7/29/2019 FOTON: Enciklopedijski lanak (V.Kakaevski)

1/2

Prema Plankovoj pretpostavci, elektromagnetno zraenje predstavlja skup linearnih

harmonijskih oscilatora. Svaki takav oscilator nosi tano odreenu energiju odreenu

Plankovom formulom

chhE

gde je frekvencija, talasna duina a hPlankova konstanta. Energija

elektromagnetnog zraenja je kvantirana, tano odreena. U sluaju monohromatskog

zraenja, energija moe biti jednaka samo

nhE

gde je nceo broj.

Da bi objasnio pojavu fotoefekta, Ajntajn je uveo pretpostavku da se i emisija i

apsoprcija elektromagnetnog zaenja vre u tano odreenim porcijama, kvantima. To

znai da kvanti elektromagnetnog zraenja poseduju realnost: oni se ponaaju kao

estice pri interakciji sa drugim esticama, u tom smislu sa elektronima. Te kvanteAjntajn je nazvao fotonima.

Pri svakoj emisiji elektromagnetnog zraenja, broj kvanata fotona poraste za jedan,

a energija elektromagnetnog polja se uvea za vrednost h. Pri svakoj apsorpciji broj

kvanata se smanji za jedan.

U teoriji relativnosti uspostavlja se veza izmeu mase i energije:

2mcE

Svakom obliku energije E odgovara izvesna masa2

/cEm

U tom smislu fotonu, kvantu elektromagnetnog zraenja, pridruuje se masa data

jednainom

chchm //2

7/29/2019 FOTON: Enciklopedijski lanak (V.Kakaevski)

2/2

Meutim, za razliku od drugih elementarnih estica, foton nema masu mirovanja: foton

ne postoji pri kretanju ve samo kada ima maksimalnu moguu brzinu, brzinu svetlosti

(u vakuumu 300 000 km/s).

Svetlost i drugo elektromagnetno zraenje, shvaeni kao skup fotona, imaju i talasna i

estina svojstva. Talasna svojstva dolaze do izraaja u difrakciji i interferenciji, a

estina u pojavama fotoefekta i Komptonovog efekta. estina svojstva fotona

dolaze do izraaja kada je talasna duina elektromagnetnog talasa mala. Pri sudaru

foton se ponaa kao i svaka druga estica, sa impulsom

// hchmcp

Postojanje impulsa kod fotona uzrok je i pojave pritiska koji fotoni vre na neku

prepreku, potpuno analogno pritisku molekula gasa.