Frederik PolDEAK KOJI JE ELEO DA IVI ZAUVEK

prevod: Mirjana ivkovi

Frederik Pohl/THE BOY WHO WOULD LIVE FOREVER

Polaris1999.

1.

Boiji Gnev zahvatio ih je ponovo na Stenov sedamnaesti roendan; u poslednje vreme bili suizloeni njegovim udarima otprilike svakih est sedmica. Sten je bio sm u stanu, seckao je povre zasvoju roendansku veeru, kada je osetio poznati, iznenadni, sveproimajui, dezorijentiui, pohotninapad vrtoglavice koji su svi nazivali Gnev, a niko ga nije razumeo. Krici i sirene spolja govorili sumu da i svi ostali oseaju isto. Kada je napad poeo, Sten je uspeo da ispusti no za ljutenje na podkako se ne bi posekao; posrui je stigao do kuhinjske stolice na kojoj je nameravao da u znojudoeka kraj napada.

Ljudi su govorili da je Gnev uasna stvar. I bio je. ta god to bilo, pogaalo je sve na svetu u istomtrenutku - i ne samo ljude na Zemlji; brodove u svemiru, kolonije na Marsu i Veneri, svi bi oni bilizahvaeni njime u istom trenutku, a broj nesrea i katastrofa bio je ogroman. Stenu lino stvar uoptenije teko padala. Imali ste utisak da vas je iznenada savladao kakav neizmerni, samotni, erotskikomar. Tako se verovatno osea, razmiljao je Sten, posle dobrog seksa i kada se napije. Erotskideo nije se mnogo razlikovao od izvesnih udnji koje je Sten imao s vremena na vreme, a kada biGnev proao bar nisi bio mamuran.

Po zavretku napada, Sten se stresao, pokupio stvari koje je ispustio na pod i ukljuio televizor da sena lokalnim vestima obavesti koliko je strano bilo ovog puta. Bilo je dosta gadno. Poari. Sudarikola - istanbulski agresivni vozai oslanjali su se na svoje dobre reflekse koji su im omoguavali daizbegavaju pogibeljne nesree, ali kada bi ih Gnev liio vetine, odmah bi dolazilo do tekih sudara.Najgora stvar koja ih je ovog puta zadesila bio je tanker s naftom koji je upravo ulazio u ZlatniRukavac. Poto su svi, kako na remorkerima tako i na mostu tankera, iznenada bili izbaeni iz stroja,on je nastavio istim kursom, sporo i neumoljivo, zario se u jedan od dokova na strani Starog Grada,uz koji su pristajali brodovi za krstarenje, i tamo eksplodirao.

Poput svih mladih ljudi, Sten je bio krajnje uviavan prema nesreama drugih. Jedino se nadao da muotac zbog cele te guve nee mnogo zakasni sa afranom i dagnjama za veeru. Kada je zavrioseenje povra i spustio ga u lonac s hladnom vodom, stavio je u plejer nekoliko dragocenih starihdiskova - ovog puta to su bili Dizi Gilespi, Dek Tigarden i Vatrogasna stanica pet plus tri - i seo daeka, prelistavajui stripove i razmiljajui da li e mu otac, bar jednom, ostati dovoljno dugo trezanda mu kupi nekakav poklon za roendan.

U tom trenutku polis se pojavila na vratima.

Bilo ih je dvoje, mukarac i ena; sumnjiavo su stali da se osvru po neurednom stanu. "Da li jeovde stanovao ameriki dravljanin Volter Ejveri?" upitala je ena. Prolo vreme glagola koje jeupotrebila bilo je sasvim reito.

Ostale injenice na brzinu su mu saoptene. Gnev je od Stenovog oca napravio statistiki podatak.Pogoen njime, pao je dok je prelazio ulicu i neki takoe opinjeni taksista ga je pregazio. ena muje odmah saoptila da nema nikakve nade da bi mogao taksistu smatrati odgovornim; Gnev, razume.

U svakom sluaju, voza je odavno odmaglio. Pored toga, svedoci su izjavili da je Stenov otac udatom trenutku bio pijan. Razume se.

Mukarac se saalio na Stena videvi kako bespomono zuri u njih. "Bar nije patio", ree on oporimglasom. "Ostao je na mestu mrtav."

ena je bila nestrpljiva. "Eto, obaveten si", rekla je. "Treba da doe u mrtvanicu da preuzme telopre ponoi jer e u protivnom morati da plati za jo jedan dan. Do vienja."

I oni odoe.

2.

Poto nee biti ni afrana ni dagnji za roendansku veeru, Sten je pronaao nekoliko komadiapreostale unke i ubacio ih u lonac s povrem. Kada je sve stavio da se lagano krka, seo je izagnjurio glavu u ake, da razmisli malo o tome ta znai biti Amerikanac - dobro, poluamerikanac -siroe, sam u gradu Istanbulu.

Dve injenice odmah su se izdvojile. Prvo, dan o kome je tako dugo sanjao, kada e mu se otacotrezniti i vratiti ga nazad u Ameriku, gde e poeti novi ivot za njih dvojicu - taj dan nikada needoi. Iz toga je sledilo, drugo, da nikada nee imati novca da plati studije, a jo manje da ostvari sani odleti na asteroid Kapiju kako bi se otisnuo u neku fantastinu pustolovinu. Nikada mu se neeukazati prilika da postane jedan od onih ivopisnih i hrabrih kapijskih prospektora koji su putovali uneistraene delove Galaksije. On nee otkriti gomilu neprocenjivih artefakata koje je za sobomostavila ta nestala, stara rasa Hiija, pa, dakle, nee postati slavan i bogat.

Nijedna od ovih novih injenica nije predstavljala veliko iznenaenje za Stena. Njegova vera i ujednu i u drugu postojano je slabila jo od vremena kada je napunio dvanaest godina i poeo u sve dasumnja. Pa ipak, do ovog asa to su bar bile teorijske mogunosti. Sada, meutim, vie nita nijeizgledalo mogue.

Tada je konano dozvolio sebi da zaplae.

Dok je Sten turobno pospremao kuhinju posle bezukusnog roendanskog obroka, gospodin Ozdenpokucao je na vrata.

Gospodin Ozden je verovatno imao oko sedamdeset godina. Koliko je Sten uspevao da proceni,mogao je lako imati i sto - zbrkani, runi starac, elavog temena, iako su mu brkovi jo bili crni iekinjasti. On je bio najbogatiji ovek koga je Sten ikada upoznao. Bio je vlasnik klimave zgradurinesa stanovima za iznajmljivanje u kojoj je Sten iveo, kao i dve susedne koje su se naslanjale na ovu.Uz to, posedovao je i bordel koji je zauzimao dva sprata u jednoj od zgrada. Gospodin Ozden bio jeveoma religiozan ovek i toliko se revnosno pridravao obiaja da nije dozvoljavao unoenjealkohola u svoje zgrade, osim u bordel, a i tamo se sluio samo neislamskim turistima. "Primi mojenajdublje sauee zbog gubitka oca, mladi Stenli", zagrmeo je svojim iznenaujue snanim glasom,dok je automatski prelazio pogledom unaokolo u potrazi za nekom zabranjenom bocom viskija.(Nikada nije nijednu pronaao; Stenov otac je vodio rauna.) "To je uasna tragedija, ali nije na namada ispitujemo puteve Gospodnje. Smem li da upitam, kakvi su ti planovi?"

Sten ga je ve posluivao ajem, kao to je to njegov otac uvek inio. "Ne bih ba umeo tano da vamkaem, gospodine Ozden. Pretpostavljam da u morati da naem posao."

"Da, tako je to", sloio se gospodin Ozden. Grickao je kolai od mlevenih badema, koji mu je Stenpruio na tanjiriu, odmeravajui deaka. "Moda se zaposli u konzulatu Amerikanaca, kao tvojotac?"

"Moda." Sten je znao da se to nee dogoditi. To su ve bili raspravili. Amerikanci nisu eleli dazaposle nijednog prevodioca koji nije napunio dvadeset jednu godinu.

"To bi bilo odlino", objavi gospodin Ozden. "Naroito ako bi se dogodilo u najskorije vreme. Kaoto zna, stanarinu bi trebalo da plati sutra, kao i onu prolonedeljnu, koja nije bila plaena, kao ionu od pre dve sedmice. ta misli, hoe li te dobro plaati u konzulatu?"

"To je Boja volja", izjavi Sten veoma pobono, kao da to iskreno misli. Starac klimnu,odmeravajui Stena, od ega je deaku postalo neprijatno.

"Ili bih", poe on, s osmehom koji je otkrivao njegove skupe zube, "mogao da porazgovaram sasvojim roakom o tebi, ako eli."

Sten se ispravio na stolici; roak gospodina Ozdena vodio je bordel. "Mislite da radim za njega?ta?"

"Ono to se dobro plaa", strogo odvrati gospodin Ozden. "Mlad si i verujem da si dobrog zdravlja?Mislim da bi moglo da ti se posrei i veoma dobro da zaradi."

Neto je poelo da se komea, ne ba prijatno, u Stenovom stomaku i preponama. S vremena navreme viao je kurve koje su radile za roaka gospodina Ozdena kako se sunaju na krovu kada nijebilo puno posla, i esto bi se meu njima nali jedan ili dva deaka. Deaci su obino bili ak imlai od njega, uglavnom Kurdi ili brani iz Anadolije, ako ve ne Alirci ili Marokanci. Deaci,izgleda, nisu dugo opstajali. Sten i njegov prijatelj Tan uivali su da im dobacuju uvrede iz daljine,iako u tome nijedan od njih dvojice nije ba uivao.

Pre nego to je Sten uspeo bilo ta da kae, gospodin Ozden je nastavio: "Klijenti mog roaka nisusamo mukarci, zna. esto i ene dolaze kod njega, ponekad su to bogate udovice, turistkinje izEvrope ili s Istoka, koje umeju da budu veoma zahvalne mladiu koji je u stanju da im pruizadovoljstvo za kakvo njihovi muevi vie nisu kadri. esto se dobijaju visoke napojnice, od kojihmoj roak dozvoljava svojim ljudima da zadre gotovo polovinu - pored toga to im obezbeujeogranienu medicinsku zatitu sve dok su u njegovoj slubi, kao i smetaj i obroke, po razumnoj ceni.Dosta esto klijenti nisu ni neprivlani. Razume se", dodade on, ubrzavajui i govorei sve tie, "bilobi meu njima i mukaraca." Ustao je, jedva okusivi aj i kolai. "Meutim, moda e ti konzulatdati bolju ponudu. U svakom sluaju, trebalo bi smesta da ih pozove i obavesti o tunom udesusvoga oca. Moe se ak desiti da na raunu ima kakvu zaostalu platu kojom bi mogao da platistanarinu. Doi u ponovo ujutro."

Kada je Sten pozvao konzulat, gospodina Gudpastora nije bio tamo, ali je zato njegova postarijasekretarica bila dirnuta veu. "Oh, Stenli! Taj uasni Gnev! Kako to mora biti strano za tebe! Tvojje otac bio, ovaj, vrlo fin ovek." Taj deo bio je samo uslovno tano, Sten je toga bio svestan.Njegov otac bio je dobroudan, velikoduan, nepouzdan pijanac, i jedini razlog to ga je konzulatuopte drao na platnom spisku bio je taj to je bio Amerikanac koji je pristajao da radi za platukakvog Turina. Kada je Sten snebivljivo upitao da li postoje bilo kakvi izgledi da njegov otac

moda nije podigao koju platu, ona je uzvratila taktino, ali i nedvosmisleno. "Bojim se da ne, Stenli.Ja izdajem sve vauere u ime gospodina Gudpastora, zna. Sigurna sam da nije ostalo nitanepodignuto. U stvari", dodala je, delujui kao da joj je pomalo neugodno, "bojim se da e pre bitiobrnuto. Zna, tvoj je otac primio nekoliko plata unapred u poslednje vreme, tako da je u minusu naraunu. Ali ne brini zbog toga, mili. Ubeena sam da to niko nee potezati."

Ne bi se moglo rei da Sten nije oekivao tako neto jer je dobro znao kako su hronino uvek bili bezpara. Svejedno, ovo je njegov problem uinilo jo akutnijim. Moda Amerikanci nee traiti novacod njega, ali e gospodin Ozden to sigurno uraditi. Ve jeste. I dae sve od sebe da naplatidugovanja. Poslednji put kada je neko bio nasilno izbaen iz jednog od njegovih stanova, gospodinOzden je zadrao sve to je taj posedovao kako bi prodajom namirio neplaenu stanarinu.

To je Stena nagnalo da se procenjivaki osvrene po malom stanu. Krupni komadi nametaja nisu bilibitni jer su ionako pripadali gospodinu Ozdenu. ak i posteljina i kuhinjski pribor. Oskudnagarderoba njegovog oca sigurno e biti uzeta. Stenov muziki plejer i snimci drevnog amerikogdeza; njegova zbirka svemirskih pustolovina, kako animiranih tako i morfovanih; njegove kolskeknjige; ono malo hrane na policama - kada se sve to sabere jedva da e podmiriti stanarinu. Jedinejo stvari od izvesne vrednosti bili su muziki instrumenti, njegova ulubljena truba i bubnjevi.Razume se, gospodin Ozden nema nikakva prava na bubnjeve, jer oni nisu pripadali Stenu. Doneo ihje i kod njega ostavio njegov prijatelj Tan, kada su Tanovi roditelji odbili da dozvole da se kod njihu kui dalje stvara muzika.

to se njih tie, Sten je mogao neto da preduzme. Na telefon se javila Tanova majka i poela je daplae im je ula vest. Prolo je prilino vremena pre nego to je gospoa Kusmeroglu uspela dasaopti Stenu kako Oltan nije kod kue. Na poslu je, ali ona e mu smesta proslediti tunu vest, i akobilo ta mogu da uine...

Kada je zavrio razgovor s gospoom Kusmeroglu, Sten je pogledao na sat. Imao je jo dostavremena da ode u mrtvanicu, te je otvorio kau na kome je spavao - nije jo bio sasvim spreman dapree u oev krevet - i legao kako bi mogao jo malo da se isplae ako mu se bude plakalo.

Meutim, nije vie plakao. Istog asa je zaspao, to je bilo jo bolje za njega. Mnogo asova kasnijeprobudio ga je Tan Kusmeroglu koji je stajao nad njim. Sten je mogao da uje zapevanje mujezina,koji je pozivao vernike na molitvu iz male damije iza ugla, gotovo zaglueno Tanovim uzbuenimglasom dok je drmusao i budio Stena. "Hajde, Stene, probudi se! Stari prde je trenutno na molitvi,pozajmio sam efov kamionet. Nee imati bolju priliku da iznese svoje stvari!"

To je znailo da imaju najvie deset minuta. Sten se nije bunio. Bilo im je potrebno i manje od togada utovare u kamionet bubnjeve, trubu, skupocene muzike diskove i plejer, kao i aicu drugihstvari. Ve su krenuli, kada se Sten setio. "Moram u mrtvanicu", izjavi on.

Tan skrenu pogled s turistikog autobusa ispred njih i dostavnog kamiona, koji je pokuavao da seubaci sa strane, dovoljno dugo da osmotri Stena. Izraz lica bio mu je udan - gotovo nesvojstvenosaoseajan, blago rumen kao i uvek kada se spremao da predloi neku novu ludoriju. "Razmiljaosam o tome", objavi on. "Ti ne eli da ide tamo."

"Ali trae da identifikujem oevo telo; znai, moram."

"Ne, ne mora. ta e se dogoditi ako to uini? Traie od tebe da plati sahranu, a kako e touraditi? Ne. Dri se podalje."

Sten jednostavno upita: "Gde?"

"Kod nas, glupane! Moe deliti sobu sa mnom. Ili", dodade on, cerei se, "moe deliti sobu smojom sestrom ako ti se to vie dopada, samo to e u tom sluaju morati prvo njome da se oeni."

3.

Svi iz porodice Kusmeroglu su radili. Gospodin Kusmeroglu bio je mlai raunovoa u fabrici kojaje proizvodila korejska kola za izvoz. Tan je raznosio po kuama ureaje za domainstvo za jednuradnju. Njegova esnaestogodinja sestra, Naslan, radila je u poslastiarnici jednog od velikih hoteladu Bosfora. ak je i gospoa Kusmeroglu radila kod kue, nizala je perlice u narukvice namenjeneturistima, sa stihovima iz Korana - kada nije prala i kuvala ili krpila porodinu odeu. Sten je znao,iako mu to niko nije rekao, da i pored toga to svi rade, jedva sastavljaju kraj s krajem, da imajusamo najniu osnovnu medicinsku zatitu i da ive u stalnom strahu od budunosti. Sten je bio svestanda sada vie ne dolazi u obzir da zavri kolu, a isto je bilo i s Tanom. to znai da nije mogao dadopusti da ga Kusmerogluovi izdravaju. Mora smisliti nain da sm zarauje.

To nije bilo lako. Sten nije mogao da dobije stalni posao, ak da ga je i bilo, jer prema turskomzakonu on je sada predstavljao neprijavljenu nepostojeu osobu. Nije on bio jedini takav, razume se.Bilo ih je na milione slinih njemu u siromanom Istanbulu. Malo je bilo verovatno da e se vlastipotruditi da mu uu u trag - osim ako ne napravi greku i njegovo se ime pojavi u kakvom slubenomdokumentu.

Dobra strana u svemu tome bila je ta to je prolee ve poodmaklo, pretapajui se u leto. To jeznailo da e se uobiajeni broj gradskih stanovnika od dvadeset pet miliona, uglavnom bez osnovnihsredstava za ivot, svake sedmice poveavati za dva ili tri miliona, a moda ak i pet miliona turista.To su bili ljudi koji su, prema definiciji, bili puni para; taj novac nisu imali ni na ta pametnije datroe nego na razgledanje Istanbula, hranu, neobinosti i stanovnike. "Govori teno i turski iengleski, Stenli. Nee imati problema."

"Vodi", ponovi Stenli, s izrazom lica koji je govorio kako to smatra dobrom idejom samo da ne biuvredio domaina, ali da uopte nije ubeen da je tako.

"Razume se, vodi", potvrdi Tan. "Otac je u pravu. Ve si nauio sve to treba da zna o Istanbulu -sea se svih onih dosadnih asova istorije kada smo zajedno pohaali kolu. Jednostavno samiotomansko razdoblje i usredsredi se na one lude carice u Vizantiji, a to je ionako sve o emu turistiele da sluaju. Moemo takoe uzeti prirunike iz biblioteke da ih proui."

Sten tada dirnu u samu sr problema. "Ali ja ne mogu da dobijem dozvolu kao vodi! Polis..."

"Te nee gnjaviti", saouvereno dovri Tanova majka. "Samo se ti muvaj oko Topkapija, moda, iliVelikog Bazara. Kada ugleda Amerikance koji nisu ni sa kakvom turistikom grupom, jednostavnoim prie, prijateljski i predusretljivo, i ponudi se da im bude vodi. Kae im da si Amerikanac,student - to i nije tako daleko od istine, zar ne? A ako te ma koji polis bilo ta pita, obrati mu sesamo na engleskom i kae da trai roditelje, kod kojih su tvoje isprave. Poto si plavokos iplavook, nee posumnjati."

"Ali nema ameriku odeu", napomenu Naslan.

Njena majka na trenutak napui usta, a onda se osmehnu. "To se moe srediti. Ti i ja emo mu ve

napraviti neto, Naslan. Ionako je vreme da naui malo bolje da ije."

Nepresune zalihe izgubljenih i naenih stvari u Naslaninom hotelu obezbedile su materijal koji supotom ene iz porodice Kusmeroglu prilagodile Stenu. Postao je pravi ameriki student naproputovanju: svetle pantalone koje su liile na model kakvog modnog kreatora, ali to nisu bile,patike, bezbol kapa dalaskih Dodera i majica na kojoj je pisalo: 'Kapija ili bankrot' s prednje strane,a pozadi 'Bankrotirao sam'. Reke turista bile su vrlo podatne za muu, ba kao to su i zamiljali. Pa ivie od toga. Amerikanci na koje se on usredsreivao kao da su imali viak novca s kojim nisu znalita bi. Poput onog postarijeg para iz Riverdejla, drava Njujork, koji uopte nije mogao da se snae shiperinflatornom turskom valutom, pa su tutnuli Stenu novanicu od milijardu novih lira na imenapojnice to im je pomogao da pronau isti toalet, mada bi i milion ili dva ve bilo veomavelikoduno od njih. Kada im je ukazao na greku, insistirali su da zadri milijardu kao nagradu zasvoje potenje. Tako je Sten ve prve sedmice doneo vie nego to je Tan zaraivao na svom poslu,odnosno gotovo isto onoliko koliko je dobijala Naslan. Pokuao je sve da ostavi gospoiKusmeroglu, ali ona je pristala da uzme samo pola. "Dobro je da mladi ima malo sopstvenognovca."

A njena kerka je dodala: "Konano, jednog dana u skorijoj budunosti moe poeleti da se oeni."

Razume se, Sten nije imao takvih planova, mada je Naslan izvan svake sumnje ljupko izgledala, sveselim, okruglim eriem i u mini suknji koji su bili deo njene uniforme u poslastiarnici. A imirisala je lepo. To je imala da zahvali ne sasvim praznim boicama parfema i kozmetike to su ihgoe hotela odbacivale u toaletima za dame koje je ona morala da odrava besprekorno iste uokviru svojih zaduenja. Na Stena su i ti ostaci i te kako delovali. Ponekad, kada bi sedela blizunjega, dok je porodica zajedno gledala televiziju uvee, strano mu je bilo neprijatno i nadao se daniko nee primetiti da su mu prepone iznenada nabrekle. Iako je to bilo sasvim prirodno. Konano, onje bio mukarac i imao je sedamnaest godina.

Meutim, potpuno ga je opinio njegov novi status kao osobe koja zarauje znaajnu svotu novca.Marljivo je uio napamet itave stranice iz vodia, dopunjujui ih onim to bi pokupio prislukujuiprofesionalne vodie dok su objanjavali svojim grupama na obilasku. Najbolja mesta za to bila suVelika damija ili Aja Sofia, gde je znalo da se na jednom mestu okupi mnotvo skupina od podesetak turista, sa est do osam vodia koji su svi govorili u isto vreme, na pet-est jezika. Njihovaogovaranja esto su bila mnogo zanimljivija od bilo ega to se moglo nai u knjigama, a i dalekobesramnija.

Dodue, i to je u sebi krilo rizik. U jednoj uskoj uliici pokraj velikih kuhinja dvorca Topkapiprimetio je dvojicu vodia s dozvolama kako ga gledaju na nain koji mu se nije dopao, dok su ekalida njihove grupe turista iziu posle obilaska. Kada su obojica dohvatila depne telefone iistovremeno stala da govore u njih, ne skidajui pogled s njega, on se urno udaljio odatle.

U stvari, manje se plaio da ga uhvate vodii ili polis, nego da ga pronae gospodin Ozden. Sten nijeznao ta bi sve starac mogao da uini ako bi do toga dolo. U sluaju da postane zaista gusto,pretpostavljao je da bi morao da plati zaostalu kiriju svenjevima lira koji su se gomilali ispod

njegove strane dueka koji je delio s Tanom. Ali ko zna koji je zakon prekrio pobegavi odande.Gospodin Ozden sigurno bi znao sve o tome, tako da se Sten drao podalje od starog kraja.

To nije bio sav posao koji je Sten obavljao. Ako bi stigao kui na vreme, pomagao je gospoiKusmeroglu oko veere - pravila se da je zapanjena njegovim prilino oskudnim kulinarskimvetinama - a onda bi ponekad svi zajedno gledali televiziju. Gospoa Kusmeroglu volela je emisijeu kojima su se vodili ozbiljni razgovori - kada bi, na primer, ueni ljudi raspravljali o smisluudnovatih dogaaja kao to je neobjanjiv Gnev Boji koji ih je pogaao s vremena na vreme, ili otome ta preduzeti po kiparskom pitanju. Gospodin Kusmeroglu je vie voleo muziku - mada ne odone vrste koju su momci svirali. I Tan i Sten glasali su za programe o svemiru ili sportu. Ali retkokada je dolazilo do glasanja, jer je Naslan volela amerike sapunske serije - na kanalima na kojim segovorio engleski, kako bi mogla da ga veba - prie o srenim skupinama bogatih i zgodnih ljudi kojiuivaju u ivotu u Las Vegasu, Malibuu ili Hemptonsu. A Naslan je priala bre od bilo kog drugog.No, nije bilo vano. Vano je bilo to to su delili stvari kao porodica. Prava porodica. Na neki nainovo je Stenu najvie prijalo. On je imao samo bleda seanja na to kako izgleda porodini ivot.

Iako su svi lanovi porodice Kusmeroglu bili ljubazni prema Stenu, njihova naklonost nije obuhvatalamuziciranje na bubnjevima i trubi u stanu. Stoga su jednom ili dvaput Sten i Tan preneli svojeinstrumente u kolsku salu za fiziko, gde je kao noni uvar radio neki njihov roak i gde niko nijemario koliku buku prave kada nema nastave.

Ovo, naravno, nije bilo isto kao pre. Jo kao uenici, sa dvanaest godina, imali su muzikih planova.S jednim malim Kurdom koji je svirao bas violinu i jednom bezlinom devojicom godinu danamlaom za klavijaturama nameravali su da osnuju grupu. Njih etvoro danima su se prepirali sve dokkonano nisu odabrali pravi naziv grupe: 'Sten, Tan i druina'. Zamisao je bila da krenu na malo, sroendanskim slavljima i moda venanjima. Zatim, da ponu da sviraju po klubovima im napunedovoljno godina. Pa da obezbede ugovor za snimanje ploe. Proslave se... Ali onda je mali Kurdizbaen iz kole jer se otkrilo da njegov otac novano potpomae kurdski poret otpora, a devojicinamajka ionako nije elela da ona toliko vremena provodi sa starijim deacima.

To i nije bio neki udarac. Sten i Tan su se tada ve posvetili jednom jo veem snu. Svemiru.Beskrajnoj granici. Gde nebo nije bilo prepreka za ambicije jednog mladia.

Kad bi samo nekako uspeli da se domognu dovoljno novca da plate put, otili bi tamo, na Kapiju, ilimoda na jednu od planetnih postaja. Stenu se dopadao Mars, na kome su kolonisti polako stvaraligotovo zemaljski habitat pod plastinim kupolama. Tanu se vie sviala mogunost da tumaradrevnim hiijevskim katakombama na Veneri, gde moda jo ima neotkrivenih, starih artefakata nakojima bi mogli da se obogate gotovo kao i bilo koji kapijski prospektor. Nepremostivi problemprestavljao je novac potreban da se stigne na neko od ovih mesta. Pa ipak, moda vam novac i nijebio potreban jer su postojali i drugi naini. Robinet Brodhed je, na primer, toliko zaradio na Kapijida je stalno finansirao svemirske misije. Poput one koja i danas postojano napreduje u svomdugogodinjem pohodu ka Oortovom oblaku, gde se zna da postoji nekakav udnovat hiijevskiobjekat, ali niko nije naao naina da se tamo uputi bre osim sporom ljudskom raketom. Brodhed jeplatio put dobrovoljcima koji su poli u ovu opasnu potragu; moda e platiti i drugima. Kada Tan iSten dovoljno odrastu. Ako do tada sve ve ne bude istraeno.

Razume se, to su bili detinji snovi. Sten je prestao da se nada da bi se oni mogli ostvariti. Ali ih je idalje sanjao.

U meuvremenu, radio je kao vodi i iveo s porodicom Kusmeroglu, a ni jedno ni drugo nije bilotako loe. Ve prvog meseca sakupio je vie novca nego to je ikada ranije video. Napravio je grekudozvolivi da ga Naslan uhvati kako ga broji jer je ona istog asa rekla: "Oho, ba si pun para,Stenli! Zar ne misli da je kucnuo as da jedan deo i potroi?"

Oprezno ju je pogledao. "Na ta?"

"Na neku pristojnu odeu, blagi Boe! Sluaj, u petak imam slobodan dan. Tata mi nee dozvoliti dapreskoim jutarnje molitve, ali kako bi bilo da te posle toga povedem u kupovinu?"

I tako su se u petak rano ujutro Sten i Naslan nali u autobusu koji je vozio do velikih supersukovagde je Sten poeo da nabavlja svoju prvu garderobu za odrasle. inilo mu se da sve kota mnogovie nego to je on eleo da plati, ali Naslan je umela da namirie rasprodaje. Razume se, naterala gaje da proba po est raznih verzija od svega pre nego to bi mu dozvolila da bilo ta kupi. Kada su senatovarili da vie nisu mogli da nose i kupili gotovo sve to mu je bilo potrebno, a on potroiopolovinu svoje uteevine, stali su da saekaju autobus. Ispred njih su se zaustavila kola. "Hej, ti!"pozva ga neki muki glas.

Kola su pripadala konzulatu i imala su zlatni logo Sjedinjenih Amerikih Drava na besprekornoistim, crnim vratima, na ijem se prozoru pojavio voza koji je urno oslovio Stena. "Jesi li ti StenEjveri, sin Voltera Ejverija? Svakako da jesi. Sluaj, gospodin Gudpastor te svuda trai. Gde se tokrije, zaboga?"

Sten pogleda Naslan, oseajui se kao u stupici. "Ja, ovaj, odseo sam kod prijatelja."

Iza zaustavljenih kola napravio se red od pet-est drugih vozila i sva su odreda trubila. Voza improstaki pokaza srednji prst, a potom zagrme prema Stenu. "Ne mogu da se zadravam. Sluaj,gospodin Gudpastor ima neto za tebe. Ima li neku adresu?"

Dok je Sten pokuavao da smisli odgovor, Naslan se spremno umeala. "Ne zna na kojoj e adresibiti, zar ne, Stene? Sprema se da se preseli u svoj stan", obavestila je vozaa. "Zato ne poaljete to,ta god da jeste, tamo gde radi? U kompaniju Eklek za snabdevanje istim rubljem. Nalazi se uZincirlikuju, Kaja Aldero Soku, broj 34/18. Dajte, zapisau vam." Kada je voza konano otiao,odguivi zaepljenu ulicu, ona mu ljupko ree: "Ko zna ta bi to moglo biti, Stene? Moda elenovac za neto, moda za sahranu tvoga oca? U svakom sluaju, u praonici rublja radi predradnikkome se dopadam. On e se pobrinuti da dobijem ta god to bilo i nee nikome rei kuda je otilo."

Ali kada je Naslan donela kui koverat, iaran konzularnim peatima, u njemu nije bio nikakav raun.Unutra se nalazila poruka gospodina Gudpastora:

Dragi Stenli,

Kada smo proverili arhivu, ispostavilo se da je tvoj otac imao polisu osiguranja ivota, iji si tikorisnik. Osnovna vrednost je indeksirana, tako da se dobija prilina svota. Nadam se da e ti onapomoi da obezbedi sebi pristojan ivot.

Sten je u jednoj aci drao pismo, u drugoj novi koverat koji je bio zakaen za njega, i pometenogledao gospodina Kusmeroglua. "ta to znai 'indeksirana'?"

"To znai da se vrednost polise usklauje sa porastom trokova ivota, tako da se poveava sinflacijom. Otvori, Stenli. To bi moglo biti poprilino novca."

Ali kada je Sten izvadio iz koverta zeleni vauer amerike vlade, brojke su ga silno razoarale. "Pa",poe on, pokuavi da se osmehne, dok ga je pokazivao porodici, "ta emo s njim? Da naruimsvima picu?"

Meutim, Naslan je imala otrije oko od njega. Istrgla mu ga je iz ruke. "Glupanderu jedan", stala jeda ga grdi, napola se smejui, "zar ne vidi? To nisu lire, ve ameriki dolari! Sada si bogat, Stene!Moe da radi ta te je volja. Da kupi sebi punu medincisku zatitu. Da se oeni. Zapone nekiposao. ak da ode u Ameriku i pone sasvim nov ivot!"

"Ili", umea se Tan, "moe platiti sebi put do asteroida Kapija, Stene."

Sten zamirka prvo u njega, zatim u vauer. To je bilo tano. Bilo je dovoljno novca za put - u stvari,znatno vie nego dovoljno.

Nije ni zastao da razmisli. Glas mu je podrhtavao dok je izgovarao: "Zapravo, mogli bismo obojicada poemo, Tane. ta kae na to?"

4.

Prva stvar koja je Stenu upala u oi u vezi s asteroidom Kapija bila je ta da poto tamo gotovo uoptenije postojala teina, dotino mesto nije imalo utvreno gore. Njegovo telo znalo je samo za jedannain da se izbori s ovakvim, ranije nepoznatim stanjem stvari; reagovalo je tako to se gadnorazbolelo. Iznenadni mal d'espace zatekao je Stena krajnje nespremnnog jer nikada ranije nije iskusioni morsku bolest niti mu je bilo muka u vazduhu - to jest, on jo nikada nije putovao ni brodom niavionom. Najednom ga je obuzela oamuujua vrtoglavica praena brzim i obilatim povraanjem.Straari na Prijemnom nisu bili iznenaeni. "Svee meso", uzdahnu jedan, obrativi se drugom kojibrzo prui Stenu papirnatu kesu da povraanje zavri u nju.

Sva srea, Sten nije bio jedini koga je to snalo. I oba udna mukarca u njegovoj grupi bljuvala suisto onako estoko kao i on. Ni jedina ena, nezdrave ukaste boje, krhka i mlada - ali s licem kojeje bilo nekako strano pogreno sklepano - oigledno se nije ba najbolje oseala, ali je odbila kesu.Tan je bio jedini poteen. Zato je on bio taj koji je pokupio njihove stvari - bubnjeve, trubu, muziku,i malo ta drugog - i obavio formalnosti oko prijavljivanja za sebe i Stena. Potom je uspeo da odvueStena, prtljag i sve ostalo kroz lavirint hodnika i vrata u podu Kapije do dodeljene im kabine. Sten jesmogao snage da se ubaci u vreu za spavanje, oseajui se tako jadno da je smesta zatvorio oi iizgubio svest.

Kada se probudio, Tan se nadnosio nad njim, drei se jednom rukom za ruku, a u drugoj noseigumenu kesu s kafom. "Nemoj je prosuti", upozorio ga je. "Slaba je, ali je kafa. Misli li da je moedrati?"

Mogao je. U stvari, Stena je odjednom obuzela glad. Preanje muno oseanje padanja sada jepopustilo, ali je seanje na njega jo bilo ivo, tako da se i dalje oseao neprijatno.

Tan je, izgleda, bio imun. "Dok si spavao, ja sam imao pune ruke posla, stari moj Stene", objavi on spuno naklonosti. "Pronaao sam gde se jede i kuda moemo da odemo da se zabavimo. ini se da naKapiji nema nikoga iz Istanbula, ali sreo sam jednog muslimana. Tari. On je iit iz Irana, ali izgledasasvim pristojan momak. Proverio je i kazao mi da imamo dovoljno sredstava da ostanemoosamnaest dana, pre nego to odaberemo misiju. Na nesreu, iz nekog razloga nema ba mnogoplaniranih misija, ali ve emo neto nai. Moramo. Ako nam sredstva presue pre toga, oni e nasjednostavno deportovati natrag." A onda se iscerio. "Takoe sam porazgovarao s mladom enom kojaje stigla zajedno s nama. ovek bi mogao i da se navikne na ono njeno lice, pretpostavljam. S malosree, uskoro u je bolje upoznati."

"estitam", ree Sten. Eksperimenta radi izvukao se iz vree za spavanje, epavi odmah ruku.Besteinsko stanje nije bilo trajno nepodnoljivo, otkrio je, ali postojao je drugi problem. "Jesi litakoe otkrio mesto na kome mogu da se ispikim?" upitao je.

"Razume se, pokazau ti. Potom moemo da ponemo da prouavamo popis raspoloivih misija, jernema smisla dangubiti ovde kada moemo da zgremo bogatstvo."

Sten je znao da su nekada hrabri ili oajni dobrovoljci, koji bi stigli na Kapiju, mogli da birajuizmeu velikog broja zagonetnih brodova Hiija. Ue u onaj koji si odabrao. Podesi ureaje zaupravljanje smenog izgleda kako god poeli, jer niko nije imao pojma koji je nain 'pravi'. Stisnebradavicu za lansiranje. A onda, putujui brzinom veom od brzine svetlosti, iako niko nije znao kakose to postizalo, kree u pustolovinu i na put ka bogatstvu. Ili ka razoaranju i osujeenosti, kada sena nasumce odabranom odreditu ne bi nalazilo nita vredno. Ili pak, dosta esto, u uasnu smrt... alito je bio rizik koji ste morali da preuzmete poto su nagrade bile veoma velike.

Tako je bilo nekada. Sada je bilo drugaije. Tokom godina, gotovo dve stotine brodova koji su sehrabro otisnuli nikada se nisu vratili. Preostalih nekoliko desetina - naroito oni veliki, Petice inekoliko Trojki - sada su sluili za prebacivanje kolonista na nove naseljive svetove kao to suValhala ili Pegina planeta, ili za eksploataciju drugog depoa upotrebljivih brodova pronaenog naKapiji Dva. Kada su momci proverili spisak, bili su razoarani. Na raspolaganju su imali tri ili etirimisije, ali sve su one bile u Jedinicama - koje im nisu bile ni od kakve koristi jer su odluili da seotisnu napolje zajedno.

Nisu se zadovoljili samo time da provere ponude na ekranu. Otili su do dispeera lino, jednogdebelog i osornog Brazilca po imenu Hektor Montefjore. Da biste stigli do Montefjoreovekancelarije, morali ste da se uputite do samog spoljnjeg dela Kapije, gde su se brodovi gnezdili ukapsulama, ekajui na misiju. Pojedine kapsule bile su prazne, a spoljanja vrata stajala suzatvorena, spreavajui vakuum svemira da ue; brodovi iza njih nalazili su se, zapravo, napolju.Kada su videli ono to su eleli, zatresli su zavesu na Montefjoreovoj kancelariji i uli.

Dispeer je iz dosade gledao ekran za zabavu, jedui neto to nije poticalo iz menze na Kapiji.Nekoliko trenutak ih je sluao, a onda odmahnuo glavom. "Odjebite, momci", posavetovao ih je. "Nemogu vam pomoi. Ja ne pravim spisak misija, glaveine to ine. Kada se oni odlue za neki let,kompjuter ga izbaci na tablu, a moje je samo da primim imena dobrovoljaca. Naredni veliki? Kakobih ja to, do avola, mogao znati?"

Sten je bio raspoloen za svau, ali Tan ga je odvukao napolje. Kada su se obreli u hodniku, Stenzarea na svog prijatelja. "On bi trebalo neto da zna, nije li tako?"

"Moda i jeste, ali nama sigurno nee rei, zar ne? Mogli bismo da pokuamo da ga podmitimo..."

Sten se mrzovoljno nasmeja. "ime?"

"Niim. Upravo tako, Stene. I zato, hajdemo odavde."

Povukli su se u zajedniki prostor u centralnoj osovini Kapije, mesto pod nazivom Plavi pakao, darazmotre mogunosti uz skupu i vodenastu kafu koju su sluili na Kapiji. U Plavom paklu mogli ste dakupite i druge stvari osim kafe. Bilo je odline hrane, ako ste mogli da je platite, i svih vrsta pia,kao i kockanja po kome je mesto i dobilo naziv. Momci su ljubomorno mirisali velike nicle i gledalinamagnetisanu kuglicu na ruletu kako se vrti, a onda je Sten duboko udahnuo.

Kucnuo je Tana po ramenu. "Hej, pa mi smo na Kapiji! Hajde bar da razgledamo jazbinu!"

Uradili su to, gotovo zaboravivi da se novac osipa, a da se misija zbog koje su doli ne pojavljuje.Otili su do Central parka, gde su rasle voke i bunje s bobicama - ali koje niste mogli da berete dokne platite traenu cenu. Pogledali su u veliki kapijski rezervoar s vodom, koji se uvijao, pratei oblikasteroida, slian velikim podzemnim jezerima Istanbula. I otili su, s puno potovanja, u kapijskimuzej.

Sve to su videli bilo je Stenu napola ve poznato iz pria o Kapiji koje je naprosto gutao u mladosti,ali nita nije moglo da se meri sa stvarnim boravkom u muzeju. Bio je pun artefakata Hiija, donetih sraznih misija: molitvene lepeze, vatrene perle, svakakve sitnice. Bilo je holoa poseenih planeta;divili su se Peginoj planeti, sa irokim, obraenim poljima i lepim umama; stresli su se videviValhalu - nastanjiva, proglasile su je kapijske vlasti, ali vie je liila na Sibir nego na raj.

Najzanimljiviji su, u praktinom smislu, bili holoi raznih modela brodova Hiija, Jedinica, Trojki iPetica. Neki od njih imali su opremu koja naizgled niemu nije sluila, naroito onih nekoliko sakupolom od Hii metala koju se jo niko nije usudio da otvori. Mnogi od njih bili su oklopljeni,posebno Trojke i Petice. Gotovo svi su imali spoljanje senzore i kamere koje su ljudi postavili, kaoi police s hranom, rezervoare s kiseonikom, maske za disanje, sve one stvari koje su jednomprospektoru omoguavale da ostane iv za vreme leta. Ako su Hiiji i imali neto slino, to je odavnonestalo.

Dok su mozgali o tome kako su Hiiji preiveli, neko se nakaljao iza njih. Kada su se okrenuli,ugledali su devojku s iskrivljenim licem koja je stigla sa Zemlje zajedno s njima, Estrelju Pankorbo.Vie nije bila onako bleda i delovala je mnogo ivahnije. Iznenaen, Sten primeti: "Izgleda, ovaj,dobro." to e rei, osim to ti lice deluje kao da je neko seo na njega.

Ispitivaki ga je odmerila, ali je ipak klimnula glavom, stavivi mu do znanja da prihvatakompliment. "Svakog dana sve bolje, hvala. Prevarila sam ih", zagonetno je dodala, ali nije objasnilako su bili ti 'oni'. Niti je elela da nastavi razgovor; morala je da ui, objasnila je, i istog asa stala jeda prebira po brodskim holoima i pravi beleke.

Momci su se jo malo zadrali, a potom su otili jer je bilo jasno da vie voli da bude sama - ali nepre nego to je ostavila utisak na Stena, koji se nije naao pored neke devojke ni blizu svojih godinaod kada se rastao s Naslan.

Izlazei, Tan promrmlja: "Pitam se kako je kod kue."

Sten klimnu. Umeo je da prepozna nostalgiju kada bi je video. ak ju je i on pomalo oseao, madanikada, zapravo, nije imao pravi dom. "Mogli bismo kasnije da im napiemo pismo", ponudi on.

Tan se strese i isceri se Stenu. "I da platimo trokove slanja? Ne ja, Stene. Ionako ba ne volim dapiem pisma. Hajde da popijemo jo po jednu kafu."

5.

I proe taj dan. Kao i naredni. Nekoliko Jedinica pojavilo se na ekranu, ali nita bolje od toga, pa suak i te bile naprosto razgrabljene. Momci su sve vie vremena provodili visei u Plavom paklu ipitajui se, ali ne elei da zapitaju jedan drugoga, ta e kada potroe novac.

Saveti im nisu nedostajali. Stari itelji Kapije, od koji su mnogi nosili narukvice to su govorile da suse otiskivali napolje, esto su bili voljni da podele s nekim svoje znanje. Najprijateljskije nastrojenabila je jedna ivahna, sredovena Engleskinja izmuenog lica i nepokolebljivih nazora o tome na kojemisije treba ii. "Znate li vi kako izgledaju upravljaki ureaji Hiija? Ono to vama treba jesupodeavanja koja pokazuju dve crvene trake na prvom toku i nijednu utu na drugom", poduavala ihje ona.

"Zato?" upitao je Tan, upijajui svaku re.

"Jer su to bezbedna podeavanja! Nijedna misija s takvim podeavanjem nikada nije bila izgubljena.Verujte mi, ja to znam." A kada je iskapila kafu koju je iskamila od njih i otila, Tan napui usne.

"Moda ima neeg u tome", primeti on.

"Nema nieg", obrecnu se Sten. "Jesi li prebrojao njene narukvice? Ima ih devet! Bila je napoljudevet puta i nije zaradila ni za kafu. Ne, Tane. Mi traimo neto manje bezbedno, ali isplativije."

Tan slegnu ramenima, sloivi se. "U svakom sluaju", poe on filozofski, "da je iko od njih znao tatreba da radi, to bi i uradio umesto da nama priaju o tome. Hajde da jedemo."

"U redu", sloi se Sten, ali odmah potom odmahnu glavom, jer mu neto pade na pamet. "Do avola stim. Nisam gladan. Osim toga, imam bolju ideju. Dovukli smo ak ovamo one instrumente, zato nebismo malo svirali?"

Tan zatrepta. "Ovde? Izbacie nas napolje."

"Moda. A moda i nee, ako prvo budemo malo vebali - ovde ba nema mnogo zabave, je li tako?Mogli bismo da odemo negde gde nikome neemo smetati dok vebamo. Moda u Central park?"

Sten je bio u pravu, tamo nikoga nije bilo. Izabrali su ugao s mnogo ruki i pripremili se za svirku.

Sten nije imao problema s trubom, kada se jednom valjano prikaio za zidnu konzolu. Druga su stvarbili Tanovi bubnjevi. Morao je prvo da ih povee jedan za drugog, a potom sve zajedno za par ruki,ali se svejedno alio da palice nee da odskau kako treba bez prave sile tee. Ipak su nekako uspelida izvedu 'Kad sveci mariraju' po najnovijoj modi, a ve su 'Nisku bisera' bolje odsvirali. Sten jepoeo 'Bluz saniteta Sent Dejms' kada je Tan prestao da udara po bubnjevima i uhvatio ga za ruku."Pogledaj tamo!"

Tari je hitao prema njima oko oboda jezera. im se dovoljno pribliio, Tan mu doviknu: "Pravimoli preveliku buku?"

Tari epa konzolu i zaustavi se, teko dahui od uzbuenja. "Buku? Ne! Re je o upravopristiglim vestima! Niste uli? Grupa Herter-Hol stigla je do objekta u Oortu, velik je, hiijevski je ijo radi!"

Ve godinama nije zavladalo takvo uzbuenje na Kapiji - ceo hiijevski orbiter u radnom stanju,veliine prekookeanskog broda, kakav do tada nikada nije bio vien. Ta stvar je proizvodila hranu!CHON-hranu, kako su je zvali, koja se sastojala od osnovnih elemenata to su ih sadrale komete uOortovom oblaku: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot - te otuda i naziv. I ta stara hiijevska maina joju je proizvodila, posle svih tih stotina hiljada godina. Ako bi uspeli da je dovuku na neku orbitublizu Zemlje, to je ekipa Herter-Hol i pokuavala da uini, i ako bi im polo za rukom da je napunekometama pri ulasku u unutranji Sunev sistem, ljudska rasa bi se zauvek reila gladi!

Zavidljivo su nagaali koliko bi to moglo da donese porodici Herter-Hol i Robinetu Brodhedu lino,koji je finansirao taj pohod. "Milijarde", sveano objavi Sten, a Tan ga namrteno pogleda.

"Samo milijarde? Za neto takvo?"

"Milijarde amerikih dolara, vole jedan. Mnogo milijardi za svakog od njih, tako da e RobinetBrodhed dodati nove silne nule onima koje ve poseduje. Vidi, stari moj Tane, ta moe da dobijeako ti se posrei?"

Tanu je to bilo jasno. Kao i svima ostalima. Kada su proverili spisak, videli su da su sve raspoloivemisije, od onih nekoliko, bile razgrabljene. "Nije ostala ak ni jedna jedina Jedinica! Ba nita",alio se Tan. "Pa ipak, svakog dana skidaju nam pare s rauna, ak i kada nemamo za ta da seprijavimo."

To je bilo tano. I nastavili su to da rade, tog dana, i narednog, i onog posle. Momci su opsesivnopratili spiskove misija, ali bez mnogo sree. Pojavila se jedna Jedinica, potom jo dve - takoeJedinice, i bile su uzete istog asa. Tan je zastenjao kada je video obavetenje da je trei brodpopunjen jer se u registru pojavilo ime njegovog prijatelja Taria. "Nadao sam se da emo nastrojica putovati zajedno", ree on ljutito. "Nije hteo da eka!"

Sten ga nije krivio. I on je sm ve pomiljao da poe nekom Jedinicom i ostavi Tana. Ali posle togavie se nije pojavila nijedna Jedinica, tako da nije morao da se nosi i s tim.

Saobraaj u suprotnom smeru nije bio gust. Dva do tri broda dovukla su se sa svojih misija. SveJedinice, i uglavnom su to bili orci u ovom ili onom pogledu. A onda se vratila ponosita Petica kojaje bila uspena. Odnosno, donekle uspena. Nita od ega vam pamet staje, ali nije ni bilo loe. Stiglisu do jednog meseca bez atmosfere. Pripadao je nekom gasnom dinu koga nisu mogli da identifikuju.Pronali su artefakte Hiija na njemu, to da. Uspeli su da u blizini vide kupolastu strukturu od Hiimetala, kao i neke stvari koje su liile na traktore, ali mogli su samo da gledaju. Nisu doli u priliku

da bilo ta dodirnu. Njihov brod nije bio opremljen za manevrisanje u vakuumu. Slike koje su donelisa sobom obezbedile su im bonus s kojim su svo petoro mogli da se povuku i nastave ivot uSinsinatiju, Johanesburgu, Madridu, Nici ili Siudad Meksiku, a njihova Petica bila je na raspolaganjusvakome ko je hteo da je uzme.

Ne odmah, razume se. Postarija Engleskinja s devet narukvica sustigla je Tana i Stena na izlasku izmenze, treptei od uzbuenja. "To vam je klaenje na sigurno, paii! Oistie je, snabdeti sveimzalihama, a potom e je odmah poslati nazad radi istraivanja - ovog puta sa skafandrima i potrebnomopremom. Oh, potrajae to malo. Moda dve sedmice, pretpostavljam, ali samo vi nju saakajte!Dobra boja, takoe - ali ne elimo da se to rauje, stoga, ne zaboravite, samo polako i neupadljivo,majmunii!" Sreno je odjurila da ispria svoju tajnu svakome ko je hteo da je asti kafom.

Razume se, tajna i nije vredela mnogo vie od oljice kafe, naroito dvojici mladia kojima naraspolaganju nisu stajale jo dve sedmice.

A onda se, bez ikakvog upozorenja, jedna Petica pojavila na spisku. Meutim, to Stenu i Tanu nijemnogo vredelo. Spisak je izbaen dok su spavali, tako da je broj prijavljenih ve bio podui kada suga oni videli.

Jo je gore bilo to to su svakog dana, svakog dana od tih malo preostalih, stizale vesti od onih kojisu postigli zaista veliki uspeh - od grupe Herter-Hol s fabrike hrane u Oortu. Herter-Holovi suprivrstili jonske rakete na taj objekat ne bi li ga izbacili iz orbite i usmerili prema Zemlji. Aliobjekat se nikako nije dao. Uspevao je na neki nain da se suprotstavi sili kojom se na njegadelovalo, mada oni nisu umeli da kau kako. Potom su se javili nagovetaji da na njemu ima jonekog. A onda - oh, neverovatnog li dogaaja! - sreli su tog nekog. Bio je to ljudski deak! Izgleda daje imao nekakav svoj hiijevski brod kojim je saobraao izmeu fabrike hrane i neke jo vee,sloenije letelice Hiija. Ogromne, prepune svakojakih hiijevskih maina, koja je jo bila u radnomstanju!

Tan je bio mrzovoljan od zavisti, Sten se malo bolje drao. Obrecivali su se jedan na drugoga, i nakraju se ukotvili ispred ekrana s misijama, na smenu odlazei do toaleta, odbijajui da spavaju. "Prvasledea", zakleo se Tan. "Trojka ili Petica, mi emo biti na njoj!"

Sten se sloio. "U pravu si, nego ta, biemo! Moda neemo zaraditi trilione, poput tih ljudi, modaak ni milijarde, ali zaradiemo bar neto i neemo dozvoliti da nas bilo ko odvue od ovogekrana..."

Ali neto ih je ipak odvuklo.

Sten je zautao usred izricanja zakletve, iznenada pogoen. Oi su mu buknule. Grlo mu je odjednompostalo strano osetljivo. U glavi mu je tutnjalo, i jedva je disao.

Ponovo taj Gnev Boji. Ne ba istovetan kao oni raniji. Gori. Sten je oseao kako mu celo telo goriod groznice. Bio je bolestan. Tanu je bilo isto tako loe. Jecao je, akama je pritisnuo slepoonice i

sklupao se poput bebe u utrobi, polako se udaljavajui jer je potpuno zaboravio na ruke. Nijeposredi bila samo munina. Pored ove slabosti oseali su i poznatu, oajniku seksualnu udnju,usamljenost, neusmereni, ogoreni bes...

I sve je to trajalo, i trajalo...

A onda je, sasvim iznenada, prestalo.

Sten prui ruku da uhvati Tanovu, kojom je ovaj besciljno mlatarao, i dovue ga nazad do ruke."Isuse!" izusti on, a Tan se sloi.

"Ovo je bilo pravo sranje." A onda urno dodade: "Stene! pogledaj!"

Zurio je u monitor s popisom misija. Kompjuteri na Kapijini, na koje nije imalo nikakvog uticaja to -ta god bilo - to bi sva ljudska bia istog asa izbezumilo, nastavili su da obavljaju svoj rutinski,programiran posao. Na ekranu se pojavilo neto novo:

Misija 2402

Oklopljena Trojka, polazak odmah

"Uzimamo!" povika Tan.

"Svakako", ree Sten, ve ih prijavljujui. Njihova imena se istog asa pojavie na ekranu:

Misija 2402

Oklopljena Trojka, polazak odmah

Stenli Ejveri

Oltan Kusmeroglu

Mladii su pomahnitalo tapali jedan drugoga po leima i miicama. "Uspeli smo!" povika Tan.

"Upravo na vreme", ree Sten, pokazujui. "Pogledaj!" Samo nekoliko sekundi kasnije pojavilo se jojedno ime:

Misija 2402

Oklopljena Trojka, polazak odmah

Stenli Ejveri

Oltan Kusmeroglu

Estrelja Pankorbo

Posada popunjena.

6.

San se ispunio. Stenli Ejveri nalazio se u pravom hiijevskom brodu, idui stopama onih besmrtnihjunaka s Kapije koji su prkosili opasnostima zvezdanih putovanja i vratili se s nezamislivimbogatstvom i ovenani slavom, o emu e se priati vekovima...

"Ili ih je", zarea Tan, kada je Sten odluio da mu poveri deo svojih misli, "zadesila vrlo neprijatnasmrt. Ba me briga za ovaj mali usrani brod. Zato je oklopljen?"

Na drugoj strani kabine, Estrelja Pankorbo podie pogled sa svojih stvari koje je upravo odlagala."Ako nameravamo da ovo putovanje uinimo bar podnoljivim", poe ona, "predlaem da govoritesamo engleski kada sam ja prisutna."

Tan stisnu usne. "A kada to, molim te, nee biti prisutna, u ovom ormanu u kome smo primorani daivimo?" upita on, ali se Sten brzo umea.

"U pravu je", ree on Tanu, a zatim dodade devojci: "Trudiemo se da ne zaboravimo. On se samopitao zato je na brod tako debelo oklopljen."

"To je stoga to prihvata pojedina odredita koja bi mogla da ga otete da nije oklopljen, razume se.Ne plaite se. Takva odredita su retka; ova Trojka bila je napolju etiri puta, ali nijednom na nekomtoliko opasnom mestu. Zar se niste upoznali sa specifikacijama? Svi podaci o svakom brodu uradnom stanju nalaze se u arhivi", ree ona.

Njene rei nimalo nisu popravile Tanovo raspoloenje. "Ne plaim se ja, Estrelja", odbrusi on,povreen, i pokua da smisli neto otrovno to bi mogao da joj kae i osveti se. U trenutku se setio."Zato ti je lice takvo?" upita on.

Uputila mu je jedan dug pogled. Sten primeti da joj je levi kapak nii od desnog. "Zato to je bikzgazio na njega", izgovori ona konano, pa dodade: "Mislim da e ovo biti veoma dugo putovanje."

Nijednog trenutka nisu smetnuli s uma pitanje koliko e provesti na putu. Estreljina istraivanjapruila su im izvesna obavetenja. "Ova Trojka nikada nije putovala due od osamnaest dana ujednom smeru", obavestila ih je. "Imamo zalihe dovoljne za vie od ezdeset dana. Razume se",dodala je, "ne mogu uvek pravilno da proitaju boje, ali ne bi trebalo da bude due od toga. Znaemona pola puta."

Tako je. Sten je bar toliko znao, kao i svi ostali. Prospektori s Kapije nisu skidali pogled sapogonske spirale neobinog izgleda sve vreme dok su bili budni, jer je ona sadrala tajnu ivota ilismrti. Kada ona promeni boju, stigli su do pola puta; blaga mikro-G koja ih je potiskivala prema krmibroda tada e izmeniti smer i ubudue e ih lagano privlaiti pramac letelice. To je bio pravi trenutakda se obave aritmetiki prorauni. Ako do tada budu utroili manje od etvrtine raspoloivogvazduha, vode i namirnica, znaie da imaju dovoljno za preostali deo puta do odredita i povratak.

Ako utroe vie, gotovi su.

Njih troje je ivelo, jelo i spavalo u istom skuenom prostoru, ne veem od Stenovog veoma malogkupatila u stanu koji im je izdavao gospodin Ozden. To to je Sten boravio tako prisno blizu devojkemanje-vie njegovih godina za njega je bilo uznemirujue iskustvo, a prisno su se morali ohoditi. taim je drugo preostajalo. Kada bi Tan bio u toaletu, Sten bi skretao pogled s Estrelje jer je zvukprijateljevog mokrenja bio odve ujan. Svo troje je trebalo da se navikne i na meusobne mirise, anjih je bilo poprilio. U Trojci niste imali mnogo prilike za vebe, tako da je ishrana koju su imobezbedile vlasti Kapije bila bogata vlaknastim namirnicama. Sten je pokuavao da neopaeno pustivetar; Tan nije, i svakog puta kada bi prdnuo, iroko bi se iscerio. Estrelja je uspevala da ne obraapanju na to.

udno je bilo to to je Stenu Estreljino unakaeno lice, koje je sada retko gubio iz vida, izgledalo svemanje nakaradno. Ni Tan nije ostao ravnoduan. Jednom ili dvaput, kada ih Estrelja nije mogla uti -jer je bila u toaletu ili spavala - promrmljao je neto mrano i bludno Stenu u uho. Na turskom,razume se. U Trojci, zapravo, nije bilo mesta izvan domaaja ujnosti, osim lendera, gurnutog upregradak na dnu letelice koji ionako nije bio dovoljno udoban da bi bilo ko u njemu due boravio.

Estrelja je najvei deo vremena provodila itajui neto s malog depnog ekrana, ali je ipak posletreeg dana dozvolila da je nagovore da odigra partiju karata s njima. Kada je Tan izgubio svoj treiveliki pot, sumnjiavo ju je pogledao. "Uinilo mi se da si kazala da ne zna da igra poker", zareaon.

"I nisam znala. To je veoma jednostavna igra", nehajno je odvratila i tek onda shvatila da ga jeuvredila. Pokuala je to da ispravi. "Ba sam htela da ti kaem da dobro vlada engleskim, Tane.Odlino ga govori."

On slegnu ramenima. "Zato ga ne bih govorio? Pohaao sam englesku kolu od este godine, pa svedok nisam morao da je napustim i zaposlim se, u etrnaestoj." Ipak je uspela da ga smeka. Znatnovedrije je nastavio. "Tamo sam upoznao Stena. Brzo smo se sprijateljili jer su nas zanimale istestvari. Jo kao mali, za vreme odmora, izjurili bismo napolje na klackalicu, odbacujui jedan drugogvisoko i pretvarajui se da smo u nekom kapijskom brodu poput ovog."

"I niko nije vie iznenaen od mene to smo konano ovde", dodade Sten, osmehujui se. "Kakav jebio tvoj ivot, Estrelja?"

Pokupila je karte i stala da ih mea, ne odgovorivi im odmah. Potom je samo kratko rekla: "Bila sammesar. Ko sada deli?"

Sedmog dana ve su tekom mukom odvajali pogled od spirale. Nije promenila boju. "Pa", veselopoe Estrelja, "izgleda da ova Trojka postavlja novi lini rekord. I dalje imamo dovoljno zaliha, asigurno e se sutra boja promeniti."

Nije se promenila ni osmog, a ni devetog dana. Jedanaestog dana je Tan uzdahnuo, odgurnuo karte i

rekao: "Sada se moramo suoiti s injenicama. Moemo zauvek nastaviti da letimo napred u ovojpacovskoj rupi."

Estrelja ga je potapala po ruci. "Suvie se lako predaje, Tane."

Mrko se zagledao u nju. "ta ti zna? Takve stvari su se ve dogaale! Zar nisi ula priu o...zaboravio sam mu ime... starom prospektoru koji se vratio kui samo zahvaljujui tome to se hraniosvojim saputnicima?"

"Ne svaajte se", stade da ih moli Sten.

Meutim, Estrelja se uzbudila. "Zato li sam se samo prijavila za putovanje s dvojicom Turina - pa,s Turinom i po - koji su skloni kanibalizmu? Pretpostavljam da ste ve odluili koga od nas eteprvo pojesti, Tane. Mene? Jer ste obojica snani, a ja sam najmanja? Ali, da vam kaem..."

Glas joj je zamro. Unakaeno lice se prvo zabezeknulo, a potom postalo ushieno. I Sten je osetio,dole je u malenom brodu lagano postalo gore, a spirala je zasvetlela.

Konano polovina puta. Znai, nee umreti, to jest nee umreti na taj nain.

Poto su sada znali da e preiveti, atmosfera je postala oputenija. Tan je uputio Estrelji velikiosmeh, a Stenu je promrmljao, na turskom: "Moda emo je ipak pojesti, ali onako, prijateljski."

Estrelja ga je ula i, mada obuzeta izuzetnou trenutka, lice joj se ukoilo. "Tane", poe ona, "nerazumem turski, ali sasvim lako itam tvoj izraz dok govori. Oi ti sevaju poudom, Tane. Sauvajje za nekog drugog. Ja sam devica. Ostala sam devica i kada je to bilo mnogo tee nego ovde, inameravam to da budem sve dok se ne udam."

"Pakla mu i avola", zastenja Tan. "Mislio sam da samo mlade muslimanke dre skupljena kolena, ane i slobodoumne Amerikanke."

Odluila je da nastavi prijateljskim tonom. "to e rei da si nauio neto novo o Amerikankama. Barnekima od njih. Hoemo li nastaviti da igramo karte ili da moda malo odspavamo?"

7.

Najvei deo tog dana Tan je bio smrknuto tih, ali je ipak uspeo da povrati dobro raspoloenje.Konano, bili su na putu ka velikoj pustolovini. Sten je primetio da menja svoj stav prema Estrelji. Uredu, nee mu biti ljubavnica. Sestra, onda, a Tan je imao dogogodinje iskustvo ivljenja sa sestrom.

Stvar u kojoj Tan nije imao uopte nikakvog iskustva bio je boravak u skuenom prostoru bez ikakvogposla. "ao mi je to bar nismo poneli proklete instrumente", zareao je na Stena koji samo slegnuramenima.

"Nema mesta za njih", ree on.

Estrelja podie pogled s tanjira. "Mogli bismo da odigramo nekoliko partija pokera", ponudi ona.Tan odmahnu glavom, vrsto stisnutih usana. "Ili", dodade ona, "mogli bismo jednostavno dapriamo. Ima toliko toga to ne znam o vama, momci. Oltane? Kakav je bio tvoj ivot u Istanbulu?"

Odbio je da joj dopusti da ga razveseli. "Vozio sam kombi za platu", osorno je rekao. "iveo sam smajkom, ocem i mlaom sestrom, Naslan, i imao sam pet, trenutno pet, stalnih devojaka, kojima sambio veoma drag i koje su bile veoma drueljubive. ta jo ima da se kae?"

Klimnula je kao da je zadovoljna odgovorom i okrenula se prema Stenu. "A ta je s tobom?"

Sten se potrudio da bude predusretljiv. "Moj je otac bio ifrant u amerikom konzulatu, odlinoplaen posao, kada je upoznao moju majku. Bila je Turkinja, ali hrianka - metodista, isto kao i on.Roen sam u bolnici u ambasadi u Ankari, to e rei na amerikom tlu, te sam tako Amerikanac, kaoi ti."

To ju je nateralo da se osmehne. "Ni nalik meni."

"Misli na ono o dobro plaenom poslu? Verovatno si u pravu, ali to je vailo samo dok sam biomali. Majka mi je umrla kada sam imao sedam godina, a posle toga..." Slegnuo je ramenima, nezavrivi reenicu; nije eleo da joj pria o oevom sve postojanijem odavanju piu.

Tan ih je nestrpljivo sluao, pa se ispravio i odgurnuo u stranu. "Moram da pikim", ree on.

Sten je pogledao za njim, a onda je pogled vratio na Estrelju. "A ti?" upita on, nadjaavi zvukispiranja toaleta. "Rekla si da si bila mesar?"

Podigla je aku i pomilovala levi, iaeni obraz. "Da, do nesree. U Montani. I ja sam melez, Stene.Moj je otac bio Baskijac, uglavnom. Majka, Navaho s malo krvi Hopija, bila je krupna i snana ena.Nije bilo posla u etiri Ugla, tako da su oni uspeli da se doepaju Montane i dobiju posao ukoralima. Zna ve, ranevi bizona u Americi?"

"Oh, da. Ovaj, znam poneto. itao sam prie kao mali. Pre nego to sam poeo da se zanimam zaKapiju, smatrao sam da bi bilo strava raditi kao kauboj, sedeti oko logorske vatre nou, goniti bizone

preko prerije."

Ovog puta se glasno nasmejala. "Bizoni se ne gone, Stene. Oni to ne dozvoljavaju. Puta ih daslobodno tre, jer se ionako hrane samo prerijskom travom. Kada dovoljno odrastu da mogu naklanje, ostavi trag od neega to vole da jedu ak i vie od prerijske trave. To ih dovede pravo ukorale, oiviene trometarskom ogradom od elinih ploa, jer je bizon u stanju da preskoi sve to jenie od toga. Takoe brzo tre, sto kilometara na sat. A onda ih, jednog po jednog, radnici kao mojiroditelji proputaju kroz lebove do klanice. Potom ih upucaju u glavu velikim pitoljima s nekomvrstom pokretnog klipa, koji ulazi pravo u mozak i ponovo izlazi, spreman za narednog. Mrtve ihpokretna traka donosi do mene, da im prereem grkljan. Zatim zakaim gvozdene kuke koje viseodozgo; one ih podiu, kako bi krv mogla da im iscuri, i odnose u rashlaivae pre nego to buduistranirani u odreske i meso za peenje. Svaki bizon ima otprilike pedeset litara krvi koja ide urezervoar ispod - osim one to se prospe po meni."

Tan je bio iziao i zakopavao ic, sluajui. "Da, Estrelja", primeti on razlono, "ali kazala si da teje bik zgazio i smrskao ti glavu. Kako je to mrtav bizon uspeo da te zgazi?"

"Nije bio mrtav", odvrati ona kratko.

"Ali ako ga je radnik s pitoljem pogodio u glavu..."

"Tog puta ga je pogodio samo u pleku. Bio je veoma iv kada je stigao do mene, i veoma ljut."

"Ba gadan nesrean sluaj", primeti Sten.

"Ne. Nije bio nesrean sluaj. Uradio je to namerno. I on me je svlaio pogledom, Tane, a kadanisam htela da spavam s njim, odrao mi je lekciju."

Dvadeseti dan. Dvadeset prvi. Vie nisu esto igrali karte, jer nisu mogli da se usredsrede. Nisu akmnogo ni razgovarali. Ve su bili rekli sve to su mogli da kau jedni drugima o svojim nadanjima, anijedno od njih nije elelo naglas da izrazi svoja strahovanja. ivci su im bili napeti kao u kockarato se kladio na autsajdera koji grabi ravnim delom trkalita, ali moda ipak nedovoljno brzo.Konano je Estrelja odluno kazala: "Nema svrhe muvati se bez veze. Trebalo bi da spavamo to jevie mogue."

Sten je znao da je to mudro. Bie im potrebne sva snaga i budnost da obave ono to e biti neophodnoobaviti kada budu - tamo. Gde god to 'tamo' bilo.

Meutim, teko je bilo slediti taj mudar savet. Stenu je strano teko padalo da natera sebe da zaspi,ali mu je jo tee bilo da ne dozvoli sebi da se probudi. esto se budio, brojei minute dok je polakoprolazio dvadeset prvi dan i poinjao dvadeset drugi.

Potom vie niko od njih nije mogao da spava. Proveravali su vreme svakih nekoliko sekundi. estokosu se prepirali oko toga u koliko sati i koliko minuta je usledila taka preokreta, te u koliko sati ikoliko minuta e stii...

A onda su stigli. Znali su da je tako jer se spirala ugasila.

Tada su odjednom svi ureaji na brodu poludeli.

Oitavanja su se protivila zdravom razumu. Tvrdila su da je njihova Trojka uronjena u razreenuplazmu, topliju od Sunca, ispunjenu svim vrstama smrtonosnih zraenja, i Sten shvati tog asa zatoim je letelica oklopljena.

Ovo nije bila planeta na kojoj e pronai naputena blaga Hiija to e im doneti bogatstvo. U bliziniak nije bilo ni neke zvezde od znaaja. "Izvlai nas odavde!" urlao je Tan, a Estrelja je skviala:

"Ne, prvo izvri oitavanja! Slike! Izvri osmatranja!"

Meutim, nije bilo nieg za osmatranje osim onoga to su im ureaji ve rekli. Kada je Sten obujmioakom bradavicu za lansiranje, Estrelja se vie nije protivila, samo je plakala.

Povratak nije bilo nita dui od odlaska, ali njima nije tako izgledalo. inilo im se da mu nema kraja.Jedva su ekali da se okona, a kada se to i dogodilo, poele su da pristiu rave vesti.

Jedna stara Orijentalka, koja se popela na njihovu Trojku im je ova pristala, sasluala je njihovupriu s pola panje. Nju su zanimala oitavanja ureaja, ali je ipak odsutno odgovorila na nekolikopitanja. "Da", rekla je, klimnuvi, "uli ste u ostatke neke supernove. Hiije su veoma zanimalezvezde koje se spremaju da eksplodiraju; mnogi putevi vode do takvih objekata radi posmatranja.Meutim, u meuvremenu su, razume se, neke od tih zvezda zaista eksplodirale. Kao vaa. Iza njih jeostala samo maglina pregrejanih gasova; imali ste sreu to je vaa Trojka bila oklopljena."

Estrelja je grizla donju usnu. "ta mislite, hoemo li bar dobiti nauni bonus?"

Starica se zamislila. "Moda. Moraete da pitate Hektora Montefjorija. Mada to nee biti nitaveliko. Ve imamo izobilje podataka o takvim objektima."

Njih troje se utke zgledae. Sten je ak potom uspeo da se osmehne. "E pa, drutvo", poe on, "kaoto je moj otac imao obiaj da kae, ako padne s konja, eli odmah ponovo da uzjae."

ena se zablenu u njih. "Konji?"

"Hoe da kae", objasni joj Estrelja, "da emo se svi ukrcati na novu misiju prvom narednomzgodom."

"Oh", izusti starica, gledajui ih iznenaeno, "bili ste napolju kada se to dogodilo, je li tako? Nisteuli. Reili su problem navoenja. Nema vie misija. Istraivaki program Kapije je okonan."

8.

Okonan! S Kapijom je gotovo? Nema vie misija? Nema vie onih preplaenih, odvanih kapijskihprospektora koji prkose sudbini, odleui na tajanstvene misije da bi pokupili mrvice koje su veomadavno Hiiji ostavili za sobom kada su otili - kad god to bilo i kuda god da su se uputili.

Ponovo je za sve bio kriv Robinet Brodhed. Dok su Estrelja i momci bili napolju, stvari su izmaklekontroli u fabrici hrane i jo nekim znamenitim brodovima Hiija u blizini. Brodhed je sm odleteotamo da ih sredi. I uspeo je. Tom prilikom ne samo to je uveao svoje ve ionako basnoslovnobogatstvo do neizraunljivih visina ovim novim neverovatnim riznicama hiijevskih uda, ve jeotkrio tajnu upravljanja svemirskim letelicama Hiija.

Naredna stvar koju je uinio bila je da samu Kapiju potpuno umrtvi. Nee vie biti nasuminih letovado nepoznatih odredita. Vie se nee leteti nigde dok veliki mozgovi koji planiraju kapijske misijene odlue kako da iskoriste sve te nove podatke. U meuvremenu, nita. Sve je stornirano. Velikombroju nesuenih istraivaa preostalo je jedino da krguu zubima i vebaju strpljenje.

Tan je u menzi grickao obrok, namrteno zurei. "Kakve bi planove sada trebalo da imamo?" upitaon.

Sten proguta zalogaj vegetarijanske lazanje. "ekamo. ta nam drugo preostaje? Ovo ne moepotrajati doveka. Brodovi su jo tamo! Ranije ili kasnije ponovo e krenuti, i tada e nam se modaukazati prilika da poemo na neku drugaiju misiju. Bolju! I da znamo kuda smo se uputili prepolaska! Moda ak i da znamo da emo se ivi vratiti!"

Tan se osvrnu po menzi, u kojoj je sedelo nekoliko desetina takozvanih pustolova nita boljegraspoloenja od njihovog. "Moda", ree on.

"Bar nas nita ne kota", istaknu Sten. Korporacija Kapije odluila je da pokae kako ima srca. Neebiti nikakvog naplaivanja per diem-a do narednog obavetenja, tako da im bar sat nije otkucavao.

"Kopilad to mogu sebi da dozvole", proguna Tan.

Svakako da su kopilad to sebi mogla da dozvole. Ta kopilad, ljudi koji su vodili Korporaciju Kapija,bili su vlasnici dela svakog pronaenog komada hiijevskog blaga. Korporacija je - na papiru - bilavlasnitvo svetskih vlada, ali bi isto tako bilo istinito rei da su oni posedovali svetske vlade. Aposle obaveznog premiljanja, Korporacija je odluila da ak moe sebi dozvoliti taj luksuz da dneku crkavicu Tanu, Stenu i Estrelji.

Tan i Sten su za to saznali dok su, u nedostatku ieg boljeg, ispijali slabu, ali manje-vie podnoljivukafu u Plavom paklu, gledajui ostale prospektore kako gube na kocki per diem-e koji im vie nisubili potrebni. Estrelja je sedela pored njih kao i uvek i prouavala neto na depnoj ploi. Ovog putaSten je s uenjem primetio da se udubila u muziku; mahala je prstom po vazduhu dok je itala.

"Svira li?" upitao ju je iznenaen.

Pocrvenela je. "Pomalo. Flautu", odvrati ona.

"Zato nisi kazala? Moda bismo nas troje mogli ponekad da sviramo zajedno. ta misli o tome,Tane?"

Tan ga nije sluao. Munuo je Stena laktom. "Evo glaveine", primeti on kada je Hektor Montefjoreuplovio unutra, zajedno s jo dvojicom ili trojicom stalnih. Oigledno su traili nekakvu akciju, iStenu se nimalo nije dopalo kada je video da se Montefjore uputio ka njima. Nije mario za HektoraMontefjorea. Poto ga je pljesnuo po ramenu i potapao Estrelju po stranjici, izgubio je i ono malonjegove naklonosti. "estitam", zagrme on. "Spremate se za slavlje, a?"

"Kakvo slavlje?" upita Tan.

Debeljko ih iznenaeno pogleda. "Va nauni bonus, razume se. Zar niste znali? Proverite, pobogu!Ko zna, moda se otkravite i astite me piem!"

Nije saekao da se to dogodi; udaljio se, kikoui se, a njih troje se nagnue nad Estreljinu ploicu iona pozva izvetaje o stanju.

Da, njihova imena bila su tamo. "Nije loe", ree Tan, kada je video svotu.

Estrelja zavrte glavom. "Kada se podeli na nas troje, nije ba ni sjajno", izjavi ona praktino. "Jesteli spremni da se zadovoljite siom?"

"Meni e sia biti dovoljna da se vratim kui i kupim vlastiti kamionet, kako bih mogao da zaponemsm neki posao", ukoeno ree Tan.

"Ako je to ono to eli. Meni to nije dovoljno. Nisam doao ak ovamo da bih ostatak ivota proveoborei se da preivim u jednosobnom stanu s osnovnom medicinskom zatitom i bez budunosti.Hektor je rekao da e uskoro sigurno biti novih misija."

Sten ju je zamiljeno pogledao. "Otkud ti zna ta Hektor govori?" upitao je, i sm se iznenadivizbog tona svog glasa. Gotovo da je zvuao ljubomorno.

Estrelja slegnu ramenima. "Dopadam mu se", ree ona, kao da je to sve objanjavalo.

"Njemu se svi dopadaju", zarea Tan. "Momci, devojke, svejedno mu je, sve dok imaju rupu u kojumoe da se uvue."

Estrelja ga je trenutak nemo gledala. "U moju nijednom nije uao", konano je odvratila. "Budimorazumni. ta elite da uradite? Da pokupite svoj deo i vratite se kui? Ili da saekate neto zaistavredno?"

ekali su. A dok su ekali, gledali su u nastavcima, na vestima, priu o tome ta je Robinet Brodhedotkrio.

A ta sve nije! udna, poluljudska bia za koja su u poetku svi pomislili, ostavi bez daha, da bimogla biti Hiiji, ali ipak nisu to bili. (Izgleda da su bili roaci primitivnih ljudi, koje su Hiijizarobili na Zemlji pre puno milenijuma i prebacili ih na jednu od svojih svemirskih postaja radiprouavanja.) Zatim skupinu preivelih - pa, na izvestan nain preivelih - i izgubljenih prospektora sKapije, koji su stigli na to mesto igrom sluaja, ali nisu mogli da ga napuste. Sada su bili manje-viemrtvi, ali isto tako i manje-vie ivi, sauvani u nekakvoj neobinoj hiijevskoj maineriji. Bio je tu ijedan poludivlji, ivi ljudski deak po imenu Van, potomak drugih nekih kapijskih brodolomnika, kojije, zahvaljujui hiijevskom arobnjatvu to je prenosilo njegove enje i mrnju irom Sunevogsistema, bio uzrok Bojeg Gneva. I - poslednja tajna koju je Brodhed otkrio: on je sada ak znao kudasu Hiiji odleteli! Zavukli su se u jezgro Galaksije, i jo su bili tamo, svi odreda!

uda su se nizala. Svi su priali o njima - to jest, svi osim Estrelje, inilo se Stenu. Iz nekog razloga,sve je vie vremena provodila sa stalnima umesto sa svojim bivim saputnicima. Sten to nijeodobravao. "Ne bi trebalo to da radi", ozbiljno je rekao Tanu. "Oni joj ne misle dobro."

Tan se promuklo nasmejao. "Zavisi od toga ta podrazumeva pod 'dobro'. Montefjore ima nekevlastite ideje o tome. Ali ne brini za Estrelju", posavetova ga on. "Ta ume da uva svojedevianstvo."

Sten je ipak brinuo. Govorio je sebi da ga se uopte ne tie ta Estrelja radi, ali je ipak mnogo o njojrazmiljao narednih dana.

Vratila se i ona Engleskinja s devet narukvica i ne samo da je zaradila i desetu, ve, konano, idobitak. Preturala je po nekom tunelu na svetu koji nije bio nita privlaniji od Merkura, u skafandrukoji joj je obezbeivao vazduh, ali je nije titio od usijane vreline koju su zraili tunelski zidovi.Napregavi se do krajnjih granica, jurila je praznim hodnicima dok nije nala - neto: niko nije biosiguran ta. Moda je to bila nekakva igra, neto poput 3D verzije goa; u svakom sluaju, bonus je biodovoljan da se vrati kui i ode u pristojnu penziju u malo selo u Saseksu iz koga je poticala. ak je imomcima donela kafu pre nego to je otila, sasluavi sve one zapanjujue stvari koje su imali dajoj ispriaju, a koje su se dogodile za vreme njenog izbivanja. "Opa-la", ree ona, osmehnuvi se kaoneko ko vie ne mora da brine o takvim stvarima, "zvui zabavno i kao neka igra, nije li tako? E pa,sreno vam bilo! Nemojte odustati. Nikad se ne zna, ipak jo moete naleteti na pravu stvar."

Tan ju je mrzovoljno ispratio pogledom dok je aavala unaokolo, kupujui pia svima koji suranije nju astili. "Sumnjam", izjavi on, u pola glasa.

"Sumnjao si od kada smo stigli ovamo", iznervirano ree Sten, mada je i sm ve poeo da sumnja.To je moglo da se izmetne u krajnje ozbiljnu raspravu da se u tom trenutku nije pojavila Estrelja naulazu, traei ih pogledom.

Estrelja nije oklevala. im ih je spazila, odbacila se u njihovom pravcu, odgurnuvi se od dovratkasnano i precizno. Tan ju je zgrabio kada mu se nala nadohvat, ali ona je epala ruku i oslobodilase. Njeno izoblieno lice delovalo je smrknuto, ali su zato vesti koje je donela bile sjajne. Osvrnulase unaokolo, pa proaputala: "Sprema se misija. Velika."

Stenu poskoi srce, ali Tan nije bio oduevljen. "Jedna od tih novih, sigurnih, od kojih eKorporacija zadrati najvei deo novca?"

"Da", odvrati ona, "i ne. Poznato im je odredite, ali to je i ujedno sve to znaju. Nemaju pojmakoliko e trajati, tako da se ide u oklopljenoj Petici, jednoj od onih s posebnim podeavanjima kojaniko ne razume - ali Brodhed kae da su ona od kljunog znaaja za ovo putovanje. Napunie jezalihama i materijalom dovoljnim za veoma dug put, tako da e moi da ponese samo dva putnika. Jau biti jedan. Ima mesta za jo jednog."

Prelazila je pogledom s jednog na drugog, ali ga je uglavnom zadravala na Stenu. Tan je progovorioprvi. "A taj neu biti ja", izjavi on. "Dosta mi je vonji tajanstvenim autobusom."

Sten nije obraao panju na njega. "Rekla si da im je odredite poznato?"

Estrelja duboko udahnu vazduh. "Ii e tamo kuda su Hiiji otili. Do mesta na kome se sve ovovreme kriju, u jezgro Galaksije."

Sten grevito proguta pljuvaku. Svako ko doe na Kapiju nada se neem velikom - ali ovako veliko?Ovde nije bila re o skupljanju sitnica koje su Hiiji ostavili za sobom, ve o odlasku pravo do tihnestalih superstvorenja?

I kakva je nagrada predviena za to?

Nije razmiljao. uo je sebe kako kae: "Idem ja!" gotovo i pre nego to je shvatio da je odluio.Zatim se okrenuo prema Tanu. "Sluaj. Poto ima mesta samo za dvoje, ti uzmi i moj deo bonusa.Vrati se kui i proivi lep ivot. Kupi Naslan najlepu venanicu koju moe da nae." Ipak je dodao."Ali joj reci da mene ne eka."

9.

Hiijevska Petica trebalo je da bude mnogo vea od Trojke. Ali ova to nije bila. Ceo jedan ugaozauzimao je nekakav udnovat, tajanstven ureaj koji je - kako je kazao Brodhed - bio neophodan dabi se ulo u jezgro. Nekoliko kubnih metara prostora utroeno je na smetaj dobara koje je trebalo daisporue Hiijima - izvetaji o istraivanjima Kapije i o onome to je naeno od hiijevskihartefakata, dosje o ljudskoj rasi, kao i mnotvo sitnica, meu kojima je bila i poruka namenjenaHiijima, iji je svrha bila da im se objasni ko su ljudska bia. Dodaju li se tome jednogodinjezalihe hrane, jasno je da nije moglo preostati mnogo prostora za Stena i Estrelju.

to se tie Estrelje, njoj i nije bilo potrebno mnogo prostora. Nije se ba mnogo kretala unaokolo.Nije mnogo ni priala sa Stenom. Otila je pravo u svoju vreu za spavanje kada su poleteli i u njojje uglavnom provodila vreme, izlazei samo radi jela i odlaska u toalet, a tada nije bilazainteresovana za razgovore. Kada ju je Sten upitao da li neto nije u redu, samo je rekla: "Da." Kadaju je upitao da li bi on nekako mogao da joj pomogne, odmahnula je glavom i kazala: "Moram samada se izborim s tim." Kada ju je upitao ta je posredi, samo je uzvratila: "Moram smisliti nain daponovo volim sebe." Potom se vratila na svoje mesto za spavanje i ostala tamo. Cela tri dana, dok jeSten mozgao o tome ta bi mogao da bude problem, i spremao hranu.

A onda, etvrtog dana, Sten se probudio i zatekao Estrelju kako ga prouava. Smestila se naneudobno hiijevsko viljukasto pilotsko sedite; izgleda da je ve due tamo sedela. Ne znajui naemu je, on joj obazrivo ree: "Zdravo?" - sa znakom pitanja na kraju.

Ona ga je jo trenutak zamiljeno gledala, a onda je uzdahnula. "Izvini", ree i nestade u toaletu.

Tamo se prilino zadrala. Kada je izila, pokazalo se da je vreme utroila na doterivanje. Oprala jekosu i jo mokru je oeljala; na sebi je imala isti orts i gornji deo. Ponovo mu je uputila jedan odonih dugih, nerazumljivih pogleda.

Zatim je rekla: "Stene. Imam neto da ti kaem. Mislim da emo dosta vremena provesti u ovomezajedno, i bilo bi bolje da meu nama ne bude napetosti. eli li da vodi ljubav sa mnom?"

Zapanjen, Sten ree prvu stvar koja mu je pala na pamet: "Jo nikada nisam vodio ljubav s devicom."

Kiselo se nasmejala. "To nee biti problem, Stene. Vie nisam devica. ta misli, kako sam namobezbedila ovu misiju?"

Sten je imao samo jedno seksualno iskustvo, i to s jednom od jeftinijih devojaka roaka gospodinaOzdena za koju je tekom mukom uspeo da utedi novac, tako da nije mnogo nauio o vetini voenjaljubavi. Ni Estrelja nije znala mnogo vie od njega, ali neiskustvo nije bilo njihov jedini problem.Hiijevska Petica nije bila predviena za seks. Prvi put kada je pokuao da ue u nju, poeli su da seudaljavaju od ruke za koju se vie nisu drali.

Meutim, i samo eksperimentisanje bilo je veoma prijatno, tako da su na kraju ipak utvrdili da tonajlake mogu izvesti ako joj on prie otpozadi, a Estrelja obmota zglavke nogu oko njegovih dok jeon obema rukama dri oko struka. Potom su stvar dosta lako mogli da obave.

Ostali su nagi da lebde, zagrljeni, bez rei. Stenu je to veoma prijalo. Obraz mu je bio prislonjen uznjeno uho, nos mu se nalazio u jo vlanoj i miomirisnoj kosi. Posle kraeg vremena, ne pomerajuise, ona upita. "Hoemo li biti prijatelji, Stene?"

"Oh, da", odvrati on. I bili su.

Sada poto su postali prijatelji, i to prijatelji koji se bave seksom, njihova petica vie nije delovalatoliko skueno. esto su se dodirivali, i to na razne naine - pljesnuli bi jedno drugo s puno ljubavi,samo se oeali u prolazu, na brzinu se poljubili, sa zadovoljstvom bi se pomilovali, a to dodirivanjebi esto preraslo u seks. Estrelji se, izgleda, to prilino dopadalo, a Stenu se i te kako dopadalo.

I razgovarali su. O tome kako bi moglo izgledati u jezgru. O Hiijima koji su mogli (ali nisu morali)jo biti tamo. O tome kako e biti kada se vrate i dobiju nesumnjivo veliki bonus koji e pripastiprvim ljudskim biima to su posetila Hiije... "Bie to milijarde!" likovao je Sten. "Dovoljno da sekupi imanje na obali kakvo ima Robinet Brodhed, sa poslugom, i dobar ivot - a ostae nam dovoljnovremena da uivamo u njemu, jer emo imati punu medicinsku zatitu."

"Punu medicinsku", proaputa Estrelja, delei njegov san.

"Svakako! Neemo ostariti s etrdeset i umreti s pedeset pet. iveemo dugo, dugo, i"... progutao jeknedlu, svestan da se upravo obavezuje... "i ostaemo zajedno, Estrelja." to se, razume se, nastavilonenim poljupcima i ne tako nenim seksom.

Imali su o mnogo emu da priaju, ukljuujui tu i poglavlja iz prethodnog ivota koja su izostavili uranijim saetim izvetajima. Dok je Sten priao o smrti majke i objanjavao kako je to uticalo na oca,Estrelja mu je uzela aku u svoju i ljubila je. Bila je veoma zainteresovana dok joj je priao o svomivotu u Istanbulu, a jo vie dok joj je priao o samom gradu - o vekovima tokom kojih je to biomona hrianska prestonica Konstantinopolj, o krstaima koji su ga opljakali, o Justinijanu iTeodori, i uopte o vizantijskom dvoru. Svemu se divila. Ona nita nije znala o vizantijskom carstvu,a sasvim malo o Rimu i njegovim cezarima, osvajanjima i vekovima vladavine svetom. Za nju su sveto bili uzbudljivi mitovi i legende, tim vie to su bili istiniti. Odnosno, onoliki istiniti koliko je toStenovo pamenje doputalo.

Sten, razume se, gotovo nita nije znao o amerikim domorocima iz razdoblja pre osvajanja belaca,kao ni posle. O tome nije nita doznao iz amerike istorije koju je uio u koli niti iz pria koje mu jeotac priao. Njen narod, rekla mu je Estrelja - s majine strane - imao je dugu istoriju. Ponekad suak podizali velike gradove kao to je Mau Piu, a bila su tu i ogromna majanska zdanja na jugu, kaoi tajanstvene nastambe Anasazija. Ali sve je to nainjeno - dodala je s puno enje i ponosa - pre noto su Evropljani stigli i stali da im uzimaju zemlju, a esto i ivote, saterujui ih u rezervate, ukojima je ivot bio teak, i nagonei ih na beskrajne bitke koje su se zavrile njihovim ustupanjem ikonanim porazom. "Nije mnogo ta ostalo, Stene", rekla je. "Jedina dobra stvar - ne ba dobra,zapravo - jeste to da je sada veina Jenkija siromana koliko i mi."

To je podsetilo Stena na jednu nereenu zagonetku. "Ali ti nisi bila ba tako siromana, zar ne?Mislim na tvoj... ovaj... nesrean sluaj. Da se tako neto dogodilo Tanu ili gotovo bilo kome drugomkoga znam, ne bi bilo nikakve velike naknade kojom bi mogao da se finansira odlazak na Kapiju.Jeste li imali punu medicinsku zatitu ili neto slino?"

Iznenaeno se nasmejala. "Nismo imali nikakvu medicinsku zatitu. Ali sam zato imala brata." Kojije, objasnila je, razglasio da e ubiti tipa to je radio s pitoljem. A ovaj je imao sestru iji je mubio slubenik u raunovodstvu klanice. Ovaj je malo sredio knjigovodstvo kako bi mogao da ihisplati, ne bi li tako spasao bezvredan ivot svog uraka. "Trebalo je da to bude naknada za pogibiju,ali sam ih prela. Preivela sam. Kada sam se dovoljno oporavila da mogu da putujem, pokupila samostatak novca i iskoristila ga za odlazak na Kapiju."

Izgledala je tako tuna dok je to priala da je Sten naprosto morao da pone da je ljubi, to je uskorodovelo do ponovnog prijatnog voenja ljubavi. A i zato da ne? Konano, oni su se i nalazili nasvojevrsnom svadbenom putovanju.

Prolazili su dani, deset, petnaest, dvadeset. Spavali su vrsto zagrljeni, i to im, kako je izgledalo,uopte nije smetalo. Bilo je malo tesno, o tome nema zbora. Meutim, vree za spavanje bile suizraivane samo u jednoj veliini koja je trebalo da odgovara kako vitkim i visokim Masajima tako iniskim i zdepastim Bengalcima, pa su mravi Sten i vitka Estrelja uspeli prilino udobno da sesmeste kao ljubavnici. Povremeno su zajedno svirali, uvrnuta kombinacija Stenove trube i Estreljineflaute koju je neoekivano izvadila iz torbe. Ponekad su razgovarali. Ponekad su igrali karte, itali ilijednostavno zajedno sedeli u tiini. A ponekad bi Sten izvukao snimljenu poruku za Hiije - koja je ibila osnovni razlog to su oni krenuli na ovaj put - i onda bi je pustili i pitali se ta e Hii misliti onjoj, ako uopte budu neto mislili.

Poruka je bila sroena na brzinu. Nainio ju je neko od velikih mozgova u Korporaciji Kapija, nemasumnje, dok mu se Robinet Brodhed, takoe nesumnjivo, naginjao preko ramena. Nije bilo govornihdeonica. To ne bi imalo smisla jer je bilo krajnje neverovatno da bi Hiiji razumeli bilo koji ljudskijezik. Jedini zvuk bila je muzika, prvo sveana Pathtique ajkovskog, u celini, a zatim, kako bipokazali da ljudska bia imaju vie muzikih raspoloenja, Prokofjevljeva vragolasta, bodraKlasina simfonija.

Ali poruka se uglavnom sastojala od slika. Prazni hiijevski tuneli na Veneri. Gotovo isto tako praznihodnici na Kapiji; kada su ljudska bia tek prispela tamo. Posada prospektora koja se umorno penje ujednu od ranih Petica. Jo jedna posada, prljava od puta, kako izlazi iz Trojke, nosei molitvenelepeze i ostale hiijevske sitnice. Slika vatrenog toka Galaksije, vienog odozgo, sa strelicom kojapokazuje samu Zemlju. Brzi sled ljudskih gradova - Njujork, Tokio, London, Rim. Slike ljudi kojiobavljaju razne poslove: slikaju predele, voze traktor, zure kroz teleskop, muvaju se s maskama ubolnici oko porodilja koje donose na svet novi ivot. Zatim stvari koje ni Estrelja ni Sten nikada dotada nisu videli. Niz slika nekog ogromnog lebdeeg predmeta, zatim nekakve velike vretenastepristorije plavih zidova od Hii metala i neke udne, ogromne maine na gusenicama. "Fabrika hranei ona druga stvar", nagaala je Estrelja. Potom unutranji prolazi i nekoliko - oboje su zadrali dah -udnih, dlakavih stvorova koji su delovala gotovi ljudski. Mora da su to bili domoroci koje je

Brodhed tamo otkrio. I na kraju, ponovo slika Galaksije sa siunim prikazom hiijevske Petice kojaje verovatno trebalo da predstavlja njihovu letelicu, kako se polagano kree od Orionovog kraka kajezgru.

Kada se poruka zavrila - po etvrti ili peti put - Sten je zamiljeno trljao mesto na kome su mu sedoskora nalazili paperjasti brkovi, ali ga je Estrelja naterala da ih obrije, stalno ga zadirkujui zbognjih. Gledali su poruku zagrljeni. On zevnu, to je i nju nateralo da zevne, jer im se prispavalo. Malose pomerila ne bi li se povoljnije namestila, ali se nije odmakla. Primetila je da on posmatra njihovezalihe.

"ta je bilo, Stene?" upitala je.

Zamiljeno je odvratio: "ini mi se da e ovo biti dug put. Ne znam da li je iko ovako daleko iao."

Pokuala je da ga razvedri. "Ponekad kratka putovanja dugo potraju, i obrnuto. S brodovima Hiijanikad se ne zna."

"Valjda", odvrati on, okrenuvi glavu da je poljubi u uho onako kako je volela. Promekoljila se iizvila usne, to je bilo delotvornije od svakog verbalnog bodrenja.

Sten je bio srean s Estreljom. Dremljivo je razmiljao o tome. Nikada nije bio sreniji u ivotu negoovog trenutka. Zato bi onda brinuo o tome koliko dugo e putovanje potrajati kada uopte nije eleoda se ono okona, i kada bi, zapravo, bio zadovoljan da ono zaista dugo potraje...

Ali nije.

Okonalo se tog dana, upravo u trenutku kada je ljubljene preraslo u milovanje, ali pre nego to supoeli jedno drugo da svlae - i to se okonalo na iznenaujui nain.

Velika pogonska spirala uopte ih nije upozorila. Uinila je to ona druga, zdepasta naprava, sakupolom, ija im namena nikada nije bila objanjena na suvusli nain. Poela je da mrmlja i sija,zatim da rei, pa da vriti sve prodornije, sve dok vie uopte nisu mogli da je uju; sjaj je nastavioda se pojaava. Onda je konano proradila i pogonska spirala: zasijala je i nastavila da blista svejae, dok nije postala uareno bela, tako da je u nju bilo bolno gledati. Na spirali su se pojavilezavojite pruge uareno crvene i hromno ute boje, koje su se okretale. Poela je da se trese. Ili se tobrod tresao. Sten nije umeo da kae ta je od tog dvoga bilo posredi jer se i on tresao, na nain kojise zastraujue razlikovao od svega to je do tada iskusio. Vie nije bio pospan dok su se vrstostiskali jedno uz drugo...

A onda je, bez ikakve najave, sve prestalo.

Estrelja se oslobodila zagrljaja i ukljuila spoljne kamere. Iza njih se nalazilo zastraujueprostranstvo bledog plavetnila posutog pegama. Ispred njih prostiralo se nebo s neverovatnimzvezdama: bilo ih je nebrojeno mnogo i izgledale su veoma sjajne. A u blizini se uzdizao ogromnimetalni dodekaedar, sklop od dvanaest simetrinih strana, svaka s malim udubljenjem po sredini.

Njihov brod suknuo je vratolomnom brzinom ka jednom od tih udubljenja i ugnezdio se u njemu. Prenego to su Sten ili Estrelja stigli da se pomere, vrata su se otvorila spolja i neto to je liilo nakrznati, pokretni kostur zagledalo se u njih. "Mislim da to mora biti Hii", tupo je proaputalaEstrelja.

Razume se da je bio. I to je bio poetak najdueg, neverovatno najdueg dana u Stenovom ivotu.

10.

U svom sedamnaestogodinjem ivotu Sten nije doao u priliku da naui kako da pozdravi tuinca sdruge planete. Pribegao je beletristici iz detinjstva. Podigao je ake iznad glave i odrecitovao:"Dolazimo u miru."

U toj staroj beletristici sve je delovalo. U stvarnom svetu nije. Hii je ustuknuo u oiglednoj panici.Iz njegovih udno oblikovanih ustiju zaulo se tiho, huktavo stenjanje. Zatim se okrenuo i pobegao."Sranje", ree Sten obeshrabreno, zurei za njim. Estrelja ga epa za ruku.

"Uplaili smo tog jadnika", ree ona.

"Nego ta smo. I on je mene na smrt prepao!"

"Da, ali moramo mu pokazati da smo prijateljski nastrojeni. Moda bi trebalo da im pustimoporuku?"

To je izgledalo kao dobra zamisao. Bar Sten nije imao bolju, ali dok su pokuavali da je puste, Hiise trei vratio. Ovog puta poveo je sa sobom i prijatelje. Bilo je pet-est tih stvorenja, obuenih unekakve tunike s udnim, mahunastim predmetima koji su im visili izmeu nogu - ogromni dokejskikoni remenovi? Teka artiljerija? Sten nije umeo da kae. Stvorenja su uzbueno blebetala izmeusebe, dok su urno ulazila, i nisu gubila vreme. Jedno od njih pljesnulo je Estrelju po aci kako bi jeudaljilo od ureaja za reprodukciju, dok je nekolicina ostalih epala Stena. Bili su iznenaujuesnani - i naoruani. Manje-vie naoruani; njih nekoliko nosilo je itav asortiman noeva odsvetloplavog metala ili zlata. Neki su bili zakrivljeni poput skalpela, a svi odreda delovali suopasno. Naroito onda kada je jedan od Hiija podigao no s veoma otrim vrhom do Stenovog oka ipovukao deaka prema izlazu. "Ne opiri im se!" povikala je Estrelja koju su zarobili na isti nain.

Nije se opirao. Dozvolio je da ga odvuku, ne bunei se, u jednu veu komoru - sa zidovima od plavogmetala proaranim crvenim prugama; bila je puna neprepoznatljivih maina i nametaja koji je stajaoratrkan unaokolo. Prelazei preko praga, Sten se sapleo, nespremno se suoivi s povratkom teine;ponovo su imali gravitaciju, ne moda onako jaku kao na Zemlji, ali dovoljnu da se zatetura i oslonina svog uvara. Cimnuo je glavu unazad u poslednjem trenutku da ne izgubi oko. Hii s noemzakreta u znak upozorenja, ali Sten nije nameravao da se upusti u sukob. ak ni onda kada su on iEstrelja bili odvedeni do nekakvog zida i tu vezani lancima, raskreenih nogu, za neto to je moglobiti niz kuka za veanje. Ili iviluk. Ili bilo ta, ali dovoljno vrsto da ih dri.

Napetost je poela da raste. Hiiji su nastavili da pristiu trei, i svi odreda su uzbueno blebetalito su glasnije mogli. Kada je jedna skupina nestala u Petici, ostali su stali da noevima isecajuodeu zarobljenika. "ta to, do avola, misli da radi?" zakreta Sten, ali Hiiji nisu ni pokuali daga razumeju. Niti su prestali da rade ono to su poeli. Kada su im isekli i poslednju krpicu odee,sve do donjeg vea, pretraili su je, onjuili i odneli negde na prouavanje.

Tokom ovog seenja Estrelja je jednog asa bolno zajeala kada joj je jedan od noeva porezao malobutinu. Hii koji je rukovao njime odskoi, uplaen. "Pazi malo!" povika Sten, ali ga oni ak ni ne

pogledae. Onaj s noem zakreta nekakvo nareenje; drugi odnekud stvori mali metalni sud i prihvatinekoliko kapi krvi koja je potekla iz posekotine. "Jesi li dobro?" doviknu Sten, odjednom vie besani zabrinut nego uplaen.

"To je samo ogrebotina", ree ona, a onda dodade s nelagodnou: "Ali moram da pikim."

Nije bilo naina da objasne tu potrebu tamniarima. Pitanje je da li bi se Hiiji uopte osvrnuli na njuak i kada bi je razumeli; nisu delovali zainteresovano za bilo kakve potrebe ili elje svojihzatvorenika. U prostoriju je pristizalo sve vie Hiija koji su blebetali bez prestanka. Kada sepojavio jedan koji je nosio kitnjastiju tuniku od ostalih, svilenu i proaranu zlatom, nastupila jekratkotrajna tiina, a onda su svi u isti mah poeli njemu da se obraaju. Taj novi delovao je nekakoiznemoglo, poput oveka koga su upravo probudili da mu saopte loe vesti. Pridolica ih je sluaosamo nekoliko asaka pre nego to im je dao znak da uute. Otro je izgovorio neto to je liilo nanareenje, zatim je podigao kosturnu ruku do uskih usana i stao da govori u nekakav veliki prsten.

Hiiji su poeli da izlaze iz Petice, iznosei stvari - rezervnu odeu, pakete s hranom i, veomapaljivo, Stenovu trubu. Blebetavo su je pokazali predvodniku s prstenastim mikrofonom. Ovaj jekratko razmiljao, pa izdao nova nareenja. Napred je istupio jedan Hii s neim to je liilo nastetoskop; stao je da ga prislanja uz trubu, tu, tamo, svuda, zabrinuto oslukujui i podnosei izvetajvoi.

Trenutak kasnije zaulo se iznenadno kripanje iz Petice, i do Stena je dopro poznati uvod estesimfonije ajkovskog. "Sluaj, Stene, ukljuili su poruku!" zadovoljno povika Estrelja. "Moda e sesada sve srediti!"

Ali nije se sredilo. Nimalo se nije poboljalo. Ako su Hiiji uopte ita shvatili od poruke, to jebilo malo verovatno, izgleda da ih to nije ospokojilo.

Koliko dugo su njih dvoje visili tamo, dok su ih bockali, opipavali i ispitivali, Sten nije mogao znati.inilo mu se veoma dugo. Brinulo ga je ta e biti s njim, ali ga je jo vie brinulo ta e biti sEstreljom. S vremena na vreme neuverljivo bi je bodrio. Hrabro mu je odgovarala. "Bie sve u redu,Stene", ree mu jednom prilikom, a onda dodade, drugaijim tonom: "Oh, prokletstvo."

Sten je shvatio u emu je problem. Iako je stiskala kolena to je jae mogla, beika nije izdrala.Mokraa joj se slivala niz noge. To je izazvalo novi talas uzbuenja meu Hiijima, a jedan od njihotrao je po novu posudicu da uhvati nekoliko kapi i ove tenosti ra