MENADŽMENT

i FINANSIJE U turizmu

PREDUZEĆE I UPRAVLJANJE

Preduzeće kao mnoštvo uređenih odnosa da bi preduzeće efikasno funkcionisalo svi ti

mnogobrojni odnosi moraju se adekvatno

organizovati - upravljanje

Preduzeće kao organizaciona celina skup ljudi i sredstava organizovanih na određen

način, koji obavlja određenu delatnost u cilju

sticanja zarade i ostvarivanja poslovnih ciljeva

Preduzeće kao mnoštvo uređenih odnosa samostalna organizacija ekonomskih resursa, koja

transformiše uložene resurse u rezultate i na taj

način stvara vrednost u cilju ostvarenja profita

Preduzeće kao vrednost ostvarivanje ciljeva preduzeća uz balansirano

zadovoljenje interesa svih važnih interesnih grupa /

maksimizacija vrednosti

PREDUZEĆE I UPRAVLJANJE

PROCES STVARANJA VREDNOSTI

TRANSFORMACIJA mašine oprema rad tehnološki procesi

TRŽIŠTE

kupci dobavljači

konkurencija država

ULAGANJA

materijali ljudski resursi

dobavljači znanje i informacije

REZULTATI

proizvodi usluge

PROCES STVARANJA VREDNOSTI

KAKO PRIPREMAMO ODLUKE?

Imam li sve potrebne informacije?

Ako nemam, gde ih mogu dobiti?

Šta razlikuje jedno rešenje od drugog?

Ako sam donesem odluku, kako će to prihvatiti saradnici i zaposleni?

Koliko će koštati takva odluka (novac, ljudi, ostala sredstva)?

Ko će biti angažovan na sprovođenju odluke?

Da li postoje rokovi u kojima se odluka mora sprovesti?

Na koga će odluka posebno delovati?

Da li potrebne posebne saglasnosti i dozvole?

REZULTAT POSLOVANJA

FIZIČKI PROIZVOD ili USLUGA, kao izraz

proizvedenih upotrebnih vrednosti

UKUPAN PRIHOD, kao izraz realizovane i

ostvarene vrednosti

DOBIT (PROFIT), kao konačni finansijski

rezultat poslovanja

FINANSIJSKI REZULTAT

DOBIT (PROFIT), kao konačni finansijski

rezultat poslovanja je pozitivna razlika

između ukupnih prihoda i ukupnih

rashoda

DOBIT PRIHOD

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

planiranje potrebnih novčanih sredstava

organizovanje prikupljanja potrebnih

novčanih sredstava

donošenje odluka o raspoređivanju

potrebnih novčanih sredstava

kontrola načina korišćenja novčanih

sredstava

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

o Upravljanje finansijama je važan deo upravljanja organizacijom i njenim programima

o Upravljanje finansijama nije samo vođenje poslovnih

knjiga i ne sme da se gleda kao odvojena aktivnost

kojom se bavi knjigovođa

o Upravljanje finansijama je preduzimanje akcija da bi se u

svakom trnutku vodilo računa o finansijskom zdravlju

organizacije.

Upravljanje finansijama obuhvata planiranje,

organizovanje, kontrolu i nadgledanje finansijskih

resursa organizacije da bi se ostvarili njeni ciljevi

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

Finansijsko upravljanje je ključno da bi se obezbedila

održivost organizacije, i njegova svrha je da:

Pomogne rukovodiocima organizacije da uspešno i efikasno koriste sredstva da bi postigli ciljeve i ispunili

preuzete obaveze

Pomogne organizacijama da budu odgovorne prema

donatorima i drugim zainteresovanim grupama

Pomogne da organizacija stekne poštovanje i poverenje

kod donatora, partnera na projektima i njhovih korisnika

Pomogne da organizacija bude konkurentna u

takmičenju za raspoloživa sredstva kod donatora i sponzora

Obezbedi dugoročnu finansijsku održivost organizacije

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

Osnovne komponente finansijskog sistema koje treba

uspostaviti, kako bi se postigla dobra praksa u finansijskom

upravljanju su:

Računovodstvena evidencija – podrazumeva ažurno i

pedantno vođenje finansijskih transakcija

Finansijsko planiranje – adekvatno budžetiranje, u skladu

sa strateškim i operativnim planovima organizacije, je

ključno za upravljanje finansijama u projetno finansiranim

organizacijama

Finansijsko nadgledanje – dobro postavljen budžet daje

mogućnost da se brzo i jednostavno kreiraju finansijski

izveštaji

Interna kontrola – predstavlja sistem provera i bilansa, koji

omogućavaju da se sačuva imovina i spreče interni rizici.

PRIHODI/RASHODI

POSLOVNI PRIHODI/RASHODI

PRIHODI/RASHODI OD FINANSIRANJA

VANREDNI PRIHODI/RASHODI

POSLOVNI RASHODI

Materijalni troškovi i amortizacija

Troškovi materijala

Troškovi energije

Troškovi sitnog inventara

Transportni troškovi

Ukalkulisane zarade

Zarade koje se isplaćuju zaposlenima

Svi porezi i doprinosi na zarade

Naknade za odsustvovanje sa rada

POSLOVNI RASHODI

Nematerijalni troškovi

Troškovi za marketing

Troškovi za reklame

Troškovi za propagandu

Troškovi za sajmove, izložbe i dr.

Premije osiguranja

Troškovi ishrane radnika

Autorski honorari

Finansiranje raznih projekata

TROŠKOVI – pojmovi

IZDACI predstavljaju svaki odliv sredstava u

preduzeću nastao radi pribavljanja drugih vrsta

sredstava ili usluga.

UTROŠCI predstavljaju fizičko ulaganje materijalnih

stvari tj količinsko, naturalno trošenje elemenata

proizvodnje koje rezultira stvaranjem proizvoda i

usluga.

TROŠKOVI predstavljaju vrednosno, novčano izraţene

utroške faktora u nekom poslovnom procesu koji

nastaju isključivo zbog stvaranja proizvoda i usluga.

RASHODI su sva smanjenja ekonomskih koristi u toku

obračunskog perioda.

TROŠKOVI – vrste Najčešći kriterijumi za klasifikaciju troškova su prema:

faktorima proizvodnje (troškovi materijala, radne

snage, sredstava za rad)

mestima nastanka (troškovi izrade, režijski

troškovi)

vezanosti za nosioce (pojedinačni i zajednički

troškovi)

načinu prenošenja na nosioce (direktni i

indirektni troškovi)

zavisnosti od obima proizvodnje (fiksni i varijabilni

troškovi)

vidu izražavanja (naturalno-utrošci i u novčanom

vidu-troškovi)

UTROŠCI I TROŠKOVI

Troškovi predstavljaju vrednosno izraženo trošenje

Utrošci su fizički iskazane količine utrošenih faktora proizvodnje (naturalno izraženo trošenje)

Kvantitativno: troškovi su proizvod utrošaka faktora proizvodnje i njihovih cena po jedinici utroška

UTROŠCI I TROŠKOVI

Osnovna podela utrošaka je na:

Utroške materijala

Utroške sredstava za rad

Utroške radne snage

Podela troškova prema faktorima proizvodnje

PREMA NAČINU PRENOŠENJA NA

NOSIOCE

direktni troškovi

mogu se direktno preneti na nosioce troškova preko operativne evidencije (npr. radni nalog, potrošnica materijala)

npr. troškovi osnovnog i pomoćnog materijala, troškovi radne snage na poslovima izrade i td.

indirektni troškovi

ne mogu se odmah direktno vezati za nosioce troškova

indirektno se vezuju za nosioce preko ključeva za alokaciju

PREMA ZAVISNOSTI OD OBIMA

PROIZVODNJE

Polazeći od ovog kriterija razlikujemo:

fiksne troškove

varijabilne troškove

U ekonomskoj analizi treba praviti razliku na

kratak rok – fiksni i varijabilni faktori

dug rok – svi faktori su varijabilni

FIKSNI TROŠKOVI

Ukupni fiksni troškovi (UFT) – ne menjaju se sa

promenom obima proizvodnje

Prosečni fiksni troškovi (PFT = UFT/Q) – opadaju sa

povećanjem obima proizvodnje

Radio, ne radio

–

radi radio!

VARIJABILNI TROŠKOVI

Menjaju se sa promenom obima proizvodnje

Komponente varijabilnih troškova:

• Proporcionalni troškovi

troškovi osnovnog i pomoćnog materijala i

energije

troškovi rada na poslovima izrade proizvoda

troškovi sredstava za rad kada se amortizacija

obračunava po funkcionalnom metodu

• Progresivni troškovi

• Degresivni troškovi

• Relativno-fiksni troškovi

KALKULACIJA TROŠKOVA

Postupak raspoređivanja ukupnih troškova na nosioce naziva se kalkulacija (postupak izračunavanja cene koštanja)

Cilj utvrđivanja cene koštanja jeste da se svaki proizvod optereti onim iznosom troškova koji je svojom proizvodnjom izazvao, da bi se što efikasnije sprovela kontrola troškova i stvorila pouzdana osnova za donošenje poslovnih odluka

Prilikom kalkulacije cene koštanja moraju se poštovati određeni principi

PRINCIPI KALKULACIJE

Tačnost

Prilagodljivost

Dokumentovanost

Blagovremenost

Preglednost

Jednoobraznost

Uporedivost

Ekonomičnost

PRAG RENTABILNOSTI

Rentabilno je ono preduzeće koje ostavaruje

veći prihod od realizacije ukupnih troškova.

Prag rentabilnosti predstavlja obim

proizvodnje/prodaje kod kog su ukupni troškovi

pokriveni realizacijom

UPr = UT

Pri ovom obimu proizvodnje nema ni dobitka ni

gubitka.

PRELOMNA TAČKA

Tačka u kojoj se poklapaju rashodi (fiksni i varijabilni

troškovi) sa prihodom, predstavlja donju granicu

rentabilnosti ili prag rentabilnosti. Naziva se i prelomna

tačka.

Prelomna tačka predstavlja onaj obim prodaje gde su

ukupni prihodi (Upr) jednaki ukupnim rashodima (UT),

odnosno troškovima.

Proizvodnjom / prodajom ispod tačke rentabilnosti ostvaruje se gubitak, dok se proizvodnjom/prodajom

iznad tačke rentabilnosti ostvaruje dobit.

Analizom pokazatelja prelomne tačke rentabilnosti dolazi

se do zaključka koji obim proizvodnje ili prodaje treba ostvariti da bi se obezbedili fiksni troškovi i deo varijabilnih

troškova.

FINANSIJSKO PLANIRANJE

Piramida planiranja

objašanjava kako se

postavljaju ciljevi, koji su

obično deo dokumenta

koji se zove Strateški

plan.

Piramida planiranja

počinje sa dugoročnim

ciljevima (vizija i misija),

a sa većim nivoom

detalja i kraćim vremenskim rokovima,

ide se sve dublje u

aktivnosti i konkretnije

ciljeve i zadatke.

FINANSIJSKO PLANIRANJE

Finansijsko planiranje je istovremeno i strateški i operativni proces usmeren na:

• Izgradnju dugoročne strategije prikupljanja sredstava

• Kratkoročne planove za efikasno trošenje sredstava,

budžete i prognoze

Finansijsko planiranje se oslanja na dobro postavljen

strateški plan, a kao rezultat dobrih planova se kreiraju

uspešni budžeti.

FINANSIJSKI PLANOVI/ODLUKE

Finansijski plan predstavlja finalni proizvod procesa finansijskog planiranja koji svojim oblikom i sadržajem

može u velikoj meri uticati na stepen uspešnosti

upravljanja finansijama u preduzeću.

Finansijskim planom se predviđa (projektuje) ukupno

poslovanje preduzeća izraženo u novčanom

(monetarnom) obliku.

Finansijski planovi su moćno “oružje” za finansijsko

upravljanje u preduzeću. Stručno i objektivno konstruisan

finansijski plan uvek predstavlja sigurnu polaznu osnovu za odvijanje svih projektovanih finansijskih aktivnosti u preduzeću. Finansijski plan je svojevrstan “finansijski

kompas” bez kojeg se ne mogu uspešno realizovati

složeni zadaci finansijske funkcije preduzeća.

VRSTE FINANSIJSKIH PLANOVA

Za podelu finansijskih planova najprihvatljivija je upotreba dva aspekta:

Sa vremenskog aspekta, finansijski planovi se dele na sledeće :

1. Operativni finansijski planovi – 3 do 9 meseci

2. Kratkoročni (godišnji) finansijski planovi

3. Dugoročni (perspektivni) finansijski planovi

Sa funkcionalnog aspekta, finansijski planovi se dele na:

1. Redovni (tekući) finansijski planovi

2. Vanredni (specifični) finansijski planovi

PRINCIPI FINANSIJSKOG

PLANIRANJA

Jasnoća i tačnost - važno je zabeležiti sve pretpostavke na

kojima se budžet bazira kao i kalkulacije koje su pri tome

korišćene

Vremenski period – jer obično budžet obuhvata nekoliko

faza i treba da se poklapa sa vremenskim planom u

realizaciji

Budžetske stavke - kada se postavlja budžet potrebno je da

se vodi računa o svim stavkama raspoređenim u budžetske

linije, kako bi budžet bio sveobuhvatan i konzistentan

Realna procena troškova - važno je pri proceni troškova da svaki od njih može da se opravda i da postoji jasna

računica