Sta su lukovice?

Lukovice predstavljaju skraćena podzemna stabla pokrivena sočnim ljuspama, koji su

u stvari preobraženi listovi u kojima su nagomilane organske materije.

Izgled lukovica

Spoljasnje spljostene ljuspe su uglavnom suve i imaju samo zastitnufunkciju. Kod vecine lukovica, na primer kod Hyacinthusa, spoljasnje ljuspe su sirokeI cvrsto obuhvataju one unutrasnje.

Međutim, kod drugih lukovica ljuspe lezae jedna preko druge poput crepova, to je slucaj kod Lilium sp.

Kod njih se na vrhu skracenog stabla nalazi temeni pupoljak iz koga se razvija izdanak sto cini nadzemno stablo.

U pazuhu ljuspi nekih lukovica nalaze se pupoljci. Svaka ljuspa obuhvata svoj

pupoljak I na taj nacin formiraju kcerku lukovicu, koja je u toku vegetacije

izdancima vezana za maticnu lukovicu.

Na dnu lukovice postoji skraceno stablo, a na vrhu tog stabla, zasticen listovima, nalazi se pupoljak iz kojeg ce se slede ce godine razviti nadzemno stablo. Iz boc nih pazusnih pupoljaka razvijaju se nove lukovice, koje se posle sazrevanja odvajaju od maticne lukovice dajuci novu jedinku.

Nadzemno stablo lukovica se razvija svake godine iz

pazusnih pupoljaka, a sledece

godine temeni pupoljak daje novu lukovicu.

Sa donje strane lukovice

nalazi se korenov venac iz koga se razvijaju zile.

Za šta nam služe lukovice?

Lukovice nam sluze za pespolno ili vegetativno razmnozavanje. Predstavljaju vrstu repromaterijala.

Vegetativno razmnozavanja je jedan od oblika bespolnog razmnozavanja u osnovi koga je prirodna sposobnost biljaka da obnavljaju izgubljene delove - organe – ili da se ponovo razvijaju iz odvojenih delova.

Vegetativno razmnozavanje moze biti:

spontano (prirodno) vestacko(Prinudno)

Spontano vegetativno razmnozavanje

u ovom slucaju nove biljke nastaju spontano (deljenjem ili LUKOVICAMA)-tokom spontanog vegetativnog razmnozavanja covek sam uzima

ili odvaja od maticne biljke delove i koristi dalje za gajenje.

Vestacko vegetativno razmnozavanje :

to je razmnozavanje organima ili njihovim delovima odvojenim ili neodvojenim od maticne

biljke (reznice, izdanci, grmolji rizomi, LUKOVICE…)

tu spada i kalemljenje.

Lukovicaste vrste se mogu gajiti u staklarama u kontejnerima ili u slobodnoj zemlji za rezani cvet , gde se temperatura, vlaznost i svetlosni uslovi mogu regulisati.

Za gajenje lukovica u kontejnerima koriste se preparirane lukovice , tj. lukovice koje su posebnim postupkom tako razvijene da cvetaju 2,5 do 3 meseca posle sadnje, i to u zeljeno vreme – npr u zimskom periodu pod posebnim temperaturnim tretmanom.

Uspesna proizvodnja lukovica ne zavisi samo od obezbedjenja povoljnih uslova za rast i razvoj biljke, vec i od niza drugih radnji koje se moraju obaviti pre pocetka pospesivanja

Lukovice se, pre svega, moraju drzati u suvom zamracenom prostoru sa konstantnom odgovarajucom temperaturom. Zatim se mora izvrsiti zdravstvena kontrola pri kojoj se uklanjaju sve ostecene, mekane lukovice, a ostale se dezinfikuju.

Sadnja se obavlja u odredjeno vreme u kontejnere odredjenog precnika na cije se dno stavlja sljunak ili lomljeni crep radi drenaze, zatim se dodaje odgovarajuca smesa zemlje, ali u svakom slucaju supstrat mora biti rastresit da bi dobro zadrzavalo vodu i da bi omogucio brzo oziljavanje

☻Pri sadnji se mora voditi racuna da se lukovica stavi u sredinu kontejnera i da njen vrh bude u nivou gornje ivice kontejnera . oko lukovice se dodaje pripremljen supstrat , koji treba da je vlazan ali ne i mokar, i lagano sabiti oko lukovice.

☻Dodaje se toliko supstrata

da ostane 1,5 -2 cm prostora

od gornje ivice kontejnera do

povrsine supstrata

kako bi se prilikom zalivanja

sprecilo prelivanje vode i

odnosenje

zemlje preko zidova kontejnera.

☺Kontejneri sa zasadjenim lukovicama se stavljaju u mracnu prostoriju. Stavljaju se jedna pored druge i obilno se zalivaju i prekrivaju se 2-3cm debelim slojem peska a potom 20-30 cm debelim slojem zemlje.

☺ Temperatura u mracnoj prostoriji gde su kontejneri treba da je oko 9°C. Mora se voditi racuna da zemljiste u kontejnerima bude stalno vlazno jer se korenov sistem slabo razvija u suvom zemljistu.

Lukovice se vade iz trapa I unose u staklare tek kada se korenov system potpuno razvio I cvetni izbojak dostigao visinu od 5-6 cm (10-12 nedelja).

Prilikom unosenja kontejnera postoji opasnost od izmrzavanja neznih izbojaka jer se to obavlja oicno zimi kada su temperature ispod 0. da bi se izbeglo izmrzavanje kontejneri se unose zajdno sa slojem peska kojima su bile prekrivene lukovice ili se prekrivaju plasticnim folijama.

o Pospesivanje pocinje unosenjem lukovica u staklenik koja mora da ima posebnu komoru koja moze da se zamraci I u kojoj se regulise temperature. Najpovoljnija temperature je oko 20 -22 C ali se ona mora postepeno postizati tokom 24 sata.

o Posle 10 dana lukovice se iznose iz mracne komore I izlazu se svetlosti na snizenoj temperaturi. Zalivanje mora biti intenzivnije jer lukovice u toku razvoja zahtevaju sve vise vode.

• Postupak cuvanja lukovica sadjenih u kontejnere posle precvetavanja :

• Posto se nadzemni delovi sasuse, posude s lukovicama se smestaju na mracna I suva mesta sa odgovarajucom temperaturom, ili se vade iz posuda, presusuju, ciste I klasiraju I slazu u sanducice ili stavljaju u papirne kese.

Lukovičaste vrste

Značaj forsiranja lukovica je u tome da čovek određuje tačno vreme kada će biljka procvetati