Frojdova teorija sna.

On je objavio knjigu ,,tumaenje snova".Frojd smatra da san ima manifestni,povrinski deo prie iza kojeg se krije njegov latentni,skriveni i pravi smisao.Zatim pokuava da uklopi ideje Medera i Adlera o prediktivnosti sna.Re je o snovima koji se bave problemom vezanim za budunost.Frojd spominje dva zadatka sna.Prvi je, ,,ispunjenje potisnute elje",a drugi je nastavak ,,predsvesne misaone delatnosti dana". Znaajan deo Frojdove teorije o snovima odnosi se na takozvani ,,rad sna".Pod tim podrazumeva kako se formira san. Rad sna znai obradu materijala sna kako bi on iz latentnog preao u manifestni oblik.Pamte se samo vani snovi,u njima najvaniji deo je i najjasniji i sa najvie detalja,to je po njemu ,,sredite misli sna".U svojoj osnovi Frojdovo uenje govori o kogniciji. Jungova teorija sna On smatra da su snovi poligon iskazivanja nesvesnog dela linosti.Osnovni zadatak sna je je uspostavljanje i odravanje intigriteta linosti,odnosno da se upoznavanjem sebe,spajanjem nesvesnog i svesnog dela linosti postigne individuacija. Jung naputa Frojdovu teoriju primene asocijacija,ili kauzalni postupak,zamenivi ga ,,finalnim postupkom" u kojem se ne naputa teren samog sna i gde je glavni oslonac u ,,snimanju konteksta".Zadatak sna je da omogudi nesvesnom da dopuni svesni duevni ivot,kako bi se linost harmonino povezala i osamostalila.To se postie kroz trojstvo posebnih funkcija: preko kompenzacione,reduktivne i prospektivne funkcije.Kompenzaciona funkcija ukljuuje Frojdovsko ispunjenje elja,ali i druge mehanizme rada na integraciji linosti.Reduktivna funkcija sna igra neku vrstu negativno-kompenzatorske uloge.Prospektivna funkcija sna znai njegovu okrenutost ka bududnosti. Jung pominje jo funkcija sna,kao to je,na primer ,,reakcioni san", u kojem sneva dovodi na doradu traumatski doivljaj vedeg emotivnog naboja.I postoji ,,telepatski san",njega Jung vezuje za posebno osetljive osobe.Linosti u snu su imago - nosioci nabacanih svojstava od strane samog snevaa.