INITIATIVE FOR AGRICULTURAL DEVELOPMENT OF KOSOVO

INICIATIVA PËR ZHVILLIMIN E BUJQËSISË SË KOSOVËS INICIATIVA ZA POLJOPRIVREDNI RAZVOJ KOSOVA

GAJENJE MALINE

2015

GAJENJE MALINA

2

GAJENJE MALINE

Ky publikim u mundësua nga projekti “Ndihmë Tregtisë” i UNDP-së dhe u

financua nga Ministria për Punë të Jashtme të Finlandës. Projekti

implementohet nga IADK.

This publication is supported by UNDPs “Aid for Trade” project and is

funded by the Ministry for Foreign Affairs of Finland. The project is

implemented by IADK.

Ova publikacija je omogućena od strane UNDP projekta “Pomoć trgovini” i

finansirana od strane Ministarstva spoljnih poslova Finske. Projekat

sprovodi IADK.

GAJENJE MALINA

3

SADRŢAJ

UVOD ............................................................................................................. 4

1.ZNAČAJ GAJENJA MALINA .................................................................. 5

2. EKOLOŠKI USLOVI ................................................................................ 7

2.1. Ekološki uslovi za gajenje maline ................................................... 7

2.2. Šteta nanesena izdancima maline od uticaja mraza ........................ 8

3. BIOLOŠKA SVOJSTVA .......................................................................... 9

3.1. Biološka svojstva maline ................................................................. 9

3.1.1. Mnoţenje malina ........................................................................ 13

4.PRIPREME ZA PODIZANJE PLANTAŢE MALINA ............................ 14

4.1.Izbor lokacije za podizanje malinjaka ............................................ 15

4.2. Priprema zemljišta za sadnju malina ............................................. 17

4.2.1. Analiza zemljišta ........................................................................ 18

4.2.1.2. Slanost. .................................................................................... 20

4.2.1.3. Sadrţaj mineralnih elemenata ................................................. 22

4.2.1.4. Nematode. ............................................................................... 22

4.2.2.Regulisanje zemljišta i poboljšanje plodnosti .............................. 23

4.3.Izbor sadnica za podizanje plantaţe malina .................................... 26

4.4.Tehnika sadnje maline .................................................................... 27

4.5.1.Sistem gajenja malina .................................................................. 29

4.6.Mere upravljanja u voćnjacima maline ........................................... 32

4.6.1.Briga za nove voćnjake i orezivanje maline ................................ 32

4.6.2.Đubrenje maline ........................................................................... 36

4.6.2.1.Đubrenje sa Ďubrivom štale. ..................................................... 38

4.6.2.2.Đubrenje sa mineralnim Ďubrivom u obliku zrna ..................... 39

4.6.2.3.Fertilizacija – Ďubrenje preko navodnjavanja ........................... 41

4.6.2.4.Upotreba Ďubriva sa mikro-elementima preko listova .............. 43

4.6.2.5.Analiza listova .......................................................................... 43

4.6.2.6.Simptomi nedostatka hranljivih materija. ................................ 45

4.6.3.Navodnjavanje maline ................................................................ 49

6. TRENUTNE SORTE MALINE .............................................................. 52

GAJENJE MALINA

4

U V O D

Malina ( Rubus idaeus ) u globalnoj poljoprivrednoj praksi je vrsta voća

velikog ekonomskog značaja. Ova kultura je dobro prilagoĎena za gajenje u

našim agroklimatskim uslovima. Iako je njena proizvodnja u našoj zemlji u

malim količinama, postoje veoma povoljni uslovi za proširenje, za naše

unutrašnje potrebe, kao i za izvoz na inostrano trţište, bez obzira da li je u

pitanju potrošnjakao sveţe, zamrznuto voćeili preraĎeni proizvodi (sokovi,

dţem, marmelada, itd).

Razvoj trţišta voća za potrošnju, u kombinaciji sa preraĎivačkom

industrijom je veoma vaţan segment za postizanje maksimalne proizvodnje

ove kulture, stvaranje stabilnog profita za poljoprivrednike. Dugoročni

razvoj trţišta voća za potrošnju i mogućnosti obrade maline zahtevaju

kontinuirano poboljšanje proizvodnje posebno sa poboljšanjem tehnoloških

mera. Sa uvoĎenjem novih sorti u proizvodnji, korišćenjem

savremenihzaštitnih metoda moţe da se utiče na produţenje produktivnog

periodaove kulture. Proizvodnja maline u količini od dve tonevoća po 0,1

ha za potrošnju u sveţem stanju, moţe da se postigne uz upotrebu

adekvatne tehnologije za njeno gajenje.

Treba naglasiti da je proizvodnja maline, uprkos troškovima vezanim za

cenu reproduktivnog materijala, sistema za navodnjavanje, troškova za

preparate za zaštitu bilja od uzročnika bolesti i štetočina, strukturu koja

predstavlja naslone, stubove u sistemima gajenja u obliku špalir, radne snage

za sadnju, orezivanja , zaštitu od bolesti i štetočina i berbu, ipak ova

proizvodnja moţe biti profitabilna. Istovremeno treba uzeti u obzir da postoji

mogućnost proširenja potraţnje za većimkoličinama ovog proizvoda u

domaćem i inostranom trţištu. Ovo vaţi za sve poljoprivrednike koji

proizvode velike količine visokog kvaliteta ovog voća.

GAJENJE MALINA

5

Vaţno je napomenuti da naši proizvoĎači treba da budu upoznati i dalje

pratiti standarde koji se odnose na kvalitet koji preovlaĎuje na trţištu EU

kada je u pitanju proizvodnja malina, što je garancija trenutne

konkurencije.

Svrha ove publikacije je da pruţi tehničke informacije o svim aspektima

proizvodnje maline, tako da proizvoĎači budu konkurentni u

trenutnooštromtrţištuovog voća. Brošura, pre svega, je namenjena

proizvoĎačima koji započinju prvi put da se bave ovom delatnošću, dopunjuju

prethodno iskustvo i dosadašnji rad, kao i za poljoprivrednike koji se dugo

vremena bavegajenjem maline.

1. ZNAČAJ GAJENJAMALINA

Pomologija klasifikuje malinu u grupi voća bobičastog i ujedno ovo voće je

na drugom mestu, odmah posle jagoda. U pogledu na biološke i ekološke

karakteristike, i druge tehničko-tehnološke zahteve, raznolikostkorišćenja

voća, trţišnih mogućnosti, itd. za naše uslove, malina ima veoma dobre

izglede meĎu bobičastim voćem..

U poreĎenju sa mnogim drugim voćkama, malina ima neke prednosti,kao

što su:

Moţe se gajiti u malo slabijim zemljištima,

Nema posebnih klimatskih zahteva,

Brzo dostiţe plodnost i daje redovnu proizvodnju,

Omogućava brz promet kapitala,

Rizik proizvodnje je mali

Tehnologija proizvodnje je jednostavna,

Intenzivna je kultura koja omogućava zaposlenje za veliki broj ljudi,

posebno onih sa manje snage (ţena, dece, staraca i hendikepiranih),

GAJENJE MALINA

6

Daje plodove sa visokim hranljivim vrednostima. Plodovi ove voćke

imaju dijetetske i profilaktičke vrednosti. Njeni plodovi sadrţe: šećer,

kiseline, minerale, pektinske materije, celulozu, albumine, masne

supstance i vitamine,

Imaju lekovita svojstva –plodovi maline imaju anti-kancerogeno

delovanje,

Odlikuje se kontinuiranim sazrevanjem, sazrevanje i berba se odvijaju

u duţem vremenskom periodu, što omogućava veće angaţovanje

radne snage,

Proizvodi koji su traţeni na trţištu kao sveţe voće i kao sirovina za

preradu.

Fig. 1. Sveži plodovi maline.

GAJENJE MALINA

7

2. EKOLOŠKI USLOVI

2.1. Ekološki uslovi za gajenje maline

Zemljište - Malina nema posebnih zahteva za uslove tipa zemljišta za

uspešno gajenje. MeĎutim odgovaraju joj zemljišta sa dubokim radnim

slojem od preko jednog metra, rastresita, propusna, vlaţna (75%), sa

niskom kiselošću, umereno teška (50 % glina) i plodna (5 % humusa).

Šumsko zemljište i duboko aluvijalno su najpovoljnije vrste za gajenje

maline.

Klimatski uslovi – zasadimalina najčešće se mogu naći u planinskim

predelima, na osvetljenim mestima, ali i u hladovini, u visokoj vlaţnosti

vazduha i sa nešto niţim letnjim temperaturama. Iako se maline nalaze i na

nadmorskoj visini do 2000 m, preporučuje se da se regioni povoljni za

uzgoj malina odabiraju na visini do 1000 m.

Za uspešno gajenje maline najpogodniji su regioni sa prosečnom klimom,

sa prosečnom mesečnom temperaturom od 10 °C, sa godišnjim padavinama

od 800-1000 mm, sa njihovom redovnom distribucijom, sa sveţim letima i

oštrim zimama. Za dobar dizajn malinjaka preporučuje se severoistočni ili

severozapadni poloţaj sa nagibom terena do 10%

Maline procvetaju kasnije, tako da se manje oštećuju od kasnih prolećnih

mrazeva. Negativno dejstvo mraza u ovom periodu utiče na bočne grane

u dvogodišnjim izdancima. Grančice od maline dobro razvijene dobro

podnose niske temperature. MeĎutim, u nekim osetljivim sortama u

nekim godinama mogu biti izazvane lakše ili teške povrede od mrazeva.

Faktore koji utiču na osetljivost na niske zimske temperature treba imati

u vidu:

GAJENJE MALINA

8

Nedovoljna otpornost sorte na mraz kao biološko svojstvo,

Slaba zaštita i priprema grančica za zimovanje, koja moţe biti:

Đubrenje sa prekomernim dozama azota na kraju vegetacije,

Oštećenje vegetativnih delova od uzročnika bolesti i štetočina,

Oštar pad temperature u jesen ili u početku vegetacije u proleće.

U regionima sa obilnim sneţnim padavina treba primeniti gajenje sa

armaturama i sorte sa većom rastućom snagom koja omogućava snaţan rast

vegetativnih delova. Tokom zimske sezone obično se ne stavljajunasloni, ali

izdanci se ostavljaju slobodni da bi bili zaštićeni od niskih temperatura

pokriveni slojem snega. U proleće najzdraviji i snaţniji delovi neoštećeni od

mrazeva podiţu se u vertikalni poloţaj i povezuju na ţici naslona.

2.2. Šteta nanesena izdancima maline od uticaja mraza

Sorte maline u zimskom periodu su pod uticajem dejstva mraza, pre svega

po hladnom vremenu, i u odsustvu sloja snega. Simptomi rana izazvanih od

mraza u ovom periodu se pojavljuju kao sporadična oštećenja generativnih

pupoljaka izdanaka, koji su vidljivi u proleće druge godine

gajenja. Štete od mrazeva javljaju se u obliku sporadičnog

buĎenja plodnih pupoljaka, sa isprekidanim mrljama osušenog

tkiva, znacima u obliku tačaka u izdancima, itd.

Fig.2.Izdanci maline zreli i pretvoreni u drvo su otporni na niske

temperature tokom zime

GAJENJE MALINA

9

Štete od mraza kod dvogodišnjih sorti maline mogu da se izbegnu ako se izdanci

puste da leţu na površini zemljišta nakraju jeseni, tako da zimi budu prekriveni

sneţnim slojem, koji deluje kao njihova najbolja odbrana od mraza. Ne

preporučuje se da se izdanci sorte maline Vilamet i Miker tokom zime ostavljaju

u vertikalnoj poziciji odnosno da budu vezani za naslon.

Fig. 3 dhe 4. Zamrznuti izdanci maline sorte Vilamet, sa izdancima koji stoje u

vertikalnom položaju zimi (levo); sporadična zamrzavanja izazivaju smanjenje

buđenjaplodnih generativnih pupoljaka kod maline sorte Vilamet (desno).

3. BIOLOŠKA SVOJSTVA

3.1. Biološka svojstva maline

Malina je listopadna biljka, višegodišnji ţbun, sa dve vrste organa,

podzemne i površinske: vegetativni i generativni. Vegetativni organi koji su

u funkciji odrţavanja u ţivotu su: koren, stabljika i list; dok su generativni,

u funkciji kontinuiteta sorte,to su: cveće, plod i seme.

GAJENJE MALINA

10

Fig. 5. Vegetativni i generativni organi maline

.

Podzemni sistem, ili koren je vegetativni organ

maline, kojije obično dobro razvijen, sa radijalnom

simetrijom. Podzemni sistem malina u intenzivnoj proizvodnji se definiše

kao plitak sistem korena, koji po meri podzemnog sistema uslovljava

podizanje naslona i dobru pripremu zemljišta za plantaţe malina i kasnije

pravilno odrţavanje.

Fig. 6. Sistem korena maline

Kao što je ranije navedeno, u praktičnom smislu, moţe se zaključiti:

površinski sistem maline u potpunosti zavisi od korena, tako da i najmanje

povrede mogu imati ozbiljne posledice na proizvodnju. Iz tog razloga

sredina gde se razvija koren treba imati osobine koje omogućavaju

nesmetano buĎenje pupoljaka i pojavu novog rasta, i veoma je vaţno da

ovi organi ne budu uronjeni u vodu, jer u odsustvu kiseonika oni se guše i

pojavljuju se bolesti koje izazivaju truleţ korena i na kraju oštete sistem

korena. Koren malina nikada ne treba biti pokriven sa organskom

materijom kao što je malč, jer ometa pojavu novih izdanaka.

Površinski sistem maline nije u istoj meri otporan kao sistem korena. Po

karakteristikama davanja plodova, odnosno po vremenudavanja plodova

postoje dva grupe malina: jednogodišnje i dvogodišnje. Dvogodišnji

GAJENJE MALINA

11

tipmalina daje plodove u dvogodišnjim izdancima u trajanju od mesec

dana

(četiri nedelje)sazrevanja plodova, od juna do jula. U takvom tipu spadaju

sve vrste maline uključujući Vilamet, koji čini 95% ukupne proizvodnje.

Miker je druga sorta iz ove grupe , koja se gaji u manjem procentu. U

prvoj godini ova sorta ne daje prinos.

Sa druge strane kod vrste maline jednogodišnjeg tipa plodovi se

formiraju u vrhu jednogodišnjih izdanaka za duţi vremenski period, u

mesecima avgust-oktobar, a zatim takve sadnice presuše i unište.

Tipični predstavnici ove vrste maline su: Heritage, Autumn Bliss, itd.

Površinsku bazu sistema maline sačine dvogodišnji izdanci, koji su

nosioci proizvodnih elemenata, koji nakon prinosa plodova se osuše.

U morfološkom smislu, kod maline su istaknute dve vrste rasta koje

sačinjavaju strukturalne delove rasta površinskog sistema:

Izdanci–rastući koji izlaze u vegetativnim tačkama rasta– ţive dve

godine.

Izdanci – rastuće mladice,jednogodišnje(plodne mladice) od tačaka rasta

(generativni pupoljci) u površinskom sistemu – u izdancima.

Fig.7. Površinski sistem malina:

a)Vegetativni rast - MLADICE,

b)Plodne mladice – IZDANCI

GAJENJE MALINA

12

Kod maline postoje dve vrste pupoljaka; vegetativni koji se nalaze u

podzemnom sistemu – u korenu, i generativni (mešoviti) u pazuhu lišća

jednogodišnjih izdanaka.

.

Fig. 8. Pupoljci u izdancima

Morfogeneza dvogodišnjeg ţbunja sorti maline, kroz vegetativni ciklus, razvija

se na ovaj način:

U prvoj godini rast i razvoj vegetativnih izdanaka počinje od

vegetativnih pupoljaka korena (rast i razvoj izdanaka ). Početak

diferencijacije pupoljaka u izdancima (svi pupoljci u izdancima ce biti

generativni).

Druga godina - rast i razvoj izdanaka sa plodnim elementima (plodni

izdanci) iz generativnim pupoljaka prošlogodišnjeg rasta izdanaka.

Posle davanja plodova i berbe voća izdanci sa plodnim elementima se

suše odnosno oni dvogodišnji se odstrane.

GAJENJE MALINA

13

Fig. 9. Morfogeneza žbunja dvogodišnjih sorti malina: prva godina - a )

pojavi novih mladica ; b ) vegetativni rast mladica; c ) pad lišća i ulazak u

fazu mirovanja ; druga godina - g ) buđenje generativnih pupoljaka i razvoj

izdanaka; e ) posle berbe prirodno sušenje od vrha do baze, odstranjivanje

rasta u bazi.

3.1.1. Mnoţenje malina

Malina se umnoţava na mnogo načina, ali u praksi najčešće koristimo dva

načina: množenja sa sadnicama korena, množenja sa zrelim izdancima i

zelenim izdancima.

Mnoţenje sa izdancima korena se realizuje sa brzim mnoţenjem maline. Delovi

izdanaka se skraćuju na takav način da imaju barem jedan podzemni razvijeni

pupoljak, ali njihov optimalan broj je 2-3. Delovi

treba da imaju dobro razvijene korene, sa

prečnikom od 3-4 mm.

Crvena malina sa razvijenom masom korena se

mnoţi sa zrelim ili zelenim izdancima.

Najkvalitetnijiizdanci se dobijaju iz matičnih

biljaka maline, koje su čiste sorte, zdrave,

izposebnih zatvorenih prostorija.

Fig. 10. Korenasti delovi malina.

GAJENJE MALINA

14

Koren Novi

izdanci

Nova sadnica

spremna za

sadnju

Matična

biljka

Nakon proizvodnje izdanaka iz matičnih biljaka, dalje se mogu

razmnoţavati na polju, u rasadniku, na mestu izolovanom od ostalih

rasadnika u udaljenosti od najmanje 400 m (standardni materijal

razmnoţavanja).

Fig. 11. Umnožavanje maline sa

izdancima koji izlaze iz vegetativnih

pupoljaka korena matične biljke, nove

mladice se razvijaju i nakon

određenog vremena se odvajaju od

korena,matične biljke predstavljaju

nove sadnice za sadnju.

Maline se mnoţe sa mladicama – od vegetativnih pupoljaka korena matičnih

biljaka, razvijaju se mladicekoje se nakon odreĎenog vremena odvojeod

matične biljke i tako su mlade sadnice maline.

4. PRIPREME ZA PODIZANJE PLANTAŢE MALINA

Radovi koje treba preduzeti za podizanje novih malinjaka uključuju:

izbor lokacije,

pripreme zemljišta za sadnju,

izbor reproduktivnog materijala,

tehnike sadnje, oblici gajenja,

mere upravljanja malinjakom,

orezivanje drveća, navodnjavanje, odrţavanje zemljišta i zaštita

od uzročnika bolesti i štetočina.

GAJENJE MALINA

15

4.1. Izbor lokacije za podizanje malinjaka

Postoje ključni faktori koje treba razmotriti prilikom izbora mesta za

podizanje malinjaka. Ovo bi trebalo da obuhvati: procenu parcele, analizu

preduseva, tip zemljišta i vrednost plodnosti, obezbeĎivanje drenaţe,

pruţanje odbrambenih pojasa protiv vetra, analiza sunčanog zračenja,

blizina vode za navodnjavanje i pristup saobraćaju.

Sa procenom zemljšta se podrazumeva da lokacija za podizanje malinjaka

treba da bude dobro osvetljena suncem. U tom smislu treba izbegavati

zemlje koje su u hladu. Najbolja mesta su ona sa dobrom drenaţom, prirodno

plodne, bogata organskim materijama (2-4 %), sa pH od 6-7. Za kulturu

maline najbolja zemljišta su peščane glinene ili samo glinene, i isušene

glinene. Zemljišta koja sadrţe fosfor 5-10 kg na 10 ari , 25 do 30 kg kalijuma

na 10 ari , 15 do 20 kg magnezijuma na 10 ari i poseduju kapacitet razmene

katjona (CEC) od 8-16 su optimalna zemljišta.

Odvodnjavanje zemljišta od podzemnih voda ili drenaţa je veoma bitan

faktor u odreĎivanju zemlje za podizanje malinjaka, jer korenov sistem

malina dostiţe dubinu i do 1 metra. Zemljišta sa vodonepropusnim slojem

treba eliminisati. Nivo podzemnih voda ne bi trebalo da bude više od 1 m, jer

koren maline je veoma osetljiv na nedostatak kiseonika u zemljištu.

TakoĎe, mnoge sorte maline su podloţne na gljivice koje inficiraju

sistem korena, koje dominiraju u zemljištima sa slabom ventilacijom.

Kada se osuši sistem korena, biljka se deformiše, što je veoma izraţeno

na visokim temperaturama u letu i u odsustvu vode u zemlji. Postoji

veoma praktičan test kojim se uspostavi dovoljna ventilacija u

malinjaku. Otvara se rupa u dubini od 75 cm i širine od 15 cm u zemlji u

kojoj je planirano podizanje voćnjaka. Rupe se otvaraju u rano proleće i

u kasnu jesen, kada je tlo zasićeno od vlage, ali još nije zamrznuto. U

rupisipajte 20 litara vode i proverite nivo vode posle sat vremena.

GAJENJE MALINA

16

Ako je voda i dalje u dnu rupe,

utvrĎuje se da je zemljište suviše

vlaţno za gajenje maline. Maline

trebaju biti posaĎene u mestima -

padinama, sa blagim padom, gde

višak vode ne stoji dugo vremena.

Fig.12. Parcele u brdskim terenima

su idealna mesta za uzgoj malina.

TakoĎe i adekvatna ventilacija ili drenaţa izmeĎu biljaka je vaţan faktor

za ovu kulturu. Cirkulacija vazduha smanjuje vlaţnosti oko biljke i

sprečava stvaranje uslova za pojavu bolesti na listovima. Kretanje

vazduha smanjuje rizik uticaja prolećnog mraza. Ako voćnjak raste u

strmom terenu i u većoj nadmorskoj visini, imajte na umu da se hladan

vazduh kreće u pravcu donjeg dela terena, ka najniţoj tački, vazduh je

lakši, i sa takvim kretanjem konačno se izbegava negativan uticaj

prolećnog mraza. S druge strane, u nekim slučajevima, plantaţe maline

treba zaštititi od uticaja jakog vetra. Jaki vetrovi mogu izazvati mehanička

oštećenja ovoj plemenitoj kulturi.Izbor smera izlaganja, iako nije

presudan, ipak je vaţan faktor i za to se mora voditi račun kada se podigne

malinjak. Ovoj vrsta voća, u odnosu na ovaj faktor, više odgovara severni

kosi teren. Juţno izlaganje moţe se koristiti za podizanje voćnjaka, ali u

tom slučaju treba uzeti u obzir da temperature za biljke mogu biti

visoketokom zime. Na primer, neki topli dani u mesecu januaru i februaru

mogu stimulisati otvaranje pupoljaka, dok naredni dani sa niskim

temperaturama prouzrokuju ozbiljnu štetu ovoj kulturi.

GAJENJE MALINA

17

Nove malinjake treba saditi što je moguće dalje od divljih populacija

maline. Divlji malinjaci u prečniku od 300 metara trebaju se izbegavati, jer

oni predstavljaju izvor širenja bolesti u novim malinjacima. Malinjake ne

treba podizati u parcelama gde je predusev: jagoda, paradajz, krompir,

patlidţan, paprika ili stari malinjak.

Fig. 13. Primer delovanja preduseva u

uzgoju maline: mesto gde je podignut

malinjak bila je paša (levo) i jagoda

(desno).

Pomenuta povrća i voća su osetljiva na

Verticillium venuti gljivu, koja uzrokuje vaskularno venjenje, koje se moţe

preneti na novi malinjak.

Kao predusevikoji više odgovaraju malini su biljke porodiceFabaceae.

4.2. Priprema zemljišta za sadnju malina

Dobra priprema zemljišta za podizanje malinjaka u velikoj meri zavisi od

količine i kvaliteta proizvodnje koji se očekuju da se dobiju. Iz tog razloga,

uspeh zavisi i od izbora sorte za dizajnirani malinjak. Za izbor zemljišta za

malinjak, tj. pre pripreme zemljišta, od primarne vaţnosti je znati preduseve

koji su bili u toj parceli. Kao dobar predusev za malinu mogu biti sve

krstašice, grahorice (Vicia sativa), kao neprikladne su: jagode, maline,

kupine, vinova loza, krompir, paradajz . Za čišćenje parceleod korova i

zemaljskih insekata, kao gusenica, ţičanih crva, godinu dana pre podizanja

malinjaka, seju se ţitarice ili biljke porodice Fabaceae (primer pogodnih

preduseva).

Pripreme zemljišta za podizanje voćnjaka malina podrazumevaju

preduzimanje sledećih mera: analizu zemljišta, regulisanje zemljišta i

poboljšanje plodnosti i mere melioracije, Ďubrenja , dubokog oranja i

tanjiranjai pripremu površine zemljišta za sadnju.

GAJENJE MALINA

18

4.2.1. Analiza zemljišta

Analiza zemljišta mora da se uradi nekoliko

meseci pre sadnje tako stose uzorak zemlje

uzima u nekoliko lokacija parcele u dubini od

30 cm i 60 cm. Preporučuje se da se uzimaju

dva uzorka za 10 ari površine.

Fig. 14. Sonda za uzimanje uzoraka zemlje

U većim parcelama ako se uzme samo jedan uzorak za analizu nedovoljno je

i moţe pokazati netačne rezultate, što će rezultirati takoĎe sa

neodgovarajućim merama za poboljšanje svojstava tla. Lakše se mogu

napraviti poboljšanja u odabranoj parceli pre sadnje voća. Analiza zemlje

odreĎuje: pH zemljišta, sadrţaj organske materije, sadrţaj soli, sadrţaj mikro

i makro elemenata i prisustvo nematoda. Takve analizese rade u

komercijalnim laboratorijama, naučnim institucijama ili stručnim

institucijama. TakoĎe se moţe obezbediti vlastita oprema za odreĎivanje pH

zemljišta, sadrţaj soli i nekih mineralnih materija direktno u polju.

4.2.1.1 . pH zemljišta

Vrednost pH zemljišta moţe da se odredi korišćenjem tester trake uz pomoć

prenosivog pH-metra. Postupak je jednostavan i podrazumeva uzimanje sa

kafenom kašikom jedne male količine zemlje koji se vlaţi vodom i formira

se masa blata. Ali pre mešanja zemlje sa vodom, mora se kontrolisati pH

vrednost vode koji treba da ima neutralan pH = 7.0. Vrh trake se ubaci u

blatu tako da voda počinje da se popne na traku, a čestice zemlje ostaju na

površini. Menjanje boje trake javlja se za nekoliko minuta.Prosečna

vrednost pH moţe se odrediti uporeĎivanjem boje trake sa bojama u listi

tester trake. Korišćenjem pH metra postupak podrazumeva uvoĎenje

GAJENJE MALINA

19

elektrode u masu zemlje pripremljenu sa vodom i istovremeno se

očitavavrednosti indikatora. Ukoliko pH zemljeima vrednost ispod 6.0,

zemlji treba dodati kalcijumkarbonat u cilju poboljšanja vrednosti pH.

Količina kreča (CaCO3) koje se treba dodati da bi se vrednost pH

povećaodo 6.5 zavisi od tipa zemljišta i razlikuje se.

Tabela 1. Orijentacione količine kalcijum karbonata koje se koriste za

poboljšanje pH vrednosti, od inicijalnih vrednosti da raste do 6.5

Ukoliko je sadrţaj magnezijuma nizak, za njegovo povećanje se koristi

dolomit (magnezijum kalcijum karbonat), sa ciljem pH vrednosti zemljišta i

poboljšanja sadrţaja magnezijuma (Mg). Kalcijum karbonat ili gašeni kreč u

stanju praha moţe se koristi nekoliko meseci pre sadnje voća, kako bi se

obezbedilo dovoljno vremena za hemijske promene u zemlji.

Fig. 15. Rasturanje kreča ručno pre

sadnje malina

Potrebne količine kreča

Početna vrednost Ph Kg/m²

6.0 0.23

5.5 0.50

5.0 0.90

4.5 1.25

GAJENJE MALINA

20

Kreč treba unositi u zemlju uz pomoć roto-kultivatora u dubini od najmanje

30 cm. Za uspešno gajenje maline preporučuje se obrada izabranih parcela sa

krečom. U cilju štednje , obrada parcela sa krečom se moţe uraditi u

redovima, ili na mestima gde ce biti zasaĎene maline.Sposobnost kreča za

poboljšanjem pH vrednosti zemljišta se odreĎuje na osnovu veličine čestica i

njihove čistoće. Sitne čestice kreča su aktivnije u poboljšanju pH vrednosti

zemljišta.

4.2.1.2. Slanost

Maline su osetljive na povećanje slanosti, visokog sadrţaja soli u zemljištu. Ako

je ukupan iznos takvih soli u zemljištu 800 ppm , ne preporučuje se sadnja

malina. Visoka koncentracija soli u zoni sistema korena sprečava apsorpciju vode

i hranljivih materija od stranemaline. Velika koncentracija topljivih/rastvorljivih

soli u zemljištu inhibira rast korena, tako da su izdancislabi sa deformisanim

rastem. Stagnacijarasta biljaka i smanjenje u proizvodnji moţe se desiti i pre

pojave simptoma u listovima maline. Ovi su sigurni znaci visoke količine soli u

zemljištu. Maline zasaĎene u zemljištu sa visokim sadrţajem soli

pokazujuhlorozu/nekrozu i atrofizam na ivicama listova i vidljive rane u starijim

listovima.

Fig. 16. Nekroze na ivicama starijih listova su

tipičan simptom delovanja toksičnih soli

Toksičnosti soli u zemljištu mogu biti

posledica njihovog nivoa u vodi koja se

koristi za navodnjavanje ili u zemljištima sa

slabijom drenaţom, ili prekomerne upotrebe

Ďubriva tokom Ďubrenja ili njihova upotreba preko listova. Malina je

veoma osetljiva na prisustvo hlorida i soli natrijuma, a oštećenje biljke je

GAJENJE MALINA

21

vidljivo u vrelim letnjim mesecima. Biljke koje rastu u slanim zemljištima

imaju izgled onih koje rastu u odsustvu vode.

Vaţno je da se prvo uradi test vode i zemlje i da se koriste regularne procedure

za navodnjavanje i Ďubrenje, kako bi se sprečila akumulacija soli u zemljištu.

Analiza lišća je od primarnog značaja u otkrivanju prisustva soli. Na taj način

se moţe detektovati štetni efekat soli natrijum hlorida i ranije još pre

pojavljivana simptoma u lišću voćnjaka. Analiza spaljenih ivičnih delova lišća

je pokazatelj toksičnog delovanja natrijum hlorida. Ako se u oštećenim

listovima utvrde količine natrijum hlorida veće od 0,2 % ili 0,5 %, u ovom

slučaju je znak da su rane na listovima izazvane njihovim toksičnim dejstvom.

Koncentracija rastvorljivih soli predstavlja ukupnu količinu Ďubriva i drugih

jona koji se nalaze u oblasti korenovog sistema biljaka. Soli u zemljištu su

prisutne kao mineralni joni sa pozitivnim ili negativnim opterećenjem. Ove

opterećene čestice povećavaju kapacitet električnog prenosa zemljišta. Njihova

koncentracija u zemljištu moţe da se odredi kroz merenje ovog parametra

(EC).

Rastvorljive soli mere se EC metrom i izraţene su kao delovi miliona u

jednom centimetru (mmhos/cm) ili decisiemens po metru (dS/m), koji su

brojčano jednaki. Vrednost 1 mmho/cm je pribliţno jednaka 670-om delu na

milion (ppm ) ukupne količine soli. Proizvodnja voća za trpezu opada kada

provodljivost zasićenih ekstrakta u zonisistema korena je veća od 1,2 dS/m.

Proizvodnja maline za sveţu upotrebu smanjuje se zaoko 10 % u slanom

zemljištu sa 1,3 dS/m, 25 % sa 1,8 dS/m i 50% kada je provodljivost na zemlji

2,3 dS/m, mmhos/cm (ove vrednosti su pribliţno 1300 -1500 ppm zasićenih

ekstrakta). Ako analiza zemljišta pokazuje EC veći od 1,2 dS/m, tada se

preporučuje bazično poboljšanje zemlje.

GAJENJE MALINA

22

4.2.1.3. Sadrţaj mineralnih elemenata

Analize o sadrţaju mikro i makro elemenata u zemlji trebaju da se urade pre

sadnje maline, kako bi se odredile hranljive vrednosti zemljišta gde će se

gajiti ova kultura. Takve analize se redovno urade tokom korišćenja

voćnjaka, rezultati takvog testiranja mogu da se kombinuju sa rezultatima

analize lišća, odnosno analizama specifičnih organa maline, sa ciljem da se

optimizira Ďubrenje u svim fazama odrţavanja voćnjaka. Optimalni sadrţaj

mineralnih elemenata sa adekvatnom koncentracijom su objašnjeni u

poglavlju „Đubrenje maline“ u ovoj brošuri.

4.2.1.4. Nematode

Tokom analize od primarnog značaja je odreĎivanje stepena infekcije

zemljišta nematodama. Ovo su

organizmi mikroskopske

veličine, sa cilindričnim telom

koje se nalaze u zemlji. Postoje

različite vrste nematoda, neke su

veoma štetne za maline.

Fig. 17. Oštećenja korena od nematoda

Štetu prouzrokuju dok se hrane sa sistemom korena, inficirane biljke

imaju slab rast i posle nekog vremena se deformišu. Pored direktnog

oštećenja biljke, oni su nosioci mnogih bolesti. Ovi organizmi se kreću

u porama zemljišta i tako se šire u nekoliko centimetara udaljenosti.

Istovremeno,ovi organizmi se prošire na novim parcelama tokom

redovnih radova na zemljištu. Neke vrste nematoda utiču na slab rast

maline.

GAJENJE MALINA

23

Vaţnije su nematode korena roda Pratilenchus, sa značajnim brojem

njihovog prisustva na zemlji od 500 do 1000 pojedinaca po kilogramu

zemlje. U zemlji sa većim brojem ovih štetočina ne preporučuje se

sadnja maline. Treba naglasiti da ne postoje odgovarajuća zaštitna

sredstva za njihovu kontrolu u voćnjacima. Ali, moţe se uraditi

dezinfekcija zemlje sa nematocidima tokom pripreme zemljišta pre

sadnje ove kulture.

4.2.2. Regulisanje zemljišta i poboljšanje plodnosti

Obim i broj potrebnih mera za regulisanje zemljišta pre svega zavisi od

postojećeg stanja parcele u kojoj ce biti gajene maline . Kao prvo treba da

se poravna površina, što je neophodna mera u pripremi parcele, sa ciljem

uklanjanja fizičkih barijera i druge prepreke, kao što su depresija zemljišta,

koja u budućnosti moţe biti mesto gde se skuplja površinska voda.

Uklanjanje korova je takoĎe mera koja se redovno koristi u ovoj fazi

pripreme zemljišta. Treba koristiti herbicide za kontrolu korova. Ove

hemikalije treba da suzbijaju većinu jednogodišnjih i višegodišnjih korova.

Ako je parcela na kojoj će se gajiti malina lošeg kvaliteta, neophodno je da

se popravi plodnost odnosno njene fizičke i hemijske osobine. Poboljšanje

plodnosti zemljišta se postiţe sa meliorativnim merama; Ďubrenje sa

organskim i mineralnim Ďubrivom, i po potrebivrši se i kalcifikacija,

poboljšanje pH vrednosti, drenaţa i obezbeĎuje se sistem za navodnjavanje

zemljišta.

Zemljišta koja su bogata organskom materijom su veoma pogodna za

gajenje maline. Takve zemlje, sa pogodnom teksturom, su otporne od

osnovnog ispiranja mineralnih elemenata.

GAJENJE MALINA

24

Fig. 18. Neprikladno

korišćenje stajskog đubriva

Organske materije poboljšaju svojstva vodenog reţima, odnosno povećava

se kapacitet za odrţavanje vlage. Bogaćenjezemlje sa organskim

materijama ne treba prevideti. Količine organskih materija koje se mogu

dodati zemlji nisu ograničene. Bogaćenje zemlje sa organskim materijama

moţe se uraditi sa slamom mešanom sa stajnjakom, zelenim Ďubrivima

(Sudanskom travom, raţ, ţitaricama) ili kompostom. U većini slučajeva

količina Ďubriva se kreće od 3 do 5 tona za 10 ari, dok veće količine, u cilju

povećanja količine vode u zemljištu, treba koristiti u peščanim zemljištima,

čime se poboljšava struktura, drenaţa, ventilacija, kao što su zemljišta sa

većim količinama gline. Odmah nakon rasturanja stajskog Ďubriva treba se

mešati da se ne bi izgubili hranljivi sastojci i da bi se njen gubitak sveo na

minimum. Razlaganje organskih materija u zemlji vrše mikroorganizmi

kojima su potrebne dodatne količine azota, osim u slučajevima sa

organskim materijama od biljaka fiksatora azota. Zbog toga mešanom

Ďubrivu se dodaje 6 kg azota po toni Ďubriva, dok organskom Ďubrivu iz

biljaka koje ne fiksiraju azot količina azota koju treba dodati mešanom

Ďubrivu slame i stajnjaka ili zelenog Ďubriva je 12 kg/toni. Stajnjak ţivine,

primenjuje se u jesen, i koristi se u količinama od 0,5 - 1,0 tona po10

ari.Organske materije moraju se ubaciti u zemlju pre sadnje u dubini od

10 do 15 cm. Ove supstance povećavaju hranjive materije, katjone,

kapacitet zemlje, mikro-elemente, itd. U zavisnosti od stanja plodnosti

zemljišta, količina Ďubriva za meliorativno Ďubrenje NPK (5:20:30,

5:22:35, 6:26:26, 7:14:21, 10:20:30) kreće se od 1.5-2,5 t/ha. Ako se

Ďubrenje obavlja u redovima (ne Ďubrise cela površina) količina

GAJENJE MALINA

25

stajnjakase moţe smanjiti na tri puta.Najprikladnije vreme za

meliorativno Ďubrenje je u dva perioda: pre dubokog oranja zemljišta

50% i posle dubokog oranja zemljišta 50%. Odmah nakon rasturanja

stajskog Ďubriva, mineralnog Ďubriva, i po potrebi kreča, izvršiti oranje

zemljišta u dubini od 30-40 cm. Duboko oranje zemljišta radi se u

srednje vlaţnim zemljištima, u roku od mesec dana pre sadnje sadnica.

Ako postoji nepropusni sloj, sa dubokim oranjem zemljišta ovaj problem

će biti otklonjen. Duboko oranje zemljišta podrazumeva razbijanje

nepropusnog sloja zemljišta sa kultivatorom za duboku obradu–

sekač,koji stvarauske kanale u dubini tla od 75-100 cm. Sekači mašine se

stavljaju u dubini ispod

nepropusnog sloja tlai tamo

deluju.

Fig. 19. Razbijanje nepropusnog

sloja zemlje

Razbijanje nepropusnog sloja zemlje se uradi dva puta u istoj parceli,

tako da se drugi put traktor kreće u uglu od 90o u odnosu na prvi put.

Treba naglasiti da zemljište u vreme ove operacije mora imati prosečnu

vlagu jer u suprotnom, ako postoji višak vlage ne postiţe se ţeljeni

efekat ove mere. Nakon oranja zemljišta parcela se očisti od velikog

kamenja i ostatke korova i korenja drveća, i posle se priprema površina

zemljišta za sadnju, što podrazumeva dodavanje ostatka organskog i

mineralnog Ďubriva, tanjiranje i drljanje dok površina zemljišta ne bude

rastresita. U pripremi površine zemljišta za sadnju preduzimaju se i mere

u vezi sa dezinfekcijomzemljišta hemikalijama.

GAJENJE MALINA

26

4.3. Izbor sadnica za podizanje plantaţe malina

Tokom podizanja plantaţe maline ne koristi se materijal koji potiče iz

starih proizvodnih malinjaka, jer takav materijal moţe bit zaraţen, a sa

smanjenim proizvodnim potencijalom. Materijal od starih proizvodnih

malinjaka moţe biti poreklom iz semena kojasu palana zemlju i od njih

su formirane biljke koje su izgubilesvojstva čiste sorte. Na ovaj način su

dobijenipojedinci sa nepoznatim genetskim osobinama i nestabilni su.

Fig. 20. Sadnice malina: a)

dobra sadnica (prva klasa),

b) slaba sadnica

Sadnice sa kojima treba da se podiţe plantaţa maline trebaju imati

veoma dobar kvalitet,da poseduju atest čime se garantuje čistoća sorte i

precizno zdravstveno stanje, koje u morfološkom pogledu treba da

zadovolji sve standarde razvoja podzemnogsistema korena i drugih

delova iznad zemlje. Standardnasadnica maline mora da bude duţa od 50

cm, sa prosečnom debljinom od 8 do 12 mm, sa sistemom korena sa

najmanje 8-10 glavnih korena, duţine 12-20 cm i debljine 2 mm, i

korenovim klicama i bočnim dlakama. Svaka sadnica ili skup sadnica

(obično sa 50 komada sadnica), mora imati deklaraciju u kojoj je

napisano: vrsta, sorta, tip sadnica, ime proizvoĎača, adresa, i u kojoj

godini sadnje se mogu koristiti sadnice.

Ø ispod 0,5 i slab

sistem korena

Ø izn

ad 1 izd

anak b

olestan

sa štetočin

ama i

sa do

sta ošteće

nih

pu

po

ljaka

GAJENJE MALINA

27

4.4. Tehnika sadnje maline

Nakon pripreme zemljišta i upotrebe svih neophodnih dodataka za

poboljšanje svojstva zemljišta, sledeća mera je postavljanje redova za

sadnju ili presaĎivanje. Maline mogu biti posaĎene u ravnim parcelama bez

podignutih mesta i bez rupa, pod uslovom da imaju dobru drenaţu.

MeĎutim , ove kulture u ravnim parcelamasa lošom drenaţom treba saditi u

podignutim lejama sa dimenzijama: visina 25 cm i širina 60 cm.

Fig. 21. Formiranje leja za sadnju

u zemljama sa slabom drenažom

Udaljenost izmeĎu redova treba da

bude 2,2-2,5 m, za maline. Ovo

rastojanje pruţa potrebni ţivotni

prostor i omogućava vršenje

agrotehničkih mera bez smetnje:

Ďubrenje, tretman za zaštitu od bolesti i štetočina, berbu i za dobijanje

kvantitativne i kvalitativne proizvodnje. Razmak izmeĎu redova zavisi od

veličine mehaničke opreme koja se koristi za odrţavanje voćnjaka.Kao prvo

treba da bude pogodno za korišćenje kultivatora i freze. Malinjak treba podići

u parcelama sa dobrim odvodom, tako da postavljanje redova treba da bude

na suprotnoj strani pada terena da bi sprečili eroziju zemljišta. Iako sadnja

malina moţe da se uradi od oktobra do početka aprila, sa zrelim sadnicama,

ali češći termini za ovu operaciju su kasna jesen i rano proleće. Sadnja u jesen

ima nekoliko prednosti i bolje se primajusadnice. Pre sadnje treba osveţiti

sistem korena sadnice, skraćenje korene za četvrtinu njihove ukupne duţine,

a potom potapanjem u smešu pripremljene od balege i gline sa vodom,

dodajući hemijske preparate sa fungicidnim dejstvom (Previcur) za

dezinfekciju korena.

GAJENJE MALINA

28

Sednice maline po pravilu se sade u dubini u kojoj su bile u rasadniku pre

vaĎenja, ali u praksi zbog kompresije zemljištase sade 3-4 cm dublje. Sadnja

se obično radi u oblačno vreme, dok tehnika sadnje zavisi od kvaliteta

pripreme zemljišta . Ako je zemljište dobro pripremljeno, sadnja se vrši u

brazde, koja je u praksi češći slučaj.

Fig.22. Brazde za sadnju malina.

Ako parcela nije dobro pripremljena,

morate da otvorite odvojene rupe za

maline 20x20 cm . U ovim rupama je moguće da se pravilno poreĎaju koreni

sadnica. Oblačno vreme je pogodnije za sadnju sadnica, tehnika koja se ne

razlikuje od tehnika za sadnju drugih voćnjaka. Sa plodnim slojem zemljišta

pokriva se sistem korena, posle se ubacuje stajnjak u količini od 1-2 kg po rupi i

0,1 kg NPK 8:16:22, zatim se mesto sadnje pokriva lako gazeći zemlju. Nakon

sadnje ukoliko padavine nedostaju, svaka sadnica se navodnjava sa 3 litra vode.

Skraćivanje saĎenih sadnicapredstavlja meru koja zavisi od tehnike sadnje .

Ova mera se uzima za 3-4 pupoljaka, odnosno u duţini od 20 cm. To se radi

zbog boljeg primanja i za stimulisanje vegetativne snage rasta.

Neskraćeni sistem

korena

Skraćeni sistem

korena Ronjenje izdanaka

GAJENJE MALINA

29

4.5. Izbor sistemagajenja

4.5.1. Sistem gajenja malina

Postoje dva sistema gajenja malina:

sa ţbunjem –kvadratno i pravougaone distance

sistem špalir (zelena ograda) – vertikalni špalir i špalir V.

Fig. 23. Tehnika sadnje malina.

Vertikalni špalir sistem za proizvodne voćnjake maline danas predstavlja

najbolji standardni sistem za gajenje ovog voća.

Gajenje maline u obliku ţbunja trenutno se retko koristi i predstavlja

amaterski sistem. Špalirni sistem gajenja maline izmeĎu ostalog omogućava

dovoljno radnog prostora u malinjaku, takoĎe pruţa dobru proizvodnju i

kvalitetne plodove.

Izdanci malina rastu u vertikalnom pravcu, ali mogu da se naginju ka zemlji

kada su plodovi zreli. Iz tog razloga špalirni sistem zahteva instalaciju

naslona koji pruţaju podršku izdancima da ostanu u vertikalnom poloţaju čak

i kada imaju plodove masovno. Kod sistema vertikalni špalir nasloniili

zemlja zemlja

Oktobar Februar-Mart

Skraćenje

GAJENJE MALINA

30

stubovi su od drveta ili betona u duţini od 2- 2,5 m, debljine 8-12 cm, izmeĎu

njih se postavljaju pocinkovane ţice prečnika 3 mm. Pre postavljanja drvenih

stubova kao naslona, u cilju zaštite od truljenja, do polovine njihove duţine

treba ih spaliti u plamenu, potapajuse u preraĎenomotorno ulje, i u soluciji

plavog kamena ili se farbaju sa uljanom bojom.

Fig. 24. Gajenje malina sa vertikalnim špalir sistemom.

Stubovi nasloni ubacuju se u zemljište na 50-70 cm dubine, u

rastojanju od 6-10 m. Rastojanje izmeĎu njih zavisi od vrste naslona,

kao i bujanja sorte; oni od drveta se postavljajusvakih 6 metara, dok

od betona na svakih 10 m.

Kod vertikalnog špalir sistema, u zavisnosti od poloţaja ţice, postoje

dve vrste naslona koji se trenutno koriste u voćarskoj praksi tokom

gajenja malina:

jug

sever

u jednom redu 6 do7 sadnica / 1 m dužine

GAJENJE MALINA

31

stubovi u kojima se nalazi jedan redţice u dva/tri sprata (nivoa),

takozvani sistem-I ;

stubovi sa dva reda ţice u dva/tri spratova (nivoa) u

horizontalnoj poziciji, takozvani sistem-T.

Sistem špalir-I obično se koristio sa dvogodišnjim sortama, a sistem T

je veoma praktičan za jednogodišnje sorte i za mali broj sorte Miker.

Kod sistema špalir-I, izdanci se povezuju pojedinačno za ţicu i tako ne

leţe na zemlji pod teţinom plodova. Obično u ovom sistemu su

prisutna dva reda ţice, prvi red je postavljen navisiniod 0,9 m, dok je

drugi rednavisiniod 1,8 m, dok visina stuba dostiţe 2,0 m. Udaljenost

izmeĎu redova je pribliţno 2,5 m, a u jednom redu broj plodnih

dvogodišnjih izdanakapo jednommetru treba da bude 6-7. Ovo je

standardni način gajenja sorte Vilamet.

Fig. 25. Sistem špalir-T Fig. 26. Sistem špalir-I

Kod sistema špalir -T u stubovima su postavljene dve poprečne letve

duţine 60 cm, sa dimenzijama od 2,0 x 2,5 x 60 cm, koje su pričvršćene na

svakom stubu u visini 0,8 m i 1,7 m od tla. U svakom kraju poprečne letve,

koja se prostire duţinom reda sepostavljaju pocinkovane ili plastificirane

ţice. Širina izmeĎu dva reda ţice je 60 cm. Izdanci se upravljaju da rastu

izmeĎu dva reda ţice.

GAJENJE MALINA

32

Kod dvogodišnje sorte maline Miker broj izdanaka u jedan metar duţine je

5, a udaljenost izmeĎu redova treba da bude 2,5-3m.

4.6. Mere upravljanja u voćnjacima maline

4.6.1. Briga za nove voćnjake i orezivanje maline

Briga o plantaţi maline u prvoj godini nakon sadnje podrazumeva: redovnu

obradu zemljišta, suzbijanje korova, Ďubrenje, pomo-tehnika , navodnjavanje

3-4 puta, zaštituod uzročnika zaraznih bolesti i štetočina. Što se tiče pomo-

tehnike u prvoj godini nakon sadnje deo sadnica koji je ostao 20 cm iznad

površine zemlje treba odstraniti u momentu kada se formiraju novi izdanci i

dostignu visinu od 25 cm.

Fig. 27,28Šema primanja sadnica maline u prvoj godini, u proleće posle

sadnje, period kada se odstranjuje stari deo sadnice.

Ako stari deo sadnice nije eliminisan , onda tokom vegetacije ce se

razvijati i formirati voće, dvogodišnje je, ali takav razvoj biće štetan za

mlade izdanke koji se formiraju u toj godini, i kojidaju plodove naredne

godine, a u ovom slučaju one će se deformisati, i nedovoljno razvijati.

Na kraju vegetacije javlja se sušenje dela stare mladice.

GAJENJE MALINA

33

U slučaju kada mladi izdanci koji daju plodove nisu razvijeni, naredne

godine proizvodnja maline u ovom slučaju moţe biti ugroţena.

Fig. 29. Ne uklonjeni stari delovi

maline, nakon sadnje imaju za

posledicu slabi razvoj izdanaka

Tokom vegetacije mladi izdanci se razvijaju i pokriju celi prostor u

redovima. Pošto su mladi izdanci elastični i opušteni na zemlji, da bi se

odrţali u vertikalnom pravcu oni se uvlače izmeĎu ţice i veţu sa

kanapom.

Fig. 30. Vezivanje konopcem paralelno

sa žicom omogućuje vertikalno držanje

izdanaka

Na kraju prve godine gajenja maline, u svakom mestu sadnje obezbeĎuje se 2-

3 mlada izdanka u adekvatnom rastojanju. Na kraju vegetacijekanap se

uklanja, dok se izdanci puštaju da slobodno leţu na zemlju, tako da zimi budu

pod slojem snegai tako su zaštićeni od štetnih efekata mraza.

GAJENJE MALINA

34

Fig. 31.Puštanje izdanaka maline u

jesen da ostanu slobodni na površini

zemlje

U proleće u početku vegetacije

(godina korišćenja) uradi se

proreĎivanje izdanaka tako da se do osnova uklanjaju smrznuti, slabi,

lomljeni, nedovoljno zreli izdanci,ostave se samo najbolji. Broj ostavljenih

izdanaka u duţini od jednog metra je 6-7, dok kod sorte Miker taj broj se

kreće do 5 izdanaka. Nakon proreĎivanja ostavljeni izdanci se poveţu za

ţicu radi fiksiranja klasičnim vezom ili sa plastičnom vezom ili sa

plastičnim pričvršćivačem.

Fig. 32. Povezivanje za žicu

dvogodišnjih izdanaka sa plastičnim

pričvršćivačem

Svaki ostavljeni izdanak se skraćuje kosim rezom iznad pupoljka u visini od 1,8

– 2,0 m od zemlje ili praktično iznad poslednje ţice gde se nalaze četiri

pupoljka, odnosno u celoj duţini izdanka treba imati 24 pupoljka. Ova operacija

se izvodi u proleće. Nakon orezivanja uradi se plitko kopanje u redovima oko

maline.

GAJENJE MALINA

35

Fig. 33. Šematsko prikazivanje orezivanja maline

U početku vegetacije u godinama korišćenja kontinuirano rastu novi izdanci iz

tačke rasta od korena, od kojih se prva serija uvek uklanja do nivoa površine

zemlje, kako bi se podstakao novi rast i za kontrolu habitusa površinskog

sistema. Ali postavlja se pitanje do kog vremena ovi izdanci trebaju da se

uklanjaju?. To vreme odreĎuju sami voćari u svojim voćnjacima u zavisnosti

od uslova, ali postoji pravilo po kome najbolji izdanci koje treba sačuvati za

narednu godinu su oni koji u ovoj godini porastuu visini do 1 metra (vreme

kada su prešli prvi sprat (nivo) ţice) u vreme berbe na dvogodišnjim

izdancima.

Fig. 34. U vreme berbe sa starijih izdanaka, novi izdanci treba da su dugi do

prvog sprata žice.

GAJENJE MALINA

36

U praksi, ovo vreme treba da bude 15. maj. Ali najbolje je preduzeti

sledeće radnje: svi izdanci koji se pojavljuju do 15. maja se uklanjaju, i

posle tog vremena se ostavljaju da stoje. Ako mladi izdanci u vreme berbe

nisu postigli nivo prvog sprata ţice, onda treba ih odstranitii to dva dana

ranije, 13. maja. Nakon berbe dvogodišnji rezani izdanci počinju da

presušuju od vrha do baze, zato se potpuno uklone. Takvi izdanci posle

seče ostaju u voćnjaku nekoliko desetina dana, sluţe kao sklonište za

mlade izdankekoji ako se direktno izloţe zracima sunca njihovo lišće

moţe dobiti fleke paljenja. Nakon ovog perioda ponovo se uklanjaju

mladi izdanci zajedno sa starim ispale se kako ne bi bili izvor zaraza.

Da bi uspešno obezbedili radni prostor novi izdanci, kao što je već rečeno,

korišćenjem kanapa se veţu u paraleli sa ţicom da ostanu u vertikalnom pravcu,

do kasne jeseni, a zatim se puštaju da leţu slobodno u pravcu zemljišta.

Fig. 35. Puštanje

izdanaka maline

kasno u jesen.

4.6.3. ĐUBRENJE MALINE

Odgovarajuća ishrana biljke je jedan od osnovnih faktora za dobar rast,

profitabilnu proizvodnju sa standardom kvaliteta voća maline. Đubrenje

ove kulture zavisi od: teksture zemlje, pH reakcije zemlje, prisutnost

organske materije na voćnjaku. Pre sadnje se treba uraditi analiza

zemlje, preko koje se odreĎuje prisustvo svakog makro i mikro

GAJENJE MALINA

37

elementa u zemlji, kao i pH reakcija zemlje. TakoĎe tokom vremena

vegetacije se treba uraditi analiza listova za odreĎivanje hranljivih

elementa (materija) u biljci, kao i da se utvrdi stanje ispiranja azota i

kalijuma u zemlji. Na ovaj način se odreĎuje potrebna količina

hranljivih elemenata koji se trebaju upotrebiti za malinu. Snaga rasta i

habitus biljke, zadebljanje izdanka, veličina i boja lista, su pokazivači

zdravstvenog stanja biljke, ali i potrebe Ďubrenja.

Đubrenje maline se obično radi Ďubrivom u kombinaciji četiri metoda:

upotreba Ďubriva iz štale (stajnjaka), rasturanje mineralnog Ďubriva u obliku

zrna, rastvorenim Ďubrivom u vodi, sa kristalima u sistemu navodnjavanja i sa

upotrebom mikro elementa preko tretmana listova.

Najveći deo Ďubrenja od svih metoda zavisi od sastojaka hranljivih elemenata

u zemlji, prirodna plodnost zemlje i postojeći potencijal sistema za

navodnjavanje. U slučaju ako ne postoji sistem navodnjavanja, Ďubrenje se

moţe uraditi sa raspodelom Ďubriva iz štale i raspodelom zrna veštačkog

Ďubriva.

Fig. 36. Gajenje jakih i zdravih

izdanaka maline Vilamet, kao rezultat

odgovarajućeg programa đubrenja.

GAJENJE MALINA

38

4.6.3.1. Đubrenje sa Ďubrivom iz štale (stajnjakom)

Pošto je Ďubrivo iz štale vrednije i lako se nalazi, ali sa niskim sastojcima

hranljivih materija, preporučuje se upotreba jedne tone na 0.10 ha, i

predstavlja jedan veoma vaţan program Ďubrenja. Sastojak hranljivih

materija u Ďubrivo iz štale ima jedan nepravilan odnos izmeĎu azota,

fosfora i kalijuma (NPK). Osim toga, Ďubrivo iz štale deluje na spori način.

Na osnovu istraţivanja, takvo Ďubrivo deluje u vremenskom periodu do tri

godine. U prvoj godini se koristi 50%, u drugoj godini 30%, i u trećoj

godini 20%. Zato prateći uobičajenu praksu u voćnjacima maline, izgorelo

Ďubre listova se treba upotrebljavati svake treće godine u količini od 1-2

tone za svakih 10 ari, u zavisnosti od plodnosti zemlje.

Đubrivo ţivinarstva sa velikim sadrţajem azota preporučuje se upotrebiti u

količini 0.5 – 1.0 tone za 10 ari. Ako se Ďubrivo iz štale pripremi u skladu

sa svim kriterijumima, njegova upotreba se moţe uraditi u svako vreme

tokom sezone. Preporučuje se samo upotreba dobro izgorelog Ďubriva iz

štale. Tokom upotrebe organskih Ďubriva, osim ne izgorelog Ďubriva iz

štale koje nije ni aktivirano, sadrţi ne strukturirane materijale, isti se teško

razdeljuje u prostoru redova. Osim toga, ne-izgorelo Ďubrivo sadrţi

semenke različitih trava kao i mnoge štetočine i patogene koji prouzrokuju

bolesti. Izgorelo Ďubrivo iz štale, sa raspadanim organskim materijama u

pravom stepenu, veoma se lako moţe razbacati sa lopatom ili vilom i ima

višestruki uticaj: poboljšava i čuva strukturu zemlje, povećava plodnost

zemlje, stimuliše razvoj korisnih mikroorganizma, itd. Istraţivanja su

pokazala da jedna tona izgorelog Ďubriva iz štale upotrebljenoa na voćnjaku

maline sadrţi 2 kg efektivnog azota. Kompost i slama pomešani sa

Ďubrivom iz štale predstavljaju vredni dodatak organskih materija u zemlji,

ali imaju manje hranljive vrednosti u poreĎenju sa čistim Ďubrivom iz štale.

Na voćnjacima maline, organska materija u obliku Ďubriva iz štale se

GAJENJE MALINA

39

razbacuje u jesen posle skidanja izdanaka koji su dali voće. Takvo Ďubrivo

utiče na povećanje hranljivih materija u zemlji i na ugrejavanje biljke

tokom zimskog perioda. Organsko Ďubrivo se moţe upotrebiti na taj način

da se na obe strane reda otvaraju plitke brazde u razdaljini od 45 cm od

izdanaka.

Fig. 37. Priprema brazde za upotrebu

đubriva iz štale.

Tokom pripreme zemlje za izgradnju

malinjaka, kompost ili Ďubrivo se trebaju

razbacati u redovima ili otvorenim

brazdama, pre sadnje, u dubini od 10 cm.

Đubrivo iz štale se moţe koristiti i posle sadnje u vremenu kad biljke

postignu veličinu 8 cm. Đubrenje sa Ďubrivom iz štale se treba upotrebiti

jednom godišnje u voćnjacima maline ali ne treba biti jedini izvor

hranljivih materija. Osim Ďubriva preporučuje se i upotreba mineralnih

Ďubriva i onih rastvorljivih u vodi.

4.6.3.2. Đubrenje sa mineralnim Ďubrivom u obliku zrna

Za malinu su najbitnija tri elementa: azot (N), kalijum (K), i fosfor (P). Za

gajenje ovih kultura, bez obzira od vrste gajenja, u prvoj godini se treba

upotrebiti otprilike 3.5 kg azota za 0.10 ha. Ali upotreba mineralnih Ďubriva

u prvoj godini se treba izbegnuti do trenutka kad se pojave izdanci, jer

mlade biljke maline su veoma osetljive i mogu se oštetiti od dodatne

koncentracije soli na zemlji. U narednim godinama za dvo-rodne sorte

malina, treba se koristiti azot (N) u količini 7.5 kg/0.10 ha, dok za jedno-

rodne sorte ovih kultura se koristi azot 11 kg/0.10 ha. Fosfor se treba

GAJENJE MALINA

40

koristiti svake godine u količini od 2.5 – 3 kg/0.10 ha. TakoĎe i kalijum se

treba koristiti za svaku godinu ali u količini od 5 – 6 kg/0.10 ha. Đubrenje

dvo-rodne sorte maline se treba

vršiti dva ili tri put godišnje.

Fig.38. Đubrenje maline se radi

u prostoru redova.

Bolje je da se jedno Ďubrenje uradi u proleće kada počinju novi izdanci,

drugo posle maja meseca ili u početku juna i treće u sredini meseca jula. U

ovom slučaju se treba uzeti u obzir i upotreba Ďubriva iz štale na taj način da

se smanji količina mineralnog Ďubriva. Ako se koristi izgorelo Ďubrivo iz

štale, u ovom slučaju pogodna količina azota je 50%, ali ako se koristi sveţe

Ďubrivo iz štale, pogodna količina azota moţe biti 90%. Tokom upotrebe

mineralnih Ďubriva ovaj trenutak se treba uzeti u obzir. Đubrenje sa

mineralnim Ďubrivom se radi u redovima u razdaljini 25-30 cm dalje od

biljaka i stavlja se u dubini od 5-10 cm. Đubrenje maline se radi u

kombinaciji: NPK 10:20:30, 10:12:26; KAN i UREA. Za svaku godinu se

koristi Ďubrivo iz štale sa 400-600 kg/ha NPK, a u godinama kad se ne koriste

organska Ďubriva, količina mineralnih Ďubriva se dodaje za 600-700 kg/ha.

Prolećno Ďubrenje predstavlja dodatno (suplementarno) Ďubrenje i radi se

sa mineralnim azotskim Ďubrivom sa KAN ili sa UREA, u količini 200 –

300 kg/ha. Po potrebi se moţe uraditi drugo dodatno Ďubrenje sa ciljem da

odstrani pojavu simptoma nedostatka azota, sa KAN ili UREA u količini

150 – 200 kg/ha.

GAJENJE MALINA

41

4.6.3.3. Fertilizacija– Ďubrenje preko navodnjavanja

Pre sadnje maline, mogu se upotrebiti za Ďubrenje blizu 25% opšte količine

azotnog, fosfornog, kalijumskog i mikro-elementskog Ďubriva. Ostala

količina Ďubriva sa N, P, K se mogu koristiti tokom perioda vegetacije preko

sistema navodnjavanja. Sa ovim sistemom se mogu uraditi popravke kao i

upotreba ostavljene količine N, P, K, ako se ovi nisu upotrebili u obliku zrna

(granula) ili pomešane sa Ďubrivom

iz štale.

Fig. 39. Sistem navodnjavanja kap

po kap služi i za fertilizaciju

U vecini zemljišta se moţe upotrebiti čisti azot u količini 3-5 kg/0.10 ha,

čisti fosfor 1.5 – 2.0 kg/0.10 ha i čisti kalijum u količini 3 – 4 kg/0.10 ha.

Ova Ďubriva se trebaju koristiti u sred faze rasta izdanaka, u prolećue i u fazi

berbe.

Ne treba se koristiti azot posle sredine meseca avgusta. U bogatim

zemljištima sa organskim materijama, cela količina N, P, K se moţe

upotrebiti preko sistema za navodnjavanje, koji obezbeĎuje uspešni rast i

dobru proizvodnju. Najmanje 50% azota treba biti u obliku nitrata. Najbolji

rezultati u količini i kvalitetu voća maline se postiţu ako N i K se koriste

preko sistema navodnjavanja ili u obliku zrna. Tokom upotrebe mineralnih

Ďubriva na ovaj način, frekvencija njihove upotrebe ima malo vaţnosti u

poreĎenju sa količinom Ďubriva koja se koristi.

Upotreba manje količine Ďubriva nekoliko puta preko sistema

navodnjavanja, u većini slučajeva moţe uticati na smanjenje izgorelih

GAJENJE MALINA

42

listova od velike količine visoke koncentrirane soli na zemlji. Rastvorljiva

Ďubriva u vodi se upotrebljavaju u vremenskom periodu od 1-2 sata na

dan ili svakog drugog dana tokom faze cvetanja i stvaranja voća.

Komercijalna Ďubriva rastvorljiva u vodi mnogo češće sa sastoje od azota

(N) i kalijuma (K). Koncentrisana Ďubriva se lakše koriste, u veoma

kratkom vremenu zemlji se dodaju količine hranljivih materija. Tokom

upotrebe mineralnih Ďubriva sa navodnjavanjem trebaju se izbegnuti

slučajevi blokiranja sistema, dok Ďubriva koja se koriste na ovaj način

trebaju biti rastvorljiva u vodi. Ako se tokom navodnjavanja

upotrebljavaju nekoliko materijala, mineralna Ďubriva u kombinaciji ne

trebaju reagovati izmeĎu sebe. Druge hemijske materije koje se

upotrebljavaju na ovaj način trebaju biti kompatibilne sa drugim

elementima koji se koriste preko sistema navodnjavanja. Takva Ďubriva sa

visokim ili niskim pH su korozivna za bakar, cink, legura bronza i drugi

metalni delovi sistema navodnjavanja. Zbog tog razloga komponente

sistema navodnjavanja koji stupaju u kontakt sa korozivnim Ďubrivom se

treba proizvesti od čelika koji ne rĎa, plastike ili drugih materijala.

Đubriva koja se koriste preko sistema navodnjavanja su: urea, nitrat

kalijuma i fosfat amonijum. Fosfor na zemlji ima vaţni pokret ako se

upotrebljava preko sistema navodnjavanja u manjoj količini. Maline

uglavnom rano imaju potrebu za fosforom, zbog toga je vaţno da se ovaj

element upotrebljava tokom sadnje ili odmah posle sadnje. Đubriva sa

bazom fosfora upotrebljena preko sistema navodnjavanja mogu reagovati

sa kalijumom u vodi i stvaraju ne-rastvorljive oblike, i kao posledica toga

dolazi zatvaranje rupa u cevi. Ali ako se radi po pravilima upotrebe takvih

Ďubriva preko sistema navodnjavanja, ovaj problem se moţe uspešno

izbegnuti. Rešenje ovog problema moţe biti za-kiselost (acidifikacija)

fosforne kiseline u magacin, mešanje sa sumpornom kiselinom ili

ubrizgavanje sumporne kiseline odmah posle ubrizgavanje fosforne

GAJENJE MALINA

43

kiseline. Ubrizgavanje kiselinskog rastvora u vodi za navodnjavanje

izbegava padavine (šljam) fosfora, ali bez štetnih uticaja na zemlji.

4.6.3.4. Upotreba Ďubriva sa mikro-elementima preko listova.

Rok upotrebe folijarnih Ďubriva sa sadrţajem mikro-elemenata je veoma

ograničen. Zbog tog razloga se mogu prouzrokovati više oštećenja u kulturi

maline ako se ona upotrebljavaju u velikoj količini. Ako se na osnovu

analize odredi nedostatak nekog mikro-elementa, prava upotreba odreĎenog

mikro-elementa preko tretmana listova moţe biti dovoljna za odstranjivanje

naĎenih poremećaja. Takvi tretmani sa odreĎenim mikro-elementima se

mogu uraditi svakih 10 dana do potpunog eliminisanja prouzrokovanih

simptoma od njihovih nedostataka. Formirana Ďubriva sa mikro elementima

se dodaju opremi za mokrenje, ako ova ne sadrţe takve materije. Đubriva

za tretiranje listova se ne upotrebljavaju u fazi cvetanja maline, jer mogu

imati fito-toksični uticaj na cvetu. Đubriva sa mikro-elementima u obliku

zrna koja se koriste za tretman zemljišta, nemaju dovoljni efekat kao Ďubriva

sa mikro-elementima koja se upotrebljavaju za tretman listova.

4.6.3.5. Analiza listova

Za dobru adaptaciju programa Ďubrenja, voćari svake godine trebaju

kontrolisati sadrţaj hranljivih materija u biljkama maline. U skladu sa

rezultatima analize tkiva, potrebno je preduzimanje mera za Ďubrenje

kultura. Za tačno odreĎivanje ovih parametara treba uraditi analizu

listova ove kulture. Za ovu svrhu od svake biljke se uzimaju 5 zrelih

listova zajedno sa peteljkom i na ovaj način se stvara predstavljeni

primerak za analizu. Bez sumnje odabrane biljke od svih delova

voćnjaka treba da se analiziraju na taj način da se utvrdi da ne-normalne

pojave su povezane sa hranljivim materijama. Optimalna količina,

GAJENJE MALINA

44

količina ispod optimalne i maksimalna su predstavljeni u tabeli 2. Pad

proizvodnje se moţe desiti ako je količina hranljivih materija ispod

optimalne ili iznad ovog nivoa.

Tab. 2. Kategorizacija koncentrisanih hranljivih materija u listovima maline.

Elementi Ispod

optimuma

Optimum Višak

Makro-elementi %

Azot < 2.2 2.8 > 4.0

Fosfor < 0.2 0.3 > 0.6

Kalijum < 1.0 1.5 > 3.0

Kalcijum < 0.5 0.6 – 2.5 > 2.5

Magnezijum < 0.3 0.4 > 1.0

Sumpor < 0.3 0.4 > 0.5

Mikro-elementi (ppm)

Mangan < 20 80 > 300

GvoţĎe (ţelezo) < 30 50 > 200

Cink < 15 35 > 80

Bakar < 2 10 > 40

Bor < 25 50 > 80

GAJENJE MALINA

45

4.6.3.6. Simptomi nedostatka hranljivih materija

Hranljivo stanje maline u većini slučajeva se moţe odrediti na osnovu

spoljašnjeg izgleda listova biljaka. Simptomi nedovoljne plodnosti češće se

mogu odrediti sa posebnim znakovima za odreĎene elemente. Svaki od

makro i mikro-elementa predstavljaju posebne simptome njihovog

nedostatka u biljkama. Vizuelno dijagnoziranje znakova nedostatka

hranljivih materija u biljkama maline je drugi način uz pomoć kojih voćari

mogu odrediti reţim Ďubrenja i prevazilaţenje stvorenih problema. MeĎutim,

oštećenje voćnjaka se prouzrokuje pre predstavljanja vidljivih simptoma.

Ako nedostatak hranljivih materija se ranije poboljša, tada biljke lakše mogu

prevazići jedno takvo stanje. Tipični simptomi nedostatka hrane u listovima

biljke maline su opisane u sledećoj tabeli (Tab.3) i ilustrovane sa slikama.

Tab.3. Simptomi nedostatka nekoliko hranljivih materija u listovima maline

HRANLJIVA

MATERIJA

SIMPTOMI

Azot Listovi imaju zelenu boju prema ţutoj, njihovi krajevi

imaju crvenu boju ili ovi mogu pokriti celu površinu.

Fosfor Listovi su oslabljeni, osušeni i dobijaju zatvorenu boju.

Promena boje na ljubičastu posebno na donjem delu,

odnosno na osnovni deo lista. Slabi rast. Listovi su mali,

sa malom površinom.

Kalijum Na listovima se vide rane, izgoretina, osušenost i

poţutelost na duţini krajeva. Pokazivanje tamne i

kestenjaste boje na sredini lista. Takvi simptomi se

pokazuju na starim listovima. Listovi imaju kovrdţavi

GAJENJE MALINA

46

izgled, sakupljaju se od pozadi iako izgoreli krajevi su

okrenuti prema strani obraza.

Fig. 40. Izgoreli krajevi lista, pokazivanje

kestenjaste boje na listovima maline su znak

nedostatka kalijuma. Takvi listovi se

iskrivljuju u pravcu donje strane (obraza),

dok izgoreli delovi na površini lista

izgledaju kovrdžavi.

HRANLJIVA

MATERIJA

SIMPTOMI

Magnezijum Kloroza u starim listovima, posebno izraţena pored

nerava i na duţini krajeva. Nekroza listova se

prouzrokuje u najvećem nedostatku ovog elementa.

Fig. 41. Nedostatak magnezijuma se

predstavlja žutenjem starih listova,

počinjući od krajeva ali koja se širi na

delu unutrašnje površine lista.

GAJENJE MALINA

47

HRANLJIVA

MATERIJA

SIMPTOMI

Kalcijum Vrhovi listova osušeni i skupljeni na kraju-ivici novih

listova

Sumpor Boja listova je zelena do ţute. Slična je sa nedostatkom

azota, ali bez predstavljanja crvene boje. U kasnijoj fazi

razvoja, u nedostatku ovog elementa se pokazuju

nekrotična polja na sredinu lista.

GvoţĎe

(ţelezo)

Ţutilo i pokazivanje kloroze u duţini nerava lista, koja je

više prisutna na nove listove, gubljenje zelene boje u

nervima. U slučaju velikog nedostatka ovog elementa

pokazuje se beljenje sredine lista i površine sa

kestenastom bojom.

Fig. 42. Nedostatak gvožđa se pokazuje

sa jakim žutenjem listova i novih

izdanaka

HRANLJIVA

MATERIJA

SIMPTOMI

Mangan Ţutenje i kloroza u duţini nerava lista. Ţutenje

lista počinje blizu krajeva i na progresivan način

se prostire do sredine, sa jednim jasnim

ograničenjem. Stari listovi ostaju sa zelenom

bojom ili su malo u klorozi. U slučaju velikog

GAJENJE MALINA

48

nedostatka ovog elementa pokazuju se izgorelost i

skupljanje lista u pravcu krajeva.

Cink Pojavljuju se kratki pod čvorovi, uski listovi,

sušenje izdanak i delova koji daju voće. U

naprednoj fazi se pojavljuju mali listići, uski od

vrha, sakupljanje u krivinama. Ali naj posebniji

simptomi su “tipična rozeta” i mali listovi.

Bakar Pojava otvorene zelene boje. Delovi pokraj nerava

dobijaju otvorenu zelenu boju. Dešava se beljenje

površine lista, sa jasnim ograničenjem zelene

boje.

Bor Skupljanje i izgorelost vrhova malih listova, koje

se udruţuje sa ţutenjem i skupljanjem krajeva.

Smanjenje rasta zbog buĎenja vegetacionih tačaka

rasta. Korenovi su kratki, tesni i sa zatvorenom

bojom.

Molibden Ravnomerno ţutenje novih sazrelih listova i

nekroza starih listova. Obraz lista se sakuplja u

pravcu površine počinjući od krajeva.

GAJENJE MALINA

49

4.6.4. Navodnjavanje maline

Za obraĎivanje maline potrebna je značajna količina vode za navodnjavanje,

da bi ova kultura imala brzi rast i da bi dala dobru proizvodnju. Nedostatak

vode u fazi razvoja voća se reflektuje u formiranju voća u maloj veličini.

Najbolje je da se voda obezbedi u ravnomernom načinu tokom celog perioda

vegetacije. Potrebna količina vode za rast i razvoj maline zavisi od vremenskih

uslova, stanje biljke kao i energije rasta. UtvrĎeno je da količina vode koja se

treba obezbediti za ovu kulturu dnevno se kreće od 0.5-0.8 cm. Malina moţe

upotrebiti celu količinu vode koja se nalazi u površini zemljine kore u

dubini do 60 cm. Različite vrste zemljišta se razlikuju po sadrţini vode u

vegetaciji. Peščane zemlje dobro odvodnjavane mogu drţati vodu 5 cm,

dok zemljišta ilovače drţe nivo vode do 10 cm. Generalno mišljenje je

da navodnjavanje treba početi u trenutku kada je 50% pogodne vode

iskorišćeno. Sa paţljivim ocenjivanjem ovog stanja, u zavisnosti od

padavina kiše i vrste zemlje, moţe se pokazati posle 5 – 10 dana.

Kada je u pitanju odabiranje sistema za navodnjavanje maline,

preporučuje se sistem kap po kap. Ovaj sistem ima nekoliko prednosti:

potrebna je manja količina vode kao i njena jačina, omogućava

ravnomerno širenje vlaţnosti, ne stvara uslove za razvoj truljenja voća.

Nedostaci ovog sistema su: potreban je izvor čiste vode (sa ciljem da ne

doĎe do zapušenja rupa), periodična promena, mogućnost oštećenja

sistema tokom obrade zemljišta kao i oštećenja koja se mogu naneti od

glodara ili od samog čoveka.

GAJENJE MALINA

50

Postoje dva sistema navodnjavanja kap po kap:

klasični sistem navodnjavanja kap po kap sa cevima izbušenim sa

rupama koje na celoj duţini kapljaju vodu bez pritiska, sa upotrebom

u ravnim parcelama (tip – T)

sistem sa cediljkama od kojih se voda pušta blizu biljke sa pritiskom.

Ovaj sistem se upotrebljava u nagibnim mestima i ima nameru za

dobro širenje vode.

U većini slučajeva naj prošireniji sistem je tip jedan za navodnjavanje,

odnosno tip – T. Različiti tipovi sistema se postavljaju na taj način što se

samo ispruţe po površini zemlje ili se pokriju zemljom ili se postavljaju na

nivo visine ţice prvog sprata. Ako se sistem navodnjavanja postavi na zemlju,

cediljke se postavljaju u dubini 10 – 20 cm, da se ne bi oštetili tokom obrade

zemlje.

Potreba za navodnjavanjem se moţe odrediti sa veoma običnim načinom:

uzima se u ruke jedna mala količina zemlje i od nje pokušamo da napravimo

zrna (istrošimo). Takva zemlja se uzima od dubine, gde se razvija najveći

sistem korena kod kulture, koja je na dubini 15 – 20 cm.

Ako tokom stezanja šake (ruke) primerak zemlje je kompaktno gust i od

zemlje se stvara lopta, sadrţaj vlaţnosti u zemlji je dovoljan. Ali ako se

primerak zemlje posle stezanja istroši u šaku ruke, količina vlaţnosti u

zemlji je u padu, zbog toga treba početi sa navodnjavanjem.

Vreme i količina vode koju treba obezbediti za navodnjavanje se mogu

odrediti sa tenziometrom. Treba staviti u zemlju dve male sonde, vrh jedne

da stigne dubinu 15 cm dok vrh druge stigne dubinu 30 cm. Ako vlaţnost

zemlje u dubini od 15 cm pada ispod 40-45% kapaciteta vode u polju,

vreme je za navodnjavanje. Za što bolju orijentaciju, malina od faze

cvetanja do kraja berbe, zahteva 2.5 – 3.8 cm vode nedeljno, koje se moţe

GAJENJE MALINA

51

obezbediti sa padavinom kiše ili navodnjavanjem. Najveće količine vode

od 3.8 cm nedeljno su potrebne u mesecu junu za razvoj voća. U

zatvorenim uslovima potrebna je veća količina vode u poreĎenju sa

otvorenim poljem. Ne preporučuje se navodnjavanje dvogodišnje sorte

maline (Vilamet, Miker, itd.) kasno u leto ili u jesen, jer se sprečava potpuna

zrelost izdanaka i njihova potpuna pripremljenost za zimovanje. Koliko vode

je potrebno za navodnjavanje, u opštem smislu, moţe se reči da je potrebno

upotrebiti onu količinu vode koja u dubini zemlje od 60 cm ostaje vlaţna

100%. Treba naglasiti da sistem navodnjavanja je efikasan samo 75%, zbog

toga treba pustiti od sistema vode 3.3 cm, sa ciljem da se obezbedi prikladna

količina vlaţnosti u zemlji 2.5 cm. TakoĎe se ne preporučuje navodnjavanje

sa brzom vodom, nego navodnjavanje se radi sa sporom vodom, tako da

zemlja isisa celu količinu vode. Navodnjavanje sa preteranom količinom

vode moţe biti štetno, zbog toga treba obratiti paţnju u ovom pravcu.

Ovo moţe prouzrokovati nova veoma osetljiva rastenja, meka voća, koja su

veoma osetljiva na dodir, što oteţava manipulisanje sa njima. Navodnjavanje

sa preteranom količinom vode utiče na ispiranje hranljivih materija, posebno

rastvorljivog azota od zone korenskog sistema biljke, smeta dovoljno

provetravanje, normalni rast korena kao i omogućava nastanak patogena koji

prouzrokuju trulosti korena.

Fig. 43. Navodnjavanje maline

sistemom kap po kap, sa tipom-

T.

GAJENJE MALINA

52

5. TRENUTNE SORTE MALINE

Vilamet – je glavna sorta maline u SAD-u i Kanadi. TakoĎe je prikladna za

naše proizvodne uslove. Ima poreklo iz Amerike, stvorena u Univerzitetu

Oregon, sa spajanjem Newburg i Lloyd George. Pripada grupi prosečno

rane sorte, sa početkom zrelosti voća u drugom delu meseca juna. Ova sorta

se razlikuje sa voćem srednje i velike veličine, sa prosečnom merom 5g, u

obliku kupole, sa crveno zatvorenom bojom, dovoljno tvrda, sa prijatnim

ukusom i aromom.

Fig.44. Voćka maline.

Voća se lako beru. Pogodne su za konzumiranje u sveţem stanju ali i za

različite prerade. Biljka ima jaki rast ali tokom gajenja moţe biti veoma

bujna, stvara veliki broj izdanaka koje treba skinuti da budu retki. Cveta

prosečno rano, to je biljka koja radi sama oprašivanje i uglavnom je sorta

koja daje jednom plod (jednorodna), ali u nekoliko godina moţe biti

dvorodna. U potpunoj fazi davanja plodova, sa dobrim odrţavanjem, daje

prinos više od 10 – 15 tona za hektar. Sorta Vilamet je nabrojana meĎu

glavnim sortama i jeste jedna od najbitnijih sorta u smislu ekonomije.

GAJENJE MALINA

53

Sorta Miker – je stvorena u SAD-u, dok je u proizvodnju uneta u godini

1967. Pripada grupi sorti sa posredno kasnijom zrelošću, početak zrenja je

nedelju dana posle sorte Vilamet.

Ima veliki plod, tvrd, sa merom 5.5 g, sa

prijatnim ukusom i aromom. Plod se moţe

koristiti sveţ kao voće za sto, ali i kao

sirovina za preradu i zamrzavanje. Biljka

ima jaki rast, u uporeĎenju sa Vilamet

stvara manji broj izdanaka, ali su oni bujni.

Preporučuje se gajenje u ravnim predelima, u razdaljini meĎu redovima od 2.5

– 3.0 m. Cvetanje je prosečno kasno, radi samo oprašivanje i pripada jedno

plodnoj sorti. Daje visoki proizvod od 12 – 15 t/ha, nekad je proizvodnja čak i

veća. Ova sorta je otporna od antraknoze (Didymella applanata), ali je

osetljiva od virusa i niskih temperatura zbog kraće vegetacije. Sorta maline

Miker, trenutno se sa sortom Vilamet preporučuje za gajenje u intenzivnim

malinjacima/voćnjacima.

Polka

Polka se smatra kao najbolja sorta maline

u poslednjim godinama. Stvorena je u

istom istraţnom centru kao i sorta

'Polana'. Njen autor je jedan od

najpoznatijih današnjih selektora Dr. Jan

Danek iz Poljske. Plod ima prosečnu

teţinu iznad 6g! Polka ima veliki plod i

ima odličan ukus. Polka daje veliki i

kvalitetni učinak. Voće zri u mesecu julu i nastavlja berbu do kasne jeseni

kada počinje rani jesenji mraz. Najveći učinak dolazi tokom avgusta meseca.

GAJENJE MALINA

54

Berba, klasifikacija i pakovanje voća maline

Uzimajući u obzir da zrelost se ne dešava odjednom, zato berba se radi u

kontinuitetu koja u većini slučajeva traje do jednog meseca.

ObezbeĎenje plasmana, sa ciljem realizovanja ekonomskog efekta ne zavisi

samo od činjenice trajanja vremenskog roka tokom berbe, nego i činjenica

da voće ove kulture ne traje za dugi

vremenski period, zbog toga se zahteva da

voće plasiramo na trţište za što kraće vreme.

Berba voća maline počinje u vreme kada voće

dobija boju koţe što je odlika odreĎene sorte i

kada se one lako odvajaju od peteljke.

Fig. 45. Pravilna berba maline

Tokom berbe treba obratiti paţnju da se plodovi ovog voća ne gnječe, dok se

beru bez cvetne loţe i bez njihove peteljke. Berba ovog voća, u zavisnosti od

klimatskih uslova, se radi svaki drugi dan, dok tehnike berbe podrazumevaju

skidanje voća, a da ne doĎe do oštećenja upotrebljavajući palac, kaţiprst i

srednji prst. Za berbu jednog hektara sa malinom i kupinom su potrebni 15

berača koji su angaţovani svakog dana u vremensko trajanju od jednog

meseca. Od ovog podatka se vidi da opšti troškovi gajenja ovih kultura

samo za berbu stiţu 70 – 80%. Najbolji termin za berbu voća maline su

jutarnji sati i kasni posle podnevni sati.

GAJENJE MALINA

55

Voća koja se beru pri velikim temperaturama vazduha ili tokom vremena sa

kišom, zbog neţeljenih hemijskih procesa, se kvare veoma brzo i gube

vrednosti korišćenja. Podela ubranog voća u ranim jutarnjim satima se treba

uraditi tokom dana, dok ubrano voće tokom kasnih popodnevnih sati se radi

sutra.

Voće maline koje se iznose na trţište treba da pripadaju ovim kategorijama:

Ekstra (voće ove kategorije svakako treba imati oblik, razvoj i

posebnu boju sorte. TakoĎe trebaju imati jednaku veličinu, isti oblik,

dobru zrelost, posebnu boju koţe bez cvetne loţe).

KategorijaI (voće ove kategorije treba imati dobar razvoj, i jednaku

veličinu i nivo zrelosti, sa izbegavanjem 2%, sa izraţenom bojom koţe

što je karakteristika sorte.

KategorijaII (voće ove kategorije ne mora obavezno imati jednaku

zrelost, dok 10 % mogu imati cvetnu loţu).

Voće maline tokom berbe se pakuje u ambalaţi koja ne treba biti teška, ni

skupa, ali da je prikladna za manipulisanje. Vrste ambalaţe zavise od finalne

upotrebe obranog voća. Ako se plodovi ovog voća beru za sveţu upotrebu

pakuju se u kutiji od 0.5 – 1.0 kg, proizvedenu od oljuštenog drveta, karton sa

parafinom ili plastična kutija.

Kutije za pakovanje 10 - 15 tak, sa prikladnim dimenzijama, se mogu

postaviti na holandskim gajbama koje su otvorene, plitke, sa dimenzijama 45

x 24 x 7.5 cm, koje su veoma prikladne za urbani transport voća.

GAJENJE MALINA

56

Fig. 46. Ambalaža za berbu voća maline.

Voće maline koje se koriste za zamrzavanje se pakuju u drvenim gajbama

(letvarice) ili plastičnim holandskim gajbama, koje se postavljaju u dva sloja

da bi njihovo zamrzavanje bilo što lakše. Voće za preradu se takoĎe pakuje u

holandskim gajbama ili u neku prikladnu ambalaţu za ovu svrhu, dok voće

za preradu za pulp se pakuje u plastičnu burad, sa upotrebom sumporno-

hidrične kiseline kao sredstva za konzerviranje.

GAJENJE MALINA

57

INITIATIVE FOR AGRICULTURAL DEVELOPMENT OF KOSOVO INICIATIVA PËR ZHVILLIMIN E BUJQËSISË SË KOSOVËS INICIATIVA ZA POLJOPRIVREDNI RAZVOJ KOSOVA

E-mail: info@iadk.org

Tel/Fax: +381 (0) 28 536 726

Web:www.iadk.org

E-mail: info@iadk.org

Tel/Fax: +381 (0) 28 536 726

Web:www.iadk.org

Të jetojmë nga toka dhe puna jonë!

Let us live from our land and work