gajenje riba - dr vera mitrovic tutundzic; dr zoran markovic

Biblioteka

ZZeelleennaa lliinniijjaa `̀iivvoottaa

© Copyright Zadu`bina Andrejevi}, 2003.

Izdava~:

ZADU@BINA ANDREJEVI]

11050 Beograd, Drì}eva 11

Tel.: 011/ 401-045, 421-367, 403-820

Telefaks: 011/ 401-045

E-mail: [email protected]. zaduzbinaandrejevic.org.yu

Za izdava~a,

glavni i odgovorni urednik

Prof. dr Kosta Andrejevi}

Redakcijsko odbor Biblioteke

ZELENA LINIJA @IVOTA

Prof. dr @ivorad Nixovi},

predsednik

Prof. dr Nenad Penezi},

potpredsednik

Dr Du{an Adamovi}

Prof. dr Qiqana Basari}-Dini}

Mr Zlatko Buli}

Mr Tijana Iqenko

Prof. dr Vaskrsija Jawi}

Mr Radosav Jev|ovi}

Mr Radomir Mandi}

Dr Jugoslav Mijatovi}

Prof. dr Vera Mitrovi}-Tutunxi}

Prof. dr Mi}a Mladenovi}

Prof. dr Sofija Peki}

Dr Dragana Sekulovi}

Doc. dr Predrag Simonovi}

Doc. dr Vlastimir Stamenkovi}

Prof. dr Qubivoje Stojanovi}

Prof. dr Qubinka ]ulafi}

Autori

Doc. dr Zoran Markovi}

Prof. dr Vera Mitrovi}-Tutunxi}

Gajewe riba

Recenzenti

Prof. dr Vesna Poleksi}

Dr \or|e Hristi}

Urednik

Mr Radomir Mandi}

Lektor i korektor

Qiqana Radakovi}

Tehni~ko ure|ewe

Vladimir Andrejevi}

Dizajn korica

Dragan Milo{evi}, akademski slikar

Ra~unarska obrada

Zadu`bina Andrejevi}

Nik{a Tarle

Naslovna strana

Pastrmski ribwak, {aranski

ribwak i kavezni sistem

[tampa

„Reprograf”, Beograd

Tira`

10.000 primeraka

ISSN 1451-2157

ISBN 86-7244-329-2

Na sednici Nastavno-nau~nog ve}a Instituta za sto~arstvo

Poqoprivrednog fakulteta odrànoj 27. 01. 2003. i sednici

Odbora za izdava~ku delatnost Poqoprivrednog fakulteta u

Beogradu odrànoj 11. 02. 2003. doneta je odluka da se ova

monografija koristi kao uxbeni~ka literatura

Objavqivawe kwige pomoglo Ministarstvo za za{titu prirodnihbogatstava i ìvotne sredine Republike Srbije

Izdava~ zadràva sva prava. Zabraweno je kopirawe, umnoàvawe i objavqivawe delova ilikwige u celini bez dozvole izdava~a.

Beograd, 2003.

Zadu`bina Andrejevi}

Dr Zoran Markovi}

Dr Vera Mitrovi}-Tutunxi}

GAJEWE

RIBA

Zadu`bina Andrejevi} je pripremaju}i izdavawe monografije „Gajeweriba”, ~ija primena u praksi treba da ~itaocima - korisnicima obezbe-di potrebne elemente za eventualno organizovawe ribwaka, u~inila jedogovor s Raj bankom a.d. iz Beograda - po~asnim osniva~em na{eZadu`bine, za pripremawe i otvarawe kreditnih linija za kompletnopra}ewe proizvodwe.

Raj banka a.d., Beograd u svojoj poslovnoj politici predvi|a niz povo-qnosti za poslenike kojima je biblioteka Zelena linija ìvota namewe-na, a naro~ito {to se ti~e visine kredita, kamatne stope, rokova otplatekredita i, {to je veoma va`no, povezivawe proizvo|a~a, prera|iva~a iprometa sa svojim brojnim komitentima na profitnoj osnovi. U tomsmislu u banci je organizovana slu`ba koja }e opsluìvati zaintereso-vane iz „zelenog sektora“

Iz Raj banke poru~uju: Javite nam se - mi smo va{a banka!

Za sve informacije u vezi organizaovawa poslovne aktivnosti izpredmeta i sadràja ove monografije moète se obratiti konsultantskojorganizaciji:COMING, Beograd, Drì}eva 11, telefon 011/424-918, 421367Preduze}e Coming je po~asni osniva~ - dobrotvor Zadu`bine Andrejevi}

11000 BEOGRAD Terazije br.34 Tel. 361-9400 Fax. 011/685-045,

[email protected] www.rajbanka.co.yu SWIFT RAJBYUBG `.r. 908-27001-67

5

Sadràj

Predgovor 91. Uvod 11

2. Gajewe toplovodnih vrsta riba u ribwacima 152.1. Karakteristike gajewa toplovodnih ({aranskih)

vrsta riba 152.2. Osnovne karakteristike vrsta koje se naj~e{}e gaje 162.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskih ribwaka 202.4. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka 222.5. Kvalitet i koli~ina potrebne vode za napajawe ribwaka 232.6. Voda kao ìvotna sredina gajenih toplovodnih vrsta 232.7. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre

izgradwe ribwaka 322.8. Dinamika radova i izgradwa ribwaka 332.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na ribwacima 342.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwaka 412.11. Kako obezbediti mla| za nasad 432.12. Gajewe {arana 442.12.1. Gajewe matica 442.12.2. Razmnoàvawe {arana 452.12.3. Gajewe jednomese~ne mla|i 512.12.4. Gajewe jednogodi{we mla|i 542.12.5. Gajewe dvogodi{we mla|i 582.12.6. Prezimqavawe mla|i 592.12.7. Gajewe konzumnog {arana 602.12.8. Skladi{tewe ribe u zimovnicima 632.12.9. Ishrana gajenih riba 642.12.9.1. Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu

gajewa {arana 642.12.9.2. Dodatno prihrawivawe u poluintenzivnoj proizvodwi

{arana 642.12.9.3. Mogu}nosti nabavke hrane 66

2.12.9.4. Uskladi{tewe i ~uvawe hrane 662.12.10. Primena agrotehni~kih i drugih mera 672.13. Potrebna oprema i mehanizacija za {aranske ribwake 692.14. Mogu}nosti integralne proizvodwe toplovodnih vrsta

riba sa drugim oblicima proizvodwe 722.15. Zdravstveno stawe, preventiva, le~ewe i naj~e{}e

bolesti gajenog {arana 732.16. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe 75

3. Gajewe hladnovodnih vrsta riba (kalifornijske pastrmke) u ribwacima 77

3.1. Karakteristike gajewa hladnovodnih vrsta riba 773.2. Osnovne odlike kalifornijske (du`i~aste) pastrmke

Oncorhynchus mykiss Wal. 78

3.3. Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka 783.4. Kvalitet i koli~ina vode za vodosnabdevawe ribwaka 793.5. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre

izgradwe ribwaka 813.6. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwaka 823.7. Dinamika radova pri izgradwi pastrmskih ribwaka 833.8. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na

pastrmskim ribwacima 833.9. Proizvodni objekti na pastrmskim ribwacima 853.10. Gajewe kalifornijske pastrmke 883.10.1. Gajewe matica 893.10.2. Priprema matica za mrest 893.10.3. Ve{ta~ki mrest 903.10.4. Inkubacija ikre 923.10.5. Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke 943.10.5.1. Gajewe mla|i do 30 dana starosti 943.10.5.2. Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti 953.10.5.3. Gajewe mla|i od 3 meseca do 12 meseci starosti 963.10.6. Gajewe konzumne pastrmke 963.10.7. Primena osnovnih tehnolo{kih mera u procesu

proizvodwe 973.10.8. Ishrana gajenih riba 983.11. Potrebna oprema za pastrmski ribwak 1003.12. Integralna proizvodwa kalifornijskih pastrmki i

kalifornijskih glista 1013.13. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive i

naj~e{}e bolesti pastrmki 1013.14. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomika proizvodwe 102

6

7

4. Gajewe riba u kaveznim sistemima 1044.1. Karakteristike gajewa riba u kaveznim sistemima 1044.2. Vrste riba koje se mogu gajiti u kaveznim sistemima 1054.3. Izbor lokacije za postavqawe kaveza 1054.4. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti pre izgradwe 1064.5. Konstrukcija i postavqawe kaveza za gajewe riba 1064.6. Kako doneti odluku o broju i veli~ini kaveza 1094.7. Dinamika radova pri izgradwi kaveznog sistema 1104.8. Odabir vrsta riba koje }e se gajiti u kaveznim sistemima 1104.9. Nabavka nasadnog materijala i nasa|ivawe kaveza 1114.10. Gajewe hladnovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima 1124.11. Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznim sistemima 1124.12. Prednosti i nedostaci kaveznog gajewa ribe 1134.13. Potrebna oprema za gajewe riba u kaveznim sistemima 1144.14. Kontrola zdravstvenog stawa, mere preventive,

naj~e{}e bolesti riba 1144.15. Tro{kovi izgradwe kaveznog sistema i ekonomika

proizvodwe 115

5. Transport i plasman ribe 1185.1. Transport ribe 1185.1.1. Transport toplovodnih vrsta riba 1185.1.2. Transport hladnovodnih vrsta riba 1205.2. Plasman ribe 120

6. Literatura 122

7. Prilog 1247.1. Neke korisne adrese 124

8. Foto prilog 129

9

Predgovor

Gajewe riba na prostorima Srbije vezano je za period od posledwihstotinak godina, {to je u odnosu na zemqe sa vi{evekovnom tradicijom,

poput Kine i zemaqa centralne Evrope, veoma kratak period. To jeuslovilo nepostojawe tradicionalnog iskustva u ovoj poqoprivrednojgrani, a samim tim i nedostatak osnovnih znawa o gajewu riba.Proizvodwa riba je vrlo specifi~na i ne trpi gre{ke, pa se bez poznavawapotreba riba i na~ina da im se one zadovoqe ne moè ostvariti uspe{naproizvodwa. îwenica da je gajewe riba jedna od najunosnijih poqo-privrednih grana, da su mogu}nosti za proizvodwu pojedinih vrsta kodnas veoma velike, kao i da se riba lako plasira na doma}em trì{tupove}ava interes potencijalnih odgajiva~a za literaturom iz ove oblasti.I pored velikog interesa, ve} duè vreme na na{em trì{tu ne postojikwiga iz koje se mogu ste}i osnovna saznawa o gajewu riba. Upravo zbogtoga je i nastala kwiga „Gajewe riba” s osnovnom namenom da budu}iodgajiva~i slatkovodnih riba re{e niz svojih dilema, kao i da im budeputokaz od same ideje, preko izbora lokacije, izgradwe ribwaka,tehnologije gajewa, na~ina transporta, pa do kona~nog plasmana ribe isagledavawa osnovnih ekonomskih principa. Kwiga }e postoje}imodgajiva~ima biti podsetnik, a mo`da i inicijator novih ideja koje }eim omogu}iti uve}awe profita.

Kwigu sa~iwavaju tri glavna poglavqa: gajewe toplovodnih vrsta ribau ribwacima, gajewe hladnovodnih vrsta riba u ribwacima i gajewe ribau kaveznim sistemima.

Autori

Preduze}e za konsalting, marketing i in`injering

Beograd, Dr`i}eva 11

Tel.: 011/406-909

11

1. Uvod

Interesovawe ~oveka za kori{}ewe riba datira iz prastarih vremena.Jedno od prvih qudskih zanimawa pored sakupqawa plodova i lova

jeste i ribolov. Od tada, pa sve do dana{weg dana, ribqe meso je jedna odnajva`nijih namirnica za qudsku ishranu.

Nasuprot lovu, koji je u ve}ini zemaqa savremenog sveta samo sport,ribarstvo u mnogim zemqama predstavqa veoma zna~ajnu, a u nekim odwih i vode}u poqoprivrednu granu.

Pored o~uvawa najstarijeg oblika ribarstva–ribolova, putem ~ega sedolazi do najve}eg dela kori{}ene ribe u ishrani, gajewe riba(akvakultura) ima sve ve}i zna~aj u ribarstvu. Dok ulov riba u svetutokom posledewe dve decenije stagnira i opada, akvakultura ima stalniuzlazni trend (preko 9% godi{we), pri ~emu je ve} danas svaka ~etvrtariba za qudsku ishranu dobijena akvakulturom.

Proizvodwa slatkovodnih riba nadma{uje proizvodwu riba iz bo~atihi slanih voda. Od velikog broja slatkovodnih vrsta riba, gaji se samomali procenat. Izbor vrsta za gajewe uslovqen je ne samo navikamapotro{a~a i kvalitetom mesa, ve} i ekolo{kim karakteristikama riba.Najva`nije ekolo{ke odlike riba od zna~aja za proizvodwu su brzinarasta, ishrana, vreme dostizawa polne zrelosti, kao i tolerantnostodabranih vrsta na uslove u kojima se ribe gaje (kvalitet vode).

Po tolerantnosti se svakako isti~u ciprinidne ({aranske) vrste riba({aran, beli i sivi tolstolobik, beli amur...), koje danas ~ine velikideo ukupne proizvodwe slatkovodnih riba. Uglavnom se gaje u ekstenzivnimi poluintenzivnim sistemima.

Pored ciprinida najve}i procenat proizvedene ribe ~ine lososi ikalifornijske pastrmke (salmonide) u razvijenim zemqama, a tilapije uafri~kim i azijskim zemqama. Proizvodwa lososa i pastrmki je baziranaiskqu~ivo na intenzivnim sistemima.

U odnosu na svetske trendove, akvakultura je u Evropi imala znatnosporiji rast. Na evropskim prostorima posledwih decenija jasno seizdvajaju pozitivni trendovi zemaqa Evropske unije i severnih zemaqakontinenta od negativnih trendova isto~ne Evrope.

Zemqe centralne i isto~ne Evrope su tradicionalno orijentisane napoluintenzivnu proizvodwu slatkovodnih toplovodnih vrsta u kojojvode}u ulogu ima {aran. Usled tranzicije i prate}ih politi~kih i

ekonomskih promena, ali i zbog globalnih klimatskih promena i zaga|ewavode u isto~noj Evropi u posledwe dve decenije dolazi do pada proizvodwe.

Nasuprot zemqama centralne i isto~ne Evrope, u ostalim evropskimzemqama dominira intenzivna proizvodwa karnivorih (meso`dernih)vrsta riba: kalifornijske pastrmke i lososa. Uvo|ewem kaveznih sistemagajewa u posledwih nekoliko decenija, u ovim zemqama veoma brzo rasteproizvodwa pastrmskih vrsta.

Na podru~ju Srbije gajewe riba se najve}im delom obavqa utoplovodnim-{aranskim i hladnovodnim–pastrmskim ribwacima, umawoj meri u kaveznim sistemima i u ogra|enim ili pregra|enimprirodnim i antropogenim vodama, dok je gajewe riba u akvarijumimauglavnom u domenu hobija sa malim brojem specijalizovanih odgajiva~nicai jednim javnim akvarijumom.

Najve}i deo povr{ina pod ribwacima su toplovodni ribwaci koji seprostiru na povr{ini od oko 11.000 hektara. Deo ribwa~kih povr{inaje zapu{ten i van upotrebe.

Dominantan oblik proizvodwe na na{im prostorima je poluintenzivansistem proizvodwe {aranskih vrsta riba, sa {aranom kao glavnom vrstom.[aran se na prostorima Srbije gaji preko 100 godina. Vi{e od pola vekaproizvodwa je bila ekstenzivna sa prinosima od nekoliko stotinakilograma po hektaru. Skok proizvodwe usledio je 60-ih godina 20. veka,nakon uvo|ewa polikulture, dodatnog prihrawivawa i preventiva odbolesti, odnosno prelaskom na poluintenzivni sistem gajewa. Naàlost,trend rasta prinosa na ribwacima zaustavio se 70-ih godina na oko 1.000kg/ha. Posledwe tri decenije oscilacija je proizvodwe u intervalu izme|u700 i 1.400 kg/ha, uz retke primere ribwaka (uglavnom mawih povr{ina)koji su pojedinih godina beleìli proizvodwu od preko 2.000 kg/ha.Intenzivirawem proizvodwe, prihrawivawem kompletnim hranivima,pojedini mawi ribwaci u posledwih nekoliko godina ostvaruju prinosedo 4, pa i vi{e tona po hektaru.

Ta~ne povr{ine pod pastrmskim ribwacima te{ko je utvrditi po{toje posledwih godina podignut veliki broj malih pastrmskih ribwaka okojima gotovo da ne postoji nikakva evidencija. Na osnovu raspoloìvihpodataka pretpostavqa se da pokrivaju 12-15 hektara povr{ine.Proizvodwa u wima je razli~ita i uglavnom se kre}e izme|u 1,5 i 4 tonepo aru vodene povr{ine, mada ima i onih, sa optimalnim brojem izmenakvalitetne vode odgovaraju}eg temperaturnog reìma, koji u ishranikoriste kvalitetna hraniva sa proizvodwom do 5, pa i vi{e tona po aru.

Gajene ribe u kaveznom sistemu na prostorima Srbije u~estvuju sa malimprocentom u ukupnoj koli~ini proizvedene ribe. Malobrojni kaveznisistemi za gajewe hladnovodnih vrsta riba, optere}eni raznim problemima(visokim letwim temperaturama povr{inskog sloja vode, vodomneadekvatnog kvaliteta, nedostatkom obrtnih sredstava, lo{im izboromlokacije gde su postavqeni, prevelikog broja kaveza u odnosu na nosivikapacitet vode u koji su postavqeni...) uglavnom postiù male prinose.Gajewe toplovodnih vrsta ({arana, u mawoj meri soma) je stabilnije, sa

12

13

ve}om proizvodwom po jedinici zapremine vode u odnosu na pastrmskekavezne sisteme.

Gajewe riba u ogra|enim ili pregra|enim prirodnim i antropogenimvodama je na prostorima Srbije veoma malo zastupqeno, tako da jekoli~ina riba koja se na ovaj na~in odgaji u ukupnoj koli~ini proizvedeneribe zanemarqiva.

I pored ~iwenice da smo po potro{wi ribe u Evropi pri dnu svetskelestvice, usled nemogu}nosti da se sopstvenom proizvodwom zadovoqedoma}e potrebe, svake se godine za potrebe uvoza ribe odvoji velika sumadeviznih sredstava. Pove}awem standarda i razvojem kulture ishrane,deficit ribe na doma}em trì{tu }e polagano i daqe rasti.

Imaju}i sve to u vidu moè se postaviti pitawe: kakve su potencijalnemogu}nosti pro{irewa povr{ina pod ribwacima, pove}awa proizvodwena postoje}im ribwacima, kao i ve}eg kori{}ewa razli~itih prirodnihi antropogenih voda za gajewe riba.

Kada je u pitawu proizvodwa pastrmskih vrsta riba (pre svegakalifornijske pastrmke) moè se re}i da su mogu}nosti razvoja ograni~enevodnim resursima, tako da se sada{we povr{ine mogu udvostru~iti,eventualno utrostru~iti izgradwom ve}eg broja ribwaka malihkapaciteta.

Nasuprot ograni~enim resursima za gajewe hladnovodnih vrsta mo-gu}nosti pro{irewa povr{ina za gajewe toplovodnih vrsta riba suogromne, tako re}i neograni~ene, uglavnom na podru~ju Vojvodine.

Ne treba zanemariti ni mogu}nost dogradwe postoje}ih ribwaka,wihove rekonstrukcije, kao i unapre|ewe proizvodwe uvo|ewemsavremenih tehnologija gajewa.

Zna~ajne su i mogu}nosti proizvodwe toplovodnih vrsta ribakori{}ewem resursa tople vode (podzemnih toplih voda, kao i ispu{tenihtoplih voda iz termoelektrana), prirodnih i antropogenih vodenihekosistema (kanala, {qunkara, povr{inskih kopova posle eksploatacije,malih akumulacija itd.) u kojima se moè gajiti riba bilo na klasi~nana~in ili, pak, postavqawem kaveza.

15

2. Gajewe toplovodnih vrsta ribau ribwacima

2.1. Karakteristike gajewa toplovodnih({aranskih) vrsta riba

Ribe koje pripadaju familiji Cyprinidae (familiji {arana) nazivamo{aranskim vrstama. Naziv familije poti~e od vrste Cyprinus carpio,{aran, koji je sa aspekta gajewa toplovodnih riba na prostorima Srbije,a i u velikom broju zemaqa sveta (Kina, Izrael, Ma|arska, ê{ka itd.)najzna~ajnija vrsta riba.

Gajewe toplovodnih vrsta riba se obavqa u toplovodnim ({aranskimili nizijskim ribwacima). Toplovodni ribwaci su ribwa~ke povr{ineu kojima se voda u letwim mesecima zagreva do 30 oC. [aran se gaji samu monokulturi ili zajedno sa prate}im vrstama (beli i sivi tolstolobik,beli amur, liwak) i grabqivicama (smu|, som i {tuka) u polikulturi.

U zavisnosti od na~ina ishrane, primene ihtiolo{kih i agrotehni~kihmera razlikuju se tri sistema gajewa {arana:- Ekstenzivni podrazumeva gajewe {arana bazirano na prirodnoj hranizooplanktonu i fauni dna (zooplanktonski organizmi su sitni ìvo-tiwski organizmi koji „lebde” u vodi, a fauna dna su ìvotiwski orga-nizmi koji naseqavaju dno ribwaka). Prednost ovakvog sistema je u malimtro{kovima proizvodwe. Nedostatak su mali prinosi po jedinicipovr{ine, tako da se skoro i ne primewuje na ribwacima.- Poluintenzivni je baziran na obezbe|ivawu proteinske komponentehrane za {arana na ra~un prirodne hrane ~iji se razvitak stimuli{eraznim agrotehni~kim merama, dok se energetske potrebe zadovoqavajukori{}ewem ugqeno-hidratne (p{enica, je~am, kukuruz itd.) dodatnehrane. Poluintenzivan na~in predstavqa dominantan oblik proizvodwena na{im prostorima. Razlozi su pre svega u ekonomi~nosti, ali ne trebani zanemariti ~iwenicu da se radi o obliku ekolo{ke proizvodwe kojakao takva ima prednost u budu}nosti. Ovakav oblik gajewa moè i dazadovoqi uslove organske poqoprivredne proizvodwe. Sve to je i razlogda teì{te daqe pri~e o gajewu toplovodnih vrsta riba, odnosno {aranakao glavne vrste, upravo bude na poluintenzivnom sistemu gajewa. - Intenzivan sistem podse}a na gajewe toplokrvnih doma}ih ìvotiwa,zasnovan na velikom broju riba na malom prostoru sa bazirawem ishraneiskqu~ivo na dodatnoj hrani. Ovakav sistem proizvodwe kod nas je naklasi~nim ribwacima sporadi~no zastupqen, uglavnom pri gajewu mla|i.

16

2.2. Osnovne karakteristike vrsta koje se naj~e{}e gaje

[aran (Cyprinus carpio Linn.)

Nastawuje sve kontinente, a domovina mu je Azija. @ivi u sporoteku}imrekama i jezerima sa mekim dnom obraslim vodenim biqkama. Moènastawivati i vode pove}anog saliniteta. Telo mu je izduèno, sna`noi zbijeno, pokriveno tamnoùto-zelenim krqu{tima ili su pak krqu{timawe ili vi{e redukovane. Raste do duìne ve}e od metra i teìne preko30 kg. U usnoj dupqi nema zube, u `drelu poseduje `drelne zube koji musluè za mlevewe zrnaste hrane. Nema èludac, tj. nema kiselu reakcijuvarewa. Po tipu ishrane je omnivor (sva{tojed). Hrani se zooplanktonom,faunom dna, ali i zrnastom hranom. U na{im uslovima ènke {aranapostiù polnu zrelost u navr{enoj tre}oj, a mu`jaci drugoj godini ̀ ivota.Ikru polaù na vodene biqke. Plodnost ̀ enki varira od 25.000 do preko1.000.000 komada ikre.

[aran predstavqa osnovnu vrstu koja se gaji u toplovodnim ribwacima.U Evropi se gajio jo{ u doba starih Rimqana. Tokom vi{evekovneselekcije gajenih {arana u ribwacima teìlo se dobijawu riba sa: brzimtempom rasta, kasnijim polnim sazrevawem, otporno{}u na nepovoqneuslove sredine i bolesti i sa boqim kvalitetom mesa.

U odnosu na pokrivenost tela krqu{tima razlikujemo ~etiri tipagajenih {arana:- {upner ({aran sa krqu{tima), telo prekriveno krupnim krqu{tima; - {pigler (maloquskavi), krqu{ti du` le|ne linije, u osnovi repa i

ponekad u osnovi ostalih peraja;- cajler (velequskavi), krqu{ti du` bo~ne linije, a ~esto i uz liniju

le|a i u osnovi peraja;- lederer (goli {aran), po nekoliko krqu{ti pojedina~no na pojedinim

delovima tela.

Slika 1. Tipovi gajenih {arana (Hol~ik, J. and Mihailik, J., 1972)

17

Lederer i cajler imaju slabije proizvodne osobine, zaostaju u rastu za{upnerom i {piglerom, pa se ne preporu~uju za gajewe.

U toplovodnim ribwacima {aran se gaji do tre}e godine starosti, uzavisnosti od na~ina gajewa putem dvogodi{weg i trogodi{weg pogona.U dvogodi{wem pogonu u prvoj godini dostiè kao mla| masu 60-120g/kom, u drugoj godini ìvota kao konzumni {aran masu 800-1.200 g/kom,kada odlazi na trì{te. Ukupni period gajewa traje oko 18 meseci. Utrogodi{wem pogonu u prvoj godini ìvota {aran dostiè kao mla|masu 20-100 g/kom, u drugoj godini masu 200-800 g/kom, i u tre}oj masu od1.200 do preko 3.000 g/kom, kada se kao konzum plasira na trì{te.

Dvogodi{wi na~in gajewa je znatno rentabilniji, zahteva mawepovr{ine za gajewe mla|i, ali i ve}e povr{ine za gajewe konzumnog{arana (re|i nasad), rast je znatno brì, a utro{ak dodatne hrane mawi.Me|utim zahtevi na{eg trì{ta su uglavnom takvi da se traì krupniji{aran (pre svega u vreme svetonikolskih praznika, kada se proda najve}ideo proizvedene ribe).

Pored mla|i i konzumnog {arana u posebnim objektima (mati~wacima)toplovodnih ribwaka gaje se i {aranske matice (teìne 3-8 kg, starosti4-8 godina) radi reprodukcije .

U~e{}e {arana u prinosu ribwaka gde se gaji u polikulturi (zajednosa ostalim toplovodnim vrstama) kre}e se 75-90%.

Beli amur (Ctenopharyngodon idella Val.)

Telo amura je torpedasto, vaqkasto, veoma sna`no, sa {iqatim ustimaprilago|enim ishrani makrofitama (vi{im vodenim biqkama). Odli~anje pliva~. Moè presko~iti prepreke u vodi vi{e od metra. Polno sazrevau petoj i {estoj godini ìvota. Mresti se u ve{ta~kim mrestili{tima.Raste brzo, tako da u prvoj godini postiè masu 80-150 g, u drugoj do 1 kg,da bi u tre}oj porastao preko 2,5 kg.

U ribwake se nasa|uje radi regu-lacije obraslosti makrofitama(rogoz, trska, so~ivica, drezga isl.). Ukoliko se hrani ̀ itaricama,koeficijent konverzije (koli~inautro{ene hrane za kilogram pri-rasta) mu je jako visok (7-10), takoda se ne nasa|uje u ribwake koji nisu

obrasli vi{im vodenim biqkama. U zavisnosti od nivoa obraslosti,beli amur se nasa|uje u koli~ini 30-200 primeraka po hektaru. Veli~inaamura za nasad zavisi od vrste biqaka kojom je obrastao ribwak. Ukolikosu krupnije biqke (rogoz, trska) onda se poribqava krupnijim oblicima,a ako je ribwak obrastao mekom vodenom florom i so~ivicom nasa|ujuse sitniji primerci.

Slika 2. Beli amur

Beli tolstolobik (Hypophthalmichthys molitrix Val.)

Telo belog tolstolobika je visoko, bo~no spqo{teno sa grebenom natrbu{noj strani od glave do analnog otvora. Dobar je skaka~ i pliva~.

Beli tolstolobik je kao i beli amurbiqojed, ali se za razliku od amurahrani fitoplanktonom (sitnim, go-lim okom nevidqivim vodenimbiqkama koje „lebde” u vodi). Nasa-|uje se u produktivne ribwake (ribwa-ke sa dosta fitoplanktona).

Moè da naraste do 20 kg, ali seodlikuje sporijim rastom od belog

amura i sivog tolstolobika. U prvoj godini poraste 30-40 g/kom, drugojdo 300 g/kom, a u tre}oj do 900-1.000 g/kom {to se smatra konzumnomveli~inom. U zavisnosti od komadne mase nasa|uje se u ribwake ukoli~ini 30-200 kom/ha.

Sivi tolstolobik (Arystichthys nobilis, Rich.)

Sivi tolstolobik je najkrupnija riba iz grupe prate}ih vrsta. Narastado 50 kg. Oblik tela mu je sli~an kao kod belog tolstolobika, mada se lakomoè razlikovati po tamnijoj boji od belog tolstolobika, kao i po grebenukoji se prostire samo od trbu{nih do repnog peraja. Raste najbrè od svihprate}ih vrsta, tako da u prvoj godini ìvota dostiè masu od 150 g (i

vi{e), u drugoj 1.200 g, a u tre}oj ipreko 3,5 kg. Polno sazreva u 6–7.godini ìvota, a mrest mu je u junumesecu. Iako spada u vrste koje se kodnas razmnoàvaju u kontrolisanimuslovima (ve{ta~kim mrestili{tima)posledwih godina je konstatovan iprirodan mrest ove ribe.

Hrani se organizmima zooplan-ktona. Kao prate}a vrsta u toplovodnim ribwacima moè pove}ati prinosza 20%, ali sa nasadom sivog tolstolobika ne treba preterivati jer jekonkurent {aranu u ishrani. Nasa|uje se u koli~ini 30-200 primerakapo hektaru.

Liwak (Tinca tinca, Linn.)

Liwak se gaji u toplovodnimribwacima kao prate}a vrsta, madaje posledwih godina zanemarqivomalo zastupqen u na{im ribwa-cima.

Telo mu je izduèno, masivno, sasna`nim i zaobqenim perajama. Rastmu je spor, tako da u prvoj godini

18

Slika 3. Beli tolstolobik

Slika 4. Sivi tolstolobik

Slika 5. Liwak

19

dostiè masu od svega 20-30 g, u drugoj 40-120, a u tre}oj konzumnu teìnu200-250 grama.

Mla| liwaka se hrani zooplanktonom, a kasnije prelazi na ishranufaunom dna, tako da je konkurent {aranu u ishrani. Upravo zbog togawegova zastupqenost u ribwaku ne treba da bude ve}a od 5% ukupnog brojanasa|enih riba.

Smu| (Stizostedion lucioperca, Linn.)

Telo smu|a je izduèno, vretenasto,hrapavo (zbog karakteristi~nihkrqu{ti), s le|nim perajem iz dvadela. Usta su mu velika sa sna`nimzubima.

Polno sazreva u tre}oj i ~etvrtojgodini. Mresti se u aprilu mesecu. Uribwacima se za mrest formirajugnezda od mahovine ili drugih biqakana koje matice polaù ikru.

Jedna je od najplemenitijihslatkovodnih vrsta riba–grabqi-vica. U ribwake se nasa|uje kaoregulator prisustva divqe korovskeribe (babu{ke, idr.). Nasa|uju sesitniji primerci smu|a sa krup-nijim {aranom u koli~ini 10-50jedinki po hektaru i to prose~ne

mase 40-70 g/kom. Naredne godine prirasta do konzumne veli~ine 400-500 g/kom.

[tuka (Esox lucius, Linn.)

Telo {tuke je sna`no. Izduènih je usta u obliku pa~ijeg kquna, savilicama i jezikom punim o{trih zuba. Ima velika usta, tako da moèpojesti ribu svoje veli~ine. Polno je zrela sa dve i tri godine starosti.

Lepqivu ikru odlaè na vodenebiqke u februaru i martu mesecu.

Kao i smu| {tuka se u ribwakenasa|uje kao regulator prisustvadivqe korovske ribe. Nasa|uje semladuncima starim 15-20 dana, du-ìne 1,5-2 cm u ribwake gde se gaje

starije uzrasne kategorije {arana (dvogodi{wa mla| i konzumni {aran),tako da na kraju godine dostiè veli~inu 150-300 grama.

Slika 6. Smu|

Slika 7. Smu|evo gnezdo (Hristi}, \.,Buwevac, I., 1991)

Slika 8. [tuka

Som (Silurus glanis, Linn.)

Glava soma je {iroka i pqosnata sa ustima punim sitnih o{trih zuba.Telo je bez krqu{ti. Boja tela je zavisna od stani{ta koje naseqava.

Mresti se 3. i 4. godine starosti u junumesecu, na korewu vrbe ili ve{ta~kinapravqenim gnezdima u ribwacima.

Gaji se u mawim koli~inama u to-plovodnim ribwacima gde uni{tavakorovsku ribu. U prve dve godine ì-vota se hrani zooplanktonom i fau-nom dna, u tre}oj prelazi na grabqivina~in ìvota, kori{}ewem riba,àba, vodenih ptica i mawih vodenihsisara u ishrani. Zajedno sa {tukom,

spada u najizraènije grabqivice na{ih slatkih voda. Nasa|uje se uribwacima gde se gaji krupnija mla| ili konzumna riba. Naj~e{}e se

nasa|uju primerci od 150 g, koji do kraja sezone budu 700-1.000 grama.Som se nasa|uje samo u onim ribwacima koji se posle izlova mogupotpuno isu{iti.

2.3. Izbor lokacije za izgradwu {aranskihribwaka

[aranski ribwak se moè podi}i na razli~itim nepropusnim islabopropusnim terenima, sa osnovnim preduslovom da postojimogu}nost snabdevawa ribwaka vodom. Imaju}i u vidu {irok dijapazonmogu}nosti (obradive povr{ine razli~ite plodnosti, pa{waci,zemqi{ta lo{eg kvaliteta, slatine, zamo~varene livade, barska ili{umska tla, poplavna zemqi{ta…) treba imati u vidu i ~iwenicu da{to je zemqi{te boqeg kvaliteta to }e i prinosi na ribwaku bitiboqi, a proizvodwa ekonomi~nija.

20

Slika 9. Som

Slika 10. Prirodni ambijent za mrestsoma (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991)

Slika 11. Somovsko gnezdo (Hristi},\., Buwevac. I., 1991

21

Prilikom izbora lokacije veoma je va`no da budu}i ribwak bude {tobliì izvoru (reci, kanalu…) vodosnabdevawa, kako bi se smawilitro{kovi dovo|ewa vode (mawi dovodni kanali) do ribwaka.

Od velike va`nosti je i konfiguracija terena. Idealan je ravan terensa blagim padom prema objektima za ispu{tawe vode. Ukoliko teren nijeravan, ve} postoje mawe ili ve}e depresije, treba izvr{iti wegovunivelaciju (ravnawe) ili, ukoliko to nije mogu}e, napraviti unutra{wisistem kanala koji }e prikupqati vodu iz depresija i sprovoditi je doispusta iz ribwa~kog objekta. Postojawe depresija koje se ne moguisprazniti, uslovqava zaostajawe gajene ribe prilikom izlova, zaostajawedivqe ribe, {teto~ina iz grupe insekata, parazita i drugih izaziva~abolesti riba, lo{ijeg raspore|ivawe riba tokom gajewa u raspoloìvomprostoru i pogor{awa kvaliteta ribwa~ke sredine.

U zavisnosti od mesta izgradwe ribwaci se mogu podeliti na:

- Ribwake podignute u re~nimrukavcima. Izgradwa ovakvih rib-waka podrazumeva podizawe brana(sa obaveznim ispustom vode sa{uberom) u najuèm delu rukavca,jednog na po~etku i drugog na krajuribwaka. Prednost ovakvih ribwa-ka je u malim ulagawima, jer se neprave nasipi, a nedostatak {to suovakvi ribwaci stalno proto~ni,tako da postoji mogu}nost od popla-va, a stalna izmena vode u {aran-

skim ribwacima sa ekstenzivnom i poluintenzivnom proizvodwomnije poèqna.

- Ribwake sa uzdu`nim nasipom.Gorwa strana im je ome|ena prirod-nim uzvi{ewem, a dowa, paralelnauz vodotok, nasipom. Preduslov zawihovu izgradwu je postojawe terenasa blagim padom prema vodotoku.Dovod vode se reguli{e podizawembrane na reci ~ime se omogu}avagravitaciono puwewe ribwaka vo-dom preko dovodnog kanala. Ispu{-tawe vode je tako|e gravitaciono,zahvaquju}i razlikama u nadmor-skim visinama.

- Ribwake na zabarenim terenima. Nastaju kori{}ewem ve} postoje}ihvodenih povr{ina. Predstavqaju najlo{iju varijantu podizawa ribwaka.

Slika 12. Ribwak podignut u re~nomrukavcu (Antalfi, A., Tolg, I., 1974)

Slika 13. Ribwak sa uzdu`nimnasipom (Antalfi, A.,Tolg, I., 1974)

Zabarene terene je potrebno dugo vremena kultivisati da bi se dobilaproduktivna ribwa~ka povr{ina. Snabdevaju se vodom iz teku}ica, alii iz podvodnih izvora, koji onemogu}avaju isu{ivawe ribwaka imineralizaciju postoje}eg muqa, {to je preduslov uspe{ne proizvodwe.

- Ribwaci okruèni nasipom. Karakteristi~ni su za ravni~arsketerene. Predstavqaju jednu od najboqih varijanti podizawa ribwaka.Uglavnom se snabdevaju vodom iz obli`wih tokova (reka i kanala).

Vodom se naj~e{}e pune kori{}ewemcrpnih ure|aja (pumpi), a praznegravitacijom.

Prilikom odabira lokacije trebaimati u vidu ~iwenicu da je u~e{}ecene zemqe u ukupnim tro{kovimaizgradwe ribwaka malo, a zna~ajkvaliteta zemqe i konfiguracijeterena za ekonomi~nost proizvodweizuzetno veliki.

2.4. Kako se odlu~iti za veli~inu {aranskihribwaka

Veli~ina budu}eg ribwaka pre svega zavisi od raspoloìve povr{ineza podizawe ribwaka i finansijskih mogu}nosti investitora, kao i odmogu}nosti vodosnabdevawa budu}eg ribwaka.

[aran je veoma prilagodqiva riba, tako da moè ìveti u bazenimarazli~ite veli~ine. Otuda i sami ribwaci mogu biti povr{ine od sveganekoliko kvadratnih metara pa do preko hiqadu hektara. Svakako da ikoli~ina proizvedene ribe zavisi od prostora koji nam je na raspolagawu.U prvom slu~aju se moè govoriti o nekoliko kilograma, a u drugom prekosto vagona ribe. Ve}ina postoje}ih ribwaka ne pripada ni prvoj ni drugojkategoriji, ve} je od nekoliko ari do nekoliko stotina hektara.Poredodluke o veli~ini ribwaka, za budu}eg investitora je prilikom planirawaproizvodwe veoma va`no da se odlu~i koji broj bazena (ribwa~kihobjekata) }e biti gra|en na predvi|enoj povr{ini. Broj bazena zavisi odraspoloìve povr{ine, kao i od odluke koju uzrasnu kategoriju riba }egajiti. Ribama mawih uzrasnih kategorija odgovaraju mawe povr{ine, aribama vi{ih kategorija ve}e ribwa~ke povr{ine. Suprotno ovom zahtevuje osetqivost gajenih riba, tako da gajewe najmawih kategorija riba(mese~waka i jednogodi{waka) zahteva najvi{e znawa i iskustva. Svakakone zna~i da se konzumni {aran ne moè gajiti na malim povr{inama(nekoliko ari), kao i da se mla| ne moè gajiti na ve}im povr{inama(nekoliko desetina hektara). S obzirom na to da su mawe, odnosno ve}epovr{ine relativna stvar, posebno za po~etnika u ovom poslu, pre kona~neodluke poèqno je obaviti konsultacije sa stru~wacima iz oblastiribarstva. U svakom slu~aju odluka o broju i rasporedu ribwa~kih objekatapredstavqa vaàn korak planirawa proizvodwe.

22

Slika 14. Ribwak okruèn nasipom(Antalfi, A., Tolg, I., 1974)

23

2.5. Kvalitet i koli~ina potrebne vode za napajawe ribwaka

Toplovodni ribwaci se mogu snabdevati vodom iz nizijskih teku}ica(potoka, reka, kanala), staja}ih voda (jezera, akumulacija, bara), kao i izbu{enih bunara (mawi ribwaci).

Potrebna koli~ina vode za puwewe ribwaka obuhvata koli~inu vodeza osnovno puwewe i koli~inu vode za zasi}ewe zemqi{ta.

Koli~ina vode potrebna za osnovno puwewe zavisi od povr{ineribwa~kih objekata i dubine (visine vodenog stuba). Izra~unava sejednostavno mnoèwem ova dva podatka. Npr., ako je ribwa~ki objekatpovr{ine 10 hektara (100.000 m2) i prose~ne dubine 1,7 m, potrebnakoli~ina vode za puwewe objekta je 170.000 m3.

Koli~ina vode potrebna za zasi}ewe zemqi{ta, zavisi od vodnogkapaciteta zemqi{ta i debqine sloja zemqi{ta koji treba zasititi vodom.Obi~no ova koli~ina iznosi 25-50% od zapremine za osnovno puwewevodom. U konkretnom slu~aju za 10 hektara povr{ine to je 42.500 do 85.000m3, {to zna~i da bi za startno puwewe ribwa~kog objekta od 10 hektaratrebalo obezbediti ukupnu zapreminu vode od 212.500 do 255.000 m3.

Potrebna koli~ina vode za dopuwavawe ribwaka tokom proizvodwezavisi od vi{e faktora. Pre svega od primewene tehnologije gajewa, odintenziteta propu{tawa vode kroz tle i nasipe. Dnevni maksimalnigubici vode iz ribwa~kih objekata podignutim na slabopropustqivimzemqi{tima u na{im uslovima iznose 1cm vodenog stuba.

Voda koja se planira za snabdevawe ribwaka treba da je I ili II klasekvaliteta. Vode II klase su bogatije biogenim materijama i uslovqavajuboqu produkciju u ribwaku.

2.6. Voda kao ìvotna sredina gajenihtoplovodnih vrsta

Voda za ribe nije samo prostor koji nastawuju, ve} su od we potpunozavisne. Veza izme|u ìvotne sredine-vode i riba je znatno intimnijanego kod kopnenih ìvotiwa. Ribe u vodi stalno borave, hrane se, di{u,razmnoàvaju… Produkti metabolizma (gasoviti, te~ni i ~vrsti) seizlu~uju u vodu, transformi{u i ulaze u kruèwe materije, a deo ponovovra}a ribama. Gajewe riba (poluintenzivno i intenzivno) podrazumevavi{estruko pove}awe ihtiomase na jedinici povr{ine, zahvaquju}iuno{ewu dodatne materije (dodatne hrane i |ubriva) iz spoqne sredine.Me|utim, ovakve intervencije izazivaju promene u sedimentu (na dnu) ivodi, tako da za kratko vreme mogu u~initi ̀ ivotnu sredinu nepogodnomza ̀ ivot, dovode}i do poreme}aja i oboqewa, pa ~ak i uginu}a riba. Stogase gajena riba ni u kom slu~aju ne sme posmatrati izdvojeno iz vodenesredine ribwaka, ve} kao wen integralni deo. Neèqene trendove kretawaovih faktora tokom proizvodwe neophodno je korigovati u domenumogu}nosti kako bi se postigla optimalna proizvodwa.

Fizi~ke osobine vode Fizi~ke osobine umnogome odre|uju kvalitet vode, a time i nivo

proizvodwe. Upravo zbog neusagla{enosti pojedinih aktivnosti naribwaku sa fizi~kim ~iniocima sredine (|ubrewe u vreme visokihtemperatura, kre~ewe kada je visok pH, temperatura i NH3, intenzivnohrawewe kada su temperature vode preko 28 oC itd.) dolazi do pogor{avawakvaliteta vode, ~ak i do poreme}aja zdravstvenog stawa, pa i uginu}a riba.

Temperatura vode tokom godine u {aranskim ribwa~kim objektima sekre}e od mawe od 1oC do preko 30oC. Termika vode odre|uje dinamikuprodukcije u ribwa~kim objektima, kao i sam metabolizam gajene ribe.Optimalne temperature za gajewe {arana u letwem periodu su 20-26oC.Na gajenu ribu negativno deluju nagle promene. Naglo smawewe ilipove}awe temperature vode moè da izazove {ok, pa ~ak i uginu}e ribe.Kod toplovodnih riba temperature se ne smeju naglo promeniti za 12oC,dok kod mla|i problemi mogu nastati i pri promeni od svega 1,5-3oC.Zahla|ewe moè usloviti slabiji interes za hranom gajene ribe, na {tase prilikom prihrawivawa mora posebno obratiti pa`wa kako ribwa~kiobjekat ne bi dodatno bio optere}en organskom materijom od nepojedenehrane koja se raspada.

Kretawa vode mogu biti horizontalna i vertikalna. Horizontalna suuslovqena vetrom, kao i obezbe|ivawem protoka kroz jezero (dotokom iispustom vode), a vertikalna razli~itom gustinom vode, u zavisnosti odtemperature. Horizontalno kretawe izazvano vetrom (talasi) obezbe|ujupove}awe kontaktne povr{ine sa atmosferom ~ime se omogu}ava boqaaeracija (oboga}ivawe kiseonikom) ribwa~ke vode. Jaki talasiuslovqavaju i intenzivnije me{awa vode. Ova kretawa vode su od posebneva`nosti na ribwacima u periodima kada se planira |ubrewe mineralnim|ubrivima, budu}i da mogu u mawoj ili ve}oj meri usloviti izmenu hemizmavode. Poseban problem kod talasa u ribwacima je o{te}ivawe nasipa,odnosno wihove erozije (nagrizawa). Vertikalna kretawa nastaju uuslovima naglog zahla|ewa koja iniciraju da se gorwi rashla|eni slojvode, kao teì spu{ta ka dnu, a dowi topliji podiè ka povr{ini(prevrtawe vode). Moè imati i pozitivno i negativno dejstvo. Pozitivnodejstvo ima u mladim ribwacima bez anaerobnog (bez kiseonika) muqa,s obzirom na to da mogu iz dubqih slojeva transportovati biogene materijeu foti~ni (osvetqeni) sloj, ~ime }e pove}ati primarnu produkciju (razvojalgi). Posebno negativno svojstvo ova kretawa imaju u starim ribwacimasa anaerobnim muqem kada u vodeni stub izdiù produkte anaerobnerazgradwe toksi~ne za ribe (sumporvodonik, amonijak, metan). U ovakvimuslovima neophodno je obezbediti maksimalno osveàvawe vode u ribwaku.Izdizawe organskih materija nataloènih na dnu u vodeni stub moèusloviti deficit (nedostatak) kiseonika, tako da je indikovana i primenaagrotehni~ke mere zakre~avawa vode kako ne bi do{lo do o{te}ewarespiratornih organa ({krga), pa ~ak i gu{ewa riba.

24

25

Prozirnost vode u ribwacima je uslovqena pre svega koli~inomrastvorenih i suspendovanih (sitne ~estice koje nisu rastvorene) materijau vodi, i intenzitetom primarne i sekundarne produkcije. Nema direktnoguticaja na ribe, ali zato preko niza indirektnih dejstava moè bitnosmawiti prinose u procesu proizvodwe. Tako sadràj suspendovanihmaterija ispod 25 mg/l nema negativnog uticaja na ribarstvo, pri sadràjuod 25-80 mg/l ribarstvo se odràva sa smawenim prinosima, dok ve}ekoli~ine znatno smawuju populacije gajene ribe. Optimalna prozirnostse kre}e u relaciji 0,2-0,6 m, mada se ~esto i ne moè na}i korelacijaizme|u prirasta riba i prozirnosti vode.

Hemijske osobine vode

Hemizam vode ~esto je od presudnog uticaja na nivo proizvodwe.Promene hemijskog sastava pored indirektog delovawa na ribe (prekofito i zooplanktona, odnosno preko poreme}aja u lancima ishrane) delujui direktno na ribe. Podaci o hemizmu predstavqaju polaznu osnovuprimene agrotehni~kih mera, stoga je bar najva`nijim parametrimaneophodno posvetiti nu`nu pa`wu.

Smatra se da su za ìvot riba povoqne pH vrednosti od 6,5 do 8,5, ada vrednosti 5-9, iako nepovoqne, jo{ nisu letalne. U kiselim vodamadolazi do nagomilavawa sluzi na {krgama riba, a ja~e kiseline i bazeizazivaju nekroti~ne promene na {krgama (odumirawe delova {krga).

Produkcija riba je boqa u slabo baznim (pH iznad 7) nego u kiselimvodama, jer je i organska produkcija ve}a, a i ribe imaju boqi temporasta, pa se preporu~uje da voda za vodosnabdevawe ribwaka bude neutralnaili slabo alkalna (bazna). U ribwacima se pH vode moè podi}i primenomagrotehni~ke mere kre~ewa vode.

Pored direktnog dejstva na ribe, promene pH deluju i indirektno jerse mewa toksi~nost (otrovnost) pojedinih otrovnih materija. Niske pHpove}avaju toksi~nost te{kih metala, dok povi{ene pH vrednostipove}avaju toksi~nost amonijaka u vodi. Pri primeni agrotehni~ke mere-zakre~avawa nu`no je voditi ra~una o sadràju amonijaka u vodi kako sene bi pove}ala wegova toksi~nost, {to je ~est slu~aj u na{im ribwacima.

Od rastvorenih gasova u stabilnim ribwa~kim ekosistemima vodasadrì najvi{e kiseonika, potom ugqendioksida, dok se u zaga|enimribwa~kim vodama i pri dnu sa anaerobnim sedimentima nalaze amonijak,azot, metan i sumporvodonik.

Kiseonik je najva`niji gas za ìvi svet povr{inskih voda. Sadràjkiseonika (O2) uslovqen je temperaturom, atmosferskim pritiskom,kretawem vode, padavinama, sadràjem brzo razgradqivih organskihmaterija, prisustvom redukuju}ih materija (neorganske i organske materijekoje u procesima razgradwe tro{e kiseonik), kao i intenzitetom razvitkabiqnog i ìvotiwskog sveta i wihove aktivnosti.

Za uspe{no gajewe {arana prose~an sadràj kiseonika tokom danabi trebalo da bude preko 5 mg/l. Kra}i vremenski period (nekoliko

sati) se mogu tolerisati niè vrednosti, koje ne bi trebalo da buduispod 2 mg/l.

Sadràj rastvorenog kiseonika u ribwacima vrlo je promenqiva tokomgodine, ali i tokom dana, posebno u uslovima intenzivnog razvojafitoplanktona. U periodima pove}ane produkcije fitoplanktona u drugojpolovini dana konstatuju se vrednosti i preko 20 mg/l, da bi u ranimjutarwim satima, pre izlaska sunca, sadràj O2 pao i ispod 2 mg/l. Prematome, u ribwacima nije dovoqno odrediti samo sadràj kiseonika jednomu toku dana, ve} je potrebno pratiti wegovo varirawe tokom 24 sata, ilipak i u prakti~ne svrhe odrediti sadràj kiseonika u zoru. Svaka visokakoncentracija kiseonika u toku dana (po podne) ukazuje na ve}e prisustvobiqnih organizama u vodi, odnosno na mogu}nost ve}eg deficitakiseonika tokom no}i, pre svega pred zoru, posebno u periodima obla~nihdana ili u no}ima bez mese~ine (period mladog meseca).

U ribwacima nedostatak kiseonika predstavqa ograni~avaju}i faktorproizvodwe. Na nedostatak kiseonika znatno je osetqivija mla| odkonzumne ribe. Trajniji deficit maweg intenziteta uslovqava pove}ankoeficijent konverzije, dok je nedostatak kiseonika u ribwa~koj vodi~est uzrok masovnog uginu}a riba u Srbiji. Naj~e{}i uzrok deficita je„vodeni cvet” algi (prenamnoàvawe algi), naj~e{}e modrozelenih, kaoi ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u vodenoj sredini.U ovakvim okolnostima se primewuje agrotehni~ka mera zakre~avawaribwaka (ili tretman sa bakar sulfatom {to je lo{ija varijanta), alii osveàvawe vode gde za to postoje mogu}nosti.

Amonijak je prisutan u vodi ribwaka kao normalan produkt biolo{kerazgradwe proteina. U dobro aerisanim vodama koncentracije su muneznatne, jer vezivawem kiseonika prelazi u nitrite (NO2), a potom unitrate (NO 3), tako da se wegova pojava vezuje za nedostatak kiseonika uribwa~koj sredini. U nizijske ribwake u ve}oj meri dospeva iz vodotokaza vodosnabdevawe, ali nastaje i kao produkt metabolizma riba, uprocesima razgradwe uginulog vodenog cveta, pri razgradwi neisko-ri{}ene dodatne hrane i pri |ubrewu organskim |ubrivima.

Javqa se u vodama kao jonizovani (NH4) i nejonizovani (NH3). Nejo-nizovana frakcija je jako toksi~na za ribe, dok je jonizovana slabotoksi~na. Procenat nejonizovanog u ukupnom amonijaku se pove}ava saporastom pH i temperature. Pri pove}awu nivoa amonijaka u vodi, smawujese wegovo izlu~ivawe iz krvi i telesnih te~nosti riba, {to dovodi dopove}awa pH krvi i unutra{we intoksikacije (samotrovawa) ribqegorganizma. Stalno prisustvo amonijaka u ve}im rastvorama smawujeprirast ribe, dovodi do o{te}ewa {krga, a ~esta su i uginu}a usledtrovawa ovim gasom. Me|utim, uginu}a su naj~e{}e rezultat kombinovanognepovoqnog delovawa povi{ene koncentracije amonijaka, visokih pHvrednosti i temperatura, kao i sniènog sadràja kiseonika, pa je te{kodati neku odre|enu vrednost kao maksimalno dozvoqenu koncentracijuu vodama koje se koriste za toplovodno ribarstvo. [aranske vrste i drugetoplovodne ribe koje se gaje u toplovodnim ribwacima mogu kra}e vreme

26

27

da toleri{u znatno ve}e koncentracije nejonizovanog amonijaka (nekolikomiligrama po litru), {to je u ribwacima mogu}e i kao rezultat akli-matizacije (prilago|avawa). Ipak ukupni amonijak ne bi trebao da prelazi0,5 mg/l, posebno kad je voda alkalna i temperature povi{ene.

Smawewe koncentracija amonijaka u dovodnoj vodi moè se posti}iaerisawem dovodne vode (raspr{ivawem vode tj. omogu}avawem {to ve}egkontakta sa atmosferom kako bi se gasoviti nejonizovani NH3 oslobodioiz vode). Eliminacija amonijaka iz ribwaka je znatno teà jer bi uvo|eweaeratora poskupeo proces proizvodwe. Zbog toga je najboqe re{ewe spro-voditi preventivne mere spre~avawa nastanka amonijaka (onemogu}avawerazvoja vodenog cveta, smawewe sadràja brzo razgradqivih organskihmaterija, pravilno dodatno prihrawivawe...), kao i onemogu}avawenastanka deficita kiseonika kako bi se amonijak oksidovao.

Od ostalih gasova koji mogu da se jave u ribwacima treba pomenutimetan (CH4) i sumporvodonik (H

2S) jer su i jedan i drugi jako toksi~ni

za ribe i u vodama za ribarstvo ne bi smelo uop{te da ih bude. Javqajuse u anaerobnim vodama u starim zabarenim ribwacima, kao i u ribwacimapodignutim na zabarenim mo~varnim terenima.

Biogene materije ili nutrijenti su materije neophodne za sintezuzelenih biqaka. Za pove}awe produktiviteta ribwaka se pod primarnimbiogenim materijama podrazumevaju jediwewa: fosfora, azota i kalijuma,a pod sekundarnim: kalcijum, magnezijum i sumpor. Dok ostalih uglavnomima u dovoqnim koli~inama, fosfor (P) i azot (N) naj~e{}e pred-stavqaju ograni~avaju}e ~inioce u pove}awu produktiviteta voda kojese koriste za gajewe riba, tako da se u razli~itim oblicima dodajuribwacima |ubrewem.

Fosfor se javqa u vi{e oblika. U vodi brzo ulazi u cikluse kruèwamaterija, tako da se nakon wegovog uno{ewa naglo pove}a produkcijafitoplanktona. Porast kratko traje i produkcija se brzo vra}a naprethodni nivo, {to je posebno va`no pri primeni agrotehni~kih mera|ubrewa mineralnim (fosfatnim ili me{anim) |ubrivima. Naime, boqirezultati se postiù u~estalim dodavawem mawih koli~ina fosforanego pri jednokratnoj primeni ve}e koli~ine.

Za dobru produkciju u toplovodnim ribwacima dovoqne su koncentra-cije fosfora od 0,1 do 0,5 mg/l u obliku ortofosfata (PO4). Radi postizawadobre produkcije neophodno je stalno pra}ewe sadràja fosfora kakobi se blagovremeno moglo intervenisati |ubrewem po potrebi. Ve}ekoncentracije fosfora od 0,5 mg/l se ne preporu~uju da ne bi do{lo dorazvoja vodenog cveta.

Azota u vodi ima mnogo vi{e od fosfora. U ~istim prirodnim vodamaga je naj~e{}e deset puta vi{e. Kao i fosfor, kruì izme|u bioti~kih iabioti~kih komponenti vodene sredine.

Znatan deo azota dospeva do sedimenta dna. Brzina difuzije rastvor-qivih jediwewa azota iz sedimenata (istaloènih materija na dnu) uvodu je dosta mala i veliki deo azota ostaje na dnu. Azotne materije usedimentima sa dubina ve}ih od 10 cm se prakti~no ne vra}aju natrag u

vodu. Ovo treba imati na umu pri primeni agrotehni~kih mera u odrà-vawu kvaliteta ribwa~ke sredine, jer isu{ivawe ribwaka i obradapovr{inskog dna (plitko orawe i tawirawe) omogu}avaju da rezerve azotaiz sedimenata postanu dostupne primarnim producentima (algama).

Kako alge koriste sedam puta vi{e azota od fosfora, nitratnog azota(azota iz nitrata) bi trebalo da bude sedam do deset puta vi{e odortofosfata. Ukoliko je taj odnos poreme}en {to je dosta ~esta pojava uzapu{tenim ribwacima dolazi do poreme}aja sastava fitoplanktona icele produkcije u ribwaku.

Ve}e prisustvo brzo razgradqivih organskih materija u ribwa~kojvodi negativno se odraàva na prinose u toplovodnim ribwacima. ̂ estose konstatuju jako pove}ane vrednosti za utro{ak KMnO

4ili BPK5,

(pokazateqi prisustva organskih materija u vodi) na {ta se ne obra}adovoqno pa`we. Od negativnih posledica za ribe do kojih dovodi pove}ansadràj brzo razgradqivih organskih materija najopasniji je deficitkiseonika do koga dolazi pri wihovom razlagawu.

Gorwa granica za gajewe {aranskih vrsta riba: 80-120 mg/l za utro{akKMnO4 (odnosno 20-30 mg/l za HPK) ili odgovaraju}a vrednost od 8-15mg/l za BPK5, {to zavisi od intenziteta proizvodwe i mogu}nostiosveàvawa vode.

Biolo{ke osobine vode

Primarni producenti (alge i vi{e vodene biqke) su veoma va`nekomponente ribwa~kog ekosistema. Sposobno{}u stvarawa organskihmaterija od neorganskih, uz osloba|awe kiseonika uz pomo} sun~eve

svetlosti predstav-qaju osnov celo-kupne produkcijevodenih ekosistema,pa samim tim iproizvodwe riba.Bazirawe proizvod-we riba u poluinten-zivnom sistemu naprirodnoj hrani kaoizvoru proteina idrugih va`nih kom-ponenti hrane ne bibilo mogu}e bez pri-marnih producenata(algi) koje zajedno sabakterioplanktonom(bakterijama kojelebde u vodi) ~inepolaznu osnovu ra-zvoja zooplanktona

28

Slika 15. Va`nije vrste algi (Antalfi, A.,Tolg, I., 1974)

29

(prirodne hrane riba). Stimulisawem wihove produkcije preko obezbe-|ivawa dovoqne koli~ine biogenih materija (|ubrewem) predstavqaosnovu dobre produkcije prirodne hrane riba, a time i produkcije ribau ribwacima.

Fitoplankton je i osnova ishrane prate}e vrste u {aranskim ribwacima-belog tolstolobika. Me|utim pored pozitivnih osobina fitoplanktonatreba pomenuti i negativno prenamnoàvawe algi, pre svega modrozelenih,odnosno stvarawe „vodenog cveta“. Razvoj „vodenog cveta” moè biti veoma{tetan za gajenog {arana s obzirom na to da negativno uti~e na kiseoni~nireìm, {to je posebno izraèno u vreme prestanka razvoja tj. naglograzlagawa (truqewa) algi. Pri razgradwi „vodenog cveta” dolazi i dostvarawa toksi~nih materija. Neadekvatno i neblagovremeno reagovawena pojavu „vodenog cveta” ~est je uzrok uginu}a riba.

Zna~aj vi{ih vodenih biqaka (makrofita) u ribwacima je tako|e veliki,Pored uloge u primarnoj produkciji, kao i u osloba|awu kiseonika, emerznemakrofite (~iji je koren i mawi deo stabla u vodi, a ve}i deo stabla sa

listovima i organima za razmnoàvawe iznad vode) zasa|ene uz nasip sunajboqa za{tita od razorne mo}i talasa. Predstavqaju osnovu ishranebelog amura, a i dobro stani{te i za{titu za beski~mewake koje u ishrani

Slika 16. Nadvodne (emerzne) vodene biqke

Slika 17. Plivaju}e (flotantne) vodene biqke

koristi gajeni {aran. Prenamnoàvawe makrofita (posebno emerznihpoput trske i rogoza) van pojasa nasipa u ribwacima za poluintenzivnuproizvodwu nije poèqno budu}i da smawuje korisnu povr{inu za gajenu

ribu i stvara neproduktivne celulozne sedimente koji se sporo razgra|uju,tako da je potrebno suzbijati wihovo {irewe. Flotantne makrofite (~ijisu, listovi, mawi deo stabla i organi za razmnoàvawe – cvet i plod napovr{ini vode) nisu poèqne u {aranskim ribwacima, po{to zasewujuvodu i onemogu}avaju razvoj fitoplanktona u vodi. Mali razvoj submerznihbiqaka (koje su pod vodom, odnosno ~iji samo cvetovi mogu biti iznadvode prave}i podvodne livade) moè biti poèqan u ribwacima, s aspektadobrog stani{ta za beski~mewake kojima se riba hrani.

U jesewem periodu nakon zavr{etka vegetacije, najboqe je izvr{itispaqivawe eventualno prisutnih emerznih makrofita van pojasa nasipakako bi se ubrzala mineralizacija sporo razgradqivog celuloznog stablai onemogu}ilo razvijawe neproduktivnog sloja na dnu ribwaka.

Zooplankton predstavqa glavnu prirodnu hranu mla|i {arana (kaoi ve}ine drugih vrsta koje se gaje u {aranskim ribwacima), a zajednosa faunom dna i konzumne ribe. Kao i fitoplankton, zooplankton uribwacima ima veoma izraènu sezonalnost u maksimumima i minimu-mima razvi}a. U prole}nom periodu biomasa zooplanktona moè bitii nekoliko tona po hektaru. Naàlost, sredinom leta kada su optimalniuslovi za rast {arana, dolazi do pada mase zooplanktona. Pored direktnezavisnosti zooplanktona od fitoplanktona, koli~ina i sastav zooplan-ktona u mnogome zavise od gustine nasada riba. Gu{}i nasad riba dovodido smawewa biomase zooplanktona. Dobro je oranizovati delimi~anizlov zooplanktona, pre svega krupnijih oblika–Daphnia, u vremewegovog maksimalnog razvoja, osu{iti ga i kasnije, kada wegovaprodukcija padne, koristiti u ishrani gajene ribe, ili pak prodati kaohranu akvarijumskih riba.

30

Slika 18. Podvodne (submerzne) vodene biqke

31

U ishrani konzumnog {arana i starije mla|i fauna dna ima velikizna~aj. U periodima kada je dobro razvijena, predstavqa glavnukomponentu prirodne hrane. Faunu dna u produktivnim ribwacimauglavnom ~ine larve insekata (hironomide) i malo~ekiwaste gliste(oligohete). Kao zooplankton i fauna dna, ima svoju dinamiku razvoja.Tako su hironomide najbrojnije u prole}e, a oligohete u leto. Dinamika

brojnosti faune dna uslovqena je gustinom nasada riba, tako dapreveliki nasad iscrpquje faunu dna. Na nivo razvoja faune dna uti~eniz ~inilaca, me|u kojima treba pomenuti: |ubrewe, starost ribwaka,fizi~ke i hemijske osobine vode... Kada broj organizama faune dna padneispod 200 ind/m2 {aran vi{e ne}e koristiti ovu prirodnu hranu (s

Slika 19. Zooplanktonski organizmi iz ribwaka (FAO, 1985)

Slika 20. Fauna dna iz ribwaka

obzirom na to da bi vi{e energije utro{io traè}i ovu hranu nego {tobi dobio wenim konzumirawem).

Od koli~ine i sastava raspoloìve prirodne hrane u poluintenzivnomsistemu gajewa riba zavisi i prinos na ribwaku, koli~ina utro{enedodatne hrane, zdravstveno stawe riba i kvalitet ribqeg mesa, a samimtim i uspeh proizvodwe.

Kao bioti~ke ~inioce sredine u {aranskim ribwacima sa polu-intenzivnom proizvodwom svakako treba pomenuti i uzro~nike bolesti

(viruse, bakterije, protozoe), prenosnike bolesti, parazite i grabqivicekoje se hrane ribom (ptice i sisare), koje u velikoj meri mogu smawitibrojnost riba u ribwacima, {to zasluùje du`nu pa`wu.

2.7. Istra`ni radovi koje je potrebno obaviti preizgradwe ribwaka

Pre nego {to se budu}i proizvo|a~ opredeli za izgradwu ribwakapotrebno je da obavi istra`ne radove (uradi studiju o ispuwenostiprirodnih uslova za podizawe ribwaka). Istra`ni radovi podrazumevajuispitivawe kvaliteta vode za vodosnabdevawe ribwaka, ispitivawepedolo{kog sastava, propustqivosti i konfiguracije terena.

Istraìvawe kvaliteta vode podrazumeva ispitivawe fizi~kih,hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. Istraìvawa kvalitetavode mogu obaviti stru~waci hidrohemijskog i hidrobiolo{kog profila,odnosno ustanove registrovane za pruàwe ovakvih usluga.

Istraìvawe pedolo{kog sastava i propustqivosti terena se obavqauzimawem pedolo{kih uzoraka. Vodonepropusni sloj treba da je na dubini1,5-2 m., sa debqinom 1-2 metra. Ova istraìvawa obavqaju stru~wa-ci–pedolozi, odnosno ustanove registrovane za pruàwe takvih usluga.

Treba naglasiti da su to uglavnom ispitivawa koja malo ko{taju, i uukupnoj investiciji ~ine neznatni deo tro{kova, a garantuju sigurnostulagawa sredstava, odnosno elimini{u mogu}nost proma{ene investicije.

32

Slika 21. Larve insekata i ra~i}i–{teto~ine u ribwacima (FAO, 1985)

33

2.8. Dinamika radova i izgradwa ribwakaPre nego {to se krene sa izgradwom ribwaka neophodno je obaviti

~itav niz pripremnih radova. Upravo zbog toga upozna}emo budu}eproizvo|a~e sa dinamikom radova na izgradwi ribwaka (prikupqaweprate}e dokumentacije je prema vaè}im zakonima Republike Srbije):- Izbor lokacije za izgradwu ribwaka;- Istra`ni radovi ispuwenosti prirodnih uslova za izgradwu {aranskih

ribwaka; - Izrada idejnog projekta (radi sagledavawa obima ulagawa i isplativosti

investicije i kao osnova za izradu investicione studije–biznis planaukoliko se pri izgradwi ribwaka ra~una na kredite);

- Re{avawe imovinsko pravnih odnosa oko predvi|ene lokacije;- Ukoliko se po izvodu iz posedovnog lista predvi|ena lokacija za

izgradwu ribwaka vodi kao obradivo poqoprivredno zemqi{tepribavqawe saglasnosti nadle`nog ministarstva (Ministarstva zapoqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo) za izgradwu ribwaka naobradivom poqoprivrednom zemqi{tu;

- Ukoliko se po izvodu iz posedovnog lista predvi|ena lokacija zaizgradwu ribwaka vodi kao pa{wak pribavqawe saglasnosti nadle`neSkup{tine op{tine za izgradwu ribwaka na pa{waku;

- Upu}ivawe zahteva (zajedno sa rezultatima istra`nih radova)Republi~kom hidrometeorolo{kom zavodu Republike Srbije, za dobijawemi{qewa u postupku projektovawa ribwaka;

- Upu}ivawe zahteva (sa mi{qewem u postupku projektovawa ribwaka iobavqenim analizama) nadle`noj radnoj jedinici, Vodoprivrednogcentra Javnog vodoprivrednog preduze}a (JVP) za dobijawe vodopri-vrednih uslova za projektovawe ribwaka;

- Ukoliko se povr{ina planirana za izgradwu ribwaka grani~i ilipreko we prelazi pruga, put, gasovod, elektri~ni vod i sl. potrebno jenadle`noj instituciji uputiti zahtev za prethodnu saglasnost (uslove)za izgradwu ribwaka. Istim institucijama nakon zavr{etka glavnogprojekta potrebno je dostaviti primerak projekta uz zahtev za kona~nusaglasnost;

- Ukoliko lokaciju za izgradwu ribwaka naseqava neka retka ili ugroènabiqna ili ìvotiwska vrsta ili je lokacija u za{ti}enom podru~juupu}ivawe zahteva za dobijawe uslova od Zavoda za za{titu prirodeSrbije;

- Obezbe|ivawe urbanisti~ke dokumentacije (uslovi i dozvole);- Izrada tehni~ke dokumentacije (glavnog projekta) za ceo objekat

(Tehni~ka dokumentacija treba da sadrì tehni~ku dokumentaciju izradehidrogra|evinskih i gra|evinskih objekata, tehni~ku dokumentacijuizrade crpne stanice, ako se planira wena izgradwa, tehni~ku doku-mentaciju izrade visokonaponskog voda za crpnu stanicu (ukoliko seza to koristi elektri~na energija) i tehnolo{ku dokumentaciju. Tehni~kadokumentacija se radi na osnovu tehnolo{kih, hidrolo{kih,hidrauli~kih, geodetskih i drugih podataka. Na kraju je potrebnouraditi tehni~ku kontrolu ura|ene tehni~ke dokumentacije;

- Upu}ivawe zahteva JVP–u (zajedno sa primerkom glavnog projekta) zadobijawe saglasnosti na ura|en projekat;

- Obezbe|ivawe odobrewa za gradwu (gra|evinske dozvole) od op{tinskogorgana uprave nadle`nog za poslove gra|evinarstva, nadle`ne Skup{tineop{tine, ako je ribwak do 50 hektara povr{ine, odnosno od republi~kog(ili pokrajinskog) organa uprave nadle`nog za poslove gra|evinarstvaako je ribwak preko 50 hektara povr{ine;

- Obezbe|ivawe vodoprivredne dozvole od JVP;- Izgradwa ribwaka (izgradwa objekta treba da bude u skladu sa Zakonom

o izgradwi objekata);- Upu}ivawe zahteva Ministarstvu poqoprivrede, vodopripvrede i {u-

marstva za dobijawe re{ewa da su izgra|eni objekti u skladu propisanimveterinarsko-sanitarnim uslovima;

- Upu}ivawe zahteva Ministarstvu poqoprivrede, vodoprivrede i {u-marstva za dobijawe re{ewa o ispuwenosti uslova u pogledu tehni~keopremqenosti i drugih uslova u skladu sa zakonom za obavqawedelatnosti iz oblasti poqoprivrede;

- Obezbe|ewe upotrebne dozvole od strane nadle`nog organa Skup{tineop{tine;

- Zasnivawe proizvodwe.

Prilikom izgradwe toplovodnog ribwaka osnovno je pravilo da seribwak ne ukopava u zemqu, ve} da se oko planirane povr{ine gradeobodni nasipi. Ukopavawem u zemqu se remeti zemqi{te, odnosnoelimini{e povr{inski plodni humus dospevaju}i do zdravice i tako odpotencijalnog dobrog ribwaka napravi lo{, a i onemogu}i gravitacionopra`wewe ribwaka. Izgradwa ribwaka ukopavawem je daleko skupqa odizgradwe formirawem nasipa.

Detaqnije sagledavawe izgradwe pojedinih ribwa~kih objekata datoje u prikazu hidrogra|evinskih i gra|evinskih objekata na ribwacima.

2.9. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti na ribwacima

Pod {aranskim ribwakom podrazumevamo povr{inu zemqe ogra|enuprirodnim pregradama ili nasipima na koji se dovodi voda radi gajewariba.

Ribwak sa~iwavaju hidrogra|evinski i gra|evinski objekti: vodozahvat(sa ili bez crpnih ure|aja), dovodni kanal, napojni kanali, nasipi (kojiokruùju ili pregra|uju proizvodne objekte), upusni i ispusni grlewaci,unutra{wa drena`na mreà, odvodni kanali, zgrada mrestili{ta, maga-cin, upravna zgrada i unutra{wa putna mreà.

34

35

Tip vodozahvata je u zavisnosti od toga da li u recipijentu (kanalu,potoku, reci) ima dovoqno vode za snabdevawe ribwaka ili ne. Ukolikonema dovoqno vode neophodno je napraviti mawu akumulaciju, ~ime sereguli{e nivo vode u dovodnom kanalu za ribwak. Brana se za potrebevodosnabdevawa malih ribwaka gradi od zemqe, a za potrebe ve}ih odarmiranog betona.

Ukoliko u recipijentu ima dovoqno vode, a recipijent se nalazi navi{oj koti od ribwaka, pravi se mawa prelivna pregrada koja usmeravadeo vode ka dovodnom kanalu.

Ukoliko u recipijentuima dovoqno vode, a kotavodozahvata je ispod koteribwaka ({to je naj~e{}e),neophodno je izvr{itiugra|ivawe crpnih ure|aja(pumpi) za upumpavawevode u dovodni kanal (ilikod mawih ribwaka obez-bediti mawe pokretnecrpne ure|aje koji di-rektno upumpavaju vodu uribwa~ke objekte).

Slika 22. [aranski ribwak (Foto Z. Markovi})

Slika 23. Crpni ure|aj za napajawe toplovodnogribwaka vodom (Foto Z. Markovi})

Dovodni kanal sluì za napajaweribwaka. Potrebno ga je dimenzi-onisati prema potrebnoj koli~inivode za napajawe ribwaka. Moè bitiotvoren ili zatvoren. Otvoreni kanaltreba da je sa bo~nim stranicamakosine 1:1 i sa osigurawem od zaru-{avawa. Zatvoreni kanal moè bitiod betona ili sinteti~kih cevi. Napo~etku dovodnog kanala obaveznougraditi re{etku, a tamo gde je tomogu}e i peskolov, kako bi se spre-~ilo dospe}e ~vrstih predmeta idivqe ribe u ribwak.

Napojni kanali razvode vodu od dovodnog kanala do pojedina~nihribwa~kih objekata za gajewe ribe. Dimenzionirani su prema poje-dina~nim potrebama objekata za gajewe.

Nasipi su gra|evinski objekti koji okruùju ribwake (obodni nasipi)i odvajaju jedan ribwa~ki objekat od drugog (pregradni nasipi). Dimenzijesu zavisne od materijala od koga su izgra|eni, dubine vode u objektu,povr{ine objekta, potrebe unutra{weg transporta po nasipu i dr.

Da bi nasip bio ~vr{}i, stabilniji i trajniji za izgradwu se upo-trebqavaju materijali sa {to mawe organskih materija, koje svojomrazgradwom ostavqaju praznine i destabilizuju nasip. Zbog toga se kaoprvi korak izgradwe nasipa odstrawuje gorwi humusni sloj (10-40 cm),

na trasi postavqawa nasipa.U tako pripremqen terenukopava se sredi{wi kanal(„{lic”) {irine 0,4-1 m idubine 0,5-0,7 m, radi {to~vr{}e veze izme|u podlogei nasipa. „[lic” prekidakapilarnost podloge spre-~avaju}i proce|ivawe vodekroz nasip. Materijal zanasip se uzima sa spoqnestrane ribwa~kog objekta~ime se formira obodnikanal koji sakupqa procednuvodu i odvodi je u glavni

odvodni kanal i mawim delom sa unutra{we strane prilikom ~ega seformira deo unutra{we kanalizacione mreè za ispust vode, odnosnopotpuno isu{ivawe ribwaka nakon ispusta. Prilikom uzimawamaterijala treba voditi ra~una da se sa mesta pozajmi{ta najpre sklonipovr{inski humusni sloj, koji se moè iskoristiti za razastirawe unutar

36

Slika 24. Dovodni kanal (Foto Z. Markovi})

Slika 25. Rad buldozera na formirawu nasipa(Foto Z. Markovi})

37

ribwa~kih objekata ili za oblagawe krune i spoqne kosine nasipa nakonizgradwe. Ukoliko se za formirawe nasipa koristi rastresiti materijal,noìca nasipa mora biti {ira. Kopawe zemqe i formirawe nasipa seobavqa kori{}ewem buldozera (buldoèra) i bagera.

Prilikom izgradwe nasipa veoma je va`no dobro nabiti materijal za{ta se koriste gra|evinske ma{ine-jeèvi. Nabijawe se obavqa slojevito(sloj po sloj, nakon wihovog formirawa). [irina krune (gorwa povr{inenasipa) zavisi od funkcije nasipa i treba da je ve}a od 2 m, a ako se powoj obavqa transport ve}a i od 3 metra. Visina nasipa zavisi od funkcijenasipa (odnosno od tipa ribwa~kih objekata koje okruùju), a u svakomslu~aju mora da je bar 50 cm iznad planiranog vodenog ogledala, aprilikom gradwe treba dodati jo{ 30 cm radi kasnijeg slegawa. Stranicenasipa su kose. Nagib je blaì prema unutra{woj strani sa dodatkombankine, radi za{tite od udara talasa vode i za{titnim pojasom (3-10m) koji se nadovezuje na bankinu. Na za{titni pojas i kosinu bankinetreba zasaditi trsku i rogoz, ~iji splet korewa {titi nasip od obru-{avawa, a stabla amortizuju udare talasa. Kruna nasipa, spoqna kosinai deo unutra{we kosine zasejavaju se livadskom travom ili oblaùbusewem trave, a unutra{wa kosina se radi dodatnog obezbe|ewa moèobloìti folijom, krupnim kamewem, betonskim plo~ama (mawih di-menzija), trajnim xakovima ispuwenim peskom, {qunkom ili sli~nimmaterijalom, {utom, fa{inama od trske, starim gumama, gumenim trakamai dr. Na nasipima se spre~ava rast grmqa i drve}a, koji svojim korenovim

sistemom destabilizuju nasip, a ujedno predstavqaju skloni{ta za vidrei pacove koji svojim hodnicima o{te}uju nasip. Zapremina zemqe za 1m. formiranog du`nog nasipa zavisi od niza ~inilaca (od tipa nameneproizvodnog objekta, povr{ine i dubine ribwa~kog objekta, pravca isnage udara vetra, kvaliteta zemqe za izgradwu nasipa...) i kre}e se 2-3m3, za formirawe nasipa mrestili{ta (tipa Dubi{) pa i do preko 30 m3

(za obodni nasip ve}ih odgajivali{ta), ~ija kruna sluì za kretawemotornih vozila po ribwaku. Ve}i nasip (sa bankinom i za{titnimpojasom prema unutra{wosti ribwa~kog objekta), dobro napravqen (dobronabijena zemqa, dobar materijal, dodatno obezbe|ewe…) predstavqa boqu(kvalitetnu i trajniju), ali i skupqu varijantu. Finansijska ulagawa uizgradwu nasipa na toplovodnim ribwacima predstavqaju najve}i deoukupne investicije u izgradwi ribwaka.

Slika 26. Nasip sa bankinom i za{titnim pojasom (Treer, T. i sar., 1995)

Nakon izgradwe, dobro je izgra|ene (zemqane) objekte ostaviti izvestanperiod (poèqno godinu) van upotrebe (da se ne pune vodom), kako bi seizvr{ilo slegawe terena i obrastawe travom, odnosno formirani nasipstabilizovao, a samim tim i pove}ala wegova trajnost. Naàlost usledèqe da se investicija {to pre vrati (kao i kreditnih obaveza) naj~e{}ije slu~aj da se ribwa~ki objekti odmah nakon izgradwe pune vodom istavqaju u proizvodwu.

Grlewaci su gra|evine odarmiranog betona (na ribwa-cima malih povr{ina mogu bitii od tvrdog drveta), sa posta-vqenom cevi (dovodnom iliodvodnom) na dnu gra|evine.Sluè za napajawe i odvodwa-vawe pojedinih ribwa~kih obje-kata. Sastoji se od glave(betonske konstrukcije) u kojojsu dva (nekada tri) `leba zapostavqawe drvenih {ubera{irine 20–25 cm, ({uberi susnabdeveni kukom tako da se~akqom mogu izvla~iti iz `le-bova) i propusne cevi. Izme|upostavqena dva reda {uberanabija se stajsko |ubrivo ili{qaka, radi spre~avawa neè-qenog propu{tawa vode. Regu-lacija ispusta vode iz objekta seobavqa pomo}u postavqenih

{ubera u drugom redu, a pomo}u postavqene re{etke u prvom redu sereguli{e ispu{tawe povr{inske ili vode sa dna. [irina glave zavisi

od dimenzije propusne cevi, dokje visina u nivou obodnognasipa. Dimenzije ispusne ceviodre|uje se tako da se pra`wewei puwewe ribwa~kih objekataobavi u èqenom vremenskomperiodu. Na po~etku propusnecevi postavqa se volan {uberzatvara~a. Ukoliko se grade ukosini nasipa ({to je dobrore{ewe zbog izlova ribe) po-èqno je da imaju pro{irewa

sa leve i desne strane (krila), kako prilikom ispusta vode ne bi dolazilodo probijawa nasipa (na mestu kontakta izme|u grlewaka i nasipa).

38

Slika 27. Grlewak (Foto Z. Markovi})

Slika 28. Poloàj grlewaka i upusne cevi(Drecun, \. i sar. 1984)

39

Unutra{wa drena`na mreà se gradi u samim ribwa~kim objektima,radi wihovog potpunog pra`wewa i spre~avawa zaostajawa vode udepresijama. Dimenzije kanala unutar objekta su razli~ite, naj~e{}e 0,5-

2 m {irine, uz kosinuod 1:2 i dubinu 0,3-1 m.Izgled mreè zavisiod konfiguracije te-rena, sa glavnim ka-nalom koji se postavqaobodno (u blizininasipa) ili centralno.Kanali treba da su sapadom prema ispustu.Na kraju glavnog ka-nala kod ispusta for-mira se pro{irewe (sapovr{inom koja za-visi od veli~ine

objekta) izlovna jama, koja ima najniù kotu dna u ribwa~kom objektu.Ova kota treba da je iznad kote ispusne cevi grlewaka, kako bi seomogu}ilo potpuno pra`wewe ribwaka. Tokom proizvodwe, odnosnonakon ispu{tawa vode iz objekata (kada se podloga osu{i i ma{inamaomogu}i pristup), potrebno je kanale ~istiti od nataloènog muqa.î{}ewe kanala se obavqa periodi~no, a interval izme|u dva ~i{}ewazavisi od nivoa zatrpanosti ovih kanala.

Odvodni kanal sluì za prihvatawe ispu{tene vode iz ribwa~kihobjekata. Dimenzije kanala projektuju se na osnovu maksimalne koli~ineispu{tene vode iz ribwa~kih objekata. Stranice treba da su osiguraneod zaru{avawa sa kosinom 1:1,5. Dno odvodnog kanala mora biti najmawe50 cm niè od najniè kote ribwa~kih objekata (kote dna izlovne jame),a iznad dna recipijenta ispu{tene vode. Odvodni kanal unutar prostoraribwaka moè se projektovati da sluì i za izlov, pa ~ak i skladi{tewei zimovawe ribe i zove se odvodno izlovni kanal. Naime, riba se prekoispusta–prevodnica (gra|evinski objekti od armiranog betona sa {iromcevi ispusta i volan {uber zatvara~em, kao regulatorom ispusta) prevedeu izlovni kanal, a potom tu obavqa izlov. Ovaj na~in izlova je znatno

Slika 30. Jedan od tipova postavqawa unutra{we drena`ne mreè u ribwa~kom objektu (Hofmann, J. 1979)

Slika 29. Poloàj ispusnog grlewaka u odnosu na nasip (Hofmann, J. 1979)

lak{i od klasi~nog u izlovnim jamama.Ukoliko odvodni kanal sluì za izlov nawemu je prilikom projektovawa dobro pred-videti vi{e pregradnih gra|evina kojima sepojedini delovi kanala mogu razdvojiti.

Prilikom projektovawa ribwaka dobroje planirati da se zavr{ni deo izlovnogkanala prekrije i time smawi dejstvo ne-povoqnih meteorolo{kih uticaja na radnikeprilikom izlova. Poèqno je obezbediti iosveàvawe vode u izlovnom kanalu, kako bise lak{e obavio izlov na sveù vodu, kao iu slu~aju skladi{tewa i zimovawa ribe uovom kanalu.

Zgrada mrestili{ta sluì za kontrolisani - ve{ta~ki mrest (ukolikose ovakav na~in mresta sprovodi na ribwaku). Po svom kapacitetu ina~inu funkcionisawa, mrestili{ta za sprovo|ewe kontrolisanog mrestamogu biti razli~itog tipa, zavisno od nivoa opremqenosti tehni~kimure|ajima.

Za sprovo|ewe ve{ta~kog mresta mogu se izgraditi mrestili{ta kojakoriste vodu zagrejanu prirodnim putem i vodu zagrejanu greja~ima sasprovedenom termoregulacijom.

Mrestili{ta bez zagrevawa vode greja~ima mogu se koristiti u toplijedoba godine (za mrest {arana u drugoj polovini maja, tolstolobika, amurai soma tokom juna i jula). Lo{a strana ovakvih mrestili{ta je wihovazavisnost od meteorolo{kih uslova. Dobra strana ovih mrestili{ta jeu tome da ne zahtevaju skupe ure|aje termoregulacije.

Mrestili{ta koja koriste ure|aje za zagrevawe vode sa termoregu-latorima znatno su prakti~nija, i koriste se u vi{e turnusa od po~etkamarta (za mrest {tuke) pa do sredine jula (mrest biqojeda i soma). Rad namrestu moè po~eti znatno ranije, a mogu}nost uticaja meteorolo{kihuslova na mrest su eliminisana. Ovakva mrestili{ta se snabdevaju vodomiz ribwa~kih objekata ili bunara. Voda se upumpava u rezervoare koji sutermoizolovani i nalaze se na najvi{em mestu mrestili{ta, jer se daqiprotok vode reguli{e gravitacijom. Pre ulaska vode u rezervoar,postavqaju se filteri (od {qunka, peska, aktivnog ugqa, polietilenskogsun|era itd.) za pre~i{}avawe vode. U samom rezervoaru se kori{}ewemvazdu{nih pumpi ili kiseoni~nih boca preko rasprskiva~a vr{i aeracijavode. Zagrevawe vode se obavqa greja~ima (ili pe}ima) na te~no gorivoili kori{}ewem elektri~ne energije. Ukoliko se kao izvor energijekoristi elektri~na energija, obavezno je obezbediti i elektroagregat uslu~aju nestanka elektri~ne energije. Topla voda se koristi za dozrevaweineciranih (hipofiziranih) matica, inkubaciju ikre i dràwe predlarvi.

U zgradi mrestili{ta sme{teni su bazeni za dozrevawe ineciranihmatica, radni sto za inecirawe i izmre{}ivawe matica, ure|aji za

40

Slika 31. Bager u trenutkuodmora prilikom iskopakanala (Foto Z. Markovi})

41

otklawawe lepqivosti ikre, vage za merewe matica i ikre itd. Uposebnoj prostoriji sme{teni su inkubacioni aparati povezani sarezervoarom vode, kao i le`nice za izvaqivawe ikre (ako se inkubacijaobavqa u le`nicama).

U prostorijama mrestili{ta postoji i mala laboratorija sa instru-mentima za ispitivawe kvaliteta vode, mikroskop, binokularna lupa,friìderi za ~uvawe hipofiza, kao i druga potrebna oprema.

Magacin sluì za dràwe dodatne hrane za ribe, ve{ta~kog |ubrivai kre~a, potrebnog pribora, alata, itd. Gradi se od tvrdog materijalaili je pak monata`nog tipa. Pored magacina mogu se podi}i i nastre{nice

za dràwe ribarskih alata iplovnih objekata, kao i {upeza ribwa~ku mehanizaciju. Nave}im ribwacima grade se imawi objekti za sme{taj rad-nika (ili ~uvara), kao i zaskladi{tewe dodatne hrane iopreme uz same proizvodneobjekte-bazene.

U upravnoj zgradi je kance-larijski prostor, prostorije zaboravak radnika, garderoba,sanitarni ~vor i dr. Izgra|enaje od ~vrstog materijala ili je

monta`nog tipa. Upravna zgrada moè biti podignuta zajedno sa zgradommrestili{ta i magacionom.

Mawi ribwaci ~esto nemaju potrebu za podizawem posebnih gra|e-vinskih objekata, ve} im u te svrhe mogu posluìti ve} postoje}i objektidoma}instva.

Unutra{wa putna mreà predstavqa mreù puteva po kruni nasipa zatransportovawe hrane, |ubriva, ribe, alata, pribora itd.

2.10. Proizvodni objekti {aranskih ribwakaKlasi~ni punosistemni toplovodni ribwak se sastoji od predgreja~a,

mrestili{ta, rastili{ta, mladi~waka, odgajivali{ta, zimovnika imati~waka.

Predgreja~i napajaju mrestili{ta zagrejanom vodom i grade se kada seza vodosnabdevawe koristi hladna voda okolnih teku}ica ili bunarskavoda. Zapremina vode u predgreja~ima treba da bude zavisno od brojaturnusa mresta, bar 2-3 puta ve}a od ukupne zapremine vode u mrestili{tu(Dubi{evom), ako se na ribwaku koristi ovaj na~in mresta. Dubina imje do 1 metar.

Mrestili{ta se koriste za mrest „mirnih riba”, kada se na ribwakune sprovodi kontrolisani - ve{ta~ki mrest u zgradama mrestili{ta.

Slika 32. Nastre{nica ispod koje se ~uvajumreàrski alati (Foto Markovi} Z.)

Moè se koristiti mrestili{te po Dubi{u. Dubi{eva mrestili{ta segrade na osun~anim mestima u zavetrini. Veli~ina im je razli~ita,naj~e{}e 80-250 m2, sa karakteristi~nom konfiguracijom dna. Saunutra{we strane uz nasip je kanal ({irine 1-2 m) sa dubinom vode 40-60 cm. Kanal sluì za kretawe matice i wihov izlov posle mresta, kaoi za izlov mla|i i isu{ivawe mrestili{ta (po{to je sa nagibom premaispustu). Po sredini je pli}i deo („posteqa”) za polagawe ikre u oblikukrova sa blagim nagibom prema obodnom kanalu. „Posteqa” je obrasla

niskom mekanom travom na kojoj matice polaù ikru, sa visinom vodenogstuba 20-50 cm. Dovod vode u mrestili{te obavqa se pomo}u cevi ∅ 100-150 mm, na ~ijem kraju je postavqen {qun~ano pe{~ani filter (ili gustamreà), radi spre~avawa ulaska u mrestili{te divqe ribe i larvigrabqivih insekata. Grlewak za ispust vode projektovan je tako da se svavoda moè ispustiti za 2-3 sata, radi brzog izlova matica i ponovnogpuwewa (iste no}i) mrestili{ta vodom, kako ne bi do{lo do uginu}apoloène ikre. Radi za{tite od {teto~ina (àba, zmija…) dobro je objektemrestili{ta ograditi gusto pletenom mreòm (komarnicima isl.).

Rastili{ta mogu biti razli~itih dimenzija u zavisnosti od togakoliko }e mla| u wima boraviti. Ukoliko mla| u wima provodi 1 mesec,onda su to objekti povr{ine od oko 0,01 ha do 2 ha, ako mla| u wimaboravi duè, onda su ve}e povr{ine. Dubina im je u proseku 60-100 cm.Neophodno je da rastili{ta budu dobro za{ti}ena od ulaska divqe ribe(montirawem {qun~ano–pe{~anog filtera ili guste mreè, na krajudovodne cevi).

Mladi~waci su objekti za gajewe mla|i od jednog meseca do godine danastarosti, odnosno za gajewe mla|i od jedne do dve godine starosti. Povr{inaim je od 1 do 30 hektara (najboqe je da objekti ne budu ve}i od 5 hektara).Ve}e su dubine od rastili{ta, uglavnom vi{e od 1 m (1,2-2 m), kako ne biobrastali makrofitama. Ako se planira prezimqavawe mla|i u mla-di~wacima potrebna dubina je 1,5-2 m. Dovod vode treba za{titi monti-rawem mreè (komarnika) na kraj dovodne cevi. Po{to se mla| umladi~wacima ~esto zadràva i preko zime, potrebno je za{titi unutra{wekosine nasipa od udara talasa (najboqa za{tita je pojas trske i rogoza)

Zimovnici su ribwa~ki objekti nameweni za prezimqavawe mla|iriba, kao i skladi{tewe ribe (mla|i i konzuma) do prodaje. Delimi~nose ukopavaju u dno. Pravougaonog su oblika, sa povr{inom 0,1-1 ha idubinom vode 1,8-2,2 m. Kada se ne koriste, zimovnici treba da budu suvi.Ispod leda tokom zime visina vodenog stuba mora biti najmawe 1-1,5 m.Dovod i odvod vode treba projektovati tako da puwewe vodom zimovnika

42

Slika 33. Skica Dubi{evog mrestili{ta (korigovano, Treer, T. i sar. 1995)

43

traje 12-18 ~asova, a pra`wewe do12 ~asova. Voda kojom se snabdevajuzimovnici treba da bude dobrogkvaliteta, bez organskih materijau raspadawu, kako ne bi do{lo dodeficita kiseonika. U dovodnojvodi ne sme da bude amonijaka idrugih toksi~nih materija. Pri-likom napajawa zimovnika vodatreba da pada preko rasprskiva~aradi oboga}ivawa kiseonikom.

Odgajivali{ta (tovili{ta) su ribwa~ki objekti koji sluè za gajewekonzumne ribe, ili i za kombinovano gajewe mla|i i konzumne ribe.Povr{ina odgajivali{ta se kre}e od mawe od jednog pa do nekoliko

stotina hektara. Ne preporu~uju sepovr{ine preko 100 hektara.Najboqa su odgajivali{ta od 10 do50 hektara. Mawe povr{ine dajuboqe prinose, tako da se startnove}e ulagawe u pregradne nasipe,veoma brzo isplati. Dubina vodeu odgajivali{tu treba da bude 1,5-2,2 metra. Vreme puwewa ili pra`-wewa treba da bude od 15 do 30 danau zavisnosti od povr{ine.

Mati~waci se koriste za dràwe matica preko godine. To su objektidubine 1,2-2,2 m, gde matice borave u periodu kada nisu u fazi mresta.Najboqe je imati tri mati~waka, jedan za ènke, drugi za mu`jake itre}i za mlade matice. Povr{ina mati~waka zavisi od broja maticakoje se gaje.

2.11. Kako obezbediti mla| za nasad Kada je ribwak napravqen i nabavqena osnovna oprema vreme je da se

obezbedi mla| za nasad.Za potrebe gajewa jednomese~ne mla|i larve se mogu proizvoditi na

novoformiranom ribwaku, ili pak ({to je mnogo ~e{}i slu~aj) kupitiod proizvo|a~a larvi, odnosno od ribwaka koji vr{e mrest toplovodnihvrsta riba. S obzirom na to da se mrest ribe na prostorima Srbijerealizuje u mawoj meri na nekim ribwacima u prirodnom mrestu, a uznatno ve}oj meri u tri ve{ta~ka mrestili{ta koja trenutno funkcio-ni{u, larve se i mogu nabaviti upravo sa tih mrestili{ta (Sutjeska,Uzdin, Mo{orin) ili pak uvesti iz drugih zemaqa.

Za potrebe gajewa jednogodi{we mla|i mese~waci (mla| stara jedanmesec) se mogu proizvoditi na samom ribwaku ili nabaviti od drugih

Slika 34. Zimovnik u zavr{noj faziizgradwe (Foto Z. Markovi})

Slika 35. Veliko odgajivali{te (Foto Z. Markovi})

proizvo|a~a. Nabavka se moè realizovati sa ve}eg broja ribwaka, kojise bave proizvodwom ove uzrasne kategorije (videti prilog).

Za potrebe gajewa dvogodi{we ribe za nasad, ili gajewe konzumnog{arana jednogodi{wa ili dvogodi{wa mla| se moè proizvoditi nasamom ribwaku ili kupiti sa ve}eg broja ribwaka. Broj potrebnih jedinkiza nasad }e odrediti sam proizvo|a~ na osnovu raspoloìvih povr{inaribwaka i plana proizvodwe na sopstvenom ribwaku, odnosno premaproduktivitetu ribwaka.

Cena larvi, jednomese~ne, jednogodi{we i dvogodi{we mla|i {aranasu dosta varijabilne, i zavisne od ponude i potra`we i uglavnom se kre}uu okviru slede}ih pariteta cena. Ako se cena konzuma izrazi sa 1; cenadvogodi{we mla|i je 1,2-1,6; cena jednogodi{we mla|i 1,6-2,2; cenajednomese~ne mla|i 2,7-3,7 i cena 1.000.000 larvi odgovara ceni 400 kgkonzumnog {arana.

2.12. Gajewe {arana Gajewe riba moè biti zaokruèn proces od mresta do konzumne

veli~ine (punosistemni) ili, pak, proces kome nedostaje gajewe neke oduzrasnih kategorija (polusistemni).

[aran se moè gajiti sam u monokulturi ili zajedno sa prate}imvrstama i grabqivicama (u polikulturi).

2.12.1. Gajewe matica

Gajewe matica se obavqa u mati~waku. Mati~waci su produktivniobjekti, sa mogu}no{}u redovnog snabdevawa vodom. Matice u mati~wakuprovode sve vreme, sem kada su u mrestu. Moraju se dràti u posebnopovoqnim uslovima s obzirom na to da od wih u narednom periodu zavisei ostale faze gajewa ribe.

Odvajawe riba (selekcija) za mati~no jato se obavqa od riba sopstveneproizvodwe, kao i periodi~nom nabavkom matica sa drugih ribwaka (izzemqe i inostranstva) radi „osveàvawa” krvi. Zadatak onih kojiformiraju mati~no jato (selekcionera) je da stvore visoko produktivnomati~no jato, poboq{aju mu kvalitet, produktivnost i otpornost nabolesti. Selekcija se obavqa na osnovu sposobnosti rasta, sposobnostiiskori{}avawa dodatnih hraniva, sposobnosti iskori{}avawa prirodnehrane, zdravstvenog stawa i otpornosti, mesnog sadràja, kvaliteta polnihprodukata, oblika tela, koli~ine i rasporeda krqu{ti, formirawa peraja,pravilne bo~ne linije i pravilnosti usta i {kr`nih poklopaca.

U gajewu matica velika pa`wa se poklawa wihovoj ishrani iprezimqavawu. Ishrana se obavqa od ranog prole}a do kasno u jesen.Posebna pa`wa ishrani matica posve}uje se u prole}e, s obzirom na toda 30-40 dana pred mrest nastaju zna~ajne fiziolo{ke promene u organizmuriba povezane sa formirawem polnih produkata. Matice koje u prole}enisu u ishrani imale dovoqnu koli~inu proteina ̀ ivotiwskog poreklaodlikuju pove}ani gubici embriona i pove}an broj nakaznih larvi. Dobrirezultati se postiù kada se matice hrane sa sme{ama koje sadrè 30%

44

45

belan~evina ìvotiwskog porekla, kao i sa odgovaraju}im mineralnovitaminskim sastavom. Dobro negovani ribwaci obezbe|uju maticamaneophodne vitamine, minerale i proteine preko prirodne hrane.Prezimqavawe matica je veoma va`no, stoga mu se mora posvetiti posebnapa`wa otklawawem nepovoqnih uticaja (pravqewem otvora na povr{ini,sklawewem sne`nog pokriva~a, osveàvawem vode itd.) .

Neposredno pred mrest izdvajaju se mla|e matice (3-5 godina starosti),dobrog spoqa{weg izgleda i kondicije, bez vidqivih znakova oboqewa.Matice se odvajaju po polovima i stavqaju u mawe prihvatne zemqanebazene (moè i u barka mreù) gde je mogu}a jednostavnija manipulacija.

@enke se poznaju po nabubrelom (zaobqenom) trbuhu usled razvijenostijajnika i vidqivim polnim uz analni otvor. Neposredno pred mrest samaokolina polnog otvora nabrekne i zacrveni se. Muìjaci su sa mawenabreklim tvrdim trbuhom, zajedni~kim analnim i polnim otvorom. Prislabijem pritisku trbuha izlazi mle~.

Priprema matica za mrest se sastoji u znatnom smawewu ishranena 6-8 dana pre mresta. Ako se obavqa polukontrolisani ili kontro-lisani mrest ovako odvojene matice su spremne za aplicirawe pripre-mqenih hipofiza.

2.12.2. Razmnoàvawe {arana

U toplovodnim ribwacima, ribe se mogu mrestiti prirodnim,polukontrolisanim i kontrolisanim-ve{ta~kim mrestom.

Prirodni mrest se obavqa u mawim ili ve}im ribwa~kim objektima,pri ~emu dozrevawe polnih produkata (ikre i mle~a) zavisi iskqu~ivo odprirodnih uslova (meteorolo{kih uslova, starosti matica i dr.), tako da~ovek nema nikakvog uticaja na period izmre{}ivawa matica. Upravo uovome su i nedostaci prirodnog mre{}ewa jer ~ovek ne moè spre~itinegativne posledice uslovqene naglim temperaturnim promenama, tj.uginu}a odloène ikre. Prirodan mrest se moè obaviti u odgajivali{tima({to nije povoqno), kao i kori{}ewem Dubi{evih mrestili{ta.

Sam postupak prirodnog mresta u Dubi{evom mrestili{tu je slede}i:u prole}e (kraj aprila, prva polovina maja) kada se vreme stabilizuje,a temperatura vode postigne temperaturu preko 15oC, pripremqenamrestili{ta (prethodno dràna na suvom i sa odstrawenom visokomtravom) se pune vodom neposredno pre pu{tawa matica. Za samuproizvodwu {arana dobro je ako se mrest obavi ranije, ali se moravoditi ra~una da to ne bude suvi{e rano kako eventualno pogor{avawevremena ne bi ugrozilo mrest. Matice se pa`qivo prenose umrestili{te, ako su mati~waci blizu u mokrim krpama ili nosilima,a ako su udaqeni u vodi.

Pre nasada sa matice se odstrawuju svi krupniji paraziti (pijavice,{aranske va{i i dr.). To se postiè kupkama u 2,5% rastvoru kuhiwske

soli tokom 15 minuta. Mogu se tretirati i antibioticima radi za{titeod bolesti.

U svako mrestili{te se stavi1-3 garnitura matica (garni-tura je sa~iwena od 2 mu`jaka i1 ̀ enke). Uvek treba imati vi{ematica za rezervu, ukolikomrest ne uspe prvi put. Mrestobi~no po~iwe ve} dan poslenasa|ivawa. Konstatuje se poìvahnim pokretima matica.Obi~no se obavqa u ranimjutarwim ~asovima (izme|u 4-6~asova), re|e u predve~erje (oko18 ~asova). Ikra je staklasta,veli~ine 1-1,6 mm u grupicamazalepqena na travu. @enke po

kilogramu sopstvene mase daju od 100.000 do 200.000 komada ikre, ali semla| naj~e{}e razvije samo iz polovine broja poloène ikre.

Odmah nakon mresta matice se izlovqavaju iz mrestili{ta kako bi sespre~ilo preno{ewe bolesti na ikru i ikra sa~uvala od izgladnelihmatica. Da bi se omogu}io izlov matica potrebno je za kratko vreme (2-3 sata) sniziti vodostaj u mrestili{tu, {to uslovqava da se maticepovuku u kanal i tako postanu dostupnije za izlov. Odmah nakon izlovamatica mrestili{te se ponovo puni vodom. Izlovqavawe matica seobavqa uglavnom no}u (moè i preko dana, ako je dan obla~an ili ki{ovit)kada se koristi no}na vlaga vazduha, tako da se sprovodi bez ikakve {tetepo odloènu ikru.

Inkubacija ikre traje 4-6 dana zavisno od temperature. Izvaqenepredlarve su ne`ne i prozirne, duìne 4,8 mm. U po~etku vise na travi(2-3 dana), ali ubrzo pune ribqi mehur i po~iwu slobodno da plivaju(4-5 dana posle izvaqivawa). Kao prvu hranu koriste zalihe izùman~aste kese, kad je delimi~no potro{e, a najkasnije 8 dana posleizvaqivawa po~iwu da uzimaju prvu hranu iz spoqa{ne sredine. Upo~etku se hrane sitnim zooplanktonom, zatim krupnijim itd. Ve} se uovom periodu mogu prihrawivati dodatnom hranom. U mrestili{timasu zalihe hrane vrlo male jer u wima voda nije dugo stajala i planktonnije mogao da se razvije, pa prema tome mla| ve} 7-8 dana posleizvaqivawa (sa oko 7-9 mm duìne) treba izloviti i prebaciti u ve}eobjekte-rastili{ta. Izlov se obavqa kori{}ewem mlinske svile, zaveseod tila ili gaze, a mogu se koristiti i ure|aji sli~ni planktonskimmreàma, sa rezervoarom na kraju u kome se zadràvaju larve. Izlov senajpre obavqa na visokoj vodi, a potom postepenim ispu{tawem vode(kako bi se larve sa vodom povukle u obodni kanal) ostatak larvi izobodnog kanala.

Mrestili{ta se odmah po izlovu isu{uju i dezinfikuju i tako suvaostavqaju do slede}eg mresta.

46

Slika 36. Prenos matica do mrestili{ta (FAO, 1985)

47

Polukontrolisani mrest se obavqa u prirodnim uslovima (ili uDubi{evim mrestili{tima) i gotovo je identi~an prirodnom mrestu, sarazlikom {to vreme izmre{}ivawa bira ~ovek, u zavisnosti od dozrelostimatica, temperature vode i dugoro~nije meteorolo{ke prognoze. Ovajna~in podrazumeva hipofizirawe (davawe hipofiziranih injekcijamaticama) ènki koje podsti~u dozrevawe polnih produkata, tako damrest nastupa za 6-10 ~asova. @enke se ineciraju sa 1,5–4 mg hipofize po1 kg mase matice. Ukoliko se vr{i nabavka hipofize treba voditi ra~unao wenoj starosti, s obzirom na to da stajawem gubi potrebna svojstva.Ukoliko se uo~i da kod mu`jaka nije nastupilo dozrevawe polnihprodukata vr{i se i hipofizirawe mu`jaka (sa polovinom doze u odnosuna ènke).

Kontrolisani mrest {arana predstavqa najefikasniji na~in zaproizvodwu {aranske mla|i. Ovakav mrest elimini{e dejstvo nizanegativnih faktora koji mogu uticati na dozrevawe polnih produkata,vreme mresta, gubitke nastale u embrionalnom i postembrionalnomrazvoju. Kontrolisani, ve{ta~ki, mrest se obavqa u specijalizovanimmrestili{tima sa potpunom kontrolom od strane ribwa~ara. Na ovajna~in mreste se skoro sve toplovodne ribqe vrste koje se gaje u ribwacimaosim smu|a. Zahvaquju}i regulaciji temperature vode, kao i adekvatnimhipofizirawem, odre|uje se termin mre{}ewa.

Za dozrevawe polnih produkata matica {arana potrebna je sumatemperature 1.000-1.100 o/dana ({to je 100-110 dana, sa prose~nomtemperaturom vode od 10oC), ra~unaju}i od 1. januara teku}e godine. Sobzirom na klimatske uslove u na{oj zemqi, sa kontrolisanim mrestomse moè po~eti sredinom aprila, tako da se izno{ewe larvi iz mresti-li{ta obavi krajem aprila, kada su ve} temperaturni uslovi za gajewemla|i pogodni. Mogu}e je izmrestiti {arana i znatno ranije, ali jeproblem {ta tada raditi sa dobijenom mla|i. Me|utim, ovaj problem bise mogao bar delimi~no re{iti podizawem ribwaka pored „izvora” toplevode. Pomenimo mogu}nost podizawa ribwaka za gajewe mla|i poredTenta B, TE Obrenovac, koja u reku Savu ispu{ta do 36 m3/sek tople vode(za 8 do 12oC toplije od vode reke Save) ili pak kori{}ewem izvora iliizdani sa toplom vodom.

Priprema matica za mrest se obavqa tako {to se matice unose uprostorije za mrest gde se temperatura vode moè regulisati. Pove}awetemperatura se obavqa postepeno, u toku dana za 0,5-1oC. Maksimalnopove}awe temperature je do 20oC. U takvim uslovima matice brzo dozrevaju.Dozrele ènke imaju zaobqen i mek trbuh, a mu`jaci na dodir trbuhaispu{taju mle~.

Hipofizirawe ̀ enki radi kontrolisanog dozrevawa ikre se sprovodiu dva navrata, i to u prvoj fazi se aplicira 8 do 10% predvi|ene koli~inehipofize (0,3 mg suve hipofize na 1 kg telesne mase matica), a u drugojnakon 24 sata (moè i za kra}i period) ostalih 90- 92% (3,5mg). êstose de{ava da hipofizirane ènke prospu zrelu ikru, te se obaveznosprovodi za{ivawe koè oko polnog otvora, i to prilikom aplikacijeII doze hipofiza.

Manipulacija ènkama-maticama mora biti vrlo pa`qiva. Mogu seprimeniti i sredstva za anesteziju koja umiruju matice i onemogu}avajutraumirawe. U te svrhe koristi se MS 222, Quinaldine ili Phenoxyethanol.Na temperaturi od 24oC koristi se rastvor od 10 g MS 222, 2,5 mlQuinaldine ili 200 ml Phenoxyethanol u 100 l vode. Najboqe je koristitiMS 222 s obzirom na to da ne izaziva gr~evitu uko~enost, a nakonzavr{enog mresta matice se u sveòj vodi brzo oporavqaju.

Mu`jaci se hipofiziraju u jednom navratu i to u periodu kada seaplicira II doza ènkama (2 mg na kilogram mase). Mu`jaci se sme{tajuu posebne bazene i sa wima uglavnom nema ve}ih problema, jer poslehipofizirawa odaju dovoqnu koli~inu mle~a.

Pre uno{ewa matica u mrestili{te preporu~uje se tretman nekimantibiotikom kao, i kupka u formalinu i kuhiwskoj soli radiodstrawivawa ektoparazita.

Hipofizirane ènke se stavqaju u bazen dubine vode 40-50 cm, a me|uènke se stavi i nekoliko mu`jaka, koji svojim prisustvom stimuli{udozrevawe ènki i ukazuju pokretima mre{}ewa koja je ènka dozrela.Od druge injekcije do istiskivawa ikre potrebno je da pro|e 10-12 satina temperaturi vode 22 24oC. Za oko 30 minuta od po~etka pokretamre{}ewa, po~iwe sa izmre{}ivawem dozrele ènke.

Mrest se obavqa na stolu gde je sun|er prekriven mu{emom. Sudoviza prihvatawe ikre i mle~a, kao i ruke radnika i same matice morajubiti suvi. @enka se pre samog mresta osu{i flanelskom krpom. Zavisnood dimenzija, maticu pridràva jedan odnosno dva radnika za glavu irep (kori{}ewem flanelskih krpa) dok jedan radnik osloba|a polniotvor od konca i podiè maticu tako da ikra isti~e u podmetnuti sud.

48

Slika 37. Faze ve{ta~kog mresta (FAO, 1985)

49

Istiskawe ikre se obavqa u plasti~ni sud masirawem bo~ne stranetrbuha od glave prema repu i nadole prema polnom otvoru. Ikra ne smepadati direktno u sud, ve} se mora istiskivati tako da klizi du` stranicaplasti~ne posude. U pripremqeni sud se maksimalno istiska do 300 grikre. U odnosu na masu ènke koli~ina istisnute ikre predstavqa 10-20%, a 1 kg ima oko 750.000 komada ikre. U slu~aju pojave krvave ikreili pojave ~epa mre{}ewe se prekida, odnosno takva matica odstrawujeiz mresta.

Najpre se istisne ikra 2-3 ènke, a potom se pristupa uzimawu mle~aod mu`jaka (istiskivawem na isti na~in kao i kod ̀ enki ili isisavawempomo}u pipete). Mu{ka matica mase 4-5 kg daje oko 20 ml mle~a. Najboqirezultati se postiù ako se ikra jedne ̀ enke oplodi sa mle~om 2-3 mu`jaka.Na 100 g ikre dodaje se 1 ml mle~a. Posle dodavawa mle~a nastaje me{awesmese na suvo u trajawu od oko 2 minuta, tako da se mle~ ravnomernorasporedi oko svakog komada ikre.

Posle me{awa, smesi ikre i mle~a se dodaje te~nost za oplo|ewe kojase sastoji od 1,5 litara vode iz mrestili{ta, 6 g kuhiwske soli i 4,5 gkarbamida-ureje (mogu se koristiti i druge recepture).

Te~nost se uliva do 1 cm iznad nivoa smese ikre i mle~a uz stalnome{awe. Me{awe se obavqa u trajawu od 5 minuta. U ovom periodu seobavqa oplo|ewe, tako {to spermatozoidi prodiru kroz mikropilu ujajnu }eliju (ikru), posle ~ega se mikropila zatvara.

Posle oplo|ewa, smesi se dodaju nove koli~ine te~nosti koje su 6-7puta ve}e (10 litara vode iz mrestili{ta, 40 g kuhiwske soli i 30 gkarbamida, {to je dovoqno za 3 kg ikre). Tokom dodavawa novih koli~inate~nosti me{awe se nastavqa u vremenu od 50-80 minuta (u novije vrememe{awe se obavqa ma{inskim putem), a za to vreme ikra bubri i pove}avasvoju zapreminu 2-3 puta.

Nakon obavqenog me{awa, te~nost za oplo|ewe se lagano odlije ipristupa se ispirawu ikre kori{}ewem te~nosti za ispirawe: 10 litaravode iz mrestili{ta i 16 grama tanina. Me{awe ikre u vodi za ispirawatraje 10 sekundi. Potom se ikra ispere ~istom vodom 3-4 puta, pa ukolikoje lepqivost ikre jo{ uvek prisutna ispira se drugom vodom za ispirawekoja se sastoji od 10 l vode i 3 g tanina. U drugoj vodi za ispirawe ikrase zadràva 30 sekundi, pa se posle toga dva puta ispere ~istom vodom istavqa u inkubatore, po{to je lepqivost otklowena.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je tanin {tetan za ikru, strogo se moravoditi ra~una o vremenskom intervalu za tretirawe. U posledwe vremese za otklawawe lepqivosti koristi i smesa na~iwena od 1 l mleka, 5litara vode iz mrestili{ta i 20 g kuhiwske soli. Ovim rastvorom seikra tretira u trajawu od 30 minuta.

Inkubacija se obavqa u Cugerovim inkubatorima zapremine od 6 do10 litara ili pak u posudama istog oblika, ali ve}e zapremine (40 do 200l) koje su po konstruktoru dobile naziv Vajsovi inkubatori.

Inkubatori se najpredo polovine napunevodom, potom se u inku-bator zapremine 8-10litara stavqa koli-~ina nabubrele ikrekoja odgovara zapremi-ni 3-4 l. U inkubatoruod 8 litara se inkubi-ra do 400 grama ikre,odnosno oko 300.000komada ikre. Nakon{to je ikra stavqena uinkubator otvara seventil sa regulisanim

protokom vode 0,6-0,8 l vode u minuti, {to uslovqava ne`no kru`nokretawe ikre u levkastom delu posude. Protok vode se sa razvojemoplo|enog jajeta pove}ava, tako da je prvih 10 sati 0,6-0,8 l u minuti,potom kada po~iwe faza blastule 1,0-1,2 l/min do kona~nih 1,5-2,0 l/minkada su vidqivi rep i o~i.

Za vreme inkubacije,ikra se kupa u rastvorumalahitnog zelenila (1g na 50 l vode, u trajawu2-3 minuta) ili rastvo-rom formalina, radispre~avawa saproleg-nije. Saprolegnija jegqivica koja napadauginulu ikru, embrio-ne, pa i predlarve iomotava ih masom mi-celija poput pamuka.Ukoliko se ne sprovedekupka za kratko vreme,saprolegnija zahvata

~itav sadr`aj ikre u inkubatoru, tako da ikra propada. Kupka se obavqaprvog i drugog dana inkubacije (mo`e u mawim rastvorama i na svakih12 sati).

Neoplo|ena ikra koja se sakupqa iznad oplo|ene, a razlikuje se odoplo|ene jer je mutna i bele boje, odstrawuje se pomo}u pipete.

Inkubacija traje 3-4 dana (70-80 ~asova) pri temperaturi od 20 do 22oC.Kada po~ne izvaqivawe, crevo za odvod vode iz inkubatora se sprovedeu potopqenu le`nicu od mlinske svile ili mesinganog platna, tako daizvaqene predlarve sa vodom odlaze u le`nicu. Izvaqivawe traje nekoliko~asova, a radi dobijawa masovnog izvaqivawa prekine se dovod vode uinkubatoru u trajawu 3-5 minuta, te usled pojave nesta{ice kiseonika uvodi, dolazi do masovnog izvaqivawa predlarvi.

50

Slika 38. Postavqeni Cuger inkubatori (FAO, 1985)

Slika 39. Oplo|ena ikra i potrebna koli~ina vode u protoku (FAO, 1985)

51

U le`nice se stavqa 50.000 do 60.000 jedinki predlarvi. Le`nice supotopqene u vodu sa dowim i gorwim dotokom vode, koja treba da imadovoqno rastvorenog kiseonika. Predlarve se mogu dràti i u velikiminkubatorima le`nicama od 200 l, s tim {to se gorwe ivice inkubatoraobloè gustim sitom od mlinske svile ili mesinganog platna kojepropu{ta vodu, ali zadràva predlarve. Predlarve su najpre pri~vr{}eneuz zidove le`nica, potom plivaju vertikalno gore-dole, da bi za 2 dana(45-50 sati) napunile ribqi mehur vazduhom i zauzele horizontalnipoloàj. Ve} posle tri dana iz faze predlarve prelaze u fazu larve,odnosno od faze ishrane sopstvenom ùman~astom kesom u fazu kadapo~iwu konzumirati egzogenu (spoqnu) hranu, tako da se moè po~eti saprihrawivawem razmu}enim ùmancetom od tvrdo kuvanih jaja (dobroizmiksirano ̀ umance razmu}eno u vodi kori{}ewem mlinske svile, a zato mogu posluìti i najlon ~arape) ili veoma sitnim oblicimazooplanktona koji se sakupqaju sistemom planktonskih mreà prilikomfiltrirawa vode za potrebe mrestili{ta. Pri ovom na~inu prehrawivawava`no je odstraniti krupnije oblike zooplanktona koji mogu naneti{tetu larvama. Hrana se pipetom ili kapaqkom dodaje u le`nice svaka2-3 sata. Ovakva prehrana, deficitarna je potrebnim hranqivimmaterijama za rast i razvoj larvi, tako da je nu`no najdaqe peti dan odizvaqivawa larve prebaciti u objekte rastili{ta.

2.12.3. Gajewe jednomese~ne mla|i

Gajewe {aranske mla|i do mesec dana starosti (21-40 dana) se obavqau rastili{tima. Da bi proizvodwa u rastili{tima bila dobra, neophodnoje pre nasada larvi izvr{iti pripremu rastili{ta.

Priprema rastili{ta po~iwe u jesen prethodne godine kada se odstranivegetacija (pokosi trava i odstrani iz objekta), dno rastili{ta plitkouzore, istawira i ostavi na suvom tokom zime. U prole}e se obavi kre~ewena suvo sa koli~inom nega{enog (ìvog) kre~a 150-1.500 kg/ha ili 150-3.000 kg/ha ga{enog (hidratisanog) kre~a radi dezinfekcije i poboq{a-wa strukture dna. Koli~ina kre~a zavisi od kvaliteta zemqi{ta i odprisustva vode u objektu (za kiselija i vla`nija zemqi{ta upotrebqavase ve}a koli~ina kre~a). Kre~ewe se obavqa kada je vreme mirno bez vetra.Nakon kre~ewa dno se istawira. Potom se upusti voda do visine odnekoliko centimetara (poja~ava se dezinfekciona mo} kre~a). Pet danakasnije, a sedam dana pre nasa|ivawa, upusti se voda do dubine 1/3-1/2predvi|ene visine vodenog stuba. Upust se obavqa preko filtera({qun~ano- pe{~anog) ili preko mreè ({to je lo{ija varijanta). Nakonpuwewa vodom do navedene visine, obavqa se |ubrewe ribwaka (radistimulisawa razvoja prirodne hrane). Upotrebqava se organsko (sgorelistajwak) i neorgansko |ubrivo. Ukupna koli~ina organskog |ubrivaiznosi 3-7 tona po hektaru ({to zavisi od produktivnosti samog ribwaka,kvaliteta dovodne vode, mogu}nosti intervencije sveòm vodom i od vrste|ubriva: npr. koko{ijeg 3-4 tone po hektaru, gove|eg 4-5 tona, kowskog 5-7 tona po hektaru, sviwskog oko 5 tona po hektaru). Prilikom puwewa

rastili{te se po|ubri sa 30-50% predvi|ene koli~ine (|ubrivo seravnomerno razbaca u pli}e delove, uz obalu), dok se ostatak predvi|enekoli~ine razbacuje periodi~no zavisno od potrebe (svakodnevno dosedmi~no, {to zavisi od rezultata hidrohemijskih i hidrobiolo{kihanaliza vode iz ribwa~kih objekata). U nedostatku organskih |ubriva(koja su boqa za proizvodwu prirodne hrane) mogu se koristiti neorganska|ubriva, ili se mogu kombinovati sa organskim.

Nakon |ubrewa dolazi do razvoja zooplanktona. Larve u prvim danimaìvota, prelaskom na egzogenu ishranu, mogu konzumirati samo najsitnijezooplanktonske organizme iz grupe Rotatoria (ova grupa ima presudnozna~ewe u ishrani mese~waka, a posebno u prve dve nedeqe), tako da sekrupniji oblici zooplanktona (Cladocera i Copepoda) mogu eliminisatinekim insekticidom koji se upotrebqava u poqoprivredi (Flibol,Dipterix, Masoten …) ~ime se stimuli{e razvoj sitnijih zooplankton-skih organizama. Primena insekticida se obavqa 3-4 dana pre nasa|ivawarastili{ta. Rastvora insekticida ne sme pre}i 1 mg/l (1 g/m3).

Nasa|ivawe larvi se obavqa u zavisnosti od perioda mresta, naj~e{}eu drugoj polovini maja meseca. Larve se nasa|uju po mirnom i sun~anomdanu kada je temperatura vi{a od 17oC. Najboqe vreme za nasa|ivawe jeizme|u 10 i 15 ~asova. Ako se larve do rastili{ta transportuju uplasti~nim vre}ama sa vodom, neophodno ih je sa vre}ama spustiti uvodu rastili{ta, kako bi se izjedna~ile temperature, a tek nakon toga(posle petnaestak minuta) prose}i vre}e i larve lagano ispustiti uvodu rastili{ta.

U zavisnosti od kvaliteta ribwaka, vremena planiranog za boravakmla|i, planirane kona~ne teìne, gustina nasada u rastili{tima sekre}e od 50.000 ind/ha, pa do preko 1.000.000 ind/ha (~ak i do 6.000.000ind/ha). Nasad mla|i ne treba da bude pregust, kako bi gajena mla| {topre narasla do veli~ine kada je mawe osetqiva na bolesti.

Sa prihrawivawem larvi moè se po~eti istog ili narednog dananakon nasa|ivawa. Na nekim ribwacima usled dobre razvijenostiprirodne hrane sa prihrawivawem se startuje tek 7-10 dana nakon nasada.Dodatna (koncentrovana) hrana treba da sadrì oko 40% proteina (moèse napraviti me{awem podjednako zastupqenog ribqeg, krvnog ilimesnog, sojinog i p{eni~nog (ili kukuruznog) bra{na sa veli~inom~estica 0,1-0,2 mm). Od 1 do 14. dana hrana se u vidu emulzije ravnomernorasipa na oko 1 m od obale (u vidu traka), a od 15. dana stavqa se nastolove ili u lavore (tacne) bele ili neke svetle boje.

Sedam dana nakon nasada larvi, rastili{te se dopuwuje vodompostepenim pove}awem vodenog stuba do potpunog puwewa. Tokom gajewapoèqno je i stalno osveàvawe vode (koliko se vode ispusti tolikoi upusti).

Mla| se u rastili{tu gaji uglavnom od 3 do 6 nedeqa.Kona~na teìna mese~waka nakon ove faze hrawewa (starosti 30-40

dana) sa gustinom nasada od 500.000 ind/ha je izme|u 1,5 i 2,5 grama, sanasadom od 1.000.000 ind/ha oko 1 grama, a sa nasadom od 2.000.000 ind/ha- 6.000.000 ind/ha od 0,2 do 0,5 grama. Gubici u ovoj fazi proizvodwe se

52

53

kre}u od 20, pa i dopreko 90% (u rasti-li{tima malih povr-{ina gde je do{lo doprenamnoàvawa pre-datorskih ra~i}a, presvega vrste Triopscancriformis). DS

Ukoliko se koristigust nasad posle 30dana u rastili{timamla| zaostaje u rastu idolazi do ~e{}eg ugi-nu}a, tako da je trebaizloviti. Izlovqava-we se vr{i kori{}e-wem mreà–alovasitnijih okaca (4 mm).Ukoliko su topli daniizlovqavawe se obavqau ranim jutarwim sa-tima. Kako bi se tokomizlova gubici smawi-Slika 40. Izlovqena jednomese~na mla| (Foto Z. Markovi})

Tabela1. Jedna od mogu}ih receptura sa dinamikom prihrawivawa gajenihmese~waka (koli~ina hrane na 200.000 jedinki)

Dani Vrsta i koli~ina hrane

Ukupna koli~ina

hrane (gama)

oblik hrane

broj obroka

1. 1 ùmance (od tvrdo kuvanog jajeta) + 25 gama koncentrovane hrane (npr. Coppens ~estica dimenzija 0,1 do 0,5 mm)

1`.+25 emulzija 5

2. 1 ùmance + 25 gama konc. hrane 1`.+25 emulzija 5 3. 1,5 ùmanca + 30 g konc. hrane 1,5`.+30 emulzija 5 4. 1,5 ùmanca + 35 g konc. hrane 1,5`.+35 emulzija 5 5. 1,5 ùmanca + 40 g konc. hrane 1,5`.+40 emulzija 5 6. 1,5 ùmanca + 50 g konc. hrane 1,5`.+50 emulzija 5 7. 60 g konc. hrane + 5 g sojinog bra{na 65 emulzija 5 8. 80 g konc. hrane + 10 g soj. bra{na 90 emulzija 5 9. 100 g konc. hrane + 15 g soj. bra{na 115 emulzija 5 10. 120g konc. hrane + 20 g soj. bra{na 140 emulzija 5 11. 140 g konc. hrane + 20 g soj. bra{na + 10 gama

p{eni~no bra{na 170 emulzija 5

12. 160 g konc. hrane + 40 soj. bra{na + 20 p{eni~nog bra{na

220 gu{}a emulzija

4

13. 180 g konc. hrane + 60 g soj. bra{na + 40 g p{eni~nog bra{na

280 gu{}a emulzija

3

14. 200 g konc. hrane + 80 g soj. bra{na + 60 g p{eni~nog bra{na

340 emulzija-testo

2

15. 220 g konc. hrane + 80 g soj. bra{na + 120 p{eni~nog bra{na

420 testo 2

Od 16. do 30. dana

svakodnevno za 20 do 50% pove}avati koli~inu hrane zavisno od konzumirawa hrane i stepena razvoja prirodne hrane

testo 2

li, prethodnog i na dan izlova, mla| ne treba hraniti. Izlovqenimese~waci se prebacuje u mladi~wake gde se nastavqa gajewe dojednogodi{we mla|i.

Prilikom izlova mese~waci se broje procenom na bazi volumena kojizauzima poznati broj riba. U te svrhe se naj~e{}e koristi cediqka za ~aj.

Cediqka se napuni, a potom mla| iz cediqke stavi u ve}u posudu (vanglu,lavor, kofu…) sa vodom. Iz posude se vadi jedna po jedna riba i broji.Veoma ~esto se brojawe obavqa direktno iz cediqke, pri ~emu mla| ostajebez vode za vreme brojawa i tako doìvqava nepotreban stres, zbog ~egamoè do}i i do uginu}a mla|i. Nakon {to je utvr|en broj jedinki ucediqci mnoèwem sa brojem cediqki utvr|uje se ukupan broj izlovqenihmese~waka.

Nakon zavr{ene proizvodwe jednomese~ne mla|i najboqe je rastili{taostaviti na suvom do naredne godine, a ako je to neophodno mogu sekoristiti u jo{ jednom turnusu za gajewe mla|i biqojedih riba, koje semreste mesec dana posle {arana.

2.12.4. Gajewe jednogodi{we mla|i

Gajewe jednogodi{we mla|i {arana se obavqa u mladi~wacima.Uspe{nost proizvodwe u velikoj meri }e zavisiti od toga kako jemladi~wak pripremqen.

Pod pripremom se podrazumeva da je mladi~wak pre nasada bio nasuvom najmawe 40-60 dana, a ako su za to postojale mogu}nosti i tokom

~itave zime. Nakonboravka na suvom, izmladi~waka se od-strawuje prisutnavegetacija, obraditlo (plitko uzoreili istawira), i za-kre~i podloga (sa ko-li~inom hidratisa-nog kre~a od 150 do2.000 kg, zavisno odtipa podloge i vla`-nosti terena). Obra-da dna (plitko oraweili tawirawe) rib-wa~kog objekta semoè obaviti i po-sle kre~ewa, ~ime }e

se kre~ pravilno rasporediti u povr{inskom sloju zemqi{ta.Nakon zavr{ene pripreme objekta na suvom, do 2/3 zapremine, mladi~wak

se puni vodom, a 7-10 dana pre planiranog nasa|ivawa |ubri, sa koli~inomod 2.000 do 3.000 kg organskog |ubriva po hektaru (u zavisnosti od vrstepodloge i tipa |ubriva), ravnomernim razbacivawem po dnu ribwa~kog

54

Slika 41. Obrada dna ribwa~kog objekta za gajewejednogodi{we mla|i (Foto, „Ribarstvo Baranda”)

55

objekta. Po{to je obavqeno |ubrewe mladi~wak se do èqene visinedopuwava vodom, a potom po potrebi dodaje azotno i fosforno neorgansko|ubrivo (u koli~ini 50–100 kg/ha ~istog azota i 10-20 kg/ha ~istog fosfora).Ovako pripremqen objekat je spreman za nasad.

Mladi~waci se nasa|uju sa 15.000 do 100.000 jedinki mese~waka pohektaru (zavisno od po~etne teìne–mese~waka, kao i èqene kona~neteìne–jednogodi{we mla|i) u drugoj polovini juna meseca. Udvogodi{wem sistemu gajewa mladi~waci se nasa|uje sa 15.000-40.000ind/ha, sa masom na kraju 60-100 g, a u trogodi{wem sistemu sa 40.000-60.000, pa i 100.000 sa ciqnom masom jedogodi{we mla|i 10-60 grama.

Pri nasa|ivawu potrebno je {to pribli`nije odrediti broj mla|i,kako bi se ta~no planirala gustina nasada i primena ihtiolo{kih iagrotehni~kih mera tokom proizvodwe. Pored gajewa u monokulturi(~e{}i slu~aj), gajewe jednogodi{we mla|i se moè obaviti u me{anomnasadu sa starijim uzrasnim klasama {arana, kao i u polikulturi, zajednosa prate}im vrstama, pri ~emu se tada mora voditi ra~una i o speci-fi~nosti mla|i prate}ih vrsta (pre svega u ishrani).

Pre nasada mese~waka u objekte za gajewe jednogodi{we mla|i potrebnoje izvr{iti kratkotrajnu kupku (30-40 sekundi) u 2-3% rastvoru kuhiwskesoli (2-3 kg kuhiwske soli na 100 l vode).

Ukoliko se gajewe mla|i obavqa na klasi~an na~in (u poluintenzivnomsistemu) najva`nije je u mladi~waku obezbediti dovoqne koli~ine prirodnehrane (zooplanktona i faune dna). Obezbe|ivawe prirodne hrane se obavqa|ubrewem tokom ~itavog perioda gajewa (na svakih 5-15 dana) sem uperiodima visokih temperatura i smawenog sadràja kiseonika. Doze|ubriva i dinamika |ubrewa se odre|uju na osnovu rezultata stalne kontrolefizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode. U periodima kadanije mogu}e u dovoqnoj meri razviti prirodnu hranu, neophodno jeintervenisati dodatnim proteinskim hranivima. Dodatna hraniva trebada sadrè 30-35% proteina, kao i da je polovina planirane koli~ineproteina ̀ ivotiwskog porekla. Ovakva hraniva treba da imaju sposobnostda se u trajawu od 60 minuta ne raspadaju u vodi, kako bi ih mla| u celostimogla konzumirati. Ukoliko u mladi~wacima ima dovoqno prirodne hranedodatna hrana {aranske mla|i treba da je sa~iwena od 20% je~ma, 25%p{enice, 25% termi~ki obra|ene soje i 30% kukuruza, sa dodatkomvitaminsko-mineralnog premiksa u potrebnim koli~inama. Sastav ikoli~ina dodatne hrane odre|uje se na osnovu sadràja prirodne hrane umladi~wacima, zdravstvenog stawa riba i kvaliteta vode (fizi~kih i he-mijskih karakteristika vode). U periodima kada ima dosta prirodne hrane,hrawewe dodatnom hranom treba svesti na najmawu meru (samo za eventualnepotrebe za delovawe lekom preko hrane) i to iskqu~ivo ugqenohidratnogsastava. U uslovima kada nije mogu}e realizovati ~esto (na 5-15 dana)|ubrewe, a samim tim i razvitak prirodne hrane gajena mla| se prihrawujekompletnim hranivima sa 30% proteina.

Procentualna koli~ina dodatne hrane u odnosu na prora~unatu teìnumla|i kojom se dnevno hrani u ribwaku se uglavnom kre}e do 5% (u junu0,2-3%, u julu 0,5-4%, avgustu 3-5%, septembru do 3%, oktobru 1-2% i

novembru do 0,5%), mada u uslovima intenzivirawa proizvodwe ovajprocenat moè biti ve}i, ~ak i do 10%. Pravilnim dozirawem dodatnehrane se dobija u{teda date hrane, voda ~uva od zaga|ewa, postoje}a prirodnahrana boqe iskori{}ava, a riba re|e boluje i brè raste. Kod na{ihproizvo|a~a ~esto vlada mi{qewe da se ribi daje onoliko hrane kolikomoè da pojede. Na taj na~in riba se ulewi (uglavnom se kre}e okohranili{ta i ne traì prirodnu hranu), potro{i ve}u koli~inu dodatnehrane i kona~no, ima slabiji prirast i lo{iji kvalitet mesa.

Jedan od polaznih podataka za pravilno dozirawe dodatne hrane je iprocena koli~ine ribe u ribwaku u datom momentu. Procena se vr{i naosnovu rezultata probnih izlova gajene ribe. Probni izlovi se obavqajumreòm sa~maricom ili pomo}u ~erenca na hranili{tima na svakih 7-15 dana. Prilikom probnog izlova potrebno je izloviti stotinak jedinki{aranske mla|i, premeriti ih i dobiti wihovu prose~nu teìnu. Ukupnaihtiomasa (masa riba) se odre|uje mnoèwem nasadnog broja sa prose~nomteìnom i smawewem za proceweni broj uginulih riba. Uporedo saobavqenim merewem treba pregledati ribu, radi blagovremnog reagovawana eventualne poreme}aje zdravstvenog stawa, kao i izvr{iti pregledcrevnog sadràja radi konstatovawa u~e{}a prirodne i dodatne hraneu crevnom sadràju. Prirodna hrana se moè razlikovati od dodatne potome {to je u crevima tamnije boje.

Nakon stolova i lavora na po~etku gajewa, ishrana gajene jednogodi{wemla|i se obavqa na hranili{tima ozna~enim plovcima ili za{iqenimpravim ko~i}ima (kako ptice grabqivice na wima ne bi na{le uto~i{tevrebaju}i ribu), postavqenim u liniji (hranili{ta) gde je podloga tvrda,sa {to mawe muqa. Broj hranili{ta uglavnom iznosi 5-10 po hektaru(boqi je ve}i broj kako bi se gajena mla| ravnomerno rasporedila i dohrane do{le sve jedinke). Broj dnevnih obroka je jedan do dva ({to je boqe),pri ~emu prvo hrawewe ne treba da je pre 9 sati, kako bi gajena mla| imaladovoqno vremena da „lovi” prirodnu hranu, a drugo, ne treba da je posle15 ~asova, jer je slabije iskori{}avawe hrane u popodnevnim satima, kadasu temperature ve}e.

Uzimawe hrane od strane mla|i se 2-3 sata posle hrawewa kontroli{e(kori{}ewem perforirane lopate) na nekoliko hranili{ta. Ukoliko se

i prilikom ponovqene kontrole 5-6 satiposle hrawewa konstatuje dosta nepoje-dene hrane, koli~ina dodatne hrane senarednog dana smawuje.

Ukupna koli~ina dodatne hrane zaperiod gajewa se kre}e 1,5-3,5 kg zajedan kilogram prirasta u klasi~nomna~inu gajewa (poluintenzivnom sakori{}ewem ugqenohidratnih do-datnih hraniva). Ukoliko se koristikompletna proteinska hrana ovaj utro-{ak je mawi i kre}e se u granicama 1,5-2,2 kg po kilogramu prirasta. Utro{ak

56

Slika 42. Kontrola iskori{}enosti hrane (FAO, 1985)

57

dodatne hrane je direktno zavisan od nivoa razvoja prirodne hrane uribwaku.

Gubici pri gajewu jednogodi{we mla|i od mese~waka do godi{wakasu naj~e{}e 20-40%, ali se de{ava da budu i preko 50%.

Nakon zavr{ene proizvodwe odgajena jednogodi{wa mla| seizlovqava u izlovnoj jami mladi~waka ili u zajedni~kom izlovnomkanalu kori{}ewem mre`e–alova. Nakon izlova vr{i se sortirawe

Slika 43. Izlov jednogodi{we mla|i (Foto „Ribarstvo Baranda“)

Slika 44. Izlovqena jednogodi{wa mla| u kibli (Foto „Ribarstvo Baranda“)

mla|i, potom se mla| nasa|uje u objekte za gajewe ili u zimovnike, avi{ak prodaje.

2.12.5. Gajewe dvogodi{we mla|i

Gajewe dvogodi{weg {arana obavqa se u ve}im objektima. Ciqevigajewa mogu biti: - dobijawe konzumne veli~ine 800-1.200 g (u dvogodi{wem pogonu

proizvodwe) od nasa|ene krupnije jednogodi{we mla|i (60-120 grama).Konzumna veli~ina se postiè nasadom od 2.000 do 3.000 ind/ha.

- dobijawe dvogodi{we ribe za nasad (u trogodi{wem pogonu) teìne250-600 g (gajewem samo mla|i u ve}im mladi~wacima ili zajedno sakonzumom u odgajivali{tima) od nasa|ene mawe jednogodi{we mla|i(20-60 grama). Planirana veli~ina mla|i se postiè nasadom 5.000-12.000 ind/ha.

Kao i prilikom gajewa jednogodi{we mla|i za nasad dvogodi{wemla|i, neophodno je izvr{iti pripremu objekta.

Priprema mladi~waka za nasad se sastoji u prezimqavawu objekta nasuvom, ranog prole}nog (moè i jeseweg) plitkog orawa i tawirawa,zakre~avawa i |ubrewa.

Nakon prezimqavawa mladi~waka na suvom i obrade dna, obavqa sezakre~avawe objekta radi kalcifikacije i dezinfekcije dna sa 150-2.000kg/ha kre~a (koli~ina zavisi od kvaliteta zemqe i od wene vla`nosti,odnosno mogu}nosti potpunog isu{ivawa). Obrada dna ribwa~kog objekta(tawirawe) se moè obaviti i posle kre~ewa, ~ime }e se kre~ pravilnorasporediti u povr{inskom sloju zemqi{ta. Zbog boqeg delovawa kre~a,odmah posle wegovog ravnomernog razbacivawa po dnu objekta, upu{ta sevoda do maksimalne visine vodenog stuba. Kada je ribwak napuwen vodom,a 7-10 dana pre nasa|ivawa jednogodi{wom mla|i, obavqa se |ubrewe.Pored inicijalnog |ubrewa (sa oko 50% ukupno planiranih koli~ina)radi stalnog razvoja prirodne hrane, primena ove agrotehni~ke mere seobavqa i kasnije u vi{e navrata (na svakih 5-15 dana). Doze |ubriva idinamika |ubrewa se odre|uju na osnovu fizi~kih, hemijskih i biolo{kihkarakteristika vode. Ukupna koli~ina potrebnog |ubriva u procesu gajewadvogodi{waka je 2-4 tone/ha organskog |ubriva (sgorelog stajwaka), odnosno70-100 kg KAN-a i 30-50 kg superfosfata po hektaru povr{ine.

Ribwa~ki objekat za gajewe dvogodi{we ribe se nasa|uje jednogodi{wommla|i, ve} u martu mesecu. Nasad moè biti u monokulturi (samo {aran)ili u polikulturi (sa prate}im vrstama). Ukoliko se mladi~wak nasa|ujeu polikulturi mora se voditi ra~una o pravilnom odabiru prate}ihvrsta. Odabir prate}ih vrsta zavisi, pre svega, od prisustva wihove pri-rodne hrane u ribwaku, kako za svoj rast ne bi koristili dodatnu hranu{arana, jer im je koeficijent konverzije u takvim uslovima visok. Tako,npr. beli amur }e se nasa|ivati ukoliko je mladi~wak obrastaomakrofitama, beli tolstolobik ukoliko je u mladi~waku dobro razvijenfitoplankton, a sivi tolstolobik ako je u mladi~waku dobro razvijen

58

59

zooplankton. Procenat zastupqenosti prate}ih vrsta u ukupnom nasadu(broj jedinki i uzrasne kategorije) upravo i zavisi od stepena razvijenostiwihove prirodne hrane. U uslovima maksimalne razvijenosti prirodnehrane za prate}e vrste, wihovo u~e{}e ne bi trebalo da pre|e 20% ukupnonasa|enih jedinki.

Gajena mla| {arana se prihrawuje dodatnom hranom (sastava kao i pripoluintenzivnom gajewu jednogodi{we mla|i) sa dnevnom koli~inomod 0,2 (april–maj) do 4% (jul–avgust) u odnosu na ihtiomasu. Koeficijentkonverzije se kre}e od 1,5 do 3,5. Hrana se daje na hranili{tima jednomodnosno dva puta u toku dana (9h i 14h). Ukupni gubici u proizvodwidvogodi{weg {arana kre}u se od 20 do 40%, re|e i do 70%. Dvogodi{-wi {aran se tek slede}e godine (prole}a) nasa|uje u odgajivali{ta zagajewe konzuma.

Pored ovog, potpunog sistema, postoji i ~itav niz razli~itih varijantigajewa mla|i. Sre}u se ribwaci sa mrestili{tem i mladi~wakom, alibez rastili{ta. Prednost ovog na~ina gajewa je u tome {to larve iz mre-stili{ta odmah prelaze u mladi~wake, pri ~emu se izbegava izlovqavaweu periodu kada su larve vrlo osetqive. Nedostaci su u tome {to je te{koodrediti ta~an nasad mla|i u mladi~wacima, ali se kontrola ipak moèobaviti pedantnim probnim lovom. Nekada velika mrestili{ta sluèi kao rastili{ta, tako da u wima mla| ostaje 8-14 dana, a zatim se prebacujeu mladi~wak.

Mladi~waci mogu posluìti i za tzv. „divqi mrest”. U velikemladi~wake se stavi po 5 garnitura matica na hektar. Uspeh moè bitidobar, ali je nedostatak ovog pristupa u tome {to se ne zna ta~an brojmla|i i ne mogu se dobro planirati mere gazdovawa.

2.12.6. Prezimqavawe mla|i

Za prezimqavawe mla|i se mogu koristiti zimovnici kao i drugiribwa~ki objekti mawih dimenzija, a dovoqne dubine. Uspe{no zimovawejedna je od garancija za gajewe riba u narednoj godini.

Pre upu{tawa vode zimovnici se moraju pripremiti. Tokom letwihmeseci treba da su na suvom. U drugoj polovini leta se iz zimovnikaodstrawuje vegetacija, a potom plitko uzoru (5-6 cm) i dno izravwa.Svake 2-3 godine potrebno ih je izmuqavati. Puwewe zimovnika se obavqanekoliko dana pre nego {to se u wih smesti mla|. Pre puwewa, zimovnikse obavezno mora dezinfikovati kre~om. Tokom zimovawa ribe neophodnoje obezbediti stalno osveàvawe vode, tako da se celokupna voda uzimovniku izmeni u periodu od 10-12 dana, a pri jakoj zimi i pojavi ledai brè.

Nakon pripreme, u zimovnike se stavqa riba iste vrste i istih uzrasnihkategorija. Riba koja ide na zimovawe treba da je dobro uhrawena i da jedobrog zdravstvenog stawa. Najboqe je ako ribu pustimo da levkom kliziu vodu. Prilikom puwewa zimovnika ribom dobro je istovremeno punitinekoliko zimovnika sa istom vrstom, odnosno klasom ribe, odnosno

obaviti parcijalno puwewe zimovnika u toku vi{e dana. Na svaki m2

povr{ine moè se smestiti 3-20 kg mla|i ({to zavisi od mogu}nostiosveàvawa vodom, dubine i pripremqenosti zimovnika). Tokom zimovawaneophodno je pratiti zdravstveno stawe riba, kako ne bi do{lo do razvojabolesti i uginu}a.

Prezimqavawe mla|i u zimovnicima predstavqa najlo{iji na~inprezimqavawa usled velike gustine ribe na malom prostoru i mogu}nostilakog preno{ewa bolesti. Zbog toga je boqe u jesen odgajenu mla| smestitina zimovawe u mladi~wake, ili pak u odgajivali{ta gde }e se tokom narednegodine gajiti zajedno sa konzumom. U ovim objektima, kontakt izme|ujedinki je daleko re|i, a postoji mogu}nost da tokom toplih zimskih danamla| uzima prisutnu prirodnu hranu i time smawi ili elimini{e gubitakmase tokom zimskih meseci. Lo{a strana prezimqavawa mla|i u ovimobjektima je nemogu}nost wihovog ostanka na suvom tokom zimskih meseci.

Imaju}i prednosti i nedostatke raspoloìvih varijanti u vidu najboqeje prezimqavawe jednogodi{we mla|i u mladi~wacima (u kojima su igajeni), a koji bi se u rano prole}e izlovili, mla| nasadila u ve}eproizvodne objekte, a mladi~waci ostali na suvom do nove generacijeodgajenih mese~waka (druga polovina juna). Zimovawe dvogodi{we mla|itreba organizovati na sli~an na~in, na {irem prostoru. Prilikomplanirawa ovakvog prezimqavawa, ukoliko ribwak raspolaè sa ve}imbrojem bazena treba planirati promenu objekata za prezimqavawe svakenaredne godine.

Pojavu leda na povr{ini mladi~waka i zimovnika tokom zimskihmeseci treba spre~avati, po{to led i sneg onemogu}avaju fotosintezu uvodi, kao i povr{insko oboga}ivawe vode kiseonikom. U takvimslu~ajevima je neophodno u ribwa~ke objekte upu{tati dovoqno sveèvode bogate kiseonikom, o~istiti sneg i po potrebi stvarati odu{ke(rupe) u ledu.

2.12.7. Gajewe konzumnog {arana

Gajewe konzumne ribe se obavqa u odgajivali{tima. Konzumna riba semoè gajiti sama ili u me{anom nasadu (sa dvogodi{wom mla|i), umonokulturi (samo {aran) ili polikulturi (zajedno sa prate}im vrstamai grabqivicama). Odabir prate}ih vrsta (wihove brojnosti i veli~ine)zavisi}e kao i prilikom gajewa dvogodi{we mla|i od stepena razvojawihove prirodne hrane u odgajivali{tu. U uslovima maksimalnog razvojaprirodne hrane za prate}e vrste, wihovo u~e{}e ne bi trebalo da pre|e20% ukupno nasa|enih jedinki. Odabir grabqivica zavisi od prisustvadivqe ribe u odgajivali{tu.

Uspe{nost proizvodwe konzumne ribe, kao i pri gajewu mla|i, uvelikoj meri zavisi od pripremqenosti objekta za nasad. Od agro-tehni~kih mera za pripremu odgajivali{ta koriste se isu{ivawe,prezimqavawe na suvom, po mogu}stvu obrada tla, zakre~avawe i|ubrewe. Mehani~ka obrada tla ~esto u odgajivali{tima nije mogu}ausled wihovih velikih povr{ina i nemogu}nosti da se isu{e. Ukoliko

60

61

za to postoje uslovi dno se plitko preore (3-5 cm). Obradu dna trebaobaviti u jesen ili krajem zime nakon isu{ivawa kada to vremenskeprilike dozvole. Zakre~avawe se obavqa sa 150-2.000 kg/ha hidratisanogkre~a, nakon ~ega se ribwak puni vodom. Po~etak puwewa odgajivali{tavodom zavisi od spoqnih temperatura, kao i kapaciteta za puwewe (presvega pumpi) i veli~ine odgajivali{ta i uglavnom je krajem februaraili po~etkom marta.

\ubrewe ribwaka se obavqa od aprila do septembra. Od planiranekoli~ine 35-45% se u vodu dodaje u aprilu i maju, a ostatak raspore|ujedo septembra. Ukupna koli~ina potrebnog |ubriva za odgajivali{tazavisi od niza karakteristika samog odgajivali{ta i kre}e se od 1 do 3tone po hektaru organskog, odnosno 100-120 kg/ha azota i 15-20 kgmineralnog fosfora. \ubrewe ribwaka se obavqa na osnovu rezultatafizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakteristika vode.

Odgajivali{ta se nasa|uju sredinom marta do sredine aprila meseca.Ukoliko su objekti za gajewe konzumne ribe dobrog boniteta i povoqnogvodnog reìma i hemizma mogu se nasaditi i u jesen, ali se posle nekolikogodina moraju ostavqati preko zime na suvom.

Gustina nasada zavisi od niza faktora (produktivnosti ribwaka, tipaproizvodwe, èqene kona~ne teìne ribe, teìne mla|i, primene agro-

tehni~kih mera, sastava na-sadne populacije riba itd.).Nekada je bila niska (400-800jedinki/ha). Danas se prime-wuje mnogo gu{}i nasad (do2.000, pa i vi{e jedinki pohektaru), uz pove}an intenzi-tet hrawewa i |ubrewa. Ipaknaj~e{}i nasad (u poluinten-zivnom sistemu gajewa) je uintervalu izme|u 500 i 1.500jedinki po hektaru.

Hrawewe gajene ribe za-visi od sistema gajewa.Najve}i deo na{ih ribwakaje sa poluintenzivnim siste-mom, koji i predstavqa naj-ekonomi~niji oblik proiz-vodwe {arana.

Gajena konzumna riba sehrani jednom dnevno, naj-boqe oko 9 ~asova ujutru(kako bi imala dovoqnovremena da koristi pri-rodnu hranu, i u vreme kadaje odgovaraju}i sadràj ki-seonika ~ime se omogu}ava

Slika 45. Probni izlov mreòm sa~maricom(sa~marom) (Foto Z. Markovi})

Slika 46. Povla~ewe mreè prilikom izlova ribe na „velikoj” vodi (Foto Z. Markovi})

boqe iskori{}avawe hra-ne). Hrawewe se obavqa namestima ozna~enim ko~i-}ima ili plovcima (hra-nidbenim mestima, hranid-benim linijama ili hrani-li{tima). Postavqaju sena ~vrstom tlu, bez muqa ivodene vegetacije, daqe odnasipa. Poèqno je da ihima {to vi{e i da su pra-vilno raspore|eni (kakobi svi gajeni primerciriba mogli do}i do hrane).Na mawim odgajivali{ti-ma mogu}e je postavqaweautomatskih hranilicaili organizovati hraweweu dva navrata (oko 9 i oko14-15 ~asova).

Za dobijawe kilograma{arana koli~ina dodatnehrane u poluintenzivnomsistemu ne bi trebalo dabude ve}a od 3,5 kg.

Tokom proizvodwe stal-no se prate prirast gajeneribe, intenzitet uzimawahrane, kondiciono i zdrav-stveno stawe riba. Proce-

na prirasta se obavqa na osnovu analize riba iz kontrolnog ribolovakoji se sprovodi na svakih 10-15 dana. Uzorak ribe (oko 100 jedinki) seuzima (lovi) na hranili{tima. Dobijeni podaci o teìni, mnoèwem sa

brojem jedinki u nasadu iprocenom broja uginulihjedinki, daju podatke o ko-li~ini ribe u ribwa~komobjektu, koji zajedno sapodacima o fizi~kim, he-mijskim i biolo{kim ka-rakteristikama vode pred-stavqaju osnovu za odre-|ivawe sastava i koli~inedodatne hrane, kao i even-tualnu primenu agroteh-ni~kih mera u narednomperiodu.

62

Slika 47. Izlov konzumne ribe (Foto Z. Markovi})

Slika 48. Konzumni {aran na sortirnom stolu(Foto Z. Markovi})

63

Redovni kontrolni, kao i letwi izlov se obavqa na „velikoj” vodi.Kontrolni ribolov se obavqa mreòm sa~maricom, a letwi izlov mreòmalovom „na hranu”, tako {to se hrana razbaca na odre|enom delu odgaji-vali{ta, a nakon sat vremena kada se skupi dovoqno ribe mreà razvu~e,okruì oko hranili{ta i povla~i prema nasipu.

Sezona gajewa riba se zavr{ava u jesen (krajem oktobra) kada po~iweizlov. Izlov se obavqa u izlovnoj (ribolovnoj) jami ispred ispusta vodeili pak u novije vreme na nekim ribwacima u odvodno izlovnom kanalu.Izlov po~iwe ispu{tawem vode, ~ime se sa vodom prema ispustu, odnosnoizlovnoj jami, povla~i i riba. Ovo, instiktom uslovqeno, povla~eweribe sa vodom potpomaè se povla~ewem mreè kroz kanal. Po{to se deopo deo ribe izlovqava, nivo vode se spu{ta tako da se preostala ribasvodi na sve mawi prostor. Na mestima gde je koncentrisana velika ko-li~ina ribe potrebno je obezbediti dovod sveè vode. Riba okruènamreòm, svedena na mali prostor se zahvata meredovom, a potom ru~noili elevatorima prebacuje do sortirnog stola. Na sortirnom stolu serazvrstava po vrstama (ako je ribwak nasa|en u polikulturi) i uzrasnimklasama (prema masi), stavqa u kible, meri i transportuje do zimovnika(ili ukoliko se radi o ribqoj mla|i u druge objekte planirane za sme{tajribe) ili bazena (hidrobione) kojima se prevozi do kupca. Riba se meriu kiblama (metalnim perforiranim posudama) bez vode.

2.12.8. Skladi{tewe ribe u zimovnicima

Nakon izlova, konzumna riba se skladi{ti u zimovnicima do otpremawana trì{te. Priprema i odràvawe zimovnika tokom boravka ribe uwima je ista kao i prilikom prezimqavawa mla|i, ali se razlikuje po

gustini riba stavqenih naprezimqavawe. Zimovnicise nastawuju sa 5-30 kgkonzumne ribe/m2, zavisnood temperature vode, mogu}-nosti osveàvawa i duìneplaniranog boravka kon-zumne ribe u zimovnicima.Konzumna riba se skladi{-ti u zimovnike prema kla-sama, kako se ne bi bespo-trebno tokom zime maltre-tirala naknadnim klasi-rawem. Odgajiva~i treba da

imaju na umu da je rezultat celog jedogodi{weg rada sme{ten u zimovnike,kao i da riba moè izdràti mnogo, ali ne i sve. Izlov ribe iz zimovnikase obavqa nakon delimi~nog ispu{tawa vode.

Ukoliko ribwak ne raspolaè sa dovoqnim brojem zimovnika, ribase moè smestiti i u barka mreè u samom ribwa~kom objektu ili uodvodno–izlovni kanal uz obavezno obezbe|ivawe osveàvawa vode.

Slika 49. Postavqena barka mreà (Foto Z. Markovi})

2.12.9. Ishrana gajenih riba

[aran je sva{tojed. U prirodi se hrani faunom dna, zooplanktonom,semewem vodenih biqaka, mladim izdancima vodenih biqaka, kao i drugomhranom biqnog i ̀ ivotiwskog porekla. U ribwacima konzumira i ugqeno-hidratnu hranu (zrnastu, prekrupqenu ili samlevenu) i peletiranu hranu.

2.12.9.1. Zna~aj prirodne hrane u poluintenzivnom sistemu gajewa{arana

[aran tokom gajewa u ribwacima sa poluintenzivnim sistemomkoristi prirodnu i dodatnu hranu. Prirodnu hranu po~iwe intenzivnokoristiti ve} kod temperature vode od 5-6oC. Postoje razli~iti podacio u~e{}u prirodne u ukupnoj koli~ini unete hrane. Prema ve}inistru~waka najboqi koeficijent konverzije se postiè odnosom prirodnei dodatne hrane 50:50, ili 30:70. Po~etkom sezone gajewa zooplankton~ini 60% prirodne hrane, a fauna dna 40%, da bi se pri kraju sezone tajodnos mewao u korist faune dna ukoliko fauna dna nije iscrpqena kadariba opet prelazi na zooplankton.

Prirodna hrana po svom aminokiselinskom sastavu, po sadràjuvitamina i minerala predstavqa najva`niju komponentu za izgradwu{aranskog organizma. [aran ne}e u dovoqnoj meri konzumirati dodatnuhranu, ili je pak ne}e u dovoqnoj meri iskoristiti, ako u ribwaku nemadovoqno prirodne hrane. Nedostatak prirodne hrane uslovqavanedostatak vitamina, minerala i esencijalnih amino kiselina {to dovodido smawewa otpornosti i kondicije riba, pa i do u~estalih bolesti.Prirodna hrana je faktor koji odre|uje nivo produkcije riba upoluintenzivnom sistemu gajewa. Bez adekvatne prirodne ishrane nemani dobre proizvodwe, ali ni dobrog kvaliteta ribqeg mesa.

2.12.9.2. Dodatno prihrawivawe u poluintenzivnoj proizvodwi{arana

Pored prirodne hrane za uspe{nu realizaciju proizvodwe neophodnoje posebnu pa`wu posvetiti kvalitetu, koli~ini i dinamici prihrawivawadodatnom hranom. Dodatnom ugqeno- hidratnom hranom se zadovoqavajuenergetske potrebe organizma. @itarice obezbe|uju i mawi deo proteina,mineralnih materija i vitamina, kao {to i prirodna hrana doprinosizadovoqewu odre|ene koli~ine energetskih potreba {arana. U periodimanedovoqne koli~ine proteina iz prirodne hrane u dodatno prihrawivawese uvode i jeftinija proteinska hraniva biqnog porekla (termi~ki obra|enasoja, sto~ni gra{ak....) ~ime se postiè boqi prirast.

Prihrawivawe dvogodi{we mla|i i konzuma na ribwacima u Srbijise uglavnom obavqa po ustaqenim procentima hrane (u aprilu 0,5%, maju1,0-1,5%, junu 2,0-2,5%, julu 2,5-4%, avgustu 3,0-4%, septembru 2,5-1,0% ioktobru 1,5-1%) u odnosu na ihtiomasu ne po{tuju}i specifi~nost svakogribwa~kog objekta. U pogledu sastava uglavnom je to p{enica ili (i)je~am u periodu do druge polovine avgusta, nakon ~ega se uvodi kukuruz

64

65

do kraja sezone gajewa. Koeficijent konverzije koji se postiè naj~e{}ese kre}e od 2,5, pa i do preko 6 kg.

Nepravilno prihrawivawe ne samo da nije ekonomi~no u pogledupove}awa tro{kova proizvodwe ve} nepovoqno deluje na gajenu ribu.Delovawe moè biti izraèno indirektno preko pogor{avawa ribwa~kesredine (pove}awa koli~ine organske materije u vodi, nedostatkakiseonika, pove}awa sadràja amonijaka....), ali i direktno, smawewemotpornosti prema bolestima, pa ~ak i pospe{ivawem nekih bolesti(nekroza {krga, upala ribqeg mehura, viremije {arana, bogiwe {arana...).Kona~no nepravilno prihrawivawe uslovqava slabiji prirast, samimtim mawe prinose, kao i lo{ kvalitet ribqeg mesa.

U na{im uslovima mla| se tokom zime uglavnom ne prihrawuje, takoda na temperaturama preko 4oC dolazi do nefiziolo{kog gladovawa {touslovqava smawewe otpornosti prema bolestima. Stoga se preporu~ujeda se {aranska mla| po~ne prihrawivati nekoliko nedeqa pre kraja zime,odnosno u rano prole}e, kada temperatura vode dosegne 5-6oC.

Koli~inu dnevnog obroka dodatne hrane odre|uju fizi~ke i hemijskeosobine vode; kvantitativni (veli~ina i biomasa) i kvalitativnisastav zooplanktona; kvantitativni i kvalitativni sastav faune dnai masa riba.

Razli~ita su mi{qewa o koli~ini dodatne hrane koju treba davatiribi na po~etku sezone (april–po~etak juna). Iskustva i realizovanaistraìvawa autora ovog teksta ukazuju na ~iwenicu da je u prole}nomperiodu u ribwa~kom objektu koli~ina prirodne hrane (zooplanktona ifaune dna) znatno iznad potrebe gajene ribe. Samim tim moè se postavitipitawe za{to bi se u ribwak unosila mawe vredna dodatna hrana ako onevi{e vredne (prirodne) ima u izobiqu. Prirodna hrana }e zbog svojehranqive vrednosti svakako biti znatno potrebnija iscprqenoj iizgladneloj ribi posle zimskog mirovawa. Pomo}i }e gajenoj ribi daoja~a svoj imuni sistem zahvaquju}i unetim vitaminima i mineralima,kao i celokupan organizam, zahvaquju}i bogatstvu proteina. Ukoliko sepak u tom periodu u ribwak unosi ve}a koli~ine dodatne hrane smawujese zainteresovanost (riba se ulewi, kretaju}i se uglavnom oko hranili{ta)za prirodnom hranom. Ipak u ovom periodu potrebno je polaganonavikavati ribu na dodatno prihrawivawe, ali sa u~e{}em dodatne hraneod svega 0,1-0,5% od ihtiomase ribe. Pored navikavawa gajene ribe nadodatnu hranu ovakvo prihrawivawa je potrebno radi eventualne potrebeza davawem lekova preko hrane.

Sa smawewem koli~ine prirodne hrane i povi{avawem temperaturapotrebno je koli~inu dodatne hrane postepeno pove}avati. U opseguoptimalnih temperatura 20-26oC, u periodu jun-avgust koli~inu dodatnehrane treba postepeno pove}avati od 1 ka 5% (kod dvogodi{we mla|i ikonzuma do 4%). Od po~etka septembra ka kraju sezone gajewa treba poste-peno smawivati koli~inu dodatne hrane pre svega u zavisnosti od termi~-kog reìma vode.

Ukoliko se voda zagreje vi{e od 28oC, hranu postepeno smawivati do40% u odnosu na prethodni nivo. Pri naglom padu temperatura, zbog

temperaturnog {oka, kao i promena abioti~kih ~inilaca sredine riba,treba smawiti koli~inu unete hrane do 50%, pa ~ak za kratko vreme(dan–dva) prekinuti prihrawivawe.

Za dobar prirast kao i dobre prinose veoma je vaàn sastav dodatnehrane. Najboqi rezultati se postiù (u poluintenzivnom sistemu) akose od samog po~etka prihrawivawa koristi kombinacija vi{e ̀ itarica(npr. p{enica, je~am i kukuruz), ~ime se poboq{ava wihovo iskori{}a-vawe. U periodu smawewa prirodne hrane potrebno je ve} ustaqenoj sme{idodati i neko proteinsko hranivo (termi~ki obra|enu soju, sto~ni gra{akitd.) biqnog porekla sa u~e{}em u ukupnoj koli~ini 10-50%. U slu~ajuda se hrana mewa, usled nemogu}nosti wene nabavke, potrebno je napravitiblagi prelaz ka novoj hrani, kako bi se riba postepeno navikla. Poredsastava veoma je vaàn i kvalitet hraniva. Riba se ne sme prihrawivati,bu|avim, uskislim, zapra{enim i hranivima lo{eg kvaliteta. Nià cenana trì{tu ovih hraniva ne zna~i dobar finansijski efekat na krajusezone gajewa.

2.12.9.3. Mogu}nosti nabavke hrane

Za ishranu gajene jednomese~ne mla|i {arana mogu se koristiti starterinameweni za {aransku ili pak za pastrmsku mla|, odnosno takva hrananabaviti od uvoznika ribqe hrane raznih svetskih proizvo|a~a. Hranaza gajewe jednomese~ne mla|i se moè i napraviti od komponenti koje sudate u poglavqu „Gajewe jednomese~ne mla|i”, kupovinom navedenihkomponenti na doma}em trì{tu (od proizvo|a~a bra{na i uvoznikaribqeg bra{na).

Peletirana hrana sa razli~itim procentom proteina za gajewe{aranske mla|i, moè se nabaviti kod doma}ih proizvo|a~a sto~ne hraneili iz uvoza.

Ugqeno-hidratna hraniva (p{enica, je~am, kukuruz…), kao i biqnaproteinska hraniva (soja, sto~ni gra{ak…) se mogu nabaviti od privatnihproizvo|a~a, zadruga, poqoprivrednih i trgovinskih preduze}a.

2.12.9.4. Uskladi{tewe i ~uvawe hrane

Uskladi{tewe i ~uvawe hrane je veoma va`no. Nabavqena peletirana hrana mora biti sveà, sa {to skorijim datumom

proizvodwe (ispisanim na deklaraciji). Upotreba hrane je dozvoqenasamo u predvi|enom vremenskom trajawu ispisanom na deklaraciji. Hranaupakovana u papirne vre}e se prilikom skladi{tewa ne sme direktnostaviti na pod kako ne bi privla~ila vlagu, ve} na da{~ice ili peleteu provetrenoj prostoriji.

Skladi{tewe nabavqenih ̀ itarica (p{enice, je~ma, kukuruza, sto~noggra{ka, soje…) obavqa se u prostorijama - magacinima za hranu. Prilikomskladi{tewa ve}e koli~ine hrane napraviti takvu organizaciju da se dosvih vrsta hraniva moè lako do}i (ne sme se jedna hrana zatrpavatidrugom). Skladi{tewe se nikako ne sme obavqati napoqu, kako hrana nebi pokisla i usled vlage ubrzo pobu|ala.

66

67

2.12.10. Primena agrotehni~kih i drugih mera

U ciqu postizawa {to ve}ih prinosa potrebno je podsetiti na dinamikuposlova na ribwaku:- Nakon ispusta vode obezbediti oce|ivawe i isu{ivawe dna ribwaka,

kako bi tokom zimskih meseci bila omogu}ena aeracija, mineralizacijai dezinfekcija dna. Na ovaj na~in smawuje se aciditet (kiselost) ipoboq{ava struktura dna ribwaka.

- Zaostalu ribu po depresijama izoloviti, a depresije i kanale sa vodomdobro zakre~iti kako bi se uni{tila zaostala riba i potencijalniizaziva~a bolesti i paraziti.

- Sasu{ene stabqike makrofita u ribwa~kom objektu (sem onih uza{titnom pojasu) spaliti, kako bi se ubrzala wihova mineralizacija.

- Popraviti nasipe i obaviti izmuqavawe drena`nih i izlovnih kanala.- Po potrebi obaviti dezinfekciju tla zakre~avawem. - Tokom zimskog perioda obaviti |ubrewe sgorelim stajskim |ubrivom,

a nakon toga u toplijim danima obaviti plitko orawe isu{ene podloge(mo`e i prethodno orawe, a potom |ubrewe).

- Blagovremeno (u februaru-martu) startovati sa puwewem ribwaka vodomodgovaraju}eg kvaliteta (II klase).

- Nasaditi ribwak u optimalnom periodu (mart-april), sa kvalitetnommla|i odgovaraju}e strukture i gustine zavisno od produktivnostiribwaka.

- Obavqati stalno pra}ewe abioti~kih i bioti~kih ~inioca sredine,prirasta i zdravstvenog stawa riba, ~ime }e se obezbediti polazneinformacije za optimalni nasad, odre|ivawe koli~ine i sastava dodatnehrane, primenu agrotehni~kih mera, kao i za preduzimawe blagovremenepreventive i le~ewa gajene ribe.

- Obavqati blagovremeno prihrawivawe riba sa dobro izbalansiranimsastavom i koli~inom kvalitetne dodatne hrane.

- Na temequ rezultata analiza faktora sredine primeniti potrebneagrotehni~ke mere.

- Sprovoditi mere sanitarne i zdravstvene za{tite- Na kraju sezone gajewa blagovremeno startovati sa ispustom vode radi

lak{eg izlova.- Obaviti izlov.- Ispustiti vodu iz ribwaka.

Agrotehni~ka mera |ubrewe ribwaka se sprovodi u ciqu pove}awaprodukcije ribwaka. Primenom |ubrewa podsti~e se primarna produkcija,a ova pospe{uje sekundarnu produkciju, {to kona~no rezultuje u vi{imprinosima ribe, mawem koeficijentu konverzije, a time i uspe{nojekonomi~noj proizvodwi. Pre |ubrewa ribwaka kada je u procesuproizvodwe, neophodno je dobro sagledati kvalitet vode (abioti~ke ibioti~ke ~inioce sredine) i tek na temequ dobijenih podataka odreditikvalitet, dinamiku i koli~inu |ubriva. Samo tako ne}e izostati pozitivnirezultati koji se od |ubrewa o~ekuju. \ubrewem se posebno dobri rezultati

porasta prinosa postiù na novosagra|enim ribwacima u ~ijem se tlunisu akumulirale rezerve mineralnih soli, dok }e u~inak biti mawi ili~ak izostati na ribwacima koji se dugi niz godina |ubre. Delovawe |ubrivazavisi i od kvaliteta dovodne vode i bi}e ve}e, ako je voda siroma{nijamineralnim materijama. Dovodna voda iz brojnih nizijskih teku}ica jeeutrofna do hipereutrofna, sa pove}anim sadràjem fosfora, pa |ubrewenije ni potrebno ili se primewuje samo azotno |ubrewe, ako je nepovoqanodnos azota i fosfora. Nekontrolisano |ubrewe moè usloviti smawewe,pa ~ak i potpuno onemogu}avawe delovawa unetog |ubriva, a moè seizazvati i pogor{awe kvaliteta vode (posebno u letwem periodu), pa ~aki ugroziti gajena riba. Posebnu pa`wu posvetiti ~iwenici da se |ubrewene obavqa u periodu kada ima indicija da moè do}i do razvoja „vodenogcveta” ili kada je mali sadràj kiseonika.

Pri upotrebi ove agrotehni~ke mere potrebno je obratiti pa`wu navrstu |ubriva, a {to }e u velikoj meri odrediti i tip ribwaka odnosnohemizam vode, kao i struktura zooplanktona i faune dna.

êsto se na ribwacima sa poluintenzivnom proizvodwom primewujeagrotehni~ka mera zakre~avawa, nekada i bez potrebe, nasumice bezprethodno obavqene potrebne hemijske i biolo{ke analize vode. Umestoda se potpomogne prirast ribe, na~ini se suprotno. Uni{ti se razvijenifito i zooplankton, pove}a koeficijent konverzije, a i napravinepotreban posao i izdatak za nabavku kre~a. Kre~ewe se obavqa radidezinfekcije ribwaka, za uni{tavawe ribe kao i drugih hidrobionatau zaostalim depresijama, u slu~aju razvoja „vodenog cveta”, visokihkoncentracija brzo razgradqivih organskih materija, za potrebe pove}awatvrdo}e vode i povi{ewa pH kao i za potrebe sanirawa nekih oboqewariba. Primena agrotehni~ke mere zakre~avawa mora biti bazirana napodacima hemijskih, biolo{kih i analizama zdravstvenog stawa riba.

Koli~ina i dinamika zakre~avawa zavisna je od konkretnih potreba.Zakre~avawe ribwaka na suvom radi dezinfekcije i zakre~avawe radiuni{tavawa zaostale ribe u depresijama obavqa se velikim koli~inamakre~a (do 2, pa i vi{e tona po hektaru) u jednom navratu, dok se zakre~avaweribwaka pod vodom sa nasa|enom ribom obavqa sa znatno mawimkoli~inama i porciono 50-300 kg/ha (naj~e{}e 50-150 kg/ha po danu). Zadezinfekciju kada je ribwak isu{en najefikasniji je nega{eni kre~, alije nezgodan za upotrebu zbog afiniteta ka vodi sa kojom burno reagujestvaraju}i visoke temperature. U tome i jeste efikasnost ovog dezinfekcio-nog sredstva. Me|utim radi lak{e manipulacije, u ribwa~arstvu se naj~e{}ekoristi ga{eni (hidratisani, hidratizirani) kre~ u prahu koji se nabavqau vre}ama 30-50 kg. Za dezinfekciju u ribwa~arstvu se veoma uspe{no ko-risti hlorni kre~ (sa 25% aktivnog hlora). Za uni{tavawe divqe ribeposle izlova ribwaka koristi se hlorni kre~ u rastvori od 5 mg/l, a zaspre~avawe nekroze (truleì) {krga preko leta koristi se u rastvori 1-3mg/m3 u toku 2-3 dana. Hlorni kre~ se, tako|e, koristi i za dezinfekcijuribarskih alata, sudova za transport i dr.

68

69

Jedna od veoma va`nihzootehni~kih mera za uspe{-nu proizvodwu je adekvatannasad riba. Prirodni po-tencijal ribwaka kao ièqeni ciq proizvodwetreba uzeti kao polaznuosnovu za odre|ivawe gu-stine i strukture nasada.Nasad ve}i od optimumauslovqava pogor{avaweuslova sredine, smawenprinos, ve}i koeficijentkonverzije, a samim tim ipove}ane tro{kove proiz-vodwe. Imaju}i u vidu

~iwenicu da polikultura omogu}ava maksimalno iskori{}avawe pri-rodnog potencijala, ~ime se postiù boqi prinosi i ekonomi~nijaproizvodwa, kao i stabilniji ribwa~ki ekosistem, treba joj datiprioritet u odnosu na monokulturu. Tako|e, me{ani nasad (sa razli~itimuzrasnim kategorijama riba) obezbe|uje boqe iskori{}avawe raspoloìveprirodne hrane, a time i mawi koeficijent konverzije i boqe prinose.

2.13. Potrebna oprema i mehanizacija za {aranskeribwake

Oprema koja }e biti potrebna za pojedine operacije u procesu gajeweriba zavisi pre svega od veli~ine ribwaka, kao i od tipa proizvodwe.Nabavka opreme za male ribwake predstavqa veliki izdatak, tako da jeneophodno nabaviti samo ono bez ~ega se ne mogu realizovati najeleme-

Slika 50. Nasa|ivawe jednogodi{we mla|i(Foto Z. Markovi})

Slika 51. Povla~ewe mreè - alova (Foto Z. Markovi})

tarniji poslovi u proi-zvodwi (mreè, kible, lo-pate, kolica, kantar…), dokbi ve}i ribwaci trebalo daraspolaù sa svom potreb-nom opremom. Uslovno jemoèmo podeliti na: labo-ratorijsku i terensku opre-mu; ribarske mreàstealate; mehanizaciju, alatei ure|aje za odràvaweribwaka; i ostalu opremu.

Laboratorijska i teren-ska oprema sluì za potreb-na ispitivawa kvalitetavode (fizi~kih, hemijskih ibiolo{kih karakteristika)i osnovne preglede zdrav-stvenog stawa ribe na rib-waku. Od opreme kao naj-potrebnije treba pomenuti:mikroskop, prenosni mera~kiseonika i pH, digitalnitermometar, komplet zamerewe amonijaka, anali-

ti~ku digitalnu vagu, komplet za disekciju riba, ribwa~ki bager za uzimaweuzoraka faune dna, planktonsku mreù, radni laboratorijski sto, potreb-

na staklarija (bo~ice, epruvete, petri{oqe, predmetna i pokrovna stakla...)i dr.

Ribarski mreàsti alati sluè zaizlov ribe. Veli~ina i tip mreèzavise od oblika proizvodwe, odnosnopre svega od veli~ine ribe koja se gaji.Pomenimo najva`nije: alov (razli~i-tih dimenzija, okaca, debqine koncai dr), sa~mara, ~erenac, meredov (sa-kovi) barka mreà i dr.

Funkcionisawe toplovodnih rib-waka ne moè se ni zamisliti bezkori{}ewa mehanizacije, alata iure|aja za odràvawe ribwaka. Mawiribwaci uglavnom ne poseduju ve}i deoovih ure|aja, ve} ih po potrebi iznaj-mquju, dok je ve}ina ure|aja prisutnana ve}im ribwacima. Namenski se mogupodeliti na ure|aje za odràvawe rib-wa~kih objekata (bageri, bageri–re-

70

Slika 52. Mreà ~erenac (Foto Z. Markovi})

Slika 53. âmac za automatsko ispu{tawehraniva i |ubriva (Hristi}, \., Buwevac. I., 1991)

Slika 54. Merewe ribe u kibli (Foto Z. Markovi})

71

fuleri, buldozeri, jeèvi, kosilice nasipa…), za kultivaciju dna ribwaka(traktori, kultivatori, tawira~e, plugovi, freze…), za hrawewe riba(silosi za dràwe hraniva, pneumatik za utovar i istovar dodatnihhraniva, plovni objekti-~amci za prenos hrane i automatsko ispu{tawehraniva, automatske i poluautomatske hranilice…), za |ubrewe izakre~avawe ribwaka (elevatori koji sluè i za ostale namene, ~amcikoji sluè i za automatsko ispu{tawe hraniva, cisterne sa automatskimrasprskiva~ima…), za suzbijawe vi{ih i niìh vodenih biqaka (ure|ajiza ko{ewe ribwa~kih povr{ina i izvla~ewe u priobaqe poko{enihbiqaka), za poboq{avawe kvaliteta vode i odràvawe zimovnika tokomformirawa ledenog pokriva~a (aeratori, razne vrste sekira, testera…),za za{titu od {teto~ina (top za pla{ewe ptica, zvu~ni ure|aji za pla{eweptica, zamke za vodene sisare…) itd.

Pod ostalom opremom podrazumevamo opremu koja ne pripada nijednojod nabrojanih grupa, ili pak ima vi{e funkcija na ribwaku, pa se zbogzna~aja pomiwu u vi{e grupa. U ribwa~arstvu se koriste i mnogobrojnialati specifi~ni za ovu granu proizvodwe: bazeni za transport ribe,kible, boce za kiseonik sa manometrom, rasprskiva~i kiseonika, eleva-tori, pumpe za vodu, sortirni stolovi, levci za istovar ribe, elektro-agregat, motori za ~amce, vage i kantari za merewe riba, razni sitnialati (nosila za matice, lopate, kose, postoqa za kantare, razne vrsteposuda…) itd.

Slika 55. Bazeni za transport ribe, sortirni sto, mreà i kantar (Foto Z. Markovi})

2.14. Mogu}nosti integralne proizvodwetoplovodnih vrsta riba sa drugim oblicimaproizvodwe

Proizvo|a~i na toplovodnim ribwacima se uglavnom zadovoqavajuostvarenim profitom realizovanim u proizvodwi ne razmi{qaju}i daribwak nudi niz drugih mogu}nosti koje mogu znatno pove}ati prihodeod raspoloìvog prostora. Veliki je broj takvih varijanti integralnoggajewa toplovodnih riba sa gajewem drugih vodenih i kopnenih organi-zama. Za detaqno upoznavawe bi trebalo daleko vi{e prostora, alipomenimo bar najva`nije.

Proizvodwa vodenih beski~mewaka:- Proizvodwa zooplanktonskih organizama (pre svega vrsta roda Daphnia)

u ribwa~kim objektima za gajewe kozumnog {arana i gajewe {aranskemla|i.

- Proizvodwa branhiopodnih rakova (koji se u pojedinim mawim objektimana ribwacima razvijaju u ogromnoj brojnosti, a ~ije se meso moèiskoristiti za pravqawe kvalitetnog mesnog bra{na).

- Proizvodwa {koqki ~ije se qu{ture mogu iskoristiti za proizvodwusedefastih dugmadi, a meso za pravqewe kvalitetnog mesnog bra{na.

Proizvodwa vodenih ki~mewaka i vodozemaca:- Polukontrolisani (na ribwacima koji poseduju Dubi{eva mrestili{ta)

i kontrolisani mrest (na ribwacima koji poseduju ve{ta~ka mrestili{ta)i gajewe mla|i „divqih” vrsta riba za poribqavawe otvorenih voda.

- Mrest i gajewe toplovodnih akvarijumskih i ukrasnih vrsta riba. - Gajewe àba.

Proizvodwa kopnenih ki~mewaka:- Gajewe pataka koje vodu ribwaka koriste kao mesto ̀ ivqewa i kao izvor

hrane (insekte, punoglavce itd.), a izlu~enim izmetima |ubre ribwaki time pospe{uju razvoj prirodne hrane gajenih riba.

- Gajewe ovaca koje pasu po nasipima i time smawuju poslove okoodràvawa nasipa, (svojim papcima nabijaju nasipe i ~ine ih tvr|im,mawe podlo`nim eroziji), a dobijeno |ubrivo od wih se koristi za|ubrewe ribwaka.

- Gajewe sviwa koje bi delimi~no hranile ribqim korovom, a drugimdelom nabavqenom zrnastom hranom. Wihovo |ubrivo se koristi za|ubrewe ribwaka.

Prate}e delatnosti ribwaka:Pored razli~itih oblika integralne proizvodwe, na ribwacima se

moè organizovati i sportski i rekreativni ribolov, kao i lov na vodeneptice (patke, liske itd.).

Kod nas se toplovodne ribe uglavnom prodaju ìve u ribarnicama ikao takve vrlo ~esto nisu ba{ omiqene od strane savremenih doma}ica,

72

73

tako da bi se prozvod-wa riba mogla upotpu-niti sa preradom ribena samim ribwacima(dimqewe, filetirawe,konzervirawe...). Poje-dini oblici prerade(dimqewe, filetirawe,vakuumirawe…) ne za-htevaju velika finan-sijska ulagawa. Ujednobi ovakvi proizvodipostali dostupnijitrì{tu budu}i da zawihov transport i

plasman nisu neophodni bazeni za transport, kao ni specijalizovaneprodavnice riba (ribarnice).

Razli~itim oblicima integralne proizvodwe toplovodnih vrstariba sa drugim oblicima proizvodwe ne samo da se maksimalno isko-ri{}avaju prirodni potencijali ribwaka, ve} se postiè i maksimalnauposlenost radne snage na ribwaku, a samim tim i mogu}nost ve}ihzarada zaposlenih radnika.

2.15. Zdravstveno stawe, preventiva, le~ewe inaj~e{}e bolesti gajenog {arana

Gajewe riba podrazumeva pove}awe broja riba na jedinici povr{inena ra~un unete hrane i primewenih ihtiolo{kih i agrotehni~kih mera.Pove}awe brojnosti nasa|enih riba uslovqava pogor{awe kvalitetavodene sredine u kojoj se ribe gaje (pove}awe prisustva produkatametabolizma, raspadawe neiskori{}ene hrane…). Tako se riba dovodi ustawe stresa ~ime se stvara pogodan ambijent za razvoj ve}eg broja bolesti.Stawe stresa mogu izazvati mnogi faktori (stresori), poput: pogor{awekvaliteta vode (smawen sadràj kiseonika, povi{ena ili smawenavrednost pH vode, povi{ene koli~ine nejonizovanog amonijaka, povi{enavrednost ugqen-dioksida, nagle promene temperature …), hrana lo{egkvaliteta (hrana ~iji je rok upotrebe pro{ao, ubu|ale ̀ itarice, ̀ itaricetretirane prekomernom koli~inom za{titnih sredstava…), lo{emanipulacije sa ribom (maltretirawe ribe prilikom izlova, sortirawa,transporta i nasa|ivawa), pregusti nasad itd.

Preventiva

Kako bi se izbegle bolesti o svim uzro~nicima treba i te kako voditira~una. Osnova zdravstvene za{tite treba da je preventiva. Po~iwe se ve}u fazi izbora lokacije za podizawe ribwaka, mogu}nosti potpunog isu{ivawavode iz ribwa~kih objekata, obezbe|ivawa adekvatnog kvaliteta vode za

Slika 56. Gajewe pataka na {aranskom ribwaku (Foto „Ribarstvo Baranda”)

snabdevawe ribwaka i spre~avawa ulaska {tetnih organizama u ribwa~keobjekte. U mere preventive spadaju: genetski izbor mati~nog jata, dobrekonstitucije, kondicije i otpornosti na bolesti; sme{taj i gajewe mati~nogmaterijala u odvojenim objektima radi spre~avawa uno{ewa uzro~nikabolesti sa matica na potomstvo; dobra priprema objekata za nasad i primenaadekvatnih agrotehni~kih mera tokom samog procesa gajewa; pravilan na~ingajewa larvi, mladunaca i konzumne ribe, sa optimalnim izborom gustinei sastava nasada;. pra}ewe i odràvawe u optimalnim granicama fizi~kih,hemijskih i biolo{kih karakteristika vode; pravilna ishrana; pravilnamanipulacija ribom, stalno pra}ewe zdravstvenog stawa riba…

Le~ewe (terapija bolesti)

Da bi zdravstvena za{tita bila dobra, neophodno je u ribwa~kimobjektima za gajewe riba, predvideti mere za suzbijawe i iskorewivawepojedinih bolesti. Efekti tih mera zavise od realizovane preventive.

Jedna od osnovnih sanitarnih mera za spre~avawe i suzbijawe bolestije dezinfekcija, a ciq joj je odstrawivawe, uni{tavawe i smawewekoli~ine mikroorganizama i parazita. Dezinfekcija obuhvata objekteza dràwe riba, vodu, ribu i predmete koji se upotrebqavaju u ribwacima(~amci, mreè, perforirane lopate za kontrolu pojedene hrane i dr.).Dezinfekcija predmeta koji se koriste u ribwa~arstvu se moè obavitifizi~kim i hemijskim putem. Fizi~ka dezinfekcija podrazumevamehani~ko ~i{}ewe, prawe, prosu{ivawe, osun~avawe i dr, hemijska -kori{}ewewe razli~itih hemijskih sredstva (kre~, formalin, hlor,kuhiwska so, kalijum permanganat, bakar-sulfat, omnisan i dr.) zauni{tavawe bakterija, virusa, gqivica i mnogih parazita.

Za spre~avawe bolesti i le~ewe ve} obolele ribe koriste se lekovi.Uglavnom se apliciraju na dva na~ina: dodavawem u peletiranu hranuili putem kupki.

Lekovi koji se daju putem hrane se u brikete ugra|uju u fabrikama sto~nehrane. Koriste se protiv bakterijskih infekcija i crevnih parazita.Doze se odre|uju prema koli~ini hrane kojom se prihrawuje riba uobjektima. Kupke mogu biti kratkotrajne i dugotrajne i upotrebqavajuse protiv bakterijskih oboqewa {krga i koè, i odstrawivawa parazita.Prilikom primene ovog oblika terapije osnovno je poznavati rastvorleka (koli~ina leka na odre|enu zapreminu vode).

Za najve}i broj bolesti danas postoji dovoqan broj efikasnih lekova.Posebno za le~ewe bakterijskih bolesti. Uspeh u le~ewu postiè se dobroodabranim lekom, pravilnom dozom i na~inom primene. Otuda uputstvao le~ewu riba treba traìti od kompetentnih stru~waka-veterinaraspecijalizovanih za bolesti riba.

Naj~e{}e bolesti {arana

Naj~e{}e bolesti {arana su: prole}na viremija {arana, bogiwe {arana,branhiomikoza (trule` {krga), eritrodermatitis {arana, zapaqeweribqeg mehura, botriocefaloza, daktilogiroza, diplostomoza, liguloza,lerneoze, arguloze, ihtioftirijaza.

74

75

2.16. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomikaproizvodwe

Tro{kovi izgradwe ribwaka, kao i cene inputa u proizvodwi {aranai samog {arana vrlo su varijabilni i zavisni od niza faktora, tako dadati prikaz tro{kova izradwe ribwaka i ekonomike proizvodwe moguposlu`iti budu}im investitorima samo kao orijentacioni.

Za primer je uzet jedan polusistemni ribwak sa proizvodnom povr{inomod 10 hektara (sa tri ribwa~ka objekta), podignut na terenu (pa{waku)sa povoqnom konfiguracijom i 100 metara udaqenim vodozahvatom.

Tro{kovi izgradwe

Tro{kovi proizvodwe

Tro{kovi su ra~unati za ribwak sa poluintenzivnom proizvodwom{arana gde bi se gajila jednogodi{wa mla| (u objektu povr{ine 2 hektara),dvogodi{wa mla| i konzumni {aran (u objektima po 4 hektara).Tehnologija gajewa odgovara tehnologiji datoj u tekstu.

Cene su va`e}e u vreme pisawa kwige (avgust 2002. godine)U tro{kove proizvodwe ribwaka nisu ukalkulisane obaveze na osnovu kredita (kamate)ukoliko investitor bazira izgadwu i proizvodwu na kreditnim aran`manima.

Tabela 2. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa ribwaka

Vrsta radova Jedinica

mere Koli- ~ina

Cena po jedinici mere u dinarima

(evrima)

Ukupna cena u dinarima (evrima,

1∈ = 60 din) Kupovina zemqe ha 12 15.000 (250) 180 000 (3 000) Prate}a dokumentacija pau{alno 190.000(3 167) 190.000 (3167) Pripremni radovi pau{alno 33 000 (550) 33.000 (550) Zemqani radovi–iskop i formirawe nasipa ribwa~kih objekata i dovodnog kanala

m3 25.000 95 (1,58) 2.375.000 (39.500)

Zemqani radovi–iskop kanala m

3 4200 55 (0,92) 231. 000 (3.850)

Betonski sa monterskim radovima

pau{alno

450.000 (7.500) 450.000 (7.500)

Nabavka osnovne opreme pau{alno 450.000 (7.500) 450.000 (7.500) Izgadwa maweg monta`nog objekta

pau{alno

600.000 (10.000) 600.000 (10.000)

Ukupno 4.509.000 (75.067)

Tabela 3. Tro{kovi proizvodwe za jednu godinu

Vrste tro{kova Jedinica

mere Koli~ina Cena u din.

(evrima) Ukupna cena u dinarima

(evrima) Nasadni materijal Mese~waci (pr. te`. 1 g) Jednogodi{wa mla| (60 g) Dvogodi{wa mla| (600 g)

kg kg kg

80

1.200 2.400

396 (6,6) 264 (4,4) 178 (2,97)

31.680 (528)

316.800 (5 280) 427.200 (7 120)

Hrana (30% kukuruz, 25% p{enica, 25% soja, i 20% je~am)

kg 43.000 8,0 (0,13) 344.000 (5 733)

Radna snaga pau{alno 648.000 (10.800) 648.000 (10.800) Lekovi, veterinarska kontrola, stru~ne analize…

pau{alno

150.000 (2.500) 150.000 (2.500)

\ubrivo organsko kg 25.000 0,6 (0,01) 15.000 (250) \ubrivo neorgansko kg 1.100 12,5 (0,21) 13.750 (229) Hidratisani kre~ t 15 3.900 (65) 58.500 (975) Ostali tro{kovi pau{alno 480.000 (8.000) 480.000 (8.000) Ukupni tro{kovi 2.484.930 (41.415)



Vrednost proizvodwe

Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih prose~nih cena {arana.

Mogu}a dobit

Mogu}a dobit je izra`ena za jednu godinu proizvodwe.Ukupni prihodi : 3.649.440 dinara (60.824 evra)Ukupni rashodi: 2.484.930 dinara (41 415 evra)Dobit: 1.208.260 dinara (19.409 evra)Ulo`ena srestva za izgradwu ribwaka se u ovom slu~aju mogu vrati-

ti za 4 godine proizvodwe.

Tabela 4. Vrednost proizvodwe

Jedinica mere

Koli~ina Cena u din.

(evrima Ukupna cena u dinarima

(evrima) Konzumna riba kg 8 640 132 (2,2) 1.140.480 (19.008) Dvogodi{wa mla| kg 8 400 178 (2,97) 1.495.200 (24.920) Jednogodi{wa mla| kg 3 840 264 (4,4) 1. 013.760 (16.896) Ukupna vrednost (prihodi) 3.649.440 (60.824)

77

3. Gajewe hladnovodnih vrstariba (kalifornijske pastrmke)u ribwacima

3.1. Karakteristike gajewa hladnovodnih vrstariba

Pored {aranskih, pastrmske vrste su najva`nije slatkovodne ribe.Familija Salmonidae–pastrmki obuhvata veliki broj vrsta, me|u kojimaje ve}ina morskih (lososi). Naseqavaju hladne vode, pa ih s pravomnazivamo hladnovodnim vrstama riba. Po kvalitetu mesa i po slabojrazvijenosti kostiju spadaju u najplemenitije vrste riba.

Gajewe pastrmskih vrsta riba mo`e se podeliti u dva glavna pravca: - gajewe mla|i „divqih” vrsta riba, radi poribqavawa otvorenih

hladnovodnih teku}ih i staja}ih voda,- gajewe radi dobijawa konzumne ribe.

Sa ciqem poribqavawa otvorenih voda danas se u svetu gaje svesalmonidne vrste (poto~na i jezerska pastrmka, poto~na i jezerskazlatov~ica, mladica, lipqan i dr.). Wihovo gajewe se realizuje doodre|ene veli~ine, a potom se odgajenom mla|i poribqavaju otvorenevode. Posledwih godina se proizvode i ove vrste za konzum. Na prostorimaSrbije, gajewe mla|i salmonidnih vrsta za poribqavawe otvorenih vodaje novijeg datuma. Svakako treba napomenuti i ~iwenicu da ovakvaproizvodwa zahteva ve}e iskustvo i znawe, pa je odgajiva~ima - po-~etnicima riba autori ove publikacije ne preporu~uju.

Gajewe konzumne ribe u Srbiji uglavnom je orijentisano na proizvodwukalifornijske pastrmke. Ova pastrmka se u odnosu na druge pastrmske vrsteisti~e po tolerantnosti na temperaturna kolebawa, pogor{awe kvalitetavode, kao i po tempu rasta. Usled mogu}nosti postizawa visokih prinosa,weno gajewe predstavqa veoma rentabilnu granu proizvodwe. Otuda je iinteres proizvo|a~a najve}i upravo za gajewe ove pastrmske vrste.

3.2. Osnovne odlike kalifornijske (duì~aste)pastrmke Oncorhynchus mykiss Wal.

Kalifornijska pastrmka je jedna od najpoznatijih ribqih vrsta koja segaji u hladnovodnim ribwacima. Poti~e iz voda sa severne obale SeverneAmerike. U Evropu je prvi put uneta 1880. godine. Oblik tela joj je zbijen,vretenast, {to olak{ava odràvawe u vodi i brzo plivawe, pa ~ak i skakawepreko pregrada i brana. Glava joj je sa jakim vilicama, puna o{trih, unazadsavijenih zuba. Po glavi, le|ima, le|nom i masnom peraju rasute su brojnemale crne pege, dok se du` sredweg dela tela (bo~ne linije) od glave dorepnog peraja - pruà pojas karakteristi~nih crveno-naranxastih prugaduginih boja (otuda ime duì~asta pastrmka). Boje su naro~ito izraèneu periodu polne zrelosti. Le|a su modrosiva. Bo~ni deo je svetliji, dok jetrbuh srebrnasto sjajan. Celo telo prekriveno je sitnim krqu{tima.

Mresti se u periodu od oktobra domarta (uglavnom decembar–januar),{to zavisi od temperature vode u kojojìvi. Polnu zrelost dostiè sanavr{ene dve (mu`jaci), odnosno trigodine (ènke) ìvota. @enke daju1.300-2.600 komada ikre (pre~nika 3,5-6,5 mm) po kilogramu telesne teìne.

Sistem organa za disawe je usled specifi~ne anatomske gra|e irelativno male respiracione povr{ine prilago|en vodenoj sredinibogatoj kiseonikom.

Sistem organa za varewe je prilago|en iskori{}avawu ìvotiwskehrane. Kalifornijska pastrmka je grabqivica-meso`der.

Prirodna hrana kalifornijske pastrmke su beski~mewaci (fauna dna,fauna no{ena vodom, nektonski i lete}i insekti) i mawi primerci riba.Veoma se brzo navikava na dodatnu hranu u ribwacima.

Potreba kalifornijske pastrmke za proteinima je najve}a kodmladunaca, kada je i tempo rasta najbrì, a zatim opada sa porastomtelesne mase. Da bi postigla maksimalni rast mla| treba da konzumirahranu sa najmawe 50% proteina. Nakon 6-8 nedeqa ìvota potrebe zaproteinima se smawuju najmawe na 40%, a jednogodi{wa riba smawujezahteve najmawe na 35% proteina. Veoma je va`no da belan~evine u hranisadrè sve potrebne aminokiseline.

Raste dosta brzo i konzumnu teìnu (250 grama) dostiè sa 12-20 mesecistarosti ({to zavisi od genetskog potencijala, na~ina ishrane, kvalitetai koli~ine vode...).

3.3. Izbor lokacije za izgradwu pastrmskogribwaka

Izbor lokacije za izgradwu pastrmskog ribwaka, predstavqa prvi,ali i najva`niji korak budu}eg proizvo|a~a.

Osnovni kriterijumi za izbor lokacije na kojoj se predvi|a izgradwapastrmskog ribwaka:

78

Slika 57. Kalifornijska pastrmka

79

- mogu}nost obezbe|ivawa dovoqne koli~ine vode adekvatnog kvaliteta, - postojawe odgovaraju}eg terena na kome se planira izgradwa.

Za snabdevawe ribwakanajboqe je koristiti vodukra{kih izvora (vrela).Osim vrela, mogu se ko-ristiti i hladnovodnivodotoci (potoci i reke)koji imaju dovoqnu koli-~inu vode odgovaraju}egkvaliteta. Naj~e{}i pro-blem kod vodosnabdevawaribwaka sa otvorenog tokaje mu}ewe vode. Voda zavodosnabdevawe ribwaka semoè obezbediti i iz vi-sinskih akumulacija iz

kojih se crpi sa odre|ene dubine gde temperaturni uslovi odgovaraju. Izvorska voda, sa stabilnom temperaturom se moè koristiti za

snabdevawe svih objekata za proizvodwu ribe (ukqu~uju}i i inkubatore zainkubaciju ikre, odnosno bazene za gajewe mla|i do jednog meseca starosti),dok voda sa otvorenog toka, zbog niskih i nestabilnih temperatura nijeadekvatnih karakteristika za direktno (bez termoregulacije napajaweinkubatora, odnosno za gajewa osetqivih uzrasnih kategorija mla|i, ve}samo za gajewe starijih uzrasnih kategorija mla|i i konzumne pastrmke.

Postojawe odgovaraju}eg terena podrazumeva postojawe dovoqnogprostora (koji se moè privesti nameni) za izgradwu ribwaka. Planiranapovr{ina mora se uspe{no za{tititi od visokih voda teku}ica iz kojih}e se ribwak snabdevati vodom.

Pored navedena dva glavna uslova, treba pomenuti i zna~aj blizinetvrdog puta kojim se moè dopremati materijal za izgradwu ribwaka,kao i tokom proizvodwe transportovati riba i hrana.

Od va`nosti je i blizina elektri~nog voda sa koga se moè dovesti strujana ribwak. Potreba za elektri~nom energijom se moè zadovoqiti isopstvenom proizvodwom, postavqawem turbine mawe snage (sa prate}omopremom) na teku}icu iz koje se ribwak snabdeva vodom ili na dovodnikanal. Elektri~na energija nije neophodna za sam proces proizvodwe, alije poèqna za potrebe osvetqavawa ribwaka, pove}ani komfor radnika kojiborave na ribwaku, postavqawe aeratora, kao i za eventualnu preradu ribe.

3.4. Kvalitet i koli~ina vode za vodosnabdevaweribwaka

Kvalitet i koli~ina vode od presudnog su zna~aja za uspe{nostproizvodwe gajenih pastrmskih riba.

Kvalitet vode odre|en je nizom fizi~kih i hemijskih svojstava, koje jepotrebno sagledati pre odluke o izgradwi ribwaka, kao i pratiti tokomsamog procesa proizvodwe. Mawa odstupawa od optimalnih vrednosti

Slika 58. Pripremqena lokacija za izgradwupastrmskog ribwaka (Foto Z. Markovi})

prilikom gajewa riba rezultuju smawewem proizvodwe, a ve}a moguusloviti pojavu bolesti i uginu}a gajenih riba.

Fizi~ke osobine vode

Opseg temperaturne tolerancije kalifornijske pastrmke je 1-26oC.Optimalne temperature za gajewe su 12-17oC. Za gajewe mla|i potrebne sune{to niè temperature (10-12oC), dok su za inkubaciju ikre i gajewelarvi optimalne vrednosti 8-10oC.

Voda mora biti bistra. Pomut posle ki{e ne sme da bude duì od 2-3dana. Sadràj suspendovanih materija mora odgovarati vodi I klasekvaliteta.

Hemijske osobine vode

Voda iz prirodnih ekosistema predstavqa rastvor i suspenzijuraznovrsnih ~vrstih, te~nih i gasovitih materija u razli~itim koli~inama.

Rastvorenog kiseonika u vodi za vodosnabdevawe pastrmskog ribwakatreba da ima 7-11 mg/l. Najboqi rezultati se postiù pri koncentraciji9-11 mg/l, odnosno sa vrednostima blizu zasi}ewa vode kiseonikom.Vrednosti mawe od 5 mg/l su kriti~ne za gajenu pastrmku.

Vrednosti koje gajena pastrmka toleri{e za HPK (hemijsku potro{wukiseonika) su do 10 mg/l, a za BPK5 (biohemijska potro{wa kiseonika)do 5 mg/l.

Dopu{tena koncentracija toksi~ne frakcije amonijaka (NH3) u vodamaza gajewe pastrmki je 0,025 mg/l.

80

Slika 59. Vrelo sa koga se ribwak snabdeva vodom (Foto Z. Markovi})

81

Dopu{tene koncentracije slobodnog ugqendioksida u vodama za gajewepastrmki kre}u se do maksimalnih 20 mg/l. Optimalne vrednosti su do4 mg/l.

Gasova poput metana i sumporvodonika ni u malim koli~inama ne bitrebalo da bude u vodi za vodosnabdevawe ribwaka.

Reakcija vode treba da je neutralna (pH=7) uz toleranciju 6,5-8,5. Veomaniske (ispod 4,8) i veoma visoke (iznad 9,2) vrednosti su smrtonosne zapastrmke.

Te{kih metala, kao i svih drugih {tetnih materija (deterxenata, fenolai dr.) u vodi za vodosnabdevawe ribwaka ne bi trebalo da bude. Wihovekoncentracije ne smeju pre}i predvi|ene vrednosti za prvu klasu kvaliteta.

Potrebne koli~ine vode

U intenzivnom gajewu pastrmki potrebno je obezbediti bar 50 izmenavode u toku 24 ~asa u svakom bazenu. Najboqi proizvodni rezultati sepostiù pri 72 izmene vode u toku 24 ~asa. Pove}awe i smawewe brojaizmena u odnosu na optimalne vrednosti smawuju prinose po jedinicipovr{ine, odnosno smawuju rentabilnost proizvodwe.

3.5. Istra`ni radovi koje je neophodno obavitipre izgradwe ribwaka

Pre nego {to u|e u investiciju neophodno je da budu}i odgajiva~kalifornijske pastrmke obavi istra`ne radove (uradi studiju o ispu-wenosti prirodnih uslova za izgradwu pastrmskog ribwaka).

Na~iwene gre{ke nakon izgradwe nije mogu}e ispraviti, niti uloèninovac u proma{enu investiciju vratiti.

Istra`ni radovi podrazumevaju: - sagledavawe mogu}nosti vodosnabdevawa,- izbor lokacije za podizawe ribwaka,- ispitivawa kvaliteta (fizi~kih, hemijskih i biolo{kih karakte-

ristika) vode,- odre|ivawe koli~ine vode u vodotoku.

Istraìvawa kvaliteta vode mogu obaviti stru~waci hidrohemijskogi hidrobiolo{kog profila, odnosno ustanove registrovane za pruàweovakvih usluga.

Odre|ivawe koli~ine vode (proticaja) mogu obaviti stru~wacirazli~itih profila, kao i sam investitor.

Proticaj se moè izmeriti kori{}ewem metoda plovka i to na slede}ina~in: najpre se izra~una povr{ina popre~nog preseka teku}ice na kojojse vr{i merewe i izrazi u kvadratnim metrima. Npr. ako je reka {iroka3 metra, sa prose~nom dubinom od 0,15 metara, povr{ina popre~nog presekaje 0,45 m2. Potom se odredi deonica toka od 100 metara (gde je to mogu}e),odnosno najmawe 10 metara, na kojoj se odredi brzina toka merewem brzinekretawa plovka. U teku}icu, nekoliko metara iznad deonice za merewebrzine (kako bi plovak dobio brzinu kretawa vode) se ubaci plovak (moè

i komad drveta, loptica, za~epqena plasti~na bo~ica i sl.) i kori{}ewem{toperice izmeri za koliko sekundi pre|e predvi|enu deonicu. Merewese obavqa najmawe tri puta. Aritmeti~ka sredina tri merewa (pre|eniput u jedinici vremena) se umawi za 20% (sredwa brzina teku}ice obi~noje za 20% nià od kretawa povr{inskih slojeva, usled razli~ite brzinekretawa vodenih slojeva) i izrazi u m/sec. Dobijena vrednost se pomnoìsa povr{inom popre~nog preseka teku}ice. Npr. ako je u proseku od trimerewa plovak za 10 sekundi pre{ao put od 10 metara, dobijena brzinaje 1 m/sek. Smawena za 20% brzina iznosi 0,8 m/sek. Pomnoèno sa 0,45m2, koliko je izmerena povr{ina popre~nog preseka dobija se proticajod 0,36 m3/sek, odnosno 360 l/sek.

Istraìvawa kvaliteta i koli~ine (proticaja) vode treba obaviti uperiodu avgust–oktobar kada je vodostaj najniì. Za ve}e izvore i teku}icepostoje stalna pra}ewa proticaja (a za ostale se obavqaju prora~uni) odstrane Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, (ovi podaci se dobijajuu mi{qewu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda i takvi podaci suosnova za pravilno planirawe veli~ine ribwaka, a time i proizvodwe).

3.6. Kako se odlu~iti za veli~inu ribwakaNaj~e{}e gre{ke koje se ~ine prilikom podizawa pastrmskog ribwaka

su izgradwa ribwaka prema ̀ eqi, a ne prema prirodnim mogu}nostima(raspoloìvoj koli~ini vode). To je uslovilo da je veliki brojpastrmskih ribwaka u Srbiji predimenzioniran, a samim tim postièi male prinose po jedinici povr{ine, odnosno takva proizvodwa postajemawe profitabilna.

Raspoloìve koli~ine vode direktno odre|uje kapacitet, obim pro-izvodwe i povr{inu pastrmskog ribwaka. Ukoliko se raspolaè vi{ego-di{wim podacima o koli~ini vode koja se moè koristiti (nakonobezbe|ivawa biolo{kog minimuma u nizvodnom delu toka, koji je sadrànu Mi{qewu u postupku projektovawa ribwaka izdatog od strane Republi~koghidrometeorolo{kog zavoda Republike Srbije) moè se pravilno odreditiveli~ina ribwaka.

Na primer ako teku}ica iz koje je planirano snabdevawe vodom raspo-laè proticajem u su{nom periodu godine od 0,36 m3 (360 l) u sekundi, aodre|eni biolo{ki minimum iznosi 0,060 m3/sek, na raspolagawu je 0,300m3/sek. Ukupna raspoloìva koli~ina vode za 24 ~asa je 25.920 m3. Navedenukoli~inu vode podeliti sa 72 (optimalan broj izmena u toku 24 ~asa) i dobijase povr{ina vodenog ogledala u kvadratnim metrima (sa prose~nom dubinomod 1 m) u prvoj bateriji bazena (360 m2). Ista voda se u proizvodwi konzumneribe moè koristiti jo{ dva puta (u drugoj i tre}oj bateriji bazena), takoda povr{ina vodenog ogledala proizvodnih objekata, sa optimalnim brojemizmena u svakom bazenu, pastrmskog ribwaka moè biti 1.080 m2. Ovapovr{ina eventualno maksimalno moè biti uve}ana za dodatnih 30%, (~imese smawuje broj izmena na 50). Kona~no maksimalna povr{ina pastrmskogribwaka (odnosno proizvodnog vodenog ogledala sa prose~nom dubinom od1 m) za proizvodwu konzumne pastrmke moè biti 1 400 m2.

82

83

3.7. Dinamika radova pri izgradwi pastrmskihribwaka

Pre nego {to se krene sa izgradwom ribwaka neophodno je obaviti~itav niz pripremnih radova. Dinamika radova pri izgradwi ribwakaje identi~na radovima pri izgradwi {aranskog ribwaka (poglavqeDinamika radova i izgradwa {aranskih ribwaka).

3.8. Hidrogra|evinski i gra|evinski objekti napastrmskim ribwacima

Pastrmski ribwak se sastoje od slede}ih objekata: ure|aja za kaptirawavode–vodozahvata (ako se voda dovodi sa vrela odnosno vodotoka) iliure|aja za crpqewe vode (ako se voda dovodi iz visinske akumulacije),glavnih kao i ~itavog sistema dovodnih i odvodnih kanala, pred-

talo`nika, talo`nika i objekata za gajewe riba. Objekti za gajewe su:mrestili{te, bazeni za gajewe mla|i, bazeni za gajewe konzumne ribe,mati~waci i manipulativni bazeni. Ovakvi ribwaci na kojima jezaokru`ena proizvodwa od ikre do konzumne veli~ine nazivaju sepunosistemni. Pored wih postoje i ribwaci na kojima se obavqa samojedna faza gajewa (gajewe konzuma ili gajewe jedne uzrasne kategorijemla|i) i takvi se zovu specijalizovani ribwaci. Specijalizovaniribwaci raspola`u samo sa onim objektima koji su im potrebni za gajeweodre|ene uzrasne kategorije.

Slika 60. Veliki pastrmski ribwak (Foto Z. Markovi})

Vodozahvat

Izgradwa vodozahvata podrazumeva izgradwu pregradnog zida (brane)na vrelu, odnosno vodotoku pomo}u koga se voda usmerava prema ribwaku.Vodozahvati mogu biti razli~iti.

Naj~e{}i vodozahvat predstavqa izgradwa brane tipa „tirol”. Sastojise od dva paralelna armirana betonska zida popreko postavqena u re~nomkoritu. Dowi zid je niì. Izme|u zidova je betonski kanal sa padomprema ribwaku. Kanal je prekriven metalnom re{etkom, u`lebqenom ukruni betonskih zidova, koja omogu}ava da voda u slobodnom paduprebacuju ~vrste predmete (gran~ice, li{}e, kamewe i dr.) nizvodno, ~imese prirodno obavqa ~i{}ewe brane. Na kraju „tirol” gra|evine, na mestugde po~iwe dovodni kanal ugra|uje se volan {uber zatvara~ koji reguli{ekoli~inu vode u dovodnom kanalu, kao i {aht za ~i{}ewe kanala.

Dovodni kanali

Glavni dovodni kanal dovodi vodu od vodozahvata do ribwa~kihobjekata. Moè biti otvoren (zemqani, od armiranog betona, kanaleta

itd..) ili zatvoren (betonske ilisinteti~ke cevi). Zbog dodatne aeracijeboqi su otvoreni kanali. Ukoliko vodane raspolaè sa dovoqno kiseonika(ako se radi o izvorskoj vodi), trebapredvideti kaskade radi dodatne aera-cije. U uslovima deficita kiseonika udovodnoj vodi mogu se predvideti dvaparalelna dovodna kanala, od kojih jejedan vi{i i ima bo~ne otvore kroz kojeu mlazu voda ulazi u niì dovodni ka-nal i tako se oboga}uje kiseonikom.Propusna mo} dovodnog kanala trebada je ve}a od potreba ribwaka za do-vodnom vodom. Pored glavnog dovodnogkanala postoji i ~itav sistem dovodnihkanala do svakog proizvodnog objektana ribwaku.

Predtalo`nik

Pretalo`nik, lociran na kraju dovodnog kanala, ima ulogu da istaloìneorganski materijal (pesak, {qunak i drugo). Povr{ina pretalo`nikazavisi od veli~ine ribwaka, kao i od dinamike i stepena mu}ewa vode.

Filter

Ukoliko se ribwak snabdeva vodom sa otvorenog toka koji je izloènpomutu vode, treba predvideti filter za pre~i{}avawe vode. Povr{inai tip filtera zavisi od koli~ine dovodne vode, frekvencije i nivoa

84

Slika 61. Otvoreni dovodnikanal (Foto Z. Markovi})

85

zamu}enosti vode. Klasi~ni filteri su ispuweni {qunkom, {qunkomi peskom, a po potrebi i aktivnim ugqem. Ako se koriste klasi~nifilteri poèqno je imati dva filtera kako bi se jedan koristio, adrugi ~istio.

Odvodni kanali

Odvodni kanal odvodi vodu iz proizvodnih ribwa~kih objekata dotalo`nika. Ukoliko su proizvodni objekti postavqeni u dve ili tribaterije, jednom iskori{}ena voda se koristi u drugoj, odnosno tre}ojbateriji, dok odvodni kanal sluì samo za prihvatawe vode u slu~ajevimapotpunog pra`wewa pojedina~nih bazena, odnosno prilikom wihovog~i{}ewa. Pored glavnog odvodnog kanala postoji i ~itav sistem odvodnihkanala koji prihvataju vodu iz svakog proizvodnog objekta na ribwaku.Na kraju druge, odnosno tre}e baterije (ako ribwak ima dve odnosno tribaterije bazena) odvodni kanal prikupqa sve vode sa ribwaka i odvodiih ka talo`niku. Odvodni kanal moè biti otvoren ili zatvoren.Potrebno ga je projektovati tako da moè prihvatiti sve vode planiraneza ispust.

Talo`nik

Talo`nik se nalazi na kraju pastrmskog ribwaka. U wega dospeva svavoda iz ribwaka. Uloga mu je da istaloì ostatke hrane, izmet riba i ostalene~isto}e. Vodeno ogledalo talo`nika mora biti ispod nivoa odvodnogkanala, kako bi se omogu}ilo pra`wewe ribwaka. Talo`nik moè bitizemqani ili od betona. Ispust vode iz talo`nika se reguli{e postavqawemispusnog objekta–grlewaka. Talo`nik treba nasaditi ribama-~ista~imakoje se mogu iskoristiti za ishranu pastrmki, ali i qudi.

3.9. Proizvodni objekti na pastrmskim ribwacimaProizvodni ribwa~ki objekti sa razli~itim funkcijama povezani su

u jednu celinu i sluè za gajewe od ikre do konzumne ribe. Nakon propu{tawa kroz pretalo`nik i filter, voda se dovodnim

kanalom usmerava ka proizvodnim objektima. Ukoliko je ribwak puno-sistemski, prvo se vodom snabdevaju mrestili{te, mladi~waci i ma-ti~waci i na kraju bazeni za gajewe konzumne ribe. Pravilo je da se vodaza napajawe mrestili{ta, mati~waka i mladi~waka koristi samo jednom,dok se za potrebe gajewa konzumne ribe voda moè koristiti dva pa itri puta.

Bazeni za gajewe mla|i i konzumne ribe mogu biti od razli~itihmaterijala (zemqe, zemqani bazeni obloèni folijom, betona, metala,plastike i dr.). Kod nas se uglavnom koriste betonski bazeni.

Bazeni mogu biti pravougaoni i kru`ni. Kru`ni bazeni su zavisno od uzrastne kategorije riba razli~itog

pre~nika i dubine, odnosno razli~ite zapremine. Kru`ni tok vode u ovimbazenima uslovqen je tangencijalnim dotokom vode pod pritiskom. Strujavode podsti~e ribu na stalnu pokretqivost i pravilno raspore|ivawe

u celoj zapremini bazena. Odvod je lociran centralno gde se kroz re{etkuodstrawuju otpaci (nekonzumirana hrana i ekskrementi) ili bo~no.

Kod nas se uglavnom koriste pravougaoni bazeni. Ovakvi bazeni trebada imaju slede}e standarde: - odnos {irine prema duìni je 1:10-15,- dubina bazena: 0,6 -1,5 m (zavisno od uzrasne kategorije koja se gaji), dno

bazena treba da je sa padom (0,1-0,5%) prema ispustu radi boqegpra`wewa i ~i{}ewa,

- visina zida bazena (mladi~waka, odgajivali{ta i mati~waka) treba daje 30 cm iznad vodenog ogledala, kako gajena riba ne bi iskakala iz bazena.

Mati~waci

Mati~waci su naj~e{}e ne{to ve}i objekti od ostalih (mada mogu bitii isti kao i objekti za gajewe konzumne ribe). Na ve}im pastrmskimribwacima, obi~no se grade tri mati~waka, od kojih dva sluè za maticekoje se ve} koriste u reprodukciji, dok se u tre}em drè mlade matice.Mati~waci u punosistemnom ribwaku zauzimaju oko 3% ukupne povr{ineribwaka. Ukoliko se radi o malom ribwaku matice se mogu dràti u jednompravougaonoim bazenu, sa ugra|ena dva ̀ leba za postavqawe re{etki, ~ime

se bazen deli na tri dela, a{to je potrebno radi razdva-jawa matica (mu`jaka, ̀ enkii mladih) pred mrest.

Dovod i odvod vode izpravougaonih bazena treba dabude ~itavom {irinom ba-zena. Na kraju bazena trebapostaviti re{etku, a izare{etke ukle{tenu betonskupolupregradu. Na ovaj na~inje omogu}eno podjednakoispu{tawe svih slojeva vodeu ribwaku. Na dnu zida, ka

ispustu, pravi se odvod za prqavu vodu (kojim se voda ispu{ta pri potpunompra`wewu ribwaka, odnosno prilikom ~i{}ewa bazena).

Mrestili{te

Mrestili{te je objekat u kome se drè zrele matice pre mresta, u kojimase obavqa izmre{}ivawe, inkubacija ikre, izvaqivawe ikre i gajewemla|i do 1 (ili 3) meseca starosti.

Izmre{}ivawe matica se moè obavqati u zajedni~koj prostoriji zainkubaciju ikre ili u posebnoj prostoriji, {to je znatno boqe izhigijenskih razloga.

Mrestili{te moè biti sme{teno u istoj zgradi sa magacinskimprostorom i upravnom zgradom ili izdvojeno posebno ({to je boqe). Zgradamrestili{ta moè biti izgra|ena od tvrdog materijala, ali moè bitii monta`nog tipa.

86

Slika 62 . Postavqena re{etka na kraju bazena(Foto Z. Markovi})

87

Povr{ina mrestili{tazavisi od planiranog obimaproizvodwe.

Prozori zgrade mresti-li{ta treba da su mali iokrenuti prema severu i dasu snabdeveni roletnama.

Deo mrestili{ta (iliposebna prostorija {to jemnogo boqe) gde se obavqamrest i inkubacija ikre jedo visine 1,5 metra, pre-vu~en cementnim mlekomprekriven plo~icama i sl.radi lak{eg odràvawa.

Pod mrestili{ta je sa blagim nagibom prema slivniku radi lak{egodstrawivawa vode.

Najboqe je mrestili{te snabdevati vodom sa izvora (vrela) ~ija jetemperatura stabilna. Dovedena voda do zgrade mrestili{ta se najpreuliva u mali rezervoar za smirewe (gde se elimini{u eventualni mehuri}ivazduha), a iz rezervoara (sme{tenog na zidu mrestili{ta) cevima(plasti~nim ili metalnim) dovodi i razvodi do svakog inkubatora.Postoje razli~iti tipovi inkubatora. Kod nas se naj~e{}e koristeinkubatori tipa Cuger i Vajs, razli~ite zapremine.

Dovod vode do bazena gde se obavqa izvaqivawe ikre i gajewe mla|ido 1 meseca starosti je posebnom cevi. Broj bazena zavisi od obimaproizvodwe. Dimenzije pravougaonih bazena su naj~e{}e 2,0-5,0 h 0,6-1,0 h 0,6 m. Zapremina kru`nih bazena je 1,5-4,0 m3. Dno bazena je izdignutooko 40 cm, tako da je vrh bazena na visini od oko jedan metar (radilak{eg rada sa gajenim larvama). U ovim bazenima gajewe traje jedanmesec (moè i do tri meseca), a obavqa se u periodu decembar-mart(zavisno od perioda mresta).

Prostorija mrestili{ta je opremqena bazenima (obi~no dva) malezapremine za dràwe i anestezirawe matica i sa tri stola (jedan zamrest, jedan sa vagom za merewe mati~nih primeraka i koli~ine izlu~eneikre i jedan za me{awe i oplo|ewe ikre).

Bazeni za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca (rastili{ta)

Bazeni za gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti mogu biti sme{teniu zgradi mrestili{ta, odnosno inkubacionoj sali, kao i napoqu, podnadstre{nicom. Broj bazena zavisi od obima proizvodwe. Dimenzijepravougaonih bazena su 7 h 1 h 0,6 m i sl, a zapremina kru`nih naj~e{}e3-5 m3. Bazeni se prave tako da im je dno iznad nivoa zemqe (oko 40cm), radi lak{e manipulacije prilikom rada sa gajenom mla|i. Uovim bazenima gajewe se obavqa u trajawu od dva meseca, a u periodufebruar-maj.

Slika 63. Zgrada mrestili{ta (Foto Z. Markovi})

Bazeni za gajewe mla|i od 3 do 12 meseci (mladi~waci)

Dimenzije pravougaonih bazena za gajewe mla|i od 3 do 12 mesecistarosti su razli~ite, 0,8-2 m {irine, 8-20 m duìne i 0,6-1,2 m dubine.Pre~nik kru`nih bazena je 3-5 m sa dubinom 0,8-1,2 m. Gajewe umladi~wacima je obi~no u periodu od aprila do decembra. Upust i ispustvode u pravougaonim bazenima je po istom principu kao i u mati~waku.

Odgajivali{ta konzumne ribe (tovili{ta)

Odgajivali{ta mogu biti pravougaoni ili kru`ni. To su bazeni ukojima se obavqa gajewe konzumne pastrmke od jednogodi{we mla|i.Dimenzije praougaonih odgajivali{ta su naj~e{}e 2,5-3,5 m {irine, 25-40 m duìne i 0,8 do 1,5 m dubine. Upust i ispust vode je po istom principu

kao i u mati~waku. Pre~nihkru`nih bazena je od 5 pa dopreko 20m sa dubinom od 0,8 do2,0m. Na punosistemnom rib-waku zauzimaju 75-80% pro-izvodne povr{ine ribwaka.

Manipulativni bazeni

Manipulativni bazeni sluèza lagerovawe ribe, pre tran-sportovawa u ̀ ivom stawu (kakobi ispraznila creva, radi lak{egtransportovawa), kao i za drà-we dovezene ribe sa strane (ka-rantin). Veli~ina ovih bazena jerazli~ita, ali se uglavnom radio bazenima malih dimenzija. Ve-liki broj pastrmskih ribwaka neposeduje manipulativne bazene,ve} im za manipulaciju sluèobjekti koji nisu u pogonu. Zau-zimaju oko 2% ukupne proizvodnepovr{ine ribwaka.

3.10. Gajewe kalifornijske pastrmkeU praksi se koriste razli~ite metode gajewa kalifornijske pastrmke

u svim fazama gajewa, po~ev od mresta pa do konzumne ribe. Razlike sukako u izboru tipa proizvodnih objekata (tipa inkubatora, cirkularnihili pravougaonih objekata za gajewe itd.), odabiru uzrasne kategorije zagajewe, odabiru hrane pa sve do najsitnijih finesa (poput odabirahemikalija za anestezirawe, na~ina dezinfekcije ribwaka itd.). U daqemtekstu }emo poku{ati da ~itaocima pribliìmo tehnologiju koja se kodnas naj~e{}e koristi, sa podse}awem da svaki proizvo|a~ pravi razli~itemodifikacije tehnologije na svom ribwaku.

88

Slika 64. Bazen za gajewe konzumnepastrmke (Foto Z. Markovi})

89

3.10.1. Gajewe matica

Gajewe matica se obavqa u mati~waku. Mati~no jato se moè formiratikupovinom matica sa drugih ribwaka, ili iz sopstvene proizvodwe.Dopune i obnavqawe mati~nog jata se realizuje iz sopstvene proizvodwe,odabirom primeraka koji u {to kra}em vremenskom periodu dostignunajve}u telesnu masu, imaju izrazite morfolo{ke karakteristike ribqevrste, i sa izraènom otporno{}u su prema bolestima. Poèqno jemati~no jato periodi~no obnavqati nabavkom matica sa drugih ribwakaradi „osveàvawa krvi”.

Polno zrele matice-mu`jaci i ènke se tokom godine drè zajedno. Po m2 se moè nasaditi 3-5 matica teìh od 2 kg, ili 10 mladih matica.

Odnos polova je 3 ènke prema 1 mu`jaku, {to je potrebno zbog toga {tose ènke u toku mresta koriste samo jednom, a mu`jaci 3 do 5 puta.

Broj nasa|enih matica zavisi od planiranog obima proizvodwe. Netreba dràti vi{e matica od potrebnog broja (matice koje se direktnokoriste u mrestu i rezervnih matica), kako se odgajiva~i ne bi izlagalinepotrebnom izdatku s obzirom na to da se koeficijent konverzije kodstarijih uzrasnih kategorija riba pove}ava, kao i da su na trì{tutraène „porcija{ice“–konzumne pastrmke od oko 250 grama.

Koli~ina ikre po jednoj matici zavisi od na~ina hrawewa tokomgodine. Matice hrawene jednoli~nom hranom imaju svega oko 1.300 komadaikre, a matice hrawene raznovrsnom hranom (insektima, glistama, sitnimribama, peletama, konfiskatima...) mogu imati duplo vi{e ikre po 1 kgtelesne mase. Pored ishrane mora se voditi ra~una o higijeni mati~waka.

3.10.2. Priprema matica za mrest

Jedan do dva meseca pre mresta dnevni obrok matica se postepenosmawuje do 50%, ~ime se smawuje zapremina utrobe, te se na ra~un utroberazvijaju polni produkti.

Na 10-14 dana pre mresta matice se razdvajaju (u posebne bazene, akotakvi postoje ili u pregra|ene delove jednog bazena). Mati~wake trebapostaviti tako da se voda iz bazena (ili dela bazena) gde su ènke, ulivau bazen (ili deo bazena) gde su mu`jaci, radi podsticawa produkcije isazrevawa mle~a kod mu`jaka.

Puna polna zrelost kod mu`jaka traje oko 20 dana. Uglavnom dozrevajune{to pre ̀ enki. Polno zreli mu`jak nema izrazitih promena na abdomenui genitalnom otvoru, ali je karakteristi~ne „svadbene“ boje (dugine bojena boku tela). Kod starijih mu`jaka dolazi do savijawa predweg deladowe vilice na gore.

Puna zrelost kod ènke traje oko 8 dana. Zrela ènka ima mek trbuh.Genitalni otvor je crvenkaste boje. Ako je dozrelost ikre potpuna, nablag pritisak stoma~nog dela ikra curi iz tela ènke. Na svaka dva-tridana se obavqa kontrola dozrelosti ènki. Koli~ina ikre po jednojmatici se kre}e u intervalu 14-20% telesne teìne.

Mrest kalifornijske pastrmke se odvija u prili~no dugom vremenskomintervalu, od oktobra do marta. Na dozrevawe polnih produkata delujepre svega intenzitet osvetqewa i temperatura vode. Smawewe svetlostidirektno uti~e na ubrzavawe dozrevawa polnih produkata. Nagle promenetemperature uslovqavaju prekid mresta i on se nastavqa tek kadatemperatura vode dospe u optimalne granice povoqne za mrest. Poredovih najva`nijih faktora deluju i meteorolo{ki uslovi, promena koli~inei brzine vode, prisustvo mu`jaka i ènki u istom bazenu itd.

3.10.3. Ve{ta~ki mrest

Ve{ta~ki mrest kalifornijske pastrmke se obavqa u prostorijimrestili{ta (moè i van prostorije).

U prostoriji mrestili{ta, pre mresta treba pripremiti tri stola(prekriveni sun|erom i mu{emom) potrebna za mrest, plasti~ne bazene(korita) za sme{taj i anestezirawe matica, flanelske krpe, posude(plasti~ne) za prihvat ikre, gu{~ija pera za me{awe ikre, vagu sme{tenuna jednom stolu za merewe matica i ikre, hemikalije (anestetik, malahitnozelenilo, formalin, eritromicin-sulfat, aktivni jod) i dr. Prikqu~itipotreban broj inkubacionih aparata (prethodno proverenih) na sistemza vodosnabdevawe.

Ve{ta~ki mrest se realizuje na slede}i na~in:- Sve dozrele matice, prethodno pregledane se izdvajaju u poseban bazen

(mogu posluìti bazeni za gajewe jednomese~ne mla|i ili za gajewe mla|iod 1 do 3 meseca starosti). Matice se iz mati~waka prihvataju meredovom.Prenos matica do mrestili{ta ili rastili{ta se obavqa u plasti~nimkoritima sa vodom (japaner sa vodom, nosila za matice i sl.).

- Za sam postupak mresta potreban je jedan ili dva radnika ({to zavisiod iskustva radnika i veli~ine matice).

- Radi umirewa i spre~avawa nekontrolisanih pokreta (pra}akawa)matice se prethodno anesteziraju, stavqawem matica u kade sa vodom isredstvom za anesteziju (MS 222, hinaldin, metil pentanol, acetonhloroform i dr.). Ako se koristi MS 222 rastvor je od 1:5.500 do 1:12.000(odnosno 1 g sredstva na 10 l vode). Matice se u rastvoru drè do momentakada se umire, a maksimalno do 20 minuta.

- Jedan radnik meredovom prihvata anesteziranu maticu, stavqa je nasto, a drugi je posu{uje suvom flanelskom krpom prihvataju}i za rep.Prvi radnik nakon {to je spustio na sto prihvata flanelskom krpommaticu za glavu. Nakon potpunog, ne`nog ali brzog, posu{ivawa telamatice, na drugom stolu gde je sme{tena vaga obavi se merewe maticelaganim preno{ewem i dràwem za rep i glavu, pre istiskivawa ikre.Dobijenu vrednost treba upisati u svesku.

- Po{to je prethodno potpuno posu{ena, matica se koso podiè iznadsuvog suda (plasti~na posuda) i blagim masirawem trbuha (povla~ewemkaìprsta i palca od predweg dela tela prema polnom otvoru) istiskaikru na rubove posude (ikra ne sme trpeti udarce od stranice posude).

90

91

@enka je prilikom mresta glavom okrenuta prema gore, koso nagnutogtela i le|ima prema radniku koji obavqa mrest, tako da se genitalniotvor nalazi odmah iznad pripremqene posude, suvih i glatkih stranica.Postupak istiskivawa ikre obavqa se do potpunog pra`wewa matice.Obi~no se u jedan sud istisne ikra tri matice (oko 6.000 komada ikre),nakon ~ega se u isti sud na ikru istiska mle~ mu`jaka. Ikrakalifornijske pastrmke ima mo} izbirqivosti prema spermatozoidima,te je preporu~qivo oploditi ikru sa mle~om 2 ili 3 mu`jaka.Istiskivawe mle~a se obavqa na isti na~in kao i ikre. U oba slu~ajapotrebno je da postupak prema maticama bude vrlo neàn.

- Iz matica je potrebno istisnuti svu ikru, kao i izmrestiti one matice~ija se ikra ne}e koristiti za dobijawe mla|i. Zaostala ikra, ukolikose resorbuje u abdomenu ̀ enke, moè usloviti o{te}ewa, pa ~ak i uginu}ematice.

- Ukoliko se prilikom mresta javi grudvasta, sukrvasta i bledomle~neboje ikra, treba je odstraniti, a maticu izdvojiti iz mresta.

- Posle istiskivawa mle~a u ikru, sadràj se pa`qivo me{a gu{~ijimperom (ili rukom) oko 5 minuta, kako bi se mle~ ravnomerno rasporediooko ikre.

- Nakon me{awa, u posudu se dodaje voda u koli~ini samo da prekrijeikru (2 cm iznad smese) uz stalno me{awe (4–5 minuta). Voda aktivirapokrete spermatozoida omogu}avaju}i oplo|ewe jajnih }elija (ikre) odstrane spermatozoida. Smesa ikre i mle~a se potom ostavqa da mirujeu trajawu od 15 minuta.

- Nakon mirovawa pristupa se ispirawu oplo|ene ikre (od ostataka ikre,ostataka ovarijalne te~nosti i spermatozoida koji nisu izvr{ilioplo|ewe) u nekoliko voda. Bubrewe ikre nastupa odmah, nakon ~egapostaje ~vrsta te „zvoni” prilikom pomerawa.

- Preporu~uje se da se oplo|ena ikra u fazi bubrewa, kupa u antibiotiku(rastvoru eritromicin sulfata, 2 mg na 1 l vode). Rastvor se dodaje uposudu sa ikrom u odnosu 2:1 (dva puta vi{e rastvora od koli~ine ikre).Ikra u rastvoru ostaje 1 sat, uz povremeno me{awe. Isti rastvor semoè koristiti nekoliko puta u toku jednog dana.

- Nakon antibakterijske, pritupa se kupki za spre~avawe razvoja virusnihbolesti, ikra se kupa u rastvoru jodogala (50 mg aktivnog joda na 1 lvode). U rastvoru ikra ostaje 5 minuta uz lagano me{awe, nakon ~ega jespremna za prebacivawe u inkubatore.

- Kada se zavr{i mrest jedne partije matica u rastvor za anesteziju sestavqa druga partija i postupak ponavqa. Rastvor za anesteziju moèposluìti samo jedan dan. Najboqe je da se broj matica koji }e se mrestitiu toku jednog dana uskladi sa potrebama za odgovaraju}i broj ikubatora,a u zavisnosti od broja dozrelih matica. Npr. za popuwavawe jednoginkubatora (tipa Zuger zapremine 15 l.) potrebno je izmrestiti oko 40kg matica ènki (ako 1 kg matica daje u proseku 1.800 komada ikre, toje 72.000 komada ikre, koliki je kapacitet jednog inkubatora).

- Posle obavqenog mresta, matice se vra}aju u proto~ne bazene (za tusvrhu mogu posluìti bazeni za gajewe mla|i do jednog, odnosno od 1 do

3 meseca starosti) radi osloba|awa od delovawa sredstva za anesteziju,{to se de{ava za kratko vreme. Potom se okupaju u rastvoru 1:50.000malahitnog zelenila i vra}aju u mati~wake. Riba se posle anestezije nekoristi za ishranu tri dana.

3.10.4. Inkubacija ikre

Inkubacija ikre se obavqa u inkubatorima u zatamwenoj prostorijimrestili{ta (prostoriju zatamniti spu{tawem roletni na prozore).

Postoje razli~iti tipovi inkuba-tora. Cene su im ~esto visoke, tako daih pojedini proizvo|a~i sami prave odplasti~nih posuda (kofa ili mawihplasti~nih, pa ~ak i drvenih buradi).Drugi za inkubirawe koriste metalneili plasti~ne posude sa spiralnosprovodenom perforiranom cevi ilicrevom preko koga se ispu{ta voda, a unavedenu posudu naizmeni~no stavqajusloj {qunka i sloj oplo|ene ikre.

Kod nas se naj~e{}e koriste inku-batori tipa Cuger (zapremine 8-15 l)ili Vajs (zapremine 20-60 l).

Prilikom pripreme inkubatori sedezinfikuju omnisanom, potom napunedo 3/4 zapremine vodom, a onda se u wihpa`qivo stavqa ikra. U inkubatorzapremine 15 l staje oko 70.000 do 80.000ikre. Broj inkubatora na ribwakuzavisi od obima planirane proizvodwe.

Nakon {to je ikra sme{tena uinkubator pu{ta se voda da se blagopewe sa dna prema povr{ini te prekopreliva izlazi napoqe, u sabirnuodvodnu cev. Koli~ina vode u protokumora biti takva da strujawe vode nepomera ikru u inkubatoru. Kako bi seizbeglo za~epqewe i poreme}aj dotokavode uginulom ikrom, u konusno su-èwe inkubatora se stavqa mreàstaili perforirana pregrada. Inkuba-tori se pokrivaju poklopcem (ukolikosu od providne plastike potrebno ihje obojiti tamnom bojom), po{to seinkubacija obavqa u mraku.

Broj komada ikre koji se stavqa u inkubatore se moè odrediti na vi{ena~ina. Jedan od ~esto upotrebqavanih je zapreminski metod. Odre|uje

92

Slika 65. Plasti~na kofa kaoinkubator (Foto Z. Markovi})

Slika 66. Vajsov inkubator (Foto Z. Markovi})

93

se tako {to se u graduisanoj plasti~noj ~a{i izbroji koliko ikre imado odre|ene visine - {to predstavqa jednu meru, nakon ~ega se izra~unakoliko takvih mera treba staviti u jedan inkubator.

Ikra je prvih 48 sati posle oplo|ewa prili~no neosetqiva na pomerawei potrese. Osetqivost se nakon 48 sati pove}ava. Najosetqivija je izme|u7. i 9. kao i izme|u 10. i 15. dana nakon oplo|ewa. Tek po pojavi o~iju, uperiodu izme|u 20. i 22. dana po oplo|ewu, ikra se moè pokretati, popotrebi i transportovati. Ikra je ponovo osetqiva pre izvaqivawa.

Za vreme inkubacije, u ciqu spre~avawa pojave i razvoja Saprolegniagqivica, ikra se kupa svaki tre}i dan (po~ev od prvog dana nakonoplo|ewa) u rastvoru malahitnog zelenila u razblaèwu 1:200.000 utrajawu od 30 minuta. Sam postupak kupke je slede}i:

- Ako se za dràwe rastvora koristi plasti~ni sud - bure (zapremine200 l), postavqa se iznad, kako bi se omogu}ilo ulivawe vode u inkubatoreprirodnim padom. Rastvor se pripremi tako {to se 1 g malahitnogzelenila rastvori u toploj vodi, temperature do 80oC. Potom se sipa ubure u kome se rastvor razredi dodavawem 200 l vode. Nakon zavr{enogpravqewa rastvora, dovod vode u inkubatore se prekine i prikqu~i nadovod rastvora iz bureta (tako da se ikra ne pomera). Kada se svakiinkubator ispuni modrim rastvorom do gorwe ivice, prekida se dovodrastvora i u inkubatoru ostaje 30 minuta. Nakon zavr{ene kupke, slavinesa dovodnom vodom se ponovo otvore i ikra ispere vodom.

Pored navedenog na~ina postoje i druge metode kupawa ikre (npr. moguse koristiti boce za infuziju koje se prikqu~uju na dovod vode ilijednostavno sipawem u centralno postavqenu cev inkubatora), ali jesu{tina uvek ista. U novije vreme umesto malahitnog zelenila za kupkuse sve vi{e koriste drugi rastvori (poput formalina - 35%, u rastvoru1:600, sa trajawem kupke od 15 minuta).

Radi uni{tavawa bakterija, a naro~ito bakterije Brucella salmonicidae,posle pojave o~iju koristi se kupka ikre u rastvoru sulfomethialata(rastvor 1:5.000 u trajawu od 10 minuta) ili acriflavina (1:2.000, utrajawu od 25 minuta). Sam postupak kupke je isti kao i prilikom kupkesa malahitnim zelenilom.

Inkubacija traje 320 do 330 stepen dana, {to ozna~ava broj dana odoplo|ewa do izvaqivawa, pri temperaturi vode od 1oC. Kako je optimalnatemperatura vode za inkubaciju ikre 8-10oC, duìna inkubacije je 32-41dan (obi~no 32-36 dana). Na duìnu inkubacije uti~u: temperatura, sadràjrastvorenog kiseonika, protok vode, intenzitet svetla, vreme i na~inmre{}ewa, kvalitet matica itd.

Nakon pojave o~iju, ikra se prebacuje iz inkubatora na le`nice u bazeneu mrestili{tu preko kojih stalno proti~e voda gde se dovr{ava periodinkubacije (inkubacija se moè zavr{iti i u inkubatorima). Izvaqenelarve propadaju kroz otvore le`nica u bazene (ili na ispod postavqenasita, {to je boqe), a na le`nicama ostaju opne i neizvaqena ikra. Predlarveleè na boku na dnu bazena ili sita, a za svoju ishranu koriste rezervnuhranu iz sopstvene ùman~aste kese. Nakon 120-200 dana (na temperaturivode od 10oC za 12 do 20 dana), dolazi do preobraàja predlarve u larve,

ùman~aste kesa se utro{i do2/3 od prvobitne mase, punise ribqi mehur, a predlarvese po~iwu kretati po bazenu(tada se vade sita ako su po-stavqena u bazene). To jevreme kada treba pre}i naishranu dodatnom hranom.Ovim se zavr{ava periodinkubacije i prelazi se naslede}u fazu gajewa mla|ikalifornijske pastrmke. f

Tokom inkubacije gubitakikre je razli~it, ali se naj-~e{}e kre}e do 10%.

Ukoliko èlimo odrediti broj larvi i mladunaca kalifornijskepastrmke najlak{e je to u~initi zapreminskom metodom. Za ove potrebese koriste menzure od 1 l u koje se stavqa prebrojanih 100, 500 ili 1.000larvi ili mladunaca. Ova masa mla|i istisne iz menzure odre|enukoli~inu vode ~ija se zapremina izmeri.

3.10.5. Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke

Gajewe mla|i kalifornijske pastrmke na ribwaku se obavqa u vi{efaza. Uglavnom su to tri ili ~etiri faze. Autori kwige su se opredeliliza prikaz gajewa mla|i u tri faze: gajewe mla|i do 30 dana starosti, gajewemla|i od 1 do 3 meseca i gajewe mla|i od 3 do 12 meseci.

3.10.5.1. Gajewe mla|i do 30 dana starosti

Gajewe mla|i do 30 dana starosti se obavqa u pravougaonim ilikru`nim ({to je boqe) bazenima sme{tenim u zgradi mrestili{ta. Gustinanasada u ovim bazenima iznosi 10.000-30.000 jedinki na m2, uz snabdevawevode 0,2-0,3 l/sec za svakih 10.000 nasa|enih jedinki, s tim {to trebavoditi ra~una da struja dovodne vode ne nosi mla| prema ispusnoj re{etci.Dubina vode u bazenima je 20 cm do trenutka kada larve isplivaju napovr{inu i napune ribqi mehur vazduhom. Posle toga se nivo vodepostepeno podiè.

Kada deo larvi propliva (15% od ukupno nasa|enog broja) i napuniribqi mehur vazduhom, po~iwe se sa postepenim privikavawem na dodatnuhranu. Radnik koji se brine o larvama treba da ~itavog dana, na svakih15 minuta, da ih prihrawuje malom koli~inom dodatne hrane. Upornostradnika koji ih hrani prvih dvadesetak dana je veoma va`na, jer u pravovreme naviknuti larve na dodatnu hranu osigurava brz porast, boquotpornost i boqe preìvqavawe u kasnijim fazama razvoja (ishrana semoè obavqati i automatskim hranilicama).

Prva hrana je najsitnije granulacije. Starteri se odlikuju vrlo vi-sokom hranqivom vredno{}u. U ovoj fazi va`na je flotantnost granula,

94

Slika. Selektivna sita (le`nice) koje semogu koristiti za izvaqivawe ikre (Foto Z. Markovi})

95

pone{to duè zadràvawe granula u gorwim slojevima vode omogu}avaboqe iskori{}avawe hrane, a ujedno i mawe taloèwe nepojedene hranena dnu bazena.

Veoma je va`no odràvati higijenu bazena. Na dnu bazena zaostaje velikakoli~ina nepojedene hrane i weno raspadawe dovodi do deficitakiseonika, stvarawa amonijaka i ugqendioksida, {to moè uslovitiuginu}e mla|i. Stoga je neophodno svakodnevno ~istiti bazene.

Radi za{tite od oboqewa kod larvi, kasnije mladunaca, preporu~ujese postupak tretirawa larvi i mladunaca od momenta izvaqivawa. Petdana nakon izvaqivawa, larve se kupaju u 2,5% rastvoru kuhiwske soliu trajawu od 10 minuta. Za to vreme prekine se dovod sveè vode, a na pre-ra~unatu zapreminu vode se doda rastvorena kuhiwska so, ravnomernoraspore|ena po ~itavom bazenu. Posle 10 minuta pusti se sveà voda daispere bazen.

Pet dana posle resorpcije ùman~aste kese mladunci se kupaju urastvoru formalina (35%) u odnosu 1:4.000 u trajawu od 15 minuta.

Ukoliko se sprovedu sve potrebne mere tokom gajewa planirani gubiciu ovoj fazi ne bi trebalo da pre|u 10%.

3.10.5.2. Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti

Gajewe mla|i od 1 do 3 meseca starosti se obavqa u bazenima (pravou-gaonim ili kru`nim) sme{tenim ispod nadstre{nice, pored zgrademrestili{ta (mogu biti i u zgradi, ako za to postoje uslovi). Za gajeweove mla|i mogu posluìti i bazeni koji su kori{}eni za gajewe mla|ido jednog meseca starosti.

Mladunci koji su se navikli na uzimawe hrane nasa|uju se gustinomod 5.000 do 30.000 (10.000-30.000 sitna mla| ili 5.000-10.000 krupnijamla|) na 1 m3 uz protok vode 0,8-1,4 l/s. Posle 20-30 dana vr{i se sortiraweradi razre|ivawa i spre~avawa kanibalizma. Uobi~ajena gustina na krajuove faze gajewa je 5.000-10.000 jedinki na 1 m3, s tim {to se mora voditira~una da se mladunci usled prejakog protoka ne zalepe za re{etku naizlaznom delu bazena.

Hrawewe se obavqa u 15-20 obroka dnevno, sa hranivima sitnegranulacije (od 0,5 mm na po~etku do 1,5 mm na kraju gajewa ove uzrasnekategorije)

Radi za{tite od bolesti-heksamitijaze (izaziva~: Hexamita salmonis)u hranu se od 25. do 27. dana od po~etka hrawewa po~iwe dodavati efloran(375 mg u kg hraniva). Preparat se daje na svakih 15 dana.

Mladunci se svakih 15 dana moraju tretirati formalinom u rastvoru1:4-5.000.

U ovoj fazi neophodno je obezbediti i visok stepen higijene, tako {tose bazeni redovno ~iste od uginulih primeraka, izmeta i ostataka hrane,a potrebno je obavqati stalnu kontrolu sadràja kiseonika i amonijakau vodi. Mla| na kraju ove faze gajewa postiè naj~e{}e duìnu 5-6 cm,odnosno teìnu 1,5-2,5 grama.

Gubici u ovoj fazi gajewa ne bi trebalo da pre|u 20%.

3.10.5.3.Gajewe mla|i od 3 meseca do 12 meseci starosti

Gajewe mla|i od 3 do 12 meseci (odnosno 9, ako se radi o krupnijojmla|i) starosti se obavqa u spoqnim bazenima (retko natkrivenim) -mladi~wacima (pravougaonog ili kru`nog oblika). Gustina startnognasada se kre}e od 1.500 do 3 500 (~ak i do 8.000) jedinki po 1 m3 uz protokvode 2-4 l/sek. Gustina riba po m3 na kraju ove faze proizvodwe moèbiti 500-700 jedinki po 1 l vode protoka u sekundi.

Radi pra}ewa prirasta, neophodno je svakih 15 dana obavqati probniizlov. Probni izlov obuhvata najmawe 200 primeraka mla|i iz jednogbazena. Uzeti primerci se anesteziraju (stavqawem u sredstvo za anesteziju,kao i prilikom mresta matica), a potom izmeri wihova teìna i duìnaradi ustanovqewa prose~ne mase i duìne za ~itav bazen. Na osnovudobijenih podataka i prera~una na ukupan broj riba dobija se informacijao wihovoj teìni, odnosno prirastu u proteklom periodu. Znaju}i ovevrednosti odre|uje se i koli~ina utro{ene hrane u proteklom periodu,odnosno koeficijent konverzije, kao i normirawe ishrane (kori{}ewemtablica za ishranu proizvo|a~a hrane) za narednih 15 dana.

Ishrana mla|i u ovom periodu obavqa se hranom granulacije od 1 do3 (zavisno od dimenzija mla|i i perioda gajewa) i to 5 do 6 puta dnevno.Utro{ak hrane po kilogramu proizvedene ribe zavisi od niza ~inilacai uglavnom se kre}e se od oko 1,2 (uvozna) do 2 kg (nekih doma}ihproizvo|a~a) po kilogramu proizvedene ribe.

Potrebno je svakih 30 dana obavqati sortirawe mla|i, radi razdvajawaprimeraka pribli`no iste duìne i mase. Na taj na~in se moè planiratii nabavka hraniva odre|ene granulacije za ishranu. Sortirawe mla|i semoè obaviti u istom bazenu ukoliko postoje pregrade u pravougaonombazenu (re{etke) u okviru bazena ili razdvajawem u razli~ite bazene.

Na kraju ove faze gajewa, mla| naj~e{}e izraste do duìne 12-18 cm,odnosno 20-65 g teìne, {to zavisi od niza ~inilaca (gustine nasada,ishrane, protoka vode…).

Gubici u ovoj fazi ne bi trebalo da pre|u 30%.

3.10.6. Gajewe konzumne pastrmke

Gajewe konzumne pastrmke na ribwaku se obavqa u bazenimaodgajivali{tima (tovili{tima). Ciq gajewa konzumne pastrmke je da sepostigne konzumna veli~ina (200-300 g, naj~e{}e 250 g). Proizvodwa seu na{im uslovima kre}e uglavnom od 150 do 400 tona po hektaru vodenepovr{ine (15-40 kg/m2, odnosno m3, ako su bazeni prose~ne dubine 1 m).Pojedini ribwaci imaju znatno ve}u proizvodwu, i preko 50 kg/m2. Uvelikom broju zemaqa (SAD, Danska, Italija, Francuska …) proizvodwaod 500 tona po hektaru je uobi~ajena.

U odnosu na gajewe mla|i, shodno smawenoj osetqivosti, gajewe konzumneribe predstavqa najlak{i deo proizvodwe.

Bazeni se nasa|uju sa 80-500 jedinki po 1m3 vode. Gajewe se moèrealizovati tako {to }e se dovodna voda koristiti jednom, dva ili triputa, odnosno u jednoj, dve ili tri baterije bazena. Ukoliko se gajewe

96

97

obavqa u dve ili tri baterije kori{}ewem iste vode potrebno je u svakojnarednoj bateriji bazena nasad smawiti za 20-25%. Ukoliko se vodadodatno aeri{e kori{}ewem aeratora smawewe nasada je do 10% (zavisnood koncentracije kiseonika).

U ovom periodu ribe se hrane peletama odgovaraju}e granulacije(granule br. 2, 3 i 4,5) i to 3-4 puta dnevno.

U pogledu koli~ine vode, optimalna proizvodwa se postiè saobezbe|ivawem 72 izmene u toku 24 ~asa za svaki bazen odgajivali{ta.

Ukupan proizvodni ciklus od oplo|ene ikre do konzumne ribe traje12-20 meseci. Ukoliko se gaji samo konzumna pastrmka od nabavqenejednogodi{we mla|i ovaj ciklus traje 5-9 (naj~e{}e 6-7) meseci (odfebruara-marta do avgusta-novembra).

Pri gajewu konzumne pastrmke sortirawe ribe se obavqa na 60 dana,a u slu~aju ve}ih razlika u veli~ini i ~e{}e, na 30 dana.

Probni izlovi (100-200 jedinki) se rade na 15 dana, radi pra}ewaprirasta, koeficijenta konverzije i planirawa hrane za naredni period.

Obavezno je periodi~no ~i{}ewe bazena. Vremenski interval ~i{}ewazavisi od koli~ine nataloènih materija.

Gubici u ovoj fazi gajewa se kre}u do 5%.

3.10.7. Primena osnovnih tehnolo{kih mera u procesuproizvodwe

Sortirawe ribe

Sortirawe ribe predstavqa veoma va`nu tehnolo{ku meru kojom seobavqa grupisawe riba sli~nih veli~ina (duìna i masa), ~ime se izbegava

negativno delovawekrupnijih jedinki nasitnije. Sa sortirawemse po~iwe u drugoj fazigajewa mla|i (nasa|iva-wem jednomese~ne mla|iza gajewe mla|i do trimeseca starosti). Presortirawa riba se nehrani 1-2 dana, da biispraznila creva, po-{to kod nahrawene ribemoè da do|e do pove-

}awa uginu}a pri sortirawu. Ukoliko su topli dani, sortirawe se obavqau ranim jutarwim ili u ve~erwim satima. Moè se obaviti: ru~no iliautomatski uz kori{}ewe sortira~a, koji su napravqeni tako da se moguregulisati veli~ine propusta.

Slika 68. Automatski sortira~ (Foto Z. Markovi})

î{}ewe bazena

î{}ewe bazena u kojima se gaji pastrmka je izuzetno va`na operacija.Sprovodi se radi odstrawivawa raznih otpadaka (muqa, ostataka hrane,izmeta riba, li{}a, algi sa zidova bazena i dr.).

Pre nasa|ivawa ribwa~kog objekta neophodno je dobro mehani~kio~istiti zidove i dno objekta. Dobro je obaviti i dezinfekciju bazenakori{}ewem ìvog kre~a ili omnisana kod bazena za gajewe mla|i. Naj-boqe je ~i{}ewe obaviti kada je ribwa~ki objekat potpuno ispra`wen,recimo prilikom sortirawa ribe. Ukoliko nije mogu}e isprazniti objekat,~i{}ewe se moè obaviti ru~no kori{}ewem ~etke. ̂ etkom se prqav{tinapotiskuje ka kraju bazena, odnosno ka ispustu za prqavu vodu. Prilikom~i{}ewa treba voditi ra~una da se voda {to mawe muti, kako ne bi do{lodo za~epqewa {kr`nih listi}a kod riba. Prilikom ~i{}ewa bazenamoè se obaviti i dezinfekcija obodnih zidova wihovim kre~ewem.

Pored ~i{}ewa strani-ca i dna bazena, mora sevoditi ra~una o ~i{}ewure{etki na ispustu kakone bi do{lo do zagu{ewaodvoda vode. Re{etke se~iste ru~no - grabuqama.Posebnu pa`wu treba obra-titi u jesewem periodu ka-da u bazene dospeva li{}e.Interval izme|u dva ~i{-}ewa zavisi od kvalitetai koli~ine vode, gustinenasada, vrste i uzrastaribe, kvaliteta hraniva i

broja obroka, tipa ribwaka i dr. î{}ewe kru`nih bazena je dalekolak{e od ~i{}ewa pravougaonih. Obavqa se laganim potiskivawemostataka hrane i ekstremenata ka centralno postavqenoj re{etci odaklese preko ispusta voda zajedno sa otpacima ispu{ta iz bazena.

3.10.8. Ishrana gajenih riba

U ribarskoj proizvodwi potrebe ishrane pastrmskih vrsta riba sunajboqe ispitane. Intenzivirawem gajewa riba pove}ana je gustina ribapo jedinici povr{ine i do nekoliko hiqada puta. Time je prirodna hranakoja u prirodi zadovoqava sve potrebe ribe pri gajewu pastrmki postalamawe zanimqiva. Za ishranu mla|i i konzumne ribe koriste se hranivaslede}ih oznaka (prema proizvo|a~u Coppens):- za mla| mawu od 2,0 cm (0,1-0,2 g) hrana granulacije 0,3-0,5 mm;- za mla| 2-2,5 cm (0,2-0,3 g) hrana granulacije 0,5-0,8 mm;- za mla| 2,5-3 cm (0,3-0,7 g) hrana granulacije 0,8-1,2 mm;- za mla| 3-6 cm (0,7-2,5 g) hrana granulacije 1,2-1,5 mm;

98

Slika. î{}ewe bazena (Foto Z. Markovi})

99

- za mla| 5,5-6,5 cm (1,7-4 g) hrana granulacije 1 mm;- za mla| 6,5-7,5 cm (4-8 g) hrana granulacije 1-1,5 mm;- za mla| 7,5-10 cm (8-10 g) hrana granulacije 1,5 mm;- za mla| 10-15 cm (10-35 g) hrana granulacije 2,0 mm;- za gajenu ribu 15-25 cm (35-200 g) hrana granulacije 3,0 mm;- za gajenu ribu 25-28 cm (200-500 g) hrana granulacije 4,5 mm;- za matice, preko 34 cm (preko 500 g) hrana granulacije 6,0 i 8,0 mm;

U ishrani pastrmki mora se dràti slede}ih pravila:- Optimalni sadràj proteina ìvotiwskog porekla sa odre|enim

aminokiselinskim sastavom- Koli~ina hrane za jedan obrok mora biti takva da sva hrana bude pojedena

pre nego {to padne na dno bazena, jer pastrmka ne uzima hranu sa dna. - Pelete moraju biti odre|ene ~vrsto}e kako se ne bi raspadale prilikom

pada u vodu

Pored ishrane kompletnim suvim hranivima (u obliku bra{na, qus-pica, briketa…) pri gajewu se moè koristiti prirodna hrana (organizmizooplanktona i faune dna), vla`na i sveà hrana (otpaci raznihtoplokrvnih ìvotiwa - jetra, srce, plu}a, krv i dr., sveè slatkovodnei morske ribe) i me{ana hrana (vla`na i sveà hrana sa dodatkom krmnog,ribqeg ili mesnog bra{na radi pove}avawa povezanosti i ~vrstineme{anih hraniva). Za ishranu larvi moè se koristiti i kuvano ̀ umance,pulpirana jetra ili slezina.

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je pored upotrebe suve hrane u ishrani (presvega matica, ali i ostalih uzrasnih kategorija riba) poèqna upotrebaprirodne i sveè hrane, dobro je na ribwaku napraviti sistem osvetqewa(iznad samih bazena) koji }e privla~iti insekte u ve~erwim satima (utrajawu od 2-3 sata) toplog perioda godine (posebno u prole}e), kao i pla-nirati proizvodwu kalifornijskih glista, ~ije bi se meso koristilo uishrani pastrmki. Konzumirawem prirodne hrane na ovaj na~in (usleduno{ewa vitamina i minerala) riba pove}ava kondiciju i otpornostprema bolestima, a ujedno se i smawuje potro{wa kompletnih hraniva.

Mogu}nosti nabavke hrane

Kompletna hraniva za gajene pastrmke se mogu nabaviti u zemqi oddoma}ih proizvo|a~a sto~ne hrane ili od uvoznika stranih proizvo|a~a.Od doma}ih proizvo|a~a na na{em trì{tu je uglavnom prisutna hranaod slede}ih proizvo|a~a: Veterinarski zavod Subotica, Veterinarskizavod - Zemun, PKB „INSHRA”- Padinska skela, Agrobiznis sistem(ABS) Nik{i}. Od stranih proizvo|a~a na na{em trì{tu su naj~e{}eprisutni: Coppens, BioMar i Trouvit.

Hrana doma}ih proizvo|a~a je jeftinija, ali je i koeficijent konverzijekod kori{}ewa ove hrane ve}i od koeficijenta koji se postiè ko-ri{}ewem uvozne hrane.

Uskladi{tewe i ~uvawe hrane

ûvawe peletiranih hraniva je veoma va`no za o~uvawe kvalitetahrane. Prilikom nabavke mora se voditi ra~una da hrana bude sveà, sa{to skorijim datumom proizvodwe. Na svakoj vre}i se nalazi deklaracijasa vremenskim rokom trajawa, koga se obavezno treba pridràvati, jerduè dràwe i prekora~ewe roka trajawa dovodi do oksidacije masti uhrani, gubitka vitamina i pove}awa kiselinskog stepena hraniva koji{tetno deluje na ribu, pre svega na ribqu mla|.

Suva hrana se ~uva u suvim i provetrenim prostorijama sa promajom.Hrana je pakovana u papirnim ili plasti~nim vre}ama od 20 do 50 kg.Na pod je potrebno postaviti da{~ice ili palete, kako vre}e ne bi leàlena podu i privla~ile vlagu, jer se tako hrana lako uplesnivi.

Na~in hrawewa

Hrawewe pastrmke se obavqa na vi{e na~ina (ru~no, poluautomatskii automatski). Na mawim ribwacima hrawewe se uglavnom obavqa ru~no.Hrana se razbacuje po povr{ini vode u {irokom arealu, tako da svakariba ima mogu}nost da do|e do hrane. Osnovno je da ribe dobiju potrebnukoli~inu hrane i da je iskoriste na najboqi na~in uz {to mawi rastur.

Koli~ina hrane i veli~ina granula se odre|uje kori{}ewem tabli~nihvrednosti proizvo|a~a ~ija se hrana koristi. Da bi se koristila tabelaneophodno je izmeriti temperaturu vode i odrediti veli~inu (duìna imasa) riba u bazenu. Ihtiomasa (masa riba) se odre|uje tako {to se prose~namasa dobijena iz probnih izlova pomnoì sa brojem riba u bazenu.

3.11. Potrebna oprema za pastrmski ribwakZa proizvodwu kalifornijske pastrmke potrebna je odgovaraju}a oprema.

Koja }e se oprema koristiti prilikom proizvodwe zavisi od obima ioblika proizvodwe.

Najva`nija oprema na pastrmskom ribwaku: 1. Ribarska oprema (mreà duìne 10 m, {irine 3 m, konac 210/15 okca 8

mm; mreà duìne 10 m, {irine 3 m, konac 210/24 okca 22 mm; meredovi,okca 8 mm; meredovi, okca 22 mm… )

2. Oprema mrestili{ta (inkubatori, plasti~ne kade, radni stolovi zamrest, le`nice sa okcima od 3,5 mm, plasti~ni lavori, vangle i kofe,nosila za matice, gumena creva, sun|eri i mu{eme za radne stolove,vage…)

3. Oprema ribwaka (japaner kolica, aluminijumske kible od 50 kg, kantarod 200 i od 20 kg, sortira~ za ribu, lova~ka pu{ka, vage, termometar,oksimetar…)

4. Oprema za transport ribe (bazen od 2,5 m3, kiseonik boca sa rasprski-va~em, manometar, plasti~ne gajbe za ribu…)

100

101

3.12. Integralna proizvodwa kalifornijskihpastrmki i kalifornijskih glista

Gajewe kalifornijskih glista kao dopuna gajewu kalifornijske pastrm-ke predstavqa oblik integralne proizvodwe, ~ime se postiè ve}a ekono-mi~nost proizvodwe, kao i o~uvawe ìvotne sredine. Gajewe glista seobavqa sa trostrukom namenom:- gajewe zbog dobijawa mesa glista koje predstavqa visokoproteinsku

hranu za gajene ribe,- proizvodwa humusa koja }e se plasirati na trì{tu,- re{avawe problema zaga|ewa ̀ ivotne sredine, preradom ekskremenata

i ostataka hrane gajene ribe.

Proizvodwa kalifornijskih glista se obavqa u lejama 1 metar {iro-kim i razli~ito dugim (naj~e{}e nekoliko metara) koje mogu biti lo-cirane na slobodnim, neiskori{}enim povr{inama ribwaka, za{ti}enimod direktnog uticaja Sunca.

3.13. Kontrola zdravstvenog stawa, merepreventive i naj~e{}e bolesti pastrmki

Ve}i deo teksta o zdravstvenom stawu riba iz poglavqa o gajewutoplovodnih vrsta riba vaì i za zdravstvenu za{titu i preventivupastrmki, s tim {to higijenski uslovi na pastrmskim ribwacima morajubiti maksimalno dobro obezbe|eni.

U ribwaku treba stvarati uslove za visok procenat preìvqavawariba, za wihov normalan rast i dobar kvalitet. Za vreme gajewa u ribwa-cima, u svim fazama gajewa, ribe ugroàva niz faktora, pa je za vremegajewa neophodno voditi ra~una o fizi~kim, hemijskim i biolo{kim ka-rakteristikama vode; na~inu manipulacije ribom; bolestima prouzro-kovanim virusima, gqivicama, praìvotiwama, crvima i ra~i}ima ineprijateqima riba (vidre i ptice).

Zdravstvena za{tita sprovodi se kroz mere za spre~avawe razvoja bo-lesti (preventiva). Te mere moraju biti sastavni deo tehnologije gajewariba, a sastoje se iz ihtiohigijenskih (odràvawe povoqnih uslova sredine, {to bliìh optimumu) i ihtiosanitarnih mera (suzbijawa uzro~-nika bolesti).

Mere preventive i le~ewa vr{i}e se prema preporuci veterinara(stru~nog za patologiju riba), a uz saradwu i drugih profila stru~waka(tehnologa).

Naj~e{}e bolesti pastrmki su: zarazna nekroza gu{tera~e, virusnahemoragi~na septikemija, furunkuloza, bakterijska bolest {krga i dr.

3.14. Tro{kovi izgradwe ribwaka i ekonomikaproizvodwe

Tro{kovi izgradwe ribwaka, kao i cene inputa u proizvodwi(hrane, mla|i …) i proizvedene pastrmke vrlo su varijabilne i zaviseod niza faktora, tako da dati prikaz tro{kova izradwe ribwaka iekonomike proizvodwe moè posluìti budu}im investitorima samokao orijentacioni.

Za primer je uzet jedan punosistemni ribwak sa proizvodnom vodenompovr{inom od 10 ari (1.000 m2) i mawim zajedni~kim objektom zamrestili{te, magacin i sme{taj radnika, na terenu sa povoqnomkonfiguracijom i vodozahvatom u neposrednoj blizini, i prinosima od33 kg/m2 vodene povr{ine.

Tro{kovi izgradwe ribwaka

Tro{kovi proizvodwe

Cene su vaè}e u vreme pisawa kwige (avgust 2002. godina) U tro{kove izgradwe ribwaka nisu ukalkulisane obaveze na osnovu kredita (kamate)ukoliko investitor bazira izgradwu i proizvodwu na kreditnim aran`manima.

Kao {to se vidi iz priloène tabele, za pojedine stavke (lekovi,potro{ni materijal, ostali tro{kovi) se moè posti}i u{teda tokom

102

Tabela 5. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa ribwaka

Vrsta radova Jedinica

mere Koli- ~ina

Cena po jedinici mere u din. (evrima)


1 ∈ = 60 din) Kupovina zemqe ar 15 12.000 (200) 180.000 (3.000) Prate}a dokumentacija pau{alno 240.000 (4.000) 240.000 (4.000) Pripremni radovi pau{alno 12.000 (200) 12.000 (200) Zemqani radovi i ~i{}ewe terena m

3 3 000 135 (2,25) 405.000 (6.750)

Betonski sa armira~kim radovima m

3 550 6 000 (100) 3.300.000 (55.000)

Monterski radovi pau{alno 285.000 (4.750) 285.000 (4.750) Nabavka osnovne opreme za po~etak proizvodwe

pau{alno

103.500 (1.725) 103.500 (1.725)

Izgradwa maweg objekta (mrestili{te, magacin i prostor za sme{taj radnika)

pau{alno

900.000 (15.000) 900.000 (15.000)

Ukupno 5.425.500 (90.425)

Tabela 6. Tro{kovi proizvodwe na ribwaka


mere Koli- ~ina

Cena po jedinici mere u

din. (evrima)


1∈ = 60 din) Nasadni materijal (jednogodi{wa mla| prose~ne teìne 20 grama)

kg 2 468 390 (6,5) 962.520 (16.042)

Matice kg 301 240 (4) 72.240 (1.204) Hrana (uvozna) za mla| i konzum kg 38.000 66 (1,1) 2.508.000 (41.800) Radna snaga pau{alno 648.000 (10.800) 648.000 (10.800) Lekovi, veterinarska kontrola, stru~ni saveti…

pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)

Potro{ni materijal pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000) Ostali tro{kovi 450.000 (7.500) 450.000 (7.500) Ukupni tro{kovi 4.880.760 (81.346)



proizvodwe. Pomenimo mogu}nost u{tede na hrani smawewem koefi-cijenta konverzije uz kori{}ewe osvetqewa iznad bazena u ve~erwimsatima ili uz kori{}ewe glista pri integralnom gajewu.

Vrednost proizvodwe

Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih cena.

Ve}ina mawih pastrmskih ribwaka proda ve}i deo proizvodwe nasamom ribwaku po maloprodajnim cenama ~ime se navedeni prihodmoè uve}ati za 20 do 30%.

Mogu}a dobit

Mogu}a dobit je izraèna za jednu godinu proizvodweUkupni prihodi: 6.197.520 dinara (103.292 evra)Ukupni rashodi: 4.880.760 dinara (81.346 evra)Dobit: 1.316.760 dinara (21.946 evra)U ovom slu~aju uloèna sredstva u izgradwu pastrmskog ribwaka se

mogu vratiti za ne{to vi{e od 4 godine proizvodwe.

Tabela 7. Vrednost proizvodwe (prihodi koji se mogu ostvariti) na ribwaku

Jedinica mere

Koli- ~ina

Cena Ukupna cena u dinarima (evrima)

Konzumna riba kg 30.200 170 (2,83) 5.134.020 (85.567) Jednogodi{wa mla| kg 2.450 390 (6,5) 955.500 (15.925) Matice kg 450 240 (4) 108.000 (1.800) Ukupna vrednost (prihodi) 6.197.520 (103.292)

4. Gajewe riba u kaveznimsistemima

4.1. Karakteristike gajewa riba u kaveznimsistemima

Iako je kavezni sistem gajewa poznat od davnina u zemqama Jugoisto~neAzije (Kampu~iji i Indoneziji), na prostorima ostalih kontinenata ovajoblik proizvodwe je novijeg datuma sa intenzivnim razvojem u posledwihnekoliko decenija. Posebno je dobro razvijen u Japanu, îleu i skandi-navskim zemqama.

Na prostorima Srbije kavezni sistem je novijeg datuma, a broj kaveznihsistema mali, pa samim tim i ostvarena proizvodwa ~ini mali procenatu ukupnoj koli~ini proizvedene ribe.

Gajewe riba u kavezima predstavqa visoko intenzivnu proizvodwu.Sam na~in proizvodwe podse}a na gajewe stoke u {talama. Gajena ribaima mali prostor za kretawe i gubi znatno mawe energije nego priklasi~nom gajewu u ribwacima. Riba se hrani peletiranom kompletnomsme{om koja odgovara vrsti i uzrastu gajene ribe. Osnovna vrednostovakvog oblika proizvodwe je u tome {to se na malom prostoru uzrelativno mala ulagawa u izgradwu kaveznog sistema (u odnosu na izgradwuklasi~nih ribwaka) postiù visoki prinosi.

Slika 70. Kavezni sistem - Istraìva~ka stanica u Norve{koj (Akvaforsk)

104

105

4.2. Vrste riba koje se mogu gajiti u kaveznimsistemima

Do sada se poku{alo sa gajewem oko 140 vrsta, od ~ega oko 70 vrstaslatkovodnih riba. Najrasprostrawenije je gajewe lososa, tilapije,kalifornijske pastrmke, zlatov~ice, soma i ameri~kog somi}a.

Na prostorima Srbije se u kaveznim ribwacima gaje hladnovodne(uglavnom kalifornijska pastrmka) i toplovodne vrste (uglavnom {aran).Gajewe se obavqa u toplijem periodu godine (od marta do oktobra).

Sa osnovnim karakteristikama gajenih toplovodnih i hladnovodnihvrsta riba ~itaoci ove publikacije ve} su upoznati u poglavqu o gajewutoplovodnih i hladnovodnih vrsta riba u ribwacima.

4.3. Izbor lokacije za postavqawe kavezaKavezi za gajewe riba se mogu postaviti u staja}im i u sporoteku}im

vodama. Osnovni preduslov za postavqawe kaveza je da su planirane vodeodgovaraju}eg kvaliteta za gajewe èqene vrste riba i da su dovoqnedubine (bar 4-8 metara i to tako da ispod kaveza ostane bar tolika dubinakolika je dubina samog kaveza). Pri izboru lokacije treba voditi ra~unao konfiguraciji i raspoloìvom prostoru na obali kako bi se omogu}ilaizgradwa objekta za skladi{tewe i sme{taj radnika. Pri odabiru lokacijeveoma va`na je i blizina dobrih puteva, kojima se moè transportovatihrana i riba.

Kavezi za gajewe toplovodnih vrsta se mogu postaviti u:- teku}im vodama: sporim dubokim ravni~arskim rekama, rukavcima reka,

ve}im hidromeliracionim i drugim kanalima sa konstantnim protokomvode…

- teku}im vodama nizvodno od uliva tople vode iz termoelektrana, gde sezahvaquju}i toploj vodi riba moè gajiti tokom ~itave godine,

- staja}im vodama - jezerima, barama, akumulacijama, pozajmi{timaispuwenim vodom ({qunkare, ciglane, povr{inski kopovi i dr.).

Kavezi za gajewe hladnovodnih vrsta se mogu postaviti u:- jezerima oligotrofnog karaktera, - akumulacijama visinskog tipa.

Poèqno je da u ovakvim hladnovodnim jezerama i akumulacijama namestu postavqawa kaveza postoji uliv neke bo~ne pritoke (radi strujawavode), ili da su kavezi na pravcu oticawa vode iz akumulacije, kao i namestu strujawa vode.

4.4. Istra`ni radovi koje je neophodno obaviti Da bi se u neku vodu postavio kavezni sistem za gajewe riba neophodno

je obaviti istra`ne radove (uraditi studiju o ispuwenosti prirodnihuslova za postavqawe kaveznog sistema). Istra`ni radovi podrazumevajuispitivawe kvaliteta vode, odre|ivawe nosivog kapaciteta (carryingcapacity) vodenog ekosistema u koji se postavqa ribwak kao i odabiroptimalne lokacije za postavqawe kaveznog sistema, kao i analizu uticajana ìvotnu sredinu.

Istraìvawe kvaliteta vode podrazumeva ispitivawe fizi~kih,hemijskih i biolo{kih karakteristika vode (o kojima je ve} bilo re~i,u poglavqima koja obra|uju gajewe toplovodnih i hladnovodnih vrstariba u ribwacima).

Istraìvawe nosivog kapaciteta podrazumeva odre|ivawe broja kavezakoji se u jedan ekosistem mogu postaviti a da se ne naru{i stabilnostekosistema.

Treba naglasiti, kao {to je to slu~aj i u klasi~nom ribwa~arstvu dasu to ispitivawa koja malo ko{taju i u ukupnoj investiciji ~ine neznatandeo tro{kova, a garantuju sigurnost ulagawa sredstava, odnosno elimi-ni{u mogu}nost proma{enih investicija, a ujedno kada je re~ o kaveznimsistemima gajewa riba vode ra~una o o~uvawu vodenih ekosistema u kojimase kavezi postavqaju, {to je od op{teg interesa.

4.5. Konstrukcija i postavqawe kaveza za gajeweriba

Kavezi se postavqaju na najboqim lokacijama do kojih se do{loistra`nim radovima. Optimalna su ona mesta koja obezbe|uju u po-stavqenom kavezu najoptimalniji kvalitet vode za gajenu ribu, koja sulako pristupa~na i koja su najboqe za{ti}ena od talasa.

U svetu postoji vi{e tipova kaveza, od onih najjednostavnijih inajprimitivnijih, pa do tipskih koji se proizvode komercijalno.Najprimitivniji su fiksirani, koje sa~iwavaju drveni stubovi zabodeniu muq. Pored ovih, postoje kavezi od mreà koji se pode{avaju narazli~itim dubinama, a koriste se i potopqeni koji na povr{ini imajumali otvor. Naj~e{}i su plutaju}i kavezi, koji se jedini i sre}u kod nas.

Plutaju}i kavezi mogu biti vrlo raznovrsni po obliku, prisustvu iliodsustvu platformi, materijalu koji se koristi za wihovu izgradwu ikorisnoj zapremini u kojoj se riba gaji. Po obliku mogu biti: okrugli,kvadratni, vi{eugaoni i dr. Kavezi su sa, ili bez, radne platforme.

106

Slika 71. êtvorougaoni i osmougaoni kavezi (Boj~i}, S. i sar., 1982)

107

Prisustvo radne platforme olak{ava radnicima obavqawe raznihtehnolo{kih operacija (hrawewe, izlov, kontrola ribe itd.). Mada treba

ista}i i ~iwenicu da su savremenitipovi kaveza postavqeni u morimapovezani (plasti~nim cevima i sl.)sa kopnom odakle se vr{i kompju-terska regulacija dinamike i ko-li~ine davawa hrane.

Kavezi koji se sre}u kod nas sesastoje od dva osnovna dela: osnovneplutaju}e konstrukcije i za wupri~vr{}ene mreè. Osnovnu plu-taju}u konstukciju ~ine konstukcijana povr{ini vode, sistem za odrà-vawe kaveza na povr{ini i staza zakretawe izme|u kaveza. Konstruk-cija na povr{ini vode napravqenaje od metala, drveta ili plastike.Sistem za odràvawe kaveza napovr{ini vode moè biti u viduplasti~nih plovaka ispuwenihvazduhom (razli~itih oblika:oblih, u vidu cevi itd.), u viduburadi od metala, drveta, plastikeili stiropora obloènog metalnimlimom ili plastificiranom tka-ninom itd. Staze za kretawe izme|ukaveza u jednoj bateriji su {irine0,5-1,5 m. Prave se od razli~itihmaterijala: drveta, lakih perfori-ranih metala (aluminijuma) ili pakod hrapavih, rebrastih i perfo-riranih plasti~nih materijala.Mreè u kojima se gaji riba su~vrste ili fleksibilne. ^vrstemreè su uglavnom od ner|aju}ihmetala, dok fleksibilne mogu bitinapravqene od sintetike, ̀ ice iliplastike sa razli~itim veli~inamaokaca u zavisnosti od vrste i uzras-ne kategorije gajene ribe. Naj~e{}eupotrebqavane–sinteti~ke mreèimaju duì vek trajawa ako se preupotrebe impregniraju sa bituli-tom. Tamo gde gajenu ribu ugroàvaju{teto~ine iz grupe vodenih sisarapreporu~uje se kori{}ewe ~vrstih

Slika 72. Skica postavqenog kaveza(Treer, T. i sar. 1995)

Slika 73. Okrugli kavez bez platforme(Foto Z. Markovi})

Slika 74. Izva|ene mreè kaveza izvode sa tegom za natezawe mreè (FotoZ. Markovi})

mreà ili ì~anih mreè impregniranih asfaltnim lakom. Stranicemreà moraju biti nategnute, {to se postiè postavqawem tegova nakrajevima mreà. Poèqno je da su gorwi slobodni delovi kavezaza{ti}eni od ptica i ostalih {teto~ina.

Kavezi mogu biti zapremine od nekoliko (kakvi se koriste u mawimslatkovodnim ekosistemima), preko nekoliko desetina (kakvi se koristeu ve}im akumulacijama i jezerima), do nekoliko stotina kubnih metara(kakvi se koriste za gajewe lososa u skandinavskim zemqama).

Kod nas se uglavnom koriste ~etvorougaoni kavezi dimenzija 4 h 4 h 2-4 ili 5 h 5 h 5 metara, zapremine 32-64 m3, odnosno 125 m3, sa stranicama

108

Slika 76. Mala baterija od dvadesetak kaveza (Foto \. Hristi})

Slika 75. Velika baterija od stotinak kaveza (Foto „Tropik Ribarstvo“)

109

izdignutim 50-80 cmiznad vode radi onemo-gu}avawa iskakawa riba.

Kavezi (pre svega~etvorougaoni) se naj-~e{}e postavqaju u vidubaterija od 4, 16, 84, 120pa i vi{e kaveza. Bate-rije se sidrom fiksirajuza obalu i dno, tako dase po èqi mogu pome-rati sa jedne na drugulokaciju.

Ukoliko se gaje ribekoje uzimaju hranu sa dnaonda se dowa povr{inaoblaè vodonepropus-nim platnom, u oblikupiramida sa najniòmta~kom na sredini takoda se na platnu zadràvahrana odakle je ribekonzumiraju. Na ovajna~in se omogu}ava danepojedena hrane nepropada na dno vodenogekosistema u kome sukavezi postavqeni ve}se zadràva na platnu,

odakle se pomo}u vakuum pumpe odstrawuje iz vode. Postavqawe ovakvihpiramidalnih kesa je poèqno ispod svih kaveza. Kese prikupqajunepojedenu hranu i feces riba, ~ime se ~uva voda od zaga|ewa, a vodeniekosistem od eutrofizacije.

Radi aeracije vode u kavezima poèqno je kori{}ewe aeratora(vazdu{nih kompresora koji sa dna kaveza preko rasprskiva~a uduvavajuvazduh i vr{e aeraciju vode).

Preko zime kada led prekrije vodu gde su postavqeni kavezi, mreèkaveza (a po potrebi i ~itave konstrukcije) se izvla~e na obalu i na wimavr{e popravke.

4.6. Kako doneti odluku o broju i veli~ini kavezaBroj i veli~ina kaveza zavise od nosivog kapaciteta vodenog ekosistema

u koji se postavqaju, kvaliteta vode, dubine vodenog ekosistema, kao iod planova i finansijskih mogu}nosti investitora.

Odnos zapremine kaveza prema zapremini objekta u koji se postavqajukavezni sistemi treba da iznosi najmawe 1:500. Ovo je samo orijentacionavrednost jer se zapremina kaveza mora odrediti odre|ivawem nosivog

Slika 77. Staza za kretawe izme|u kaveza i maliobjekat za radnike (Foto Z. Markovi})

kapaciteta vode odre|enim istra`nimradovima. Odre|ivawem nosivog kapa-citeta se odre|uje maksimalni brojkaveza koji se moè postaviti u jedanvodeni ekosistem. Naàlost, kod nasje veoma ~esta praksa da se nakonuspe{ne proizvodwe u prvim godinamagajewa riba, broj kaveza u odnosu naprojektom predvi|eni znatno pove}a,{to ima za posledicu pogor{awekvaliteta vode. Lo{iji kvalitet vodeod onog koji odgovara gajenoj vrstiriba ugroàva zdravstveno stawe riba,usled ~ega veoma ~esto dolazi i dovelikih uginu}a.

Veli~ina pojedina~nih kaveza, presvega je zavisna od dubine vode u kojise kavez postavqa, kao i od mogu}nostinabavke kaveza èqenih veli~ina.

4.7. Dinamika radova pri izgradwi kaveznihsistema

Dinamika pripremnih radova je sli~na kao i prilikom izgradweklasi~nih ribwaka, sa izvesnim specifi~nostima. Razlike su u tome {tose kavezni sistem ne podiè na zemqi, ve} na vodi, samim tim izostajupotrebe za dobijawem saglasnosti za promenu namene zemqi{ta i sli~no.Prilikom izgradwe kaveznih sistema se ne vr{e klasi~ni gra|evinskiradovi, ve} se pored izrade kaveznog sistema grade prate}i objekti (skla-di{te, prostor za radnike i sl.) na obali, tako da i izradu tehni~kedokumentacije treba prilagoditi ovim karakteristikama kaveznogsistema. U slu~aju da se kavezni sistem postavqa na reci koja se koristikao plovni put investitor treba da obezbedi saglasnost Ministarstvaza saobra}aj i veze za postavqawe kaveza.

4.8. Odabir vrsta riba koje }e se gajiti u kaveznimsistemima

Odabir vrsta koje }e se gajiti u kaveznom sistemu je uslovqen karakte-ristikama vodenog ekosistema (odnosno kvalitetom vode) u kome sepostavqa kavezni sistem. Ukoliko su hladne i ~iste vode visinske aku-mulacije, onda }e se gajiti hladnovodne vrste riba (pre svega ka-lifornijska pastrmka), ako se radi o toplim vodama (npr. {qunkare)gaji}e se toplovodne vrste riba (pre svega {aran, a moè i som, beli amur,ameri~ki patuqasti somi} itd.). U odre|enim uslovima (ako je voda prveklase kvaliteta) postoje ~ak i mogu}nosti kombinovanog gajewa vi{evrsta u razli~itim delovima godine.

110

Slika 78. Kran za prenos hrane odmagacina (na kopnu) do ~amca (FotoZ. Markovi})

111

Prilikom izbora mora se voditi ra~una i o tome da li vrsta ribakoja }e se gajiti ve} nastawuje vodeni ekosistem gde }e se postavitikavez. Imaju}i u vidu ~iwenicu da prilikom raznih manipulacija,kao i pri pucawu mreè ili nevremena odre|eni broj riba pobegnevan kaveza ne sme se po~iwati sa gajewem one vrste koja se u nekoj vodine èli.

Pri odabiru vrste za gajewe, veoma vaàn, sa stanovi{ta investitorai najva`niji momenat je ekonomski, to jest isplativost gajewa odabranihvrsta u datom momentu.

4.9. Nabavka nasadnog materijala i nasa|ivawekaveza

Kada je doneta odluka o vrsti koja }e se gajiti i kada su kavezipostavqeni vreme je da se krene sa proizvodwom. Po~etni korakproizvodwe je nabavka mla|i i nasa|ivawe kaveza. Pre nego {to seobavi nasad, kavezi (mreè i osnovna konstrukcija) se pripremaju tako{to se dobro o~iste i proveri wihova ispravnost. Mla| se moènabaviti u jesen i prole}e. Imaju}i u vidu specifi~nosti na{egpodnebqa (formirawe leda na povr{ini staja}ih i sporoteku}ih vodatokom zimskih meseci) nabavka mla|i se uglavnom obavqa u prole}e.Mla| se moè nabaviti od nekog proizvo|a~a mla|i ili pak iz uvoza.Pre nego {to se dogovori nabavka sa nekim od proizvo|a~a neophodnoje da stru~wak za zdravstveno stawe riba izvr{i pregled mla|i.Prilikom izlova mla|i, kupac treba da je prisutan jer se de{ava upraksi da proizvo|a~ prilikom dogovora pokaè mla| dobrog kvaliteta(dobre kondicije i zdravqa), a isporu~i mla| lo{eg kvaliteta.

Transport mla|i od proizvo|a~a do kaveznog sistema se mora obavitipod kontrolom stru~waka, kako usled lo{eg transporta ne bi do{lo doneèqenih posledica. Prilikom preuzimawa na kaveznom sistemu mla|se izmeri i odredi broj jedinki i prose~na masa. To su ujedno i polaznipodaci na osnovu kojih se vr{i pravilan nasad u kaveze.

Prilikom nasada treba voditi ra~una o broju jedinki na 1 m3, i to naosnovu planirane zavr{ne mase riba u ribwaku. Postoje dve varijante,jedna je da se nasade svi planirani kavezi (re|i nasad), a druga da se nasadisvaki drugi kavez (gu{}i nasad), a sa postizawem odre|enih teìna, kadaprostor postaje ograni~avaju}i ~inilac daqeg rasta obavqa serazre|ivawe prebacivawem dela ribe u prazne kaveze.

Pre nasada mla| se obavezno tretira preparatima protiv parazita ibolesti {krga.

Kako se mla| nabavqa sa klasi~nih ribwaka, u novim uslovima potrebanjoj je odre|eni period da se privikne. Ukoliko je dobre kondicije periodprivikavawa traje 10–20 dana.

4.10. Gajewe hladnovodnih vrsta riba u kaveznimsistemima

Od hladnovodnih riba u svetu se gaji vi{e vrsta, a najvi{e losos ikalifornijska pastrmka. Kod nas se u kavezima uglavnom gaji kali-fornijska pastrmka. Gajewe se obavqa u periodu april-oktobar (kada sutemperature vode preko 6oC). Jedino pri kori{}ewu akumulacija sa jakimprotokom vode, kao i akumulacija jadranskog sliva gde temperatura nepada ispod 6-7oC preko zime, gajewe riba u kavezima moè se realizovatitokom cele godine.

Kavezi za gajewe konzumne pastrmke se nasa|uju sa 50-500 jedinki/m3 mla|i,teìne 20-50 g. Za 5-7 meseci gajewa dobija se konzumna pastrmka komadnemase 200-250 g u koli~ini 10-100 kg/m3 (kod nas 10-20 kg/m3). Konverzija hraneje od 1,2 do 2,5 kg za 1 kg prirasta ({to zavisi od kvaliteta hrane). Za ishranuse koriste uobi~ajena hraniva za pastrmke (doma}ih i stranih proizvo|a~a).Hrawewe se obavqa kori{}ewem poluautomatskih ili automatskihhranilica i ru~no. Prilikom odre|ivawa dnevne koli~ine hrane treba serukovoditi uputstvima proizvo|a~a ~ija se hrana koristi. Kao i u klasi~nomsistemu gajewa, neophodno je obavqati periodi~ne probne izlove (na 15dana) i sortirawe ribe (na 30 dana) kao i u ribwa~kom gajewu. Gubici surazli~iti, naj~e{}e do 10% (u lo{im uslovima i do 30%).

4.11. Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznimsistemima

Gajewe toplovodnih vrsta riba u kaveznom sistemu se obavqa od aprilado oktobra (kada je temperatura vode ve}a od 14oC), osim kada se koristitermalna voda iz termoelektrana gde se proizvodwa moè obavqati celegodine, pri ~emu se kavezi moraju pomerati bliè ili daqe izlivutermalne vode zavisno od perioda godine. U kavezima postavqenim utoplim vodama kod nas se uglavnom moè gajiti {aran.

Gajewe {arana

[aran se naj~e{}e gaji u kavezima od kategorije mla|i mase 30 g, dokonzumne veli~ine. Gustina nasada, zavisno od veli~ine mla|i, se kre}eod 50-600 jedinki/m3 u kavezima sa nasadom jednogodi{we mla|i teìne30-40 grama, odnosno od 30-200 jedinki/m3 sa nasadom dvogodi{we mla|imase 200-250 grama.

Pri nasadu mla|i od 20 do 60 g na kraju sezone gajewa dobija se prinosod 20-100 kg/m3, komadne mase od 200-600 g. Pri nasadu sitnije dvogodi{wemla|i (200–250 grama) na kraju sezone gajewa dobija se prinos od 20-120kg/m3, komadne mase od 800-1.200 g.

S obzirom na to da se na na{em trì{tu (pre svega u vreme svetonikolskihpraznika u seoskim doma}instvima) uglavnom traì {aran ve}ih teìna,pri gajewu konzumnog {arana nasa|uje se krupnija dvogodi{wa mla| (500-800 grama) sa ciqnom veli~inom na kraju sezone od 1.500 do 3.000 grama.Gustina nasada u ovom slu~aju je od 20 do 50 jedinki/m3.

112

113

[arani se u kavezima hrane briketima sa kompletnim sastavom (sa35-40% proteina). Hrawewe se obavqa kori{}ewem poluautomatskih iliautomatskih hranilica i ru~no, 2-4 puta dnevno uz koeficijent konverzijeod 2,2-3 kg hrane (doma}ih proizvo|a~a) za 1 kg prirasta. Dnevne koli~inehrane odre|uju se na osnovu mase riba u kavezu i temperature vode i kre}use u intervalu od 0,2 (na 6oC) do 4,5% u vreme kada su temperatureoptimalne za gajewe {arana (22–26oC). Kao i u klasi~nom sistemu gajewa,potrebno je obavqati periodi~ne probne izlove (na 15 dana) kako bi sedobile informacije o masi odnosno ihtiomasi u kavezima, odnosno oprirastu riba i koeficijentu konverzije u proteklom periodu. Gubicipri gajewu dvogodi{we mla|i su oko 20%, a pri gajewu konzumne ribeoko 10%.

Gajewe soma

Som se u kavezima gaji od mla|i do konzumne veli~ine. Za nasad sekoristi mla| komadne mase od 80 do 100 grama. Nasa|uje se pri gustiniod 30 do 60 jedinki/m3. Na kraju sezone gajewa dobija se konzumna veli~inasoma od 800 do 1.000 grama, uz prinos od 50 kg/m3. Za ishranu se koristebriketi sa kompletnim sastavom hrane uz koeficijent konverzije od 2,2-2,3. U periodu kada som postigne teìnu od 500 grama, ukoliko za topostoje uslovi moè se prihrawivati i sa korovskom ribom, {to ukombinaciji sa briketama pojeftiwuje proizvodwu.

Gajewe belog amura

Prilikom gajewa belog amura u kavezima, za ishranu gajenih ribakoristi se so~ivica, meka drezga, mlada trska i rogoz, kao i livadskatrava, detelina i lucerka. Ovakav na~in gajewa moè se primeniti nalokaciji gde u bliòj okolini postoje podru~ja obrasla vodenim biqkama,ili poqoprivredno zemqi{te gde se moè gajiti lucerka i detelina.Hrawewe se obavqa tako {to se u kaveze stavqaju drveni ramovi dimenzija1,5 h 1,5 m u koje se stavqaju iseckane biqke.

Amur se nasa|uje sa 80 do 120 jedinki/m3 prose~ne komandne mase 300grama. Uz utro{ak 150-200 kg zelene mase za 1 kg prirasta, na kraju sezonedobija se konzumni amur prose~ne teìne 1.000-1.200 grama. Ovo je ujednoi najjeftiniji na~in gajewa riba u toplovodnim kaveznim sistemima

4.12. Prednosti i nedostaci kaveznog gajewa ribePrednosti kaveznog u odnosu na klasi~an sistem gajewa riba su:

- Mawa ulagawa u odnosu na ulagawa u klasi~ne ribwake.- Visoki prinosi na maloj proizvodnoj povr{ini.- Mawi broj potrebnih radnika.- Ribe su za{ti}ene od predatora.

Nedostaci ovog vida proizvodwe su:- Obrastawe mreè kon~astim algama, ~ime se onemogu}ava strujawe vode

kroz kavez i pogor{ava kvalitet vode u wima. Obrastawe je naro~ito

izraèno pri visokim temperaturama u leto, tako da se alge moraju~istiti svakih 7-10 dana.

- Stvarawa otpadaka bilo od hrane ili od ekskremenata riba, ~ime sepogor{ava kvalitet vode i ubrzava eutrofizacija vodenog ekosistema.

- Lako preno{ewe bolesti sa obolele na zdravu ribu usled velike gustineriba na malom prostoru.

- Ishrana gajenih riba (omnivora i karnivora) je bazirana na dodatnojdoma}oj hrani sa uvoznom komponentom - ribqim bra{nom kao glavnimizvorom proteina (ili pak na uvoznoj hrani).

4.13. Potrebna oprema za gajewe riba u kaveznimsistemima

Realizacija proizvodwe u kaveznom sistemu mogu}a je samo ako seraspolaè odgovaraju}om opremom, kako onom koja se koristi pri ishrani

i izlovu, tako i onom za pra}eweproizvodwe (razli~ite analize).

Za izlov ribe iz kaveznog sistemase koriste meredovi.

Za prenos hrane od magacina naobali do kaveznog sistema koristese ~amci na motorni pogon.

Od laboratorijske opreme trebapomenuti: prenosni mera~ kiseonikai pH, termometar, komplet za mereweamonijaka, analiti~ka digitalnavaga, pribor za disekciju riba,potrebna staklarija i dr.

Od ostale opreme na kaveznomsistemu sortirni stolovi, vage i kantari za merewe riba, kible, plasti~nekante za hrawewe ribe…

4.14. Kontrola zdravstvenog stawa, merepreventive, naj~e{}e bolesti riba

Imaju}i u vidu ~iwenicu da je u kaveznom sistemu gajewa koncentrisanveliki broj riba na malom prostoru, da je {irewe bolesti sa obolelihna zdrave ribe veoma brzo i da moè do}i do ve}ih uginu}a, zdravstvenomstawu riba se mora posvetiti posebna pa`wa. Pregledi riba od stranezaposlenih moraju biti svakodnevni. ̂ im se konstatuju negativne promenetreba angaòvati stru~waka za bolesti riba koji }e dati dijagnozu i pre-dloìti terapiju bolesti. Pored angaòvawa u slu~aju bolesti neophodnoje obezbediti periodi~no pra}ewe zdravstvenog stawa riba od straneveterinarskog stru~waka kako bi se realizovala blagovremena preventivai dijagnostika.

Preventivne mere moraju biti sastavni deo tehnologije kaveznog gajewariba. Jedna od zna~ajnih sanitarnih mera za spre~avawe i suzbijawebolesti je dezinfekcija. Dezinfekcija obuhvata sve objekte (kaveze) za

114

Slika. Kofa sa hranom za pastrmke(Foto Z. Markovi})

115

gajewe riba, samu ribu i predmete (alat i pribor) koji se upotrebqavajuu tehnolo{kim operacijama sa ribom. Dezinfekcija se obavqa mehani~ki-~i{}ewem mreà i kori{}ewem hemijskih materija za dezinfekciju(formalin, bakar sulfat, hlorni kre~, kre~ itd.).

Bolesti kojima su izloène gajene ribe su iste kao i na klasi~nimribwacima.

4.15. Tro{kovi izgradwe kaveznih sistema iekonomika proizvodwe

Tro{kovi izgradwe kaveznog sistema, kao i cene inputa u proizvodwi(hrane, mla|i …) i proizvedene ribe vrlo su varijabilne i zavise od nizafaktora, tako da dati prikaz tro{kova izgradwe kaveznog sistema iekonomike proizvodwe kalifornijske pastrmke i {arana (vrste koje sekod nas uglavnom i gaje u kaveznom sistemu) mogu posluìti budu}iminvestitorima samo kao orijentacioni.

Tro{kovi izgradwe (podizawa) kaveznog sistema

Tro{kovi podizawa kaveznog sistema zavise pre svega od cene osnovnekonstrukcije i cene mreè. Cene navedenih komponenti kaveznog sistemadosta zavise od samog kvaliteta.

Za primer je uzet kavezni sistem–baterija sa 16 kaveza, mreàma veli~ine4 h 4 h 4 m, i orijentacionom cenom jednog kaveza sa osnovnom konstruk-cijom od 90.000 dinara (1.500 evra), odnosno cele baterije 1.440.000 dinara(24.000 evra). Kori{}ene su cene iz avgusta 2002.

Tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke

Tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke su ra~unati na prinosod 15 kg/m3 (koliko je uglavnom na na{im kaveznim sistemima), odnosno960 kg po kavezu, sa nasa|enom mla|i od 20 grama i dobijenom kona~nomteìnom od 250 grama, planiranim uginu}em od oko 5%, odnosno ukupnoplaniranom proizvodwom od 15.360 kg. Planirani koeficijent konverzijeje 1,3 uz kori{}ewe uvozne hrane za pastrmke.

Tabela 8. Predmer i predra~un tro{kova izgradwe i opremawa kaveznog sistemaza gajewe riba

Vrsta radovaJedinica

mereKol.

Cena po jedinicimere u dinarima

(evrima)

Ukupna cenau dinarima (evrima,1 evro = 60 dinara)

Prate}a dokumentacija pau{alno 150.000 (2.500) 150.000 (2.500)Pripremni (istra`ni)radovi

pau{alno 21.000 (350) 21.000 (350)

Postavqawe kaveza kavez 16 90.000 (1.500) 1.440.000 (24.000)Nabavka osnovne opreme pau{alno 150.000 (2.500) 150.000 (2.500)Izgradwa maweg monta`nogobjekta na obali

pau{alno 450.000 (7.500) 450.000 (7.500)

Ukupno 2.211.000 (36.850)

Na osnovu izloène tabele moè se konstatovati da se predvi|enitro{kovi mogu smawiti (za lekove, potro{ni materijal, radne snageukoliko sam investitor obavqa posao).

Tro{kovi proizvodwe {arana

Tro{kovi proizvodwe {arana su ra~unati tako da se polovina kaveza(8) koriste za proizvodwu dvogodi{we mla|i od 500 grama, a drugapolovina za proizvodwu konzumnog {arana od 2.300 grama. Planiraniprinosi za mla| su 37,5 kg/m3, a za konzumnog {arana 46 kg/m3. Ra~unatigubici za mla| su 20%, a za konzum 10%. Gajena mla| bi se do teìne od150 grama hranila hranom sa 38% proteina, a od 150 grama do konzumneveli~ine kompletnom hranom sa 30% proteina, sa koeficijentomkonverzije od 2,2 (hrana doma}eg proizvo|a~a).

* { 0+ - jednogodi{wa mla| {arana, {1+ - dvogodi{wa mla| {arana

Vrednost proizvodwe kalifornijske pastrmke

Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnih pro-se~nih cena pastrmke.

Ukoliko se deo proizvedene ribe proda na samom ribwaku po malo-prodajnim cenama prihodi se mogu zna~ajno pove}ati.

116

Tabela 9. Jednogodi{wi tro{kovi proizvodwe kalifornijske pastrmke nakaveznom sistemu


mere Koli- ~ina

Cena u dinarima (evrima)

Ukupna cena u dinarima (evrima, 1 e = 60 din)

Nasadni materijal kg 1294 390 (6,5) 504.660 (8.411) Hrana za konzum kg 18 286 60 (1) 1.097.160 (18.286) Radna snaga qudi 3 216.000 (3.600) 648.000 (10.800) Lekovi,vet.kontrola pau{alno 60.000 (1.000) 60.000 (1.000) Potro{ni materijal pau{alno 60.000 (1.000) 60.000 (1.000) Ostali tro{kovi pau{alno 90.000 (1.500) 90.000 (1.500) Ukupni tro{kovi 2.459.820 (40.997)

Tabela 10. Jednogodi{wi tro{kovi proizvodwe {arana na kaveznom sistemu


mere Koli~ina Cena u dinarima

(evrima) Ukupna cena u dinarima (evrima, 1 evro = 60 din)

Nasadni materijal

kg 2 406 { 0+* 5 632 {1+*

264 (4,4) 187 2,97)

635 184 (10 586) 1 053 184 (17 553)

Hrana kg sa 38% p sa 30% p

8 448 70 118

41,8 (0,70) 29,8 (0,5)

353.126 (5 885)

2.089.516 (34 825) Radna snaga qudi 3 216 000 (3 600) 648.000 (10.800) Lekovi, vet. kontrola …

pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)

Potro{ni materijal

pau{alno 120.000 (2.000) 120.000 (2.000)

Ostali tro{kovi pau{alno 300.000 (5.000) 300.000 (5.000) Ukupni tro{kovi 5.319.010 (88.650)

Tabela 11. Vrednost proizvodwe kalifornijske pastrmke na kaveznom sistemu

Jedinica mere

Koli~ina Cena u din. (evrima)

Ukupna cena u dinarima (evrima)

Konzumna riba kg 15.360 170 (2,83) 2.611.200 (43.520) Ukupna vrednost (prihodi) 2.611.200 (43.520)



Vrednost proizvodwe {arana

Vrednost proizvodwe je ra~unata uz kori{}ewe veleprodajnihprose~nih cena {arana.

Mogu}a dobit

Za kavezni sistem za proizvodwu kalifornijske pastrmke mogu}adobit je izraèna za jednu godinu proizvodwe.

Ukupni prihodi: 2.611.200 dinara (43.520 evra)Tro{kovi proizvodwe: 2.459.820 dinara (40.997 evra)Dobit: 151.380 dinara (2.523 evra)Uloèna sredstva za izgradwu kaveznog sistema se u ovom slu~aju mogu

vratiti za 14,5 godina proizvodwe. Uz prodaju ribe po maloprodajnimcenama na samom mestu gajewa ostvarena dobit se zna~ajno moèpove}ati, a povra}aj investicije realizovati za 2,5 godine proizvodwe.

Za kavezni sistem za proizvodwu {arana mogu}a dobit je izraèna zajednu godinu proizvodwe.

Ukupni prihodi: 6.526.464 dinara (108.774 evra)Ukupni rashodi: 5.319 010 dinara (88.650 evra )Dobit: 1.207.454 dinara (20.124 evra)Uloèna srestva za izgradwu kaveznog sistema se u ovom slu~aju mogu

vratiti za ne{to vi{e od 2 godine proizvodwe.

Tabela 12. Vrednost proizvodwe {arana na kaveznom sistemu

Jedinica mere

Koli- ~ina

Cena u din. (evrima)

Ukupna cena u dinarima (evrima)

Dvogodi{wa mla| Konzumna riba

kg 19.200 23.552

178 (2,97) 132 (2,2)

3.417.600 (56.960) 3.108.864 (51.814)

Ukupna vrednost (prihodi) 6.526.464 (108.774)

118

5. Transport i plasman ribe

5.1. Transport ribe Transport ribe je jedna od veoma va`nih operacija u ribwa~arstvu.

Predstavqa veoma zna~ajnu kariku prometa ribe. Obavqa se svimprevoznim sredstvima. Transportuje se samo zdrava sa higijensko-sanitarnog gledi{ta potpuno ispravna riba, a sam transport ne smeuticati na promenu kvaliteta ribe. Riba se moè transportovati u ̀ ivomi u mrtvom stawu (sveà ili zale|ena).

Sveà riba se transportuje u plasti~nim, ili posudama od stiropora(gajbama) na ledu, u hladwa~ama na temperaturi od +2oC.

Ako se planira transport duboko zamrznute ribe, riba se najprepripremqena stavqa u komore za zamrzavawe na temperaturi od -38 (-40oC), da bi se potom ~uvala i transportovala na -18 oC.

Transport ìve ribe je najneracionalniji i najskupqi, zato {to se saribom mora transportovati i voda, a moraju se obezbediti uslovi da ribapreìvi. @iva riba se transportuje u svim uzrasnim fazama, od oplo|eneikre do konzumne veli~ine. Obavqa se u termoizolovanim bazenima (ilivre}ama, sme{tenim u bazenima) sa vodom uz dodatno oboga}ivawe vodete~nim kiseonikom ili vazduhom. Potrebne koli~ine kiseonika utransportnim bazenima zavise od vrste i koli~ine ribe. Hladnovodnevrste i mla| imaju ve}e zahteve prema kiseoniku. Kriti~ni sadràjkiseonika za {arana je 0,8 do 0,5 mg/l, a za pastrmku 2,6 do 2,1 mg/l.

Pre svakog transporta mora se izvr{iti priprema. Priprema riba zatransport se sastoji u pra`wewu creva. Na 1 do 3 dana pre transportaprestaje se sa ishranom. Priprema samog bazena se sastoji od wegovog~i{}ewa i puwewa vodom. Puwewe se obavqa vodom iz samog bazena.Prilikom sme{taja riba u bazen razlika izme|u temperatura bazena iribwa~kog objekta ne bi trebalo da bude ve}a od 2-3 oC.

5.1.1. Transport toplovodnih vrsta ribaNajpovoqnija temperatura za transport je izme|u 10 i 12oC. U letwem

periodu ona je ve}a, a u zimskom mawa. Sadràj kiseonika u bazenu zavreme transporta treba da iznosi od 3 do 4 mg/l.

119

Transport ikre

Ikra se transportuje na razli~ite na~ine. Oplo|ena ikra smu|a, {tukei soma naneta na gnezda se transportuju u odgovaraju}im polietilenskimkesama ili nepropusnim sanducima sa vodom koja prekriva gnezda. Ostalideo vre}e puni se vazduhom ili se pak postavqaju aeratori. Oko vre}aili sanduka se stavqa led. Na kra}e udaqenosti ikra se moè prevozitii u vla`noj mahovini ili termos boci. Na ve}e udaqenosti mogu sekoristiti i posebni okviri (drveni ili plasti~ni, dimenzija 20 h 30cm, visine 5-6 mm, preko kojih je zategnuta ne`na mekana, vla`na tkaninana koju se stavqa ikra) sa ikrom pore|ani jedan na drugi i sloèni uvre}i, odnosno u dobro izolovane kutije za transport.

Transport predlarvi i larvi

Predlarve i larve se naj~e{}e transportuju u ~vrstim polietilenskimkesama zapremine od 50 litara. Vre}e se do 1/3 pune ~istom vodom u kojuse stavqaju predlarve odnosno larve. Wihov broj zavisi od vrste, starostii trajawa transporta i kre}e se od 10.000 do 50.000 jedinki. Nakon sme{tajaribica u vodu se iz kese istisne vazduh i kesa naduva ~istim kiseonikom,potom se zategne pomo}u steza~a koji hermeti~ki zatvori kesu. Ovakopripremqene kese se na kra}e relacije prevoze kamionima ~ije je dnoprekriveno vla`nom travom ili sun|erom. Umesto kesa, za duì transportpogodni su hidrobioni (to su posude sa ure|ajem za stalnu aeraciju vode).U 100 litara vode moè se prevoziti oko 100.000 larvi {arana.

Transport mla|i do 30 dana starosti

Jednomese~na mla| {arana i biqojeda, se transportuje na isti na~inkao i larve u kesama zapremine od 50 l, gde se stavqa od 500 do 3.000jedinki po vre}i, kao i u bazenima (npr. 2,5 m3 zapremine). Natemperaturi od 22- 25oC, u bazen se stavqa 80.000 do 100.000 mla|i zatransport do 12 ~asova, odnosno 50.000–60.000 mla|i za transport do24 ~asa uz kori{}ewe kiseonika.

Transport mla|i do 2 godine starosti

Mla| {arana i prate}ih vrsta se transportuje u bazenima (npr. za-premine 2,5 m3) snabdevenim rasprskiva~ima vazduha ili dovodomkiseonika iz boce za kiseonik. Koli~ina mla|i po bazenu varira 200-600 kg, u zavisnosti od vrste, temperature vode i duìne transporta.Ukoliko se prevozi mla| osetqivijih toplovodnih vrsta (smu|, {tuka)koli~ina mla|i je do 150 kg uz temperaturu vode do 15oC.

Transport konzumne ribe

Konzumni {aran, beli amur, beli i sivi tolstolobik se transportujuu bazenima razli~ite zapremine, snabdevenim rasprskiva~ima vazduhaili dovodom kiseonika iz boce. Po jednom bazenu od 2,5 m3 transportujese 600-1.200 kg ribe, zavisno od temperature vode i duìne transporta.

Transport matica

Matice se transportuju u istim bazenima, kao i konzumne ribe, sagustinom 300-450 kg za {arana, odnosno 200 kg kada su u pitawu prate}evrste uz obavezno unutra{we oblagawe bazena sun|erom.

5.1.2. Transport hladnovodnih vrsta ribaPo{to se kod nas na ribwacima gaji uglavnom samo kalifornijska

pastrmka tekst o transportu hladnovodnih vrsta se i odnosi na ovu vrstu.

Transport ikre

Ikra se transportuje tek posle pojave o~iju i to najmawe 5 do 10 danapre izvaqivawa. Transport se obavqa na ve} pomenutim ramovima kodtransporta toplovodnih vrsta riba. Ili pak u nepropusnim sanducima(uglavnom od stiropora sa ledom pomo}u koga se odràvaju niske tempe-rature i ~ijim otapawem odràva vla`nost ikre.

Transport larvi i mla|i

Najboqi na~in transporta larvi i mla|i do 3 meseca starosti jekori{}ewem polietilenskih kesa. U kesama zapremine 50 litara pritemperaturi 8-11oC moè se transportovati 1.000-2.500 larvi, odnosno800-2.000 mla|i starosti do 3 meseca. Duìna transporta ne bi trebalada traje duè od 5–6 sati.

Mla| do 3 meseca, kao i mla| starosti do 12 meseci se moè transpor-tovati i u hidrobionima, snabdevenim bocom sa kiseonikom, razli~ite

120

Slika 80. Kamion sa hidrobionima za transport ribe (Foto Z. Markovi})

121

zapremine. Tako se u bazenu zapremine od 2,5 m3, na temperaturi od 5oCpri duìni transporta 10-15 sati moè transportovati 30.000 jedinki,a na temperaturi od 10oC 20.000 jedinki {estomese~ne mla|i.

Transport konzumne pastrmke

Ukoliko se transportuje u ìvom stawu, transport konzumne ribe seobavqa u bazenima kao i za mla|. U bazenu zapremine od 2,5 m3, natemperaturi od 5oC pri duìni transporta od 10 do 15 sati transportujese 300 kg, a na temperaturi od 10oC 200 kg konzumne pastrmke.

Konzumna pastrmka se ~e{}e transportuje u mrtvom stawu. Pretransporta na 24 ~asa se ne hrani, po izlovu se ubija elektro{okovima(ili pak u koritima bez vode), a uginule ribe re|aju u plasti~ne posudei pokrivaju ledom. Transport se obavqa hladwa~ama.

5.2. Plasman ribePlasman ribe se obavqa u veleprodaji i maloprodaji. Veleprodaja

podrazumeva plasman ve}e koli~ine ribe kupcu (proizvo|a~u, ako seradi o ribqoj mla|i, prera|iva~u ako se riba prera|uje ili trgovcukoji se bavi daqim prometom ribe) dok je maloprodaja prodaja ribekrajwem kupcu.

Za sme{taj ̀ ive ribe se koriste manipulativni bazeni na pastrmskimribwacima, odnosno zimovnici na {aranskim ribwacima, a za sme{tajzamrznute ribe odgovaraju}e hladwa~e.

Na ribwacima se veoma ~esto odvoji mawa koli~ina ribe za prodajukrajwim kupcima. Odvojena koli~ina ribe je sme{tena u tikvare (metalniili drveni sanduci sa otvorima na stranama oblika ~amca uroweni uvodu), male metalne kaveze barka mreè, pregra|ene delove bazena ili uposebne uglavnom male betonske bazene.

Promet na malo se obavqa u specijalizovanim prodavnicama–ribar-nicama, ili pak u mreì maloprodajnih objekata razli~itih firmi kojeimaju rashladne ure|aje za plasman sveè ili zamrznute ribe. Za razlikuod tih maloprodajnih objekata specijalizovane ribarnice pored sveèi zamrznute ribe prodaju i ìvu ribu: uglavnom toplovodne vrste, madau posledwe vreme savremenije ribarnice raspolaù bazenima sa filterimau kojima drè ìvu kalifornijsku pastrmku.

Popularisawu ribe kao namirnice doprinose brojne informacije umedicinskim ~lancima o zna~aju riba u ishrani a i ribqi restorani iprìonice ribqih proizvoda.

122

6. Literatura

Aganovi}, M. (1979). Salmonidne vrste riba i wihov uzgoj, IGKROSvjetlost OOUR Zavod za uxbenike, Sarajevo, 1979, p. p. 320.

Antalfi, A., Tolg, I., (1974). ABC Ribwa~arstva, Izdava~ki odijel,“Glasa Slovenije” u saradwi sa Poslovnim udruèwem slatkovodnogribarstva Jugoslavije “Kornateksport - import” Zagreb, p. p. 248.

Baird, D., Beveridge, N. Kelly, L. and Muir. J. (1996). Aquaculture and WaterResource Management Blackwell Sci. Ltd. Oxford, p. p. 218.

Beveridge, M. (1991): Cage aquaculture, Fishing News Books, England, p. p. 351.Boj~i}, C., Debeqak, Q., Vukovi}, T., Jovanovi} - Kr{qanin, B., Apostolski,

K., Ràni~anin, B., Turk, M., Volk, S., Drecun, \., Habekovi}, D.,Hristi}, \., Fijan, N., Paùr, K., Buwevac, I. i Maro{evi}, \. (1982).Slatkovodno ribarstvo, Ribozajednica Zagreb, p. p. 605.

Boyd, C. (1982). Water Quality Management for Pond Fish Culture, ElsevierAmsterdam, p. p. 318.

Drecun, \., Pejovi}, V., Draki}, V. (1984). Mali Ribwaci. Ekonomski biro,p. p. 134.

Drummond, S.(1978).Trout Farming Handbook. Seeley, Service & Co, London,p. p. 169.

FAO (1985). Common carp, part 1, Mass production of eggs and early fry. Foodand Agriculture Organization of the United Nations, Rome, p. p. 84

FAO (1985). Common carp, part 2, Mass production of advanced fry and fingerlingsin ponds. Food and Agriculture Organization of the United Nations, Rome,p. p. 85.

Hol~ik, J., Mihalik, J., Maly, J. (1972). Freshwater Fishes, Prague, p. p. 128.Hofmann J. (1979). Der Teichwirt. Verlag Paul Parey. Hamburg und Berlin, p.

p. 332. Huet, M. (1971). Textbook of fish culture, Breeding and Cultivation of Fish.

Fishing News (Books) Ltd. England, p. p. 436.Hristi}, \., Buwevac, I. (1991). Gajewe slatkovodnih riba. Gra|evinska

kwiga, p. p. 243.Jovanovi}, B., Jeremi}, S., ]irkovi}, M., Plav{a, N. (2000). Aktuelni

problemi u dijagnostici, terapiji i suzbijawu bolesti slatkovodnihriba na na{im ribwacima. Savremeno ribarstvo Jugoslavije,monografija, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~araJugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultetNovi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 97-104.

123

Markovi}, Z., Mitrovi}-Tutunxi}, V., Stankovi}, M. (1998). Zna~ajprirodne hrane u poluintenzivnoj proizvodwi {arana, Savremenapoqopprivreda, Vol. 48, br. 1-2: 199-204.

Markovi}, Z., Mitrovi}-Tutunxi}, V. (2000). Poluintenzivni sistem –mogu}nost uspe{ne i rentabilne proizvodwe {arana u Srbiji.Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija, Savez poqopri-vrednih inèwera i tehni~ara Jugoslavije, DOO RibarstvoJugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad, Poqoprivrednifakultet Zemun, 31-48.

Markovi}, Z. Mitrovi}-Tutunxi}, V. Vasiqevi}, M. (2000). Effects ofabiotic and biotic factors on fish growth in semiintensive fish production.Acta Biologica Iugoslavica - Ichthyologia, 32, 1, 31-38.

Markovi}, Z., Poleksi}, V., Duli}-Stojanovi}, Z., Qubi}, B. (2001).Possibilities of alternative types of aquaculture in the Serbia region. ActaBiologica Iugoslavica - Ichthyologia, 33, 1, 1-10.

Markovi}, Z., Poleksi}, Z., Duli} – Stojanovi}, Z. (2002). Integralnogajewe kalifornijskih pastrmki sa kalifornijskim glistama,Biotehnology in Animal Husbandry 18 (5-6), p. 315-320.

Mijovi}-Magdi}, J. (1998). Uticaj ekolo{kih ~inilaca na tempo rastakalifornijske pastrmke Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792) ueksperimentalnim bazenima ribwaka Sisevac, magistarska teza,Biolo{ki fakultet, Beograd, p. p. 110.

Mitrovi}-Tutunxi}, V. Vidmani}, L. (1991). Study of environmentalconditions in four cyprinid fish farms. Biological characteristics of ponds.Ichthyologia 23, 1, 37-45.

Mitrovi}-Tutunxi}, V., Juri}, G., Vidmani}, L. (1992). Razvoj kaveznoggajewa riba u Srbiji i uticaj na vodene ekosistema, Vodoprivreda,24, 57-63.

Mitrovi}-Tutunxi}, V. Jovanovi}, \., Mati}, A. Markovi}, Z. (1997).Akutni problemi postoje}ih {aranskih ribwaka u Srbiji imogu}nosti racionalnog gajewa konzumnog {arana u wima. RibarstvoJugoslavije, monografija. Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqo-privredni fakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih inèwera itehni~ara Jugoslavije.

Mitrovi}-Tutunxi}, V., Milinkovi}, R. (1997). Realne mogu}nosti razvojaslatkovodnog ribarstva Jugoslavije, Ribarstvo Jugoslavije,monografija, Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivrednifakultet Novi Sad, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~araJugoslavije, 9-22.

Mitrovi}-Tutunxi}, V., Balti}, M. (2000). Stawe slatkovodnog ribarstvau svetu i kod nas i trendovi razvoja. Savremeno ribarstvo Jugoslavije,monografija, Savez poqoprivrednih inèwera i tehni~araJugoslavije, DOO Ribarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultetNovi Sad, Poqoprivredni fakultet Zemun, 1-8.

Piper, R., Mc Ecwain, J., Orme, L., Mc Craren, J., Fowler, L., Leonard, J. (1982)Fish Hatchery Management. United States Department of the Interior Fishand Wildlife Service, Washington, D. C. p. p. 517.



Sedgwich, S. D. (1978). Trout Farming Handbook. Seeley, Service & Co,London.

Treer, T. Safner, R., Ani~i}, I., Lovrinov, M. (1995). Ribarstvo,Nakladni zavod Globus, Zagreb, p. p. 463.

Vassvik, V. (2000). Fish farming, A pictoral adventure in the blue pasture.Fossum Grafisk as, p. p. 69.

]irkovi}, M., Stajkov J. (1997). Stawe i perspektive razvoja ribarstvasusednih zemaqa i Srbije. Ribarstvo Jugoslavije, monografija,Poqoprivredni fakultet Zemun, Poqoprivredni fakultet NoviSad, Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, 39-48.

]irkovi}, M. Jeremi}, S., ]irkovi}, D. (2000). Intenzivno gajewe{aranskih riba. Savremeno ribarstvo Jugoslavije, monografija,Savez poqoprivrednih in`ewera i tehni~ara Jugoslavije, DOORibarstvo Jugoslavije, Poqoprivredni fakultet Novi Sad,Poqoprivredni fakultet Zemun, 55-58.

125

7.Prilog

7.1. Neke korisne adreseZa istra`ne radove (analize vode, zemqe, nosivog kapaciteta…)- Poqoprivredni fakultet,

Nemawina 6, 11080 Zemun – Beograd, 011/615 - 315- Poqoprivredni fakultet,

Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, 021/350 – 366 - Biolo{ki fakultet, Studenski trg, 11 000 Beograd, 011/187-266- Institut za za{titu zdravqa Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”,

Dr Suboti}a br. 5, 11000 Beograd, 011/684-566- PMF Institut za biologiju,

Trg Dositeja Obradovi}a 3, 21000 Novi Sad, 021/350-122,- PMF Institut za biologiju,

34000 Kragujevac, Radoja Domanovi}a 12, 034/336-223- Institut za biolo{ka istraìvawa, “Sini{a Stankovi}”,

29.novembra 143, 11000 Beograd, 011/764-422- Centar za multidisciplinarne studije,

29. novembra 143, 11000 Beograd, 011/764-422- Institut za zemqi{te,Teodora Drajzera 7,11000 Beograd, 011/667-175;

667-199- Institut za vodoprivredu “Jaroslav êrni“,

“Jaroslava êrnog“ 80, 110001 Beograd, 011/649-265- Gradski zavod za za{titu zdravqa – Beograd,

29. Novembra, 11 000 Beograd, 011/3233-976- Zavod za za{titu zdravqa (ZZZZ) â~ak, 32000 â~ak, 032/25-771- ZZZZ ]uprija, 35230 ]uprija, 035/470-036- ZZZZ Kikinda, 23300 Kikinda, 0230/34-581- ZZZZ Kragujevac, 34000 Kragujevac, 034/331-342- ZZZZ Kraqevo, 36000 Kraqevo, 036/22-081; 036/22-152- ZZZZ Kru{evac, 37000 Kru{evac, 037/27-241- ZZZZ Leskovac, 16000 Leskovac, 016/245-219- Institut ZZZ Ni{, 18000 Ni{, 018/334-451- Institut ZZZ Novi Sad, 21000 Novi Sad, 021/622-784- ZZZZ Pan~evo, 26000 Pan~evo, 013/522-965- ZZZZ Pirot,18300 Pirot, 010/223-155- ZZZZ Poàrevac, 12000 Poàrevac, 012/222-682- ZZZZ [abac, 15000 [abac, 015/343-804- ZZZZ Sombor, 25000 Sombor, 025/22-888- ZZZZ Sremska Mitrovica, 22000 Sremska Mitrovica, 022/224-363

- ZZZZ Subotica, 24000 Subotica, 024/571-300- ZZZZ Uìce, 31000 Uìce, 031/563-150- ZZZZ Vrawe, 17500 Vrawe, 017/21-310- ZZZZ Zaje~ar, Sremska 13, 19000 Zaje~ar, 019/422-477; 019/422-543- ZZZZ Zrewanin, 23000 Zrewanin, 023/564-458

za pripremnu dokumentaciju- Ministarstvo za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu,

Nemawina br. 22 – 26, 11 000 Beograd, 011/361-6281- Ministarstvo za za{titu prirodnih bogatstava i ìvotne sredine

Republike Srbije, Nemawina br. 22-26, 11000 Beograd, 011/361-37-34- Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod,

Kneza Vi{eslava br. 66, 11 000 Beograd, 011/543-186- Javno vodoprivredno preduze}e “Srbija Vode”,

Bulevar umetnosti br. 2, 11070 Novi Beograd- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav” Novi Sad,

Bulevar Mihaila Pupina br. 25, 21000 Novi Sad, 021/422-820;021/423-876

- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav“, RJ “Smederevo“, Kara|or|eva br. 62, 11030 Smederevo

- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Dunav“, RJ “Negotin“, Stanka Paunovi}a br. 16, 19300 Negotin

- JVP “Srbijavode” Beograd, VPC “Sava“, Brodarska br. 3, 11000Beograd

- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VPC “Morava“, Cara Du{ana br. 52,18 000 Ni{

- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Velika Morava“, Cara Lazara br. 109, 35230 ]uprija

- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Zapadna Morava“, S. Lap~evi}a br. 3/2, 32 103 â~ak, 032/225- 385

- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VC “Morava“, RJ “Ju`na Morava“, Cara Du{ana br. 52, 18 000 Ni{

- JVP “Srbija Vode“ Beograd, VPC Morava Ni{, Sekcija Uìce, Dimitrija Tucovi}a 43, 31000 Uìce, 031/514-688; faks: 031/514-708

- Republi~ki zavod za za{titu prirode, Tre}i bulevar 106, 11070 Novi Beograd, 011/142-281; 011/142-168

proizvo|a~i ribqe hrane i lekova- Industrija sto~ne hrane, PKB – INSHRA,

Industrijsko naseqe b.b, 11213 Padinska Skela, 011/8871 – 703; 011/8871-356, faks. 011/8871-802

- D.D. Veterinarski zavod Zemun, Batajni~ki drum 4, 11080 Zemun, Po{. Fax 40, 011/196-434, fax. 011/195-856

- Veterinarski zavod Subotica a.d., Ivana Milutinovi}a br. 123, 24106 Subotica, tel. 024/567-933,faks:024/567-736

- “VITAMIX” Vrbas, fabrika sto~ne hrane, Klare Feje{ Mire br. 6, 21460 Vrbas, tel. 021 – 701 – 813

- “Agrobiznis sistem”- Nik{i}, Bulevar 13 jul bb, 81400 Nik{i},083/213-501

- AD “Soja protein”, Industrijska zona bb, 21220 Be~ej, 021/815-311

126

127

- ICN Galenika A.D., Program marketing –veterine, Batajni~ki drum bb,11080 Zemun 011/197 – 436, 011/197 – 040, faks 011/105-985

- Koncern “Hemofarm“, d.o.o. , Veterinarska hemijska industrija, Bul. Oslobo|ewa 2, 26300 Vr{ac, 013/821-393, faks: 013/823-003

za pruàwe usluga u le~ewu riba- Nau~ni institut za veterinarstvo Srbije,

11000 Beograd, Vojvode Toze 14, 011/421-545, faks: 424-817- Veterinarski institut, Rumena~ki put 6, 21000 Novi Sad, 021/300-841

za pruàwe usluga u tehnologiji proizvodwe… - Poqoprivredni fakultet,

Nemawina 6, 11080 Zemun – Beograd, 011/615 – 315 lok. 290- Poqoprivredni fakultet,

Trg Dositeja Obradovi}a 8, 21000 Novi Sad, 021/350 – 366

RibwaciPastrmski ribwaci- Ribwak “Vojin Popovi}” ribwak,

Mihajla Pupina 11, 36300 Novi Pazar, tel/faks 020/311-992- Ribarsko gazdinstvo Beograd,

Ratka Vujovi}a ô~e 2/a, 11000 Beograd, 011/5321-122- Preduze}e “Riboteks”,Ribwak, 15320 Qubovija, 015/661-888,

031/856-738- Ribwak “Lisine” Strmosten, 35213 Despotovac, 035/612-219- Zemqoradni~ka zadruga “U{}e” Ribwak, 36342 U{}e, 036/831-255- Agrokombinat 13 jul Holding, DD Ribarstvo “Ribwaci“,

81000 Podgorica, 081/32-168- A.D. Ribwak “Berane“, 84300 Berane, 0871/61-327- Ribogoji{te “Tropik”,

Bra}e Maùr 40, 51000 Bawa Luka, Republika Srpska, 051/3191-347,051/3191-626 ili Palmira Toqatija br. 5, 11000 Beograd, Srbija,011/600-557

[aranski ribwaci- Ribarsko gazdinstvo “E~ka”, Lukovo Selo,

23000 Zrewanin, 023/884-020, ,faks. 023/884-029- DTD Ribarstvo, Petrovaradin,

Preradovi}eva 9, 21131 Novi Sad, 021/431-388- DP Ribwak - “Sutjeska”, 23244 Sutjeska, 023/851-027- DP za Ribarstvo,“Vr{a~ki Ritovi“,

Margitski put b.b., 013/822-520, 013/822-550- Ribarsko gazdinstvo Beograd,

Ratka Vujovi}a ô~e 2/a, 11000 Beograd, 011/5321-122- PIK “Be~ej” RJ ribwak, 21220 Be~ej, 021/812-493- Ribwak ”Sveti Nikola”, 23245 Neuzina, 023/852-164, 023/852-204- “Dubica” – ribwak, 23251 Banatska Dubica, 023/859-902- PKB Ribarstvo, 26205 Baranda, Sakulski put bb, 013/686-113- Ribwak “Tima”, 21245 Mo{orin, Isidore Sekuli} 31, 021/869-150- Ribarska zadruga “Mo{orin”, 21245 Mo{orin, 021/869-241- Ribarsko gazdinstvo “\erdap”, Dunavska 32, 19320 Kladovo, 019/88-077



- DP Ribwak “Kolut”, 25274 Apatin- DP “Sveta Popovi}” – ribwak, “Dokmir”, 14210 UB, 014/418-16- PDP Vodoprivredno dru{tveno preduze}e “Osnovna kanalska mre`a

- ribwak, M. Pupina 25, 21000 Novi Sad, 021/57-022- DDZ za proizvodwu, lov i promet ribe,

23330 Novi Kne`evac, 023/82-847; 023/81-422- Ribwak “LOK”, Zemqoradni~ka zadruga, 21243 Kovin- PPK Ribwak “Agroba~ka”, 21420 Ba~, 021/771-674; 011/770-350- Ribwak “Veqko Simin”, 25000 Sombor - DRP “Sani~ani”, Preradovi}eva 11, 79101 Prijedor, Republika

Srpska- ODPR Ribwak “Barda~a“, Mome Vidovi}a, 78 420 Srbac, Republika

Srpska

129

8.Foto prilog

Detaq izlova konzumnog {arana

130

Izlov jednomese~ne mla|i {arana

Izlovqena jednogodi{wa mla| {arana

131

Konzumni {aran u mre`i

Sortirawe {arana na sortirnom stolu

Jezero za pecawe na {aranskom ribwaku

132

Bazeni za gajewe konzumne pastrmke

Reka sa koje se pastrmski ribwak snabdeva vodom

133

Ispust vode iz bazena za gajewe konzumne pastrmke

Mali pastrmski ribwak

134

Nose}a konstrukcija kaveznog sistema sa stazom za kretawe

Savremena ribarnica

137

Biografije autora

Docent dr Zoran Markovi} je ro|en 1963. godine uBajinoj Ba{ti. Diplomirao je na Prirodno-mate-mati~kom fakultetu (Odsek za biologiju) u Beogradu1987. godine. Magistrirao je 1992. a doktorirao 1997.godine na Biolo{kom fakultetu u Beogradu izoblasti biologija voda. U periodu od 1996. do 1998.godine radi kao asistent, a 1998. godine izabran jeza nastavnika (docenta) predmeta Ribarstvo naPoqoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Pored predmeta Ribarstvo na osnovnim studijama,dr Markovi} predaje grupu predmeta iz oblasti

Ribarstva i Hidrobiologije na specijalisti~kim i magistarskimstudijama studijske grupe Ribarstvo Poqoprivrednog fakulteta uBeogradu. Od 1998. predaje predmete Osnovi hidrobiologije i Hidroeko-logija i za{tita kopnenih voda na redovnim i Hidroekologija i za{titavoda na poslediplomskim studijama Biolo{kog fakulteta, Univerzitetau Beogradu. Od 2002. godine voditeq je kursa Ekolo{ki pristup u poqo-privredi na poslediplomskim studijama Alternativne akademske obra-zovne mre`e u Beogradu. Autor je dve samostalne monografije, kao i preko70 nau~nih radova iz oblasti ribarstva i hidrobiologije. U~estvovaoje u izradi vi{e studija i projekata iz oblasti Ribarstva i Hidro-biologije. Bio je predsednik Odbora za ribarstvo, Nau~no stru~nog sa-veta za sto~arstvo, Ministarstva za poqoprivredu, vodoprivredu i{umarstvo. Predsednik je Hidrobiolo{ke sekcije Dru{tva EkologaSrbije.Obavio je ve}i broj istra`nih radova za potrebe izgradwepastrmskih i {aranskih ribwaka, uradio vi{e idejnih i glavnih projekataza podizawe novih ribwaka, kao i u~estvovao u realizaciji (unapre|ewutehnologije) proizvodwe na vi{e ribwaka.

Profesor dr Vera Mitrovi}-Tutunxi} je ro|ena1931. godine u Beogradu. Diplomirala je 1955. naPrirodno–matemati~kom fakultetu (grupa Biologija)u Beogradu. Poslediplomske studije iz oblastiBiologije i patologije riba, na Veterinarskomfakultetu je zavr{ila u Zagrabu 1963. Doktorskudisertaciju pod naslovom „Uticaj nasada {arana nabiolo{ku produkciju ribwaka“ odbranila je 1969.godine na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu.Od 1955. do 1960. asistent je u Zavodu za ribarstvo

Srbije, a od 1960. do 1970. na Poqoprivrednom fakulteta u Beogradu. Zanastavnika predmeta Ribarstvo izabrana je 1970. Od 1970. do 1977. je unastavni~kom zvawu docenta, od 1977. do 1982. u zvawu vanrednog pro-fesora i od 1982. u zvawu redovnog profesora (do penzionisawa 1997.)na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu. U~estvovala je u nastavipredmeta Zoologija na Odseku za sto~arstvo i Poznavawe ribe kao ̀ ivotnenamirnice na odseku za tehnologiju Poqoprivrednog fakulteta. U~e-stvovala je u realizaciji poslediplomske nastave na Tehnolo{komfakultetu u Beogradu, Poqoprivrednom fakultetu u Zagrebu i Prirodno– Matemati~kom fakultetu u Zagrebu u periodu od 1975. do 1982.U~estvovala je u poslediplomskoj nastavi iz oblasti Hidrobiologija naBiolo{kom fakultetu u Beogradu od 1984. i iz oblasti Ribarstva naPoqoprivrednom fakultetu u Beogradu od 1987. Bila je ~lan radne grupeza Kriterijume kvaliteta vode EIFAC-a (Evropske savetodavne komisijeza slatkovodno ribarstvo), FAO i rukovodilac grupe za saprobiologijuIAD-a (Arbeitsgemeinschaft Donauforschung SIL-a). U~estvovala je u radui drugih me|unarodnih organizacija i organizaciji nau~nih skupova izekologije i ribarstva u zemqi. Objavila je vi{e od 150 radova, samostalnoi u saradwi, iz oblasti ribarstva, produkcione ekologije slatkovodnihekosistema, biologije zaga|enih voda i ekotoksikologije voda. Bila jerukovodilac nekoliko nau~nih projekata iz oblasti ribarstva i hi-drobiologije i u~estovala u realizaciji vi{e istra`iva~kih projekata.

138

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

639.3(075.8)

MARKOVI], ZORANGajenje riba / Zoran Markovi}. - Beograd: Zadu`bina Andrejevi},

2003 (Beograd: Reprograf). - 128 str.; ilustr; 24 cm. - (Biblioteka Zelenalinija `ivota / Zadu`bina Andrejevi}, ISSN 1451-2157 ; 3)

Tira` 10000. - Biografije autora: str. 127-128. - Bibliografija: str.122-123.

ISBN 86-7244-329-2

a) Ribe - Gajenje

COBISS-ID 103690764

gajenje riba - dr vera mitrovic tutundzic; dr zoran markovic

Documents