.­­ Ne­ka­da­ je­ u­ ško­li­ bi­lo­ 70­ đa­

ka,­ali­i­ovo­se­lo,­kao­i­ve­ći­na­srem­skih­do­ži­ve­lo­je­stra­da­nje­u­Dru­gom­svet skom ra tu. Se lo su usta še za­pa­li­le,­ osta­lo­ je­ sa­mo­ de­set­ ku­ća.­U Pa vlov ci ma ta da osta le su sa mo udo­vi­ce,­ ni­je­ bi­lo­ ge­ne­ra­ci­ja...­ Tek­rat­nih­90­tih,­iz­be­gli­ce­su­po­ve­ća­le­pri­ra­štaj.­Svi­ko­ji­su­ta­da­ov­de­iz­be­gli,­sre­di­li­su­ku­će­i­dan­da­nas­osta­li­ov­de­da­ži­ve­­­ob­ja­šnja­va­na­ša­sa­go vor ni ca.Po­sle­70­go­di­na­du­gog­če­ka­nja,­

Pa­vlo­vač­ni­ su­ iz­gra­di­li­ se­o­sku­ cr­kvu.­Grad­nja­ je­ po­če­la­ 2007.go­di­ne­ i­uz­po­moć­do­na­to­ra,­me­šta­na,­za­vr­še­na­ 2014.go­di­ne,­ ka­da­ su­ se­pr vi put i ogla si la cr kve na zvo na.

­ Usta še su to kom Dru gog svet­skog ra ta za pa li le se lo, a ta da je za­pa lje na i cr kva. Mi smo na te me lji­ma sta re us pe li da na pra vi mo no vu cr­kvu.­Do­sa­da­je­u­njoj­bi­lo­oko­30­kr­šte­nja.­Ra­do­va­ima­još,­tre­ba­da­se ura di iko no stas, osli ka ju iko ne, ali­po­la­ko­i­to­će­mo­za­vr­ši­ti­­­ka­že­Va­sa­ To­do­rić,­ pred­sed­nik­ cr­kve­nog­od­bo­ra­u­Pa­vlov­ci­ma,­me­stu­ko­je­je­pot pu no pra vo slav no.I­u­ovom­me­stu­kao­i­ve­ći­ni­se­

o­skih­na­se­lja,­pre­o­vla­da­va­ra­tar­ska­i­ po­vr­tar­ska­ pro­iz­vod­nja.­ Ve­ći­na­me­šta­na­ko­ja­je­osta­la­bez­po­sla,­vra­ti­la­se­na­svo­ja­ima­nja,­ob­ra­đu­ju­ze­mlju,­a­ba­ve­se­­is­to­čar­skom­pro iz vod njom.

­ Do la ze nam lju di sa do sta pa­ra.­Ku­pu­ju­ku­će­sta­re,­pra­ve­far­me­ta­ko­ da­ već­ ima­mo­ u­ se­lu­ ­ jed­nu­ve­li­ku­far­mu­ko­za.­Po­red­je­ze­ra­ku­će­pra­ve­i­mno­ge­po­zna­te­lič­no­sti­­­ka­že­Ve­ra. S. K. – E. S. P.

Idi­lič­na­sli­ka­srem­skog­se­laMe­đu­prvima­smo­do­bi­li­gas,­ka­blov­sku­te­le­vi­zi­ju­i­as­falt­po­uli­ca­ma.­Ra­ni­jih­go­di­na­bi­lo­je­vi­še­sta­nov­ni­ka­i­mno­go­vi­še­su­se­pro­iz­vo­di­li­bo­stan,­pa­ra­dajz,­ku­pus...­Bi­lo­je­to­do­ba­re­ne­san­se­po­ljo­pri­vre­de.­Da­nas­je­sve­ma­nje­mla­dih,­a­u­se­lu­ima­oko­30­mo­ma­ka­sta­ri­jih­od­30­go­di­na­ko­ji­ni­su­ože­nje­ni,­dok­de­voj­ke,­uglav­nom­od­la­ze­iz­se­la

Pa vlov ci po sle se dam de ce ni ja do bi li cr kvu

O­cr­kviPr­vi­za­pis­o­pr­voj­pa­vlo­vač­

koj­cr­kvi­po­ti­če­i­1701.­go­di­ne.­U­njoj­je­slu­žio­je­dan­sve­šte­nik­i­ ob­u­ča­vao­ de­ča­ke­ iz­ se­la.­ U­Sre­mu­je­ ta­da­bi­lo­104­srp­ske­pra­vo­slav­ne­ cr­kve,­ naj­vi­še­ ih­je­bi­lo­od­br­va­na­i­ple­te­ra,­bi­le­su po kri ve ne tr skom i šin drom, kao i ova u Pa vlov ci ma.Već­1726.­go­di­ne,­na­Sa­bo­

ru,­za­klju­če­no­je­da­se­u­sva­koj­pa­ro­hi­ji­ po­dig­ne­ cr­kva,­ ''ali­ ne­te­skob­na­i­ni­ska'',­već­što­''šir­še­mo­žno''.­Ta­ko­je­i­bi­lo.­Le­pu­cr kvu od ci gle i ka me na po di gli su­i­Pa­vlov­ča­ni­1797.­go­di­ne,­u­got skom sti lu. Hram je po sve­ćen­pre­no­su­mo­šti­ju­Sv.­oca­Ni­ko la ja.Fa­ši­sti­su­1944.­go­di­ne­mi­ni­

ra li i po ru ši li cr kvu, uni šti li iko­no sta se i iko ne.

Ču­ve­na­ ka­fa­na­ ''Kod­ Bu­ćo­va'' ko ja je u ovom se lu po sto­ja la pre ko sto go di na, za tvo re na je­ po­lo­vi­nom­ 90­ih­ pa­ da­nas­ u­se lu ne ma ni jed nog ugo sti elj­skog­ objek­ta.­ Ka­fa­nu­ ko­ju­ je­

dr­ža­la­ba­ba­Le­pa,­ni­je­imao­ko­da­je­na­sle­di,­pa­ovih­da­na­ku­ću­sre­đu­ju­­no­vi­vla­sni­ci,­ali­za­stam­be­ni­pro­stor.­Po­ko­je­hlad­no pi vo, me šta ni po pi ju is pred pro dav ni ce.

Idi­lič­na­sli­ka­srem­skog­se­la

Cen tar se la

Bez­ka­fa­ne

Zgra­da­u­ko­joj­je­ne­ka­da­bi­la­ka­fa­na

Is pa ša na 70 hek ta ra pa šnja ka

Ve­ra­Da­mja­no­vić

24. jul 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

AK TU EL NO STI

Sr bi ja je za pet me se ci ove go­di­ne­ostva­ri­la­su­fi­cit­u­ raz­me­ni­po ljo pri vred nih i pre hram be­

nih pro iz vo da sa sve tom od 483 mi­li o na evra, što je 49 od sto vi še ne go u istom lanj skom pe ri o du, iz ja vi la je Ta nju gu mi ni star ka po ljo pri vre de i za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.

Vred nost iz vo za hra ne iz Sr bi je od ja­nu­a­ra­do­kra­ja­ma­ja­bi­la­je­ve­ća­od­mi li jar du evra, a u eks por tu su do mi­ni­ra­li­ ži­ta­ri­ce­ i­ pro­iz­vo­di­ od­ ži­ta­ri­ca,­vo­će­i­po­vr­će,­na­ve­la­je­mi­ni­star­ka.

Ona je do da la da je i kod iz vo za za­be­le­že­no­po­ve­ća­nje­od­21­od­sto.

­ Ovi iz vo zni re zul ta ti još jed nom po­tvr­đu­ju­da­je­po­ljo­pri­vre­da­iz­u­zet­no­va­žna­za­pri­vre­du­Sr­bi­je­i­eko­nom­ski rast i raz voj ­ da po ljo pri vre da ima svo je me sto i šan su i da se u na red­nom pe ri o du tre ba mak si mal no an ga­žo­va­ti­da­se­po­mog­ne­pro­iz­vo­đa­či­ma,­po seb no ma lim ­ na gla si la je Bo go sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.­­­Ana­li­zom­je­usta­no­vlje­no­da­ je­u­ovom­pe­ri­o­du­po­ve­ćan­

iz­voz­ka­EU­za­20­od­sto,­ka­ze­mlja­ma­CEF­TA­ za­14­od­sto,­ i­ ka­osta­lim­ ze­mlja ma za oko 39 od sto.

Hra na iz Sr bi je je naj vi še pla si ra­na­u­ze­mlje­EU­(52­od­sto),­CEF­TA­(30­od­sto)­i­osta­le­ze­mlje­(18­od­sto),­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.U­ovom­pe­ri­o­du­ iz­ve­ze­no­ je­ vo­ća­

i­po­vr­ća­za­217­mi­li­o­na­evra,­dok­je­vred­nost­uvo­za­bi­la­120­mi­li­o­na­evra,­što­zna­či­da­smo­i­tu­za­be­le­ži­li­su­fi­cit­od­100­mi­li­o­na­evra,­pre­ci­zi­ra­la­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.Za­pet­me­se­ci­2015.­go­di­ne­u­Sr­

bi ju je uve ze no po ljo pri vred no­pre­hram be nih pro iz vo da za 543 mi li o na evra,­što­je­po­ve­ća­nje­od­če­ti­ri­od­sto­u od no su na isti pe riod pet hod ne go­di­ne,­re­kla­je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.

Hra nu smo naj vi še uvo zi li iz EU (66­od­sto),­CEF­TA­(11­od­sto)­i­osta­lih­ze­ma­lja­(25­od­sto),­pri­če­mu­se­uvoz­iz osta lih ze ma lja pre sve ga ba zi ra na uvo­zu­ ka­fe,­ ča­ja­ i­ za­či­na,­ na­ve­la­ je­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić.

Po zi ti van spolj no tr go vin ski bi lans

be­le­ži­se­i­kod­mle­ka­i­mleč­nih­pro­iz­vo­da,­gde­za­be­le­ži­li­su­fi­cit­­­vi­še­smo­iz vo zi li ne go uvo zi li, na gla si la je mi ni­star­ka,­do­da­ju­ći­da­je­su­fi­cit­bio­ma­nji­ne go la ni.Ona­je­ob­ja­sni­la­da­je­tr­ži­šte­CEF­

TA­bi­lo­zna­čaj­no­za­naš­iz­voz­mle­ka­i­mleč­nih­ pro­iz­vo­da­ pro­šle­ go­di­ne,­ ali­da su sa da vi ško vi iz EU za u ze li me sto na­tom­tr­ži­štu­što­je­sma­nji­lo­pro­stor­za na šu ro bu.Ka­da­ je­ reč­ o­ za­štit­nim­ me­ra­ma­

za­ uvoz­ mle­ka­ i­ mleč­nih­ pro­iz­vo­da,­Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­vić­ je­ re­kla­ da­nji ho ve efek te tek tre ba sa gle da ti u na­red­nom­pe­ri­o­du,­ali­da­su­oni­već­pri met ni i po zi tiv ni kod ma sla ca i po­je di nih ta rif nih li ni ja si ra.Ta­ko­đe,­i­za­po­je­di­ne­vr­ste­vo­ća­i­

po­vr­ća­ (ja­bu­ke,­ vi­šnje,­ ja­go­de,­ pa­pri­ku,­ pa­ra­dajz­ kra­sta­vac...)­ i­ po­sle­is te ka tran zi ci o nog pe ri o da, od no sno 2014.­ go­di­ne,­ za­dr­ža­ne­ su­ od­re­đe­ne­za štit ne me re, bi lo kon stant ne, bi lo se­zon­ske,­ na­po­me­nu­la­ je­ Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić. S. P.

Mi ni star ka po ljo pri vre de i za­šti­te­ži­vot­ne­sre­di­ne­Sne­ža­na­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­ško­vić­

iz ja vi la je da su uslo vi iz da va nja dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­isti­ za­ sve,­ za­ sva­prav­na­ i­ fi­zič­ka­li ca i da ne ma go vo ra o pro da ji po­ljo pri vred nog ze mlji šta stran ci ma.

Ona je, ka ko je sa op šti lo Mi ni star­stvo­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ za­šti­te­ ži­vot­ne­sre di ne, to kom raz go vo ra sa pred­sed­ni­kom­op­šti­ne­Apa­tin­i­pred­stav­ni­ci­ma­ po­ljo­pri­vred­nih­ udru­že­nja,­pred­u­ze­ća­ i­ po­ljo­pri­vred­nih­pro­iz­vo­đa­ča­ iz­ tog­ gra­da,­ ka­za­la­ da­ se­ pri­iz­ra­di­rad­ne­ver­zi­je­Za­ko­na­o­dr­žav­nom po ljo pri vred nom ze mlji šu tu, Mi­ni star stvo kon sul tu je sa po ljo pri vred­nim­ udru­že­nji­ma­ na­ te­re­nu­ i­ da­ se­ni šta ne ra di mi mo in te re sa srp skog po ljo pri vred ni ka.Mi­ni­star­ka­je­do­da­la­da­će­bi­ti­odr­

ža­na­ jav­na­ ras­pra­va­Za­ko­na­o­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­gde­će­svi­za­in­te­re­so­va­ni­mo­ći­da­uče­stvu­ju.Pre­ma­ re­či­ma­ Bo­go­sa­vlje­vić­ Bo­

ško­vić­sa­sta­nak­u­Apa­ti­nu­bio­je­vr­lo­otvo ren i kon struk ti van i pred stav ni­ci­po­ljo­pri­vred­nih­udru­že­nja­iz­ne­li­su­svo­je­ pred­lo­ge­ i­ re­še­nja­ ko­ja­ će­ se­raz mo tri ti.­­Nji­hov­pred­log­je­da­se­dr­žav­no­

po ljo pri vred no ze mlji šte iz da je u dva kru­ga.­Sve­ide­je­te­melj­no­će­mo­raz­mo tri ti. Sve što je u skla du sa Za ko­nom i ne ru ši za kon ska re še nja ne­ma raz lo ga da i ne bu de usvo je no. Raz go va ra li smo i o Pra vil ni ku ko jim se pro gla ša va lo vo staj na po je di ne vr­ste­ži­vo­ti­nja.­Ra­di­se­kon­kret­no­o­gr li ca ma. Raz go va ra li smo o to me ka ko je do šlo do ne spo ra zu ma i o mo­gu­ćem­re­še­nju­­­ka­za­la­je­ona.

U sa op šte nju se do da je da je mi­ni­star­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić­Na­kon­rad nog sa stan ka u op šti ni, ob i šla je i­Fa­bri­ku­vo­de­u­Apa­ti­nu.

S. P.

Pot pred sed nik hol din ga Del ta, De­jan­ Je­re­mić­ oce­nio­ je­ da­ bi­Sr bi ja, uz pri me nu sa vre me nih

agro­teh­nič­kih­me­ra,­mo­gla­ na­ istim­po vr ši na ma da pro iz ve de tri i po pu ta vi še pše ni ce ne go sa da.

­ Pre ne ko li ko da na pri me tio sam vest­u­ko­joj­se­ka­že­da­Sr­bi­ja­ima­mi­lion­to­na­tr­žnog­vi­ška­pše­ni­ce.­Da­li­je to do bra vest? Do bra je, ali ne do­volj no do bra. Pra va vest bi bi la da sa 550.000­ hek­ta­ra­ pod­ pše­ni­com­ ima­3,5­mi­li­o­na­to­na­tr­žnog­vi­ška­­­re­kao­je­Je­re­mić­no­vi­na­ri­ma.Ka­ko­je­is­ta­kao,­Sr­bi­ja­po­pro­seč­

nom pri no su pše ni ce ko ji je na za se­ja­nih­550.000­to­na­ma­nji­od­če­ti­ri­to­ne po hek ta ra, "spa da u u red sla bi jih pro­iz­vo­đa­ča­ pše­ni­ce­ na­ evrop­skom­kon ti ne tu".Ove­go­di­ne­u­Sr­bi­ji­se­oče­ku­je­se­

rod­od­oko­2,3­mi­li­o­na­to­na­pše­ni­ce,­a­do­ma­će­po­tre­be­su­oko­1,3­mi­li­o­na to na.

­ Mno go pu ta smo po na vlja li da je srp ski agrar ve li ka šan sa, ali ni smo da le ko od ma kli od po na vlja nja ­ re kao je pot pred sed nik Del ta hol din ga za ope ra tiv ne po slo ve i do dao da je iz ne­na­đen­ko­li­ko­se­u­me­di­ji­ma­ma­lo­pro­sto ra da je us pe si ma po ljo pri vre de.Je­re­mić­je­is­ta­kao­da­pri­mer­Del­

ta agra ra, kom pa ni je Del ta hol din ga, po ka zu je da se u Sr bi ji, uz pri me nu naj­mo­der­ni­jih­ agro­teh­nič­kih­ me­ra,­mo­gu­ po­sti­ći­ vi­so­ki­ pri­no­si­ pše­ni­ce­ko ji su na ni vou naj bo ljih evrop skih pro­iz­vo­đa­ča.­­ Pre­ par­ da­na­ je­ za­vr­še­na­ že­

tva­pše­ni­ce­i­ječ­ma­na­po­lji­ma­Del­ta­agra­ra,­ i­ za­hva­lju­ju­ću­ pri­me­nje­nim­naj­mo­der­ni­jim­ agro­teh­nič­kim­me­ra­ma, po sti gli smo re zul ta te ko ji su za Sr bi ju na mak si mu mu bi o lo škog po­ten­ci­ja­la­pše­ni­ce­­­re­kao­je­Je­re­mić.

On je pre ci zi rao da je Del ta agrar na­2.700­hek­ta­ra­pod­pše­ni­com­imao­pro­se­čan­pri­nos­od­8,15­to­na­po­hek­ta ru, a na dva ima nja i de vet to na.

­ To je re zul tat po ko jem se Del ta agrar svr sta va u red naj bo ljih evrop­skih­pro­iz­vo­đa­ča­pše­ni­ce­­­oce­nio­je­pot pred sed nik Del ta hol din ga.

On je na veo da je Del ta agrar ove go di ne po sti gao i "go to vo ne­ve­ro­va­tan­pri­nos­ ječ­ma­­­od­pre­ko­osam to na u pro se ku na za se ja nih 700­hek­ta­ra".Pred­sta­vlja­ju­ći­ re­zul­ta­te­ Del­ta­

agra ra u pr voj po lo vi ni ove go di ne, Je­re­mić­je­re­kao­da­je­ta­gru­pa­Del­ta hol din ga ostva ri la iz voz od sko ro 39,5 mi li o na evra i da je to dva i po pu ta vi še ne go u istom pe ri o du pro­šle go di ne.

­ Taj rast je ostva ren naj vi še za­hva­lju­ju­ći­iz­vo­zu­ži­ta­ri­ca,­ko­ji­je­bio­sko­ro­tri­pu­ta­ve­ći­ne­go­u­pr­voj­po­lo vi ni pro šle go di ne i do sti gao vred­nost­ od­ 27,3­mi­li­o­na­ evra­ ­­ ka­zao­je on.

U ukup nom iz vo zu Del ta agrar gru pe od 39,5 mi li o na evra, udeo od­33,5­mi­li­o­na­evra­či­ni­la­je­po­ljo­pri vre da pro iz vod nja, a šest mi li o na evra bio je iz voz hra ne.­­Pla­ni­ra­mo­do­kra­ja­2015.­iz­voz­

po­ljo­pri­vred­nih­ pro­iz­vo­da­ ve­ći­ od­80­mi­li­o­na­evra­­­re­kao­je­Je­re­mić.

S. P.

BE­O­GRAD­•­ZA­PET­ME­SE­CI­OVE­GO­DI­NE

Su­fi­cit­agra­ra­upo­la­ve­ćiVred­nost­iz­vo­za­hra­ne­iz­Sr­bi­je­od­ja­nu­a­ra­do­kra­ja­ma­ja­bi­la­je­ve­ća­od­mi­li­jar­du­evra,­a­u­eks­por­tu­su­do­mi­ni­ra­li­ži­ta­ri­ce­i­pro­iz­vo­di­od­ži­ta­ri­ca,­vo­će­i­po­vr­će­­­Za­pet­me­se­ci­2015.­go­di­ne­u­Sr­bi­ju­je­uve­ze­no­po­ljo­pri­vred­no­pre­hram­be­nih­pro­iz­vo­da­za­543­mi­li­o­na­evra

� U�iz�vo�zu�do�mi�ni�ra�le�ži�ta�ri�ce

APA­TINO­IZ­DA­VA­NJU­DR­ŽAV­NOG­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­ZE­MLJI­ŠTA

Svi­ma­isti­uslo­vi­

Mi�ni�star�ka�Sne�ža�na�Bo�go�sa�vlje�vić�Bo�ško�vić

Sa�sa�stan�ka�u�Apa�ti�nu

U­jav­noj­ras­pra­vi­o­Za­ko­nu­o­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­mo­ći­će­da­uče­stvu­ju­svi­za­in­te­re­so­va­ni­–­Po­ljo­pri­vred­na­udru­že­nja­pred­la­žu­da­se­dr­žav­no­ze­mlji­šte­iz­da­je­u­dva­kru­ga

BE­O­GRAD­•­POT­PRED­SED­NIK­HOL­DIN­GA­DEL­TA­DE­JAN­JE­RE­MIĆ:

Mo­že­mo­da­ima­mo­tri­pu­ta­vi­še­pše­ni­ce­­Mno­go­pu­ta­smo­po­na­vlja­li­da­je­srp­ski­agrar­ve­li­ka­šan­sa,­ali­ni­smo­da­le­ko­od­ma­kli­od­po­na­vlja­nja­­­re­kao­je­pot­pred­sed­nik­Del­ta­hol­din­ga­za­ope­ra­tiv­ne­po­slo­ve­i­do­dao­da­je­iz­ne­na­đen­ko­li­ko­se­u­me­di­ji­ma­ma­lo­pro­sto­ra­da­je­us­pe­si­ma­po­ljo­pri­vre­de

De�jan�Je�re�mić

Del�ta�agrar�je�imao�pro�se�čan�pri�nos�pše�ni�ce�od�8,15�to�na�po�hek�ta�ru

10 24. jul 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

U Ša šin ci ma je u su bo tu odr­ža­na­tra­di­ci­o­nal­na,­26.­po­re­du,­ „Bo­sta­ni­ja­da“.­ ­ Po­

bed­nik­ ovo­go­di­šnje­ „Bo­sta­ni­ja­de“­je Vla di mir Do bro mi rov,­No­vo­sa­đa­nin­ko­ji­se­u­Šaj­ka­šu­ba­vi­po­ljo­pri­vre­dom.­On­ je­na­ „Bo­sta­ni­ja­du“­do­neo­ lu­be­ni­cu­ te­šku­ 21.285­ gra­ma.­Dru­go­me­sto­ je­ za­u­ze­la­ Ivan­ka­Fi­li­po­vić­sa­lu­be­ni­com­od­20.210­gra­ma,­tre­će­Uroš­Va­sić­ko­ji­je­imao­lu­be­ni­cu­od­19.015­gra­ma.Na­ „Bo­sta­ni­ja­di“­ su­ odr­ža­na­ i­

tak­mi­če­nja­ u­ br­zom­ je­de­nju­ lu­be­ni­ca,­pu­ca­nju­bi­čem,­pra­vlje­nju­fe­nje­ra­ od­ bu­dne­va­ i­ ku­va­nju­ be­ćar­pa­pri­ka­ša.­Bi­ra­ni­ su­ i­ naj­lep­ša­ ko­li­ba,­naj­gla­sni­ja­kle­pe­tu­ša­i­naj­bo­lji­sta­rin­ski­ko­la­či,­a­odr­ža­na­je­i­pa­ra­da­za­pre­ga.­Tak­mi­čar­ske­pro­gra­me­pra­ti­le­su­i­et­no­po­stav­ke­udru­že­nja­že­na.Ovo­go­di­šnju­ „Bo­sta­ni­ja­du“­ je­

otvo rio Mi­ro­slav­ Jo­kić,­ na­čel­nik­Grad­ske­upra­ve­za­op­šte­i­za­jed­nič­ke­po­slo­ve,­a­pri­sut­ne­su­po­zdra­vi­li­biv­ši­pre­mi­jer­Re­pu­bli­ke­Srp­ske­i­na­čel­nik­Op­šti­ne­Kru­pa­na­Uni­Goj­ko­ Klič­ko­vić­ i­ pred­sed­nik­ Sa­ve­ta­MZ Ša šin ci Ni­ko­la­Mi­lić.

Tra di ci ja du ga 26 go di na

Po­re­či­ma­pred­sed­ni­ka­MZ­Ni­ko­le­Mi­li­ća,­­ne­go­va­nje­tra­di­ci­je­du­ge­26­go­di­na­kao­je­dan­od­ci­lje­va­ima­

že­lju­da­pod­stak­ne­mla­de­na­ra­šta­je­da­ nad­sta­ve­ pro­iz­vod­nju­ bo­sta­na,­po­sao­ko­jim­ko­jim­su­se­ba­vi­li­nji­ho­vi­ro­di­te­lji­i­de­do­vi.­­ Ne­ka­da­ su­ Ša­šin­ci­ bi­li­ naj­ve­ći­

pro­iz­vo­đač­ bo­sta­na­ u­ biv­šoj­ Ju­go­sla­vi­ji,­lu­be­ni­ca­je­bi­lo­to­li­ko­­da­ni­su­sve­sta­ti­na­uli­cu.­Pro­da­va­le­su­se­ši­rom­biv­še­Ju­go­sla­vi­je,­a­od­ku­

pa­ca­ko­ji­bi­za­kr­či­li­na­še­so­ka­ke­ni­je­se­mo­glo­pro­ći.­Da­nas­ je­ sve­dru­ga­či­je.­One­dr­ža­ve­vi­še­ne­ma,­bes­pa­ri­ca­vla­da,­pa­je­i­pro­da­ja­opa­la.­Ovom­ma­ni­fe­sta­ci­jom­mi­že­li­mo­da­oži­vi­mo­sta­ri­duh­i­da­po­ka­že­mo­da­bo­stan­ni­je­ iza­šao­ iz­mo­de­–­ka­že­Mi­lić.­­ Ta­ko­đe,­ iz­bo­rom­ naj­lep­šeg­fi­ja­ke­ra­ i­za­pre­ga­mi­smo­že­le­li­da­skre­ne­mo­pa­žnju­i­na­sre­mač­ku­lju­bav­ pre­ma­ ko­nji­ma.­ Ša­šin­ci­ ima­ju­svoj­ko­njič­ki­klub­„Pa­dok“­ko­jim­se­svi­po­no­si­mo­i­ko­ji,­baš­kao­i­lju­bav­pre­ma­bo­sta­nu­naj­bo­lje­sve­do­či­na­šu­po­sve­će­nost­ora­ni­ca­ma­na­ko­ji­ma­su­ra­di­li­i­od­ra­sta­li­na­ši­ro­di­te­lji­i­de­do­vi.­Ka­da­to­me­do­da­mo­po­da­tak­da­se­o­na­šim­se­li­ma­sve­vi­še­pri­ča,­a­sve­ma­nje­ra­di­na­nji­ho­vom­oži­vlja­va­nju,­„Bo­sta­ni­ja­da“­sa­svo­jom­tra­di­ci­jom­ do­bi­ja­ po­se­ban­ zna­čaj­ko­ji­pre­la­zi­okvi­re­Ša­ši­na­ca.

Reč­po­bed­ni­ka

Po­bed­nik­ „Bo­sta­ni­ja­de“­ Vla­di­mir­Do­bro­mi­rov­re­dov­no­do­la­zi­na­„Bo­sta­ni­ja­du“­za­to­što­mu­je­maj­ka­iz­Ša­ši­na­ca.­Sva­ke­ go­di­ne­ bo­stan­ pro­iz­vo­di­

na­naj­ma­nje­tri­ju­tra,­a­ove­go­di­ne­ima­šest­ju­ta­ra­bo­sta­na.­­­ Go­di­na­ je­ do­sta­ do­bra­ za­ bo­

stan,­na­po­čet­ku­ je­bi­lo­ma­lo­pro­ble­ma,­ali­se­sve­po­pra­vi­lo­sa­do­sta­sun­ca­i­bo­stan­će­bi­ti­do­bar­–­pri­ča­nam­Vla­di­mir­i­ob­ja­šnja­va­ka­ko­po­sti­že­do­bre­pri­no­se:­­Re­cept­za­te­ške­lu­be­ni­ce­je­ka­

le­mlje­ne­ na­ ti­kvu­ i­ do­sta­ đu­bri­va.­Ta­koi­rdim­i­ceo­rod­je­pro­seč­no­te­žak­17­18­ki­lo­gra­ma.Vla­di­mir­ka­že­da­su­se­pro­iz­vod­

njom­bo­sta­na­ba­vi­li­ i­nje­gov­otac­i­de­ta.­Što­se­is­pla­ti­vo­sti­ti­če,­tu­već­na­sta­je­pro­blem.­Bo­stan­pro­da­je­na­pi­ja­ca­ma­u­No­vom­Sa­du­i­na­kvan­ta­šu,­ali­je­ce­na­ne­sta­bil­na.­­Sve­za­vi­si­sa­mo­od­ne­de­lje­da­

na,­ali­je­sve­jto­koc­ka­ko­ju­pri­hva­ta­mo.­ Ako­ bo­stan­ stig­ne­ ne­de­lju­da­na­ ra­ni­je,­ imaš­ za­ra­du,­ ako­ ne­stig­ne,­ne­ma­za­ra­de.­Ta­ko­je­sva­ke­se­zo­ne­–­pri­ča­Vla­di­mir.Naj­lep­šu­ko­li­bu­su­na­pra­vi­li­Uroš

Mak­si­mo­vić­ (15) i Sr­đan­ Sa­vić­(14)­iz­eki­pe­„Čvar­kov­i­ba­ba“.Ka­ko­ka­žu,­pra­vi­li­su­je­ne­ko­li­ko­

sa­ti­ i­ni­je­im­bi­lo­te­ško­Pra­vi­li­smo­

je­ne­ko­li­ko­sa­ti,­a­od­ma­te­ri­ja­la­su­ko­ri­sti­li­ sla­mu,­ gre­de,­ ce­ra­du,­ ku­ku­ruz..­ Ukra­še­na­ je­ sun­co­kre­tom,­lu­kom­ i­ kle­pe­tu­šom,­ a­ unu­tra­ su­sta­vi­li­kre­ve­te,­sto­li­ce­ i­ sto­lić­ka­ko­bi­do­te­ra­li­sva­ki­ku­tak­pri­jat­ne­hla­do­vi­ne­u­ko­li­bi.Ko­li­bu­su­pra­vi­li­i­dru­gi­ma­li­ša­ni:­

Mi­loš­Ra­doj­čić,­Ne­ma­nja­Opa­čić,­Vo­ji­slav­ Jo­vi­čić­ i Da vid Mi ško­vić,­ali­ni­su­sti­gli­do­pr­ve­na­gra­de.­Pri­zna­ju­da­ni­su­ima­li­baš­do­volj­no­ma­te­ri­ja­la,­ pa­ su­ ne­što­ i­ po­zaj­mi­li.­ Ka­ko­ is­ti­ču,­ naj­va­žni­je­ je­ da­ se­to­kom­ iz­grad­nje­ svo­je­ ko­li­be­ ni­su­po­sva­đa­li.­­

Re zul ta ti

Naj­te­ža­lu­be­ni­ca:­1.­Vla­di­mir­Do­bro­mi­rov­(21.285­gra­ma);­2.­Ivan­ka­Fi­li­po­vić­(20.210­gra­ma),­3.­Uroš­Va­sić­(19.015).­Naj­te­ža­di­nja:­­Go­ran­Ma­len­ko­vić­(8.200­gra­ma).Naj­lep­ši­sta­rin­ski­ko­lač:­1.­San­

dra­Mi­lić­iz­Ša­ši­na­ca­2.­­Dra ga na Se mja nov­ iz­ La­ćar­ka,­ 3.­Ta tja na Aje ti,­ iz­ Udru­že­nja­ že­na­ „Gor­ske­ru­že“­Ra­ko­vac.Naj­lep­ša­ko­li­ba:­Čvar­kov­ i­ ba­ba­

(Uroš­ Mak­si­mo­vić­ i­ Sr­đan­ Sa­vić);­U­ ku­va­nju­ be­ćar­ pa­pri­ka­ša­ po­be­di­la­eki­pa­„Lju­ta­pa­pri­ka“­(Vla­di­mir­

ŠA­ŠIN­CI­•­ODR­ŽA­NA­26.­„BO­STA­NI­JA­DA“

Ša­šin­ci­ču­va­ju­sre­mač­ke­obi­ča­je

Ni­ko­la­Ra­doj­čić­pr­vi­po­di­gao­ru­ku­i­ozna­čio­da­je­naj­br­že­po­jeo­par­če­lu­be­ni­ce

Ma­ni­fe­sta­ci­ja­kraj­spo­me­ni­ka­bo­sta­nu

Otva­ra­nje­ma­ni­fe­sta­ci­je

Po­bed­nik­u­br­zom­je­de­nju­lu­be­ni­ca

Ran­ku­Po­po­vi­ću­na­gra­da­za­naj­lep­šeg­pa­stu­va

Do bro mi rov); Br zo je de nje lu be ni­ca: Nko­la­ Ra­doj­čić iz Ša ši na ca; Naj lep ši fe njer: Velj­ko­Mi­ja­to­vić; Pu­ca­nje­bi­čem:­Dra­gan­Živ­ko­vić, naj­ja­či­ zvuk­ kle­pe­tu­še:­ Iva­na­Ni­ko­lić.Naj­lep­ši­fi­ja­ker:­1.­Sa­ša­Pe­tro­

vić­ iz­ Ste­ja­no­va­ca,­ (gr­la­ Don­ka­ i­Ka­ni­sa);­­2.­Jo­van­Ob­ra­dov iz In­đi­je­ (gr­la­ Fa­vo­ri­ Li­pi­ca­ i­ Ka­pri­o­la);­3.­ Mi­loš­ Plav­šić iz Do ba no va ca (gr­la­ Da­nja­ 4­ i­ Li­pi­ca);­ Naj­lep­šeg­pa­stu­va­ imao­ je­ Ran­ko­ Po­po­vić iz­Ve­li­kih­Ra­di­na­ca­(gr­lo­Fa­vo­ri­MA­4);­Naj­lep­šu­ko­bi­lu­ imao­ je­Vla da Ra­do­va­no­vić­ iz­Bo­ga­ti­ća­ (gr­lo­ Li­pi­ca­Zor­ka);­Naj­lep­ši­ vo­zač­ za­pre­ge:­ Na­ta­li­ja­ Vla­o­vić­ iz­ La­ćar­ka,­naj­lep­ši­ su­vo­zač:­ Le­na­ Te­o­do­sić iz­La­ćar­ka.Vla­snik­naj­lep­šeg­fi­ja­ke­ra­na­gra­

đen­je­kom­ple­tom­ele­me­na­ta­za­vi­se­ću­ku­hi­nju,­za­dru­go­me­sto­na­gr­da­je­bi­la­100­ki­lo­gra­ma­đu­bri­va,­a­za­tre­će­se­me­ku­ku­ru­za.­Svi­uče­sni­ci­su­do­bi­li­di­plo­me,­pe­ha­re­i­dru­ge­sim­bo­lič­ne­na­gra­de.­ Ž.­N.

1124. jul 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MA NI FE STA CI JE

Me re nje bo sta na

Fe­nje­ri­de­či­jih­ru­ku­de­lo

Uroš­i­Sr­đan­kraj­naj­lep­še­ko­li­be

Na­gra­da­Dra­ga­nu­Živ­ko­vi­ću­za­po­be­du­u­pu­ca­nju­bi­čem

Na­gra­da­za­naj­lpe­ši­fe­njer

Naj­ja­či­zvuk­kle­pe­tu­še­Iva­ne­Ni­ko­lić

Naj­lep­ši­su­vo­zač­Le­na­Te­o­do­sić­iz­La­ćar­ka

Po­ro­di­ca­Do­bro­mi­rov­je­bi­la­naj­bo­lja­i­u­ku­va­nju­be­ćar­pa­pri­ka­ša

Po­bed­nič­ki­fi­ja­ker­Sa­še­Pe­tro­vi­ća­iz­Ste­ja­no­va­caNaj­lep­ši­vo­zač­za­pre­ge­Na­ta­li­ja­Vla­o­vić

Vla­di­Ra­do­va­no­vi­ću­na­gra­da­za­naj­lep­šu­ko­bi­lu

Ovo go di šnji pri no si me da na te ri to ri ji Sre ma su vi še ne go za­do­vo­lja­va­ju­ći,­ jer­ je­ go­di­

na­u­od­no­su­na­pret­hod­nu­­­ko­ju­su­obe­le­ži­le­po­pla­ve­ i­ve­li­ke­pa­da­vi­ne­­­ve­o­ma­do­bra.­Ka­ko­is­ti­ču­in­đij­ski­pče­la­ri,­ka­da­je­reč­o­ak­tu­el­noj­si­tu­a­ci­ji,­ove­go­di­ne­je­sun­co­kret­po­se jan ne što ra ni je na te ri to ri ji ce le Sr­bi­je,­pa­je­ta­ko­med­pri­sti­gao­pre­vre­me­na.­­­ Sun­co­kret­ je­ pro­seč­no­ me­dio­

u­za­vi­sno­sti­od­re­gi­o­na,­jer­je­ne­ko­pri­ja­vio­20­a­ne­ko­30­ki­lo­gra­ma­me­da.­Ni­je­to­naj­bo­lji­pri­nos,­ali­mo­že­mo­re­ći­da­smo­za­do­volj­ni­­­po­či­nje­pri­ču­De­jan­Ću­ka­lo­vić,­pred­sed­nik­Udru­že­nja­ pče­la­ra­ „Roj“­ iz­ In­đi­je­ i­do­da­je­ da­ je­ ipak­ ba­grem­ do­neo­naj­bo­lje­pri­no­se,­iz­nad­pro­se­ka.

­­Ono­što­je­va­žno­da­pče­la­ri­sa­da­ura­de­je­ste­da­što­hit­ni­je­poč­nu­sa­tre­ti­ra­njem­pče­li­nja­ka,­jer­sva­ko­če­ka­nje­ mo­že­ da­ na­pra­vi­ ozbilj­ne­

šte­te­ pče­li­njoj­ za­jed­ni­ci­­ ­ is­ti­če­ on­i­ka­že­da­mo­že­da­se­de­si­da­uđu­u­zim­ski­pe­riod­sa­sla­bim­ko­šni­ca­ma.­­Va­žno­ih­je­sa­da­is­pra­zni­ti­i­na­

pra­vi­ti­im­pro­sto­ra,­od­no­sno­ma­ti­ci­jer­je­ve­ro­vat­no­do­sa­da­bi­la­blo­ki­ra­na.­Ka­da­ ima­te­17­ ili­18­ki­lo­gra­ma­uno­sa,­to­je­ot­pri­li­ke­12­do­15­ki­lo­gra­ma­me­da­­­ka­že­ovaj­pče­lar­i­na­po­mi­nje­da­se­se­zo­na­po­la­ko­pri­vo­di­kra­ju­i­da­mak­si­mal­no­ce­đe­ne­me­da­ni­je­pre­po­ruč­lji­vo:­­Tre­ba­lo­bi­da­se­osta­vi­od­re­đe­

na­ko­li­či­na­me­da­pče­la­ma,­a­reč­je­o­pro­se­ku­oko­15­ki­lo­gra­ma,­ako­ga­u pri ro di ne bu de do volj no da mo gu pče­le­da­ga­kon­zu­mi­ra­ju­da­bi­do­šlo­do­po­ve­ća­nja­bro­ja­zim­skih­pče­la.Ka­ko­ka­že­De­jan,­uko­li­ko­se­pče­

la­ri­na­la­ze­u­re­o­nu­u­ko­jem­ima­pu­no­ po­le­no­vog­ pra­ha,­ osnov­no­ što­tre­ba­ura­di­ti­je­bla­ga­pri­hra­na.Vi­so­ke­ tem­pe­ra­tu­re­ ni­su­ ne­po­

volj­no­uti­ca­le­na­pče­li­nju­za­jed­ni­cu,­po­go­to­vo­na­one­pče­li­nja­ke­ko­ji­su­se­na­la­zi­li­u­bli­zi­ni­šu­ma­i­Po­du­na­vlja,­ jer­ pče­le­mo­gu­ la­ko­ da­ do­đu­do­me­dlji­kov­ca.­ On­ pod­se­ća­ da­ je­naj­va­žni­je­ iz­vr­ši­ti­ bla­go­vre­me­nu­za­šti­tu­ pče­li­njih­ za­jed­ni­ca,­ jer­ je­ovo­pe­riod­ka­da­do­la­zi­do­sma­nje­nja­bro­ja­pče­la­a­po­ve­ća­nja­i­in­va­zi­je­va­roe.­­ Onog­ mo­men­ta­ ka­da­ vam­ se­

po­ja­ve­ pče­le­ bez­ kri­la,­ to­ je­ već­alar­mant­na­si­tu­a­ci­ja­i­ta­da­pod­hit­no­tre­ba­oslo­bo­di­ti­pče­li­njak­od­vi­ška­me­da­­­tvr­di­ovaj­du­go­go­di­šnji­pče­lar­iz­In­đi­je.Ka­ko­da­lje­na­vo­di,­ove­go­di­ne­je­

ba grem imao naj bo lje pri no se na

te­ri­to­ri­ji­ či­ta­ve­ ze­mlje,­ ta­ko­ da­ je­pro­sek­po­za­jed­ni­ci­pre­šao­30­ki­lo­gra­ma.­Što­se­ti­če­li­pe,­bi­la­je­sla­bi­ja­od­pro­se­ka,­10­do­12­ki­lo­gra­ma­po­za­jed­ni­ci,­dok­je­sun­co­kre­tov­med­bio­so­li­dan.Po­red­me­da,­ ko­ji­ je­ na­tra­že­ni­ji,­

De­jan­pro­da­je­i­osta­le­pče­li­nje­pro­iz­vo­de­po­put­pro­po­li­sa­i­mle­ča.Ge­ne­ral­no,­ovu­se­zo­nu­oce­nju­je­

kao­do­bru,­ jer­ je­pret­hod­na­2014.­bi­la­ pre­ma­ nje­go­vim­ re­či­ma­ ka­ta­stro­fal­na.­Ba­grem­je­dao­mak­si­mal­

ne­pri­no­se­ i­po­di­gao­pro­sek,­ is­ti­če­on.­Ka­da­je­reč­o­ce­ni­me­da,­li­vad­ski­i­sun­cu­kre­tov­se­kre­ću­oko­600­di­na­ra,­li­pov­je­700­di­na­ra,­a­ba­gre­mov­800­di­na­ra.­Ba­gre­mov­med­je­naj­tra­že­ni­ji­ zbog­ kva­li­te­ta,­ po­go­to­vo­u­Ne­mač­koj­ ko­ja­ je­ jed­na­od­naj­ve­ćih­ot­ku­plji­va­ča­me­da.­Med­iz­Sr­bi­je­la­ko­pro­na­đe­put­do­nji­ho­vog­tr­ži­šta,­po­znat­no­vi­šim­ce­na­ma­ka­že­na­kra­ju­pče­lar­iz­In­đi­je.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

12 24. jul 2015.

NA­ŠI­PČE­LA­RI­

AK­TU­EL­NO­STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

To­kom­av­gu­sta­tre­ba­lo­bi­da­se­pri­ve­du­kra­ju­ra­do­vi­na­ure­đe­nju­i­či­šće­nju­ka­nal­ske­mre­že­

za­po­če­ti­ kroz­ pro­šlo­go­di­šnji­ pro­gram­su­fi­nan­si­ra­nja­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va­ i­po­kra­ji­ne,­sa­op­šte­no­je­ iz­Jav­nog­ vo­do­pri­vred­nog­ pred­u­ze­ća­"Vo­de­Voj­vo­di­ne".Ka­ko­ se­ do­da­je,­ ugo­vo­ri­ za­ te­

ra­do­ve­vred­ni­mi­li­jar­du­di­na­ra­sklo­plje­ni­su­kra­jem­pro­šle­go­di­ne.No­vi­ ci­klus­ ra­do­va­ kroz­ su­fi­na­

si­ra­nje,­ gde­ po­kra­ji­na­ obez­be­đu­je­60,­a­op­šti­ne­ i­gra­do­vi­na­pod­ruč­ju­po­kra­ji­ne­40­pro­ce­na­ta,­ po­či­nje­usko­ro,­od­no­sno­po­okon­ča­nju­ten­der­skih­pro­ce­du­ra­ko­je­su­u­to­ku.Na­ kon­kurs­ Po­kra­jin­skog­ se­kre­

ta­ri­ja­ta­ za­ po­ljo­pri­vre­du,­ vo­do­pri­vre­du­ i­ šu­mar­stvo­ pri­ja­vi­lo­ se­ čak­40­voj­vo­đan­skih­op­šti­na.U­ ove­ ra­do­ve­ ko­ji­ će­ po­bolj­ša­ti­

funk­ci­o­nal­nost­si­ste­ma­za­od­vod­nja­va­nje­i­spre­či­ti­za­dr­ža­va­nje­vo­de­na­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu,­bi­će­ulo­že­no­ne­što­vi­še­od­mi­li­jar­du­di­na­ra.

"Ra­do­vi­ su­ pla­ni­ra­ni­ pre­ma­ pri­o­ri­te­ti­ma­ko­je­su­za­jed­no­de­fi­ni­sa­li­ lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve­ i­ JVP­ Vo­de­Voj­vo­di­ne.­Naj­vi­še­nov­ca­bli­zu­500­mi­li­o­na­ko­šta­će­ra­do­vi­na­ka­nal­skoj­

mre­ži­u­Ba­na­tu.­Na­pod­ruč­ju­Bač­ke­bi­će­ulo­že­no­oko­418,­a­na­pod­ruč­ju­Sre­ma­oko­115­mi­li­o­na­di­na­ra",­na­vo­di­se­u­sa­op­šte­nju.­ S.­P.

Re­zul­ta­ti­ u­ ve­ći­ni­ sek­to­ra­ sto­čar­stva­ u­ Ma­đar­skoj­ znat­no­su­ po­bolj­ša­ni­ u­ pro­šloj­ go­di­

ni,­uz­rast­ukup­nih­in­ve­sti­ci­ja­od­20­od­sto,­po­ka­zu­je­zva­nič­na­sta­ti­sti­ka.Ukup­na­pro­iz­vod­nja­sto­ke­za­kla­

nje­ u­ pro­šloj­ go­di­ni­ po­ra­sla­ je­ 6,6­od­sto,­uz­naj­ve­ći­rast­uz­go­ja­svi­nja,­od­7,5­od­sto,­dok­je­pro­iz­vod­nja­ži­vi­ne­po­ve­ća­na­7,0­od­sto,­a­go­ve­da­

1,0­od­sto,­pre­no­si­fran­cu­ska­agen­ci­ja­Ibi­frans.Sek­tor­go­ve­da­či­nio­je­10­od­sto­

ukup­ne­pro­iz­vod­nje­ sto­ke,­u­vred­no­sti­ od­ 244­mi­li­jar­de­ fo­rin­ti­ (765­mi­li­o­na­evra),­dok­ je­ sek­tor­ ži­vi­ne­uče­stvo­vao­ u­ ukup­nom­ uz­go­ju­ sa­12,7­ od­sto,­ sek­tor­ svi­nja­ sa­ ne­što­vi­še­od­9,0­od­sto.­ S.­P.

BU­DIM­PE­ŠTA­•­U­SEK­TO­RU­STO­ČAR­STVA

Ma­đar­ska­po­ve­ća­la­ula­ga­nja­

Sve ve ća ula ga nja u sto čar stvo

NJU­JORK­•­NA­ROB­NOJ­BER­ZI

Še­ćer­na­mi­ni­mu­mu

Ce na pa da u oče ki va nju po ve ća nja pro iz vod nje

IZ­SVE­TA

NO­VI­SAD­•­NO­VO­STI­IZ­„VO­DA­VOJ­VO­DI­NE“

Mi­li­jar­du­di­na­ra­za­či­šće­nje­ka­na­laRa­do­vi­pla­ni­ra­ni­pre­ma­pri­o­ri­te­ti­ma­de­fi­ni­sa­nim­sa­lo­kal­nim­sa­mo­u­pra­va­ma,­a­na­pod­ruč­ju­Sre­ma­bi­će­ulo­že­no­oko­115­mi­li­o­na­di­na­ra

U av gu stu za vr še tak ra do va na ure đe nju ka nal ske mre že

IN­ĐI­JA­•­DE­JAN­ĆU­KA­LO­VIĆ,­PRED­SED­NIK­UDRU­ŽE­NJA­PČE­LA­RA­„ROJ“

Pri­pre­me­za­zim­sku­pče­luTre­ba­lo­bi­da­se­osta­vi­od­re­đe­na­ko­li­či­na­me­da­pče­la­ma,­a­reč­je­o­pro­se­ku­oko­15­ki­lo­gra­ma,­ako­ga­u­pri­ro­di­ne­bu­de­do­volj­no­da­mo­gu­pče­le­da­ga­kon­zu­mi­ra­ju­da­bi­do­šlo­do­po­ve­ća­nja­bro­ja­zim­skih­pče­la­-­Ba­grem­imao­naj­bo­lje­pri­no­se­na­te­ri­to­ri­ji­či­ta­ve­ze­mlje,­ta­ko­da­je­pro­sek­po­za­jed­ni­ci­pre­šao­30­ki­lo­gra­ma,­li­pa­je­bi­la­sla­bi­ja­od­pro­se­ka,­10­do­12­ki­lo­gra­ma­po­za­jed­ni­ci,­dok­je­sun­co­kre­tov­med­bio­so­li­dan

Sun co kre tov med pri sti gao pre vre me na

U Nju­jor­ku­ je­ ce­na­ si­ro­vog­še­će­ra­pa­la­na­naj­ni­ži­ni­vo­za­šest­go­di­na­u­oče­ki­va­

nju­po­ve­ća­nja­pro­iz­vod­nje­še­će­ra­u­Bra­zi­lu,­ob­ja­vio­je­Blum­berg.Na­ nju­jor­škoj­ rob­noj­ ber­zi­ ICE­

ok­to­bar­ski­ fju­čer­si­ za­ še­ćer­ po­jef­ti­ni­li­su­da­nas­3,8­od­sto,­na­11,51­cent­za­fun­tu­(0,45­kg).Ra­ni­je­ to­kom­tr­go­va­nja­ce­na­se­

spu­šta­la­na­11,48­cen­ti­za­fun­tu,što­je­naj­ni­že­od­14.­ja­nu­a­ra­2009.­go­di­ne.Za­12­me­se­ci­ do­17.­ ju­la,­ ce­ne­

še­će­ra­su­pa­le­29­od­sto.U­na­red­nih­se­dam­do­10­da­na­u­

Bra­zi­lu­se­ne­oče­ku­ju­ki­še,­ta­ko­da­će­ se­ sa­ku­plja­nje­ ro­da­ še­ćer­ne­ tr­ske­na­sta­vi­ti,­uka­zu­ju­struč­nja­ci.Isto­vre­me­no,­ka­fa­sor­te­ara­bi­ka­

za­is­po­ru­ke­u­sep­tem­bru­po­jef­ti­ni­la­je­u­po­ne­de­ljak­na­tr­ži­šti­ma­0,4­od­sto,­na­1,28­do­la­ra­za­fun­tu.Ce­na­sep­tem­bar­skog­ugo­vo­ra­za­

is­po­ru­ku­ka­kao­bo­bi­ca­sma­nje­na­je­0,1­od­sto,­na­3.343­do­la­ra­za­to­nu,­dok­je­pa­muk­za­is­po­ru­ke­u­de­cem­bru­ po­jef­ti­nio­ 0,4­ od­sto,­ na­ 64,69­cen­ti­za­fun­tu.Sep­tem­bar­ski­ fju­čer­si­za­sok­od­

po­mo­ran­dže­po­jef­ti­ni­li­su­0,7­od­sto,­na­1,19­do­la­ra­za­fun­tu.­ S.­P.

De jan Ću ka lo vić

Sr­bi­ja­ je­ je­dan­ od­ zna­čaj­ni­jih­pro­iz­vo­đa­ča­ i­ po­tro­ša­ča­ gro­žđa­i­vi­na­u­re­gi­o­nu­za­pad­nog­

Bal­ka­na­ i­ po­red­ to­ga­ što­ vi­no­gra­dar­ska­ pro­iz­vod­nja­ ima­ go­di­šnje­skrom­no­uče­šće­od­sa­mo­2,3­od­sto­­u­ukup­noj­vred­no­sti­ostva­re­ne­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje.­ U­ 2011.­go­di­ni­ukup­na­vred­nost­vi­no­gra­dar­ske­pro­iz­vod­nje­u­Sr­bi­ji­ je­ iz­no­si­la­588­mi­li­o­na­do­la­ra.­Naj­ma­nja­ko­li­či­na­i­vred­nost­u­po­sled­njoj­de­ce­ni­ji­gro­ždja­i­pro­iz­ve­de­nog­vi­na­u­Sri­bji­bi­la­je­u­2014.­go­di­ni.­Jer,­go­di­na­je­bi­la­ lo­ša­ za­ ovu­ pri­zvod­nju.­ U­ pe­ri­o­du­iz­me­đu­2000.­ i­2011.­go­di­ne­ukup­ne­po­vr­ši­ne­pod­za­sa­di­ma­vi­no­ve­lo­ze­(bez­Ko­so­va­i­Me­to­hi­je)­zna­čaj­no­su­sma­nje­ne.­Pro­seč­no­ostva­re­ni­pri­no­si­gro­žđa­su­ve­o­ma­ni­ski­i­ u­ pe­ri­o­du­ iz­me­đu­ 2000­ ­­ 2011.­go­di­ne­va­ri­ra­ju­iz­me­đu­0,71­i­1,54­ki­lo­gra­ma­po­čo­ko­tu.­Pro­seč­na­pro­iz­vod­nja­vi­na­u­Sr­bi­ji­to­kom­pe­ri­o­da­2000.­2011.­go­di­ne­ iz­no­si­la­ je­oko­1,7­mi­li­o­na­hl,­a­go­di­šnje­osci­li­ra­nje­pro­iz­vod­nje­je­po­sle­di­ca,­sma­nje­ne­pro­iz­vod­nje­gro­žđa­i­uti­ca­ja­kli­mat­skih­ fak­to­ra.­ U­ spolj­no­tr­go­vin­skoj­raz­me­ni­ u­ pe­ri­o­du­ iz­me­đu­ 2000.­ i­2011.­go­di­ne,­vi­no­ostva­ru­je­stal­ni­de­fi­cit­ko­ji­va­ri­ra­iz­me­đu­455.000­i­

208.000­ hek­to­li­ta­ra,­ od­no­sno,­ 3,9­do­ 26,3­ mi­li­o­na­ do­la­ra.­ De­fi­cit­ je­po­sle­di­ca­ ne­do­volj­ne­ pro­iz­vod­nje­vi­na­ (po­seb­no­ cr­ve­nih­ vi­so­ko­kva­li­tet­nih­ti­po­va­vi­na)­i­ra­stu­ćeg­tren­da­u­po­tro­šnji­vi­na.

Po vr ši ne pod za sa di ma vi no ve lo ze

U­ pe­ri­o­du­ iz­me­đu­ 2000.­ i­ 2011.­go­di­ne­ukup­ne­po­vr­ši­ne­pod­za­sa­di­ma­vi­no­ve­lo­ze­(bez­Ko­so­va­i­Me­to­hi­je)­sma­nje­ne­su­sa­70.634­hek­ta­ra­na­ oko­ 30.000­ hek­ta­ra.­ Pro­ce­nju­je­se­da­se­oko­83­od­sto­po­vr­ši­na­pod­vi­še­go­di­šnjim­ za­sa­di­ma­ vi­no­ve­ lo­ze­na­la­ze­u­­cen­tral­noj­Sr­bi­ji,­a­sa­mo­17­od­sto­u­Voj­vo­di­ni.­Po­ro­dič­na­ga­zdin­stva,­ sa­ oko­91­od­sto­ do­mi­ni­ra­ju­ u­ukup­nim­ po­vr­ši­na­ma,­ dok­ po­vr­ši­ne­u­vla­sni­štvu­po­ljo­pri­vred­nih­pred­u­ze­ća­(vi­na­ri­ja,­ko­je­su­u­me­đu­vre­me­nu­pri­va­ti­zo­va­ne)­ ras­po­la­žu­ sa­oko­de­vet­od­sto­­ukup­nih­po­vr­ši­na­pod­­za­sa di ma vi no ve lo ze.

To­kom­ osam­de­se­tih­ go­di­na­ XX­ve­ka­ na­ po­vr­ši­ni­ od­ oko­ 120.000­hek­ta­ra­bi­lo­je­de­fi­ni­sa­no­osam­re­gi­o­na­ (pre­te­žno­ po­red­ tri­ju­ re­ka:­Za­pad­ne,­ Ju­žne­ i­ Ve­li­ke­ Mo­ra­ve,­kao­i­po­red­re­ka­Sa­ve­i­Du­na­va),­sa­18­pod­re­gi­o­na­i­51­vi­no­gra­dar­skim­pod­ruč­jem,­po­god­nim­za­pro­iz­vod­nju­vi­no­ve­lo­ze­u­Sr­bi­ji.­U­ma­đu­vre­me­nu,­Mi­ni­star­stvo­za­po­ljo­pri­vre­du­Sr­bi­je,­ pri­pre­mi­lo­ je­ i­ pro­gram­ za­iz­ra­du­ ka­ta­stra­ vi­še­go­di­šnjih­ za­sa­da vi no ve lo ze i on se sad spro vo di u­ži­vot.­Do­du­še­ide­mno­go­spo­ri­je,­ne­go­li­što­je­to­bi­lo­u­vre­me­kre­če­nja­vi­no­gra­da.U­ sva­kom­vi­no­gra­dar­skom­pod­

ruč­ju,­vi­no­gra­di­su­po­de­lje­ni­pre­ma­kva­li­ta­tiv­nim­ gru­pa­ma­ vi­na,­ ko­je­obez­be­đu­je­po­sto­je­ći­sor­ti­ment­­na:­vi­so­ko­kva­li­tet­na­vi­na­vr­hun­ska­vi­na­ (kon­tro­li­sa­nog­ po­re­kla­ i­ ga­ran­to­va­nog­ kva­li­te­ta),­ kva­li­tet­na­ vi­na­(kon­tro­li­sa­nog­ po­re­kla­ kva­li­te­ta)­ i­sto­ne­vin­ske­va­ri­je­te­te­(za­be­la­i­cr­ve­na­vi­na),­što­ne­će­bi­ti­pri­ka­za­no­u­ka­ta­stru­ko­ji­je­u­iz­ra­di.­

Pro iz vod na struk tu ra

U­ pro­iz­vod­noj­ struk­tu­ri­ oko­ 90­od­sto­po­vr­ši­na­je­pod­za­sa­di­ma­vi­no­ve­ lo­ze­sa­ka­le­mo­vi­ma­na­ame­rič­koj­pod­lo­zi,­sle­di­osam­od­sto­na­do­ma­ćim­pod­lo­ga­ma­i­dva­od­sto­su­hi­bri­di.­Zva­nič­na­ sta­ti­sti­ka­ ne­ evi­den­ti­

ra­broj­pro­iz­vo­đa­ča­gro­žđa­u­Sr­bi­ji.­ Ana­li­ti­ča­ri­ pro­ce­nju­ju­ da­ pre­ko­120.000­po­ro­dič­nih­ga­zdin­sta­va­(od­ukup­nog­ bro­ja­ 736.000)­ ras­po­la­že­vi­no­gra­di­ma­ sa­ pro­seč­nim­ po­vr­ši­na­ma­ od­ oko­ 0,5­ hek­ta­ra.­Naj­ve­ći­broj­pro­iz­vo­đa­ča­ras­po­la­že­vi­no­gra­di­ma­po­vr­ši­ne­iz­me­đu­0,1­0,3­hek­ta­ra­i­sa­pro­iz­vod­njom­ko­ja­ima­sve­ka­rak­te­ri­sti­ke­ na­tu­ral­ne­ po­tro­šnje.­Sle­di­ma­nji­broj­pro­iz­vo­đa­ča­sa­po­vr­ši­na­ma­ vi­no­gra­da­ iz­ma­đu­ je­dan­do­ tri­ hek­ta­ra,­ dok­ iz­u­zet­no­ ma­li­broj­pro­iz­vo­đa­ča­ras­po­la­že­vi­no­gra­di­ma,­sa­sa­vre­me­nim­za­sa­di­ma­­na­po­vr­ši­ni­iz­me­đu­tri­i­osam­hek­ta­ra.­Dru­gu­gru­pu­pro­iz­vo­đa­ča­gro­žđa­

pred­sta­vlja­ju­ma­nja­po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­ i­ za­dru­žno­ or­ga­ni­zo­va­ni­pro­iz­vo­đa­či,­sa­vi­no­gra­di­ma­po­vr­ši­ne­ do­ 30­ hek­ta­ra,­ za­tim,­ po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­sred­nje­ve­li­či­ne,­

sa­ vi­no­gra­di­ma­ po­vr­ši­ne­ iz­me­đu­30­100­ hek­ta­ra­ i­ ve­ća­ pred­u­ze­ća,­pre­ra­đi­va­či­gro­žđa,­vi­na­ri­je,­sa­za­sa­di­ma­vi­no­ve­lo­ze­na­po­vr­ši­ni­ve­ćoj­od­100­hek­ta­ra­(naj­ve­ća­po­vr­ši­na pod za sa di ma vi no ve lo ze iz no si 1.700­hek­ta­ra­i­u­vla­sni­štvu­je­vi­na­ri­je­u­Vr­šcu).

Pri­nos­gro­ždja

Pro­seč­no­ ostva­re­ni­ pri­no­si­ gro­žđa­su­ve­o­ma­ni­ski­ i­u­pe­ri­o­du­ iz­me­đu­ 2000­2014.­ go­di­ne­ va­ri­ra­ju­iz­me­đu­ 0,71­ i­ 1,54­ ki­lo­gra­ma­ po­čo­ko­tu.­To­je­po­sle­di­ca­ma­lih,­usit­nje­nih­ po­vr­ši­na­ vi­no­gra­da,­ spo­ra­ob­no­va­ amor­ti­zo­va­nih­ za­sa­da­ sa­za­sta­re­lim­ asor­ti­ma­nom­ so­ra­ta­ vi­no­ve­lo­ze,­ni­zak­ni­vo­agro­teh­nič­kih­me­ra­ ko­je­ se­ pri­me­nju­ju,­ za­jed­no­sa­ od­su­stvom­ sa­vre­me­nih­ si­ste­ma­za­na­vod­nja­va­nje,­za­šti­te,­đu­bre­nja­i­ od­su­stvom­ pro­tiv­grad­ne­ od­bra­ne­u­ve­ćem­bro­ju­vi­no­gra­dar­skih­pod­ruč­ja.Pro­seč­ni­pri­no­si­gro­žđa­su­mno­

go­ve­ći­u­Voj­vo­di­ni­(1,14­do­1,75­ki­lo­gra­ma­po­čo­ko­tu)­u­po­re­đe­nju­sa­pri­no­si­ma­u­ cen­tral­noj­Sr­bi­ji­ (0,34­do­1,15­ki­lo­gra­ma­po­čo­ko­tu).

Pro­iz­vod­nja­vi­na

Naj­če­šće­ sor­te­ gro­žđa­ ko­je­ se­pro­iz­vo­de­ za­ in­du­strij­sku­ pre­ra­du,­od­no­sno­upo­tre­blja­va­ju­u­pro­iz­vod­nji­vi­na­su:

•­Vi­so­ko­kva­li­tet­na­cr­ve­na­vi­na:­Ka­ber­ne­ so­vi­njon,­ Bur­gun­dac­ cr­ni,­Mer­lo,­Vra­nac­(autoh­to­na­sor­ta);

•­ Kva­li­tet­na­ cr­ve­na­ vi­na:­Ga­me­cr­ni,­ Pro­ku­pac­ (autoh­to­na­ sor­ta),­Fran­kof­ka,­Por­tu­gi­zac­cr­ni,­Ska­dar­ka­cr­na,­Srp­ski­ru­bin,­va­ri­je­te­tu;

•­ Vi­so­ko­kva­li­tet­na­ be­la­ vi­na:­So­vi­njon,­ Šar­do­ne,­ Se­mi­jon,­ Bur­gun­dac­ be­li,­ Mu­skat­ žu­ti,­ Mu­skat­oto­nel,­Rajn­ski­ri­zling,­Ita­li­jan­ski­ri­zling,­Sil­va­nac­si­vi,­Ba­gri­na,­Ta­mja­ni­ka,­va­ri­je­te­ti;

•­ Kva­li­tet­na­ be­la­ vi­na:­ Sme­de­rev­ka,Rka­ci­te­li,­ Bu­vi­je,­ Neo­plan­ta,­Sir­mi­jum;

•­ Sto­na­ vi­na:­ Žu­pljan­ka,­ Slan­ka­men­ka,­Be­la­sa­sla,­Cr­ve­na­sa­sla,­Kre­a­ca,­Ru­ži­ca­cr­ve­na;

Zva­nič­na­ sta­ti­sti­ka­ ne­ evi­den­ti­ra­ sto­ne­ i­ vin­ske­ sor­te­ za­seb­no,­ a­pro­ce­ne­uka­zu­ju­da­se­oko­90­od­sto­pro­iz­vod­nje­ gro­ždja­ pre­ra­di­ u­ vi­no­ili­dru­ga­al­ko­hol­na­pi­ća.­Isto­vre­me­no,­ pro­ce­nju­je­ se­ da­po­vr­ši­ne­ pod­vi­še­go­di­šnjim­za­sa­di­ma­vi­no­ve­lo­ze,­ko­je­ se­ ko­ri­ste­ za­ sto­ne­ va­ri­je­te­te­vi­na­ opa­da­ju,­ dok­ po­vr­ši­ne­ vi­no­ve­lo­ze­za­kva­li­tet­na­i­vi­so­ko­kva­li­tet­na­vi­na,­kao­i­po­vr­ši­ne­sto­nih­so­ra­ta­gro­ždja,­ima­ju­ten­den­ci­ju­ra­sta.­Pro­seč­na­pro­iz­vod­nja­vi­na­u­Sr­

bi­ji,­ to­kom­ pe­ri­o­da­ 2000­ ­2011.­go­di­ne,­ iz­no­si­la­ je­ 1,70­ mi­li­o­na­hek­to­li­ta­ra,­ a­ go­di­šnje­ va­ri­ra­nje­pro­iz­vod­nje­ je­ po­sle­di­ca­ sma­nje­ne­pro­iz­vod­nje­gro­žđa­i­uti­ca­ja­kli­mat­skih­fak­to­ra.­Do­mi­nant­no­uče­šće­u­ukup­noj­pro­iz­vod­nji­vi­na­ima­ju­re­gi­stro­va­ni­po­dru­mi­na­po­ro­dič­nim­ga­zdin­stvi­ma,­i­po­red­to­ga­što­nji­ho­vo­uče­šće­zna­čaj­no­osci­li­ra­u­ ra­spo­nu­od­62­do­88­od­sto,­po­sma­tra­no­po­go­di­na­ma.­Ko­li­či­na­ gro­žđa­ za­ in­du­strij­sku­

pre­ra­du­i­pro­iz­vod­nja­vi­na­u­po­ljo­pri­vred­nim­ pred­u­ze­ći­ma,­ vi­na­ri­ja­ma­i­za­dru­ga­ma­je­pre­po­lo­vlje­na­u­pe­ri­o­du­od­kra­ja­de­ve­de­se­tih­go­di­na­ do­ da­nas,­ kao­ po­sle­di­ca­ amor­ti­zo­va­nih­i­de­va­sti­ra­nih­vi­no­gra­da­i­gu­bit­ka­po­ve­re­nja­ i­si­gur­no­sti­pro­iz­vo­đa­ča­na­po­ro­dič­nim­ga­zdin­stvi­ma,­zbog­ni­skih­ot­kup­nih­ce­na­i­ve­o­ma­du­gih­ro­ko­va­u­is­pla­ti­pro­da­tog­gro­žđa.Sto­na­vi­na­ ima­ju­uče­šće­sa­oko­

60­ od­sto­ u­ ukup­noj­ pro­iz­vod­nji,­sle­de­kva­li­tet­na­vi­na­sa­uče­šćem­od­30­od­sto,­dok­vi­so­ko­kva­li­tet­na­vi­na­ima­ju­ uče­šće­ od­ 10­ od­sto.­ Vi­so­ko­kva­li­tet­na­ vi­na­ ima­ju­ ve­će­ uče­šće­kod­ cr­ve­nih­ ti­po­va­ vi­na­ u­ od­no­su­na­ be­le­ ti­po­ve­ vi­na.­ Vi­so­ko­ kva­li­tet­na­i­kva­li­tet­na­vi­na­sa­za­šti­će­nim­ge­o­graf­skim­po­re­klom­ se­ pre­te­žno­pro­iz­vo­de­ u­ ve­ćim­ pre­ra­đi­vač­kim­ka­pa­ci­te­ti­ma­ („Ru­bin“­ ­­Kru­še­vac­ i­Vr­šac)­ i­ u­ od­re­dje­nom­ bro­ju­ re­gi­stro­va­nih­ po­dru­ma­ na­ po­ro­dič­nim­ga­zdin­stvi­ma.

(Na­sta­vi­će­se)

1324. jul 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pi­še:­Bra ni slav Gu lan, član­Od­bo­ra­za­se­lo­SA­NU

TREN­DO­VI­U­VI­NO­GRA­DAR­STVU­I­VI­NAR­STVU­SR­BI­JE

Zna­ča­jan­pro­iz­vo­djač­na Bal ka nuZva­nič­na­sta­ti­sti­ka­ne­evi­den­ti­ra­broj­pro­iz­vo­đa­ča­gro­žđa­u­Sr­bi­ji.­Ana­li­ti­ča­ri­pro­ce­nju­ju­da­pre­ko­120.000­po­ro­dič­nih­ga­zdin­sta­va­(od­ukup­nog­bro­ja­736.000)­ras­po­la­že­vi­no­gra­di­ma­sa­pro­seč­nim­po­vr­ši­na­ma­od­oko­0,5­hek­ta­ra.­Naj­ve­ći­broj­pro­iz­vo­đa­ča­ras­po­la­že­vi­no­gra­di­ma­po­vr­ši­ne­iz­me­đu­0,1­0,3­hek­ta­ra­i­sa­pro­iz­vod­njom­ko­ja­ima­sve­ka­rak­te­ri­sti­ke­na­tu­ral­ne­po­tro­šnje.­Sle­di­ma­nji­broj­pro­iz­vo­đa­ča­sa­po­vr­ši­na­ma­vi­no­gra­da­iz­ma­đu­je­dan­do­tri­hek­ta­ra,­dok­iz­u­zet­no­ma­li­broj­pro­iz­vo­đa­ča­ras­po­la­že­vi­no­gra­di­ma,­sa­sa­vre­me­nim­za­sa­di­ma­­na­po­vr­ši­ni­iz­me­đu­tri­i­osam­hek­ta­ra­

Grafikon 1.Struktura poljoprivredne proizvodnje u 2011. godini izračunata na

osnovu ostvarene bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje (procena) Izvor: RZS, procena Pro seč no ostva re ni pri no si gro žđa va ri ra ju iz me đu

0,71 i 1,54 ki lo gra ma po čo ko tu

Vi no gra di tra že i sa vre me ne si ste me za na vod nja va nje

14 24. jul 2015.

PROG­NO­ZNO­IZ­VE­ŠTAJ­NA­SLU­ŽBA­ZA­ŠTI­TE­BI­LJA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za šti ta ja bu ke u Ru mi

Na lo ka ci ja ma mo ni to rin ga ja­bu ko vog smo tav ca (Car po cap sa po mo nel la), tre nut na su ma tem­pe­ra­tur­nih­ aku­mu­la­ci­ja­ od­ bi­o­fik­sa­iz no si:

­ 886,04 DD Irig/Ku doš­ 858,81 DD No vi Slan ka men U­to­ku­je­krit­čan­pe­riod­za­kon­

tro lu pi lje nja lar vi II ge ne ra ci je.Pri li kom vi zu el nog pre gle da za­

sa­da­ ja­bu­ke­ uoča­va­ju­ se­ ja­ja­ svih­raz­voj­nih­sta­di­ju­ma,­od­sve­že­po­lo­že­nih­do­ja­ja­pred­pi­lje­nje,­kao­i­tek­is pi lje ne lar ve.

Zbog iz u zet no vi so kih tem pe ra­tu ra ima mo i ve li ke do pri no se tem­pe ra tur nih aku mu la ci ja raz vo ju ove šte­to­či­ne­ (14­ do­ 19­ DD­ dnev­no).­Usled ubr za nog em bri o nal nog raz­vo­ja­i­pi­lje­nje­će­bi­ti­ubr­za­no.

U ovom mo men tu se za su zbi ja­nje­ja­bu­ki­nog­smo­tav­ca­pre­po­ru­ču­je pri me na in sek ti ci da Co ra gen 20 SC (a.m. hlo ran tra ni li prol) u konc. 0,02%.

S ob zi rom da se u mno gim za­sa­di­ma­ja­bu­ke­re­gi­stru­je­i­zna­čaj­no­pri­su­stvo­gri­nja,­uko­li­ko­se­uoče­do­da ti i ne ki od let njih aka ri ci da, kao što su: De mi tan 200 SC (a.m. fe na­za kvin) u konc. 0,06% ili Omi te 570 EW (a.m. pro par git) u konc. 0,15%. Ako su pri sut ni svi sta di ju mi gri nja i u ve li kom bro ju, on da se tre ti ra nje mo ra po no vi ti za 7­8 da na.Kao­al­ter­na­ti­va­mo­že­se­pri­me­ni­

ti i in sek ti cid Pyri nex su per 420 EC (a.m. hlor pi ri fos + bi fen trin) u konc. 0,15% ko ji de lu je ka ko na gri nje, ta ko i na ja bu ki nog smo tav ca.

Gri nje u use vi ma so je

Vi zu el nim pre gle dom par ce la pod so jom na vi še lo ka li te ta re gi stru je se­pri­su­stvo­obič­nog­pa­u­či­na­ra­(Te­tranychus­ ur­ti­cae)­ na­ na­lič­ju­ li­sto­va. Gri nje, kao i simp to mi nji ho vog pri su stva (na li cu li sto va), se za sa­da­uoča­va­ju­sa­mo­na­uvra­ti­na­ma.Raz­vo­ju­ ove­ šte­to­či­ne­ po­go­du­ju­

to­plo­i­su­vo­vre­me,­pa­mo­že­do­ći­do­pre­nam­no­že­nja­ i­ ši­re­nja­ u­ unu­tra­šnjost use va. Na par ce la ma gde su gri nje pri sut ne po obod nim de lo vi­ma­par­ce­le­mo­že­se­spre­či­ti­nji­ho­vo­da lje ši re nje pri me nom in sek ti ci da kao što su:

­ Ver ti mec 018 EC (aba mek tin) 0,3­0,5 l/ha ili

­ Or tus 5 SC (fen pi rok si mat) 0,05­0,1%

Ako je po treb no tre ti ra nje po no­vi ti na kon 8­10 da na, ka ko bi se su­zbi le i no vo i spi lje ne je din ke.

Fun gi cid ni tret man bre skve i nek ta ri ne

Po volj ni vre men ski uslo vi (re­la­tiv­na­ vla­žnost­ va­zdu­ha­ pre­ko­ 75­%,i tem pe ra tre 25­27 ste pe ni) u pred hod nom pe ri o du, po go do va­li­ su­ raz­vo­ju­ fi­to­pa­to­ge­ne­ glji­ve­pro­u­zro­ko­va­ča­ pe­pel­ni­ce­ bre­skve­(Spha e rot he ca pan no sa).

Na plo do vi ma ose tlji vih so ra ta na­ro­či­to­nek­ta­ri­na,­do­šlo­je­do­po­ja­ve­pe­pel­ni­ce­či­ja­mi­ce­li­ja­je­naj­pre­be­li­ča­sta­a­za­tim­­siv­ka­sta­pre­kri­va­po­vr­ši­nu­plo­da,­gde­mo­že­do­ći­­do­ne­kro­ze,­pu­ca­nja­i­­po­ja­ve­tru­le­ži.Pre­po­ru­ču­je­ se­ pro­iz­vo­đa­či­ma­

pri me na fun gi ci da, mo ra se vo di ti ra­ču­na­o­ka­ren­ci.

­ a.m. te bu ko na zol pre pa rat Akord u konc.0,75 % (sa ka ren com 7 da na)

Ta­ko­đe­ se­ pre­po­ru­ču­je­ pre­ven­tiv na pri me na fun gi ci da,za su zbi ja­nje­tru­le­ži­plo­da.

­ a.m. te bu ko na zol pre pa rat Akord u konc.0,75 %­­ a.m.ci­pro­di­nil­ +­ flu­di­ok­so­

nil pre pa rat Switch 62,5WG u konc.0,08­0,1% (ka ren ca 14 da na)

Po­če­lo­po­la­ga­nje­ja­ja­II­ge ne ra ci je ku ku ru znog pla­men­ca

Na use vi ma pa pri ke i ku ku ru za še­ćer­ca­ na­ lo­ka­li­te­tu­ De­spo­to­vo,­re gi stro va no je pri su stvo jaj nih le­ga la dru ge ge ne ra ci je ku ku ru znog pla men ca (Ostri nia nu bi la lis). Sva uoče­na­jaj­na­le­gla­su­sve­že­po­lo­že­na­be­le­bo­je­ i­na­la­ze­se­na­na­lič­ju­li sto va. Na jaj nim le gli ma re gi stro­va no je pri su stvo pa ra zit ne osi ce Tric­ho­gram­ma­sp.­Ova­osi­ca­po­la­že­svo ja ja ja u ja ja ku ku ru znog pla­men ca gde se i raz vi ja do od ra sle je din ke. Na osno vu vi še go di šnjeg mo ni to rin ga ku ku ru znog pla men­ca­uočen­je­ve­li­ki­zna­čaj­ove­osi­ce.­Pro šle go di ne je na po je di nim par­ce la ma re gi stro va no i pre ko 70% pa ra zi ti ra nih jaj nih le ga la. Ve o ma je­ va­žno­ sa­ču­va­ti­ ko­ri­sne­ or­ga­ni­zme i pri li kom oda bi ra in sek ti ci da za su zbi ja nje dru ge ge ne ra ci je ku­ku ru znog pla men ca da ti pred nost pre pa ra ti ma ko ji ne de lu ju štet no na njih. Pri me na pi re tro i da u tu svr­hu­se­ne­pre­po­ru­ču­je.Pre­po­ru­ču­je­ se­ pro­iz­vo­đa­či­ma­

pa pri ke i ku ku ru za da pre gle da ju use ve na pri su stvo jaj nih le ga la, mar ki ra ju bilj ke i pra te da lje po la­ga nje i raz voj jaj nih le ga la. He mij­ske me re za šti te se još uvek ne pre­po­ru­ču­ju.­RC­No­vi­Sad­na­sta­vlja­sa­pra­će­njem­ku­ku­ru­znog­pla­men­ca.

Za­šti­ta­pa­pri­ke U use vi ma pa pri ke na lo ka li te ti ma

Plan di šte i Ja se no vo se re gi stru je fa za cve ta nja i raz vo ja pr vih plo do va.

U to ku vi zu el nih pre gle da ove ne­de­lje­re­gi­stru­ju­se­pr­va­po­lo­že­na­ja­ja­pa mu ko ve so vi ce (He li co ver pa ar mi­ge ra). In deks na pa da je za sa da ni zak i za usev u Ja se no vu iz no si 0,75 (3%

bi­lja­ka­sa­po­1­po­lo­že­nim­ja­je­tom)­dok­na lo ka li te tu Plan di šte još uvek ne ma re gi stro va nih ja ja ni jed ne vr ste so vi­ca.Na sve tlo snoj lam pi se hva ta ju po­je­di­nač­ni­pri­mer­ci­i­pa­mu­ko­ve­i­so­vi­ce­ga ma.Pri sa da šnjim tem pe ra tu ra ma do pi lje nja gu se ni ca iz jaj do la zi za 4­5 da na.Pro­iz­vo­đa­či­ma­se­pe­po­ru­ču­je­re­do­

van pre gled use va pa pri ke i ako do dje do­po­ve­ća­nja­od­la­ga­nja­ ja­ja­pri­me­na­in sek ti ci da ko ji su re gi stro va ni za su­zbi ja nje gu se ni ca pre ubu še nja:

­ Ava unt 15 EC (in dok si karb) 0,17­0,25 l/ha ­ ka ren ca 1 dan ili­­ Af­firm­ 095­ SG­ (ema­mek­tin­

ben zo at) 1,5­2 kg/ha ­ ka ren ca 3 da na. Ja ja pa mu ko ve so vi ce na pa pri ci

Sta­nje­na­vo­ćar­skih­i­ra­tar­skih­kul­tu­ra

Lar ve na ja bu ka ma

Gri nje na ja bu ka ma

Gri nje na so ji

Pe pel ni ca na nek ta ri ni

Jaj no le glo ku ku ru znog pla men ca na na lič ju li sta ku ku ru za i osi ca Tric ho gram ma sp.

24. jul 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. avgusta

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pre ma prog no zi RHMZ, sSred nja mi ni mal na tem pe ra tu ra va zdu­ha u av gu stu ima će vred no sti

iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, pri če­mu će nje na vred nost u pro se ku bi ti vi ša za oko 1.3ºS u od no su na vi še­go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni pred vi đa se vred nost av gu­stov ske sred nje mi ni mal ne tem pe­ra tu re va zdu ha od 19.0ºS.

Sred nja mak si mal na tem pe ra­tu ra va zdu ha u av gu stu bi će iz nad vi še go di šnjeg pro se ka, sa vred no­

sti ma u pro se ku vi šim za oko 1.7ºS u od no su na vi še go di šnji pro sek. U Be o gra du i ši roj oko li ni sred nja mak si mal na tem pe ra tu ra va zdu ha to kom av gu sta bi će oko 30.5ºS.

Sred nja ko li či na pa da vi na to kom av gu sta bi će u gra ni ca ma vi še go­di šnjeg pro se ka sa vred no sti ma u pro se ku ni žim za oko 15 mm u od­no su na vi še go di šnji pro sek. U Be­o gra du i ši roj oko li ni sred nja av gu­stov ska ko li či na pa da vi na iz no si će oko 33 mm.

VRE MEN SKA PROG NO ZA

U av gu stu to plot ni ta la si

Pod pri mar nom pre ven ci jom ma­lig nih obo le nja pod ra zu me va ju se oni po stup ci ko ji spre ča va­

ju po ja vu zlo ćud ne bo le sti, od no sno ukla nja nje uzroč ni ka ra ka.

Ube đen sam da bi se pra vil nom pri­me nom pri mar ne pre ven ci je da na šlja po ja va tri do če ti ri slu ča ja ma lig nih obo lje nja go di šnje na 1000 sta nov ni ka mo gla sma nji ti bar za tre ći nu.

Pri mar na pre ven ci ja ma lig nih obo lje nja pred sta vlje na je u de set za po ve sti, od no sno, me ra ko je tre ba pred u ze ti da bi se iz be gao rak.

PR VA ZA PO VEST: Pre po ru ču jem sma nji va nje ma sti u is hra ni. Do ka za­no je da pre te ra no uzi ma nje ma sno­ća (na ro či to u in du strij ski pri pre mlje­nim na mir ni ca ma) – znat no po ve ća­va ri zik od ra ka de be log cre va, doj ke pro sta te.

DRU GA ZA PO VEST: Re duk ci ja go ja zno sti, jer je po tvr đe no da go ja­zni mno go če šće stra da ju od ma lig­nih obo lje nja (čak 2 – 3 pu ta vi še) i to mu škar ci od ra ka de be log cre va i pro sta te, a že ne od ra ka doj ke, ma­te ri ce i de be log cre va.

TRE ĆA ZA PO VEST: Ve ća za stu­plje nost za štit nih sup stan ci u is hra ni. To su vi ta mi ni A i C,

a ve ro vat no i vi ta mi ni E. Ta ko đe hra na bo ga ta ce lu lo znim vlak ni ma (ku pus, kelj i kar fiol) šti ti od ma lig nih obo lje nja or ga na za va re nje, na ro či­to ra ka de be log cre va. Za štit na ulo ga pri pi su je se i mle ku, sve žem vo ću, pa i ku ku ru zu.

ČE TVR TA ZA PO VEST: Pod ra zu me­va eli mi na ci ju kan ce ro ge na iz hra ne,

ali i iz čo ve ko ve oko li ne. Niz do da ta ka hra ni „op tu žen“ je da iza zi va rak. Me­đu tim adi ti vi ma naj po zna ti ji su ni tri ti i ni tra ti, za tim an ti bi o ti ci, hor mo ni.

Ve li ka je ulo ga i her bi ci da, pe sti­ci da i za ga đe ne vo de. Na cr noj li sti su još je la sa ro šti lja, pre pr že ne ma­sno će, ja ko za či nje na hra na, je la iz sa la mu re, di mlje no me so i na rav no hra na za ga đe na ra di o nu kli di ma.

Po seb no po gla vlje pred sta vlja al­ko hol ko ji če sto de lu je u sa dej stvu sa du va nom i iza zi va rak usne šđu plji­ne, gr klja na, gu šte ra če i je tre. U is toj ka te go ri ji su i in du strij ski pro ce si gde se uče sta lo ja vlja ju po je di na ma lig­na obo lje nja. To su pro iz vod nja obu­će, in du stri ja na me šta ja, ra fi ni ra nje ni kla, ga si fi ka ci ja uglja, pro iz vod nja kok sa u in du stri ji gu me, is ko pa va nju gvo zde ne ru de...

PE TA ZA PO VEST: Re du i ci ra nje ak­tiv nog i pa siv nog pu še nja, kao uzroč­ni ka ta ko zva nog „pu šač kog ra ka“ ko ji ob u hva ta rak plu ća i bron hi ja, usne šu plji ne, jed nja ka, mo krać ne be ši ke i bu bre ga, ali ne što u ma njem bro ju i rak že lu ca i gr li ća ma te ri ce.

ŠE STA ZA PO VEST: Re duk ci ja ra di­o ak tiv nog zra če nja, za ko ji se ve zu ju rak štit ne žle zde, ko šta ne sr ži, plu ća i doj ke. Stro gim me ra ma se na sto ji da se sma nje di jag no stič ka sni ma nja, či ji se efek ti do ži vot no „go mi la ju“. Po seb no su ugro že ne de voj či ce od 9 – 12. go di na, kod ko jih ozra či va­nje ka sni je mo že da bu de uzrok ra ka doj ke. I ma sov ne ma mo gra fi je (sni­ma nje doj ki) bi le su uzrok po ve ća­nja opa ke bo le sti. Po sle čer no bil ske ka ta stro fe jav nost je upo zo re na i na opa sno sti od ra di o nu kli da.

SED MA ZA PO VEST: Skre će se pa žnja na ma lig na obo le nja pre ne­še na sek su al nim od no som, do la zi do mo guć no sti po ja ve ra ka gr li­ća ma te ri ce. Utvr đe no je da raz ne sek su al ne in fek ci je po go du ju, kao ne ka vr sta pred fa ze na sta ja nju ra­ka ma te ri ce. To me do pri no si i ra ni po če tak sek su al nog ži vo ta, pre ra no ra đa nje, če sti, na ro či to ra ni abor­tu si. Sve sek su al ne in fek ci je tre ba od mah le či ti.

OSMA ZA PO VEST: Na ro či to se sa­ve tu je po ve ća nje fi zič ke ak tiv no sti, kao pre do hra na od ta ko zva nog „hi­

po di na mič kog ra ka“. Pre ma ne kim stu di ja ma iz SAD i En gle ske že ne ko­je se ak tiv no ba ve spor tom re đe obo­lje va ju od ra ka re pro duk tiv nih or ga­na i doj ki.

DE VE TA ZA PO VEST: Po što je utvr đe na ve za iz me đu he pa ti ti sa B i ra ka je tre, pre po ru ču je se vak ci na ci­ja pro tiv žu ti ce. Me re pre do stro žno sti ob u hva ta ju i op štu hi gi je nu (hra na i vo da).

DE SE TA ZA PO VEST: Iz be ga va nje le ko va ko ji mo gu bi ti kan ce ro ge ni, iza zi va či ta ko zva nog „ja tro ge nog ra­

ka“. Me đu nji ma su i ne ki ci to sta ti ci (le ko vi za rak), hor mo nal ni pre pa ra ti, za tim ana ge ti ci, a pod „sum njom“ su i ste ro id ni kon tra cep ti vi ko ji kod du­že upo tre be po ve ća va ju ri zik od ra ka gr li ća ma te ri ce.

Uvek tre ba ima ti na umu: sma­nji va nje ma sti u is hra ni, go ja­zno sti, ukla nja nja kan ce ro ge na iz ži vo tinj skih na mir ni ca i oko li ne, osta vlja nje ci ga re ta, iz be ga va nje ozra či va nja i raz li či tih le ko va – sa mo su ne ka od pra vi la ko jih se tre ba pri dr ža va ti da bi se sa ču va lo zdra vlje.

BI LJEM PRO TIV KAR CI NO MA

De set za po vest pro tiv ra ka(Pre­no­si­mo­iz­vo­de­iz­knji­ge­“Le­ko­vi­tim­bi­ljem­­pro­tiv­kar­ci­no­ma“,­autor­Mom­či­lo­Mo­ci­Sreć­ko­vić,­Slo­bo­mir­2015.)

Slat­ko­od­šlji­vaSta ri re cep ti

Po treb no je: 1 kg šlji va, 1 kg še će ra, 1 li mun, kreč na vo da

Pri pre ma: Oda be ri te za sla­ko po lu zre le šlji ve, da se mo gu la­ko lju šti ti. Olju šte ne šlji ve sta vi ti u kreč nu vo du da od sto je sat­dva. Kad ih po va di te i is pe re te u dve­tri vo de, iz va di te im ko šti ce, pa ih sta­vljaj te na či stu su vu kr pu da se do­bro oce de.

Sta vi te še ćer u šer pu, na lij te vo­dom da ogre zne, pa ku vaj te i ski­daj te pe nu ko ja se hva ta po po vr ši­ni. Kad je še ćer gu sto uku van, spu­sti te šlji ve, jer će i one pu sti ti vo du. Slat ko tre ba ku va ti do tle dok se sa ka ši ke te ško spu šta ju po dve­tri ka­pi so ka. Na pet mi nu ta pre kra ja ku­va nja slat kog, do daj te šip ku va ni le i li mun ise čen na ko lu to ve.

Po treb no je: Oči šće na ko ra od lu be ni ce, dvo stru ko ve ća ko li či na še će ra, sok od li mu na, šip ka va ni le ili va ni lin še ćer

Pri pre ma: Za slat ko od lu be ni­ce se ko ri sti ze le no­be li deo is pod spolj ne ko re lu be ni ce. Lu be ni cu oči sti te od spolj ne tam ne ko re, pa isec kaj te na že lje nu ve li či nu. Mo­že te ko ri sti ti zup ča sti nož ka ko bi ko ma di ima li lep ši iz gled. Ta ko ise­če ne ko ma di će lu be ni ce tre ba pro­ku va ti naj ma nje u šest vo da. Ka da iz bi je 4 – 5 klju ča, pro spi te vo du, pa po no vo na lij te no vu, vre lu vo­du, da br že ide. Ova ko oba re ne ko ma di će lu be ni ce pro ce di te, pre­lij te hlad nom vo dom i osta vi te da od sto ji 24 sa ta. Tu vo du pro me ni­te 3 – 4 pu ta, a za tim ih sta vi te u đev đir da se oce de.

Za jed nu te ži nu ova ko pri pre­

mlje ne ko re po treb no je 2 te ži ne še će ra. Še ćer pre lij te vo dom da ogre zne i sku vaj te gust si rup. Za tim do daj te oce đe ne ko ma di će lu be ni ce i ku vaj te na ja koj va tri oko 15 mi­nu ta. Pred kraj do daj te na ko lu to ve na se čen li mun, ili is ce đen sok, i va­

ni lu. Ka da sok bu de gu sti ne me da, slat ko sklo ni ti sa va tre, ski nu ti pe­nu, po kri ti vla žnom kr pom i osta vi­ti da se hla di, naj bo lje pre ko no ći. Slat ko raz li ti u či ste su ve te gle, po­ve za ti ce lo fa nom i osta vi ti na su vo i mrač no me sto.

Slat­ko­od­lu­be­ni­ce

U is toj me ri u ko joj rast ce ne pod sti če tr ži šte na in ten zi tet

tr go va nja , ta ko i pad ce ne ge-ne ri še po vla če nje tr ži šnih ak te ra sa tr ži šta. Upra vo ovaj dru gi sce-na rio se od i grao na tr ži štu pše-ni ce u pro te kloj ne de lji, što je i bio osnov ni raz log bit no ma njeg pro me ta u od no su na pret hod nu ne de lju. U ne de lji za na ma re gi-stro van je ko li čin ski pro met od 993 to na ro be što je za 75,86% ma nje u od no su na pret hod nu ne de lju, dok je fi nan sij ski obim pro me ta iz no sio 27.182.240 di-na ra ili za 71,12% ma nje ne go pret hod ne ne de lje.

Sta ti stič ki po da tak o ce ni pše ni-ce u pro te kloj ne de lji pot pu no za-ma glju je re al nu si tu a ci ju na tr ži štu. Na i me, pše ni com no vog ro da na no vo sad skoj ber zi tr go va lo se sa-mo u po ne de ljak i to po ce ni od 19,91 din/kg (18,10 bez PDV), što

je u od no su na pret hod nu ne de lju rast ce ne od 0,41%. Me đu tim, sve po sle to ga što se de ša va lo na ovom tr ži štu bi li su ja san in di ak tor da će ce na pa da ti. Na i me, kup ci ni su re-a go va li na po nu de ko je su znat no is pod re gi stro va ne ce ne, pa ni tr go-va nja ovom ro bom do kra ja ne de lje ni je ni bi lo.

Tr ži šne okol no sti na tr ži štu pše-ni ce, po no vo su “iz ba ci le” ku ku ruz u pr vi plan i to ka ko po obi mu tr go va-nja, ta ko i sa aspek ta ce nov nih de-ša va nja. Ce na ove ro be se kre ta la u ra spo nu od 17,00 din/kg bez PDV, pa do 17,30 din/kg. Pro seč na ce-na tr go va nja je iz no si la 18,94 din/kg (17,22 bez PDV). To je za 2,58% ve ća ce na u od no su na pret hod nu ne de lju. Bi će u na red nom pe ri o-du in te re sant no po sma tra ti ko ji će tr ži šni fak tor pre vla da ti po svo joj uti caj no sti na ce nu ku ku ru za. Sa jed ne stra ne ni zak vo do staj Du na-

va u ve li koj me ri ugro ža va iz voz ku ku ru za reč nim to kom do Kon-stan ce, dok sa dru ge stra ne iz u-zet no vi so ke tem pe ra tu re sva ka ko ne ga tiv no uti ču na oče ki va ni pri-nos ku ku ru za no vog ro da. Dok pr-vi fak tor uti če na pad ce ne, dru gi ga pod sti če na rast. Ko ji će fak-tor bi ti ja či vi de će mo već na red nih da na.

Za raz li ku od tr ži šta ži ta ri ca gde ima još mno go ne po zna ni ca, ma tr ži štu so je je ja sna si tu a ci ja. Po-sle dvo ne delj nog ra sta, ce na ove ro be je po no vo u pa du. Taj pad je ve o ma iz ra žen i u od no su na pret-hod nu ne de lju iz no si 4,51%. Pro-seč na ce na tr go va nja je iz no si la 43,07 din/kg (39,15 bez PDV). U ko joj me ri će na ja vlje ni to plot ni ta-

las uma nji ti oče ki va nja od no vog ro-da so je i uti ca ti na rast ce ne, za vi si od du ži ne tra ja nja to plot nog uda ra i ste pe na ošte će no sti use va usled to-ga. So ji na sač ma sa 44% pro te i na tr go va na je po ce ni od 55,72 din/kg (46,44 bez PDV).

Od osta lih ro ba tr go va no je još i sun co kre to vom sač mom i to po ce ni od 28,92 din/kg (24,10 bez PDV).

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 24. jul 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 13. 7. do 17. 7. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Naj no vi je pro ce ne US DA-a po kom se oče ku-je pad do ma ćih ovo go di šnjih za li ha ku ku ru-

za i rast svet ske po tro šnje, su po gu ra le ce ne ka jed no go di šnjem mak si mum. Sre di nom ne de lje je na ja va po volj nih vre men skih uslo va, kao i ka pi ta-li za ci ja pro fi ta od stra ne tr ži šnih uče sni ka, po gu-ra la ce nu sep tem bar skog fju čers na ku ku ruz na

do le. Na sa mom kra ju ne de lje su ne do sta tak vla-ge i vi so ke tem pe ra tu re po volj no uti ca le na da lji rast ce ne fju čer sa. Sve ovo do volj no go vo ri da će i u na red nom pe ri o du vre men ski uslo vi bi ti glav ni fak tor ko ji će uti ca ti na ce ne, pre sve ga iz raz lo ga što se ku ku ruz tre nut no na la zi u kri tič noj fa zi, na sa mom po čet ku cve ta nja.

Po ve ća na pro ce na svet skih za li ha od stra ne US DA-a, kao i ve ća po nu da usled že tve i pa da iz-vo za iz SAD, su do ve li do pa da ce ne pše ni ce na či ka škoj ber zi.

U od no su na kraj pro šle ne de lje ku kurz je u Či-ka gu sku plji za 0,33%, dok je pše ni ca jef ti ni ja za 2,73%.

Na tr ži štu so je se, usled po ve će ne pro ce ne US DA-a, po čet kom ne-de lje be le žio rast ce ne, na kon če ga je po bolj ša nje vre me skih uslo va i

ja ča nje do la ra do ve li do pa da ce ne. U po sled njih ne de lju da na fju čers na so ju je po jef ti nio za 0,70%, a na so ji nu sač mu 0,11%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, SEP TEM BAR SKI FJU ČERS 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 211,65 $/t 211,50 $/t 209,81 $/t 208,00 $/t 206,58 $/t

Ku ku ruz 171,10 $/t 173,46 $/t 166,92 $/t 169,05 $/t 169,28 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, avg. 15 379,20 $/t 381,19 $/t 379,72 $/t 376,63 $/t 374,43 $/t

So ji na sač ma, avg. 15 355,60 $/t 356,70 $/t 357,20 $/t 362,20 $/t 363,60 $/t

• Pad ce na pše ni ce• Pad ce ne so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

PRO DEX se na kra ju ne de lje za u sta vio na po zi ci ji od 207,98 in-dek snih po e na, što je za 0,73 in dek snih po e na ma nje ne go na kra ju pret hod ne ne de lje.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ru, rod 2014. 344 18,92-19,03 344 18,92-19,03 +2,58%

Pše ni ca, rod 2014. 5.844 19,25-20,13 200 19,91 +0,41%

So ja, rod 2014. 200 42,35-42,45 200 42,35-42,45 -4,51%

Pše ni ca, fco-ku pac 125 20,02 125 20,02 -

So ji na sač ma 44% 74 55,56-55,80 74 55,56-55,80 +3,88%

Sun co kre to va sač ma 33% 50 28,92 50 28,92 -

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

159,73 EUR/t (fu tu res avg 15)

147,47 EUR/t (fu tu res sep 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

194,50 EUR/t (fu tu res sep 15)

182,50 EUR/t (fu tu res avg 15)

Po čet kom ne de lje je na Euro nek stu be le žen pad, ko ji je kom pen zo van sko kom ce na

na sa mom kra ju ne de lje. U od no su na kraj pro šle ne de lje, u Pa ri zu je pše ni ca jef ti ni ja za 1,15%, a ku ku ruz za 0,68%. U Bu dim pe šti je pše ni ca jef ti ni ja za 4,08%, dok je ku ku ruz imao rast od 1,74%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 13.7.2015.-20.7.2015.

POVrĆE 13.7.2015.-20.7.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Pančevo stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Pančevo

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

24. jul 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 20.00 rast dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) rinfuz Domaće kg 15.20 16.00 16.00 bez

promene prosečna

2 Pšenica rinfuz Domaće kg 17.00 17.50 17.00 - dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz (okrun-

jen, veštački sušen)

džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 - prosečna

2 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene dobra

3 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene dobra

4 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

5Suncokretova

sačma (33% pro-teina)

džak 33kg Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene slaba

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 15.00 12.00 pad prosečna

2 Boranija (olovka) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 bez promene vrlo slaba

3 Boranija (šarena) Domaće kg 80.00 90.00 80.00 bez promene slaba

4 Boranija (žuta) Domaće kg 80.00 100.00 90.00 pad slaba

5 Brokola (sve sorte) Domaće kg 120.00 150.00 140.00 rast vrlo slaba

6 Celer (sve sorte) Domaće kg 80.00 100.00 90.00 bez promene prosečna

7 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 30.00 40.00 30.00 pad prosečna

8 Dinja (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 30.00 pad dobra

9 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 bez promene vrlo slaba

10 Kelj (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene vrlo slaba

11 Krastavac (salatar) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

12 Krastavac (salatar) Domaće kg 20.00 25.00 20.00 bez promene dobra

13 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

14 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 bez promene dobra

15 Kupus (sve sorte) Domaće kg 10.00 15.00 12.00 bez promene dobra

16 Lubenica (sve sorte) Domaće kg 13.00 15.00 15.00 pad dobra

17 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 150.00 180.00 160.00 pad prosečna

18 Luk crni (mladi) Domaće veza 20.00 25.00 20.00 rast vrlo slaba

19 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene dobra

20 Paprika (Babura) Domaće kg 35.00 50.00 40.00 pad dobra

21 Paprika (ljuta) Domaće kg 120.00 150.00 125.00 bez promene dobra

22 Paprika (ostala) Domaće kg 130.00 150.00 140.00 pad slaba

23 Paprika (šilja) Domaće kg 50.00 70.00 55.00 pad dobra

24 Paradajz (chery) Domaće kg 220.00 250.00 220.00 pad slaba

25 Paradajz (chery) Domaće kg 120.00 180.00 150.00 pad slaba

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Pančevo

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Ananas (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 120.00 150.00 150.00 bez promene vrlo slaba

2 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 115.00 120.00 120.00 bez promene dobra

3 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 450.00 550.00 500.00 rast prosečna

4 Breskva (sve sorte) Domaće kg 30.00 55.00 40.00 pad dobra

5 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 160.00 160.00 160.00 bez promene vrlo slaba

6 Grožđe (belo ostale) Uvoz(uvoz) kg 300.00 320.00 320.00 rast vrlo slaba

7 Jabuka (Ajdared) Uvoz(uvoz) kg 100.00 100.00 100.00 bez promene vrlo slaba

8 Jabuka (Delišes ruž.) Uvoz(uvoz) kg 110.00 110.00 110.00 bez promene vrlo slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 90.00 pad vrlo slaba

10 Jabuka (Greni Smit) Uvoz(uvoz) kg 90.00 95.00 95.00 pad vrlo slaba

11 Jabuka (ostale) Domaće kg 50.00 80.00 55.00 - vrlo slaba

12 Jagoda (sve sorte) Domaće kg 150.00 200.00 150.00 pad vrlo slaba

13 Kajsija (sve sorte) Domaće kg 100.00 110.00 110.00 rast prosečna

14 Kajsija (sve sorte) Domaće kg 115.00 120.00 115.00 pad prosečna

15 Kruška (ostale) Domaće kg 80.00 120.00 90.00 rast prosečna

16 Kruška (ostale) Uvoz(uvoz) kg 190.00 190.00 190.00 rast vrlo slaba

17 Kupina (sve sorte) Domaće kg 180.00 250.00 200.00 pad prosečna

18 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 2000.00 2000.00 2000.00 bez promene vrlo slaba

19 Limun (sve sorte) Domaće kg 200.00 250.00 230.00 rast dobra

20 Malina (sve sorte) Domaće kg 300.00 300.00 300.00 bez promene slaba

21 Malina (sve sorte) Domaće kg 280.00 280.00 280.00 rast prosečna

22 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 35.00 50.00 45.00 pad dobra

23 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 55.00 65.00 60.00 pad prosečna

24 Orah (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1200.00 1300.00 1300.00 rast slaba

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 260.00 280.00 270.00 bez promene

2 Jarad sve težine sve rase kg 220.00 240.00 230.00 bez promene

3 Koze sve težine sve rase kg 120.00 140.00 130.00 bez promene

4 Krmače za klanje >130kg sve rase kg 110.00 120.00 115.00 bez promene

5 Ovca sve težine sve rase kg 130.00 150.00 140.00 bez promene

6 Prasad 16-25kg sve rase kg 210.00 240.00 220.00 bez promene

7 Prasad <=15kg sve rase kg 230.00 250.00 240.00 bez promene

8 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 140.00 170.00 150.00 bez promene

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Ovca sve težine kg 120.00 120.00 120.00 bez promene vrlo slaba

2 Prasad 16-25kg kg 250.00 250.00 250.00 bez promene prosečna

3 Prasad <=15kg kg 250.00 260.00 260.00 bez promene vrlo slaba

4 Tovljenici 80-120kg kg 160.00 160.00 160.00 bez promene vrlo slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, veštački sušen) džak 50kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 - dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Te l: 467 -717.

• Prodajem V ladimi rca , novi t ip sa je dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fer gu sona 533 ili 539 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel:0 6 4/063-24-34.

• Traktor John Deere 6 200, 85KS, 1994 . god , 7700rc, gum e sve 4 s u s koro no ve, ima rev erzer, u odličnom stanju, iz uv oz a. Tel: 065/825-66-54.

• Vladimirac T 2 5, 1300 evra. Tra k to r je u od-ličnom stanju, hidraulika i spravna, gume sve nove, nov an la ser. Tel: 064/000-26-6 0.

• To rped o 4506, 1 981 . god. nije registrovan, u odličnom stanju, 29 00 evra. Tel: 063/531-15 5

• Rakovi ca 65, 1986. god. u odličnom stanju, nije pucao blok, 420 0 evra . Tel: 063/531 -1-55.

• Traktor B elor us – 82. Godište 19 83., regi-strovan na ime. U potpuno ispravnom stanju. Tel: 064/903 -2 2-44.

• IM T 539, 19 90. god. k abina, kompresor, u odličnom stanju, 40 00 evra. T el: 063/53-1-155.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova. Tel: 069/668-206.

• Pr od ajem komba jn Zmaj 14 3, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel :064/063 -24-34.

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060/067-01-45.

• Traktor Volvo bm814, 5450 evra. Tel: 0 60/ 471-47-88.

• Kombajn Zmaj dvoredni 223, 10000 ev ra. Tel: 022 /3 13-543.

• MTD tr ak tr očić za košenje travnatih po vr-šin a. T el: 064/218-74-0 0.

• Motoku ltivator IMT 506 u ispravnom stanju, 300 evra. Tel : 063/370 -1 50.

• M otorni traktorčić za košenje trave W hite. Te l: 064/2 18-74-00.

• Tr aktor kosač ica, motor brigs straton od 9 konja. Kao nov, 800 evra. Tel: 0 63/370-1 50.

• Ber ač 2 21 sa bun ker om i rudo m na hid-raulično ukrštanje, u dobrom st anju. Tel: 060/066-45-96.

• Belorus T-40, 1450 ev ra . Tel: 015/450-144.

• Tri traktora IMT 533, 1976.god. 2200 evra , 1979.god. 2400 evra i 1980. godište 2 500 evra. T el: 063/531-155.

• Be rač za kukuruz Zmaj 214 jednor edni, 1983. god. u ispravnom stanju, 19 00 evra. T el: 063/ 531-155.

• Prodajem kombajn žitni Džon Di r 950. Te l: 060/067-01-45.

• Pr od ajem komba jn Zmaj 14 3, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Te l:064/06 3-24-34.

• Traktor u dobr om sta nj u, 5450 evra. Sve ispravno. Zamena za k iper kam ion do 3 .50 0 evra. Za manji traktor i doplata . Tel: 060/471-4788

• K ombajn Epple M obil 1240. U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, 1980. godište. 120 0 evra. Tel: 062/186-94-06.

• Belorus T-40, 1 450 evra. T el: 015 /450-144.

• Berač za k uk uruz Berk o, 5 000 ev ra. Može zamena za prikolicu Zm ajevku. Tel: 069 /11-5-70-73.

• Berač Zmaj 222, ispravan, 2300 evra. Te l: 065/2 99- 51-5 9.

OPRE MA

• Pr odajem setvospremač u do br om stanj u. Tel: 46 7-717.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/8 48-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064/516 -97 -10.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193-97 -07 .

• Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etn o kuć e. Tel063/ 193- 97-07.

• Horizontalni transporter, 1000 ev ra . Tel: 0 64 /397-30-67.

• Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvororedna, 400 evra . Tel: 022/476-092.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. T el : 022/476-092.

• Pumpa za zalivanje Slap 800 NP i 30 cevi, 1300 ev ra. T el : 062/8 96-57-58.

• Motoku lt ivator Garlatt 3 KS u St. Pa zov i. Tel: 064/218 -74 - 00.

• Prsk al ica 800L sa hidrauličnim granama, 2550 evra. T el: 06 4/296- 37- 99 .

• Plug cevas ti češk i četvor ob razni 4x30 zahvat ,v isina gredera 75cm,razmak i zne đu glav a 80cm, plug je u odličnom radnom sta-nj u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1000 e vra. Tel : 0 63/531- 155.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra.

Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/800- 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62/ 848-8 1-08.

• Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim me njač em u dobrom stanju i setvospremač. Te l:467- 717.

• Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516- 97 -10.

• Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . T el: 06 6/521-81-11.

• Setvospremači . Tel: 06 2/ 101-6 8-6 0.

• Vučene i nošene tanjirače . Tel : 0 62/10-1- 68 -60.

• A lk o motor na ko sil ica za košenje trave odlična . Te l: 06 4/2 18-74-00.

• K osilic a p ol ovna , sa b ri ksovim če tvorota ktn-im mot or om n emačkim, od lična servisirana, 95 dinara . Te l: 063/88 0-69-02.

• Kosilica za travu s a džak om z a skuplj an je trave, k osač ica je samohodna. U ispravnom stanu, 120 e vra . Tel: 63 3/701-5 0.

• Tanjirače vučene i nošene . Tel: 062/836-07-25 .

• N od et Gougis GC 4m/ žitna s ej alica 4m , auto ma tski m arkiri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz CH. Tel: 0 64/510-98-66.

• Krunjač Deutz, 2500 evra. T el: 065/ 250 -66-25.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 06 4/ 1615509.

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel: 060/67 0-36-60.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 0 64 /516-9 7-1 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogo vo ru. T el : 064/277-13-05.

• Motokultivator IMT 506, 350 evra . Tel: 06-3/ 370-15 0.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 e vr a. Tel: 066/521-81- 11.

• Prodajem pre su, kve č, kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etno k uće. Te-l063/1 93-97-07.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st-anj u. T el. 06 4/ 516-97-10.

• Setvospremač Morović, 550 e vra. Te l: 066/2 08- 498.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193 -97 -07.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/19 3- 97-07 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj-u. T el . 06 4/516-9 7-1 0.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62 /848-8 1-08.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 0 64 /289-7 7-8 4.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 06 3/800 -9 3-6 2.

• Pro dajem 66- redni t emerins k i š partač za soju i repu u izuzetnom stanju. Tel: 022/ 66 8-409 i 063 /707-33 -28.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evr a. Te l: 06 0/670-36- 60 .

• Troredna sejalica za kultivator IMT 506, 50 evr a. Tel: 06 3/802- 10 -95.

• Tanjirača 24 d is ka nose na, 1 000 e vr a. Sve v el ic ine tanji ra ca vuce nih i n os enihi sv e velicin e setvo spremaca.Dostava na kucnu adr es u. Tel: 06 4 /9 41- 99-14.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1200 evra . Tel: 063/531-155.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 55 0 evra. Te l: 022/476 -0 92

• Krunja č za ku ku ruz, trofazni 3kW, bubanj širine 400mm, 800 ev ra. Tel: 022/476 -09 2.

• Zm aj ev ka , tip 47 0. Svetlos na signa li zacija, vazdu šne k očnice, kipuje, ima i ručnu ki-pu. P od-lim 3 mm, oj ačana, široke gume, registro van a. Tel: 0 22/265- 61 -11.

• Tanjirače vučene i noš en e. Tel: 062/ 836 -0-7-25.

• Prodajem pl ug, prs kalicu, š partač za kukuruz k limler , k orpa za traktor, rasipač đubriva. Te l: 622-48 3 i 06 6/447-552

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064 /516-97 -10.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 064/28 9- 77-84 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa ele vatorom za šep urike. S ve u radnom stanju, cena po dog ovoru. Te l: 064/2 77-13-0 5.

ZEML JA , PLACEVI , KUĆE, STA NOVI, LO KALI

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel :0 64/ 43 0-23-1 6 .

• Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml-jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ar a. Tel : 063/8 53- 25 -70.

• Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 3 8, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 28 a ri b aš te i jutro zemlje.Zai ntere sovani d oći ličn o n a adresu Sa ve Zdel ar a 38 Šašinc i.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 063/19 3-97-07.

• Prodaj em 3 jutra zemlje u V elikim Radincima potes Kurjačica. Tel: 063/ 369-20 8 i 022/ 67 0-9 16

• Povoljno pr odajem n am eštenu k uću sa pomoćni m z gradam a, veliki m placem ,v oćn-jakom baš tom u D ivošu Partizanska 75 mala st ra na. Te l: 06 4/458-61-76

• Pr odaje m novu k uću 1 40m2 u Laćarku naselje Bela ru ža. Tel : 065/321-12- 55

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ada. Tel: 06 3/ 19 3-97-07.

• Njiva- bašta, p ovršine 40 a ri 1.a klase, n al-azi se u srems kom sel u Platičev u, opšt in a Ru ma. P arcela se nala zi neposredno ispod k uć nih pl a cev a, te je , zbog blizi ne, izu ze tno pogodna za s ve vrste p roi zvodnje, a naročito z a povrtarstvo, voćarstvo i f ar me. T el : 064/3-19 -82-23 .

• Mašina bekerica sejanje kukur uz a. Tel : 060/066-45-9 6.

• Pro dajem kuću 100 m2 sa lo kalom izl az na dve ulic e, Sremska Mitrovica, ulica P al anka 9 7. Tel: 640-241.

• Proda jem k uć u 100 m2, CG 5,5 ari placa Matije Huđi, cena 50.000 e vr a. Tel : 063/166- 18- 50 .

• P rod ajem zemlju u Grabovcima opština R um a: Tel : 063/83 5-75 -39.

• Pro dajem kuću sa pos lovnim pros toro m na 10 ar i plac a u li ca Kuzminska , Sremska Mi tr-ovica Tel:06 3/506- 570.

• Prodaje m kuću ulica Stari šor kod Bo ln-ice plac 8ari mogućnost zamene st an.Tel : 061/635-05-1 8.

• Prod ajem kuću c a 200 m2 nasel je Pejton u blizini Rode i I de je. Te l:064/98 7-2 8- 14.

• Prodajem kuću u Žarkov ci ma. Te l: 061 /2-88 -31-03.

• Izd aj em sob u učenic im a ili studentimau naselju Matije Huđi. Tel: 022 /6 11-865 i 065/406-46-99.

• I zdaje m opre m ljen stan 30m2 preko puta Br io na. Te l: 06 3/166- 31 -29 .

• Izda jem nam eštenu ga rsonjer u u centru grada sa parking mestom. Tel: 060/4 90 -42-57 i 06 1/ 302-06-96.

• Izdajem stan naselje K PD. Tel : 060/455 -3-4-91.

• Izdaje m dvor išni dv oso ban stan na Beloj Ruži u L ać arku. Te l: 066/43 4- 02 1

• Prodajem opremlj en jedno soban s tan 30m2 n a drugom sprat u zajeno s a gara žom 1 8m. u d vorišt u zgra de p reko puta Brio na ulica Promenada 41, cena dogo vo r. Tel: 0 60/077-78-58.

• Prodajem dv os oban s ta n 65m2 p rvi sprat naselje Kamenjar, cena 35.000 e vr a. Tel: 0 63/730 -5 7-14.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

• Prodajem neizgrađeno građevinsko zemljište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ara. Tel: 063/853-25-70.

• Prodajem kuće u Šašincima, Save Zdelara 38, druga kuća Svetozara Miletića 92a, 28 ari bašte i jutro zemlje.Zainteresovani doći lično na adresu Save Zdelara 38 Šašinci.

• Prodajem dve njive od 8 i od 6 ari blizu sela u Kraljevcimapogodne za sve vrste voća i vinograda. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem dvorišni stan polunamešten 48m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 627-926 i 064/400-23-96.

• Prodajem zemlju u Grabovcima površine 23974 m2 Tel: 063/835-75-39.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Suncokret gricko selektiran, rod 2014. Tel: 064/958-21-93.

• Soja u zrnu, rod 2014, cena po dogovoru. Tel: 065/282-30-70.

• Kukuruz kokičar 12t, cena na manje količine 65 din, za veće dogovor. Tel: 063/806-84-87.

• Kupina Loh nes, ovogodišnji rod. Cena po dogovoru. Tel: 062/486-669.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 24. jul 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Pasulj beli tetovac - rod 2014, cena 250 din, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj šareni - rod 2014, cena 250, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj pinto šareni - rod 2014, cena 200, količina oko 80kg, moguća prodaja na 5 i 10kg, za otkup cele količine moguća korekcija cene. Tel: 060/147-00-69

• Sojina pogača, cena je 57din/kg, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644-17-25.

• Hibridni kukuruz šećerac sorte sweet nugget f1, sentinel f1 i signet f1. Tel: 064/193-74-94.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Polen, 1200 dinara. Tel: 022/718-151.

• Kukuruz kokičar. Tel: 069/212-34-44.

• Sadnice lešnika. Tel: 063/892-50-30.

USLUGE, POSLOVI

• Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/631-11-22

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Radio bi sve poslove bez nadoknade za smeštaj i hranu. Tel: 022/625-274.

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva(kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381-67-345-887.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46

• Uslužno vršim sve vrste selidbi i kombi prevoz do 3,5 tone u zemlji ii inostranstvu. Tel: 065/631-11-22 Braca.

• Selidbe kombi prevozom do 3,5 tone. Tel: 064/290-03-86.

• Iskusna žena čuvala bi decu. Tel: 066/438-101.

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• 12 koza. 5 od 3 god, 5 od 2 god, 2 od godinu dana. Tel: 064/123-96-41.

• Ovnići rase romanovski, starosti 6-7 meseci, 130 evra. Tel: 064/540-40-73.

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Junice, 980 evra. Tel: 065/271-37-78.

• Muški jaganjci i jarići. Tel: 062/117-89-62.

• Prodajem jagnje-menjam za kukuruz i tritikal, jagnje ima oko 40 kg. Tel: 065/438-41-41.

• Deset koza i petnaest jarića. Tel: 069/650-594.

• Stado od 50 ovaca rase Virtemberg. Tel: 060/334-20-53.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel: 062/240-106.

• Umatičeni ovnići rase virtemberg. Tel: 060/334-20-53.

• Prodajem dva meseca suprasnu nazimicu prvopraskinja. Tel: 670-098

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Japanske prepelice različitih uzrasta kao i sveža oplođena jaja. Tel: 064/106-07-36.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel: 064/281-12-12.

• Hajkom i panon beli kunići, 500 dinara. Starosti od 1 i 2 meseca, cena po mesecu starosti 500 dinara. Tel: 064/128-10-72.

• Mangulica 120 kg, 120 evra. Tel: 064/454-56-64.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Tel: 064/018-48-76.

• Bik simentalac, težak oko 750kg, 2 evra. Tel: 063/139-19-75.

• 7-nedeljne koke nosilje, 150 kom, cena 300 din/kom, za celu količinu moguć dogovor. Tel: 064/207-18-40.

• Stado travničke pramenke. Tel: 063/842-63-08.

• Muški alpino jarići do 20kg. Tel: 064/404-87-46.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel: 063/806-79-52.

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

PČELARSTVO

• Paviljon za košnice, 100 evra. Tel: 064/516-97-03.

• Košnice, 4500 dinara. Tel: 063/126-08-79.

• Četiri nove Dadenblat košnica sa pčelama, 100 evra. Tel: 064/686-06-70.

• Košnice LR i DB i ramovi za košnice sa američkim razmakom, postoji mogućnost i pojedinačno delovi.Cena ramova 30din rifuzno a ukovani 40din. U ponudi su i podnjace za sakupljanje polena. Tel: 064/915-77-42.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/987-28-14.

• Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/293-46-15.

• Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/221-898.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/987-28-14.

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

MOTORNA VOZILA

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21

• Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/635-05-18.

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

RAZNO

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem tifon fi 110 dužina creva 300m. Tel: 063/212-399.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/516-97-10.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 50 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/193-97-07.

• Tegle za med plastične i staklene, 25 dinara. Tel: 063/494-553.

• Kaca (1000 litara, bagrem). Tel: 065/449-58-82.

• Džambo vreće. Tel: 062/111-6913.

• Creva niskog pritiska za dovod goriva, vode i vazduha kod traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina, kao i same priključke za ta creva. Tel: 063/813-52-78.

• Mazalice, čelične i mesingane, 9 dinara. Tel: 063/813-52-78.

• Pumpa za navodnjavanje Dizel Lombardini. Tel: 064/360-47-26.

• Sinhron za IMT 577, 130 evra. Tel: 064/232-18-80.

• Čerupaljka za piliće, monofazni motor, kapacitet 3 pileta. Tel: 063/584-342.

• Pojilice za zečeve, feretke, glodare, 180 dinara. Tel: 063/545-823.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom, 1000 evra. Tel: 069/615-782.

• Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel: 060/066-45-96.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kazan za pečenje rakije 100l, prevrtač, kao nov, 450 evra. Tel: 062/727-622.

• Cisterna metalna 5000L, 650 evra. Tel: 064/145-44-30.

• Prekrupač, melje 20m kukuruza na sat, jačina motora 11kW. Može i zamena za kazan, uz moju doplatu, 400 evra. Tel: 063/183-91-89.

• Hladnjača za voće, povoljno, 11000 dinara. Tel: 064/182-57-00.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kupujem butan – plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel: 061/113 – 83 – 56.

• Kupujem ispravne, neispravne kolor televizore,LCD, plazma, novije lap top računare, klavirne harmonike. non stop – Mladen.Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač, 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Kavez za prašenje krmača. Nekorišćeno, očuvano je, 60 evra. Tel: 064/444-54-08.

• Hranilice od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

LIČNI OGLASI

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantnaželela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

● Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

● Povučen, antialkoholičar, momak, upoznao bih devojku, damu do 48god. radi druženja,mogucć brak. Tel:065/653-81-93.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1924. jul 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MALI OGLASI

SMS 063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Struč­nja­ci­ i­ do­bri­ po­zna­va­o­cim­pri­li­ka­ u­ eko­no­mi­ji­ i­ po­ljo­pri­vre­di­ ka­žu­ da­ ni­jed­na­ po­ljo­pri­

vred­na­ra­tar­ska­kul­tu­ra­ne­da­je­to­li­ku­za­ra­du­kao­što­da­je­pro­iz­vod­nja­vo­ća.­Ne­ko­je­­čak­iz­ra­ču­nao­da,­ka­da­se­za­ne­ma­re­ po­čet­na­ ula­ga­nja­ u­ za­sni­va­nje­voć­nja­ka,­a­ona­baš­ni­su­ma­la,­na­vo­ću­se­ka­sni­je­ostva­ri­vi­še­stru­ko­ve­ća­za­ra­da­od­tro­ško­va.­Da­li­zbog­to­ga­ili­iz­pu­kog­in­te­re­so­va­nja­za­ovu­vr­stu­pro­iz­vod­nje,­ za­ vo­ćar­stvo­ su­ se,­ pre­šest­go­di­na,­opre­de­li­la­dvo­ji­ca­Mi­trov­ča­na­ –­An dri ja Pa pi šta­ i­Alek san­dar Jak šić.­­Oni­sa­da­ima­ju­voć­njak­na­10,5­hek­ta­ra­na­Fru­škoj­go­ri­i­ga­je­kru­ške­i­tre­šnje.O­ovom­ve­li­kom­pro­jek­tu­raz­go­va­

ra­mo­sa­An­dri­jom­Pa­pi­štom,­u­vre­me­dok­je­Alek­san­dar­Jak­šić­bio­po­slov­no­od­su­tan.­ Pa­pi­šta­ pri­zna­je­ da­ ni­ka­da­ra­ni­je­ni­je­imao­do­dir­nih­ta­ča­ka­sa­or­ga­ni­zo­va­nom­ pro­iz­vod­njom­ vo­ća,­ jer­se­ on,­ ina­če,­ ba­vi­ pru­ža­njem­ uslu­ga­sme­šta­ja.­ Nje­gov­ or­tak­ Alek­san­dar­Jak­šić­ je­ struč­njak­ za­po­ljo­pri­vre­du­ i­vo­ćar­stvo,­ te­ ima­za­vid­no­ is­ku­stvo­u­prak­tič­nom­ ra­du­ na­ tim­ ­ po­slo­vi­ma.­Po­za­ni­ma­nju­di­plo­mi­ra­ni­in­že­njer­po­ljo­pri­vre­de­ ­ Jak­šić­ je­ go­di­na­ma­ ­ bio­ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­ne­kad­ču­ve­ne­plan­ta­že­vo­ća­„Bor­ko­vac“­kod­Ru­me.­Ka­da­su­se­dvo­ji­ca­Mi­trov­ča­na­od­lu­či­li­za­ba­vlje­nje­vo­ćar­stvom­i­po­če­li­da­re­a­li­zu­ju­svoj­pro­je­kat­,po­slo­ve­su­po­de­li­li­po­afi­ni­te­tu­i­po­zna­nju.­To­se­is­pla­ti­lo­pa­su­sa­da­oni­vla­sni­ci­sa­vre­me­ne­plan­ta­že­tre­šnje­i­kru­ša­ka­ure­dje­ne­po­svim­stan­dar­di­ma­na­u­ke­i­stru­ke.­­­­

Sve je po če lo do go vo rom

O­to­me­ka­ko­su­se­od­lu­či­li­za­pro­iz­vod­nju­vo­ća­go­vo­ri­An­dri­ja­Pa­pi­šta.­On­is­ti­če­da­je­nje­gov­or­tak­Alek­san­dar­Jak­šić­do­bro­po­zna­vao­vo­ćar­stvo­s­ob­zi­rom­da­je­vo­dio­voć­nja­ke­na­170­hek­ta­ra­ u­ Bor­kov­cu.­ Jak­šić­ je,­ pri­ča­da­lje­ o­ svom­or­ta­ku­An­dri­ja­ Pa­pi­šta,­­do­bro­ znao­ či­nje­ni­ce­ o­ pred­no­sti­ma­i­ po­tre­ba­ma­ de­lat­no­sti,­ a­ po­seb­no­ o­za­ra­di­na­vo­ću­ i­ to­ im­ je­bi­lo­pri­ma­mlji­vo.­­­ Ta­ko­ smo­ nje­go­vo­ zna­nje,­ ­ is­

ku­stvo­ i­ stru­ku­ pri­me­ni­li­ za­jed­no­ sa­mo­jim­ zna­njem­ i­ po­sta­li­ smo­ or­ta­ci­na­ovom­le­pom­voć­nja­ku­–­is­ti­če­Pa­pi­šta.­Pr­vi­za­da­tak­im­je­bio­da­­pro­na­dju­

ade­kvat­no­ze­mlju.­U­ tu­po­tra­gu­kre­nuo­je­An­dri­ja­Pa­pi­šta­i­po­šao­pr­vo­od­

fru­ško­gor­skih­se­la.­Gde­god­se­po­ja­vio,­ne­kri­je,­ lju­di­ su­ga­sa­pod­sme­hom­do­če­ki­va­li,­ jer­ je­tra­žio­nji­vu­od­dva­ili­tri­hek­ta­ra­što­je­za­Fru­ško­gor­je­mi­sle­na­ime­ni­ca.

Fru ško gor je stvo re no za vo će

­­Na­i­la­zio­sam­na­usit­nje­ne­par­ce­

le,­a­gde­se­po­ja­ve­one­ma­lo­ve­će­od­mah­ ih­ „be­ze­cu­ju“­ga­zde­ iz­ se­la­ ra­di­ukrup­nja­va­ja­svog­po­se­da.­Ka­da­sam­već­ hteo­ da­ od­u­sta­nem­ od­ po­tra­ge,­jer­ je­ na­ma­ bi­la­ in­te­re­sant­na­ sa­mo­te­ri­to­ri­ja­ srem­sko­mi­tro­vač­ke­op­šti­ne,­po­ja­vi­la­se­mo­guć­nost­za­pra­vo­re­še­nje.­Ta­mo­guć­nost­je­bi­la­u­­Be­še­no­vač­kom­Pr­nja­vo­ru­gde­je­je­dan­čo­vek­pro­da­vao­5,5­ju­ta­ra­ze­mlje­ne­kim­No­vo­sa­dja­ni­ma,­ali­da­još­ni­su­bi­li­za­sve­do­go­vo­ri­li.­ Pro­na­šao­ sam­ga,­ sa­znao­ko­li­ko­tra­ži,­da­ima­po­ten­ci­jal­ne­kup­ce,­ali­da­se­ni­su­do­­kra­ja­slo­ži­li­oko­

ce­ne.­Vi­deo­sam­i­nji­vu,­svi­de­la­mi­se­po­gled­–­ob­ja­šnja­va­An­dri­ja­Pa­pi­šta­i­na­sta­vlja­­­Bi­la­ je­to­nji­va­na­ju­žnim­pa­di­na­ma­Fru­ške­go­re­sa­ko­je­se­vi­di­ne­sa­mo­Mi­tro­vi­ca­i­se­la,­već­i­Ša­bac.­Pu­ko­ho­ri­zont­pre­da­mnom,­ja­­zo­vem­Jak­ši­ća­a­on­ka­že­da,­ako­tu­ima­vo­de,­­kre­će­mo­u­po­sao.

Ni šta bez vo de

Bez­vo­de­vo­ćar­stvo­ne­ide.­Za­to­su­dvo­ji­ca­or­ta­ka­na­pra­vi­li­prob­nu­bu­šo­ti­nu­na­nji­vi,­ona­se­po­ka­za­la­po­zi­tiv­nom­i­iz­u­da­šnom­ta­ko­da­su­ku­pi­li­po­me­nu­tu­ze­mlju.­Pri­li­kom­pro­ve­ra­u­ka­ta­stru­sa­zna­li­su­da­i­u­bli­zi­ni,­u­po­te­su­Vu­ko­vac,­po­sto­ji­još­in­te­re­sant­nih­ma­lih­nji­va,­ sa­broj­nim­vla­sni­ci­ma.­Njih­ni­je­ni­šta­za­ma­ra­lo,­ob­i­šli­su­sve­vla­sni­ke,­pi­ta­li­o­pro­da­ji,­do­go­vo­ri­li­ce­nu­­i­na­stao­je­voć­njak­na­10,5­hek­ta­ra.Bi­lo­ je­ to­ 2009.­ go­di­ne,­ se­ća­ se­

naš­sa­go­vor­nik.­Do­ve­zli­su­­na­ora­ni­cu­

ba­ger,­ iz­ni­ve­li­sa­li­ ­ te­ren,­ ogra­di­li­ po­sed,­ jed­nu­ nje­go­vu­ tre­ći­nu­ za­sa­di­li­kru­škom­i­tre­šnjom.­­­Već­na­red­ne­go­di­ne,­na­osno­vu­

tog­za­sa­da,­­odo­bren­nam­je­ban­kar­ski­ kre­dit­ od­ ko­ga­ smo­ ku­pi­li­ no­ve­sad­ni­ce­ za­ pre­o­sta­li­ deo­ plan­ta­že,­po­sa­di­li­ smo­ ih,­ ku­pi­li­ još­ me­ha­ni­za­ci­ju,­ ­ be­ton­ske­ stu­bo­ve,­ an­ke­re,­za­te­za­če­ i­na­pra­vi­li­ smo­voć­njak­na­ce­loj­ po­vr­ši­ma­ma­ sa­ šest­ hek­ta­ra­kru­ške­i­če­ti­ri­hek­ta­ra­tre­šnje­–­na­sta­vlja­Pa­pi­šta.­Po­sle­ ­su­ iz­bu­ši­li­dva­bu­na­ra,­ jer­

ima­ju­ aku­mu­la­ci­o­na­ je­ze­ra­ gde­ sa­ku­plja­ju­vo­du­za­su­šni­pe­riod­go­di­ne­ka­da­je­ne­ma,­a­po­treb­na­je­za­na­vod­nja­va­nje.

Za sa di tre šnje i kru ške

Za­se­ja­li­su­vi­še­sor­ti­­tre­šnje,­ali­su­sve­­iz­ju­žnog­Ti­ro­la­gde­se­ga­je­naj­kva­li­tet­ni­je­ sad­ni­ce­ vo­ća.­ Ima­ju­sor­te­ge­or­gi­ju,­re­gi­nu­ i­so­na­tu­ i­slič­ne,­a­za­sa­dje­ne­su­na­pod­lo­ga­ma­gi­ze­la­5­i­gi­ze­la­6.­Ima­ju­i­sor­tu­tre­šnje­big­lo­ri­ko­ja­je­ve­li­či­ne­dža­na­ri­ke,­ ali­ za­ sa­da­ ona­ da­je­ za­ne­mar­ljiv­rod.­­­Ima­mo­i­16.000­sta­ba­la­kru­ške­

od­ če­ga­ 9.000­ vi­lja­mov­ke.­ Ona­ je­kva­li­tet­na­­kao­kon­zum­na­i­kao­in­du­strij­ska­ kru­ška­ za­ ra­ki­ju.­ Još­ 7.000­sta­ba­la­smo­za­sa­di­li­fran­cu­skom­sor­tom­bar­tlet­–­na­vo­di­An­dri­ja­Pa­pi­šta,­is­ti­ču­ći­ ka­ko­ ova­ kru­ška­ tra­ži­ op­ti­mal­ne­ uslo­ve­ za­ oplod­nju.­ Ima­ju­ u­za­sa­du­i­sor­tu­aba­te­fe­tel,­ona­je­­za­30­do­40­po­sto­sku­plja­od­osta­lih­i­u­hlad­nja­či­mo­že­da­se­ču­va­od­av­gu­sta­do­apri­la.Iz­bor­ sor­ti­ vo­ća­ od­re­dio­ je­ Alek­

san­dar­Jak­šić,­na­sta­vlja­pri­ču­o­plan­ta­ži­Pa­pi­šta,­a­kri­te­ri­ju­mi­su­bi­li­ono­vo­će­ko­je­od­go­va­ra­ovom­pod­ne­blju­i­tr­ži­štu.

Ima ku pa ca i ot ku plji va ča­­Mi­na­še­vo­će­pla­si­ra­mo­pre­ko­ot­

kup­nih­sta­ni­ca­u­Ri­to­pe­ku­i­u­Vin­či­kod­To­po­le.­Tu­ima­ju­ot­kup­ne­sta­ni­ce­sa­ko­mo­ra­ma­i­na­ša­tre­šnja­ka­da­se­ube­re­i­tran­spor­tu­je­do­njih­još­se­24­sa­ta­ras­hla­dju­je­pa­tek­on­da­se­ša­lje­na­ru­sko­tr­ži­šte.­Ta­ko­đe­i­kru­šku­pla­si­ra­mo­u­Ru­si­ju­na­isti­na­čin­­­ve­li­An­dri­ja­Pa­pi­šta.Pi­ta­mo­ ga­ na­ kra­ju:­ da­ li­ je­ za­do­

vo­ljan?­­Od­go­va­ra­po­tvrd­no,­ali­je,­na­sta­vlja,­do­šlo­do­raz­li­ke­iz­me­dju­te­o­ri­je­i­prak­se.­­Uvek­ima­vi­še­en­tu­zi­ja­zma­u­te­o­ri­ji­

ne­go­u­prak­si,­ ­sa­mo­su­ras­ho­di­ta­kvi­ka­kvi­su­prog­no­zi­ra­ni,­a­do­bre­pri­ho­de­oče­ku­je­mo.­Oni­će­do­ći,­jer­ne­mo­gu­će­je­za­tri­ili­če­ti­ri­­go­di­ne­od­li­va­de­na­ko­joj­je­sa­đe­na­so­ja­i­de­te­li­na­us­po­sta­vi­ti­plod­no­sti­vo­ća­i­do­bi­ti­pun­rod.­Do­to­ga­tre­ba­naj­ma­nje­ šest­ ili­ se­dam­go­di­na,­ali­će­do­ći­–­po­ru­čio­je­An­dri­ja­Pa­pi­šta,­iz­Srem­ske­Mi­tro­vi­ce.­ Raz­go­va­ra­la:­S.Đa ko vić­ Fo­to:­Iz pri vat nog al bu ma

20 24. jul 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

SREM­SKA­MI­TRO­VI­CAKA KO SU AN DRI JA PA PI ŠTA I ALEK SAN DAR JAK ŠIĆ PO STA LI PRO IZ VO ĐA ČI SORT NE TRE ŠNJE I KRU ŠKE

Fru ško gor sko vo će na tr pe za ma Ru si jeNa 10,5 hek ta ra u po te su Vu ko vac pro sti re se plan ta ža tre šnje i kru ške ko ju su pre šest go di na za sa di li An dri ja Pa pi šta i Alek san dar Jak šić. Ulo ži li su mno go sred sta va, tru da, zna nja i ra da, a pra ve efek te ta kvog an ga žo va nja još uvek oče ku ju

Ceo­ voć­njak­ dvo­ji­ce­ Mi­trov­ča­na­od­ gra­da­ se­ bra­ni­ pro­tiv­gard­nom­mre­žom.­Oba­or­ta­ka­su­že­le­la­da­od­bra­na­od­gra­da­b­ude­po­sta­vlje­na­po­svet­skim­stan­dar­di­ma.­

­­ Du­go­roč­ni­je­ gle­da­no­ ta­ko­ tre­ba­i­is­pla­ti­se.­Od­po­čet­ka­smo­ta­ko­ra­di­li.­ Na­ osno­vu­ kre­di­ta­ obez­be­di­li­smo­ si­stem­ na­vod­nja­va­nja­ kap­ po­kap,­ a­ pre­ dve­ go­di­ne,­ na­ kon­kur­

su­Po­kra­jin­ske­Vla­de­obez­be­di­li­smo­uslo­ve­ za­ do­bi­ja­nje­ ­ sub­ven­ci­ju­ za­pro­tiv­grad­nu­mre­žu­ bez­ ko­je­ ne­ma­ozbilj­ne­ pro­iz­vod­nje­ –­ ob­ja­šnja­va­An­dri­ja­Pa­pi­šta.­

Alek­san­dar­Jak­šić

Zna nje i hra brost­­Za­vo­ćar­stvo­ je­Fru­ška­go­ra­

je­ste­kao­stvo­re­na,­ali­oni­ko­ji­se­opre­de­le­za­ovu­vr­stu­po­sla­­i­ako­ima­ju­sred­stva,­ne­sme­ju­to­ra­de­ni­šta­sti­hij­ski,­već­plan­ski.­Mo­ra­ju­da­obez­be­de­neo­p­hod­ne­pre­u­slo­ve­za­vo­ćar­stvo­a­oni­su­ve­li­ka­ade­kvat­na­par­ce­la­ze­mlje,­bli­zi­na­vo­da,­kao­ i­do­bra­ in­fra­strk­tu­ra­u­ata­ri­ma­od­stru­je­do­pu­te­va­–­po­ru­čio­ je­ u­ krat­kom­ te­le­fon­skom­raz­go­vo­ru­ za­ „Srem­sku­ po­ljo­pri­vre­du“­­Alek­san­dar­Jak­šić.

Ne is ko ri šeć na šan sa Ka­da­su­Ita­li­ja­ni­bi­li­da­iz­vr­še­

kon­tro­lu,­jer­su­ov­de­sa­di­li­nji­hov­sor­ti­ment­ vo­ća,­ ­ vi­de­li­ na­da­na­ce­lom­ po­ja­su­ osim­ ove­ plan­ta­že­ne­ma­ dru­gih­ plan­ta­ža­ vo­ća,­ već­ima­ so­je,­ de­te­li­ne,­ pše­ni­ce,­ ku­ku­ru­za...­Sa­mo­su­vi­ka­li:­„Ma­ma­mia...“­­Ita­li­ja­ni­ni­su­mo­gli­da­ve­ru­ju­

da­ova­kvo­bo­gat­stvo­od­Bo­ga­da­to­ni­je­vi­še­is­ko­ri­šće­no­za­vo­ćar­stvo.­ Ov­de­ je­ ceo­ dan­ sun­ča­no,­ima­ve­tra­i­do­bar­je­na­gib­te­re­na,­a­ne­ma­mra­ze­va.­U­Ita­li­ji­oni­ima­ju­su­ro­vi­je­uslo­ve­i­za­to­ne­mo­gu­da­za­mi­sle­da­da­se­kod­nas­ma­sov­ni­je­ne­pro­iz­vo­di­vo­će­–­is­pri­čao­je­An­dri­ja­Pa­pi­šta.

Pro tiv grad na mre žaPod­pro­tiv­grad­nom­mre­žom

Voć­njak­na­10,­5­hek­ta­ra

An­dri­ja­Pa­pi­šta

Zre­le­tre­šnje