GENADIJ PETROVI MALAHOV

ZDRAVLJE MUKARCA- LEENJE I PROFILAKSA -

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD 2004.

SADRAJUVOD 9

NAIN IVOTA I ZDRAVLJEU KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST? Parametri koji odreuju zdravog oveka Parametri koji odreuju bolesnog oveka Kakvo treba da bude samoozdravljenje NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE Zavisnost od alkohola Puenje Narkomanija Prodrljivost KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA Leenje gladovanjem Narodni metodi leenja alkoholizma

10

10 12 13 14 15 16 16 23 29 31

32 32 34

RASPROSTRANJENA KOD MUKARACA

OBOLJENJA 36

PLUNA OBOLJENJA Kako oistiti i izleiti plua Lekovite trave i smee za leenje plua SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA Hipertenzija (povieni arterijski pritisak) Leenje hipertonije Leenje i profilaksa hipertonije narodnim metodima Problemi sa krvnim sudovima Lekovito voe i jagode kod srano-vaskularnih oboljenja Orasi i povre kod srano-vaskularnih oboljenja Emocionalno-voljna motivisanost za izleenje srca ienje krvi ONKOLOKA OBOLJENJA Staje rak? ienje organizma od ljake i parazita Stimulacija zatitnih sila organizma POLIPI ienje od parazita pomou trojke" PROBLEMI SA CREVIMA Zatvori Proliv Hemoroidi

36 36 36 41 41 42 44 45 48 49 51 52 53 53 53 55 60 61 69 69 85 86

OSTEOHONDROZA Profilaksa i leenje osteohondroze Kako otkloniti bolove kod osteohondroze ARTRITIS Ishrana obolelih od artritisa ta raditi za rastvaranje soli u zglobovima Odvar za izbacivanje ljake SINDROM HRONINOG UMORA Leenje sindroma hroninog umora PROSTATITIS IADENOM PROSTATE Akutni bakterijski prostatitis Hronini bakterijski prostatitis Nebakterijski prostatitis Faktori rizika Dijagnostika prostati tisa Osnovni naini leenja Masaa kod prostatitisa Fitoterapija kod prostatitisa Profilaksa prostatitisa i adenoma prostate TRIHOMONADNA OBOLJENJA Leenje trihomonoze HERPES Leenje i profilaksa herpesa

94 95 96 97 98 99 99 101 104 .107 109 109 Ill 111 112 113 114 115 118 121 123 126 128

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUKARACA Metod stiskanja (gnjeenja)"

UVOD130 131

PORODINI I SEKSUALNI IVOT MUKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJEULOGA MUKARCA U PORODINOM IVOTU Preporuke mladim muevima INTIMNI ODNOSI ZASIENOST IUZDRANOST LEKOVTTI SEKS Lekoviti mehanizam polnog akta ISHRANA KOJA STTMULIE SEKSUALNOST Opte ozdravljenje pomou ishrane Ljubavna trpeza ZAKLJUAK

133

V

133 133 135 139 140 140 142 143 153 154

eina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju mukarci, esto su povezana sa nainom njihovog ivota. Naa lost, alkohol, puenje, prejedanje, nedostatak fizikih ak tivnosti toliko su izraeni u svakodnevnom ovekovom i votu, da na njih skoro niko ne obraa panju. A upravo ta kav nain ivota, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, mo emo odabrati efikasan nain da pomognemo vlastitom organizmu. Za ozdravljenje i odravanje zdravlja treba uvek imati dovoljno vremena, snage i nadahnua. Ako vam to predstavlja teret i izaziva glavobolje - nema izleenja. Tre ba shvatiti sledeu istinu: ivot koji se sastoji u robovanju svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Leenje praeno negativnim raspoloenjem ne daje dobre rezultate. Leenje bez normalizacije i harmonizacije veza organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni efekat. U leenju, ozdravljanju i podmlaivanju ovek po nekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put - normalizacija i harmonija veza organizma sa okolnom sredinom tokom celog ivota. I tim putem treba ii sa radou i nadahnuem.

NAIN IVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD OVEKA

S

tatistiki podaci govore da 20% ovejeg zdravlja zavi si od naslea, da se isto toliko odreuje ekolokom si tuacijom, da od zdravstvene zatite zavisi samo 8,5%, a ak 51,5% ovejeg zdravlja odreuje se nainom njegovog ivota. Razmotrimo detaljnije te podatke i nain na koji moemo uticati na njih. Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od naslea podatak je na koji direktno ne moemo uticati - nekima je dato, drugima ne. Naravno, mi ne moemo uticati na svoje naslee, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka moemo uticati i uiniti ih mnogo boljim. Dvadeset odsto naeg zdravlja zavisi od ekoloke si tuacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagauje ivotnu sredinu, ako ne ovek svojom nerazumnom aktiv nou i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bo gatstvima. ivimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno rauna o svom zdravlju, a kada se razbolimo pri zivamo u pomo ili prirodu ili lekare. Farmaceutska indu strija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrovani... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo se, da se pojedini lekovi, prolazei kroz organizam ne cepaju, ve zadravaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za

mokraom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se meaju sa podzemnim vodama za pie i nagomilavaju u njima. Korienje takve pitke vode", ak i kupanje u njoj (po sebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Anti biotici, sredstva za umirenje, za srana oboljenja, protiv zaea i drugi lekovi ponovo bombarduju" ovekov orga nizam. Osim toga, tetni mikroorganizmi, koji stalno bo rave u medicinskoj sredini, prilagoavaju se na nju i po staju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivi ce i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoni. Potrebni su drugi, mnogo jai. Da biste zaustavili tu sulu du trku i prestali da trujete okolinu, leite se prirodnim sredstvima. Osam i po posto ovejeg zdravlja zavisi od zdrav stvene zatite. Neu razmatrati ovo pitanje, koje se uglav nom odnosi na poboljanje zdravlja u ekstremnim slua jevima - trovanja, traume i druga akutna oboljenja. Bor ba protiv epidemija vie se odnosi na ekonomske uslove ivota. Ostaje jo 51,5% neposredno povezanih sa nainom ivota svakog od nas. Od toga kako ovek ivi, misli, die, hrani se, kree se, profilaktiki se isti i rastereuje - za visi njegovo zdravlje. U zakljuku se moe rei da, osim u 8,5% sluajeva, zdravlje i blagostanje oveka zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj ivot ovek moe izai na kraj sa bilo kojim oboljenjem.

TA JE ZDRAVLJE, A TA BOLEST?

PARAMETRI KOJI O D R E U J U ZDRAVOG OVEKASvest - Preovladava ivahno-radosno raspoloenje, nema jakih negativnih preivljavanja, tekih misli i umo ra, razvijena je elja za znanjem. Disanje. - Zdrav ovek uini od pet do sedam disajnih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze izmeu njih - jedan disajni ciklus) u minutu. (to je manje ciklusa, ovek je zdraviji.) Ishrana. - Zasienost malom koliinom prirodne hrane, stalan blagi oseaj gladi (govori o tome da se ovek ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hra ne (to oznaava idealan rad probavnog trakta). Koa. - ista, ravna, bez bubuljica, ireva i neprijat nog mirisa, odlino regulie toplotnu razmenu. Imunitet - Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo zaraivanje rana, posekotina, opekotina i slino. Miii. - Elastini, izdrljivi, umereno jaki (dobra elastinost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni. U celini zdrav ovek ima dobro dranje tela, propor cionalne je grae, ima manji sloj sala, malo se zamara, poeljan je u drutvu, ekstremne dogaaje prihvata i raz matra trezveno, razumno i bez suvine emocionalne obo jenosti.

ovek se moe posmatrati u razliitim okolnostima i uslovima ivota. S tim u vezi i pojmovi zdravlje i bo lest mogu se na razliite naine tumaiti i objanjavati. Prednost dajem razmiljanju da se pod pojmom ovek podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na raun toga to kroz sebe stalno proputa bujice informacija, energije i materija. Zahvaljujui tome ovek moe da se orjentie u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizikom obliku (rad sa materijama - ishrana). Kada u tokovima koji stru je naim organizmom nastane neki poremeaj, to se ispo ljava boleu. Medicina je zabeleila blizu dvadeset tri hi ljade bolesti! ovekovo zdravlje podrazumeva stanje u kome* se odvija normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovejeg organizma i okol ne sredine, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne spo sobnosti organizma dovoljno velike. Bolesno stanje oveka, podrazumeva stanje pri ko jem je naruena normalna, harmonina, informaciona, energetska i materijalna razmena izmeu ovekovog orga nizma i prirode, izmeu oveka i drutva, jer su rezervne sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.

C

PARAMETRI KOJI O D R E U J U BOLESNOG OVEKABilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishra ne, koe, imuniteta, miia prema pogoranju govore o jednom ili drugom stepenu pogoranja zdravlja ili bolesti. Svest - Potiteno (apatino) raspoloenje, esta snana preivljavanja, nametljive misli, stalan oseaj za mora i ravnodunosti prema ivotu. Disanje. - Znatno vie od sedam disajnih ciklusa u minutu. Ishrana. - Zasienost velikom koliinom termiki obraene ili neprirodne hrane, odsustvo oseaja gladi, oteana stolica ili je nema 24 sata. Koa. - Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bubuljicama i neprijatnim mirisom. Imunitet - Stalno prisustvo nekih oboljenja, naro ito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opeko tina i slino. Miii. - Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporci onalno razvijeni. Kod obolelog oveka, po pravilu, dranje tela je sla bo, on je neproporcionalno graen, ima viak ili nedosta tak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdrai zbog sitnica, bilo koji dogaaj za njega je stres sa jako izraenim emocijama.

KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJERad na ozdravljenju (leenju) mora se obavljati si stematino i temeljito ukljuujui istovremeno sve lekovite sile organizma. 0 tim lekovitim silama ve je bilo rei, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koa (uglavnom posredstvom elienja i ienja), imunitet (uglavnom pomou ienja, pravilne ishrane, trava i eli enja) i motorna aktivnost. Ako se pravilno pristupi samoleenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vi da da samoozdravljenje nije jednokratna mera, ve poste pena, planska i redovna aktivnost tokom celog ivota. Na in ivota treba podesiti tako da jaanje vlastitog zdravija ne bude zamorno i nezanimljivo, ve da postane element koji upotpunjuje nau svakodnevicu. Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednogdva sredstva za izleenje (na primer, urinoterapije, glado vanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni. ovek, koji je poao putem samoozdravljenja da bi brzo i na due staze imao zadovoljavajue efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine ivota i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvanije. Kada se nave deni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.

NAVIKE KOJE NARUAVAJU ZDRAVLJE

Zablude u vezi sa alkoholom Smatra se da je alkohol hranljivi produkt. U stvar nosti alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovni tva" (ovo je izvod iz odluke Meunarodne zdravstvene organizacije - MZO, iz 1975. godine). Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoho lizma odran 1910. godine (na kome je meu delegatima bilo 150 lekara i naunika-lekara) doneo je specijalnu od luku o tom pitanju: Hranljivi produkt moe biti samo materija, koja apsolutno nije tetna za organizam. Alko hol, kao narkotini otrov, u bilo kojim dozama nanosi oveku ogromnu tetu. Trujui i razarajui organizam, on skrauje ovekov ivot u proeku za 20 godina", a takoe: Alkohol - etilov piritus, spada u veoma jake narkotike". U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116) data je sledea formulacija ovog poroka: Alkohol spada u veoma jake narkotike". Smatra se da umerene doze alkohola nisu tetne. Za alkohol, kao narkotik, ne postoje nekodljive doze, kao i za morfijum, heroin i druge narkotike. Danski naunici su ustanovili, da se pri umerenoj upotrebi alkohola ve posle 4 godine kod ljudi koji piju al kohol uoava smeuran mozak u 85% sluajeva (Nauka i ivot", 1985, broj 10). Razgovor o umerenim" dozama i kulturnom" pi jenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholia ri poinjali su od umerenih" doza i kulturno" su pili, a zavravali su ivot u psihijatrijskim bolnicama ili na gro bljima 20 godina pre roka. Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehla de. Budui da alkohol ima izraeno svojstvo da pojaava

N

aalost, mnoge tetne navike, kao to su: alkohol, pu enje, neutoljiva potreba za hranom pa ak i narko manija u razliitim oblicima - vrsto su se ukorenih u na em ivotu. U emu je njihova tetnost?

ZAVISNOST OD ALKOHOLAIstorija alkohola Vino - napitak koji uzbuuje i uveseljava - odavno je poznato. Meutim, ono se, po pravilu, proizvodilo od itarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su ga mahom ispijali imuniji ljudi. Tek poetkom XIX veka proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju se uslovi za njegovu iroku rasprostiranjenost meu sta novnitvom. Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u odreenoj dozi, moe uzrokovati smrt. Za oveka sa telesnom tei nom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama istog al kohola. Na tok trovanja bitno utie i brzina unoenja al kohola u organizam. Sporo unoenje alkohola smanjuje opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u or ganizam temperatura tela se smanjuje za 3 - 4 stepena. Smrt nastaje 12 - 40 sati nakon trovanja. Naunici su utvrdili da je za votku od 40 smrtna doza 1 200 grama.

cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme pre hlade, smatra se da je lekovit. Meutim, i laici znaju da se odmah posle tog dejstva javlja oseaj potitenosti, to jo u veoj meri slabi organizam. Leenje" alkoholom doprinosi estim oboljenjima i pogorava tok svih infek tivnih oboljenja. Veruje se da preieni alkohol (piritus) nije otro van. Alkoholni proizvodi koji nisu dobro preieni, veo ma su otrovni, ali je najotrovniji piritus, odnosno etil-alkohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronino. Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih lju di utvreno je, daje otrovnost alkohola sve jaa, stoje nje gova koncentracija vea. Time se objanjava nepovoljan uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma. Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova kon centracija u krvi ne prelazi odreeni nivo - nisu tetne i dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport (trgovinu). Istraivanja ehoslovakih naunika su poka zala, da krigla piva, koju ofer ispije pre vonje, poveava broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke - za 30 puta, a konzumiranje 200 grama votke - za 130 puta. Veruje se, da alkohol poveava apetiti podstie pro bavu. Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, elu dac. Sto je alkoholni napitak jai, oteenja eluca su te a. Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike promene u itavom lezdanom aparatu probavnog trakta. lezde, koje se nalaze u zidovima eluca i proizvode eludani sok, koji sadri pepsin, sonu kiselinu i razne fermente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alko holnog nadraaja pokuavaju da se od toga zatite lue-

njem vee koliine sluzi. Ako se alkohol redovno konzu mira, lezde se pre vremena troe i atrofiraju. Javlja se ga stritis i drugi problemi sa elucem. Prolazei kroz jetrenu barijeru, alkohol negativno utie na elije jetre, koje pod uticajem ruilakog dejstva tog otrovnog produkta stradaju. Na njihovom mestu obra zuje se vezivno tkivo, ili jednostavno oiljak. Jetra se po stepeno smanjuje po razmerama, tj. smeura se, sudovi jetre se skupljaju, u njima se zadrava krv a krvni pritisak se poveava za 3 - 4 puta. Te promene su poznate pod na zivom ciroza jetre. Osim jetre, sklerotine promene se javljaju i u pan kreasu (guterai). Pri seciranju ljudi, koji su pili alkohol u veim dozama ili due vreme, uoene su velike prome ne u pankreasu, ime se objanjava zato se pijani ljudi stalno ale na slabu probavu, na otre bolove u stomaku itd. Kod tih bolesnika esto se javlja dijabetes zbog unita vanja posebnih elija, koje se nalaze u pankreasu i proiz vode insulin. Pankreatitis i dijabetes na bazi alkohola su uobiajene pojave. Smatra se, da konjak i votka ire krvne sudove i da su najbolje sredstvo kod bolova u srcu. U stvarnosti se de ava obrnut proces. Kod ljudi koji piju usled poremeaja regulacije tonusa krvnih sudova nastaje poremeaj u regulisanju krvnog pritiska. Prema miljenju naunika, kod vie od 40% ljudi koji redovno piju postoji hipertonija i, pored toga, skoro kod 30% nivo arterijskog pritiska je u opasnoj zoni", tj. pribliava se hipertoniji, pri srednjem starosnom dobu od oko 36 godina. U osnovi oteenja sranog miia alkoholom je di rektan toksini uticaj alkohola (piritusa) na miokard u

kombinaciji sa promenama nervne regulacije i mikrocirkulacije. Grubi poremeaji u tkivnoj razmeni, koji pri tom nastaju, podstiu razvoj arine i difuzne distrofije miokarda, to se ispoljava poremeajem sranog ritma i sranom manom. Uobiajeno je miljenje, da su proizvodnja i proda ja alkohola dobar kapital za dravu. U 1983. godini u SAD je prodato alkoholnih napitaka u vrednosti od etrdeset est milijardi dolara. Istovremeno, drava je pretrpela te tu od sto dvadeset milijardi dolara usled raznih gubitaka vezanih za pijanstvo ljudi. Opteje poznato da su suva vina korisna. Alkohol je narkotik i protoplazmatski otrov, pa njegova upotreba neizbeno uzrokuje trovanje i alkoholizam. Nema nikakve razlike, gde se on nalazi - u votki ili suvom vinu. Njegova tetnost je ista. V. M. Behterev je pisao: Od kako je dokazana bezuslovna tetnost alkohola sa nauno-zdravstvene take gledita, ne moe biti rei o naunom odobravanju malih ili umerenih doza alkohola. Svima je poznato, da se uvek poinje sa malim dozama, koje postepeno prelaze u sve vee i vee doze po zakonu sklonosti prema, uopte, svim narkotikim otrovima, u koje, pre svega, spada alkohol." Smatra se da alkohol smanjuje napetost i da, konzu miranje alkohola otklanja napetost. U stvarnosti napetost se zadrava u svesti, odnosno kada pijanstvo proe, ona je vea, nego pre upotrebe alkohola. Uticaj alkohola na mozak U svetu postoji veliki broj predrasuda koje se odno se na kulturnu" upotrebu alkoholnih napitaka. Da bi se

razjasnila besmislenost sintagme piti kulturno", neop hodno je saznati vie o tome kako alkohol del uje na mo zak. Istraivanja na mozgu oveka, koji je umro od akut nog trovanja alkoholom, pokazuju da su se u nervnim e lijama javile promene, koje su isto tako jako izraene, kao i pri trovanju drugim jakim otrovima. Pri tome su elije kore mozga bile znatno vie oteene, nego elije delova mozga ispod kore. U sluajevima akutnog trovanja alko holom, ali ne smrtonosnog, u mozgu i nervnim elijama kore mozga nastaju iste promene, kao i u navedenom pri mer u, koje izazivaju duboke promene u ovekovoj psihi. Konzumiranje alkohola pojaava i ubrzava cirkulacijske procese u organizmu. To, sa svoje strane, snano ak tivira ivotni princip vetra. Poto je jedan od glavnih cirkulacijskih sistema sistem krvotoka, u njemu se i uoava ju najvee promene. Smanjuje se ivotni vek crvenih krv nih zrnaca, ona se razaraju direktno u krvotoku, to izazi va pojavu tromba. Stoje koncentracija alkohola vea, pro ces stvaranja trombovaje izraeniji. S obzirom na to daje sadraj alkohola u mozgu povean, jae je izraen proces stvaranja trombova. Konaan rezultat je da veliki broj mo danih elija izumire. Ako ovek popije manju dozu slabog vina od gro a, sledei put ispije istu dozu posle 2 - 3 meseca ili na kon pola godine, teta e biti relativno mala. Ako ovek popije veliku dozu jakih napitaka, a posle nedelju ili dve opijanje ponovi, njegov mozak nee uspeti da se oslobodi od narkotikog otrova i ovek e se sve vreme nalaziti u stanju trovanja. U tom sluaju teta e biti velika. Isti ui nak (rezultat) je i kada se suvo vino pije u malim dozama,

ali se koristi vie nego jednom u dve nedelje, tj. mozak se nee vratiti u normalu usled narkotikog trovanja a teta e biti velika. Specijalno sprovedenim eksperimentima nad ljudi ma, koji su popili jednu - jednu i po aicu votke, utvre no je, da u svim sluajevima, bez izuzetaka, alkohol deluje isto: usporava i oteava umne procese. Pri tome u po etku stradaju sloeniji psihiki procesi. Pri ponovom uzi manju alkohola oteenja viih centara modane mase traje od 8 do 20 dana. Ako se alkohol pije due vreme, rad tih centara se ne obnavlja. Promene u strukturi mozga javljaju se ve posle ne koliko godina od upotrebe alkohola. Kod svih ispitanika je utvrena smanjena zapremina mozga, ili, kako kau, smeurani mozak". Pri tome su najizrazitije promene u onim delovima kore mozga gde se obavlja misaona delatnost, funkcija uma i slino. Kulturno" ispijanje vina na kulturan" oduzee vam pamet, zdravlje, imovinu i sam ivot. Uticaj pijanstva na zaee Kada je ovek pijan, sve elije njegovog organizma su zasiene alkoholom. Ako se spermatozoidi oteeni al koholom susretnu" sa alkoholizovanom jajanom eli jom, nagomilavaju se degenerativne promene, to e se negativno odraziti na razvoj ploda i zdravlje deteta. Od pi janih roditelja esto se raaju deca sa tekim psihikim i fizikim poremeajima. U Drevnoj Rusiji zabranjivano je da mladoenja i nevesta na svadbi piju alkoholne napitke. Zakoni Drev nog Rima zabranjivali su ljudima mlaim od 30 godina,

tj. u godinama najaktivnijeg stvaranja potomstva, da piju alkoholne napitke. Zakonima Drevne Grke strogo se za branjivao polni odnos sa enom u pijanom stanju. U zakljuku kratkog izlaganja o tetnosti alkohola istiem, da je poetkom XX veka 800 lekara iz Engleske, Nemake i Austrije uputilo apel itavom oveanstvu da prekine da smatra alkohol hranljivim produktom i da ga svrstava u narkotike. Avaj, niko ih nije posluao. Danas je slian apel uputilo 1 700 lekara: Mi, lekari, profesori i akademici medicine, obraamo Vam se molbom da razmotrite i donesete odluku o zvaninom priznavanju za narkotike alkohola i duvana, koji su ma sovno rasprostranjeni u naoj dravi i koji su pricmili i priinjavaju veliku tetu, oveku i drutvu, koji ugroava ju opstanak nae Domovine kao kulturne drave''. Avaj, opet ih niko nije uo i shvatio ozbiljno.

PUENJEEngleski lekari, izuivi briljivo problem puenja duvana, ustanovili su, da svaka popuena cigareta puaa kota 15 minuta ivota. U proeku, prema statistikim po dacima, ljudi koji mnogo pue ive krae od nepuaa za 6 -7 godina. Poznato je, da je meu puaima smrtnost od ra znih uzroka dvostruko vea, nego kod nepuaa. Puai u poreenju sa nepuaima ee pate od prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izleenja, posle oboljenja organa za disanje i hirurkih operacija, kod njih

traje due i esto se javljaju komplikacije. Puenje povea va stepen rizika oboljenja od tekih hroninih oboljenja ili prevremene smrti, tj. ovek ne doivljava predvieni i votni vek. U broj ostalih oboljenja, tesno povezanih sa pu enjem, spadaju peptini ir na elucu, ishemijska bolest srca, hronini bronhitis, emfizem plua i druge, kod kojih uticaj duvana pojaava teinu toka bolesti. Da bi sebi to bolje predstavili u emu je tetno dejstvo dima od duvana, istraimo njegove komponente i nji hov uticaj na oveji organizam. U dimu od duvana sve materije tetno utiu na o veji organizam. Od njih su najtetniji duvanski katran i nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji ovek u proeku po pui za mesec dana, ima 70 mililitara duvanskog katrana. Za 10 godina kroz disajne puteve puaa proe vie od 8 litara duvanskog katrana. Pri svim mogunostima samozatite organizma on ne moe da se odbrani od takve ko liine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u dan dospeva u organizam. Plua kod puaa u 50. godini ivota imaju iste promene, koje nepuai imaju tek u 70-80 godini ivota. Eksperimenti na ivotinjama ubedljivo su dokazali, daje duvanski katran kancerogena materija i da podstie razvoj raka. Radi obavetenja napominjem, da su elije ovejeg organizma, podvrgavajui se sistematski tetnom dejstvu, prinuene da se na njega prilagoavaju, deformiu i slino. Rezultat toga je da se one neprimetno, poste peno pretvaraju u elije potpuno strane naem organi zmu - onkoloke elije. Ako elite da u sebi razvijete eli je raka - redovno i to vie puite. Statistika potvruje da je taj savet" taan.

Rak plua kod puaa sree se za 20 - 30 puta e e, nego kod nepuaa; 96% obolelih od raka plua pue due od 20 godina, dok nepuaa meu obolelim od raka plua ima 1- 2%. Koeficijent smrtnosti od raka plua na sto hiljada stanovnika izraava se sledeim ciframa: nepuai - 4 o veka, puai koji pue manje od pola kutije cigareta dnev no - 52 oveka, od pola do 1 kutije cigareta - 144, kod pu aa koji pue vie od 40 cigareta dnevno - 217, tj. kod njih se rak plua javlja za 63 puta ee, nego kod nepuaa. Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de1 ovima ovejeg organizma. Rak usne duplje, jezika, elu ca, jednjaka itd. kod puaa je priblino 2 puta uestaliji, nego kod nepuaa. Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna mate rija. Po toksinosti on ne zaostaje iza cijanovodonine ki seline. Unoenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno) predstavlja smrtnu dozu. Pri puenju jedne kutije cigare ta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije oveka. Samo zahvaljujui tome, to se pri duem puenju kod oveka stvara prirodni imunitet, koji se suprotstavlja tom otrovu, i to asimilacija ne nastaje odjednom ve tokom dana, ne dolazi do trovanja. Ipak o tetnom dejstvu nikotina na or ganizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, mo e se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispuena cigare ta: munina, povraanje, hladan znoj - simptomi su koji govore o trovanju elija mozga nikotinom, i do takvog tro vanja elija mozga dolazi svaki put, iako se organizam na nikotin prilagoava. Nikotin razara nervni sistem, srce, plua, jetru, probavne organe i polne lezde. Nikotin utie na funkciju

ulnih organa, smanjuje otrinu vida i sluha, otupljuje u lo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod mu karaca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, sma njuje se ili se bolno produava duina trajanja polnog ak ta, koji im takode ne priinjava zadovoljstvo. Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke tempe rature iz duvana se izdvaja oko 30 tetnih materija: sumpor-vodonik, amonijak, azot, ugljen-monoksid i razliita eterska ulja, meu kojima je posebno opasan benzidin stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i znatna koliina polonijuma - 200, koji zrai alfaestice. Pri puenju jedne kutije cigareta dnevno ovek dobija do zu zraenja od 36 rada, stoje 7 puta vie od doze utvre ne sporazumom o zatiti od radijacije. Duvanski dim tet no deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potom stvo. Ljudi, koji pue oko 10 godina, 3,5 puta ee bolu ju od nepuaa. Hronini bronhitis dijagnostikuje se kod puaa 2 puta ee, a itava grupa respiratornih obolje nja za 4 puta je ea, nego kod nepuaa. Puenje poja ava negativno dejstvo okolnih tetnih materija. Pri puenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to, po pravilu, pojaava ili izaziva napade koronarnih nedo stataka. Statistika svedoi, da puai boluju od stenokardije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta ee od nepuaa. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospeju u bolnicu sa akutnim infarktom, jesu puai. Pri leenju napada stenokardije kod puaa najbolji lek je prekinuti puenje. To je esto dovoljno da bi se srce obnovilo. Kod puaa se javljaju nepovoljne promene u krv nim sudovima, usled kojih esto nastaje oboljenje perifer-

nih krvnih sudova - endarteritis obliterans (unutranje zaepljenje). U poetku bolest se ispoljava naizmeninom hromou: pri hodanju se javlja otar (jak) bol u listovima nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu - jednostavno mi ii. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze ivotno vane take za organizam, koje u prvom redu reaguju na intoksikaciju od puenja. Pri tome u listovima nogu dola zi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal puau da prestane da pui, inae e mu biti veoma loe, po to nikakvo leenje pri puenju ne pomae ve uzrokuje odumiranje prstiju na nogama i sline bolesti. Puenje negativno utie na eludano-crevni trakt. Ono stimulie razvoj gnojnih rana (ireva). I u tome ne ma niega udnog, jer dim aktivira dva procesa: vetra i u i, a svojstva sluzi, koja zaleuju - priguuje. Rezultat je da vetur - dim, pojaava destrukcione procese u elijama eluca i spreava stvaranje zatitne sluzi, a u - na raun (usled) nagrizajueg dejstva dima poveava kiselinska svojstva eluca, koja razjedaju sluzokou. Posmatranje bo lesnika obolelih od ira na elucu pokazalo je, da se pri puenju smanjuje efekat leenja. U poreenju sa nepuaima mukarci - puai u proeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od oboljenja koronarnih sudova srca - priblino 18 godina; od hroninog bronhitisa - 14 godina; od raka plua - 11 godina ranije. Puenje izaziva teka oboljenja ne samo kod puaa nego i kod onih koji se sa njima drue, posebno kod dece. To su pasivni puai". Nepuau je dovoljno da provede 1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe-

le tetne materije u koliini, koja se sadri u jednoj ispuenoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina u porodicama puaa obolevaju od razliitih boljki u 73,9% sluajeva. U porodicama gde se mnogo pui nema ni jednog zdravog deteta. Puai izgledaju mnogo stariji od svojih vrnjaka ne puaa. Oni imaju suvu, naboranu kou, utu boju lica i mlitave miie. Razmislite o sledeem alarmantnom upozorenju SZO: svaki peti ovek umire od uzroka vezanih za puenje! Dijeta za puae i pasivne puae U duvanskom dimu ima oko etiri hiljade hemijskih komponenti. Asimilujui se u krvi, te materije dospevaju u elije organizma i gue ih. Dalje, one postaju nekodljive i delimino se izbacuju iz organizma. Zato im se prikljuuju (sa njima se veu) posebne materije organizma i izbacuju se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled toga gubi bioloki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na puae, ve i na one koji udiu vazduh sa dimom od cigareta. Istraivanja su pokazala, da puai i ljudi koji se na laze u drutvu puaa (pasivnih puaa) treba da upotre bljavaju vie bioloki aktivnih materija. Oni treba da jedu vie povra, voa i monolitnih prekrupa (posebno proklijalog zrna), da piju svee sokove od povra, to e obezbediti organizmu dovoljnu koliinu vitamina i minerala. Svaka cigareta unitava 25 miligrama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima iz organizma puaa 500 miligrama tog vitamina.

Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u vitamin A, pijte sok od argarepe. Taj vitamin jaa sluzokou plua i drugih organa. Tkiva plua tite vitamini E i B ] 2 , folijeva kiselina i mineral sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj pe nici. Izbegavajte masnu hranu: ona pogorava asimilaci ju bioloki aktivnih materija. Manje pijte alkohol jer do punski optereuje organizam, a u kombinaciji sa pue njem naruava zdravlje.

NARKOMANIJANarkomanija je, bez sumnje, zlo koje razara svest i ovekov organizam. Ukratko emo objasniti kako se to de ava. ovek nikada ne bi uzimao narkotike, kada oni ne bi delovali na jedne ili druge ulne centre i u njima osta vljali prijatno seanje (memoriju)" o tom dogaaju u nje govoj svesti. Posle nekoliko kura narkotika u ovekovoj svesti ostaje snano arite seanja. Kao bilo koja informaciono-energetska tvorevina, to arite, radi svog posto janja, trai novo ulno potkrepljivanje, inae e se raspa sti. Da do toga ne bi dolo, narkotika memorija", kao kompjuterski virus, deluje na sve elije i oseanja u ovekovom mozgu i njegovoj svesti s jedinstvenim ciljem - po noviti stimulaciju. Tako nastaje narkotika zavisnost sa tendencijom za sve veom i veom upotrebom narkotika. Slino irenje narkotike memorije" povezano je s tim, to ona sve snanije potinjava svest, ostavljajui joj mini mum za trezveno razmiljanje.

Objasniu potinjavanje ovekovoj svesti od strane narkotike memorije" na jednostavnom primeru. ovek je edan i hoe da pije vodu. U njegovoj svesti aktiviran je prvi nivo - zadovoljavanje ei. Da bi je zadovoljio, u o vekovoj svesti treba da se stvori program, kako je zadovo ljiti, tj. prei na drugi nivo. 1 na kraju program treba da pone da konkretno deluje - izlazak na trei nivo. Sada paljivo analizirajte tok mojih rasuivanja. Po stoji elja za uzimanjem narkotika. Radi njenog zadovolja vanja ukljuuje se drugi nivo svesti - kako to najbolje ura diti (gde nabaviti narkotike). Zaokupljenost" tim misli ma govori o tome, da narkotika memorija" poinje da potinjava i obuhvata drugi nivo svesti. Ona jaa na raun toga, to u poetku obuhvata dozvoljene varijante, kako to uraditi?". Nakon stoje to uinjeno, narkotika memo rija" jaa i poveava se u svesti, i za odravanje svojih uve anih informaciono-energetskih struktura potrebno joj je snanije i ee stimulisanje. Rezultat je da ovek, radi za dovoljavanja poveane narkotike memorije", poinje da koristi i nedozvoljena sredstva. On postaje okoreli narko man, koji je spreman na sve. To se ve ostvaruje na tre em nivou. Tako se ovek degradira, pretvara u dodatak vlastite narkotike informacije", koja ga na kraju vodi u smrt. Kada je re o fizikom telu, uzimanje narkotika znai (omoguava) da ih organizam ukljuuje u procese razmene materija. Da bi ih izbacio treba uloiti znanje i strpljenje. U naem organizmu postoje razni receptori ko ji reaguju na prirodne narkotike, koji postoje i koji se stva raju. Ti receptori su potrebni za normalnu ivotnu aktiv-

nost organizma. Vetaki narkotici u zavisnosti od vrste razliito deluju na receptore. Na primer, u naem organi zmu se prirodno stvara vlastiti alkohol. Znai, alkohol, ve taki unesen u organizam, uticae na organizam upravo preko tih receptora. To se odnosi i na morfijum, opijum i sline droge. Poto te materije dospevaju u organizam spolja, njihovo prirodno stvaranje u organizmu se blokira. I sada radi normalnog linog oseanja ovek mora da ih redovno uzima. Da bi se izleio ovek treba da primora organizam da prirodno proizvodi te materije i da se od rekne od njihovog dostavljanja spolja. Za to je potrebno odreeno vreme, tokom kojeg se ovek osea veoma loe, u njegovom organizmu i svesti deava se lom". Prema tome razmislite, vredi li uzimati narkotike, a zatim se leiti od njih, tim vie ako ima mnotvo drugih naina za lino zadovoljstvo i uivanje u ivotu.

PRODRLJIVOSTProdrljivost je blai" oblik narkomanije. Kod o veka koji je podloan prodrljivosti, u svesti se formira od govarajua psiholoka orjentacija, koja gui njegov razum i primorava ga da radi sve, da bi nekontrolisano ispunio svoj eludac hranom. Ta elja se posebno snano ispoljava uvee. Rezultat prejedanja je da se organizam brzo uni tava a ovek oboleva.

KAKO SE OSLOBODITI OD TETNIH NAVIKA?

U

ivotu se svata moe dogoditi. ovek ivi normal nim ivotom, a zatim neprimetno postaje alkoholi ar ili narkoman. Tako polako, ali sigurno sebe unitava. Zato u daljem tekstu dajemo predloge o tome kako pomo i oveku u takvim sluajevima. Mnogi pribegavaju kodiranju" od alkoholne i nikotinske zavisnosti. ta to znai? U osnovi datog metoda, ko ji je predloio doktor Dovenko, lei blokiranje informaciono-energetskog arita alkoholne ili nikotinske zavi snosti drugim, njima suprotnim aktivnostima. Da bi se ta blokada unela u svest, potrebno je za izvesno vreme iza zvati stanje oka, prekida, tokom kojeg se unosi potrebna informacija. Upravo iskljuivanje svesti omoguava da se unese nova informacija, jer samo u besvesnom stanju (ili stanju hipnoze) svest je osetljiva za slinu manipulaciju.

LEENJE GLADOVANJEMPostoji univerzalnije, individualno sredstvo, koje pomae da se oslobodite tetnih navika - alkoholizma, puenja, narkomanije i prodrljivosti, a to je - post, pod kojim podrazumevam i gladovanje. Kada kau, da se ovek pridrava posta" ili posti", to znai, daje dobrovoljno nainio pregradu ispred svojih ulnih zadovoljstava s ciljem da ih obuzda i potini.

Prema tome, kada ovek pone dobrovoljno da gla duje u njegovom organizmu nastaje posebno prilagoavajue prestrojavanje, koje na blag nain izbacuju strane narkotike materije i uspostavljaju vlastiti, pravilni meta bolizam. Rezultat je da se ovek bez apstincntnog sindro ma oslobaa od narkotine zavisnosti. Specijalista za gladovanje G. Vojtovi posebno istie tu injenicu i navodi primer, kako mu je bolesnik - nar koman B., 42 godine, priao da se posle prve kure glado vanja pojavio u drutvu narkomana, presedeo tamo celu vee, ne dodirnuvi narkotike, i samim tim doveo u nedo umicu drugove" oko sebe. Posle toga njegovim primerom je poao isti takav bolesnik - narkoman S., 34 godi ne. Najtei period kod narkomana koji gladuju je prvi dan gladovanja. Posle gladovanja oni ne treba da se poja vljuju u ranijem drutvu, da se ponovo ne bi nali u isku enju. Gladovanje u trajanju 24- 36 sati jednom nedeljno pomae da se vaspitava" i smiri" prodrljivost. Dobro je gladovati jednom u 3 meseca po 7 - 10 dana. To pomae da se izbrie" informacija o prodrljivosti u ovekovoj svesti i da se suzi razvueni eludac. Ali kao najefikasni je sredstvo preporuuje se uzdravanje od jela. Posle 16 sati mogu se piti samo neki napici. Tako treba izdrati lunarni mesec. Za to vreme preanja navika e se rasplinu ti, a nova ojaati.

NARODNI METODI LEENJA ALKOHOLIZMAAlkoholizam se veoma efikasno moe leiti travom, koja se naziva plaun-baranec (Lycopodium obscurum, L. Selago). 1 Priprema: 10 grama trave staviti uvee u termos i pre liti aom kljuale vode. Ujutro procediti i popiti sat vreme na posle doruka. Nakon 20-30 minuta posle uzimanja na pitka dati bolesniku - alkoholiaru da popije 40-50 mili grama votke (rakije) ili 50- 60 miligrama vina. Priblino posle 10-20 minuta javlja se munina i povraanje. Tokom dana bolesnik treba da ispije au napitka (po 50 grama u jednom obroku) i da to zaliva alkoholnim napicima. 2

Kura leenja proraunata je na 1-2 nedelje. Radi postizanja trajnog efekta odvratnosti bolesnika prema al koholu kuru leenja treba ponavljati nekoliko puta posle 6 meseci. Za vreme leenja, kada se uzima plaun-baranec (Lycopodium obscurum), treba se odrei ivotinjske hrane. Leenje plaun-baranecom kontraindikativno je kod srano-vaskularnih oboljenja i epilepsije. Protiv pijanstva postoje i molitve kod hriana.

Primedba prevodioca: Ova biljka podsea na biljku preica. Biljka je otrovna. Raste na alpskim livadama, na visini 1 000 - 1 400 metara nad morem i u Sibiru. Trava se priprema u julu - avgustu, za vreme sazrevanja spora. Izaziva povraanje, pobaaje, deluje kao purgativno sredstvo i protiv glista. Leenje ovom travom treba sprovoditi pod nadzorom lekara. Od nje se pripremaju odvar i ekstrakt. Njeni preparati su kontraindikativni kod teih oboljenja sranovaskularnog i centralnog nervnog sistema, kile i hemoroidnih krvare nja. Posebno su opasni za trudnice, kao i za ljude starije od 60 godi na. Primedba prevodioca: Prema P. A. Kosevu, autoru knjige Potpuni prirunik lekovitih biljaka, pripremaju se sledei napici: odvar i ekstrakt. Odvar: 10 grama trave preliti sa 200 mililitara vode i kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti, iscediti ostatke biljke i dodati vode do 200 mililitara. Uzimati po 80 - 100 mililitara sveeg odvara, a posle 3 15 minuta manju koliinu alkoholnog napitka uz istovremeno udisan je para alkohola. Nakon 10-15 minuta izaziva povraanje.2

1

Posle 3 - 7 kura sa petoprocentnim rastvorom odvara u kom binaciji sa alkoholnim napicima, javlja se stalna (trajna) odvratnost prema alkoholu. Odvar se spolja primenjuje kod elavosti i psorijaze, a moe se primeniti i kao insekticid. Ekstrakt: 10 grama trave pomeati sa 500 mililitara votke (rak ije) u posudi sa poklopcem. Posudu dobro zatvoriti, oblepiti testom, dinstati na blagoj vatri u rerni, a zatim smeu procediti. Uzimati po 1 kafenu kaiicu 3 - 4 puta dnevno kod reumatizma, histerije, neurastenije, poremeaja razmene materija, psorijaze i elavosti.

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUKARACAPLUNA OBOLJENJA

P

rema zvaninim podacima Meunarodne zdravstvene organizacije (1996), na zemlji samo od infekcija svake godine umire sedamnaest miliona ljudi, a glavni ubica je - pneumonija (4 400 000 ljudi), zbog ega su i namenjeni, u prvom redu, pozivi da se jaa organizam u borbi pro tiv te bolesti.

ka i kuvati na blagoj vatri, uz povremeno meanje, do po lovine prvobitne zapremine. Kada se ovas skuva, propu stiti ga kroz sito. Dobija se oko pola ae tene (boje kafe sa mlekom) kaice. Tu kaicu treba popiti u jednom obro ku pre jela. Ovakav lek treba pripremati i upotrebljavati 3 puta dnevno. Melasa od zrna moe se kroz sito isprati mlekom i tu tenost treba piti kod teih sluajeva. Ostaci melase se bacaju. Priblino posle nedelju dana poee ienje plua od sluzi u vidu jakog i dugotrajnog kalja u trajanju od 20 do 30 minuta. Kod ljudi koji ozbiljno boluju od pneumonije moe izlaziti zelena sluz u vidu presovanih paria. r/ Vana napomena: ako patite od zatvora, njihova posledica su bolesti plua. Obavezno odstranite zatvore.

KAKO O I S T I T I I I Z L E I T I P L U AMnogi ljudi u mladosti pate od plunih oboljenja, jer je u tom dobu jak ivotni princip sluzi. Upotreba pro dukata sa slatkim ukusom (hleb, meso, poslastice, ma snoe) podstie nagomilavanje sluzi oko plua i njeno tru ljenje, to izaziva pneumoniju i druga oboljenja plua.

Oman

(Inula helenium)

Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti sa aom vode (najbolje protijeve) i kuvati 10 minuta na sla boj vatri. Posle toga sipati u termos i drati 4 sata, procediti i uzimati po 1 supenu kaiku 3 - 4 puta dnevno pre jela.

L E K O V I T E TRAVE I SMEE ZA L E E N J E P L U AU narodnoj medicini postoji mnotvo proverenih recepata za leenje plua. Evo jednog od njih. Uzeti punu au monolitnih zr na od ovsa (bolje neopranih), preliti ih sa pola litra mle-

ilovlak (Plantago major, P. media, P. lanceolata) Staviti 1 supenu kaiku suvih listova ilovlaka u ter mos i preliti sa aom kljuale vode. Ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati po 1 supenu kaiku 4 puta dnev no pre jela. Pomae kod napada kalja.

Uzeti 3 supene kaike sveih listova ilovlaka i pomeati sa 3 supene kaike meda. Smeu staviti u dobro za tvoren lonac i drati lonac na toploj ringli nekoliko (od 3 do 6) sati. Dobie se tenost u vidu sirupa. Uzimati po 1 kal'enu kaiicu sirupa pre jela.

Pupoljci od bora Sipati u termos 1 supenu kaiku pupoljaka i preliti sa aom kljuale vode (najbolje protijeve vode), ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, a zatim procediti. Piti po 1-2 gutljaja kod napada kalja.

1 deo, cvetovi sleza (Malva borealis, M. Rotundifolia) - 2 dela, trava majine duice (Thymus serpyllum) - 2 dela, koren belog sleza (Althaea officinalis) - 2 dela i koren slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra) - 5 delova. Uzeti 1 su penu kaiku smee, sipati je u au hladne vode (namagnetisane protijeve), ostaviti da odstoji 2 sata, zatim je sta viti na vatru i dovesti do kljuanja, posle ega sipati u ter mos i ostaviti da odstoji. Piti iz termosa po 50 grama to plog odvara 3 - 4 puta dnevno.

Vranilova trava (Origanum vulgare)3 U vranilovoj travi sadre se eterska ulja, koja razmekavaju sluz i podstiu njeno izbacivanje iz organizma. Vranilova trava se smatra dobrim sredstvom za iskaljavanje. Koristi se sama trava i u vidu smee sa drugim trava ma. Vranilova trava - 1 deo, koren belog sleza - 2 dela i list podbela - 2 dela. Jednu supenu kaiku smee preliti sa 2 ae kljuale vode i ostaviti da odstoji u termosu. Uzi mati po 100 grama posle jela.

Zova

(Sambucus nigra)

Jednu supenu kaiku suvih cvetova preliti sa pola li tra kljuale vode. Ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, pa procediti. Piti preko noi po 100 - 200 grama u toplom stanju. Moe se malo zasladiti medom.

Anis (Anisum vulgare gaertn.) Zahvaljujui svojim posebnim isparljivim svojstvi ma anis podstie izbacivanje sluzi. Obino ga primenjuju u smeama sa drugim lekovitim biljkama, to pojaava njihova lekovita svojstva. Plodovi anisa - 1 deo, listovi podbela (Tussilago farfara) - 1 deo, cvetovi andelike (Archangelica officinalis) -

Autor ne navodi latinske nazive biljaka, pa sam za svaku biljku uneo latinski naziv radi lakeg pronalaenja biljaka. - Primedba prevodioca.

5

Kaitop

(Viburnum

opulus)

SRANO-VASKULARNA OBOLJENJA

Ukus gorak, opor (trpak) - antagonist sluzi. Odlino sredstvo za iskaljavanje. Koristi se odvar od cvetova i plodova. Radi pojaanja dejstva moe se dodati med. Odvar od plodova kartopa priprema se na sledei nain: 1 au plodo va preliti sa 1 litrom vrele protijeve vode (moe se namagnetisati) i kuvati 10 minuta. Procediti, sipati u termos i dodati 3 supene kaike meda. Piti po 100 grama 3-4 puta dnevno. Rotkva sejana (Raphanus sativus)

HIPERTENZIJA (Hipertonija)

M

Ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi. Cedi se sok i upotrebljava sa medom po 1- 2 supene kaike pre jela. Sok se priprema samo za jedan dan! Sok se uva u friide ru u dobro zatvorenoj posudi. Sok se moe dobiti i na druge naine. Izrezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga medom. Otvor zatvoriti paretom rotkve i ostaviti da odstoji 4 sa ta. Sok koji se stvori u udubljenju izliti i uzimati po 1 supenu kaiku pre jela. Narezati svezu rotkvu u veoma tanke kriice ( 6 - 8 komada). Svaku kriicu preliti medom. Slatki sok koji se pojavi uzimati po 1 supenu kaiku svakog sata. Lekovi od rotkve smatraju se najefikasnijim kod ka lja i lece kaalj za vrlo kratko vreme. Primedba. Navedene biljke imaju lekovita svojstva jer sadre eterska ulja, koja brzo isparavaju. Zbog to