francuski slikar pol sezan bio je jedan od najznačajnijih predstavnika postimpresionističkog...

7/25/2019 Francuski Slikar Pol Sezan Bio Je Jedan Od Najznaajnijih Predstavnika Postimpresionistikog Pravca u Slikarstvu

1/9

Francuski slikar Pol Sezan bio je jedan od najznaajnijih predstavnika postimpresionistikog pravca uslikarstvu, ije delo je smatrano sponom izmeu pravaca impresionizma i kubizma, a samim tim iumetnikih stilova izmeu kraja 19. veka i poetka !. veka.

"ivot i deloPol Sezanroen je 19. januara 1839. godine u Eks en Provansi, na jugu Francuske. Poticao je iz imune

patrijarhane porodice, stoga mu je osnovno o!razovanje predstavjao jedini dodir sa takozvanim "o!i#nimsvetom$. %voje o!razovanje 18&'. godine nastavja u gimnaziji i tokom svog !oravka u internatu

zapo#inje dugogodi#nje prijateljstvo sa romanopiscem $milom %olom. 18&(. godine upisao se na!espatnu )kou crtanja, gde se susreo sa mnogim umetnicima tokom )koovanja i gde je primio pohvae za

njegov rad sa ujanom tehnikom, )to je i potkrepio njegovu *eju da se !avi sikarstvom. +poredo sa

pohadjanjem )koe crtanja, pod nagovorom svog oca koji se protivio njegovoj am!iciji da se !avi umetno)u,

upisao je i studije prava.

Po %ezan najzad do!ija dozvou od oca da studira umetnost, te se sei u Pariz 191. godine, sa *ejom da

upi)e na -kademiju epih umetnosti u Parizu. okom svog !oravka tamo, pohaao je skou sikanja i sprijatejio

se sa sikarom &amijem Pisaromkoji je imao izuzetan uticaj na njegovo stvaraa)tvo. /euspev)i da se upi)ena -kademiju, on se vratio kui.

0odinu dana kasnije, 18'. godine on se vraa u Pariz i kupuje ateje re)en da se u potpunosti posveti svom

sikarstvu. ada je imao priiku da upozna neke od najzna#ajnijih umetnika tada)njeg vremena poput 'l(redaSislija, )gista *enoara i &loda +onea, meutim, unato# novoste#enim poznanstvima, on ni tada ne uspevada ispuni svoju am!iciju da studira na -kademiji epih umetnosti.

/jegovi radovi !ii su prikazani prvi put 183. godine na prvoj izo*!i Salona odbaenih-, nezavisnom saonuormiranom od strane impresionista #iji radovi nisu !ii prihvaeni od strane zvani#nog pariskog "%aona$.

okom 18(2. godine se na kratko vreme sei sa svojom tada)njom ju!avnicom u gradi u okoini arseja,

meutim ve sedee godine se vraa u Pariz.

4zagao je sa impresionistima 18(5. i 18((. godine, gde su njegovi radovi !ivai neshvaeni i izo*eni podsmehu

kriti#ara. /akon toga vratio se u rodnu Provansu, gde je kupio svoj ateje i po#eo da stvara u izoaciji, i *ivi na

reaciji Eks an Provans6Pariz. okom svoje karijere redovno je priagao radove i zvani#nom pariskom "%aonu$,

meutim njegovi radovi nisu bili prihvaeni sve do 1//. godine, kada u saonu iza*e portret svog oca

7Portret umetnikovog oca kako ita novine-. 4zagao je jo) nekoiko radova u skopu drugih izo*!i sve do189&. godine, kada pariski sakjupa# umetnosti -m!roz oard prepoznaje njegov taenat i organizuje%ezanovu prvu samostanu izo*!u.

+prkos najzad ste#enom priznanju njegovog taenta od strane javnosti, on se pova#i u Provansu, gde je ostao

i do svoje smrti ''. okto!ra 192. godine.

Stilski periodi u Sezanovoj umetnosti
http://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/klod-monehttp://srednjeskole.edukacija.rs/biografije-poznatih-licnosti/klod-mone


2/9

Po %ezan : ";arta)i$

Prvo!itni period %ezanovog sikarstva vezuje se za njegov prvi !oravak u Parizu 26ih godina 19.veka. ajperiod se deini)e kao mra#ni period iz razoga )to su njegova tada)nja dea raena uz o!imno prisustvo crneboje, a nekoicina njih ukju#uje i motive nasija i erotike.%eid!om u okoinu arseja zapo#inje i njegov impresionisti#ki period kada za temu ugavnom koristi pejza*e,

portrete i mrtvu prirodu. ada se ponovo ujedinio sa ;amijom Pisarom, i pod njegovim uticajem posvetjava

koorit svojih dea. aj period se nastavja i nakon njegovog povratka u Eks an Provans.

%tvaraa)tvo porekom iz njegovog studija u Provansi evouira iz impresionisti#kog u takozvani konstruktivni

period kada nastaju #uveni pejza*i njegove okoine, kao i deo Planina Sen0iktoar-7188(.. /e)to kasnije,on se privremeno nastanjuje u koi!i na toj panini, za #ije o!ike se veruje da su inspirisai osvrt ka ku!izmu u

%ezanovoj umetnosti, te i samkubizamkao pravac. /jegovo deo smatrano je prete#om ku!izma, #emu jedoprineo njegovo pojednostavjivanje o!ika i svedenost pejza*a na geometrijske o!ike i upotre!e

nesvakida)njih tehnika sen#enja.

2ajznaajnija dela+ najzna#ajnija %ezanova dea u!rajaju se< +oderna )limpija-718(3. 618(5.,&arta#i-7189'.6189&., &upaice-71895.6192&., Planina Sen0iktoar-71925.6192. i +rtva priroda sa jabukama inarand3ama-7192&.

Slikarska tehnika kojom je radio or Sera, svodi se na rad kratkim, sitnim potezima etkice (points) i korienje istih

komplementarnih boja: crvene i zelene, ljubiaste i ute, plave i narandaste sa belom !a primer, suknja ene sa

suncobranom u centru slike je narandasto"ruiaste boje i baca plavu senku !jena crvena jakna je u suprotnosti sa

jarkozelenom travom Suknja ene sa suncobranom koja hoda pored oveka iz#leda kao da je preteno ljubiasta, ali se

sastoji od bezbroj nijansi

$ol Sezan trans%ormie impresionistiku treperavost, tonove i svetlost u &mentalnu& viziju plastinih

%ormi, modelovanih bojom 'azvio je jedan sasvim nov nain slikanja predmeta u prostoru i posle du#o# i

mukotrpno# rada stvorio je slikarstvo ravnotee i #eometrijske stvarnosti


3/9

$redmete iz prirode $ol Sezan je razla#ao na osnovne #eometrijske oblike koji su bili dovoljno veliki da boja dobije svoj

puni zvuk, a dovoljno mali da ostvari punou oblika nje#ovim delima predmeti i likovi imaju pojednostavljenu %ormu

&ednom jabukom elim da zadivim $ariz&, #ovorio je s ponosom $ol Sezan jer je znao da se i sasvim obinim temama

bez ikakvo# estetiko# sadraja moe ostvariti veliko slikarstvo *eliki broj nje#ovih mrtvih priroda prikazuje obine

kuhinjske tanjire, upove za vodu, keramike vaze, inije i voe iz nje#ovo# vonjaka, breskve, kruke, vinje i dostajabuka Smatrao je da je slikanje voa najlaki nain kada eli da se uspostavi volumen, ali i da se na#lasi suptilna

#radacija boja Slike mrtve prirode su esto ukljuivale beli stolnjak, to je unosilo dodir barokne ekstrava#ancije

+ladi slikar ouis e -ail pisao je o aranmanima mrtve prirode koje je $ol Sezan postavljao: &*eoma polako je

postavljao draperiju na stolu sa uro.enim ukusom /nda je aranirao voe po kontrastima tonova, inei na taj nain da

komplementarni tonovi vibriraju, zelene sa crvenima, ute sa plavima, pomerajui, iskljuujui, balansirajui voe onako

kako je to eleo da bude /n je ovom zadatku prilazio veoma paljivo i sa velikom preciznou, a neko bi pomislio da je to

bila sveanost za nje#ovo oko&

centru Sezanovih slika mrtve prirode bile su jabuke koje je brao u svom vonjaku /n je bio privuen jednostavnou i

savrenou njihove %orme, kao i lepotom njihovih boja *erovatno je postojao i praktini razlo#, jer se jabuke ne kvarebrzo, a on je slikao sporije

+alim brojem predmeta $ol Sezan je ostvarivao monumentalne kompozicije mrtve prirode, zahvaljujui plastinoj snazi

predstava konstruisanoj iskljuivo bojom 0oristio je vrste #eometrijske oblike i jednostavne i jasne %orme

!a Sezanovim slikama mrtve prirode, kao to je 1inija sa voem, aa i jabuke moe se jasno uoiti zahtev za &solidnim i

trajnim& $ozadina sa ornamentima sjedinjena je sa tradicionalnim oblicima, a potezi etkicom stvaraju ritmiki uzorak

koje platnu daje svetlucavu %akturu /blici su uproeni i ocrtani tamnim bojama $erspektiva je &netana& i na iniji za

voe i na horizontalnim povrinama koje kao da su koso postavljene


4/9

!a slici +rtva priroda sa jabukama /sim jabuka i limuna prikazan je jedan neobian mali predmet, metalna saksija za

cvee ili bi to mo#la da bude uvela biljka $risustvo ove saksije nije jasno, ali moda je Sezan uveo u svoju mrtvu prirodudru#u %ormu cilindar i dru#u boju, sivu, stavljajui pri#uene tonove sive oko jabuka i limuna


5/9

!a slici +rtva priroda sa jabukama i pomorandama, usamljena jabuka je sredinja taka slike $redmeti su prkazani na

stolu na jednostavan nain i daju utisak pokreta i ivota i raspore.eni su #eometrijski u trou#lu ili piramidi


6/9

$ol Sezan se danas najvie povezuje sa nje#ovim ivopisnim slikama mrtve prirode voa, naroito jabuka 2li, $ol Sezan

se sasvim pribliio modernoj estetici i nje#ovo slikarstvo e biti uzor %ovistima, a i ekspresionistima, a inspiracija

kubistima u 33 veku $ablo $ikaso je rekao o njemu: &+oj jedan i jedini uitelj Sezan je bio kao otac za sve nas& 4ato i

Sezana esto nazivaju &ocem moderne umetnosti&

- => ?@A@BCD@C, GHIHDJC CJK@AGHBCD@C


7/9

5678 9;7 19. TCAN.

]SMCD@^
https://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/1859https://sr.wikipedia.org/wiki/1859https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/1859https://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83_%D0%9B%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4_%D0%96%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83_%D0%9B%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4_%D0%96%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83_%D0%9B%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4_%D0%96%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6-%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&section=1https://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/1859https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/2._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80https://sr.wikipedia.org/wiki/1859https://sr.wikipedia.org/wiki/29._%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%82https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BE%D0%B8%D0%BC%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83_%D0%9B%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4_%D0%96%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D1%99%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D1%83_%D0%9B%D0%B5_%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B4_%D0%96%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6-%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&section=1


8/9

, 1885Q6188, _CRJ@UA@ @JR@RSR S `@ANWS

@MAS 1891

bHCJ C S DHIMHRHCH BHMHD@K@ SNM@>S. fRSD@MNH C ANH TNNM. XN AHG@ GCB@ SCRJHR@

7AHG DC H> NM C I@H HD 18(8. DH 18(9. [HD@JS DNJN C I@H S THK@ S MCRS, BN C TMNR@H S

NM@> 1882. HTCR@H C SNTMNTNlS KMRNlN KMJH ICGH RCJ@AH. HAH 1883. JNG@ANH C

BMTS TCG@AS G@AS SBNlC AHD J@CMN.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/1880https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%90%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%B7https://sr.wikipedia.org/wiki/1880https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%83%D0%BF%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%90%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1


9/9

HRH S HDI@G@ DN BM@C lCWHTS G@AS DN ISDC BM@AN>NJN S BNM@AH NGHJS, HAMCJSH C HD

CRNIG@MNJ@ BMCN JC>NT@J@ SCRJ@K@N. qNCDJH N DMSW@ JC>NT@J@ SCRJ@K@N

HJHTNH C 1885.fNGHJ JC>NT@J@ SCRJ@AN. S C BM@NRCY@H N HGH f@lNAH N AH@

C DCG@H @RC @DCC H BHCJR@G@>S. ZCR@ 1885. >NBHUCH C TH TCG@A@ MND =:>:?< @5@5>A: AN

RCJ@AS BHCJR@G@>N.

\HM fCMN @ HG f@lNAS AHM@R@G@ RCJ@AS BHCJR@G@>N@G@ D@T@>@HJ@>N. HC S C

JNJH@GC JN BGNRJH S RNUANN CDJN DH DMSWC, BH BM@JK@BS AHBGCCJRNMJHR@. XNRHNG@ S

BHR@@ NMHJ@S IHN @ JNJH@G@ S C S RNUANN.

fCMN C H@ RHWN TCMHTNH DN C IHC HWS AHM@R@R@ DN C BHR@WJC NMHJ@N @ CHK@N S

SCRJHR@. JN G@UNJ JNU@J ANAH S>@UNM@ AHM@RC TNM@NK@C >TSAN @ RCBN DN I@ RTHM@G@

NMHJ@S. ?CCYC JN G@ANN BHR@C DH@JNK@H TCRG@ RHJHTN @ RHBG@ IHN @ G@J@N

SCMCJ@ WHMC. @M C BHR@C INGNJH TCRGN @ RNC @ RHBG@ @ GNDJ@ IHN, N G@J@C

RMCIN DN ISDS HM@>HJRNGJC. \NGHR C BHR@C AHM@RClC RNJ@ RHJHTN, GNDJ@ IHN @

G@J@N SCMCJ@ JNDHGC.
https://sr.wikipedia.org/wiki/1884https://sr.wikipedia.org/wiki/1884https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/1884https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6-%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&section=2https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttps://sr.wikipedia.org/wiki/1884https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BD_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%83%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0&action=edit&redlink=1https://sr.wikipedia.org/wiki/1884https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%81https://sr.wikipedia.org/wiki/1891https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6-%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%80_%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&section=2https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BB_%D0%A1%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D0%BAhttps://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

francuski slikar pol sezan bio je jedan od najznačajnijih predstavnika postimpresionističkog...

Documents